BIBLIOTEKA EROTIKON

Urednik
MILAN KOMNENIC
MI EL F UK O
ISTORIJA
SEKSUALNOSTI
Staranje o seibi
PROSVETA BEOGRAD
Naslov originala
MICHEL FOUCAULT
L' HISTOIRE DE LA SEXUALIT
3
Ed. Gallimard, 1976.
S francuskog preveo
BRANKO JELi e
PRVO POGLAVLJE
SANJATI ULNA UIVANJA
X. ARTEMIDOROV METOD
2. ANALIZA
3. SANJA I CIN
Najpre u analizovati jedan prilino neobian
spis. U pitanju j e delo sa praktinom namenom, de-
lo napisano zato da bi bilo korieno u svakidanjem
ivotu, a ne spis u kome pisac izlae svoja razmilja-
nja ili propisuje neka moralna pravila. Od svih osta-
lih do danas sauvanih tekstova iz tog vremena ko-
ji su posveeni pitanjima polnog ivota, taj tekst
razlikuje se po tome to sadri koliko-toliko siste-
matian pregled raznih mogunih oblika polnih i-
nova; govorei o ovima, pisac veinom ne izrie
neposredno i sasvim jasno moralne sudove, ali se u
njegovom tekstu daju uoiti neke uglavnom prihva-
ene sheme vrednovanja. Sto se pak njih tie, mo-
e se ustanoviti da su one veoma sline optim na-
elima koja su jo u klasinoj eposi povezivala sve
elemente moralnog doivljaja polnih inova u ne-
raskidivu celinu. Artemidorova knjiga predstavlja,
prema tome, delo koje nam omoguava da se sna-
emo u toj oblasti. Ona svedoi o jednom kontinu-
itetu, otkriva da je u tim vremenima postojao u
pomenutom podruju nain miljenja koji je bio
uobiajen. Samim tim ona e nam omoguiti da oce-
nimo koliko je, u tom istom dobu, moglo biti ne-
obinog i delimino novog u filozofskom ili medi-
cinskom razmiljanju o ulnim uivanjima i pona-
anju u polnom ivotu.
7
1.
Od mnogobrojnih u starom veku napisanih dcla
o tumaenju snova do danas je sauvano, i to u ce-
losti, jedino Artemidorovo delo Tumaenje snova.
Artemidor, koji je pisao u II veku nove ere, i sam
navodi neke reenice iz nekoliko del (od kojih su
se neka bila mnogo ranije pojavila) korienih u
njegovo vreme: iz del Nikostrata iz Efesa
1
, Pani-
jasida iz Halikarnasa
2
, Apolodora iz Telmesa
3
, Feba
iz Antiohije
4
, Dionisija iz Heliopolja
5
i prirodnjaka
Aleksandra iz Minde
6
; on s pohvalom pominje Ari-
standra iz Telmesa
7
, a isto tako poziva se i na tri
knjige iz rasprave o tumaenju snova Gemina
iz Tira, na pet knjiga Demetrija iz Falerona, i dva-
deset dve knjige Artemona iz Mileta
8
.
Obraajui se onome kome posveuje svoje de-
lo, izvesnom Kasiju Maksimu a moda i Maksimu
iz Tira, ili njegovom ocu
9
koji ga je podsticao da
ne pusti da mu znanje padne u zaborav Arte-
midor tvrdi da se neprestano, i danju i nou ba-
vio jedino tumaenjem snova
10
. Da li je ovde u
pitanju emfatina, u toj vrsti predstavljanja del
prilino uobiajena tvrdnja? Moda jeste. U svakom
sluaju, Artemidor nije prikupio u svome delu naj -
1
Artemidor, Tumaenje snova, I, 2.
a
Ibid, I, 2; I, 64; II, 35.
3
Ibid., I, 79.
I
Ibid,., I, 2; II, 9; IV, 48; IV, G6.
6
Ibid., II, 66.
Ibid., I, 67; II, 9; II, 66.
Ibid., I, 31; IV, 23; IV, 24.
8
Ibid., I, 2; II, 44.
II
Upor. Uvod koji j e A. - 2. Festijer napisao za svoj
prevod Artemidorovog del, str. 9.; i C. A. Behr, Aelius
Aristides and the Sacred Tales, str. 181 i dalje.
10
Artemidor Tumaenje snova, II, zakljuak.
8
ARTEMIDOROV METOD
uvenije primere u snovima datih predskazanja ko-
ja su se obistinila, nego je uradio neto sasvim dru-
go poduhvatio se da napie delo o metodu, i to
u dva smisla: ono je trebalo da bude prirunik ko-
ji se moe koristiti u svakidanjem ivotu, a isto
tako i u teorijskom pogledu znaajna rasprava o
valjanosti postupaka primenjivanih pri tumaenju
snova.
italac ne srne da izgubi iz vida da je analiza
snova bila sastavni deo raznih tehnika ivljenja. Po-
to se barem na neke meu slikama vienim u snu
gledalo kao na simbole stvarnosti ili poruke u vezi
sa budunou, odgonetanje njihovog znaenja ima-
lo j e veliku vanost: ovek koji je razumno iveo
gotovo nikako nije mogao izbei taj zadatak. Tuma-
enje snova predstavljalo je veoma staru narodnu
tradiciju, a isto tako i naviku odomaenu u krugo-
vima obrazovanih ljudi. Ako su ljudi smatrali ne-
ophodnim da se obraaju bezbrojnim strunjacima
za slike viene u snu, isto tako smatralo se da je
dobro da i sami umeju da tumae simbole. Postoje
bezbrojna svedoanstva o vanosti pridavanoj ana-
lizi snova kao ivotnoj praksi koja je neophodna ne
samo u najznaajnijim prilikama, nego i u svakida-
njim okolnostima, jer se smatralo da ljudima bo-
govi u snu daju save te, upozorenja, a ponekad i na-
reenja. Ipak, ak i onda kada oveku bogovi u
snu samo predskazuju neki dogaaj, a nita mu pri
tom ne nareuju, ak i onda kada on pretpostavlja
da se sld buduih dogaaja nikako ne moe izrne-
niti, dobro je da unapred zna ta mora da se do-
godi, kako bi na to mogao da se pripremi: Zevs,
kae Ahilej Tatije u svome delu Pustolovine Leu-
kipe i Klajtofonta, esto uiva u tome da ljudima
u snu otkriva budunost, ali ne zato da bi oni za-
hvaljujui tome izbegli nesreu jer niko ne moe
biti jai od Usuda nego zato da bi lake pod-
nosili patnju to e je ona izazvati. Jer ono to se
dogodi u isti mah najedanput i neoekivano pomuti
oveku duh svojom iznenadnou i surovou, i
potpuno ga zaokupi; dok nesrea koju je ovek
oekivao pre nego to ga je zadesila moe, zahva-
ljujui postepenom navikavanju na nju, lake da se
podnese
11
. Kasnije e Sinesije izraziti potpuno tra-
11
Ahil Tatije, Pustolovine Leukipe i Klajtofonta, I. 3.
9
dicionalno miljenje o snu kada bude podsetio na
to da nai snovi predstavljaju proroka koji obitava
zajedno s nama, koji nas prati dok putujemo, ra-
tujemo, obavljamo javne dunosti, radimo teake
poslove i uputamo se u trgovake poduhvate; na
san, kae on, treba gledati kao na kakvog vazda
spremnog proroka, savetnika neumornog i utlji-
vog; prema tome, svi mi treba da se trudimo da
tumaimo svoje snove, svi mi, ma ko da smo, mu-
karci i deca, mladi i stari, bogati i siromani, gra-
ani bez zvanja i magistrati, stanovnici gradova i
seljaci, zanatlije i besednici, s tim to u tom tu-
maenju niko ne uiva nikakve povlastice na os-
novu svog pola ili svojih godina, svoga bogatstva
ili zanimanja
12
. U tom duhu Artemidor je napisao
delo Tumaenje snova.
Za njega je bilo bitno to da svome itaocu po-
drobno ukae na jednu tehniku, to jest kako treba
da postupi da bi jedan san razloio na njegove sa-
stavne delove i ustanovio njegov dijagnostiki smi-
sao, kako, .pored toga, treba da postupi i da bi san
kao celinu protumaio polazei od tih sastavnih de-
lo va i da bi pri odgonetanju smisla svakog od njih
vodio rauna o toj celini. Simptomationo je Artemi-
dorovo poreenje tumaenja snova sa postupkom ko-
ji reci primenjuju pri gatanju: i oni znaju na ta
se odnosi svaki od znakova koje redom posmatraju;
pa ipak, oni stvari objanjavaju isto toliko na os-
novu celine koliko i na osnovu svakog njenog de-
l
13
. Prema tome, tumaenje snova predstavlja svr-
hu Artemidorove rasprave. Gotovo u celosti usred-
sreena, ne na proroanska u snovima viena u-
desa, nego na tehniku koja omoguava ispravno tu-
maenje njihovog znaenja, ta rasprava namenjena
je nekolikim kategorijama italaca. Strunjacima za
analizu snova i onima koji su iveli od tumaenja
snova, Artemidor je eleo da ponudi instrument za
rad; svome sinu, kome je posvetio etvrtu i Petu
knjigu ovog del, on predoava privlanu perspek-
tivu da e. ako ovo delo bude drao na svom stolu
i sauvao ga za sebe, postati tuma snova koji e
nadmaiti sve druge tumae
14
. On je isto tako e-
leo da pomogne svima onima koji bi, razoarani po-
12
Sinesije, O snovima, 1516.
13
Artemidor, Tumaenje snova, I, II i III, zakljuak.
" Ibid., IV, posveta.
10
grenim metodima koje su moda isprobali, doli u
iskuenje da odustanu od te tako dragocene delat-
nosti: on smatra da e njegova knjiga predstavljati
spasonosan lek therapeia striods za leenje
od takvih zabluda
15
. Ali Artemidor je imao na umu
i one najobinije itaoce kojima je potrebno da bu-
du upueni u osnovne elemente vetine tumaenja
snova
16
. U svakom sluaju, hteo je da prikae svoju
knjigu kao prirunik za svakidanji ivot, kao po-
magalo koje se moe koristiti iz dana u dan i pre-
ma okolnostima koje se javljaju u ivotu: on je dr-
ao do toga da u svoje analize unese onaj isti ra-
spored i onaj isti redosled koji su svojstveni zbiva-
njima u samom ivotu.
To da Artemidorovo delo predstavlja priru-
nik za svakidanji ivot, postaje veoma uoljivo
kada ga uporedimo sa Svetenim besedama Ajlija
Aristida, strepnjom proetog boleljivog oveka, ko-
ji je godinama sluao poruke boga to mu je slao
snove u toku svih neverovatnih preokreta do kojih
je dolazilo u njegovoj bolesti, i bezbrojnih leenja
koja je preduzimao. Moemo da napomenemo da u
svojoj raspravi Artemidor nije ostavio gotovo ni-
malo mesta za ono religijsko udesno; za razliku od
mnogih drugih tekstova te vrste, njegovo delo nije
vezano za leenje pomou verskih obreda, bez ob-
zira na to to on u jednoj tradicionalnoj formulaciji
pominje Apolona iz Dalde, boga potovanog u nje-
govom zaviaju, koji ga je obodrio i, doavi mu do
uzglavlja, gotovo mu naloio da napie ovu knji-
gu
17
. Uostalom, Artemidor se postarao da istakne
razliku izmeu svog rada i rada tumac snova poput
Gemina iz Tira, Demetrija iz Falerona i Artemona
iz Mileta koji su zabeleili neke recepte i neke vrste
leenja to im ih je Sarapis milostivo otkrio.
18
Tipski
sneva kome se Artemidor obraa nije nespokojni
bogomoljac zaokupljen nareenjima da tim odozgo
koja stiu od bogova, nego je to obina osoba:
veinom je mukarac (enski snovi naznaeni su
kao slini, kao mogune varijante u kojima se zbog
subjektovog pola preinaava smisao sna), ima poro-
dicu, poseduje izvesna dobra i, veoma esto, ima
16
Ibid., posveta.
18
Ibid., III, zakljuak.
17
lb id., II, zakljuak.
18
Ibid., II, 44.
11
neko zanimanje bavi se trgovinom ili h
v
i za-
natsku radnju a esto i sluge i robove (ali Arte-
midor uzima u obzir i sluaj kada sneva nema ni
jedne ni druge). Pored vlastitog zdravlja, glavne su
mu brige ivot i smrt osoba iz njegove najblie oko-
line, uspeh iu sopstvenim poduhvatima, lino obo-
gaivanje ili osiromaavanje, enidba i udaja nje-
gove dece i javne dunosti koje bi po mogustvu
obavljao. Tu je, ukratko, bila u pitanju klijentela
osrednjeg imovnog stanja. U Artemidorovom tekstu
otkrivamo nain ivljenja i vrstu preokupacija koji
su bili svojstveni obinim ljudima.
Ali ovo delo ima i teorijsku svrhu koju Arte-
midor opisuje u posveti Kasiju: on eli da pokae
neodrivost tvrdnji protivnika tumaenja snova, da
razuveri skeptike koji gotovo nikako ne veruju u
valjanost svih tih oblika gatanja pomou kojih tu-
mai snova pokuavaju da odgonetnu znaenje zna-
kova koji predskazuju budunost. Valjanost tuma-
enja snova Artemidor nastoji da dokae manje iz-
laui samo postignute rezultate, a vie sluei se
jednim promiljenim postupkom ispitivanja i pre-
tresanjem metoda primenjivanog u tom tumaenju.
On ne eli da prenebregne ranije napisana del
o tom pitanju, nego se postarao da ih proita; ali
to nije uinio zato da bi ih prepisao, kao to se to
esto inilo; u onome to je ve reeno o predmetu
koji ga zanima, njegovu panju privlai ne toliko
priznati piev ugled, koliko iskustvo u svoj nje-
govoj irini i raznolikosti. On je drao do toga da
to iskustvo potrai ne u delima nekoliko uvenih
pisaca, nego onde gde ono nastaje. Artemidor se
ponosi kako to kae u posveti Kasiju Maksimu,
a zatim ponavlja u svom delu irinom ankete
koju je obavio da bi prikupio podatke o tumaenju
snova. On nije samo sravnio bezbrojna del, nego
je i strpljivo obiao radnje tumaa snova i predska-
zivaa budunosti u sredozemnim gradovima-raskrs-
nicama. Sto se mene tie, ne samo da nema knjige
0 tumaenju snova koju nisam pribavio, uputajui
se u tu svrhu u silna traganja, nego sam uz to sa
gatarima s trgova iako su na veoma loem glasu
ti ljudi koje svet to se pravi ozbiljan i mrti naziva
pmbisvetima, varalicama i lakrdijaima godinama
optio strpljivo sluajui i u Grkoj, u gradovima
1 na saborima pored svetilist, i u Aziji i Italiji, i na
12
najnaseljenijim ostrvima priu o starim sanjama i
njihovim ostvarivanjima, jer nije bilo drugog na-
ina da se ovek dobro uputi u ovu disciplinu
19
.
Meutim, Artemidor ne eli da bilo ta od svega
onoga to je na taj nain saznao saopti svojim i-
taocima u neizmenjenom obliku, nego eli da to pro-
veri pomou iskustva (peira) koje za njega pred-
stavlja normu i potvrdu za sve ono to kae
20
.
Ovo je znailo da e on proveriti obavetenja na
koja se poziva, uporeujui ih s onim to je saznao
iz nekih drugih izvora, sravnjujui ih sa sopstvenom
praksom i podvrgavajui ih logikom razmatranju i
dokazivanju njihove valjanosti: prema tome, on u
svome delu nita nee rei tek tako, niti zato to
prosto pretpostavlja da stvari tako stoje. U tome
prepoznajemo ipostupke prikupljanja obavetenja,
pojmove historia i peira i oblike kontrolisanja i
proveravanja kojima su se u tom vremenu slu-
ili, pod manje-vie neposrednim uticajem skepti-
arske misli, istraivai u oblasti nauke o prirodi i
prirodnim pojavama ili medicine
21
. Znaajnu odliku
Artemidorovog teksta predstavlja to to je u njemu
izloeno razmiljanje o datom predmetu koje poi-
va na ogromnoj, iz ranijih izvora preuzetoj doku-
mentaciji.
Ne moe biti ni govora o tome da u takvom
dokumentu nastojimo da otkrijemo formulacije jed-
nog strogog morala ili nove zahteve u oblasti seks-
ualnog ponaanja; u njemu pre nalazimo obavete-
nja o nainima uobiajenog ocenjivanja raznih ob-
lika tog ponaanja i o stavovima prema njima koje
je u to vreme prihvatala veina ljudi. Ne moemo,
zaelo, rei da u tom tekstu nema filozofskog raz-
miljanja, a pored toga u njemu nailazimo i na do-
sta jasna upuivanja na neke u tom razdoblju aktu-
elne probleme i rasprave; ali ona se tiu postupaka
odgonetanja znaenja odreenih sanja i metoda ko-
18
Ibid., posveta.
20
Ibid., zakljuak.
21
U uvodu koji je napisao za engleski provod Arte-
midovog del, R. D. Vajt (R. J. White) istie nekoliko tra-
gova uticaja empiristikih i skeptiarskih uenja na Arte-
midora. Nasuprot njemu, A. H. M. Kesel (A. H. M. Kessels)
tvrdi u svome radu Ancient Systems of Dream Classifica-
tion, Mnemosun, 1969, da je Artemidor' bio iskljuivo
praktiar koji je tumaio jedino snove koje je svakog dana
imao da odgoneta.
13
jim su one analizovane, a ne vrednosnih sudova o
raznim oblicima seksualnog ponaanja i njihove mo-
ralne sadrine. Graa koju pisac tumai, prizori iz
sanj koje on analizuje kao predskazanja i, napo-
sletku, situacije i dogaaji koje ti prizori predska-
zuju, deo su jednog obinog i tradicionalnog pejza-
a. Prema tome, iz ovog Artemidorovog teksta mo-
emo nastojati da izvuemo razna obavetenja o
jednoj dosta rasprostranjenoj i, bez sumnje, u do-
sta davnoj prolosti ukorenjenoj moralnoj tradiciji,
ali pri tom valja da imamo na umu da ako taj tekst
obiluje pojedinostima, i ako je u njemu, u vezi sa
snovima, dat pregled raznih mogunih polnih ino-
va i odnosa, on ipak nikako ne predstavlja raspravu
o moralu, iji bi glavni cilj predstavljalo izricanje
sudova o tim inovima i odnosima. Samo posredno,
pratei odgonetanje znaenja snova, moemo otkriti
sudove izreene o prizorima i inovima koji su u
njima predstavljeni. Artemidor ne izlae izriito na-
ela jednog morala, nego njih moemo uoiti jedi-
no pratei sm tok analize, to jest tumaei tuma-
enja, a to zahteva da se malo zadrimo na postup-
cima odgonetanja znaenja snova kojima se Arte-
midor slui, da bismo potom mogli da proniknemo
u moral koji je skriven iza analiza snova o polnom
optenju.
1. Artemidor razlikuje dva oblika nonih privi-
enja. On najpre govori o snovima koje oznaava
reju enupnia; oni izraavaju trenutne subjektove
afekcije, one koje prate ono to se u dui zbiva:
ako je zaljubljen, on prieljkuje prisustvo voljene
ene, sanja da je ona pokraj njega; ako pre spava-
nja nije jeo, osea potrebu za jelom i sanja da upra-
vo u tom trenutku jede, ili, pak, onaj koji se pre-
jeo sanja da povraa ili da se gui
22
; onaj koji se
boji svojih neprijatelja sanja da ga oni opkoljavaju.
Ovaj oblik sna ima jednostavnu dijagnostiku vred-
nost: ona se ustanovljuje u sadanjosti (iz datog tre-
nutka u snu protee se na trenutak u kome se sa-
nja); on predoava usnulom subjektu njegovo vla-
stito stanje, izraava nedostatak ili suviak neega
kada je u pitanju telo, a strah ili elju kada je
posredi dua.
31
Artemidor, Tumaenje snova, I, 1.
14
Drugi oblik nonih privienja predstavljaju sa-
nje oneiroi. Artemidor lako otkriva njihovu pri-
rodu i njihovu funkciju u trima etimologijama te
rei koje nudi itaocu. Oneiros je ono to to on
eirei, to jest ono to izraava bie; ono izraava ne-
to to ve postoji u neraskidivom vremenskom sle-
du zbivanja i to e se u blioj ili daljoj buduno-
sti ispoljiti kao neki dogaaj. Ono je isto tako i ne-
to to utie na duu i nadrauje je oreinei; sa-
nja ini duu drugaijom, preobraava je i oblikuje;
ona je dovodi u neka raspoloenja i izaziva u njoj
neke porive koji odgovaraju onome to joj je po-
kazano. I najzad, u rei oneiros Artemidor prepo-
znaje ime Ira, onog prosjaka iz Itake, koji je nosio
poruke koje bi mu Itaani poverili
23
. Prema tome,
enu-pnion i oneiros su u svemu opreni oblici nonih
privienja: prvi govori o jedinki, a drugi o doga-
ajima u svetu; jedan potie iz raznih telesnih ili
duevnih stanja, dok drugi doarava dogaaje koji
se jo nisu zbili; jedan predoava delovanje me-
hanizma suvika i nedostatka u podruju prohteva
i odbojnosti, dok onaj drugi daje znak dui i u isti
mah je preobraava. S jedne strane, za elju ve-
zani snovi izraavaju stvarnost due u njenom sa-
danjem stanju; s druge strane, pak, za bie vezane
sainje izraavaju predstojei dogaaj u podruju sveta.
Novom podelom Artemidor uvodi u svaku od
ove dve kategorije nonih privienja drugi oblik
razlikovanja: on razlikuje ono to se ukazuje kao
neto jasno, prozirno, pa stoga ne zahteva da bude
odgonetnuto i protumaeno, i ono to se ispoljava
samo u figurativnom obliku i u slikama koje onim
to neposredno predstavljaju kazuju neto drugo.
U snovima o nekom stanju elju moe otkriti lako
prepoznatljivo prisustvo njenog predmeta (muka-
rac, na primer, vidi u snu enu za kojom ezne);
ali ona se moe ispoljiti isto tako i u nekoj drugoj
slici koja manje-vie iz daleka podsea na dotini
predmet. Slina razlika postoji i u sanjama o ne-
kom dogaaju: tako, na primer, neke od njih ne-
posredno oznaavaju, pokazujui njega samog, bu-
dui vid neega to ve postoji: sneva sanja kako
tone brod na kome e malo kasnije potonuti, ili, pak,
vidi kako ga ranjava oruje koje e ga sutradan
23
Ibid., I, 1. Vidi Odiseja, XVIII, 7.
15
raniti: tako izgledaju takozvane teorematske sa-
nje. Ali u nekim drugim sluajevima izmeu u snu
viene slike i da tog dogaaja postoji posredan od-
nos: slika broda koji se razbija o podvodnu stenu
moe predskazivati ne brodolom, pa ak ni neku ne-
sreu, nego, robu koji je to sanjao, njegovo skora-
nje osloboenje; to su alegorijske sanje.
E sad, razmak koji postoji izmeu ta dva raz-
likovanja postavlja pred tumaa snova problem
praktine prirode. Uzmimo, na primer, neko dato
privienje koje se nekom oveku javlja u snu: ka-
ko tuma moe da utvrdi da li ima posla sa snom
o nekom stanju ili sa sanjom o nekom dogaaju?
Kako da odredi da li dotina slika neposredno pred-
skazuje ono to pokazuje, ili pak valja da pretposta-
vi da je ona izraz neega drugog? Opisujui ovu
tekou na prvim stranicama etvrte knjige, Arte-
midor naglaava da je najvanije da se strunjak
za snove zapita kakav je ovek onaj iji san tu-
mai. Sasvim je izvesno, objanjava on, da snove
o nekom stanju ne mogu usni ti vrle osobe, jer su
znale da obuzdaju svoje iracionalne porive, pa pre-
ma tome i svoje strasti, to jest svoju elju ili svoj
strah; one znaju i da odravaju svoje telo u ravno-
tei izmeu oskudice i suvika; stoga ne oseaju
nikakve poremeaje, pa, prema tome, ne sanjaju ni
one snove (enupnia) koje uvek treba shvatiti kao
ispoljavanje afekata. Uostalom, u razmiljanjima
moralista veoma je esto gledite da dokaz da neki
ovek vie nije poroan predstavlja to to on vie
ne sanja snove koji izraavaju nevoljne duevne i
telesne prohteve ili porive. Snovi usnulog oveka,
rekao je Seneka, burni su isto toliko koliko je
bio buran i njegov protekli dan
24
. Pozivajui se na
Zenonovo miljenje, Plutarh je podseao na to da
nko neko vie ne sanja da uiva u nekim neasnim
inovima onda to predstavlja dokaz da je ta osoba
postala moralnija, i pri tom je pominjao one osobe
koje, dok su budne, imaju dovoljno moralne snage
da suzbijaju svoje strasti i pruaju im otpor, ali
nou, poto potpuno prestanu da vode rauna o mi-
ljenjima ljudi iz svoje sredine i o zakonima, ne
24
Seneka, Pisma Lukiliju, 56, 6.
16
oseaju vie nikakav stid: tada se u njima budi nji-
hova skrivena nemoralnost i raskalanost
25
.
U svakom sluaju, Artemidor smatra da snovi
o nekom stanju mogu da se ukau u dva oblika:
kod veine ljudi elja ili odvratnost ispoljavaju se
u snovima neposredno i ne skrivajui se, dok se
kod onih koji znaju da tumae svoje sopstvene sno-
ve one ispoljavaju samo u obliku raznih znakova,
zato to im njihova dua podvaljuje na lukaviji
nain. Tako e, na primer, ovek koji nema isku-
stva u tumaenju snova sanjati enu za kojom udi
ili toliko prieljkivanu smrt svog gospodara. Oprezna
ili prepredena dua oveka vinog tumaenju snova
odbie u neku ruku da mu pokae stanje obuzetosti
jednom eljom u kome se nalazi; ona e pribei lu-
kavstvu pa e on zato, umesto da prosto-naprosto
sanja enu za kojom udi, videti sliku neega to
je oznaava, to jest videe konja, ogledalo, brod,
more, enku neke zveri, deo enske odee. Arte-
midor navodi rei onog slikara iz Korinta, ija je
dua bez sumnje bila vina tumaenju snova, koji
kae da je u snu video kako se rui krov na nje-
govoj kui, a njemu samom biva odrubljena glava;
u tim slikama mogao se videti znak koji predskazuje
neki dogaaj; meutim, tu je bio u pitanju san ve-
zan za stanje obuzetosti jednom eljom: taj je ovek
prieljkivao smrt svog gospodara koji je, kako
to Artemidor usput primeuje, jo iv
26
.
Kako se, kada su u pitanju sanje, mogu razlu-
iti one prozirne i teorematske od onih koje po-
mou neke alegorije predskazuju jedan drugi do-
gaaj, a ne ono to pokazuju? Ako se, kae Arte-
midor, ostave po strani neobine slike koje, pri-
rodno, zahtevaju da budu protumaene, one slike
koje jasno predskazuju neki dogaaj odmah se pre-
tvaraju u neki stvaran dogaaj; teorematska sanja
poinje onim to predskazuje, ne ostavljajui tu-
maenju ni neki moguan oslonac, ni neophodan
vremenski razmak. Prema tome, alegorijske sanje
lako se prepoznaju po tome to nisu praene nepo-
srednim ostvarivanjem njihove sadrine: tada ih
treba brzo zabeleiti da bi se potom protumaile.
Dodajmo jo i to da se vrlim osobama koje ne
** Plutarh, Kako se osea ko je svoje osobine unapre-
dio u vrlini, 12.
u
Artemidor, Tumaenje snova, IV, predgovor.
17
sanjaju snove, nego samo sanje u snu najee
javljaju samo jasna privienja koja su svojstvena
teorematskim sanjama. Artemidor nije morao da
objanjava u svojoj knjizi tu povlasticu, zato to j e
tada bilo prihvatano staro verovanje da se vrlim
osobama bogovi otvoreno obraaju. Setimo se onoga
to Platon kae u Dravi: Poto je ovek smirio ta
dva del svoje due (onaj u kome prebiva pouda,
i onaj koji je ispunjen gnevom), a prenuo trei nje-
zin deo u kome mudrost poiva, i naposletku se pre-
dao poinku eto u takvom stanju, ti to zna
r
dua najbolje dosee do istine
27
. A u romanu Ha-
ritona iz Afrodisije, u asu kada e Kalirojinim ne-
daama najzad doi kraj i kada e njeni dugotrajni
napori da sauva svoju ednost biti nagraeni, ta
devojka usniva teorematsku sanju koja nagove-
tava kraj romana i predstavlja u isti mah predska-
zanje i obeanje boginje koja je titi: Ona vide
sebe kako u Sirakuzi, ostavi i dalje devica, ulazi
u Afroditin hram, a zatim, vraajui se iz njega u
svoj dom, primeuje Hajreja i, posle toga, na dara
venanja, gleda itav grad okien vencima i sebe
samu kako, praena roditeljima, ide do kue svoga
verenika
28
.
Odnose koje je Artemidor uspostavio izmeu
raznih vrsta snova, naina na koji se u njima neto
Vrle
osobe
snovi vezani za
neko stanje
sanje o nekim
dogaajima
Vrle
osobe
nepo-
sredno
oznaa-
vanje
oznaa-
vanje
pomou
raznih
znakova
Teore-
matske
Alego-
rijske
Vrle
osobe
nikada Najee
Obine
osobe
Vine
tuma-
enju
snova
Najee
Najee
Obine
osobe
Nevine
tuma-
enju
snova
Najee
Najee
" Platon, Drava, IX, 572 a-ib.
28
Hariton iz Afrodisije, Hajreja i Kaliroja, V, 5.
18
oznaava i subjektovih naina bivstvovanja moemo
prikazati pomou sledee tabele :
Poslednja rubrika u ovoj tabeli, to jest rubrika
alegorijskih sanja o nekim dogaajima, onakvih ka-
kve ih sanjaju obine osobe, odreuje podruje pri-
mene tumaenja snova. U tim sluajevima tumaenje
je moguno, poto privienje koje se javlja u pome-
nutim sanjama nije prozirno, nego se, naprotiv, u
njemu jednom slikom oznaava neto drugo, a ne
ono to ona prikazuje; tada je tumaenje korisno,
poto omoguava snevau da pripremljen doeka do-
gaaj koji se nee zbiti u neposrednoj budunosti.
2. U sanjama koriena alegorija tumai se
otkrivanjem slinosti. Artemidor nekoliko puta po-
navlja da vetina tumaenja snova poiva na pravilu
slinosti : tuma snova dovodi u vezu slino sa
slinim
29
.
Tu slinost Artemidor uspostavlja na dva plana.
Najpre je u pitanju slinost prirode slike koja se
javlja u datoj sanji i prirode elemenata budunosti
koje ona predskazuje. Da bi tu slinost otkrio, Arte-
midor koristi nekoliko naina: ustanovljava kvali-
tativnu istovetnost (kada neko sanja da se ne osea
dobro, to e moi da bude predznak budueg lo-
eg stanja njegovog zdravlja ili imetka; kada ne-
ko sanja blato, to znai da e mu se u telu nagomi-
lati tetne materije); istovetnost rei (ovan znai za-
povest zbog igre recima krios/krenf ; simbolinu
srodnost (kada atleta sanja lava, on za njega pred-
stavlja predznak pobede, dok kada neko sanja buru,
ona predskazuje neku nesreu); postojanje nekog
verovanja, neke narodne izreke ili neke mitoloke
teme (medved oznaava enu zbog Artemidine pra-
tilje Kaliste iz Arkadije); isto tako i pripadnost istoj
kategoriji u ivotu: tako, na primer, enidba i smrt
mogu jedna drugu oznaavati u snu, poto se n
obe gleda kao na jedan telos, kraj ili cilj ivota
31
;
slinost obiaja (kada neki bolesnik sanja da se
oenio devicom, u tom sluaju enidba predskazuje
smrt, jer svi sveani obredi koji se obavljaju tom
prilikom obavljaju se i na pogrebu)
32
.
29
Artemidor, op. cit., II, 25.
80
Ibid., II, 12. Upor. bel. A.-2. Festijera, str. 112.
31
Ibid., II, 49 i 65.
32
Ibid., II, 65.
s*
19
Postoji i slinost ,po vrednosti, i ona ima naj-
veu vanost utoliko to je zadatak tumaenja snova
da odredi da li su dogaaji koji e se zbiti povoljni
ili nepovoljni. U Artemidorovom tekstu celo pod-
ruje oznaenog u sanjama obeleeno je dvojnom
podelom na dobro i loe, povoljno i kobno, sreno
i nesreno. Prema tome, tuma snova mora da po-
stavi sebi sledee pitanje: kako in koji je predstav-
ljen u sanji moe da predskae svojom vlastitom
vrednou dogaaj koji e se zbiti? Opte naelo je
jednostavno: sanja predskazuje povoljan dogaaj ako
je sm in koji ona prikazuje valjan. Ali kako da
se odredi ta vrednost? Artemidor predlae est me-
rila. Da li je u sanji vieni in u skladu s onim to
je prirodno; da li je u skladu sa zakonom i obia-
jima? Da li je u skladu sa onim to se na grkom oz-
naava reju techn, to jest s pravilima i postupcima
zahvaljujui kojima jedna radnja postie ciljeve ko-
ji su joj bili 'postavljeni? Da li je on u skladu sa
datim trenutkom (a to znai: da li je izvren u po-
godnom trenutku i u prikladnim okolnostima)? I
najzad, kako stoje stvari sa reju koja ga oznaava
(da li je oznaen reju koja sama po sebi predstavlja
dobar znak)? Opte naelo glasi da sve u snu vie-
ne slike koje su u skladu s onim to je prirodno, ili
sa zakonom, obiajima, ili datom tehnikom, ili reju
koja dotinu stvar oznaava, ili datim trenutkom,
predstavljaju dobar znak, dok su sve suprotne slike
kobne i beskorisne
33
. Artemidor, dodue, odmah
dodaje da to naelo ne vai za sve sluajeve i da
doputa neke izuzetke. Moe doi do nekakvog pre-
okretanja vrednosti. Neke sanje sa povoljnom sa-
drinom mogu predstavljati lo predznak: u sanji
vieni in je povoljan (tako, na primer, kada neko
sanja da veerava s nekim bogom, to samo po sebi
predstavlja neto dobro), ali predskazani dogaaj je
nepovoljan (jer ako je tu u pitanju Kron, koga su
njegovi sinovi vezali lancima, ta slika znai da e
sneva dospeti u zatvor)
34
. Nasuprot tome, neke dru-
ge sanje imaju nepovoljnu sadrinu, a predstavljaju
povoljan predznak: kada, na primer, neki rob sanja
da se bori u ratu, to je predznak da e biti oslobo-
en, jer vojnik ne moe biti rob. Prema tome, tuma
" Ibid., IV, 2.
M
Ibid., I, 5.
20
snova ima odreene ruke da znakove u njima i nji-
hove pozitivne ili negativne znaenjske sadrine pro-
tumai na nekoliko razliitih naina. Tu nije u pi-
tanju neodlunost koju on ne bi mogao prevladati,
nego je re o tome da se on kree u jednom sloe-
nom podruju koje od njega zahteva da vodi rauna
o svim vidovima u snu viene slike, kao i o sne-
vaevom poloaju u drutvu.
Pre nego to pristupimo analizi sanja o polnim
inovima onakvoj kakvu je Artemidor upranjavao,
ovo pomalo dugo zaobilazno pristupanje naem pred-
metu bilo je neophodno da bismo shvatili mehani-
zam tumaenja i ustanovili na koji nain moralni
sudovi o polnim inovima izlaze na videlo pri tu-
maenju snova u kojima se ti inovi prikazuju. Do-
ista, bilo bi nepromiljeno koristiti ovaj tekst kao
dokumenat u kome se neposredno govori o vrednosti
polnih inova i njihovoj legitimnosti. Artemidor ne
kae da li je dobro ili loe, moralno ili nemoralno
obaviti odreeni in, nego kae da li je dobro ili
ravo, korisno ili opasno da ovek sanja da ga iz-
vrava. Prema tome, naela koja moemo izvui iz
njegovog del ne odnose se na same polne inove,
nego na onoga ko ih izvrava, ili, bolje reeno, na
uesnika u polnom odnosu utoliko to u onirinom
prizoru on predstavlja snevaa te sanje i to preko
nje predskazuje sreu ili nesreu koju e uskoro do-
iveti. Ona dva glavna pravila tumaenja snova, to
jest pravilo po kome sanja izraava bie i pravilo
po kome ga ona izraava u obliku slinosti, tu delu-
ju na sledei nain: san predskazuje odreeni do-
gaaj, sreu ili nesreu, blagostanje ili zao udes koji
e u stvarnom ivotu karakterisati subjektov nain
bivstvovanja, i on to predskazuje pomou jednog
odnosa slinosti sa nainom bivstvovanja dobrim
ili ravim, povoljnim ili nepovoljnim subjekta
kao uesnika u zbivanjima na pozornici polnog od-
nosa u snu. Nemojmo nastojati da otkrijemo u ovom
tekstu skup propisa o tome ta treba, a ta ne treba
initi, nego gledajmo na njega kao na delo koje ot-
kriva jednu etiku subjekta, koja je u Artemidorovo
doba jo bila rasprostranjena.
21
2.
ANALIZA
U svojoj knjizi Artemidor je posvetio etiri gla-
ve sanjama o polnim inovima
35
, a njima valja do-
dati jo i veliki broj kratkih opaski izloenih u dru-
gim glavama. Okosnicu njegove analize tih sanja
predstavlja razlikovanje tri vrste polnih inova: onih
koji su u skladu sa zakonom (kata nomon), onih koji
mu se suprotstavljaju (para nomon), i onih koji su u
suprotnosti s onim to je prirodno (para phusin). Ova
podela nikako nije jasna: nijedna od pomenutih vr-
sta polnih inova nije definisana: ne znamo kako su
one meusobno povezane, ili, pak, da li kvalifikativ
u suprotnosti s onim to je prirodno treba razu-
meti kao podvrstu onoga to se suprotstavlja za-
konu; neke polne inove Artemidor istovremeno
svrstava u dve rubrike. Nemojmo pretpostavljati da
emo u tim glavama nai strogu klasifikaciju u ko-
joj bi svaki mogui polni in bio svrstan u podruja
zakonitog, ili nezakonitog, ili protivprirodnog. Ipak,
kada ih pratimo u svim njihovim pojedinostima, u
tim pregrupisavanjima moemo uoiti izvesnu ra-
zumljivost.
1. Uzmimo naj pre polne inove koji su u iskla-
du sa zakonom. Poto proitamo glavu u kojoj Ar-
temidor o njima govori, imamo utisak da je on u
nju svrstao veoma razliite stvari: preljubu i brak,
odlaenje prostitutkama, polno optenje sa vlastitim
robinjama i robovima i masturbaciju uz pomo sop-
stvenog sluge. Ostavimo za trenutak po strani pita-
nje znaenja koje treba pripisati tom pojmu saglas-
nostd polnog ina sa zakonom. U stvari, tok analize
dosta dobro je osvetljen u jednom odlomku pome-
" Glave 7780 Prvog del.
22
nute glave. Artemidor postavlja opte pravilo da u
sanji ene predstavljaju slike delatnosti kojima e
sneva imati da se bavi na javi. Prema tome, ma ko
bila u sanji viena ena, i ma kakav bio njen polo-
aj, njena aktivnost dovee snevaa u taj poloaj
36
.
Treba da shvatimo da, po Artemidorovom miljenju,
poloaj partnera ili partnerke u polnom inu, a ne
oblik samog tog ina odreuje predskasdvaki smisao
sanje, pa, prema tome, na izvestan nain, i moralnu
vrednost sanjanog ina. Taj poloaj treba da shva-
timo u irem znaenju te rei: njime se oznaava
drutveni status polnog partnera, njegovo brano
stanje, da li je on slobodan ovek ili rob, mlad ili
star, bogat ili siromaan, njegovo zanimanje, mesto
gde ga je sneva sreo, poloaj partnera u odnosu
na njega (da li je u pitanju njegova ena, ljubavni-
ca, rob, mlad tienik, itd.). Odmah zatim iza pri-
vidne nepovezanosti u izlaganju moemo da uoimo
redosled koga se pisac drao: on redom opisuje mo-
gune polne partnere prema njihovom drutvenom
statusu, njihovoj vezi sa snevaem i mestom gde ih
je ovaj sreo.
Prve tri osobe o kojima Artemidor govori u
pomenutoj glavi reprodukuju onaj uobiajeni niz
koji sainjavaju tri vrste ena sa kojima mukarac
moe polno optiti: to su zakonita ena, nalonica i
javna ena. Kada mukarac sanja da je polno optio
sa svojom vlastitom enom, to je dobar znak, jer je
zakonita ena po prirodi stvari slina zanimanju i
delatnosti koju mukarac obavlja; polno optei s
njom, mu radi neto to se potuje i smatra legi-
timnim, upravo kao i ono to radi bavei se svojim
zanimanjem; on iz nje izvlai korist kao iz kakvog
veoma unosnog zanimanja; zadovoljstvo to ga do-
ivljava optei s njom predskazuje zadovoljstvo
koje e mu pruiti zarada koju e stei upranjava-
jui svoj zanat. Nikakve razlike nema izmeu ene
i nalonice. Sa javnim enama stvari stoje drugaije.
U ovom sluaju Artemidorova analiza dosta je neo-
bina: sama po sebi, kao bie u kome se uiva, ena
ima pozitivnu vrednost; a javne ene koje se u
familijarnom govoru ponekad nazivaju radnicama
postoje zato da bi pruale ta uivanja i potpuno
se predaju mukarcu i ispunjavaju mu svaku elju.
Ibid., i, 78.
23
Meutim, pomalo je sramno poseivati takvu vr-
stu ena sramno a i skupo, to, bez sumnje, do-
nekle umanjuje vrednost dogaaja predskazanog sa-
njom u kojoj su takve ene prikazane. Ali tom do-
gaaju negativnu vrednost daje pre svega mesto na
kome javne ene prodaju svoje telo, i to iz dva
razloga. Prvi razlog je jezike prirode: ako se javna
kua na grkom oznaava reju ergasterion, koja
oznaava i radionicu ili zanatlijsku radnju to
podrazumeva pozitivna znaenja ona se, kao i
groblje, naziva izrazima mesto za sve ljude i za-
jedniko mesto. Drugi razlog u vezi je s jednim
od pitanja koja su esto bila doticana i u polnoj
etici o kojoj su raspravljali filozofi i lekari: re je
o nekorisnom troenju semene tenosti, njenom ra-
sipanju bez sticanja koristi, to jest potomstva koje
mukarcu zakonita ena moe da obezbedi. Iz ova
dva razloga, kada mukarac sanja da ide u javnu
kuu, to moe biti predznak njegove smrti.
Dopunjavajui klasini trolani niz zakonita e-
na nalonica javna ena, Artemidor pominje
ene sa kojima se u sanji mukarac sluajno uputa
u polni odnos. Vrednost koju takva sanja ima kao
predskazanje onoga to e se dogoditi, jednaka je
drutvenoj vrednosti ene koja se u njoj javlja:
da li je ona bogata, lepo obuena, ima li dosta naki-
ta na sebi, da li se drage volje uputa u polni od-
nos? Ako je odgovor na ova pitanja potvrdan, ta
sanja predskazuje neto korisno. Ako je, pak, do-
tina ena stara, runa, siromana, ako se sama ne
nudi, dotina sanja predskazuje neto nepovoljno.
Meu ukuanima se nalazi jedna drugaija vr-
sta polnih partnera: to su sluge i robovi. Tu je ti
pitanju podruje onoga to se neposredno poseduje:
robovi ne upuuju na bogatstvo po naelu slinosti,
nego su njegov sastavni deo. Prema tome, samo se
po sebi razume da zadovoljstvo koje se u snu doiv-
ljava sa osobom te vrste ukazuje na to da e sneva
uivati u svome imetku, i da e se on verovatno
uveati i postati jo divniji. U takvim sanjama sne-
va koristi jedno svoje pravo, uiva u onome to
poseduje, pa stoga one predstavljaju povoljan pred-
znak, jer se u njima ostvaruju jedan status i jedno
na zakonu zasnovano pravo. Nije vano, razume se,
koga je pola snevaev polni partner, da li je to de-
vojka ili mladi, bitno je da je tu u pitanju rob ili
24
no razlikovanje koje je u vezi sa snevaevim polo-
robinja. Zauzvrat, Artemidor naglaava jedno va-
ajem u polnom inu, to jest sa tim da li on u nje-
mu igra aktivnu ili pasivnu ulogu. Lo je pred-
znak ako se u tom odnosu on nalazi ispod svog
sluge, to jest ako se u sanji preokree drutvena
hijerarhija; to predskazuje da e dotini sluga pri-
initi snevau neku tetu, ili da e mu pokazati da
ga prezire. Potvrujui da je tu odista u pitanju
ne odstupanje od onoga to je prirodno, nego kre-
nje drutvene hijerarhije i neto to ugroava pra-
vilne odnose snaga, Artemidor uzgred ukazuje na
to da negativnu vrednost imaju i sanje u kojima sne-
va polno opti kao pasivan partner s nekim svojim
neprijateljem, ili sa svojim roenim starijim ili mla-
im bratom (time je jednakost naruena).
Artemidor zatim govori o grupi odnosa. Povo-
ljan predznak predstavlja sanja u kojoj sneva polno
opti sa enom koju poznaje, pod uslovom da ona
nije udata i da je bogata, jer mukarcu ena koja
mu se podaje poklanja ne samo svoje telo, nego i
za njega vezane stvari, to jest stvari koje zajedno
s njim donosi (odeu, nakit i, po pravilu, sva ma-
terijalna dobra koja poseduje). Zauzvrat, ako je u
pitanju polni odnos s nekom uda tom enom, ta sa-
nja predstavlja lo znak, jer je dotina ena podre-
ena svom muu; zakon zabranjuje drugim mu-
karcima da joj prilaze radi polnog optenja, a ka-
njava preljube, pa stoga u tom sluaju sneva moe
oekivati da e u budunosti doiveti da bude ka-
njen kaznama iste vrste. Ako neka osoba sanja da
stupa u polni odnos s nekim mukarcem, ukoliko
je tu u pitanju ena (to je jedan od retkih odeljaka
u Artemidorovom tekstu u kome pisac uzima u obzir
i enski san), ta sanja predstavlja dobar znak u
svim sluajevima jer je u skladu sa eninim prirod-
nim i drutvenim ulogama; ako je pak tu u pitanju
mukarac koji sanja da stupa u polni odnos sa nekim
drugim mukarcem kao njegov pasivni partner, u
tom sluaju merilo koje omoguava razlikovanje po-
voljnog ili nepovoljnog znaenja te sanje povezano
je sa statusom ta dva partnera: dotina sanja pred-
stavlja dobar znak ukoliko je aktivni polni partner
stariji i bogatiji od snevaa (to je predznak da e
ovaj dobiti poklone od nekoga), a lo znak ukoliko
25
je aktivni partner mlai i siromaniji, ili ak samo
siromaniji, jer to predskazuje da e sneva biti iz-
loen trokovima.
Poslednja skupina sanja koje su u skladu sa
zakonom odnosi se na masturbaciju. Te sanje veoma
su tesno povezane sa temom potinjenosti, zato to je
tu u pitanju usluga koju sneva ini sebi samom (ru-
ke u tom sluaju predstavljaju nekakve sluge koje
izvravaju ono to zahteva muki ud-gospodar) i
zato to grka re koja znai privezati za kolac
roba radi iban ja oznaava i uspravljanje mukog
uda. Jednog roba koji je sanjao da rukama pomae
svom gospodaru da izbaci semenu tenost ovaj je
kasnije, u stvarnosti, osudio da bude izbievan. Iz
navedenih primera italac je mogao da vidi da je
podruje polnih inova koji su u skladu sa zako-
nom veoma iroko: ono obuhvata kako polne od-
nose sa zakonitom enom, odnose sa nalonicom, tako
i polni odnos bilo aktivan, bilo pasivan sa ne-
kim mukarcem, ili jo i masturbaciju.
2. Zauzvrat, u podruje polnih inova koji ni-
su u skladu sa zakonom spadaju pre svega rodo-
skvrni inovi
37
, i pri tom valja jo napomenuti da
re rodoskvrnjenje Artemidor upotrebljava u nje-
nom najuem znaenju polnog odnosa izmeu ro-
ditelja i dece. Sto se tie rodoskvrnog odnosa izmeu
brae i sestara, ako je u pitanju odnos izmeu brata
i sestre, on ga izjednaava s odnosom izmeu oca i
erke, a ako je pak u pitanju odnos izmeu dva
brata, i2gleda da se Artemidor dvoumi da li da ga
svrsta u oblast polnih inova koji su u skladu sa
zakonom, ili u podruje inova koji nisu u skladu
sa njim. U svakom sluaju, on o njima govori u
oba jpomenuta odeljka.
Kada neki otac sanja da polno opti sa svojom
erkom ili svojim sinom, znaenje te sanje u stvari
je uvek nepovoljno. Ono je nepovoljno bilo iz ne-
posredno telesnih razloga: ako je dete sasvim malo,
to jest mlae od pet ili deset godina, telesne povrede
koje mu bivaju nanesene u toku tog odnosa pred-
skazuju njegovu smrt ili bolest; ako je, pak, to dete
odraslo, ta sanja ima jo nepovoljnije znaenje zato
to se u njoj uspostavljaju nemogui ili kobni odno-
lb id., I, 78 i 79.
26
si. Polno optiti sa svojim sinom, hariti u pol-
nom odnosu sa njim svoju semenu tenost predstav-
lja nekoristan in: tu je u pitanju njeno izlino tro-
enje iz koga se ne moe izvui nikakva korist, i
koje, prema tome, predskazuje krupan novani gu-
bitak. Polno optiti sa svojim sinom onda kada je
on sasvim odrastao, dok otac i sin ne mogu zajedno
da ive ne sukobljavajui se u kui u kojoj bi obo-
jica eleli da zapovedaju, neminovno predstavlja
rav znak. Samo u jednom sluaju takva sanja pred-
stavlja dobar znak: onda kada otac kree na put za-
jedno sa sinom i kada, prema tome, treba s njim
da obavii neki zajedniki posao; ali ako je u takvim
sanjama otac pasivni partner (bez obzira na to ko ih
sanja sin ili otac), onda taj prizor ima kobna
znaenja, jer su hijerarhijski poredak i polovi go-
spodarenja i aktivnosti i pokoravanja i pasivnosti
u njemu potpuno preokrenuti. Sanja o polnom od-
nosu izmeu oca i sina u kome ovaj drugi pred-
stavlja aktivnog partnera predskazuje da e meu
njima dvojicom izbiti neprijateljstvo i nastati su-
kob
38
. Kada sanja da polno opti sa svojom erkom,
to za oca ne predstavlja gotovo nimalo povoljniji
znak: ili taj -utroak- njegove semene tenosti, iz-
livene u telo erke koja e se jednog dana udati i
tako je odneti u kuu nekog drugog mukarca, pred-
skazuje gubitak velike svote novaca, ili taj odnos,
ukoliko je ta erka ve uda ta, predskazuje da e
ona napustiti svog mua i vratiti se kui, pa e otac
morati da je izdrava; ta sanja predstavlja dobar
znak samo onda kada je otac siromaan, jer se tada
njegova erka moe vratiti u roditeljski dom bogata,
to znai i da onda moe biti u stanju da ga izdr-
ava
3
*.
Sanja o rodoskvrnjenju sa majkom (koje Arte-
midor uvek razmatra kao rodoskvrni odnos izmeu
sina i majke, a nikada kao rodoskvrni odnos izme-
48
Ipak, italac treba da obrati panju na to da u jed-
nom tumaenju koje daje u etvrtom odeljku etvrte knji-
ge Artemidor kae da kada neki otac sanja da uiva u pol-
nom odnosu sa svojim sinom u kome predstavlja aktivnog
partnera, to znai da e njegov sin poiveti, a ako pak sanja
da pri tom osea bol, onda je to predznak da e mu sin
umreti. Artemidor primeuje da u tom sluaju postojanje
ili nepostojanje zadovoljstva u atom odnosu odreuje nje-
govo znaenje.
39
Tumaenje snova, I, 78.
27
u majke i erke) esto predskazuje to moe iz-
gledati udno neto povoljno. Da li na osnovu te
injenice treba u skladu sa Artemidorovim na-
elnim stavom po kome izmeu vrednosti sanje kao
predskazanja i moralne vrednosti sanjanog polnog
ina postoji odnos uzajamne povezanosti zaklju-
iti da na rodoskvrni odnos izmeu majke i sina
ovaj tuma snova ne gleda kao na neto to zbog
same svoje biti zasluuje osudu, ili pak u njoj treba
da vidimo jedan od onih izuzetaka, koje je on sam
predvideo, u odnosu na opte naelo to ga je izneo
u svom delu? Izvesno je da Artemidor gleda na ro-
doskvrni odnos izmeu majke i sina kao na in koji
zasluuje moralnu osudu, ali je pri tom neobino
to to u tom odnosu u snu on esto vidi povoljan
predznak, poto majku proglaava za neku vrstu
modela i tako rei za matricu velikog broja drutve-
nih odnosa i oblika aktivnosti. Vlastito zanimanje
predstavlja svakom oveku majku, pa stoga telesno
sjedinjavanje sa njom predskazuje uspeh i napre-
dak u njemu. Majka oliava domovinu: onaj ko sa-
nja da polno opti sa svojom majkom moe na osno-
vu toga oekivati da e se vratiti u otadbinu ako se
nalazi u izgnanstvu, ili da e postii uspeh u poli-
tikom ivotu. Majka ovaplouje i plodnu zemlju iz
koje smo ponikli: ako se mukarac koji sanja da
polno opti sa svojom majkom u to vreme sudi sa
nekim oko komada zemlje, dobie taj spor, a ako je
zemljoradnik, to znai da e sa njive skupiti bogatu
letinu. Meutim, takva sanja predstavlja opasan
predznak za bolesne mukarce: zariti se u tu majku-
-zemlju znai da e bolesni sneva umreti.
3. inove koji su u suprotnosti s onim to je pri-
rodno Artemidor analizuje u dva uzastopna izlaga-
nja: u prvome je re o poloajima koji odstupaju
od poloaja koji je priroda propisala (ono predstavlja
dodatak tumaenju sanja o rodoskvrnjenju), dok se
ono drugo tie odnosa u kojima polni partner svo-
jom osobenom prirodom odreuje protivprirod-
nost datog polnog ina
40
.
Artemidor iznosi naelnu tvrdnju da je priroda
odredila jedan strogo utvren Oblik polnog ina za
svaku vrstu, to jest jedan, iskljuivo jedan poloaj
pri polnom optenju od koga ivotinje ne odstupaju:
* Ibid., I, 7980.
28
>U nekim vrstama mujaci se odostrag sparuju sa
enkama: tako se sparuju konj, magarac, jarac, bik,
jelen i ostali etvoronoci. U nekim drugim vrsta-
ma mujak i enka najpre spajaju usta to je
sluaj sa zmijama, golubovima i lasicama; ako su
ribe u pitanju, enke uvlae u sebe semenu tenost
koju mujaci izbacuju. Priroda je isto tako sasvim
precizno odredila ljudima kako da se telesno spaja-
ju: partneri treba da se gledaju licem u lice, s tim
to mukarac treba da se oprui preko ene. U tom
poloaju polno optenje predstavlja za mukarca in
potpunog posedovanja: ukoliko se njegova partner-
ka pokorava njegovim eljama i ako se drage vo-
lje uputa u polni odnos, mukarac je tada gospo-
dar itavog njenog tela. Sve druge poloaje iz-
mislili su ljudi koje je pijanstvo prirodno uinilo
razuzdanim, neumerenim i sklonim raznim prete-
rivanjima. Ti neprirodni odnosi uvek su predznak
poremeenih drutvenih odnosa (loih odnosa sa dru-
gim ljudima i neprijateljstva prema njima), ili, pak,
predskazuju da e se sneva uskoro nai u tekom
ekonomskom poloaju (oni to predskazuju zato to
.se u njima on nelagodno osea, zato to je na
muci).
Meu tim varijantama polnog ina, Artemi-
dor posebno istie oralni erotizam. On ga u sta-
rom veku veoma esto nalazimo potvrde takvog
stava
41
estoko osuuje: po njegovim recima, to
je grozan in, moralni prestup ije predstavlja-
nje u snu moe dobiti pozitivno znaenje jedino
ukoliko upuuje na snevaevu profesionalnu aktiv-
nost, to jest ukoliko je on govornik, svira na fruli
ili uitelj besednitva; ako nije to u pitanju, taj nain
zadovoljavanja predskazuje u sainji poto pred-
stavlja nekorisno izbacivanje semene tenosti ne-
koristan izdatak. Poto uz to nije u skladu sa onim
to priroda nalae, i poto kasnije onemoguava po-
ljubac ili zajedniko obedovanje, on predskazuje i
raskid, neprijateljske odnose sa drugim ljudima, a
ponekad i smrt.
Ali postoje i drugi naini da ovek u polnim
odnosima koje sanja potpuno izae iz okvira onog
41
P. Veyne, -L'homosexualit Rome, in L'Histoire,
januar 1981, str. 78.
29
to je prirodno: to se dogaa kao posledica same
prirode polnog partnera. Artemidor nabraja pet mo-
gunosti: polne odnose sa bogovima, ivotinjama,
leevima, sa samim sobom i, naposletku, polni odnos
meu dvema enama. Svrstavanje ove dve posled-
nje vrste polnih odnosa meu polne inove koji iz-
laze iz okvira onoga to je prirodno, tee je obja-
sniti nego svrstavanje onih drugih vrsta u ovu gru-
pu polnih inova. Polni odnos sa samim sobom ne
treba shvatiti kao masturbaciju, jer je ovu Artemi-
dor pomenuo meu inovima koji su u skladu sa
zakonom. U protivprirodnom polnom odnosu mu-
karca sa samim sobom u pitanju je prodiranje uda
u vlastito telo, ljubljenje sopstvenog uda i njegovo
uvlaenje u usta. Prvi tip sanje predskazuje siro-
matvo, nevolju i patnju; drugi njen tip nagoveta-
va raanje dece, ako ih ovek jo nema, ili njihov
povratak, ako su ona odsutna iz roditeljskog doma;
i najzad, poslednja vrsta sanje znai da e snevau
umreti deca, da e ostati bez ene i nalonioe (jer
mukarcu ena nije potrebna onda kada moe sam
sebe polno da zadovolji), ili da e on spasti na pros-
jaki tap.
Sto se tie polnih odnosa meu enama, moemo
se zapitati zato ih je Artemidor svrstao u katego-
riju -protivprirodnih inova, dok je polne odnose
meu mukarcima razvrstao u ostale kategorije (a
pre svega u kategoriju inova koji su u skladu sa
zakonom). Razlog za takvo razvrstavanje lei, bez
sumnje, u obliku polnog odnosa koji Artemidor raz-
matra, to jest obliku prodiranja u enski polni or-
gan: pomou kakvog lukavo smiljenog postupka
neka ena prisvaja u takvom polnom odnosu ulogu
mukarca, zauzima krei opteprihvaena pra-
vila njegov poloaj i obljubljuje onu drugu e-
nu. Kada su u pitanju dva mukarca, prodiranje
polnog uda, taj muevni in u pravom smislu rei,
samo po sebi ne predstavlja in koji odstupa od
onoga to je prirodno (i pored toga to se moe sma-
trati da je za jednog od dva polna partnera sramno
i neprilino da bude onaj u ije telo tui ud pro-
dire). Zauzvrat, kada su u pitanju dve ene, takav
in koji se izvrava uprkos onome to i jedna i dru-
ga jesu, i zahvaljujui pribegavanju nekom lukavo
smiljenom postupku, podjednako je neprirodan kao
30
i polni odnos nekog oveka sa nekim bogom ili ne-
kom ivotinjom. Kada neka ena sanja takve polne
inove, to znai da e se baviti beskorisnim poslo-
vima, da e se rastaviti od mua, ili da e postati
udovica. Sanja o polnom odnosu izmeu dve ene
moe isto tako predskazivati i saoptavanje ili sa-
znavanje enskih tajni.
2.
SANJA I GIN
Treba obratiti panju na dve karakteristine i-
njenice zato to u Artemidorovom delu one daju
peat celokupnoj analizi sanje o polnom odnosu. Pre
svega, sneva je uvek prisutan u svojoj vlastitoj sa-
nji; slike polnih inova ije znaenje Artemidor od-
goneta nikada ne predstavljaju puko privienje ko-
je bi sneva gledao i koje bi se zbivalo pred njim,
ali nezavisno od njega. On u njemu uvek sudeluje,
i to kao glavni uesnik; on vidi samog sebe kako
polno opti; u sanji se ostvaruje potpuna podudar-
nost izmeu subjekta koji sanja neki polni in i sub-
jekta tog ina onakvog kakav je on u njoj vien. S
druge strane, moemo zapaziti da se u elom Arte-
midorovom delu polni inovi i uivanja prilino ret-
ko javljaju kao oznaeni ili predskazani elementi;
srazmerno veoma retko ineka u sanji viena slika na-
govetava izvravanje jednog polnog ina i liava-
nje nekog polnog uivanja
42
. Zauzvrat, te inove ili
ta liavanja Artemidor je analizovao i grupisao, u
tri glave koje smo u ovoj knjizi prouili, kao sastav-
ne delove sanje i predznake ; on ih svrstava gotovo sa-
mo u kategoriju oznai telja, dok ih skoro nikada ne
svrstava u kategoriju oznaenog; oni su slike, a
ne znaenje, prikaz nekog dogaaja, a ne sam taj
dogaaj. Prema tome, Artemidor e se u svom tu-
maenju snova postaviti na crtu povuenu izmeu
izvrioca polnog ina i snevaa datog sna, idui tako
od subjekta do subjekta; polazei od polnog ina
i onakve subjektove uloge u njemu kakvu je on
sam sebi prikazivao u snu, ovaj tuma snova teie
42
Elementi polnog ina pojavljuju se kao ono to je
oznaeno u sanji u izvesnom broju sluajeva na primer
u etvrtoj knjizi, u glavama 37, 41, 46, 66, i u Petoj knjizi,
u glavama 24, 44, 45, 62, 65, 67, 95.
32
da svojim tumaenjem otkrije ta e se snevau po-
tom dogoditi u stvarnosti.
Ve na prvi pogled zapaamo da tumaei sa-
nje o polnim inovima Artemidor uvek otkriva ne-
ko drutveno znaenje. Dogaa se, dodue, da te
sanje predskazuju naglu promenu zdravstvenog sta-
nja bolest ili ozdravljenje, na primer; dogaa se
i da one predskazuju smrt, ali mnogo vei broj njih
nagovetava dogaaje kao to su uspeh ili neuspeh
u poslovima, obogaenje ili osiromaenje, materijal-
ni procvat porodice ili njeno zapadanje u nevolje,
neki probitaan ili promaen poduhvat, povoljne
enidbe ili zlosrene brakove, svae, suparnitva, po-
mirenja, dobre ili loe izglede za uspeh u vrenju
javnih dunosti, progonstvo ili osudu na neku kaz-
nu. Sanja o polnom inu predskazuje snevaevu sud-
binu u drutvenom ivotu; kao uesnik u radnji ko-
ja se odigrava na seksualnoj pozornici u sanji, on
nagovetava ulogu koju e igrati na pozornici svog
porodinog ivota, svog zanimanja, privatnih i jav-
nih poslova.
To se moe objasniti pre svega pomou dva
razloga. Prvi od njih je potpuno opte prirode, to
jest vezan je za jednu jeziku pojavu koju Artemi-
dor obilato koristi. Re je, naime, o tome da se u
grkom jeziku kao, uostalom, u razliitoj meri
i u mnogim drugim jezicima neke rei odlikuju
upadljivom dvosmislenou svojih znaenja, dvo-
smislenou koja zahvata podruje seksualnog i pod-
ruje ekonomskog. Tako se, na primer, re soma,
koja oznaava telo, odnosi i na razna dobra i na
imetak; otuda postoji mogunost da posedovanje
neijeg tela i posedovanje raznih dobara imaju jed-
nako znaenje
43
. Grka re ousia oznaava sutinu,
zatim bogatstvo, ali isto tako i seme i semenu te-
nost: nekorisno troenje semene tenosti znaie
troenje bogatstva
44
. Re blab, teta, moe oznaa-
vati velike nedac, novane gubitke, ali isto tako i
injenicu da je neko rtva prinude i da je pasivni
Ibid., II, 77. Upr. isto tako i IV, 4 o jednakosti
znaenja posedovamja kao prodiranja u neije telo i po-
sedovanja kao vlasnitva.
** Ibid., I, 78.
3
33
partner u jednom polnom inu
45
. Artemidor kori-
sti i vieznanost rei kojima se oznaava ono to
je u vezi sa dugovanjem: rei koje oznaavaju da
je ovek prisiljen da plati dug i kako nastoji da tu
obavezu skine s vrata, mogu isto tako znaiti i da
njega mui potreba za polnim optenjem i da se,
zadovoljavajui je, on nje oslobaa: re anagkaion,
kojom se oznaava muki ud, nalazi se u secitu
tih znaenja
46
.
Drugi razlog u vezi je s oblikom i posebnom
namenom Artemidorovog del: to je knjiga jednog
mukarca koja je namenjena pre svega mukarcima
da bi im pomogla da upravljaju svojim mukim i-
votima. Treba se, naime, setiti da se u to vreme na
tumaenje sanja nije gledalo kao na neto to je
vezano za puku linu radoznalost, nego se u njemu
videla vetina koja ooveku pomae da upravlja svo-
jim ivotom i da spreman doeka dogaaje koji e
se uskoro zbiti. Poto noi predskazuju ime e dani
biti ispunjeni, da bi mukarac valjano upravljao svo-
jim ivotom gospodara kue i oca porodice, dobro
je da ume da odgoneta snove koje nou sanja. Iz te
perspektive Artemidor je napisao svoje knjige: one
su vodi zahvaljujui kome ozbiljan mukarac, do-
main, usmerava svoj ivot u svakidanjici oslanja-
jui se na znakove koji su u stanju da je predskau.
Stoga ovaj tuma snova nastoji da u slikama vienim
u snu otkrije one dogaaje od kojih je satkan taj
porodini, ekonomski i drutveni ivot.
Ali to nije sve: sam postupak tumaenja snova,
onakav kakvog ga otkrivamo u pievom izlaganju,
pokazuje da Artemidor i samu sanju o polnom inu
opaa, obrauje i analizuje kao prizor iz drutvenog
ivota; ako ona predskazuje i povoljne i nepovolj-
ne stvari u vezi sa vlastitim zanimanjem, porodi-
nim imanjem, porodicom, politikom karijerom, dru-
tvenim statusom, prijateljstvima i pokroviteljstvi-
ma, to dolazi otuda to su polni inovi koji su u 'njoj
/bid., I, 78. Upor. i IV, 68, odeljak u kome itamo
da kada neko sanja da postaje most, to znai da e se odati
prostituciji: Kad bi neka ena ili neki lep mladi sanjali
da postaju mostovi, oni bi se odali prostituciji i mnogi ljudi
preli bi preko njih. Neki bogat ovek koji je sanjao taj
isti san naao se potom u situaciji u kojoj je bio prezren
i tako rei izgaen.
41
Ibid., 1, 79; upor. isto tako i I, 45.
34
predstavljeni sainjeni od istih elemenata kao i po-
menuti realiteti. Kada pratimo postupke koje Arte-
midor koristi pri analizovanju, jasno vidimo da tu-
maenje sanj o polnim inovima kao neega to
predskazuje povoljan ili nepovoljan ishod profesio-
nalne delatnosti, uspeh ili neuspeh u drutvu podra-
zumeva neku vrstu sutastvene istovetnosti te dve
oblasti. To se pokazuje na dve razine: na razini ele-
menata sanje koji su izdvojeni kao materijal za ana-
lizu, i na razini naela koja omoguavaju da se tim
elementima pripie izvestan smisao (izvesna vred-
nost koja se tie onoga to e se u budunosti do-
goditi).
1. Koji su to elementi sanje koje Artemidor
uzima u obzir u svojoj analizi i kojima pridaje za
njeno tumaenje vano znaenje?
To su pre svega lica sa odreenim ulogama u
drutvu koja se u sanji pojavljuju. Kada je u pita-
nju sm sneva, Artemidor, na primer, nee uzima-
ti u obzir ni njegovu blisku ili daleku prolost, ni
raspoloenje, a ni u veini sluajeva njegove
strasti, ali e uzimati u obzir sve ono to se tie
njegovog poloaja u drutvu: njegove godine, da li
se bavi ili ne bavi poslovima, da li ima neke poli-
tike funkcije, da li nastoji da oeni sina i uda er-
ku, da li mu preti materijalna propast ili ga ugro-
ava neprijateljstvo osoba iz njegovog najueg kru-
ga, itd. I polne partnere koji se pojavljuju u sanji
Artemidor prouava kao lica sa odreenim ulogama
u drutvu; svet koji Artemidorov sneva vidi u sa-
nji, naseljen je jedinkama koje nemaju gotovo ni-
kakve osobene znake i za koje bi se reklo da ih za
samog snevaa ne vee veliki broj emotivnih ili
sti'astvenih veza; one se ukazuju samo kao lica sa
izvesnim drutvenim profilom: kao mlade ili stare
(one su u svakom sluaju mlae ili starije od sne-
vaa), bogate ili siromane osobe; to su osobe koje
donose razna dobra, ili trae poklone, tu su u pita-
nju veze koje gode snevaevoj sujeti ili je pozleuju,
pretpostavljeni pred kojima treba poputati ili pot-
injeni koji se s pravom mogu iskoriavati, ukua-
ni ili osobe koje ne pripadaju porodinom krugu,
slobodni mukarci, ene potpuno podreene svojim
muevima, robovi ili javne ene.
35
Veoma je upadljiva uzdranost koju Artemidor
ispoljava pri opisivanju onoga to se dogaa izmeu
tih osoba i snevaa. On ne pominje milovanja, za-
mrena telesna spajanja, ne iznosi nikakav fanta-
stian prizor, nego opisuje nekoliko veoma jedno-
stavnih varijanata glavnog oblika polnog optenja,
to jest prodiranja mukog uda u partnerovo telo.
Taj oblik predstavlja, kako izgleda, samu sutinu
polnog optenja, a u svakom sluaju jedini oblik koji
zasluuje da bude razmotren pri analizovanju sanje
i koji se tada otkriva kao nosilac nekog znaenja.
Mnogo vie nego samo telo i njegovi razni delovi,
mnogo vie nego ulno naslaivanje i njegova svoj-
stva i stupnjevi, in prodiranja mukog uda ukazuje
se kao onaj in ijih nekoliko razliitih vidova i,
naroito, ija dva pola, aktivni i pasivni, odreuju
vrednost polnih inova. Doista, dok analizuje sa-
nje, Artemidor neprestano nastoji da ustanovi koji
polni partner prodire u onoga drugog svojim udom.
Da li je subjekat koji sanja (to je gotovo uvek mu-
karac) aktivan ili pasivan u polnom odnosu koji vi-
di u snu? Da li je on onaj partner koji prodire svo-
jim udom u onog drugog, gospodari njime i uiva,
ili je, pak, onaj partner koji se potinjava ili biva
obljubljen? Bilo da su u pitanju polni odnosi sa
sinom ili ocem, majkom ili robom, Artemidor gotovo
neizostavno postavlja pitanje (osim ako na njega ve
nije dat implicitan odgovor): na koji se nain ostva-
rilo prodiranje mukog uda, ili, tanije reeno, u
kome se poloaju subjekat nalazio u tom trenutku?
Cak i lezbijsku sanju Artemidor razmatra isklju-
ivo sa tog stanovita.
E, sad, taj in prodiranja mukog uda a on
je sredite polne aktivnosti, osnovni materijal koji
se tumai i ia iz koje izviru znaenja date sanje
pisac odmah opaa u okviru jedne drutvene sce-
nografije. Polni in Artemidor vidi najpre kao me-
hanizam koji uspostavlja nadreenost i podreenost:
prodiranje mukog uda uspostavlja izmeu dva da-
ta partnera odnos gospodarenja i potinjenosti; ono
predstavlja pobedu jednog od njih, a poraz onog
drugog, pravo koje koristi jedan partner, a nemi-
novnost koja biva nametnuta onome drugom; ono je
izraz statusa koji se koristi ili poloaj koji se pod-
nosi; ono je prednost koja se iskoriava, ili prihva-
36
tanje jedne situacije koja donosi korist to se pre-
puta drugima. Ovaj poslednji elemenat upuuje na
jedan drugi vid polnog ina; Artemidor ga vidi i
kao ekonomski mehanizam troenja i ostvariva-
nja koristi; korist predstavljaju uivanje u tom inu
i prijatni ulni oseti, a troak energija koja se mo-
ta u njemu potroiti, gubljenje semene tenosti, te
ivotno vane stvari, i umor koji se posle njega jav-
lja. Da bi svoju analizu uinio podrobnijom, Arte-
midor uzima u obzir te elemente koji se tiu pro-
diranja mukog uda kao stratekog mehanizma
gospodarenja-potin javan ja i ekonomskog meha-
nizma troenja i izvlaenja koristi mnogo pre nego
sve one promenljive elemente koji bi mogli proizla-
zili iz raznih mogunih telesnih pokreta, ili raznih
oseta koji ih prate, i mnogo pre nego sve mogune
slike koje bi se u sanji mogle ukazati.
Posmatraini sa naeg stanovita, ti elementi mo-
gu nam, dodue, izgledati oskudni, shematini, u
polnom pogledu bezbojni, ali treba obratiti pa-
nju na to da oni unapred obogauju analizu mno-
tvom socijalno obeleenih elemenata; u Artemido-
rovoj analizi otkrivamo razna lica sa izvesnim ulo-
gama u drutvu koja je pisac uzeo s jedne drutve-
ne pozornice ije sve karakteristike ona jo zadra-
vaju; ta lica on posmatra u vezi sa jednim inom od
bitne vanosti koji istovremeno spada u podruje
telesnih sjedinjavanja, u oblast drutvenih odnosa
nadreenosti i podreenosti, i u sferu ekonomskih
delatnosti troenja i izvlaenja koristi.
2. Kako e, polazei od elemenata koje je na
laj nain izdvojio i proglasio znaajnim za analizu,
Artemidor utvrditi vrednost sanje o polnom inu?
Pod reju vrednost treba razumeti ne saino tip do-
gaaja koji je na alegorijski nain prikazan, nego
pre svega to je ono to je u njemu bitno za
praktinu analizu njegovu kakvou, to jest da
li on za subjekta predstavlja neto povoljno ili ne-
povoljno. italac se svakako sea da jedno od glav-
nih naela ovog metoda tumaenja snova glasi: prog-
nostika vrednost sanje (okolnost da predskazani do-
gaaj predstavlja neto povoljno ili nepovoljno) za-
visi od vrednosti slike koja ga predskazuje. to jest
od toga da li je u sanji vieni in dobar ili rav).
37
Meutim, pratei analizu sanja i obraajui panju
na primere koje Artemidor navodi, mogli smo da
vidimo da polni in koji sa njegovog stanovita ima
pozitivnu vrednost nije uvek ni upravo onaj polni
in koji zakon doputa, javno mnjenje uvaava, a
obiajno pravo prihvata. Tu, razume se, lima izve-
snih vanih podudaranja: kada mukarac sanja da
polno opti sa svojom vlastitom enom ili svojom
vlastitom nalonioom, to je dobar znak; ali postoje
i neka, i to krupna, nepodudaranja: najupeatlji-
viji primer u tom pogledu predstavlja povoljno zna-
enje sanje o rodoskvrnom po Inom odnosu sa vlas-
titom majkom. Treba se zapitati: koji je to drugi
nain odreivanja vrednosti polnih inova, koja su
to druga merila koja doputaju da se kae da su
oni dobri u sanji i za snevaa, dok bi u stvarnosti
zasluivali osudu? Vrednost jednog u snu izvre-
nog polnog ina proizlazi, po svemu sudei, iz od-
nosa koji se uspostavlja izmeu snevaeve polne
uloge u snu i njegove drutvene uloge na javi. Da
bismo bili jo odreeniji, moemo rei da Artemidor
smatra povoljnim, dri za dobar predznak san u
kome sneva polno opti sa svojim partnerom prema
jednoj shemi koja je u skladu s njegovim odnosom
stvarnim ili onakvim kakav treba da bude s
tim istim partnerom u drutvenom, a ne polnom
ivotu; vrednost u snu vienog polnog odnosa od-
reuje se na osnovu njegove saobraznosti s odno-
som sa dotinim partnerom u stvarnom iivotu.
Da bi imao povoljno znaenje, u snu vieni pol-
ni in treba da bude u skladu s optim naelom
izomorfnosti. Nastavljajui da govorimo shemat-
ski, mogli bismo dodati da se to naelo ispoljava u
dva vida: u vidu naela slinosti poloaj, i u vidu
naela ekonomske primerenosti. Prema prvom od
ova dva naela, neki polni in imae povoljno zna-
enje ukoliko u toku polnog optenja sa svojim part-
nerom sneva zauzima poloaj koji je u skladu sa
poloajem u kome se on u stvarnosti nalazi u od-
nosu na tog istog partnera (ali partnera iste vrste):
tako je, na primer, dobro imati aktivnu ulogu u
polnom odnosu sa svojim robom ili svojom robinjom,
ili biti aktivan u polnom odnosu s javnom enom
ili mukarcem koji prodaje svoje telo, ili s nekim
siromanim mladiem; ali bie dobro biti pasivan
38
u polnom odnosu sa starijim i bogatijim partnerom,
itd. Na osnovu tog naela izomorfnosti sanji o ro-
doskvrnom polnom odnosu sa majkom Artemidor
pripisuje toliko pozitivnih vrednosti: u njoj se, na-
ime, subjekat vidi kao aktivan partner u odnosu s
majkom koja ga je donela na svet i othrani-
la, i koju on u naknadu za to treba da negu-
je, slui, izdrava i obogauje, onako kao to to
ini kada su u pitanju zemlja, domovina i drava.
Ali da bi polni in imao u sanji pozitivnu vrednost,
potrebno je da bude i potpuno u skladu s naelom
ekonomske primerenosti; potrebno je da utroak
energije koji on zahteva i korist koju donosi
budu prikladno regulisani: u pogledu koliine (nije
dobro kada se utroi mnogo energije da bi se osetilo
malo uivanje), a isto tako i u pogledu usmerenosti
(ne treba nekorisno troiti energiju u polnom od-
nosu sa onim mukarcima ili enama koji nisu u
stanju da tu utroenu energiju vrate, nadoknade,
ili da sa svoje strane budu snevau od koristi). Na
osnovu ovog naela dobro je kada neko sanja da
polno opti sa svojim robovima: u takvoj sanji sne-
va izvlai korist iz onoga to mu pripada; ono to
je kupio zato da bi mu svojim radom donosilo ko-
rist, prua mu, povrh toga, i korist u vidu ulnog
uivanja. Na osnovu istih merila pridaju se razli-
ita znaenja sanjama u kojima otac sanja da polno
opti sa erkom: u zavisnosti od toga da li je ona
udata ili neudata, da li je on sm udovac ili ne,
da li mu je zet bogatiji ili siromaniji od njega, do-
tina sanja znaie ili da e on morati da se izloi
troku koji zahteva erkin miraz, ili da e ga erka
materijalno pomoi, ili, pak, da e morati da je iz-
drava poto se bude razvela.
Sve ovo moemo ukratko izloiti rekavi da,
kada je u pitanju vrednost sanja o polnim inovima
kao onoga to predskazuje budunost, nit-vodilja
Artemidorovog tumaenja podrazumeva ralanja-
vanje tih sanja na sastavne delove (lica i inove)
koji po svojoj prirodi predstavljaju drutvene ele-
mente, i da ona ukazuje na izvesni nain odreiva-
nja vrednosti polnih inova polazei od naina na
koji sneva odrava u polnom inu koji izvrava
u datoj sanji sopstveni poloaj u stvarnom ivotu.
Da bi njegov san predstavljao dobar predznak, u
39
prizoru vienom u snu polni akter (a to je uvek
sneva i, u stvari, uvek odrastao mukarac) treba
da zadri ulogu koju igra u drutvenim odnosima
(ak i ako se dogodi da taj in zasluuje osudu u
stvarnosti). Nemojmo smetnuti s uma da na sve
snove o polnim inovima koje analizu je Artemidor
gleda kao na snove koji spadaju u kategoriju sa-
nja (oneiros); prema tome, oni predskazuju ono to
e se uskoro dogoditi: a ono to e se uskoro do-
goditi u datoj prilici, i to je reeno u snu, to je
poloaj snevaa kao uesnika u nekoj aktivnosti
aktivnog ili pasivnog, nadreenog ili podreenog
uesnika, pobednika ili pobeenog, onoga koji se
nalazi iznad ili ispod svog partnera, onoga koji iz-
vlai korist ili se izlae troku, koji izvlai neku do-
bit ili biva izloen gubicima, koji se nalazi u povolj-
nom poloaju ili trpi tetu. Sanja o polnom inu
izraava u maloj dramaturgiji prodiranja mukog
uda i pasivnosti, ulnog uivanja i troenja energije,
subjektov nain bivstvovanja, onakav kakvog ga je
sudbina uobliila.
Moda bismo, kao potvrdu za ovo to smo rekli,
mogli navesti jedan odlomak iz Tumaenja snova,
koji dobro pokazuje postojeu vezu izmeu onoga
zahvaljujui emu data osoba igra ulogu aktivnog
subjekta u polnom odnosu, i onoga to joj odreuje
poloaj u oblasti raznih delatnosti u drutvu. U pita-
nju je odlomak iz jednog drugog del pomenute knji-
ge, odlomak posveen znaenju koje u snu imaju
razni delovi tela. Muki ud koji se na grkom
naziva reju anagkaion (neophodni elemenat, onaj
ije potrebe moramo zadovoljavati i zahvaljujui
ijoj snazi vrimo prinudu nad drugima) oznaava
itav niz odnosa i delatnosti koji odreuju jedinkin
status u dravi i u svetu; meu njih su ukljueni
porodica, bogatstvo, besednitvo, drutveni status,
politiki ivot, sloboda i, naposletku, smo jedinkino
ime. Muki ud izjednaava se sa roditeljima, jer
je nosilac stvaralakog naela; sa enom i s nalo-
nicom, zato to je prilagoen za polne inove, sa
braom i svim roacima po ocu zato to poetni
uzrok nastanka cele porodice zavisi od njega; sa
telesnom snagom i muevnou zato to je on i
njihov uzrok; sa besedama i vaspitavanjem zato
to je on organ koji poseduje vie stvaralake sna-
40
fie nego govor. . . Pored toga, on se izjednaava sa
koriu ili sa dobitkom, zato to je as ukruen,
a as mlitav, i zato to moe da snabdeva semenom
tenou ili da je lui [. . . ] On se izjednaava i sa
siromatvom, s ropstvom, potinjenou, zato to
je nazvan ,onaj koji prisiljava' i zato to je
simbol prinude. On se, uz to, izjednaava s po-
tovanjem koje uli va neki visok poloaj, jer se na-
ziva recima ,potovanje' i .uvaavanje' [. . . ] Ako
neki mukarac sanja da ima dva uda, to znai da
e se sve to ima udvostruiti, osim ene i naloni-
ce; kada su, pak, one u pitanju, udvojeni ud uzrok
je liavanja, jer mukarac ne moe istovremeno ko-
ristiti dva uda. Poznajem jednog oveka koji je,
kada je bio rob, sanjao da ima tri uda: malo zatim
bio je osloboen i umesto jednog imao je tri imena,
jer je onom prvom dodao ime i prezime onog koji
mu je podario slobodu. Ali to se dogodilo samo jed-
nom, a sanje, meutim, ne treba tumaiti polazei
od retkih sluajeva, nego na osnovu onoga to se
najee dogaa
47
.
Muki ud se, kao to vidimo, ukazuje u secitu
svih tih zbivanja vezanih za gospodarenje: za gospo-
darenje sobom, poto nas njegovi zahtevi mogu pod-
jarmiti ako dopustimo da nam on nametne svoju
volju; za nadmonost nad partnerima u polnom od-
nosu, poto se njime prodire u njihovo telo; za po-
vlastice i drutveni status, poto on oznaava ce-
lokupno podruje srodstva i drutvene aktivnosti.
Panorama koju doaravaju sanjama o polnim
inovima posveena poglavlja Artemidorove knjige,
predstavlja panoramu koja je u starom veku bila
dobro poznata. U njoj se lako mogu prepoznati neke
moralne crte i neki obiaji ije bi postojanje mogla
potvrditi i mnoga druga ranija svedoanstva, ili sve-
doanstva iz tog istog doba. Tu se kreemo u svetu
koji je bio veoma snano obeleen sredinjim po-
loajem mukarca sa odreenom ulogom u drutvu
i vanou koja se pridavala aktivnoj ulozi u pol-
*
7
Ibid., I, 45.
41
nim odnosima, nalazimo u svetu u kome se braku
pridavala vrednost dovoljna da bi se na njega gle-
dalo kao na najbolji mogui okvir za uivanja u
polnim odnosima. U tom svetu oenjeni ovek mo-
gao je isto tako imati i nalonicu, raspolagati svo-
jim slugama, mladiima ili devojkama, i poseivati
javne ene; i najzad, izgleda da se u tom svetu na
polne odnose meu mukarcima gledalo kao na ne-
to to je potpuno prirodno, s tim to su oni bili
zabranjeni ukoliko su meu mogunim partnerima
postojale izvesne razlike u godinama i u drutvenom
statusu.
Pored toga, u njemu moemo zapaziti i prisu-
stvo vie elemenata moralnog kodeksa, ali treba pri-
znati da su oni u isti mah veoma malobrojni i dosta
neodreeni; tu su u pitanju nekoliko krupnih zabra-
na koje se ispoljavaju u obliku snanih odbojnosti:
odbacuju se oralni erotizam, polni odnosi meu e-
nama i u njima, naroito, prisvajanje uloge mu-
karca od strane jedne od njih, zatim, veoma restrik-
tivna definicija rodoskvrn jenja koje se shvatalo pre
svega kao odnos izmeu roditelja i dece; i, napo-
sletku, pozivanje na kanonski i prirodni oblik pol-
nog ina. Ali u Artemidorovom tekstu nema nieg
to bi upuivalo na nekakvu stalnu i potpunu mre-
icu za razvrstavanje polnih inova na one koji su
doputeni, i one koji su zabranjeni; u njemu nema
niega to bi kao kakva jasno i jednom zauvek po-
vuena linija tano razgraniavalo ono to je pri-
rodno od onoga to je protivprirodno. a naroito
treba istai to da, kako izgleda, ti elementi moralnog
kodeksa ne igraju najvaniju i presudnu ulogu pri
odreivanju vrednosti barem u sanji i u nje-
noj funkciji predznaka onoga to e se dogoditi
nekog polnog ina.
Zauzvrat, pratei sam tok tumaenja moemo da
uoimo jedan drugi nain sagledavanja polnih i-
nova i neka druga naela njihovog vrednovanja: ne
polazei od polnog ina razmatranog u njegovom
vie ili manje pravilnom obliku, nego polazei od
onoga koji ga obavlja, od njegovog naina bivstvo-
vanja, njegovog vlastitog poloaja, njegovog odnosa
sa drugim ljudima i njegovog poloaja u odnosu na
njih. Glavno pitanje se, kako izgleda, mnogo manje
tie saobraznosti polnih inova sa jednom prirodnom
strukturom ili jednom pozitivnom regulativom, a
42
mnogo vie onoga to bi se moglo nazvati subjek-
tovim stilom aktivnosti i odnosom koji on uspo-
stavlja izmeu sopstvene seksualne aktivnosti i dru-
t^ih vidova svog porodinog, drutvenog i ekonom-
skog ivota. U svojoj analizi i pri vrednovanju Arte-
midor ne ide od polnog ina prema jednoj oblasti
kakva bi mogla biti oblast seksualnosti, ili oblast
lelesnih nagona ije bi doputene oblike odreiva-
li boanski, graanski ili prirodni zakoni nego
ide od subjekta kao izvrioca polnog iina prema
drugim oblastima ivota u kojima on del; tako
moemo rei da se naela na osnovu kojih Artemi-
dor ocenjiuje neko ponaanje u polnim odnosima
nalaze ne iskljuivo, ali uglavnom u odnosu izmeu
tih raznih oblika aktivnosti.
Tu lako prepoznajemo glavne oblike moralnog
doivljaja uivanja u polnim odnosima, onakvog ka-
kav se on ukazao u tekstovima iz klasinog doba;
Artemidorova knjiga predstavlja dokaz trajanja i
postojanosti tog oblika doivljaja upravo zato to u
njoj nije formulisana jedna etika, nego je, radi tu-
maenja snova, primenjivan nain poimanja i vred-
novanja uivanja u polnim odnosima koji je bio op-
eprihvaen u vreme u kome se ona pojavila.
Ako se, meutim, okrenemo tekstovima iji su
pisci bili postavili sebi kao zadatak da u njima iz-
nesu svoja razmiljanja o samim nainima polnog
optenja i da u vezi s njima daju mukarcima sa-
vete kako da se ponaaju i pouke kako da ive, mo-
emo ukazati na izvestan broj dzmena u odnosu na
uenja, izraena u filozofiji IV veka stare ere, koja
su propovedala uzdranost u polnoj aktivnosti. Da
li su tu bili u pitanju raskidi, korenite promene,
javljanje novog oblika doivljaja ulnih uivanja?
Svakako nisu. Pa ipak, neke promene su vidljive:
na ponaanje u polnim odnosima obraala se vea
panja, ono je izazivalo vee nespokojstvo, braku i
njegovim zahtevima pridavala se vea vanost, dok
se polnom optenju sa mladiima pripisivala manja
vrednost ukratko, stil ivljenja postao je stroi.
Tu su bile u pitanju evolucije koje su se sporo odi-
gravale. Ali pratei razvijanje nekih tema, njihovo
jae naglaavanje i uvrivanje, moemo zapaziti
promenu drugaije vrste: ona se ticala naina na
koji je etika misao definisala odnos subjekta prema
njegovoj polnoj aktivnosti.
DBUGO POGLAVLJE
NEGOVANJE SAMOGA SEBE
Zaziranje od ulnih uivanja, uporno naglaa-
vanje telesnih i duevnih posledica predavanja tim
uivanjima, pridavanje vee vrednosti braku i bra-
nim obavezama, potpuno gubljenje zanimanja za
duhovna znaenja koja su ranije bila pripisivana
ljubavi zrelih mukaraca prema mladiima sve to
otkriva da je filozofska i medicinska misao prva dva
veka nove ere bila proeta velikom strogou o kojoj
svedoe spisi Sorana i Rufa iz Efesa, Musonija ili
SeneKe, Plutarha kao i Epikteta ili Marka Aurelija.
Uostalom, injenica je da su hrianski pisci iz tog
morala mnogo to-ta otvoreno ili preutno preuzeli;
a veina dananjih istoriara jednoduno priznaje da
se o tim temama umerenosti u polnom ivotu ras-
pravljalo i da su se one sve vie uvrivale u dru-
tvu iju su nemoralnost i razuzdani nain ivota
njegovi savremenici opisivali najee zato da bi
ga zbog njih osudili. Ostavimo po strani pitanje da
li je ta osuda bila opravdana: ako uzmemo u obzir
samo spise u kojima se o njoj govori i mesto koje
joj se u njima daje, izgleda, doista, da su pitanje
ulnih uivanja i, jo tanije reeno, nespokojstvo
pred uivanjima u polnom optenju, odnos koji se
prema njima moe imati i nain na koji ona treba
da se doivljavaju tada poeli jae da se nameu.
Tu je bilo u pitanju snanije problematizovanje ui-
vanja u polnim odnosima ije osobene oblike i raz-
loge treba da pokuamo istovremeno da sagledamo.
Da bismo objasnili to novo naglaavanje pome-
nutih tema, moemo pribei raznim objanjenjima.
Moemo ga dovesti u vezu s izvesnim, u veoj ili
manjoj meri autoritativnim nastojanjima politike
vlasti da podigne seksualni moral na vii stupanj;
ta nastojanja bila su naroito otvorena i snana u
47
vreme Avgustove vladavine; a u ovom poslednjem
sluaju tano je da su neke zakonske mere koje su
titile brak, potpomagale porodicu, regulisale ivot
u divljem braku i osuivale preljubu bile praene
idejnom evolucijom ona moda nije bila potpuno
vetaka koja se postojeoj moralnoj raspute-
nosti suprotstavljala stavom o neophodnosti vraa-
nja strogosti starog morala. Ipak, ne moemo se zado-
voljiti samo upuivanjem na tu injenicu, i bilo bi,
bez sumnje, pogreno videti u tim merama i tim
idejama zaetak vievekovne evolucije koja e ima-
ti da dovede do reima u kome e ustanove i zakoni
bilo graanski, bilo crkveni stroe ogrania-
vati slobodu polnog optenja. Ti pokuaji politikog
karaktera bili su, naime, previe sporadini, ciljevi
su im bili odve ogranieni i, naposletku, njima su
u premalom broju sluajeva postignuti rezultati od
opteg znaaja i trajne vrednosti da bi se pomou
njih mogla objasniti tenja ka umerenosti koja se
toliko esto i&polj avala u etikoj misli u toku prva
dva veka nove ere. S druge strane, pada u oi to
da se, osim u svega nekoliko sluajeva
1
, ta tenja ka
moralnoj strogosti koju su moralisti ispoljavali go-
tovo nikako nije javila u vidu zahteva za uplitanjem
vlasti u to podruje; u spisima filozof ne bismo
nali nikakav nacrt za donoenje represivnih i op-
tevaeih propisa pomou kojih bi se regulisala sek-
sualna ponaanja; oni su podsticali na veu ume-
renost u polnom ivotu one pojedince koji su eleli
da ive drugaije nego to ivi veina ljudi; oni
ne nastoje da ustanove koje bi to mere ili kazne
mogle da primoraju sve ljude na isti nain da budu
umereniji u polnom ivotu. Pored toga, ako se moe
govoriti o veoj uzdranosti, to ne znai da su tada
bile predloene neke stroe zabrane: na kraju kra-
jeva, pravilni naini ivota koje su lekari propisivali
u I i II veku nove ere nisu, uopte uzev, podrazu-
mevali vea ogranienja od onih to ih je zahtevao
pravilni nain ivota koji je Diokle predlagao; bra-
na vernost, koju su stoiari tako visoko uzdigli, nije
bila stroa od one vernosti koju je Nikokle prepo-
1
Tako, na primer, Dion iz Pruse uzima u obzir, u svo-
joj Sedmoj besei, izvesne mere koje bi trebalo preduzeti
da bi zavladala vrlina, ali on to ini u okviru problema
koje siromatvo postavlja.
48
ruivao hvalei se da polno opti jedino sa svojom
enom; a i Plutarh se, govorei u svome Razgovoru
o ljubavi o naklonosti zrelih mukaraca prema mla-
diima, pre pokazuje popustljiviji nego strogi pi-
sac Zakona. Zauzvrat, u spisima iz prvih vekova
nove ere, vie nego neke nove zabrane samih polnih
inova uoljivo je naglaavanje panje koju treba
posveivati samom sebi; zahteva se da se ta budna
panja odlikuje posebnim oblikom, sveobuhvatno-
mu, postojanou i preciznou, i kae da veoma
umerenim nainom ivota treba izbei nespokojstvo
u vezi sa svim tim telesnim ili duevnom poreme-
ajima; i, naposletku, istie se vanost potovanja
sebe samog u obliku voenja rauna ne samo o vla-
stitom statusu, nego i o sopstvenom razumskom bi-
u uz podnoenje liavanja ulnih uivanja ili nji-
hovo ograniavanje u okvire braka ili stvaranje po-
tomstva. Ukratko ovaj sud iznosimo kao prvi
priblian sud to pridavanje vee vanosti umere-
nosti u polnom ivotu ne uzima vid nekakvog sua-
vanja kodeksa koji definie zabranjene inove, nego
se ispoljava u obliku jaanja odnosa prema samom
sebi pomou koga se ovek konstituie kao svesni
izvrilac svojih inova
2
, pa stoga motivacije tog
stroeg morala treba prouavati vodei pri tom ra-
una o takvom obliku.
Kada se poduhvatimo tog prouavanja, moemo
da pomislimo na jednu esto pominjanu pojavu, to
jest na razvijanje, u helenistikom svetu i svetu koji
je tvorilo Rimsko Carstvo, jednog individualizma
koji je navodno davao sve znaajnije mesto privat-
nim vidovima ivota, vrednostima individualnog
ponaanja i zanimanja za sebe samog. Iz toga bi
proizlazio zakljuak da se razvijanje tog strogog mo-
rala ne bi moglo objasniti jaanjem vlasti, nego da
se ono pre moe protumaiti kao posledica slablje-
nja politikog i drutvenog okvira u kome se u pro-
losti odvijao ivot jedinki: poto su bile labavije uk-
lopljene u drutvene odnose u gradovima, u veoj
meri meusobno odvojene i zavisne od sebe samih,
one su, navodno, traile u filozofiji individualnija
pravila ponaanja. Ovakva shema nije potpuno ne-
tana, ali moemo se zapitati kakva je bila stvarna
2
A. J. Voelke, Les Rapports avec autrui dans la phi-
losophie grecque, d'Aristote Pantius, str. 183189.
4
49
priroda tog individualistikog poleta i drutvenog i
politikog procesa koji je navodno o trgao jedinke
od celina u koje su one u skladu sa tradicijom bile
uklopljene. Oblik u kome se odvijala drutveno-po-
litika aktivnost mogao se donekle izmeniti, ali ona
je za vie klase i dalje predstavljala vaan deo i-
vota. Uopte uzev, antika drutva ostala su drut-
va obeleena izmeanou sopstvenih pripadnika,
drutva u kojima se ivelo pred drugima, a isto
tako i drutva u kojima je svako bio uklopljen u
vrste sisteme lokalnih odnosa, porodinih veza, eko-
nomskih zavisnosti, klijentskih i prijateljskih od-
nosa. Pored toga, treba napomenuti da su uenja
iji su tvorci najvie drali do umerenosti u pona-
anju a to su u prvom redu bili stoiari bila
isto tako i uenja koja su najvie isticala neophod-
nost da pojedinac ispuni svoju dunost prema ljud-
skom rodu, prema svojim sugraanima i porodici, i
koja su u povlaenju iz javnog ivota najee i-
gosala stav nehajnosti i samoivog zadovoljstva sa-
mim sobom.
Ali povodom tog individualizma koji istrai-
vai tako esto pozivaju u pomo da bi objasnili veo-
ma raznolike pojave u razliitim razdobljima, ume-
sno je postaviti jedno pitanje optije prirode. U
takvu kategoriju veoma se esto svrstavaju potpuno
razliite realnosti. Tu, naime, valja razlikovati tri
stvari: individualistiki stav, ija bitna obeleja pred-
stavljaju pridavanje apsolutne vrednosti jedinki s
obzirom na njenu jedinstvenost, i priznavanje je-
dinki manje ili vee nezavisnosti u odnosu na grupu
kojoj ona pripada ili na ustanovu pod iju nadle-
nost spada; velianje privatnog ivota, to jest pri-
znavanje vanosti porodinim odnosima, oblicima
rada u sopstvenom domainstvu i oblasti interesa
vezanih za porodino imanje; i, naposletku, intenziv-
nost bavljenja samim sobom, to jest oblika u kojima
je jedinka pozvana da samu sebe uzme za predmet
vlastitog saznavanja i podruje svog delanja kako
bi se preobrazila, otklonila svoje nedostatke, oslobo-
dila se svojih poroka i obezbedila sebi veno blaen-
stvo. Pomenuti stavovi mogu, bez sumnje, biti me-
usobno povezani; tako se, na primer, moe dogoditi
da individualizam povue za sobom jaanje vredno-
sti privatnog ivota; ili pak da vanost koja se pri-
50
daje bavljenju samim sobom bude povezana sa ve-
lianjem individualne jedinstvenosti, ali te poveza-
nosti ne postoje ni u svim sluajevima, niti su nu-
ne. Mogli bismo nai neka drutva ili neke drut-
vene grupe takve su, na primer, vojnike ari-
stokratske kaste u kojima se jedinka podstie da
ispolji svoju osobenu vrednost inovima koje e je
uiniti potpuno razliitom od drugih jedinki i omo-
guiti joj da se izdigne iznad njih, a da pri tom ne
mora da pridaje veliku vanost svom privatnom i-
votu ili bavljenju samim sobom. Isto tako, postoje
drutva u kojima se privatnom ivotu pridaje velika
vrednost; on je u njima briljivo zatien i organi-
zovan, predstavlja ono sredite sa kojim se ponaa-
nja dovode u vezu i jedno od naela na osnovu kojih
se jedinki pripisuje vrednost (to je, kako izgleda, bio
sluaj sa graanskim klasama u zapadnim zemljama
u XIX veku); ali upravo zato individualizam je u
njima slab, a bavljenje samim sobom nije gotovo ni-
malo razvijeno. I najzad, postoje drutva ili grupe
u kojima je bavljenje jedinke samom sobom pojaa-
no i razvijeno a da pri tom individualistike vred-
nosti ili vrednosti privatnog ivota nisu zbog toga,
niti na nuan nain, neminovno ojaane; hrianski
asketski pokret iz prvih vekova nove ere predsta-
vio se kao izuzetno snano naglaavanje bavljenja
samim sobom, ali u vidu odbacivanja vrednosti pri-
vatnog ivota kao nedostojnih; a onda kada je uzeo
oblik zajednikog ivljenja u manastirima, izriito
je odbacio one individualistike elemente kojih je
moglo biti u isposnikom ivotu.
Ne izgleda da se u zahtevima za umerenou u
polnom ivotu koji su bila. izraavani u doba Car-
stva ispoljavao individualizam koji se sve vie raz-
vijao. Skupu okolnosti u kojima su oni bivali po-
stavljani, pre daje peat jedna pojava koja e imati
prilino dalekosean istorijski znaaj, ali koja je u
tom trenutku bila dostigla vrhunac: tu je bilo u pi-
tanju razvijanje onoga to bismo mogli nazvati iz-
razom negovanje samoga sebe, u kome je bav-
ljenje sobom dobilo nov zamah i jo veu vrednost.
To negovanje samoga sebe moemo ukratko
okarakterisati ukazujui na injenicu da je vetina
5 1
ivljenja techn tou biou u njenim raznim obli-
cima ii njemu podreena naelu treba se sta-
rati o samome sebi
3
; upravo ina tom naelu stara-
nja o sebi zasniva se njena neophodnost; ono odre-
uje njeno razvijanje i organizuje njeno primenji-
vanje. Ali treba dodati da ideja da ovek treba da
se posveti samome sebi, da se bavi samim sobom
(heautou epimeleisthai) u stvari predstavlja veoma
staru temu u grkoj kulturi. Ona se veoma rano
ukazala kao neodloan zadatak o kome su mnogi
razmiljali. Na kraju svojih osvajanja Rir, iji je
idealni portret Ksenofont dao u svome delu Vaspi-
tavanje Kira, ne smatra da je u ivotu uinio sve
to je trebalo da uini; ostaje mu i to je ono to
ima najveu vrednost da se pozabavi samim so-
bom: Ne moemo prigovarati bogovima da nam
nisu ispunili sve elje kae on mislei na pobe-
de koje je odneo u prolosti ali ako ovek, zato
to je postigao velike stvari, ne moe vie da se bavi
samim sobom i veseli s nekim svojim prijateljem,
onda se ja rado odriem te sree
4
. U jednom spar-
tanskom aforizmu koji Plutarh navodi, tvrdilo se
da su obdelavanje zemlje Spartanci bili poverili ro-
bovima zato to su eleli da se bave samima so-
bom
5
a tim recima su, bez sumnje, oznaavali
telesno i vojniko vebanje. Ali pomenute rei Pla-
ton je upotrebio u potpuno drugaijem znaenju u
svojoj dijalokoj raspravi Alkibijad, u kojoj taj smi-
sao predstavlja jednu od glavnih tema razgovora:
Sokrat pokazuje Alkibijadu, mladom slavoljubivom
oveku, da ispoljava veliku uobraenost time to
hoe da preuzme na sebe staranje o dravi, to hoe
da joj daje savete i da se nadmee sa spartanskim
kraljevima ili persijskim carevima, ako prethodno
nije nauio ono to ovek mora da zna da bi mo-
gao upravljati: on najpre mora da se pozabavi so-
bom i to odmah, dok je mlad, jer bi u pedese-
toj to bilo prekasno
6
. A u Odbrani Sokratovoj So-
krat odista prikazuje sebe pred svojim sudijama kao
3
italac koji eli ire da se obavesti o ovim temama
treba da proita knjigu P. Adoa (P. Hadot) Exercices spiri-
tuels et philosophie antique.
1
Ksenofont, O vaspitavanju Kira, VII, 5.
fl
Plutarh, Lakonske izreke, 217a.
Platon, Alkibijad, 127 d-e.
52
uitelja staranja o sebi: on kae da mu je Zevs po-
verio da ljude podsea na to da se ne staraju o
svome blagu i o svojoj asti, nego o sebi samima i
0 svojoj dui
7
.
E sad, tu temu staranja o sebi, koju je Sokrat
osvetao, preuzela je filozofija kasnijeg razdoblja
1 naposletku postavila u sredite one vetine iv-
ljenja za koju se proglaavala. Izlazei iz svojih
prvobitnih okvira i odvajajui se od svojih prvobit-
nih znaenja, ta tema postepeno je dobila razmere i
oblik istinskog negovanja samog sebe. Pod ovim
izrazom treba razumeti to da je naelo staranja o
sebi dobilo u prilinoj meri opti znaaj: pravilo
da se treba starati o samome sebi predstavlja, u
svakom sluaju, imperativ o kome se govori u mno-
gim uenjima; ono je isto tako dobilo vid stava, na-
ina ponaanja, proelo razne naine ivljenja; ono
se razvilo u razne postupke, metode i uputstva koji
su svestrano prouavani, razraivani, usavravani i
prenoeni drugima; ono je tako posluilo kao pod-
loga jednoj drutvenoj praksi, koja je dovela do us-
postavljanja nekih odnosa meu jedinkama, do raz-
mena i optenja meu njima, a ponekad ak i do
stvaranja nekih ustanova; i, naposletku, ono je pro-
uzrokovalo javljanje izvesnog naina saznavanja i
stvaranje jednog znanja.
U okvirima sporog razvijanja vetine ivljenja
u znaku staranja o sebi, na prva dva veka doba Car-
stva moe se gledati kao na najviu taku jedne
krivulje, kao na nekakvo zlatno doba negovanja
samoga sebe, s tim to se, svakako, samo po sebi
razume da se ta pojava tie samo onih veoma ma-
lobrojnih drutvenih grupa koje su bile nosioci kul-
ture i za koje je techn tou biou mogla imati izve-
stan smisao i izvesnu stvarnu sadrinu.
1. Krilatica o epimeleia heautou, o cura sui, to
jest o staranju o sebi, predstavlja nareenje koje
otkrivamo u mnogim filozofskim uenjima. Sreemo
ga u spisima platoniara : Albin zahteva da se pro-
uavanje filozofije zapoinje itanjem Alkibijada ka-
ko bi se ovek okrenuo i vratio sebi samom
8
. U
7
Platon, Odbrana Sokratova, 29 d-e.
8
Albin, navod po A.-J. Festugire, Etudes de philo-
sophie grecque, 1971, str. 536.
5 3
spisu O boanstvu Sokratovom Apulej izraava ue-
nje pred nemarnou svojih savremenika prema se-
bi samima: Svi ljudi ele da ive na najbolji nain,
svi oni znaju da je duh organ ivota...; pa ipak,
oni ga ne neguju (animum suum non colunt). Me-
utim, ko god eli da ima otar vid, treba da se
stara o oima koje slue zato da se stvari vide; ako
neko eli da brzo tri, treba da se stara o nogama
pomou kojih se tri. . . Isti je sluaj i sa svim osta-
lim delovima tela o kojima svako treba da se sta-
ra ve prema tome emu daje prednost. Svi ljudi to
jasno i lako uviaju; stoga se neumorno i sa oprav-
danim uenjem pitam zato oni ne usavravaju i
svoj duh uz pomo razuma (cur non etiam animum
suum ratione excolant)
9
.
Epikur je za svoje sledbenike jo na samom po-
etku Pisma Menekeju izloio naelo da na filozo-
fiju treba gledati kao na neprestano staranje o sa-
mom sebi. Neka niko, dok je mlad, ne okleva da
pone da razmilja o filozofskim pitanjima, i neka
se niko u starosti ne zasiti filozofije, jer ni za koga
nikada nije ni prerano ni prekasno da obezbedi svo-
je duevno zdravlje
10
. Ovu Epikurovu temu da se
treba starati o sebi samom Seneka izlae u jednom
pismu : Isto onako kao to vedro nebo ne moe po-
stati jo blistavije poto se, zahvaljujui vetru to
je sa njega rasterao oblake, zaodenuio sjajem koji
nita ne potamnjuje, tako se i ovek koji bdi nad
svojim telom i svojim duhom (hominis corpus ani-
mumque curantis), da bi uz pomo i jednog i drugog
izatkao potku svog blaenstva, osea sjajno i pot-
puno zadovoljan im mu dah ne mui nikakvo ne-
spokojstvo, a telo nikakav bol
11
.
Zenon je jo na samom poetku svojih preda-
vanja bio naloio svojim uenicima da se staraju
o vlastitoj dui, i Musonije e ponoviti tu zapovest
u izreci koju Plutarh navodi u jednom svom spisu:
Oni koji ele da steknu veno blaenstvo treba
neprestano da se staraju o sebi u toku celog ivo-
ta
12
. Poznato je koliku je vanost tema bavljenja
9
Apulej, O boanstvu Sokratovom, XXI, 167168.
10
Epikur, Pismo Menekeju, 122.
11
Seneka, Pismo Lukiliju, 66, 45.
12
Musomije Ruf, Odlomci, 36; navedeno po Plutarhu,
O gnevu, 453 d.
54
samim sobom dobila u Senekinom delu: po miljenju
ovog rimskog stoiara, ovek treba da se odrekne
svih drugih aktivnosti da bi se njemu posvetio, jer
bi na taj nain mogao da u sebi oslobodi mesto za
sebe samog (sibi vacare)
13
. Ali to oslobaanje me-
sta ispoljava se kao mnogostruko delanje koje za-
hteva da se ovek odmah poduhvati izgraivanja
sebe samog, preobraavanja sebe samog i vra-
anja sebi samom. Se jormare
ii
, sibi vindicare
15
,
se facere
18
, se ad studia revocare
11
, sibi applicare
18
,
suurn fieri
10
, in se recedere
20
, ad se recurrere
21
, se-
cum morari
22
Seneka koristi itav jedan poseban
renik da bi oznaio razliite oblike koje treba da
dobiju staranje o sebi i urba sa kojom ovek na-
stoji da se samome sebi pridrui (ad se properare)
23
.
I Marko Aurelije osea istu nestrpljivu elju da se
pozabavi samim sobom: ni itanje ni pisanje ne
smeju vie da ga odvlae od neposredne brige koju
treba da vodi o svom vlastitom biu: Ne lutaj vi-
e. Nije ti vie sueno da ponovo ita svoje zabe-
leke, ni drevne rimske i grke povesti, ni odlomke
koje si ise spremao da ita pod stare dane. Pohitaj
stoga ka svom cilju; oprosti se od praznih nada,
priteci sebi u pomo ako se sea samog sebe (sauti
boethi ei ti soi mele sautou), dok je to jo mo-
gue
24
.
Epiktet je, bez sumnje, na najuzvieniji nain
filozofski obradio ovu temu. U njegovim Razgovo-
rima ljudsko bie definisano je kao bie kome je
stavljeno u zadatak da se stara o sebi, i po tome se
ono sutinski razlikuje od ostalih ivih bia: im se
pojave na ovom svetu, ivotinje odmah raspolau
onim to im je neophodno za ivot, jer je priroda
tako uredila stvari da nam one mogu stajati na ras-
13
Seneka, Pisma Lukiliju, 17, 5; O kratkoi ivota,
7, 5.
14
Seneka, O kratkoi ivota, 24, 1.
15
Seneka, Pisma hukiliju, I, 1.
14
Ibid., 131; O srenom ivotu, 24, 4.
17
Seneka, O spokojstvu due, 3, 6.
19
Ibid., 24, 2.
19
Seneka, Pisma Lukiliju, 75, 118.
' *> Seneka, O spokojstvu due, 17, 3; Pisma Lukiliju,
74, 29.
21
Seneka, O kratkoi ivota, 18, 1.
M
Seneka, Pisma Lukiliju, 2, 1.
23
Ibid., 35, 4.
24
Marko Aurelije, Misli, III, 14.
55
polaganju a da pri tom ne moraju da se staraju o
sebi samima, i da ni mi ne moramo da se staramo
0 njima
25
. Zauzvrat, ovek mora da se stara o sebi,
ali ne zbog nekog svog nedostatka koji bi ga bacio
u nekakvo stanje oskudice i tako u tom pogledu do-
veo u podreen poloaj u odnosu na ivotinje, nego
zato to je Zevsu bilo stalo do toga da ovek moe
slobodno da se slui svim svojim sposobnostima,
zbog ega ga je obdario razumom; razum ne treba
shvatiti kao zamenu za nepostojee prirodne spo-
sobnosti; on, naprotiv, predstavlja sposobnost koja
ljudima omoguava da se, kada je to potrebno, pra-
vilno slue drugim sposobnostima; on je ak ona pot-
puno jedinstvena sposobnost koja je u stanju da se
slui samom sobom, jer je sposobna da prouava
sebe samu kao i sve ostalo
28
. Kruniui tim razu-
mom sve to nam je priroda ve dala, Zevs nam je
1 omoguio i naloio da se staramo o sebi samima.
Zato to je slobodan i razuman i slobodan da bude
razuman ovek predstavlja u prirodi ono bie
kome je naloeno da se stara o samome sebi. Zevs
nas nije oblikovao onako kao to je Fidija oblikovao
svoj mermerni kip boginje Atine, koja za sva vre-
mena prua ispred sebe ruku na koju se spustila
nepomina pobeda sa rairenim krilima. Zevs te
nije samo stvorio, nego te je uz to i po verao i predao
iskljuivo tebi
27
. Po Epiktetovom miljenju, stara-
nje o sebi je povlastica-dunost, dar-obaveza koji
nam obezbeuje slobodu primoravajui nas da sami
sebe uzmemo za predmet svekolikog svog staranja
28
.
Ali to to filozofi preporuuju ljudima da se
staraju o sebi ne znai da tu revnost treba da ispo-
ljavaju samo pojedinci koji su se opredelili da ive
na nain slian njihovom nainu ivota, ili, pak, da
je takav stav neophodan samo dok se neko nalazi
pokraj njih. Tu je u pitanju naelo koje vai za sve
ljude, neprekidno i celog ivota. Apulej skree pa-
nju na to da ovek moe da ne zna pravila koja
omoguavaju slikanje ili sviranje na citri, a da ne
mora zbog toga da se stidi i da to ne bude na njego-
a
Epiktet, Razgovori, I, 16, 13.
84
Ibid., I, 1, 4.
27
Ibid., II, 8, 1823.
28
Upor. M. Spaneut, Epiktet, u Reallexikon fur An-
tike und Christentum.
56
vu sramotu; ali znati oplemenjivati svoju vlastitu
duu uz pomo razuma ^predstavlja pravilo koje
svi ljudi podjednako moraju primenjivati. Plini-
jev sluaj moe posluiti kao konkretan primer: po-
to nije bio do kraja prigrlio nijedno filozofsko ue-
nje, poto je redovno napredovao u carskoj slubi
i bio zaokupljen svojim advokatskim poslovima i
knjievnim radom, on nikako nije teio da raskine
sve veze sa svetom. Pa ipak, u toku celog ivota
neprestano je pokazivao da eli da se stara o samo-
me sebi kao o neemu to moda predstavlja najva-
niji predmet o kome bi imao da se brine. Kada je
kao jo sasvim mlad ovek bio poslan u Siriju kao
carski namesnik, prvo mu je bilo da ode kod Eufra-
ta, ali ne samo zato da bi sluao njegova predavanja,
nego i zato da bi malo-pomalo postao prisan sa
njim, da bi mu omilio i da bi izvukao korist iz
ukora uitelja koji ume da suzbija mane ne oba-
rajui se pri tom na same ljude koji su njima opte-
reeni
29
. A kada je kasnije, poto se vratio u Rim,
ponekad iao u Laurent da se tamo odmori u svom
letnjikovcu, inio je to zato da bi mogao da se po-
zabavi samim sobom posveujui se itanju, pisa-
nju, staranju o svom zdravlju, i razgovarajui sa
samim sobom i svojim vlastitim spisima
30
-.
Prema tome, ne postoje neke posebne godine ka-
da ovek treba da se bavi sobom. Nikada nije ni
prerano ni prekasno da se pozabavimo svojom du-
om, rekao je ve Epikur, i to ovako objasnio:
Onaj koji kae da jo nije dolo vreme za razmi-
ljanje o nekim filozofskim pitanjima, .ili da je to
vreme prolo, slian je oveku koji veli da jo nije
dolo, ili da je prolo vreme da sreno ivi. Stoga su
o tim pitanjima duni da razmiljaju i mlad i star
ovek, ovaj drugi zato da bi starei ostao duhovno
mlad zahvaljujui svemu onom to je doiveo, a
onaj prvi zato da bi. se, iako mlad, u isti mah ose-
ao i kao kakva starina zahvaljujui tome to ne
strepi od budunosti
31
. Seneka navodi u svojim spi-
sima aforizam Uiti celog ivota kako valja ive-
ti, kojim se ovek poziva da vlastiti ivot pretvori
u nekakvo neprestano vebanje u vetini ivljenja;
28
Plinije, Pisma, I, 10.
84
Ibid., I, 9.
M
Epikur, Pismo Menekeju, 122.
57
ak i ako je dobro rano poeti s tim uenjem, vano
je nikada u njemu ne popustiti
32
. Ljudi kojima Se-
neka ili Plutarh nude svoje savete nisu vie, odi-
sta, uivanja eljni ili stidljivi mladii koje je So-
krat, po Platonovim ili Ksenofontovim recima, pod-
sticao da se bave samima sobom, nego su to odrasli
mukarci. Seren, kome je Seneka namenio fragme-
nat O spokojstvu due (pored spisa O postojanosti
mudraca, a moda i spisa O dokolici), bio je njegov
mlad roak i tienik; ali on ni po emu nije bio
slian nekom mladiu koji pohaa kolu; u vreme
kada je Seneka napisao spis O spokojstvu due, taj
mladi ovek upravo je bio doao iz provincije u
Rim i jo se dvoumio oko izbora poziva i naina
ivota; ali i pre toga je ve izvesno vreme bio raz-
miljao o nekim filozofskim pitanjima, tako da se
njegova nedoumica ticala pre svega toga kako da to
razmiljanje uspeno privede kraju. Lukilije je, pak,
kako izgleda, bio samo nekoliko godina mlai od
Seneke. On je bio carski namesnik na Siciliji kada
su, 62. godine nove ere, poeli esto da se dopisuju;
Seneka mu u pismima izlae naela i metode svoje
mudrosti, iznosi vlastite slabosti i opisuje svoje jo
neokonane unutranje borbe, i ponekad ak trai
od njega pomo. On se, uostalom, ne stidi da mu
kae da je i sa navrenih ezdeset godina sam iao
da slua Metronaksova predavanja
33
. I oni kojima
je Plutarh, dopisujui se sa njima, upuivao ras-
prave koje ne sadre samo opta razmatranja o
vrlinama i manama, o duevnoj , srei ili ivotnim
nedaama, nego i savete kako treba da se ponaaju
(on esto tano navodi u kojim okolnostima), takoe
su bili odrasli mukarci.
Ta silna upornost sa kojom su se zreli ljudi ba-
vili vlastitom duom, revnost sa kojom su kao osta-
reli uenici ili kod filozofa da im ovi pokau ko-
jim se putem stie do sree, razdraivale su Luki-
jana, a pored njega i mnoge druge. On se podsmeva
Hermotimu, koji na ulici mrmlja pouke koje treba
da upamti; taj je ovek, meutim, ve zaao u go-
dine: jo pre dvadeset godina odluio je da ivi
32
O ovom pitanju vidi, na primer, Seneka, Pisma Lu-
kiliju, 82, 76; 90, 4445; i O postojanosti mudraca, IX, 13.
33
Seneka, Pisma Lukiliju, 76, 14. Vidi A. Grilli 11
problema del vita contemplativa nello mono greco-ro-
mano, str. 217280.
58
drugaije nego to ive jadni ljudi, i iprooenjuje da
e mu biti potrebno jo dvadeset godina da bi dospeo
do blaenstva. E sad, kako je kao to malo dalje
sam na to ukazuje poeo da razmilja o nekim
filozofskim pitanjima u etrdesetoj godini, ispada
da e ukupno etrdeset poslednjih godina ivota
posvetiti staranju o samome sebi pod vostvom jed-
nog uitelja. Njegov sagovornik Likinus pretvara
se, kako foi se zabavio, da je i za njega doao tre-
nutak da se uputi u filozofsko razmiljanje, poto
je upravo navrio etrdesetu. Slui mi kao taka,
kae on Hermotimu, i vodi me za ruku
34
. Kao to
to kae I. Hadot (I. Hadot) govorei o Seneki, sve-
koliko to duhovno usmeravanje spada u vaspitava-
nje odraslih Erwachsenerziehung
35
.
2. Treba shvatiti da to staranje o sebi ne za-
hteva samo odreeni opti stav i nekakvu rasplinu-
tu panju. Re epimeleia ne oznaava samo zaokup-
ljenost neim, nego i itav niz poslova; njome se
oznaavaju aktivnosti gospodara kue
36
, poslovi vla-
dara koji bdi nad svojim podanicima
37
, lekarska po-
mo koju treba ukazati bolesniku ili ranjeniku
38
, ili
jo potovanje koje se ukazuje bogovima ili pota
koja se odaje pokojnicima
39
. U odnosu na sebe sa-
mog ta re takoe podrazumeva odreeni rad.
Za taj rad potrebno je izvesno vreme, i jedna
od velikih tekoa sa kojima se suoava to negova-
nje samog sebe sastoji se u tome da se tano odredi
onaj deo dana ili ivota koji mu valja posvetiti. Tu
se koristi veliki broj raznolikih reenja. ovek mo-
e ujutro ili uvee da posveti nekoliko trenutaka
poniranju u sebe, razmiljanju o onome to ima da
uradi, upamivanju nekih korisnih naela, razma-
tranju proteklog dana; ono jutarnje i veernje raz-
miljanje koje su pitagorejci upranjavali ponovo
otkrivamo sa drugaijom sadrinom, bez sumnje
kod stoiara; Seneka
40
, Epiktet
41
i Marko Aurelije
M
Lukijan, Hermotim, 12.
33
X. Hadot, Seneca un die griechisch-rmischc Tra-
dition der Seelenleitung, 1969, str. 160.
36
Ksenofont, O voenju domainstva, V, 1.
37
Dion iz Pruse, Besede, III, 55.
38
Plutarh, Izreke kraljeva i vojskovoa.
39
Platon, Zakoni, 717-e.
40
Seneka, O gnevu, III.
41
Epiktet, Razgovori, II, 21 i dalje; III, 10, 15.
59
upuuju na te trenutke koje ovek treba da posve-
ti usredsreivanju na samog sebe. Isto tako, ovek
moe povremeno da prekida svoje uobiajene aktiv-
nosti, da dopusti sebi jedan od onih predaha od
aktivnog ivota koje je Musonije, meu tolikim dru-
gim, ivo preporuivao
42
: oni mu omoguavaju da
se nae nasamo sa samim sobom, da sabere sva se-
anja iz prolosti, da sagleda ceo svoj protekli i-
vot, da itajui dobro upozna pravila i primere ko-
jih eli da se dri, i da, zahvaljujui skromnom na-
inu ivljenja, ponovo otkrije glavna naela pona-
anja zasnovanog na razumu. Covek moe jo i da
se na sredini ili na kraju svoje karijere oslobodi
svojih raznih aktivnosti i da se, koristei to nastu-
panje starosti kada su se ulne elje ugasile, u pot-
punosti posveti, kao to je to Seneka inio razmi-
ljajui o filozofskim pitanjima, ili Spurina u spo-
koj s t vu prijatnog ivota
43
, ovladavanju samim sobom.
To vreme nije prazno, nego je ispunjeno ve-
banjima, praktinim poslovima i raznim aktivnosti-
ma. Bavljenje samim sobom nije nekakva sinekura.
Ono podrazumeva, s jedne strane, telesnu higijenu,
ivljenje u skladu sa odreenim zdravstvenim re-
imima, umerene telesne vebe i to je mogue ume-
renije zadovoljavanje telesnih potreba, a, s druge
strane, razmiljanja, itanja, beleenje utisaka o
proitanim knjigama ili razgovorima koje je ovek
uo, a potom itanje tih zabeleaka, podseanje na
istine koje on ve zna, ali kojima treba jo dublje
da se prome. Marko Aurelije tako daje primer po-
vlaenja u sebe samog: ono se sastoji u dugotraj-
nom ponovnom stavljanju u dejstvo optih naela i
racionalnih argumenata koji ubeuju oveka da ne
treba da dopusti da ga razgnevljuju ni drugi ljudi,
ni nesree, ni stvari
44
. Pored toga, treba razgovarati
sa nekom osobom od poverenja, s prijateljima, sa
nekim savetnikom ili duhovnim uiteljem, a na sve
to nadovezuju se jo i pisma u kojima ovek izla-
e svoje raspoloenje, trai savete, daje ih onome
kome su oni .potrebni to, uostalom, predstavlja
korisnu vebu upravo za onoga koji se naziva ui-
teljem, jer ih on na taj nain ini ponovo aktuelnim
42
Musonije Ruf, Odlomci, 60.
43
Plinije, Pisma, III, 1.
44
Marko Aurelije, Misli, IV, 3.
60
61
dok je ovima njihovo odobravanje davalo snage da
istraju u svojim opredeljenjima
48
. Tako je Deme-
trije bio duhovni savetnik Trasea Peta koji je od
njega zahtevao da sudeluje u reiranju njegovog
samoubistva, kako bi mu u tom poslednjem asu
pomogao da svome ivotu d najlepi i najsavre-
niji oblik. Uostalom, te razne uloge profesora, du-
hovnog uitelja, savetodavca i oveka od poverenja
nikako nisu uvek bile razliite: u okviru nego van ja
svoje linosti, one su esto mogle jedna drugu za-
meniti, i naizmenino ih je mogla igrati ista osoba.
Musonije Ruf je bio politiki savetnik Rubelija Pla-
uta, posle ijeg ubistva je bio prognan iz Rima; u
progonstvu je privukao izvestan broj posetilaca i
vernih uenika i otvorio neku vrstu kole; zatim se,
pri kraju ivota, poto je za vreme Vespazijanove
vlade jo jednom bio poslan u progonstvo, vratio
u Rim, gde je drao javna predavanja i pripadao
krugu osoba koje su imale pravo pristupa na Ti-
tov dvor.
Ali postojanje filozofskih kola, nastave filo-
zofije i profesionalnih duhovnih uitelja nije pred-
stavljalo jedinu drutvenu podlogu svekolikom tom
posveivanju sebi, jer je ono lako nalazilo oslonac
i u itavom jednom spletu uobiajenih rodbinskih
i prijateljskih odnosa, kao i odnosa koji su proisti-
cali iz neke obaveze. Kada se ovek, starajui se o
sebi, obrati za pomo nekom drugom oveku za koga
nasluuje da je sposoban da ga duhovno usmerava
i savetuje, on tada koristi jedno pravo, a ispunjava
jednu dunost onda kada svesrdno pomae nekog
drugog oveka, ili kada sa zahvalnou prima pouke
koje je ovaj u stanju da mu d. Posmatran sa ovog
stanovita, karakteristian je Galenov spis o izle-
enju od strasti: grki lekar savetuje onome ko za-
ista hoe da se stara o sebi samom da potrai pomo
od nekog drugog oveka; on, meutim, ne preporu-
uje u tu svrhu nekog strunjaka koji je poznat po
svojoj sposobnosti i svom znanju, nego prosto-na-
prosto oveka koji uiva dobar glas i ija se nepo-
mirljiva iskrenost moe iskuati
49
. Ali dogaa se i
48
F. H. Sandbach, The Stoics, str. 144; vidi i J. H.
Liebechutz, Continuity and Change in loYi&Ti Religion, str.
112113.
4
Galen, Rasprava o strastima due i njenim zablu-
dama, III, 610.
6 2
to da se uzajamna povezanost izmeu staranja o
sebi i tue pomoi uklapa u odnose koji su ve ra-
nije postojali i daje im novu boju i veu srdanost.
Staranje o sebi ili briga o staranju drugih o nji-
ma samima tada se ukazuje kao jaanje dru-
tvenih odnosa. Seneka upuuje utehu svojoj majci
u vreme kada se nalazio u izgnanstvu da bi joj po-
mogao da u tom trenutku 'podnese tu nesreu, a
kasnije moda i vee nevolje. Onaj Seren kome je
uputio dugo pismo gde je izloio svoje miljenje
0 duevnom spokojstvu, bio je njegov mladi roak
iz unutranjosti kome je on bio pokrovitelj. Njegova
prepiska sa Lukilijem, ovekom neto mlaim od
njega, produbila je odnos koji je meu njima po-
stojao jo i pre nego to su poeli da se dopisuju,
1 u njoj se to duhovno usmeravanje malo-pomalo
pretvaralo u zajedniko iskustvo iz koga je svaki
od njih dvojice mogao da izvue korist za sebe sa-
mog. U trideset etvrtom pismu Seneka s pravom
kae Lukiliju: Polaem pravo na tebe, ti si moje
delo, i odmah zatim dodaje: Podstiem nekoga
ko je ve ivo krenuo napred i ko i sm mene pod-
stie; i ve u narednom pismu on opisuje nagradu
za savreno prijateljstvo u kome e svaki od njih
dvojice predstavljati za onog drugog izvor stalne
pomoi, o emu e biti rei u sto devetom pismu:
Rva odrava okretnost vebajui rvanje sa ne-
kim, a neko ko muziare prati na kakvom instru-
mentu podstie ih da bolje sviraju. I mudracu je
isto tako potrebno da odrava budne svoje vrline:
tako dok sm podstie drugog mudraca, on uz to
biva podstican od strane njega samog
50
. Prema to-
me, staranje o sebi ukazuje se kao neraskidivo po-
vezano sa duhovnim sluenjem koje podrazumeva
mogunost delovanja razmena sa drugim ovekom i
jednog sistema uzajamnih obaveza.
3. Prema tradiciji koja je veoma davno nastala
u grkoj kulturi, staranje o sebi nalazi se u tesnom
uzajamnom odnosu sa medicinskom milju i prak-
som. Taj u davna vremena uspostavljeni odnos po-
30
Seneka, Pisma Lukiliju, 109, 2. O Seneki, njegovim
vezama i njegovoj aktivnosti kao duhovnog uitelja, upor.
P. Grimai, Snque ou la conscience de l'Empire, str. 393
410.
6 3
stajao je sve cbuhvatniji, tako da e Plutarh na
poetku svog spisa Higijenski propisi s pravom mo-
i da kae da se filozofija i medicina bave jednim
te istim podrujem (mia chra)
51
. One, naime, ras-
polau skupom zajednikih pojmova u kome glavni
elemenat predstavlja pojam pathosa; on se ko-
risti kako kada je u pitanju strast, tako i onda ka-
da je re o telesnoj /bolesti, kako kada se govori o
nekom telesaiom poremeaju, tako i kada je posredi
neki nevoljan duevni poriv; i u jednom i u drugom
sluaju taj pojam upuuje na jedno stanje pasivno-
sti koje se, kada je telo u pitanju, javlja u vidu
bolesti koja remeti ravnoteu meu njegovim soko-
vima ili njegovim svojstvima, dok se, kada je posre-
di dua, ono javlja u vidu poriva koji je u stanju
da je i protiv njene volje ponese. Polazei od tog
i u filozofiji i u medicini korienog pojma, filo-
zofi su bili u stanju da naprave mreicu za ana-
lizu koja se moe primenjivati i na telesna, i na
duevna oboljenja. Tako su, na primer, stoiari po-
nudili nosografsku shemu u kojoj su tano odre-
eni rastui stupnjevi razvoja i hroninosti obo-
ljenja: u njoj se najpre pominje sklonost ka obo-
ljenjima, proclivitas, koja izlae oveka raznim mo-
gunim bolestima; zatim dolazi afekcija, poremeaj,
koji se u grkom oznaava reju pathos, a u latin-
skom reju affectus; potom dolazi bolest (nosma,
morbus) koja se ustaljuje i ispoljava onda kada je
poremeaj uhvatio korena u telu i u dui; jo je
opasnija i jo trajnija aegrotatio ili arrhstma koja
predstavlja obolelost i klonulost; i, naposletku, po-
minje se ukorenjena bolest (kakia, aegrotatio inve-
terata, vitium malum) koju je nemogue izleiti na
bilo koji nain. Stoiari su isto tako ponudili u svo-
jim spisima neke sheme u kojima su naznaeni raz-
ni stadij umi ili razni moguni oblici izleenja; ta-
ko, na primer, Seneka razlikuje bolesnike koji su
izleeni od svih ili nekih svojlih telesnih nedostataka,
one koji su izleeni od svojih bolesti, ali ne i od
svojih afekcija; postoje uz to i osobe koje su ozdra-
vile ali su jo krhke zbog sklonosti prema obole-
51
Plutarh, Higijenski propisi, 122e.
6 4
van ju koje nisu odstranjene
52
. Ovi pojmovi i ove
sheme treba da slue kao zajedniki putokaz i le-
enju tela i leenju due. Oni omoguavaju ne sa-
mo da se isti tip teorijske analize primenjuje i na
telesne i na duevne poremeaje, nego isto tako i
da se koristi istovetan postupak da bi se delovalo
i na jedne, i na druge, da bi se oni leili i, po rao-
gustvu, i izleili.
itav niz medicinskih metafora duboko za-
sei skalpelom ranu, prosei ir, odstraniti, iistiti
sve to je izlino, primenjivati razna leenja, pre-
pisati gorke, umirujue ili okrepljujue napitke
redovno je bio korien za oznaavanje postupaka
neophodnih u leenju due
33
. Oplemenjivanje, usa-
vravanje due koje se nastoji ostvariti uz pomo
filozofije, ona paideia koju ova treba da obezbedi
dobij a u sve veoj meri medicinsko obeleje. Du-
hovno samoizgraivanje i leenje neraskidivo su me-
usobno povezani. Epiktet to naglaava: on zahteva
da na njegovu kolu njegovi uenici ne gledaju samo
kao na obrazovnu ustanovu u kojoj mogu stei razna
za napredovanje u slubi ili za izlaenje na glas
korisna znanja, da bi se potom vratili kui i tamo
iz njih izvlaili korist; on trai od njih da u njoj
vide leilite za duu : kola svakog filozofa pred-
stavlja leilite (iatreion); kad iz nje izae onaj ko
je u njoj uio, on ne sme da osea da je u njoj ui-
vao, nego da je u njoj patio
54
. On ivo preporuuje
svojim uenicima da sagledaju svoje stanje kao pa-
toloko; da sebe ne smatraju najpre i pre svega
uenicima koji dolaze da steknu razna znanja kod
oveka koji ih poseduje; da se kod njega predstave
kao bolesnici, kao da je jednom od njih iaeno
rame, kao da drugi ima ir, trei fistulu, a etvrti
glavobolje. On ih prekoreva zbog toga to kod nje-
ga dolaze ne zato da bi ih on leio (therapeuthso-
menoi), nego zato da bi im ispravio sudove i uinio
53
Kikeron, Rasprave u Tuskulu, IV, 10; Seneka, Pi-
sma Lukiliju, 75, 915. Vidi o ovome I. Hadot, Seneca und
die griechisch-rmische Tradition der Seelenleitung, Berlin,
1969, Drugi deo, glava druga.
M
O poreenju leenja tela i leenja due, upor., na
primer, Seneka, Pisma Lukiliju, 64, 8.
54
Epiktet, Razgovori, III, 23, 30 i III, 21, 2024; upor.
isto i Senekinu reenicu o onome ko pohaa predavanja
jednog filozofa: Aut sanior domum redeat, aut sanabilior
(Pisma Lukiliju, 108, 4.).
65
ih boljim (epanorthsontes). Hoete da nauite si-
logizme? Iscelite najpre svoje rane; zaustavite iz-
livanje svojih telesnih sokova, smirite ona telaca
u sebi to podstiu telesne funkaije
55
.
Zauzvrat, lekar kakav je Galen bio, smatrao je
da u njegovu nadlenost spada ne samo da lei te-
ke oblike duevne poremeenosti (ljubavlju izazva-
no ludilo po tradiciji je spadalo u podruje medici-
ne), nego i da lei strasti (poremeenu energiju,
koja se ne pokorava razumu), i zablude (koje pro-
istiu iz nekog pogrenog miljenja); uostalom, sve
zajedno i u jednom optem smislu, i jedne i druge
nazivamo zastranjivanjima
58
. Tako se on poduhva-
tio da izlei jednog svog saputnika koji je bio veoma
naprasit, ili je prihvatio molbu jednog mladia koga
je odlino poznavao i koji je jednog dana doao kod
njega na pregled: dotini mladi je naime bio uobra-
zio da ga nikakva strast, pa ni ona najslabija, ne
moe uzbuditi; ali bio je primoran da prizna da
su ga beznaajne stvari uzbuivale vie nego to
su njegovog uitelja Galena uzbuivale vane stva-
ri, pa je stoga doao kod njega da ga zamoli da mu
pomogne
57
.
Doista, izgleda da se u negovanju samog sebe
jaanje staranja o zdravlju izrazilo u izvesnom u
isti mah osobenom i snanom vidu poklanjanja pa-
nje telu. Ta panja veoma se razlikovala od pri-
davanja veeg znaaja telesnoj snazi u vremenu u
kome su gimnastika, sportske i vojne vebe pred-
stavljali sastavni deo odgoja slobodnog oveka. U
samoj toj panji ima, uostalom neeg paradoksalnog,
poto se ona, barem delimino, uklapa u moral i-
je je polazite tvrdnja da smrt, bolest ili ak telesna
patnja ne predstavljaju zla u pravom smislu rei,
i da je bolje starati se o svojoj dui nego posvetiti
svu panju odravanju svog tela
58
. Re je, naime, o
tome da se u tim bavljenjima sobom panja obraa
na ono mesto na telu gde se izmeu telesnih i du-
evnih bolova moe uspostaviti dodir i gde telesne
nelagodnosti mogu izazivati duevne, i obratno, to
65
Epiktet, Razgovori, II, 21, 1222; upor. isto tako
i II, 15, 1520.
56
Galen, O leenju strasti due, I, 1.
' Ibid., IV, 16 i VI, 28.
58
Epiktet, Razgovori, I, 9, 1217; I, 22, 1012; Pri-
runik, 41.
66
jest onde gde loe duevne navike mogu prouzro-
kovati telesne tegobe, dok se u neumerenim ulnim
uivanjima ispoljavaju i odravaju duevne mane.
Nespokojstvo je usmereno pre svega na ono mesto
na kome uskomeanosti i poremeaji prelaze iz je-
dne sfere u drugu, jer se pri tom vodi rauna o
injenici da treba otkloniti duevne nedostatke ako
se eli da telo ne odnese prevagu nad duom, a da
treba odstraniti telesne poremeaje ako se eli da
dua i dalje u potpunosti gospodari samom sobom.
Panja koja se posveuje telesnim bolovima, tego-
bama i patnjama usmerava se prema toj dodirnoj
taki kao jedinkinoj slaboj taki. Telo o kome od-
rasli mukarac treba da se stara, onda kada vodi
rauna o sebi, nije vie ono mlado telo koje je tre-
balo oblikovati telesnim vebanjem, nego je tu u
pitanju krhko, ugroeno, raznim sitnim tegobama
nagrizano telo koje, zauzvrat, ugroava duu, ali ne
toliko svojim previe snanim zahtevima, koliko svo-
jim vlastitim slabostima. U Senekinim pismima mo-
gao bi se nai veliki broj primera te panje koja. se
posveuje zdravlju, zdravom nainu ivota, telesnim
slabostima i svim onim poremeajima koji mogu da
se prenose iz tela u duu, i iz due u telo
59
. Prepiska
izmeu Frontona i Marka Aurelija
60
a da, na-
ravno, i ne govorimo o Besedama o svetome Ajlija
Aristida koje daju potpuno drugaije razmere prii
0 bolesti i potpuno drugaiju vrednost njegovom is-
kustvu ; lepo pokazuje koliko je mesto staranje o
telu zauzimalo u tim bavljenjima sobom, ali isto
tako pokazuje i karakteristina obeleja te zaokup-
ljenosti: bojazan od preterivanja, ekonominost zdra-
vog naina ivota, budno praenje poremeaja, pod-
robno obraanje panje na nepravilan rad pojedi-
nih organa, uzimanje u obzir svih elemenata (go-
dinjeg doba, podneblja, ishrane, naina ivota) koji
mogu da izazovu poremeaje u telu, a preko 'njega
1 u dui.
Ali postoji neto to je moda jo vanije: to je
poziv koji se, polazei od tog dovoenja u vezu (u
praksi i u teoriji) medicine i morala, upuuje lju-
dima da sebe vide kao bolesne ili boleu ugroene.
Bavljenje sobom podrazumeva da se ovek u svo-
59
Seneka, Pisma Lukiliju, 55, 57, 78.
, 0
Marko Aurelije, Pisma, VI, 6.
67
jim sopstvenim oima postavi ne samo kao nesavr-
ena, potpuno neupuena jedinka kojoj je potrebno
da bude osloboena svojih mana, duhovno izgrae-
na i snabdevena raznim znanjima, nego i kao je-
dinka koja pati od izvesnih tegoba i treba da ih
lei bilo sama, bilo obraajui se u tu svrhu
nekome ko je za to struan. Svako treba da otkrije
da je potrebit, da su mu neophodni leenja i lekar-
ska pomo. Evo ta predstavlja, kae Epiktet, po-
lazite filozofije: mi treba da ustanovimo u kakvom
se stanju nalazi glavni deo nas samih (aisthsis tou
idiou hegemonikou pos echei). Poto ovek otkrije
njegovu slabost, on vie nee hteti da se njime ko-
risti u neke vanije svrhe. Ali danas neki ljudi, koji
nisu u stanju da progutaju ni najmanji duhovni
zalogaj, kupuju neku raspravu i pokuavaju da je
u jedan mah proitaju. Zato oni tada povraaju ili
imaju smetnji pri varenju njene sadrine. Potom do-
laze upanja u trbuhu, nazebi, groznice; valjalo je
da naj pre razmisle o svojoj sposobnosti svariva-
nja
61
. . . A uspostavljanje tog odnosa prema sebi
kao prema bolesnom oveku utoliko je potrebnije
to se duevne bolesti, za razliku od onih telesnih,
ne obznanjuju patnjama koje ovek doivljava; one
ne samo mogu dugo ostati neprimetne, nego pored
toga i zaslepljuju osobe koje se od njih razbole.
Plutarh podsea na to da telesne poremeaje obi-
no otkrivaju puis, boja ui, temperatura i bolovi,
a da su, s druge strane, najgore one telesne bolesti
u kojima bolesnik nije svestan svog stanja kao
to to biva kada su u pitanju obamrlost, padavica
i izliv krvi u mozak. Kod duevnih bolesti opasno
je to to ostaju neprimeene, ili ak to to se u nji-
ma mogu videti vrline (u gnevu se moe videti
hrabrost, u ljubavnoj strasti prijateljstvo, u za-
visti nadmetanje, u plaljivosti opreznost). E
sad, lekari ele da ljudi ne budu bolesni, ali da,
ako je neko bolestan, on toga bude svestan
62
4. U toj praksi, koja je u isti mah individualna
i drutvena, upoznavanje samoga sebe zauzima, ra-
zume se, znaajno mesto. Ono na Apolonovom hra-
mu u Delfima ispisano geslo esto se u njoj po-
, l
Epiktet, Razgovori: upor. isto tako i II, 11, 1.
02
Plutarh, O Sokratovom demonu, '585 a.
68
minje; ali ne bi bilo dovoljno prepoznati u njemu
puki uticaj teme koju je Sokrat formulisao. U stva-
ri, u tom razdoblju razvila se itava jedna vetina
upoznavanja samog sebe, vetina kojoj su bili svoj-
stveni precizni metodi, tano odreeni oblici ana-
lize i kodifikovana vebanja.
a. Tako na veoma shematian nain, i zadra-
vajui pravo da ovo pitanje kasnije potpunije i
sistematinije prouimo, moemo naj pre da izdvo-
jimo ono to bismo mogli nazvati izrazom postupci
iskuavanja. Njihova je uloga dvojaka: oni treba
da omogue oveku da napreduje u sticanju neke
vrline i da pokazuju dokle je u tom napredovanju
dospeo: otuda njihova postupnost koju su i Plutarh
i Epiktet naglaavali. Ali pre svega treba da pod-
vuemo da se svrha tih iskuavanja ne sastoji u
upranjavanju odricanja radi njega samog, nego se
sastoji u tome da osposobe oveka da se liava sve-
ga izlinog, uspostavljajui nad sobom vrhovnu vlast
koja nikako ne bi zavisila od prisustva ili odsustva
svih tih stvari. Iskuavanja kojima se ovek pod-
vrgava ne predstavljaju uzastopne faze u liavanju,
nego nain da se potvrdi nezavisnost koju je on
sposoban da ispolji u odnosu na sve ono to nije
neophodno i bitno, i da se tano odredi njen ste-
pen. Ta nezavisnost vraa za izvesno vreme oveka
na onu podlogu koju predstavljaju njegove osnovne
potrebe, poto u stvarima otkriva u isti mah sve
ono to je izlino i mogunost da ivi i bez njih.
U dijalokom spisu O Sokratovom demonu Plutarh
navodi jedno takvo iskuavanje iju vrednost potvr-
uje onaj sagovornik koji u razgovoru ovaplouje
teme neopitagorejskog uenja; pomenuti Grk naj-
pre je budio u sebi prohtev za jelom, posveujui
sat-dva ivom upranjavanju nekog sporta; zatim
bi stao pred stolove prepune najukusnijih jela koja
bi, poto bi ih neko vreme posmatrao, ostavljao slu-
gama a sam se zadovoljavao hranom koju su ro-
bovi jeli
63
.
Vebanja u uzdravanju bila su zajednika i
epikur ej cima, i stoiarima, ali nisu imala isti smi-
sao za jedne i za druge. U tradiciji koja potie od
Epikura, svrha tih vebanja sastojala se u tome da
pokau kako u tom zadovoljavanju osnovnih potreba
63
Plutarh, O Sokratovom demonu, 585 a.
69
ovek moe da doivi zadovoljstvo koje je potpunije,
istije i postojanije od uivanja u svemu onome to je
izlino ; i iskuavanje je sluilo zato da se pomou nje-
ga utvrdi prag iznad koga je liavanje moglo da iza-
zove patnju. Epikur, iji je nain ishrane bio, meutim,
krajnje umeren, u izvesne dane jeo je manje nego
obino da bi video koliko e njegovo zadovoljstvo
zbog toga biti umanjeno
64
. Za stoiare se svrha tih
vebanja sastojala pre svega u tome da se pripreme
za moguna liavanja otkrivajui pomou njih ko-
liko se lako, na kraju krajeva, ovek moe liiti sve-
ga onoga za to su ga vezali navika, ukorenjena
miljenja, vaspitanje, voenje rauna o ugledu i
sklonost ka razmetanju; u tim na smanjivanju tro-
enja zasnovanim iskuavanjima, oni su hteli da
pokau da uvek moemo raspolagati onim to je
neophodno i da treba odbaciti bilo kakvu zebnju
pri pomisli na moguna liavanja. Usred mira,
prdmeuje Seneka, vojnik uvebava razne radnje;
i kad nema neprijatelja pred sobom, on kopa anac;
on se zamara izlinim radom kako bi kasnije mogao da
izdri one neophodne radove. Ti ne eli da u jeku
boja taj ovek izgubi prisebnost. Uvebaj ga pre
boja
65
. Seneka potom opisuje jedan postupak o ko-
me govori i u jednom drugom pismu
66
: tu je u pi-
tanju kratkotrajno ivljenje u zamiljenom siroma-
tvu, postupak koji treba upranjavati svakog me-
seca: hotimino ivei tri-etiri dana na ivici bede,
ovek tada otkriva ta znai spavati na bednoj po-
stelji, nositi odeu od grube tkanine, jesti najgori
hleb; to nije igra, nego opit (non lusus, sed expe-
rimentum). Tu se ovek liava za kratko vreme ono-
ga na to je navikao, ne zato da bi vie uivao u
buduim istananim zadovoljstvima, nego zato da
bi sebe ubedio da ga i najgora nesrea nee liiti
onoga to je neophodno, i da e uvek moi da pod-
nese ono to je sposoban da ponekad pretrpi
67
. ovek
se navikava na to da se zadovoljava najmanjom
mogunom koliinom svega. Iz jednog pisma koje
je Seneka napisao uoi saturnalija odranih 62. go-
dine nove ere vidimo da on to eli da uini; svi Rim-
64
Seneka navodi ovaj za Epikura karakteristian po-
stupak u svojim Pismima Lukiliju, 18, 9.
65
Seneka, op. cit., 18, 6.
iB
Ibid., 20, 11.
Vidi isto tako i Seneka, Uteha majci Helviji, 12, 3.
70
ljani su tada u goloj vodi, a razuzdanost biva
zvanino priznata. Seneka se pita da li treba ili
ne treba da sudeluje u sveanim priredbama: uz-
drati se od sudelovanja u njima i suprotstaviti se
optem stavu znai pokazati svoju umerenost, ali
ne izdvojiti se iz mnotva znai delati sa jo ve-
om moralnom snagom; najbolje je da ovek, ne
utapajui se u svetinu, radi isto to i ona, ali na
drugaiji nain. A taj drugaiji nain jeste onaj
nain na koji se ovek unapred navikava dobro-
voljnim vebanjima, kratkotrajnim uzdravanjima i
kurama sirotovanja; oni mu omoguavaju da taj
praznik proslavlja kao i svi drugi ljudi, ali nikada
ne zapadajui pri tom u raskalanost; zahvaljujui
njima, ovek je u stanju da usred izobilja ostane
ravnoduan prema onome to poseduje; ako smo
bogati, oseaemo se spokojniji kada budemo otkrili
koliko je lako biti siromaan
68
.
b. Pored podvrgavanja tim iskuavanjima u
praksi, smatralo se vanim da ovek podvrgava ispi-
tivanju vlastitu savest. Ta navika predstavljala je
sastavni deo onoga to su pitagorejci propovedali
69
,
ali se bila veoma rairila. Izgleda da je jutarnje
razmiljanje sluilo pre svega za to da se ovek
suoi sa dnevnim zadacima i obavezama kako bi se
dovoljno pripremio za njihovo izvravanje. Veer-
nje razmiljanje, pak, bilo je na mnogo jednoznani-
ji nain posveeno upamivanju proteklog dana. Naj-
podrobniji opis tog vebanja koje redovno prepo-
ruuju mnogi pisci dao je Seneka u spisu O gnevu
70
.
On ga vezuje za Sekstija (Sextius), tog rimskog sto-
iara ije je uenje poznavao preko Papiri ja Fabi-
jana (Papirius Fabianus) i Sotiona (Sotion). Seksti-
jev postupak on prikazuje kao postupak koji je
usredsreen pre svega na utvrivanje krajem dana
izvesinog napretka; kad bii se predavao razmiljanju
pred noni poinak, Sekstije je ispitivao svoju duu:
Od koje si se mane oslobodila, koji si porok suz-
bijala, u emu si postala bolja nego to si bila?
I Seneka je svake veeri pristupao takvom ispiti-
08
Seneka, Pisma Lukiliju, 18, 18; upor. pismo 17, 5:
Tenja za mudrou spasonosna je jedino onda kada o-
vek umereno ivi, a umerenost je dobrovoljno siromatvo.
69
Upor. Diogen Laertije, ivot i misli znamenitih fi-
lozofa, VIII, 1, 27; Porfirije, ivot Pitagorin, 40.
70
Seneka, O gnevu, III, 26.
71
vanju. Tama (im bi svetiljka bila iznesena iz so-
be) i tiina (kad bi mu ena uutala) predstavljale
su spoljanje uslove za njegovo ostvarivanje. dru-
ge strane, kod Seneke je vidljivo staranje da se pri-
premi za spokojan san: Ima li ita lepe od ove
navike da se ovek osvrne na ceo protekli dan?
U kakav san ovek tone poto je tako redom ispitao
sve svoje postupke? Kako je on spokojan (tranquil-
lus), dubok (altus) i bezbrian (liber) onda kada je
dua dobila svoj obrok pohvala i prekora! Na prvi
pogled, ispitivanje kome Seneka sam sebe podvrgava
predstavlja neku vrstu malog prizora iz suda koju
jasno doaravaju izrazi kao to su pojaviti se pred
sudijom, povesti istragu o sopstvenom vladanju,
zastupati svoj interes ili pozivati se na njega. Ovi
elementi kao da ukazuju na cepanje subjekta na
instituciju koja sudi i optuenu osobu. Meutim,
itav taj postupak podsea i na nekakvo admini-
strativno proveravanje u toku koga treba utvrditi
vrednost neke obavljene aktivnosti da bi se naela
na kojima ona poiva ponovo stavila u dejstvo i u
budunosti korigovala njihova primena. Seneka pod-
sea svog itaoca koliko na ulogu jednog sudije, to-
liko i na rad nekog nadzornika ili nekog domaina
koji proverava kune izdatke.
Simptomatine su rei kojima se Seneka pri
tom slui. On eli da pretrese (glagol excutere,
otresti, protresti kao da se pri tom eli stresti
praina sa neega, on upotrebljava da bi oznaio
proveravanje koje omoguava da se ukae na po-
greke u nekom raunu) itavi dan koji je upravo
protekao; eli da ga paljivo razmotri, da pono-
vo izmeri (remetiri, onako kao to to ovek moe,
poto je priveo kraju neki posao, da uradi kako bi
ustanovio da li on odgovara onome to je bio pred-
video) ono to je uradio i rekao. U tom ispitivanju
odnos subjekta prema sebi samom ne uspostavlja
se toliko u vidu nekakvog u sudu uspostavljenog
odnosa u kome se optueni nalazi pred sudijom,
nego pre izgleda kao kakvo nadgledanje u toku koga
nadzornik eli da proceni neki rad, neki izvreni
zadatak; re speculator (istraiva, uhoda) (o-
vek treba da uhodi samoga sebe) tano oznaava
tu ulogu. S druge strane, pak, tako izvreno ispitiva-
nje ne odnosi se kao da je tu u pitanju opona-
anje sudskog postupka na prekraje i ne vodi
72
izricanju kazne za neku krivicu ili pak nekim od-
lukama subjekta da sm sebe kazni. U primeru koji
daje u ovom spisu, Seneka ukazuje na neke svoje
postupke kao to su to to je previe ivo rasprav-
ljao sa neznalicama koje ovek ni u kom sluaju ne
moe ubediti, ili to to je prekorima povredio jed-
nog prijatelja za koga bi mu bilo drago da ga je
naveo da se oslobodi nekih mana.
Seneka nije zadovoljan tim postupcima zato
to se, da bi postigao ciljeve koje ovek doista tre-
ba sebi da postavlja, nije posluio prikladnim sred-
stvima; dobro je hteti pomoi svojim prijateljima,
onda kada je to potrebno, da se oslobode nekih ma-
na, ali neodmereni prekor pozleuje oveka umesto
da mu pomogne da postane bolji; dobro je ubediti
u neto neuke osobe, ali pored toga treba izabrati
meu njima one koje su u stanju da neemu budu
nauene. Prema tome, svrha pomenutog ispitivanja
nije u tome da se otkrije sopstvena vinost ak i u
njenim najbeznaajnijim vidovima i u njenim naj-
siunijim korenima. Ako ovek nita od sebe ne
krije, ako sebi nita ne oprata, on tako po-
stupa zato da bi mogao da zapamti, kako bi ih ka-
snije imao na umu, legitimne ciljeve, ali isto tako
i pravila ponaanja koja omoguavaju njihovo po-
stizanje odabiranjem prikladnih sredstava. U toku
ispitivanja greka se pomno sagledava, ali ne zato
da bi se tano odredila neka vinost ili podstakla
gria savesti, nego zato da bi se, polazei od kon-
statacije jednog neuspeha na koji se podsea i o
kome se razmislilo, ojaala ona razumska oprema
koja obezbeuje mudro ponaanje.
c. Na ovo se nadovezuje neophodnost da se mi-
sao pozabavi sobom; to njeno bavljenje sobom mo-
rae da bude i neto vie od iskuavanja ija je svr-
ha da ovek tano ustanovi ta moe da postigne;
ono e isto tako morati da bude i neto drugo, a ne
samo ooenjivanje neke greke u odnosu na pravila
ponaanja; ono treba da dma oblik neprestanog pre-
tresanja predstava: valja ih razmatrati, kontrolisati,
valja vriti odfoir meu njima. Tu je u pitanju ma-
nje vebanje kome se redovno pristupa u odreenim
razmacima, a vie postojan stav koji treba zauzeti
prema sebi samom. Da bi oznaio ono to je bitno
u tom stavu, Epiktet upotrebljava neke metafore
73
koje e u hrianskim duhovnim spisima dugo biti
koriene, ali one e u njima dobiti znatno druga-
ija znaenja. On zahteva da u odnosu prema sa-
mom sebi ovek igra ulogu i prihvati dranje no-
nog straara koji na gradskim ili kunim kapijama
proverava ko ulazi u grad ili u kuu
71
; ili jo save-
tuje da ovek sebe proverava onako kako to ini
neki kontrolor novca, jedan argyronome, jedan
od onih men jaa koji ne primaju nijedan komad
metalnog novca dok se prethodno ne uvere koliko
on stvarno vredi. Vidite, na primer, kada je u
pitanju novac. . . izmislili smo jednu vetinu; i ko-
liko li samo postupaka argironom koristi da bi pro-
verio novac koji treba da primi! On se pri tom pro-
veravanju slui ulom vida, ulom dodira, ulom
mirisa, i, naposletku, ulom sluha; on baca na ze-
mlju novi koji ispituje i oslukuje zvuk koji se
uje pri njegovom padu; ne zadovoljava se time da
mu samo jednom uje zvuk, nego ga nekoliko puta
baca, kako bi mu savreno, poput kakvog muziara,
odredio zvuk. Na alost, nastavlja Epiktet, kada je
u pitanju naa dua, mi prenebregavamo te mere
predostronosti koje obino preduzimamo onda ka-
da je novac u pitanju. Elem, zadatak filozofije, njen
glavni i prvi ergon sastojae se upravo u tome da
obavlja taj nadzor (dokimazein)
72
.
Da bi izrazio ono to u isti mah predstavlja
opte naelo i shemu dranja, Epiktet se poziva na
Sokrata, kao i na aforizam iz Platonovog del Od-
brana Sokratova: ivot bez istraivanja (anexeta-
sto bios) ne zasluuje da bude proivljen
73
. U
stvari, Sokrat je govorio o onom ispitivanju kome
je eleo da podvrgne i sebe samog i druge u vezi
sa neznanjem, kao i sa poznavanjem i nepoznava-
njem tog neznanja. Ispitivanje o kome Epiktet go-
vori potpuno je drugaije: ono se odnosi na pred-
stavu i tei da je proveri, da razlikuje (diakrinein)
predstave jedne od drugih i tako izbegne prihvata-
nje one koja se prva stvori. Trebalo bi da ovek
moe da zaustavi svaku predstavu i da joj kae:
, Priekaj, pusti me da vidim ko si i odakle dola-
zi', upravo onako kao to noni straari kau: ,Po-
71
Epiktet, Razgovori, III, 12, 15.
Ibid., I, 20, 711; upor. i III, 3, 113.
Platon, Odbrana Sokratova, 38 o.
74
kai mi svoje isprave.' Da li ti je priroda podarila
ono obeleje koje predstava treba da ima da bi bila
prihvaena
74
? Ipak, treba izriito naglasiti da to
proveravanje ne treba vezivati za ishodite ili za
sam predmet predstave, nego za njeno prihvatanje
ili odbacivanje. Kada se neka predstava javi u sve-
sti, diakrhis, to jest razluivanje e se sastojati u
tome da se na nju primeni poznato stoiko pravilo
koje obeleava podelu na ono to ne zavisi od nas
i ono to od nas zavisi; poto ostaju izvan naeg
domaaja, predstave prve vrste nee biti prihvata-
ne, nego e biti odbaene kao predstave koje ne
treba da postanu predmeti elje ili gnuanja,
naklonosti ili odvratnosti. Proveravanje pred-
stavlja iskuavanje moi slobode i njeno jemstvo, to
jest nain da se neprestano uveravamo da se ne-
emo vezati za ono to ne zavisi od nae volje. Ne-
prestano bdeti nad svojim predstavama, ili prove-
ravati njihova obeleja onako kao to se utvruje
da metalni novac nije krivotvoren, ne znai pitati
se (onako kao to e se to kasnije raditi u hrian-
skoj spiritualnosti) kakvo je skriveno poreklo pred-
stave koja se javila; to ne znai pokuavati odgo-
netnuti neki skriveni smisao iza vidljive predstav,
nego znai oceniti odnos izmeu sebe samog i onog
to je predstavljeno, da bi se u odnosu prema sa-
mome sebi prihvatilo jedino ono to moe zavisiti
od subjektovog slobodnog i trezvenog izbora.
5. Ako ostavimo po strani razlike koje se ispo-
ljavaju meu pomenutim bavljenjima sobom, nji-
hov zajedniki cilj moe se okarakterisati pomou
sasvim opteg naela okretanja samom sebi, epi-
strophe eis heauton
75
. Ovaj izraz na prvi pogled de-
luje kao da je Platonov, ali u njemu se najee
kriju znaenja koja se osetno razlikuju od znaenja
sEnih izraza u Platonovim delima. To okretanje
sebi treba najpre shvatiti kao preinaavanje delanja:
to ne znai da ovek treba da prekine svaku aktiv-
nost druge vrste da bi se u potpunosti posvetio
iskljuivo sebi; ali u aktivnostima kojima se treba
posveivati, valja imati na umu da glavni cilj koji
74
Epiktet, Razgovori, III, 12, 15.
75
Izrazi epistrophe eis heauton, epistrephein eis hea-
uton sreu se u Epiktetovim Razgovorima, I, 4, 18; III, 16,
15; III, 22, 39; III, 23, 37; III, 24106, i u njegovom Pri-
runiku.
75
ovek treba da postavi pred sebe treba traiti u
sebi samom, u odnosu sa sobom samim. To okreta-
nje sebi podrazumeva pomeranje pogleda: on ne
treba da luta u dokonoj radoznalosti, bilo onoj koja
je usmerena na svakodnevna komeanja i ivot dru-
gih ljudi [Plutarh je posvetio itavu jednu ras-
pravu tom svatarenju (polupragmosun)], bilo onoj
koja nastoji da otkrije one tajne prirode koje su
najudaljenije od ljudskog ivota i onoga to je za
njega vano (Demetrije je to njegovo miljenje
Seneka navodi u svojim Pismima Lukiliju isti-
cao da je priroda, skrivajui samo beskorisne tajne,
uinila dostupnim ljudskom biu i uoljivim sve
stvari koje mu je bilo potrebno da upozna). Ali to
conversio ad se predstavlja i jednu putanju, putanju
zahvaljujui kojoj ovek, izmiui svim oblicima za-
visnosti i potinjavanja, naposletku stie do sebe
samog kao do kakve zaklonjene luke ili bedemima
zatiene tvrave: Dua koja se, oslobodivi se
strepnji u vezi sa onim to e se dogoditi u budu-
nosti, brani u tvravi koju je sama sagradila, dri
neosvojiv poloaj; na nju odapete strele uvek padaju
ispod nje. Boginja sree nema one dugake ruke
koje joj veina ljudi pripisuje; ona nema uticaja ni
na koga, izuzev na one koji se uz nju priljubljuju.
Napravimo onda skok koji e nas od nje udaljiti
koliko je god to mogue
76
.
Taj odnos prema samom sebi, koji se uspostav-
lja na kraju tog okretanja sebi i predstavlja kraj-
nji cilj svih bavljenja sobom, i sm potpada pod
etiku gospodarenja sobom. Ipak, oni koji su o njemu
pisali nisu se zadovoljavali time da se, da bi ozna-
ili ono to je bitno u njemu, pozovu na agonski
oblik pobede odnesene nad teko ukrotivim silama
i postojanog vladanja njima koje nita ne moe do-
vesti u pitanje. Taj odnos esto je zamiljan po ugle-
du na pravni obrazac posedovanja: ovek pripada
sebi, ovek je svoje vlasnitvo (suum fieri, suum
esse to su izrazi koje esto sreemo u Senekinim
spisima)
77
; ovek zavisi samo od samog sebe, on je
sui iuris; on samog sebe dri u vlasti koju nita ne
Seneka, Pisma Lukiliju, 82, 5.
77
Seneka, O kratkoi ivota, II, 4; O spokojstvu due,
XI, 2; Pisma Lukiliju, 62, 1; 75, 18.
76
ograniava i ne ugroava; on poseduje potestas sui
73
.
Ali preko tog vie politikog i pravnog naina de-
finisanja odnos prema samome sebi odreen je i
kao konkretan odnos, koji omoguava oveku da
uiva u sebi kao u neemu to istovremeno pose-
duje i ima pred oima. Ako okrenuti se sebi znai
ne biti vie zaokupljen spoljnim svetom, brigama
koje slavoljublje izaziva i strahom pred buduno-
u, onda ovek moe da se okrene svojoj vlastitoj
prolosti, da je celu sabere u mislima, po svojoj
volji sagledava i sa njom odrava odnos koji nita
nee moi da pomuti: To je jedini deo naeg i-
vota koji je svet i neprikosnoven, koji je izmakao
delovanju svih sluajnosti kojima su ljudi izloeni,
nad kojim ne vlada sudbina, koji ne remete ni siro-
matvo, ni strah, ni iznenadna bolest; taj deo naeg
ivota ne moe biti ni poremeen, niti silom odu-
zet; njegovo je posedovanje doivotno i niim nije
pomueno
79
. A doivljaj samog sebe koji proizlazi
iz tog posedovanja nije samo doivljaj jedne obu-
zdane snage, ili vrhovne vlasti uspostavljene nad
silom koja je gotova da se pobuni, nego je to i do-
ivljaj zadovoljstva koje se nalazi u samome sebi.
Onaj kome je naposletku polo za rukom da dopre
do samoga sebe predstavlja za sebe izvor zadovolj-
stva. On je ne samo zadovoljan onim to jeste i pri-
hvata da ostane samo na tome, nego pored toga i
uiva u sebi samome
80
. To zadovoljstvo koje Se-
neka obino oznaava recima gaudium i laetitia
(radost, veselje) predstavlja stanje u kome i
posle koga ni telo ni duu nita ne smuuje; ono je
odreeno injenicom da nas tada ne izaziva nita
to od nas ne bi zavisilo i to bi, prema tome, iz-
micalo naoj moi; ono izvire iz nas samih i u na-
ma samima
81
. Njemu je svojstveno i to da ono ne
zna za stupnjeve ni promenu, nego se doivljava
iscela, i da ga, poto se jednom doivi, nijedan do-
gaaj iz spoljanjeg sveta ne moe naeti
82
. U tom
79
Seneka, O kratkoi ivota, V, 3 (sui iuris); Pisma
Lukiliju, 75, 8 (in se habere potestatem); 32, 5 (facultas sui).
79
Seneka, O kratkoi ivota, X, 4, i XV, 5.
t0
Seneka, Pisma. Lukiliju, 13, 1; upor. isto tako i 23,
23; Epiktet, Razgovori, II, 18; Marko Aurlije, Misli,
VI, 16.
81
Seneka, Pisma Lukiliju, 72, 4.
82
Ibid., 72. Upor. i spis O srenom ivotu, III, 4.
77
pogledu ta vrsta zadovoljstva moe se u svim nje-
nim elementima suprotstaviti onome to Seneka oz-
naava reju voluptas (uivanje); ona oznaava za-
dovoljstvo iji izvor treba traiti izvan nas i u pred-
metima ije nam prisustvo nije obezbedeno: prema
tome, to zadovoljstvo samo po sebi je nepostojano
jer ga nagriza strah da emo ga biti lieni i
mii stremimo k njemu podsticani snagom elje koja
e moi ili nee moi da se zadovolji. Tu vrstu sil-
nih, nesigurnih i privremenih zadovoljstava pri-
stupanje samome sebi sposobno je da zameni jed-
nim oblikom zadovoljstva koje ovek ispunjen spo-
kojstvom zauvek nalazi u samom sebi- Disce gau-
dere, ui da se raduje, kae Seneka Lukiliju; e-
lim da ti radost nikada ne nedostaje. elim da je
uvek ima u izobilju u tvome domu, a bie je u izo-
bilju samo ako je bude u tebi samom [. . . ] Nje ti
nikada nee ponestati kada jednom bude otkrio
izvor sa koga se ona zahvata [. . . ] Usmeri pogled
na ono to predstavlja istinsko dobro i budi srean
onim to sam ima (de tuo). A ta je to to ima?
Ti sam i najbolji deo tebe
83
.
*
* *
Razmiljanja o moralu koji se tie zadovoljstva
razvila su se u prvim vekovima nove ere u okviru
tog negovanja samog sebe, njegovih tema i njegovih
metoda; d bismo razumeli promene koje su bile
u stanju da utiu na taj moral, treba da pogledamo
na tu stranu. Ono u emu se, na prvi pogled, moe
videti naglaenija strogost, poveana umerenost i
stroi zahtev ne treba, doista, tumaiti kao jaanje
zabrana; podruje onoga to je moglo biti zabranje-
no gotovo nimalo nije proireno i nije se nastojalo
da se ustroje stroi i delotvorniji sistemi zabrana.
Promena je mnogo ranije uticala na nain na koji
jedinka treba da se konstituie kao moralni subje-
kat. Uticaj razvoja negovanja samog sebe ispoljio
se, ne u jaanju onoga to moe da prepreuje put
elji, nego u izvesnim promenama koje su se ticale
69
Pisma Lukiliju, 23, 36. Upor. isto tako i 124, 24.
O kritici ulnog naslaivanja vidi spis O srenom ivotu,
XI, 12.
78
miiovnih elemenata moralne subjektivnosti. Da li
!< |,u bio u pitanju raskid sa etikom gospodarenja
uobom koja je bila zasnovana na tradiciji? Svakako
nije, nego su tu bili u pitanju premetanje, pome-
nmjc mesta naglaska i razlika u onome to se na-
HlnSavalo.
Polno uivanje kao sadrina etike i dalje se
neprestano videlo kao kakva sila sila protiv ko-
|r .se treba boriti i kojom subjekat treba da zagospo-
dari; ali u tom mehanizmu silovitosti, neumerenosti,
IKibune i borbe, sve se radije naglaava slabost je-
dinke, njena krhkost, neophodnost sa kojom je ona
miocena da bei, da se izmie, zatiuje i ne izlae
opasnostima. Moral polnog ivota i dalje je zahtevao
da se jedinka podredi izvesnoj vetini ivljenja koja
|e odreivala estetika i etika merila bitisanja; ali
In se vetina sve vie oslanjala na univerzalna na-
ela prirode i razuma, kojima su se svi, bez obzira
na svoj poloaj, morali potinjavati. to se pak tie
definicije rada na samome sebi koji treba obaviti,
i ona je u okviru negovanja samog sebe pretrpela
i/.vesne promene: u sklopu vebanja u uzdravanju
i gospodarenju sobom koji zajedno predstavljaju onu
neophodnu askezu, upoznavanje samog sebe dobija
vanije mesto: zbog toga to je ovek bio duan da
sebe iskuava, prouava i nadzirava u nizu tano od-
i cdenih vebanja, pitanje istine istine onoga to
ovek jeste, onoga to ini i to je sposoban da
uini moralo je dospeti u sredite konstituisanja
moralnog subjekta. I najzad, vrhovna vlast jedinke
nad samom sobom i dalje je, dodue, odreivala ono
do ega je trebalo da dovede to elaboriranje; ali ona
se proirila u jedan doivljaj u kome je odnos pre-
ma samom sebi dobio oblik ne samo gospodarenja,
nego i spokojnog uivanja koje nije praeno nikak-
vom eljom.
Sve to jo je bilo daleko od doivljaja polnih
zadovoljstava u kome e ona biti povezivana sa zlom,
u kome e ponaanje ljudi morati da se potini uni-
verzalnom obliku zakona, dok e odgonetanje pol-
nog prohteva predstavljati uslov koji je ovek mo-
rao da ispuni da bi se dovinuo do moralno istijeg
ivota. Ipak, ve moemo da vidimo kako pitanje
zla poinje da utie na drevnu temu snage, kako
pitanje zakona poinje da izaziva pomeranja u temi
79
vetine i techn, i kako se pitanje istine i naelo
upoznavanja samog sebe postavljaju u sklopu upra-
njavanja askeze. Ali pre toga treba da pokuamo da
ustanovimo u kome se kontekstu i iz kojih razloga
nego van je samog sebe tako razvilo, i to upravo u
onom obliku koji smo maloas videli.
TREE POGLAVLJE
JA I DRUGI LJUDI
1. ULOGA BRAKA
2. POUTICKI MEHANIZAM
Ovom istorijskom razdoblju posveeni radovi
istoriara mogu navesti istraivaa da pomenuti raz-
voj negovanja samog sebe i preusmeravanje koje
se tada odigralo u etici ulnih uivanja objasni ne-
kolikim uzrocima. Meu njima izgledaju vana na-
roito dva sledea uzroka: izvesne promene u praksi
sklapanja braka i neke izmene u pravilima delova-
nja politikog mehanizma. U ovoj kratkoj glavi za-
dovoljiu se time da u vezi sa ovim dvema temama
preuzmem iz nekih ranije izvrenih istoriografskih
istraivanja nekoliko elemenata i da u najoptijim
potezima izloim jednu sveobuhvatnu hipotezu. Nisu
li nova vanost koju su sklapanje braka i brani
par tada dobili, i izvesna u politikim ulogama iz-
vrena preraspodela dovele do novog problematizo-
vanja odnosa prema samome sebi u tom moralu koji
je pre svega bio moral mukaraca? Sasvim j e mo-
gue da su one izazvale, ne povlaenje u sebe, nego
javljanje novog naina razmiljanja o samom sebi
u okviru vlastitog odnosa prema eni, prema dru-
gim ljudima, prema dogaajima i graanskim i po-
litikim aktivnostima, kao i jednog drugog naina
gledanja na sebe kao subjekta svojih ulnih uiva-
nja. Negovanje samog sebe nije, kako izgleda, ne-
minovna posledica tih drutvenih promena i nj i-
hov izraz u oblasti ideologije, nego bi se reklo da
ono predstavlja originalan odgovor na njih u vidu
nove stilistike ivljenja.
8 3
1.
ULOGA BRAKA
Teko je rei koliko je u helenistikoj ili rim-
skoj civilizaciji praksa sklapanja braka bila stvar-
no rasprostranjena u raznim oblastima i raznim
drutvenim slojevima. Ipak, istoriari su onde
gde je to do danas sauvana dokumentacija dopu-
tala bili u prilici da otkriju izvesne preobraa-
je, koji su se ticali bilo institucionalnih oblika skla-
panja braka, bilo ustrojstva branih odnosa, bilo
znaenja i moralne vrednosti koji su im se mogli
pripisivati.
Razmotrimo ovo pitanje najpre sa institucio-
nalnog stanovita. Poto je sklapanje braka pred-
stavljalo privatan in ije je obavljanje zavisilo od
porodice, njenog ugleda, pravila koja je primenji-
vala i priznavala kao vlastita pravila, ono nije za-
htevalo posredovanje vlasti. Ono je u staroj Grkoj
predstavljalo obiaj namenjen obezbeivanju op-
stajanja doma, u kome su dva glavna i ivotno va-
na ina obeleavali prenoenje na mua staratelj-
ske dunosti koju je do tada vrio otac, i stvarno
predavanje supruge njenom branom drugu
1
. Prema
tome, sklapanje braka predstavljalo je privatan
sporazum, posao zakljuen izmeu dve glave poro-
dice, jednog mukarca koji je bio stvarni stareina,
to jest devojinog oca, i drugog, potencijalnog sta-
reine, to jest njenog budueg mua; taj privatni
posao nije imao nikakve veze sa postojeim poli-
tikim i drutvenim ustrojstvom
2
. Isto tako, govo-
rei o sklapanju braka u Rimu, D. A. Kruk (J. A.
Crook) i P. Ven (P. Veyne) podseaju na to da je
1
J.P. Broudehoux, Mariage et famille chez Clment
d'Alexandrie, str. 1617.
2
Ol. Vatin, Recherches sur le mariage et la condition
de la femme marie l'poque hellnistique, str. 4.
84
ono prvobitno predstavljalo samo stvarno stanje ko-
je je zavisilo od namere dveju strana, bilo obe-
Icavano sveanim obredom i povlailo za sobom
neke pravne posledice a da pri tome nije pred-
stavljalo pravni iin
8
.
U helenistikom svetu sklapanje braka poste-
peno se uklapa u podruje javnog ivota. Ono na
taj nain izlazi iz porodinog okvira, i pri tome se
dogaa neto paradoksalno: ugled porodice biva
javno potvren, ali isto tako i srazmerno ograni-
en. K. Vaten smatra da se u helenistikom svetu
ta evolucija oslanja na pribegavanje verskim obre-
dima, koji u neku ruku slue kao karika izmeu
privatnog ina i javne ustanove; izlaui u naj-
kraim crtama tu pro menu, ije su posledice vidljive
u II i I veku stare ere, on kae: Jasno je da je
sklapanje braka tada izalo iz okvira porodinih
ustanova, pa je sklapanje braka u crkvi, koje se
vrilo u Aleksandriji i moda predstavljalo ostatak
antikog privatnog venanja, bilo i graanska usta-
nova: bilo da mladence venava dravni inovnik
ili svetenik, uvek cela gradska drava potvruje
to sklapanje braka. Uporeujui podatke koji se
odnose na Aleksandriju sa podacima koji se tiu
seoske zajednice, pomenuti istraiva dodaje: I na
selu i u glavnom gradu vidimo kako se sklapanje
braka brzo pretvara, uz neke manje razlike, iz pri-
vatne u javnu ustanovu
4
.
U Rimu moemo ustanoviti evoluciju koja je,
gledano u celini, bila istog tipa, bez obzira na to
to se odvijala drugim putevima i to je sklapanje
braka jo dugo u osnovi predstavljalo privatnu sve-
anost, jedno veselje
5
. Skup zakonskih mera, koje
su jedna za drugom bile usvajane, oznaavao je
postepeno potpadanje braka kao ustanove pod nad-
zor dravne vlasti. Ta se pojava ispoljila, izmeu
ostalog, i u uvenom zakonu De adulteriis, i utoliko
t
je zanimljivija to, osuujui za preljubu udatu e-
nu koja je polno optila sa nekim mukarcem, i
mukarca koji je obavio snoaj sa udatom enom
3
J. A. Crook, Law and Life of Rome, str. 99 i dalje;
R. Veyrte, L'amour Rome, Annales E. S. C., 1978, 1, str.
3940.
4
Cl. Vatin, op. cit., str. 177178.
5
P. Veyne, loc. cit.
85
(a ne oenjenog mukarca zbog polnog odnosa s ne-
udatom enom), taj zakon ne donosi nita novo u
pogledu kvalifikovanja injenica. On doslovno pre-
uzima tradicionalne sheme etikog vrednovanja i
zadovoljava se prenoenjem na dravnu vlast prava
kanjavanja koje je do tada bilo u nadlenosti no-
sioca vlasti u porodici.
To postepeno uvlaenje braka u podruje jav-
nog ivota pratilo je mnoge druge promene; ono je
u isti mah bilo njihova posledica, karika i sredstvo
zahvaljujui kojima su se one odvijale. Izgleda
barem u onoj meri u kojoj se o tome moe suditi
na osnovu dokumenata da je ivljenje u braku
ili u stalnoj vanbranoj zajednici postalo opta ili
barem rasprostranjena pojava u vanijim slojevima
stanovnitva. U svom starom obliku, sklapanje bra-
ka bilo je vano i imalo je svoje opravdanje samo
utoliko to su, iako je ono bilo privatan in, iz
njega proizlazile neke pravne ili barem statusne po-
sledice: pomou njega se prenosilo jedno ime i bi-
vali su odreivani naslednici, ustrojavao se jedan
sistem srodnikih veza i spajala su se bogatstva, a
sve to imalo je smisla samo za one koji su u takvim
podrujima mogli da razrauju itave strategije.
Navedimo jo jednom miljenje P. Vena o ovom pi-
tanju: U paganskom drutvu nisu se svi mukarci
enili, daleko od toga.. . Kada su se enili, stupa-
njem u brak eleli su da ostvare jedan privatan
cilj: da ostave porodino imanje svojoj deci pre ne-
go drugim lanovima porodice ili sinovima nekih
prijatelja, i, s druge strane, da postignu jedan ka-
stinski politiki cilj, to jest da neprekidno odravaju
kastu graana
6
. Tu je da se posluimo recima
D. Bosvela (J. Boswell) bilo u pitanju sklapanje
braka koje je za vie klase imalo u velikoj meri
dinastiki, politiki i ekonomski cilj
7
. Sto se tie
siromanih klasa, ma koliko slabo bili obaveteni o
tome kako su njihovi pripadnici stupali u brak, mo-
emo da pretpostavimo, prihvatajui gledite S. B.
Poumroja (S. B. Pomeroy), da su tu mogla uticati
dva oprena inioca koji su upuivali na ekonomske
funkcije sklapanja braka: za slobodnog i siroma-
6
Ibid.
7
J. Boswell, Christianity, Social Tolerance ind Homo-
sexuality, str. 62.
8 6
nog mukarca ena i deca mogli su predstavljati ko-
risnu radnu snagu, ali, s druge strane, ukoliko nije
raspolagao izvesnom skromnom imovinom, muka-
rac se nije mogao nadati da e moi da izdrava
-enu i decu
8
Ekonomsko-politiki imperativi od kojih je za-
visilo stupanje u brak (oni su ga inili neophodnim
u izvesnim sluajevima, a nepotrebnim u drugim
sluajevima) morali su postati manje vani onda ka-
da su u povlaenim klasama drutveni status i bo-
gatstvo poeli vie da zavise od toga koliko je ko
uspeo da se priblii vladaru, od graanske ili voj-
nike karijere i uspeha u poslovima nego samo
od oroavanja meu porodinim grupama. Manje
preoptereeno raznim strategijama, stupanje u brak
postaje slobodnije: ono postaje slobodno u izboru
supruge, a isto tako i u donoenju odluke o enidbi
i u mukarevim linim razlozima da se oeni. Mo-
guno je i to da je u manje povlaenim klasama
brak postao s one strane ekonomskih razloga
zbog kojih se mogao ukazivati kao poeljan oblik
veze ija je vrednost proizlazila iz injenice da je
on uspostavljao i odravao vrste line odnose, koji
su podrazumevali zajedniko ivljenje, uzajamnu po-
mo i moralnu 'podrku. U svakom sluaju, zahva-
ljujui prouavanju natpisa na nadgrobnim spome-
nicima, istraivai su mogli da pokau da su u ne-
plemikim sredinama brakovi bili srazmerno esti
i postojani
9
; a raspolaemo i svedoanstvima o bra-
kovima sklapanim izmeu robova i robinja
10
. Ma
kako glasio odgovor na pitanje o rasprostranjenosti
stupanja u branu zajednicu, izgleda da je ova po-
stala dostupnija; bili su pomereni nanie pragovi
na kojima je ona postajala 'probitana.
Iz toga proizlazi zakljuak da se brak sve vie
ukazivao kao slobodno prihvaena zajednica dva
partnera ija se meusobna nejednakost donekle
smanjivala, ali nikada nije iezavala. Doista, iz-
gleda da je u helenistikom svetu ena postala
to kaemo vodei rauna o mnogim lokalnim razli-
kama nezavisnija nego to je to bila u klasino
8
S. B. Pomeroy, Goddesses, Whores, Wives and Slaves,
1975, Str. 133.
8
I bid., str. 209.
10
P. Veyne, loc. cit., str. 40; S. B. Pomeroy, op. cit.,
str. 193.
8 7
doba, a naroito u odnosu na poloaj koji je imala
u Atimi. Ta relativna promena pre svega je pole-
dica okolnosti da je poloaj mukarca-graanina
postao u politikom pogledu manje vaan; ona je
isto tako i posledica stvarnog jaanja uloge ene
njene ekonomske uloge i njene pravne nezavisno-
sti. Po recima nekih istoriara, dokumenta pokazuju
da je 'posredovanje devojinog oca pri sklapanju
braka postajalo sve manje presudno. Bilo je uobi-
ajeno da otac, kao njen institucionalni uvar, daje
devojku za enu, ali neki brani ugovori bili su
sklopljeni samo izmeu mukarca i ene koji su se
sporazumeli da zajedno ive. Pravo udate erke
da se sama opredeljuje, suprotstavljajui se oevom
autoritetu, poinjalo je da biva potvrivano. Po za-
konu koji je u antiko doba bio na snazi u Atini,
Rimu i Egiptu, otac je bio vlastan da raskine brak
u koji je njegova erka stupila protiv njegove volje.
Meutim, kasnije, u Egiptu pod rimskom vlau u
kome su i dalje vaili egipatski zakoni, pravo oca
da raskine erkin brak bilo je osporeno sudskim
odlukama po kojima enina volja predstavlja u toj
situaciji presudan inilac. Ako je htela da ostane
u braku, ona je to mogla
11
Brak se sve oiglednije
sklapao kao ugovor koji su elela da zakljue oba
brana druga, ugovor kojim se oni lino obavezuju.
Ekdosis, to jest in u toku koga je devojku njen
otac ili njen staratelj sveano predavao mladoenji,
tei da iezne, a ugovor prevashodno finansij-
ske prirode koji mu je po tradiciji bio prikljuivan
naposletku je jedini ostao u pismenim ugovorima o
sklapanju braka; tada je on bio dopunjavan odred-
bama koje su se odnosile na mladoenju i mladu.
ene su dobij aie ne samo svoj miraz, kojim su sve
slobodnije raspolagale u braku i za koji je u izves-
nim branim ugovorima bilo predvieno da e im
u sluaju razvoda biti vraen, nego, pored njega, i
svoj deo nasledstva.
Sto se tie obaveza koje su ugovori o sklapanju
braka nametali suprunicima, K. Vaten pokazuje u
svojoj studiji da su se u helenistikom Egiptu one
na simptomatian nain promenile. U dokumentima
koja potiu s kraja IV i iz III veka stare ere, vidi
se da su enine obaveze podrazumevale da se ona
11
S. B. Pomeroy, op. cit., str. 129.
88
pokorava muu, da bez njegovog doputenja ne srne
da izlazi iz kue ni danju ni nou, da joj je zabra-
njeno da stupa u .polni odnos sa bilo kojim drugim
mukarcem i, naposletku, da mora da vodi rauna
0 tome da ne upropasti svoju kuu i ne okalja
muu obraz. Mu je, zauzvrat, morao da izdrava
enu i nije smeo da je zlostavlja, a nije smeo ni da
dovodi vanbranu enu u kuu niti da stvara porod
u vanbranim vezama koje je mogao odravati. Pro-
ueni brani ugovori iz kasnijeg razdoblja poimence
oznaavaju mnogo stroe obaveze za mua. Tano je
odreena njegova obaveza da podmiruje enine ma-
terijalne potrebe; ali isto tako izriito mu je zabra-
njeno da ima ljubavnicu, ili ljubavnika, i da pose-
duje drugu kuu (u kojoj bi mogao da izdrava van-
branu enu). U branom ugovoru tog tipa dove-
dena je u pitanje, kao to to K. Vaten primeuje,
muevljeva polna sloboda; sada e i ena biti isto
toliko iskljuiva koliko i mukarac. Tako proireni,
ugovori o sklapanju braka uklapali su mua i enu
u sistem dunosti ili obaveza koje, svakako, nisu
bile podjednake, ali su bile podeljene; ta podela
nije se vrila u ime potovanja koje se moralo uka-
zati porodici ija su oba brana druga bili u neku
ruku predstavnici u braku, nego radi samog branog
para, njegove postojanosti i njegovog unutranjeg
regulisanja
12
.
Takve izriito naglaene obaveze zahtevale su
1 obelodanjivale oblike branog ivota koji su bili
vri od onih ranijih oblika. Ta pravila ne bi mogla
biti formulisana u branim ugovorima da se ve
nisu podudarala sa jednim novim stavom, i u isti
mah ona su na oba brana druga morala uticati na
takav nain da su realitet branog para ugraivala
u njihov ivot mnogo primetnije nego to je to bio
sluaj u prolosti. Pretvaranje braka u ustanovu za-
jednikim pristankom mladenaca, kae K. Vaten,
navodi na pomisao da je u to vreme postojala bra-
na zajednica i da je vrednost tog realiteta, koji je
brani par tvorio, bila vea od zbira vrednosti nje-
govih sastavnih delova
13
. Donekle slinu evoluciju
P. Ven je otkrio u rimskom drutvu: U doba Re-
publike, svaki suprunik morao je najpre da igra
w
Cl. Vatin, op. cit., str. 203206.
13
I bid.
89
odreenu ulogu u braku, a potom su, u senci tih
uloga, oseajni odnosi meu suprunicima bili onak*
vi kakvi su mogli biti. . . U doba Carstva, smatralo
se da samo funkcionisainje braka poiva na slozi mer
u suprunicima i na zakonu koji proizlazi iz srca-.
Tako je nastao jedan nov pojam pojam para koji
u kui tvore domain i domaica
14
.
Prema tome, u evoluciji tog ivljenja u braku
postoje, kako izgleda, mnogi paradoksi. Ono nastoji
da nae jemstvo za sebe kod dravne vlasti, a po-
staje sve znaajnija stvar u privatnom ivotu, oslo-
baa se ekonomskih i drutvenih ciljeva koji su mu
davali vrednost, i u isti mah sve vie se iri; sve
vie sputava suprunike, a istovremeno podstie lju-
de da zauzimaju sve blagonakloni je stavove prema
njemu, kao da je, postavljajui sve vee zahteve
pred suprunike, postajalo sve privlanije. Brak je,
kako izgleda, postajao sve rasprostranjeniji kao prak-
sa, u veoj meri javan kao ustanova, a vie priva-
tan kao nain ivljenja, jai da bi vezao brane
drugove, pa prema tome i efikasniji zato da bi bra-
ni par izdvojio iz podruja drugih drutvenih od-
nosa.
Teko je, oigledno, vrlo tano odrediti razmere
te pojave. Dokumentacija koja je dostupna istrai-
vaima odnosi se na nekoliko povlaenih geograf-
skih podruja i prua nam podatke samo o nekoliko
slojeva stanovnitva. Bez obzira na to to su oba-
vetenja kojima raspolaemo, iako nepotpuna i raz-
bacana, prilino konvergentna, upustili bismo se u
spekulacije kada bismo tvrdili da je u to vreme stu-
panje u brak bilo svuda rasprostranjena i masovna
pojava. U svakom sluaju, ako se oslonimo na ostale
.spise iz prvih vekova nove ere, izgledalo je da brak
postaje za mukarce poto raspolaemo samo nji-
hovim izjavama ia vanijih, snanijih a isto
tako i teih i problematini] ih iskustava. Brak ne
treba sh va ta ti samo kao ustanovu koja je korisna
porodici ili dravi, niti samo kao voenje domain-
.stva koje se odvija u okviru i u skladu sa pravilima
jedne dobre kue, nego i kao brano stanje koje
predstavlja oblik ivljenja, zajedniki ivot, linu
vezu i poloaj svakog partnera u tom odnosu. To,
kao to smo videli, ne znai da je brani ivot koji
" P. Veyne, L'amour Rome, Annales E. S. C., 1978,1.
90
hl' odvijao po staroj shemi iskljuivao bliskost i ose-
anja meu suprunicima, ali u idealu branog i-
vota koji je Ksenofont ponudio u svome spisu o vo-
enju domainstva ta su oseanja bila neposredno
povezana (ime nisu bila liena ni ozbiljnosti, ni
snage) sa praktinim ostvarivanjem statusa koji je
mu imao u braku i sa autoritetom koji mu je bio
dat: drei se pomalo kao otac prema svojoj mladoj
eni, Ishomah joj je strpljivo pokazivao ta treba
da radi; i zato to je ona doista dobro igrala ulogu
koja je bila neodvojiva od njenih domaikih du-
nosti, on je prema njoj oseao potovanje i ljubav
koji su ostali isti sve do kraja njihovog ivota. U
knjievnlim delima iz doba Carstva (nalazimo svedo-
anstva o jednom mnogo sloenijem doivljaju bra-
ka, a nastojanja da se izgradi etika zasnovana na
supruanskoj asti jasno se ispoljavaju u razmi-
ljanjima o ulozi mua, o prirodi i obliku veze koja
ga spaja s njegovom enom, o uzajamnom delovanju
jedne na drugu u isti mah prirodne i statusne nad-
monosti i ljubavi koja moe'da se pretvori ak u
potrebu i zavisnost.
Tako bismo mogli pomenuti sliku koju Plinije
u nekim svojim pismima daje o sebi samom kao o
sindiastikoj jedinki, i uporediti je sa portretom
Ishomaha, onog drugog dobrog mua. Tako se u
onom uvenom pismu koje je uputio svojoj eni da
bi se u njemu izjadao zbog toga to ona nije pokraj
njega, ne ukazuje samo, kao u nekim drugim nje-
govim pismima, ovek koji se na svoju pokornu i
divljenjem ispunjenu enu poziva kao na svedoka
vlastitog knjievnog rada i svojih govornikih us-
peha u senatu, nego se ispoljava i mukarac koji je
veoma privren svojoj eni i koji osea tako snanu
telesnu elju za njom da ne moe da se uzdri od
toga da je i nou i danju trai po kui i onda kada
je ona odsutna. Ne moete verovati koliko mi ne-
dostajete; nedostajete mi pre svega zbog ljubavi
koju otseam prema vama, a zatim i zbog toga to
nismo navikli da se razdvajamo. Eto zato dobar
deo noi provodim zamiljajui potpuno budan vau
sliku ; eto zato me usred dana, u vreme kada sam
obiavao da vas posetim, noge same od sebe vode
u vae odaje, i zato se naposletku, tuan i oalo-
en kao da mi je neko zatvorio vrata pred nosom,
91
vraam u vau praznu sobu. Tih muka poteen
sam samo u onim trenucima koje provodim na sudu
zaokupljen parnicama svojih prijatelja. Zamislite on-
da kako ivim kada moram da traim poinka u
radu, a utehu u neprilikama i u brigama
15
. For-
mulacije iz ovog pisma zasluuju da budu upame-
ne. U njima se jasno ukazuje posebnost jedne oso-
bene, snane i oseajne brane veze koja nije pod-
reena ni muevljevom statusu, ni njegovom auto-
ritetu, niti odgovornostima vezanim za voenje do-
mainstva; u njima Plinije briljivo razlikuje lju-
bav od uobiajenog zajednikog ivljenja, bez obzira
na to to i ona prva i ovo drugo opravdano dopri-
nose tome da enino prisustvo bude dragoceno, a
njeno odsustvo bolno. S druge strane, Plinije nagla-
ava nekoliko znakova koji se obino pripisuju lju-
bavnoj strasti: slike koje zaljubljenog nou saleu,
nevoljno hodanje tamo-amo, traenje izgubljene vo-
ljene osobe; meutim, ta ponaanja, koja su sastavni
deo klasine i negativne slike ljubavne strasti, pozi-
tivno su prikazana u navedenom pismu, ili, bolje re-
eno, patnja samog mua, strastveni poriv zbog koga
ne moe da se skrasi na jednom mestu, okolnost da
njime vladaju njegova elja i njegova tuga, pri-
kazani su kao pozitivne zaloge supruanske ljubavi.
I najzad, Plinije ne iznosi postavku da su upravlja-
nje kuom i vlast nad drugim ljudima objedinjeni
jednim zajednikim naelom, nego zastupa stano-
vite da meu njima deluje sloeni mehanizam za-
menjivanja i nadoknaivanja: poto u svome domu
ne doivljava onaj oseaj sree kojim ga je njegova
ena ispunjavala, on uranja u javne poslove; ali ko-
liko njegova patnja mora biti duboka da bi u nepri-
jatnostima doivljavanim u tom ivotu izvan vlasti-
tog doma nalazio utehu za svoje line jade!
I u velikom broju drugih tekstova vidimo kako
odnos izmeu suprunika izlazi iz okvira njihovih
dunosti u braku, muevljevog na njegovom statusu
zasnovanog autoriteta i razboritog upravljanja ku-
om, da bi se ukazao kao osoben odnos sa vlastitom
moi, vlastitim problemima, tekoama, obavezama,
koristima i osobenim zadovoljstvima. Mogli bismo
navesti i neka druga Plinijeva pisma i ukazati na
neke znakove takvog shvatanja u Lukanovim ili
15
Plinije, Pisma, VII, 5.
92
Takitovim delima, a isto tako mogli bismo se pozvati
na onu supruanskoj ljubavi posveenu poeziju iji
primer nalazimo u Statijevom delu: brano stanje
ukazuje se u njoj kao stapanje dveju sudbina u ne-
prolaznoj velikoj ljubavi u kojoj mu priznaje svoju
oseajnu potinjenost: Venera nas je sjedinila u
cvetu mladosti nae; Venera e nam naklonjena osta-
ti i pod stare dane. Volju tvoju prihvatio sam zado-
voljan i spreman da uim (libens et docilis); neu
raskinuti nijednu jedinu meu vezama naim to
ih dana svakog sve jae oseam... Zemlja ova stvo-
rila me je za tebe (creavit me tibi): ona je zauvek
neraskidivo sjedinila sudbinu moju sa tvojom
16
.
U ovakvim tekstovima ne bi, razume se, trebalo
otkrivati sliku mogune stvarne sadrine branog
ivota u doba Carstva. Iskrenost koja se u njima na-
padno ispoljava ne vredi koliko i neposredno sve-
doanstvo. U njima se hotimino podrobno iznosi
jedan ideal suprunitva, pa stoga na njih ne tre-
ba gledati kao na odraz jedne situacije, nego kao na
formulaciju jednog zahteva, i oni upravo na osnovu
toga predstavljaju sastavni deo stvarnosti. Oni po-
kazuju da se o braku tada razmiljalo kao o nainu
ivljenja ija vrednost nije iskljuivo, pa ak ni
prevashodno vezana za funkcionisanje domainstva
(oikos), nego za jedan vid odnosa izmeu dva part-
nera; oni isto tako pokazuju i to da u toj vezi mu-
karac treba da podeava svoje ponaanje ne samo
polazei od jednog statusa, raznih povlastica i du-
nosti u kui, nego isto tako i polazei od jedne re-
lacione uloge koju on treba da igra u odnosu na
svoju enu; i najzad, oni pokazuju da ta uloga ne
predstavlja samo upravljaku ulogu koja se sastoji
u formiranju, vaspitavanju i usmeravanju ene, ne-
go da se ona uz to uklapa u sloeno delovanje uza-
jamnih oseanja i uzajamne zavisnosti. E sad, ako
je tano da je etiko razmiljanje o valjanom up-
ravljanju brakom dugo nastojalo da otkrije svoja
naela u analizi domainstva i njegovih unutra-
njih bitnih nunosti, onda nam je jasno zato se po-
javio jedan novi tip problem u kojima je re o to-
me da treba odrediti nain na koji e mukarac mo-
i da se postavi kao moralni subjekat u supruni-
kom odnosu.
" Statije, Gajevi, III, 3, stihovi 2326 i 106107.
93
1.
POLITIKI MEHANIZAM
Slabljenje gradskih drava kao samostalnih en-
titeta, poev od III veka stare ere pa nadalje, pred-
stavlja poznatu injenicu. U njemu se esto vidi
uzrok opteg nazadovanja politikog ivota tamo gde
je obavljanje raznih graanskih dunosti predstav-
ljalo za graane pravo zanimanje, a isto tako i na-
lazi razlog propadanja klasa koje su po tradiciji bi-
le vladajue klase, dok se njegove posledice otkri-
vaju u povlaenju u sebe kojim su predstavnici tih
povlaenih grupa navodno pretvorili taj stvarni gu-
bitak vlasti u hotimino povlaenje iz javnog ivota,
pridajui tako sve veu vrednost individualistikom
postojanju i privatnom ivotu. Propast gradske dr-
ave bila je neizbena. Uopte uzev, ljudi su imali
oseaj da zavise od nekih sila to su upravljale sve-
tom, a kojima oni nisu bili u stanju da zagospodare,
koje ak nisu bili u stanju ini da izmene . . . Sluaj-
nost je o svemu odluivala... Filozofije helenisti-
kog doba bile su u svojoj biti filozofije beanja u
samog sebe, a glavno sredstvo pomou koga se ono
ostvarivalo bilo je negovanje samostalnosti
17
.
Ako su, poev od III veka stare ere pa naova-
mo, gradske drave tamo gde su postojale.
doista izgubile deo svoje samostalnosti, oigledno
bi se moglo osporavati svoenje na tu pojavu glavnih
preobraaja koji su se u helenistiko i rimsko doba
mogli ostvariti u oblasti politikih struktura; isto
tako, ne bi bilo prikladno da u toj pojavi nastojimo
da otkrijemo glavno naelo za objanjavanje pro-
mena koje su se mogle zbiti u etikoj misli i u bav-
ljenju jedinke samom sobom. U stvari u vezi s
" J. Ferguson, Moral Values in the Ancient World,
str. 135137.
94
ovim pitanjem treba se oslanjati na radove onih is-
toriara koji su u prilinoj meri naeli onu veliku,
nostalgijom proetu sliku gradske drave koja je u
XIX veku bila briljivo oblikovana ustrojstvo
helenistikih monarhija, a zatim i Rimskog carstva,
ne moe se analizovati samo uz pomo formulacija
sa negativnim znaenjem, kao to su formulacije
slabljenje graanskog ivota i prigrabljivanje
vlasti od strane graanima sve daljih dravnih in-
stancija. Naprotiv, treba naglasiti da lokalno po-
litiko delovanje nije bilo ugueno uspostavljanjem
i jaanjem tih velikih sveobuhvatnih struktura ; grad-
ski ivot sa svojim institucionalnim pravilima, sa
svojim ciljevima i svojim sukobima ne iezava zbog
proirivanja okvira u koji je uklopljen, niti usled
razvijanja vlasti monarhijskog tipa. Sasvim je mo-
gue da strepnja pred jednim prevelikim svetom iz
koga su, navodno, bile iezle politike zajednice od
kojih je on bio sazdan predstavlja oseanje pripisa-
no iz dananje perspektive ljudima koji su iveli u
grko-rimskom svetu. Grci koji su iveli u heleni-
stiko dolba nisu morali da bee iz sveta velikih
carstava bez gradova prosto-naprosto zato to je
helenistiki svet bio svet gradova, pa stoga F.. H.
Sendbah (F. H. Sandbach), kritikuj ui gledite po
kome je, posle propasti sistema stvorenog u grado-
vima, filozofija navodno predstavljala utoite pred
olujom, najpre upozorava na injenicu da u pro-
losti onima koji su u njima iveli gradske drave
nikada nisu pruale oseanje sigurnosti, a zatim na
to da su one ostale primarni i normalni oblik drut-
venog ustrojstva ak i poto je vojna vlast prela
u ruke velikih monarhija
18
.
U vezi s ovim pitanjem, pre nego na ogrania-
vanje ili potpuno ukidanje raznih oblika politike
aktivnosti usled delovanja jednog centralizovanog
imperijalizma, treba pomiljati na ustrojstvo jednog
sloenog prostora: on je bio mnogo vei, mnogo ma-
nje rasparan, mnogo manje zatvoren nego to je to
mogao biti prostor malih gradskih drava, a isto
tako bio je gipkiji, izdiferenciraniji, u manjoj meri
strogo hijerarhijski ustrojen nego to e to kasnije
biti autoritarno i birokratsko Carstvo koje e neki
pojedinci pokuati da organizuju posle velike krize
18
F. H. Sandbach, The Stoics, str. 23.
95
koja je izbila u III veku. To je prostor sa velikim
brojem centara moi, prostor u kome se odvija mno-
go raznih aktivnosti, u kome postoje mnoge zateg-
nutosti i izbijaju mnogi sukobi; svi oni ire se u
vie pravaca, i u raznim podrujima ravnotea se
uspostavlja pomou raznovrsnih nagodbi. U svakom
sluaju, injenica je da su helenistike monarhije
nastojale mnogo manje da ukinu, zauzdaju ili ak
potpuno reorganizuju mesne vlasti, a mnogo vie da
se oslanjaju na njih i da ih koriste kao posrednike
i karike pri prikupljanju redovnih dabina, ubira-
nju vanrednog poreza i nabavljanju svega to je bilo
potrebno za vojsku
19
. injenica je, isto tako, i da se
u veini sluajeva rimski imperijalizam veinom op-
redeljivao za takva reenja pre nego za neposredno
upravljanje; politika municipalizacije predstavljala
je dosta postojanu politiku liniju ijim se sprovo-
enjem podsticao politiki ivot gradova u irem
okviru Carstva
20
. A ako pak u besedi koju Dion Ka-
si je pripisuje Majkenatu ima nekih anahronizama u
odnosu na politiku koju su neki carevi savetnici
mogli preporuivati Avgustu, i koju je Car doista
i sprovodio, u njoj su ipak dobro prikazana neka od
najznaajnijih nastojanja koja su rimski carevi is-
poijavali upravljajui Carstvom u toku prva dva
veka nove ere: njihovo nastojanje da nalaze sebi
pomagae i saveznike, da obezbeuju spokojstvo
najistaknutijim graanima na vlasti, da ubeuju
one kojima se zapoveda da se sa njima ne postupa
kao sa robovima, nego da se sa njima dele prero-
gative i vlast, da ih navedu da smatraju kako za-
jedno tvore samo jednu veliku dravu
21
.
Moe li se onda govoriti o propadanju tradi-
cionalnih aristokratija, o njihovom navodnom raz-
vlaivanju i povlaenju u sebe do koga je ono,
kako se tvrdi, dovelo? Postojali su, razume se, neki
ekonomski i politiki inioci koji u doveli do me-
njanja postojeeg stanja stvari: tome su u izvesnoj
meri doprineli uklanjanje politikih protivnika i odu-
zimanje njihove imovine. Ali u tom razdoblju de-
lovali su i inioci koji su doprinosili stabilnosti dru-
M. Rostovtzeff, Social and Economical History of the
Hellenistic World, II, str. 13051306.
J. Gag, Les classes sociales Rome, str. 155 i dalje.
11
Dion Kasije, Rimska istorija, LII, 19.
96
fitva: nepokretna dobra predstavljala su veliki deo
porodinih imanja
22
, a pored toga u takvim drutvi-
ma bogatstva, uticaji, ugled, autoritet i mo uvek su
bili povezani. Ali kada su u pitanju novi naglasci
u razmiljanju o moralnim pitanjima, najvanija i
najpresudnija pojava nije iezavanje klasa koje su
po tradiciji upravljale drutvom, nego su to pro-
mene koje moemo da uoimo u uslovima uprav-
ljanja. Te se promene tiu pre svega naina odabi-
ranja novih nosilaca upravne vlasti poto treba za-
dovoljiti potrebe u isti mah sloene i razgranate
upravne vlasti; Majkenat je navodno rekao Avgu-
fitu: broj senatora i vitezova treba poveati onoliko
koliko je potrebno da bi se upravljalo kada treba i
kako treba
23
; a poznato je da su se te drutvene gru-
pe stvarno osetno uveale u prvim vekovima nove
ere, bez obzira na to to su u odnosu na celokupno
stanovnitvo uvek predstavljale samo zanemarljivu
manjinu
24
. Izmenili su se uloga koje su one bile
navedene da igraju u politikoj igri i mesto koje
su u njoj zauzimale u odnosu na cara, njegovu oko-
linu, njegove savetnike i neposredne predstavnike;
u okviru jedne hijerarhije u kojoj je nadmetanje
snano delovalo, ali na nain koji se razlikovao od
onog koji moemo otkriti u jednom agonskom dru-
tvu; u vidu zvanja koja su se mogla oduzeti i koja
su zavisila esto sasvim neposredno od vlada-
reve samovolje; i gotovo uvek u poloaju posred-
nika izmeu jedne vie vlasti ija nareenja treba
prenositi ili primenjivati, i nekih pojedinaca i gru-
pa iju poslunost treba iznuditi. Rimskoj upravnoj
vlasti bila je potrebna, kako Sajm (Syme) to kae,
jedna manegerial aristocracy, -upravljaka ari-
stokratija koja e za upravljanje svetom davati
razne kategorije potrebnih inovnika oficire za
vojsku, visoke finansijske inovnike i namesnike u
provincijama
25
.
Ako elimo da shvatimo zanimanje koje su pri-
padnici tih najodabranijih krugova pokazivali za
individualnu etiku, za moral u svakodnevnom po-
naanju, privatnom ivotu i ulnim uivanjima, on-
* R. Mac Mullen, Roman Social Relations, str. 125126.
13
Dion Kasije, Rimska istorija, LII, 19.
** C. G. Starr, The Roman Empire, str. 64.
" R. Syme, Roman Papers, II, str. 1576.
7
9 7
da ne treba govoriti ba o opadanju, oseanju pri-
kraenosti i mrzovoljnom povlaenju u sebe, nego
u tom zanimanju treba pre videti nastojanje da se
pronae nov nain promicanja u odnos koji treba
imati prema svome statusu, svojim funkcijama, svor-
jim aktivnostima i svojim obavezama. Dok je stara
etika podrazumevala veoma vrstu povezanost vla-
sti nad samim sobom i vlasti nad drugima,, pa stoga
i morala da se oslanja na estetinost naina ivota
koja je u skladu sa statusom, nova pravila politike
igre oteavala su definisanje odnosa izmeu onog
to ovek jeste, onoga to moe da uini i onoga
to je duan da uini; pretvaranje sebe samog u
etikog subjekta svojih sopstvenih inova postalo
je neizvesnije.
R. Mak Malen (R. Mac Mullen) istakao je dva
bitna svojstva rimskog drutva: s jedne strane jav-
nost ivota, i, s druge strane, veoma snanu ver-
tikalnost razlika u svetu u kome se jaz izmeu sa-
svim malog broja bogatih ljudi i ogromnog mnotva
siromaha neprestano produbljivao
26
. U secitu ove
dve crte postaje nam shvatljiva vanost koja se u
Rimu pridavala razlikama u drutvenom poloaju,
njihovom rasporeivanju na jednoj strogo utvre-
noj lestvici, spoljnim znacima u kojima su se one
ispoljavale, njihovom briljivom i razmetljivom jav-
nom prikazivanju kao na kakvoj pozornici
27
. Moe-
mo pretpostaviti da su se dve oprene pojave mogle
ispoljavati poev od trenutka u kome su novi uslo-
vi u kojima se odvijao politiki ivot izmenili odnose
izmeu statusa, zvanj, vlasti i dunosti. I doista,
te pojave otkrivamo i to u samoj njihovoj opre-
nosti jo od samog poetka doba Carstva. Na
jednoj strani vidimo naglaavanje svega to jedin-
ki omoguava da svoj identitet vee za svoj status-
i sve ono pomou ega se on na najvidljiviji nain
ispoljava; plemii su se trudili da svoju linost u
najveoj moguoj meri saobraze svom vlastitom sta-
tusu pomou itavog jednog skupa znakova i obe-
leja koji su se ticali naina dranja, odee i uslova
stanovanja, plemenitih inova i ispoljavanja dare-
ljivosti, ivota na visokoj nozi, itd. Mak Malen je
2
R. Mac Mullen, op. cit., str. 93.
17
Ibid., str. 110, sa pozivanjima na Seneku (Pismo, 31,
11) i Epikteta (Razgovori, III, 14, 11; IV, 6, 4).
98
pokazao koliko su ta ponaanja, pomou kojih se
pojedinac potvrivao u svojoj nad drugim ljudima
ispoljenoj nadmonosti, bila esta meu rimskim
plemiima, i koliko su daleko oni u njima mogli
ii. Ali na potpuno oprenoj strani otkrivamo stav
koji se, upravo suprotno, sastojao u tome da poje-
dinac utvruje ta jeste iskljuivo u odnosu sa samim
sobom: tada je trebalo da se konstituie u subjekta
vlastitih inova i da sebe u njima prepoznaje, ali
ne posredstvom sistema znakova koji oznaavaju
mo nad drugim ljudima, nego posredstvom odnosa
koji e u najveoj moguoj meri biti nezavisan od
linog statusa i njegovih spoljanjih oblika, jer se
taj odnos ostvaruje u vrhovnoj vlasti koju ovek
vri nad samim sobom. Suoeni sa novim oblicima
politike igre i tekoama da razmiljaju o sebi sa-
mima kao o subjektima delanja koji deluju u okvi-
ru definisanom plemenitim poreklom i funkcijama,
ovlaenjima i obavezama, dunostima i pravima,
prerogativama i potinjavanjima, pripadnici najoda-
branijeg drutvenog sloja mogli su da se opredele
za to da jae istiu sva prepoznatljiva statusna obe-
leja, ili za to da nastoje da uspostave potpuno od-
govarajui odnos sa samima sobom.
Ova dva stava esto su bivala poimana i opisi-
vana kao meusobno potpuno oprena. Tako, na
primer, Seneka kae: Potraimo neto to ne pro-
pada svakog dana i to nita ne bi moglo zaustaviti.
Pa ta je to neto? To je dua, hou da kaem e-
stita, dobra i plemenita dua. Moemo je oznaiti
jedino rekavi: to je jedan bog koji je uao u jedno
smrtno telo da u njemu obitava kao gost. Ta dua
moe da se spusti u telo rimskog viteza, kao i u
telo osloboenika, ili roba. ta znae rei ,rimski
vitez', ,osloboenik', ,rob'? Ti su nazivi plod oholosti
i nepravde. Iz najskromnijeg obitavalita ovek se
moe vinuti do neba. Uspravimo se onda!
28
Na taj
isti nain bivstvovanja Epiktet polae pravo kao na
svoj vlastiti nain, suprotstavljajui ga nainu biv-
stvovanja svog izmiljenog ili stvarnog sagovornika:
Tvoje je da ivi u pala tama od mermera, da bud-
no pazi da te robovi i tvoji tienici slue, da no-
si odeu to privlai poglede, da ima mnogo lova-
18
Seneka, Pisma Lukiliju, 31, 11; 47, 16. O dobroin-
stvima, III, 18.
99
kih pasa i sviraa ina kitari i tragiara- Da li ja slu-
ajno pokuavam da ti sve to otmem? Da li si se ti
sluajno potrudio da sazna kako ljudi sude o tvom
nainu bivstvovanja? Kako o njemu sudi tvoj vla-
stiti razum
29
?
Vanost koju je tema vraanja samome sebi
ili panje koju samome sebi treba poklanjati dobila
u helenistikoj i rimskoj misli esto se tumai kao
posledica toga to se u tom vraanju ili toj panji vi-
deo onaj drugi mogui izbor ukoliko nekoga nisu pri-
vlaile graanska aktivnost i odgovorne politike
funkcije. Tano je da su pripadnici nekih filozofskih
struja davali u svojim spisima savet svojim savreme-
nicima da se klone dravnih poslova i nemira i strasti
koje oni izazivaju, ali glavna linija razgraniavanja ne
podudara se sa tim opredeljivanjem izmeu sudelo-
vanja u javnom ivotu i povlaenja iz njega, i ne-
govanje samoga sebe ne nudi svoje vrednosti i svoje
postupke kao oprene aktivnom nainu ivota. Ono
mnogo pre nastoji da definie naelo odnosa prema
sebi koji e omoguiti da se tano odrede oblici i
uslovi u kojima e neka politika akcija, neko pri-
hvatanje politikih odgovornosti i obavljanje neke
funkcije biti moguni ili nemoguni, prihvatljivi ili
neophodni. Krupne politike promene koje su se
zbile u helenistikom i rimskom svetu mogle su pro-
uzrokovati javljanje nekih oblika povlaenja u sebe;
ali one su pre svega, i to mnogo ee i na mnogo
vaniji nain, dovodile do problematizovanja poli-
tikog ivota. Moemo ukratko da iznesemo ono to
je bilo bitno u tom problematizovanju.
1. Relativizovanje. U novom politikom delo-
vanju, vrenje vlasti relativizovano je na dva na-
ina. S jedne strane, ak i ako je nekom pojedincu
njegovo poreklo unapred odredilo da bude nosilac
raznih zvanja, on se vie ne poistoveuje dovoljno
sa svojim statusom da bi smatrao da je potpuno
prirodno da ta zvanja prihvata, ili, u svakom slu-
aju, ako ga mnogi razlozi a meu njima i oni
najbolji podstiu da sudeluje u javnom i politi-
kom ivotu, dobro je da u taj ivot on ue upravo iz
tih razloga i zato to je tako sm odluio. Sa ovog
stanovita gledano, karakteristina je rasprava koju
M
Epiktet, Razgovori, III, 7, 3739.
100
je Plutarh posvetio mladom Menemahu: on osuuje
stav po kome bi politika predstavljala sluajnu ak-
tivnost, ali ne prihvata da se ona proglaava za ne-
to to neminovno i prirodno proistie iz nekog sta-
tusa. Ne treba, kae on, gledati na politiku aktiv-
nost kao na neku vrstu dokolice (schol) kojoj bi se
ovek prepustio zato to nema nikakvog drugog po-
sla i zato to su prilike povoljne, s tim to bi od nje
digao ruke odmah poto se sukobi sa tekoama
30
.
Politika je nain ivljenja i praktina delatnost
(bios kai praxis)
31
. Ali toj praktinoj delatnosti o-
vek se moe posvetiti samo slobodno i svesno se
opredeljujui za nju: Plutarh ovde upotrebljava ter-
min proairesis (prethodni izbor), kojim su se stoi-
ari sluili; a to opredeljivanje treba da bude za-
snovano na prosuivanju i razumu (krisis kai lo-
gos)
32
, jer je to jedini nain koji omoguava ove-
ku da se kasnije odluno suoava sa problemima ko-
ji se mogu pred njega postaviti. Bavljenje politikom
doista predstavlja nain ivljenja koji podrazume-
va lino i trajno svesno opredeljivanje za izvesne
stavove; ali njegova podloga, veza izmeu samog
sebe i politike aktivnosti, ono to pojedinca konsti-
tuie kao uesnika u politikom ivotu, nije ili
nije iskljuivo njegov status, nego sve to pred-
stavlja lini in koji on izvrava u optem, njego-
vim poreklom i rangom odreenom okviru.
Ali o relativizovanju se moe govoriti i u jed-
nom drugom smislu. Osim ako nije sm vladar, sva-
ki pojedinac upravlja u okviru spleta odnosa u ko-
me on zauzima poloaj koji ga u isti mah povezuje
sa onima koji su iznad, i onima koji su ispod nje-
ga. On je uvek na izvestan nain istovremeno onaj
koji upravlja i onaj kojim se upravlja. Aristotel je
u delu Politika
33
opisivao i taj mehanizam, ali kao
naizmenino smenjivanje ili kao obrtanje poloaja:
ovek je as onaj koji upravlja, a as onaj kojim se
upravlja. Zauzvrat, samo temeljno naelo valjanog
upravljanja Aristid vidi u tome da ovek istovre-
meno bude i jedan i drugi zahvaljujui jednom me-
hanizmu izdavanih i primanih nareenja, nadzirava-
30
Plutarh, Pravila kako da se upravlja dravom, 798
c-d.
81
Ibid., 823 c.
82
Ibid., 798 c-.
33
Aristotel, Politika, I, 12, 1259 b.
101
nj a i albi na donesene odluke
34
. U predgovoru et-
vrtoj knjizi del Problemi prirodnih nauka (Natu-
rales quaestiones) Seneka opisuje taj meupoloaj
visokog dostojanstvenika u Rimskom Carstvu: on
podsea Lukilija na to da vlast koju treba da vri
na Siciliji nije vrhovna vlast, imperium, nego prene-
sena vlast, procuratio, ije granice ne treba preko-
raivati, a to je, po njegovom miljenju, bio uslov
da se moe uivati (delectare) u obavljanju takve
dunosti i da bi se moglo koristiti ono slobodno vre-
me koje ona oveku moe da ostavlja
33
. Plutarh pri-
kazuje poloaj koji je u neku ruku obrnut; uzalud se
mladi plemi kome on daje savete nalazi meu prvim
ljudima u svome gradu: on mora i da odrava odnose
sa upravljaima hegemones to jest sa Rim-
ljanima. Plutarh kritikuje one koji se, da bi bolje
uvrstili svoju vlast u vlastitom gradu, pokazuju
ponizni u odnosima sa predstavnicima carske upra-
ve; on savetuje Menemahu da ispunjava sve svoje
obaveze prema njima i da sa njima uspostavlja ko-
risne prijateljske odnose, ali nikada ne poniavajui
pri tom svoju domovinu i ne brinui o tome da za
svaku stvar trai njihovo odobrenje
86
. ovek koji
upravlja drugim ljudima mora da se uklopi u oblast
sloenih odnosa u kojoj se sam nalazi na jednom
prelaznom mestu
37
: na njega je mogao dospeti za-
hvaljujui svome statusu, ali taj njegov status ne
odreuje pravila kojih e morati da se dri i gra-
nice koje nee smeti da- prekorauje.
2. Politika aktivnost i moralni uesnik u poli-
tikom ivotu. Jednu od najpostojanijih tema u gr-
koj politikoj misli predstavlja gledite da jedna
drava moe biti srena i valjano voena samo uko-
liko su njeni voi estiti, i obrnuto, da valjano us-
trojstvo drave i mudri zakoni presudno utiu na
ispravno vladanje magistrata i graana. U itavoj
jednoj struji u politikoj misli u doba Carstva, na
upravljaevu moralnu ispravnost i dalje se gleda
kao na neto to je neophodno, ali iz neto druga-
34
Aristid, Pohvala Rimu, 2939.
33
Seneka, Problemi prirodnih nauka, IV, predgovor.
36
Plutarh, Pravila kako da se upravlja dravom, 814 c.
57
Upor. isto tako i odeljak u navedenom delu u ko-
me Plutarh iznosi kako treba znati poveriti potinjenima
izvesne manje vane poslove (811813 a).
102
ijih razloga. Ta moralna ispravnost bila je smatra-
na neophodnom, ali ne kao izraz ili plod sklada koji
postoji u celoj dravi, nego zato to e u tekoj
vetini upravljanja usred tolikih zamki upravlja
morati da se ravna prema svom vlastitom razumu:
znajui da dobro upravlja svojim postupcima, on
e umeti valjano da upravlja drugim ljudima. o-
vek, kae Dion iz Pruse, koji se dri zakona i trudi
da bude pravian, koji je hrabriji od obinih voj-
nika i u poslu priljeniji od onih to svoj posao
moraju da obavljaju, koji odbija da se poda bilo
kakvom razvratu (ovde su, kao to vidimo, U pitanju
vrline koje mogu krasiti bilo kog oveka, ali kada
neko eli da zapoveda drugim ljudima, one kod nje-
ga treba da budu podignute na vii stupanj) taj
ovek ima svog daimna koji nije dobar samo za
njega samog, nego i za druge ljude
38
. Zasnovanost
tia razumu upravljanja drugim ljudima ista je kao
i zasnovanost na razumu upravljanja samim sobom.
Plutarh to objanjava u svom spisu Rasprava na-
menjena neiskusnom vladaru: ovek ne moe da
upravlja drugim ljudima ako njim samim neto ne
upravlja. Pa ta to onda treba da upravlja uprav-
ljaem? Zakon, svakako; ipak, pod tom reju u
ovom sluaju ne treba razumeti pisani zakon,
tiego pre razum, logos, koji ivi u upravljaevom
duhu i nikada ne sme da ga ostavi
39
.
U politikom prostoru u kome su politika struk-
tura drave i zakoni koje je ona stvorila postali
manje znaajni, iako ipak nisu iezli, i u kome su
inioci koji su presudno uticali na politiku sve vie
zavisili od ljudi, od njihovih odluka, od naina na
koji su koristili svoju vlast, od mudrosti koju su
ispoljavali pri uspostavljanju raznih vrsta ravno-
tee i sklapanju nagodbi, ispostavlja se da vetina
upravljanja samim sobom postaje odluujui poli-
tiki inilac. Poznato je koliku je vanost u tom vre-
menu dobilo pitanje moralne ispravnosti careva, pi-
tanje njihovog privatnog ivota i naina na koji oni
znaju da obuzdavaju svoje strasti: u njima se vi-
delo jemstvo da e oni znati da sami, bez pritiska
sa strane, postave sebi granicu do koje e koristiti
M
Dion iz Pruse, Besede, III.
Plutarh, Rasprava namenjena neiskusnom vladaru,
780 c-.
103
svoju politiku mo. Ali to naelo vai za svakog ko
treba da upravlja: on treba da se pozabavi samim
sobom, da upravlja svojim sopstvenim duhom, da
izgradi svoj vlastiti ethos.
U Mislima Marka Aurelija nalazimo najjasniju
formulaciju iskustva steenog u vrenju politike
vlasti koje, s jedne strane, dobija oblik poziva od-
vojenog od statusa, a, s druge strane, zahteva rev-
nosno ispoljavanje linih vrlina. Marko Aurelije da-
je dva portreta cara Antonina; u onom saetijen*
on podsea na to da je taj car dobio tri pouke: da se
sm ne poistoveuje sa politikom ulogom koju e-
igrati (uvaj se da se ne poistoveti sa svojom ce-
zarskom titulom, da se njome ne prome), da u
svom ^ponaanju ispoljava one najee vrline (da
ostane jednostavan, neporoan, poten, ozbiljan,
prirodan, prijatelj pravde, poboan, blagonaklon
prema ljudima, srdaan, nepokolebljiv u izvrava-
nju dunosti); i, naposletku, pouku da dri na umu
zapovesti koje filozofija daje: da potuje bogove,
pomae ljudima i ima na umu koliko je ivot kra-
tak
40
. A kada na poetku pomenutog spisa Marko
Aurelije daje drugi, podrobniji Antoninov portret
koji za njega samog ima vrednost pravila kako dat
ivi, on pokazuje kako su ta ista naela odreivala
nain na koji je Antonin vladao. Klonei se nepo-
trebnih saiblanjivih postupaka, zadovoljavanja ta-
tine, padanja u vatru i nasilnikih postupaka, iz-
begavajui sve to bi moglo znaiti osvetu i sum-
njienje, udaljujui od sebe laskavce da bi se okru-
ivao samo mudrim i iskrenim savetnicima, Anto-
nin je pokazivao kako odbacuje cezaristiki na-
in bivstvovanja. Navikavajui se da bude umerera
(bilo da su tu u pitanju ishrana, ili ode van je, ili spa-
vanje, ili polno optenje s mladiima), uvek ume-
reno koristei ono to ivot ini udobnim, ostajui
smiren i spokojan, negujui prijateljske odnose koji
nisu bili optereeni ni nepostojanou ni strau,,
upuivao se u vetinu da sam sebi bude dovoljan.
ne gubei pri tom vedrinu. Upravo u tim okolno-
stima obavljanje carskih dunosti moe se ukazati?
kao upranjavanje zanimanja koje je ozbiljno i za-
hteva mnogo rada: treba briljivo prouavati poslo-
ve, nikada se ne sme ostaviti neki predmet pre ne-
40
Marko Aurelije, Misli, VI, 30.
104
go to se nije do kraja prouio, valja se kloniti ne-
korisnih izdataka, treba dobro sve predvideti u
svojim poduhvatima i istrajavati u njima. itavo
jedno izgraivanje sopstvene linosti neophodno je
radi ostvarivanja tih zadataka koji e biti izvreni
utoliko bolje ukoliko se car ne poistoveuje kao o-
vek sa spoljnim obelejima vlasti kojom raspolae.
Epiktet je, sa svoje strane, izloio naela kojih
je trebalo da se dri ovek na srazmerno visokom
poloaju dok obavlja svoje dunosti. S jedne strane,
on je bio duan da obavlja svoje dunosti ne vodei
pri tom rauna o svom mogunom privatnom ivo-
tu ili mogunim linim interesima: Dodeljen ti je
poloaj u jednom gradu u Carstvu, i ne nalazi se na
nekom nevanom mestu; ali ti si uz to i doivotni
senator. Zar ne zna da takav ovek treba da po-
sveuje malo vremena svojim domaim poslovima i
da uvek treba da izbiva iz svog doma kako bi za-
povedao drugima ili sam izvravao tua nareenja,
ili zato da bi obavljao kakvu visoku dunost ili ue-
stvovao u pohodu ili delio pravdu
41
? Ali ako ve-
likodostojnik treba da zapostavi svoj privatni ivot
i ono to ga za njega vezuje, vrline koje ga krase
kao razumnog oveka treba da mu slue kao vodi
i kao regulativni princip u nainu na koji upravlja
drugim ljudima. Ljudima se ne upravlja obja-
njava Epiktet jednom gradskom nadzorniku ona-
ko kao to se to ini sa magarcem udarajui ga
tapom. Upravljaj nama kao razumnim biima po-
kazujui nam ta je korisno, i mi emo slediti tvoj
primer. Pokai nam ta je tetno, i mi emo se okre-
nuti od njega. Potrudi se da nas navede da te
revnosno podraavamo... ,Uini ovo, nemoj uiniti
ono, inae u te baciti u tamnicu': tako se ne uprav-
lja razumnim biima. Umesto toga, ljudima treba
pre govoriti ovako: uini ovo kao to je Zevs na-
redio da se to ini, jer e te, ako tako ne postu-
pi, stii kazna, pretrpee tetu. Koju tetu? Jedi-
no onu koja se sastoji u tome da nisi izvrio svoju
dunost
42
. Odnosi izmeu upravljaa i ljudi koji-
ma oni upravljaju poivaju u svom konkretnom ob-
liku na nainu postojanja razumnog bia a ne na
41
Epiktet, Razgovori, III, 24, 3.
Ibid., III, 7, 3336.
I
105
statusnoj kvalifikovanosti, i taj nain postojanja
treba da ih odreuje.
Ovakvo odreivanje oblika napornog politikog
rada bilo da je tu u pitanju car ili ovek koji
se nalazi na bilo kakvom rukovodeem poloaju
dobro pokazuje nain na koji se ti oblici aktivnosti
izdvajaju iz okvira statusa da bi se ukazali kao funk-
cija koju treba obavljati; ali i to ovde nije naj-
manje vano ta funkcija nije definisana polazei
od pravila svojstvenih jednoj vetini upravljanja
drugim ljudima, kao da je tu u pitanju profesija
koja podrazumeva odreena struna znanja i po-
sebne tehnike. Ta dunost mora se obavljati pola-
zei od povlaenja jedinke u samu sebe, to jest
polazei od odnosa koji ona uspostavlja s samom
soboitt u moralnom samousavravanju. Plutarh to
kae vladaru koji se jo nije potpuno izgradio kao
linost: im doe na vlast, onaj koji upravlja treba
da usmeri svoj duh u pravom smeru i da kako
valja dovede u red svoj ethos
43
.
3. Politika aktivnost i lina sudbina. Neposto-
janost sree bilo da preveliki uspeh izaziva su-
revnjivost bogova, bilo da narodi rado uskrauju
naklonost koju su u jednom trenutku darovali
oigledno je bila uobiajena tema razmiljanja. U
prvim vekovima doba Carstva, ta vrenju vlasti
svojstvena nepostojanost bila je povezivana u raz-
miljanju o politikoj aktivnosti sa dvema temama.
S jedne strane, bila je sagledavana kao neto to je
povezano sa zavisnou u kojoj se nosilac vlasti
nalazi u odnosu na druge ljude. Uzrok te nepostoja-
nosti nije toliko okretanje kola sree i nesree, ko-
liko okolnost da je nosilac vlasti podreen onome
to Seneka naziva izrazima potentia alina (tua
mo) ili u is potentioris (mo jaega)
u
. U sloenom
spletu nosilaca vlasti pojedinac se nikada ne suoava
licem u lice sa svojim neprijateljima; njega sa svih
strana ugroavaju razni uticaji, spletke, zavere, ne-
milost. Da bi bio bezbedan, trebalo bi da se stara
da nikoga ne uvredi. Ponekad se treba bojati na-
roda, ponekad onih koji imaju uticaja u senatu,
43
Plutarh, Rasprava namenjena neiskusnom vladaru,
780 b.
44
Seneka, Pisma Lukiliju, 14, 4,^3.
106
a katkada onih pojedinaca koji su od naroda dobili
vlast da bi je potom upotrebili protiv njega samog.
Veoma je teko biti prijatelj sa svim tim ljudima;
dovoljno je da nam oni ne budu neprijatelji. Za
dostojanstvenika pritenjenog izmeu vladara, se-
nata i svtine koja, u zavisnosti od trenutnog raspo-
loenja, svoju naklonost as poklanja a as uskra-
uje, vrenje vlasti zavisi od nepostojanog sticaja
okolnosti: Obavljao si najvie dunosti: da li su
one bile onako znaajne, onako neoekivane i ono-
likom neogranienom vlau praene kao to su to
bile Sejanove dunosti? Onog dana kada je senat
iao u povorci za njim, narod mu je, malo kasnije,
rastrgao le na komade. Od tog miljenika sree, ko-
ga su bogovi i ljudi bili obasuli svim moguim mi-
lostima, nije ostao ni jedan jedini deo tela koji bi
delat mogao da okai na kuku
45
.
Na te udarce sudbine i na nespokojstvo koje
oni mogu izazvati ovek treba da se pripremi naj-
pre tako to e sam unapred da postavi neku gra-
nicu ambicijama koje gaji: Ne ekajui da sudbina
prekine nae uzdizanje onda kada joj to ibude volja,
mi sami treba da se zaustavimo u njemu mnogo ra-
nije pre nego to doe onaj kobni trenutak
48
. Ako
se, pak, ukae prilika za to, treba se osloboditi tih
aktivnosti poto nas one uznemiravaju i spreavaju
da se bavimo samima sobom. Ako oveka iznenada
zadesi nesrea, ako bude smenjen ili poslan u pro-
gonstvo, tada treba da pomisli na to taj savet
Plutarh daje bez sumnje onom istom Menemahu ko-
ga je nekoliko godina ranije bio podstakao da se bavi
politikom po vlastitom slobodnom opredeljenju
47

da najzad vie ne mora da se pokorava carskim
namesmcima, da ne mora vie da snosi trokove za
ispunjavanje skupih obaveza prema dravi, da ini
razne usluge, odlazi na razne strane kao izaslanik
i da plaa poreze
48
. Lukiliju, pak, koji nije bio ugro-
en, Seneka daje savet da se postepeno, u povoljnim
trenucima, oslobaa svojih dunosti, kao to je to
45
Seneka, O spokojstvu due, XI, 11.
48
Ibid., X, 7-
47
Poznavaoci Plutarhovog del smatraju da je ras-
prava o progonstvu namenjena istoj osobi kojoj su posve-
ena i Pravila kako da se upravlja dravom.
48
Plutarh, O progonstvu, 602 c-e.
107
Epiktet zahtevao, kako bi mogao da se samome sebi
stavi na raspolaganje
49
.
Ono to je bitno u stavu koji treba imati prema
politikoj aktivnosti treba dovesti u vezu sa optim
naelom po kome ono to ovek jeste ne proizlazi iz
poloaja koji zauzima, dunosti koju obavlja i me-
sta na kome se nalazi bilo iznad ili ispod dru-
gih ljudi. Ono to ovek jeste, i o emu treba da se
stara kao o najviem cilju, sastoji se u naelu koje
se u svakom oveku ispoljava kao pojedinano, ali
je pri tome opte na osnovu oblika u kome se u
svim ljudima javlja, a isto tako i zajedniko zbog:
zajednitva koje uspostavlja meu ljudima tako,
barem stoiari vide ljudski razum kao ono u nama
prisutno boansko naelo. Meutim, tog boga, ko-
ji obitava kao gost u jednom smrtnom telu, moi
emo da otkrijemo kako u telu nekog rimskog viteza,
tako i u telu nekog osloboenika ili nekog roba. Po-
smatrana sa stanovita odnosa oveka prema sa-
mom sebi, njegova poistoveivanja sa onim to ori
predstavlja u drutvenom i politikom pogledu ne
funkcioniu kao prava obeleja jednog naina bivstvo-
vanja; to su spoljni, vetaki znaci bez prave podloge;
jer ta znai biti rimski vitez, ili osloboenik, ili
rob? To znai nositi nazive koji su plod oholosti i
nepravde
50
. Svako je tvorac svoje moralnosti, dok
sudbina odluuje o zvanjima
51
. Prema tome, na os-
novu ovog pravila ovek e imati da obavlja neke
dunosti, ili e morati da ih se oslobodi.
Kao to vidimo, ne bi bila sasvim tana tvrdnja
da se u etikom razmiljanju politika aktivnost raz-
matrala pre svega u obliku jednostavnog oprede-
ljivanja izmeu dve mogunosti: uzdrati se od nje
ili sudelovati u njoj. Tano je da je ovo pitanje do-
sta esto bivalo postavljano na slian nain, ali sa-
mo to opredeljivanje izmeu dve mogunosti zavi-
silo je od jednog optijeg problematizovanja, koje
se ticalo naina na koji je ovek trebalo da se po-
stavi kao moralni subjekat u skupu drutvenih, gra-
anskih i politikih aktivnosti; ono se ticalo i usta-
novljavanja koje su od tih aktivnosti bile obavezne
ili neobavezne, prirodne ili konvencionalne, stalne
" Seneka, Pisma Lukiliju, 22, 112.
!
Ibid., 31, 11.
" I bid., 47, 15.
108
dima, ono je moralo da se uklopi u mnogo ire i si
enije podruje odnosa koji poivaju na vlasti, ta
da je naelo vlasti nad sobom kao bitno etiko jezg
linosti, kao opti oblik vladanja samim sobom tr
balo prestrukturisati. To ne znai da je on^po
da iezava, nego znai da je morao da ostavi mesta
za izvesnu ravnoteu izmeu nejednakosti i uza-
jamnosti u branom ivotu; u drutvenom, graan-
1
skom i politikom ivotu, pak, on je morao da po-'
krene izvesno odvajanje vlasti nad sobom od vlasti
nad drugim ljudima. U znaaju koji se pridavao pro-
blemu sopstvene linosti, u razvijanju negovanja
samoga sebe u toku helenistikog razdoblja i. vrhun-
cu koji je ono dostiglo na poetku doba Carstva,
ispoljava se to nastojanje da se ponovo izgradi je-
dna etika gospodarenja samim sobom. Razmiljanje
o predavanju ulnim uivanjima koje je bilo. tako
neposredno povezano sa tesnom uzajamnom zavis-
nou tri vrste gospodarenja (samim sobom, porodi-
com i drugim ljudima) postae drugaije upravo u
toku tog izgraivanja pomenute etike. Da li, je to
bila posledica jaanja dravnih prinuda i zabrana, ili
individualistikog povlaenja u sebe koje se odigra-
valo uporedo sa pripisivanjem vee vrednosti pri-
vatnom ivotu? Tu pre treba pomiljati na jednu
krizu subjekta, ili jo pre na krizu subjekti vianja,
to jest na tekou koja se javljala u nainu na koji
je pojedinac mogao da se konstituie kao moralni
subjekat svojih ponaanja, ili na njegove pokuaje
da u staranju o samome sebi nae ono to mu. moe
omoguiti da se potini nekim pravilima i tako d
neku svrhu svome postojanju.
ETVRTO POGLAVLJE
TELO
1. GALEN
2. DA LI SU POLNA U2IVANJA DOBRA ILI RA VA?
3. REIM POLNIH UIVANJA
4. RAD DUE
dima, ono je moralo da se uklopi u mnogo ire i slo-
eni] e podruje odnosa koji poivaju na vlasti,, tako
da je naelo vlasti nad sobom kao bitno etika jezgro
linosti, kao opti oblik vladanja samim sobom tre-
balo prestrukturisati. To ne znai da je on ,poeo
da iezava, nego znai da je morao da ostavi mesta
za izvesnu ravnoteu izmeu nejednakosti i uza-
jamnosti u branom ivotu; u drutvenom, graan-
skom i politikom ivotu, pak, on je morao da po-
krene izvesno odvajanje vlasti nad sobom od vlasti
nad drugim ljudima. U znaaju koji se pridavao pro-
blemu sopstvene linosti, u razvijanju negovanja
samoga sebe u toku helenistikog razdoblja i. vrhun-
cu koji je ono dostiglo na poetku doba Carstva,
ispoljava se to nastojanje da se ponovo izgradi je-
dna etika gospodarenja samim sobom. Razmiljanje
o predavanju ulnim uivanjima koje je bilo. tako
neposredno povezano sa tesnom uzajamnom zavis-
nou tri vrste gospodarenja (samim sobom, porodi-
com i drugim ljudima) postae drugaije upravo u
toku tog izgraivanja pomenute etike. Da li je to
bila posledica jaanja dravnih prinuda i zabrana, ili
individualistikog povlaenja u sebe koje se odigra-
valo uporedo sa pripisivanjem vee vrednosti pri-
vatnom ivotu? Tu pre treba pomiljati na jednu
krizu subjekta, ili jo pre na krizu subjektivisanja,
to jest na tekou koja se javljala u nainu na koji
je pojedinac mogao da se konstituie kao moralni
subjekat svojih ponaanja, ili na njegove pokuaje
da u staranju o samome sebi nae ono to mu. moe
omoguiti da se potini nekim pravilima i tako d
neku svrhu svome postojanju.
ETVRTO POGLAVLJE
TELO
1. GALEN
2. DA LI SU POLNA UIVANJA DOBRA ILI RA VA
3. REIM POLNIH UIVANJA
4. RAD DUSE
Poznavaoci klasine starine esto su isticali ko-
liko je sklonost prema svemu to je u vezi sa me-
dicinom bila snana i rasprostranjena u vreme vla-
davine Flavijevaca i Antonina. Medicini je u iro-
kom krugu ljudi priznavano da predstavlja delatnost
znaajnu za itavo drutvo
1
. U njoj se isto tako vi-
deo veoma znaajan oblik kulture koji se gotovo
dodiruje sa retorikom i filozofijom. Bauersok (Bo-
wersock) skree panju na to da je medicina bila
u modi za sve vreme dok se razvijala druga sofi-
stika, i da su mnogi istaknuti retori bili dobili me-
dicinsko obrazovanje ili pokazali da ih zanimaju
neka pitanja iz oblasti medicine
2
. Sto se tie filo-
zofije, jo odavno je bilo utvreno da joj je medi-
cina veoma bliska, bez obzira na to to su se u vezi
sa njihovim razgraniavanjem postavljali izvesni
doktrinarni problemi i .javljala suparnitva oko nad-
lenosti svake od njih. U prvim redovima Plutar-
hovog del Higijenski propisi nalazimo odjek tih
rasprava: u zabludi je, kae Plutarh, lekar koji tvr-
di da moe i bez filozofije, i bilo bi veoma pogreno
prebacivati filozofima da prekorauju granice ob-
lasti kojom se bave onda kada pristupaju razmatra-
nju zdravlja i reima koga se treba drati da bi se
ono sauvalo. Treba imati na umu, zakljuuje Plur
tarh, da je po svojoj otmenosti, svom biranom na-
inu izraavanja i zadovoljstvu koje prua, medi-
cina potpuno ravna slobodnim vetinama (eleuthe-
rai technai); onima koji je studiraju, ona omogua-
va da steknu znanje koje ima veliku vanost poto
se tie spasenja od bolesti i zdravlja
3
.
Iz tog razloga medicina se nije poimala samo
kao vetina pruanja pomoi koja se, kada su u
pitanju bolesti, slui lekovima ili pribegava opera-
cijama. Njen je zadatak isto tako bio i da, kao skup
raznih znanja i pravila, definie jedan nain ivlje-
nja, jedan oblik razboritog odnosa prema sebi, svom
telu, ishrani, bdenju i spavanju, raznim aktivnosti-
ma i prema vlastitoj okolini. Medicina je bila duna
1
G. W. Bowersock, Greek Sophists, vidi i C. Allbut,
Greek Medicine in Rome, i J. Scarborough, Roman Me-
dicine,
* G. W. Bowersock, op. cit., str. 67. U svojoj Raspravi
o medicini Kels objanjava raanje medicine razvojem lit-
terarum disciplina.
3
Plutarh, Higijenski propisi, 122 d-e.
S
113
da ponudi ljudima, u vidu higijenskog naina iv-
ljenja, promiljenu i racionalnu strukturu ponaa-
nja. Jedno od pitanja o kojima se raspravljalo sa-
stojalo se u tome da se utvrdi u kom je stepenu i
obliku taj medicinskim znanjima naoruani nain
ivljenja trebalo da zavisi od autoriteta lekara. Na-
in na koji su ovi ponekad podreivali svojoj volji
ivot svojih pacijenata da bi u njemu odreivali i
najmanje pojedinosti bio je kritikovan isto onako
kao to je bilo kritikovano usmeravanje duevnog
ivota koje su filozofi vrili. Tako, na primer, ma
koliko da je bio ubeen u veliku racionalnu vrednost
dijetetike, Kels nije hteo da ljudi odlaze na pre-
gled kod nekog lekara ako se dobro oseaju
4
. Tu
nezavisnost od lekara treba da im obezbede struna
del o zdravom nainu ivljenja. Da bi ovek iz-
begao odve este odlaske kod lekara zato to
nije uvek mogue doi do njega, a esto nije ni
poeljno podvrgavati se pregledu on sam treba
da se naorua znanjem iz oblasti medicine koje e
moi neprestano da koristi. Aretejev savet glasi:
ovek treba u mladosti da stekne dovoljno znanja iz
oblasti medicine kako bi, dok god bude iv, u obi-
nim prilikama mogao sam sebi da bude savetnik
u pitanjima koja se tiu zdravlja: Za sve ljude ko-
risno je ili, bolje reeno, neophodno je da meu
predmete u koje e se upuivati uvrste ne samo
ostale nauke, nego isto tako i medicinu, i da se
dre njenih uputstava kako bi sebi samima bili od-
lini savetnici u pogledu svega to je korisno za
zdravlje; jer za medicinom oseamo potrebu gotovo
u svakom trenutku dana i noi; tako su nam, bilo
da etamo ili sedimo, bilo da se maemo ili kupa-
mo, bilo da jedemo, pijemo, spavamo ili bdimo
jednom rei ma ta radili u toku celog ivota i
usred raznih za njega vezanih aktivnosti potrebni
saveti u vezi sa nainom ivljenja koji bi bio ko-
4
U predgovoru koji je napisao za svoju raspravu o
medicini, Keils razlikuje medicinu koja preporuuje odreeni
nain ivljenja (victu), medicinu koja se slui lekovima
(medicamentis), i medicinu koja pribegava operacijama. Oni
koji se bave onom prvom vrstom medicine a ti su lekari
najslavniji elei da po svaku cenu dublje proniknu u
izvesna pitanja, poduhvataju se podrobnog prouavanja sa-
me prirode stvari (str. 23). Uprkos tome, ovek koji se do-
bro osea ne treba da odlazi kod lekara na preglede.
114
listan i pogodan: meutim, zamorno je i nije uvek
mogue obraati se lekaru u vezi sa svim tim poje-
dinostima
5
.- U navedenom odlomku lako prepozna-
jemo jedno od osnovnih naela bavljenja sobom:
ovek treba da bude naoruan, kako bi uvek mogao
njime da se poslui, skupom pravila to mu mogu
biti od koristi, pravila koja je veoma rano nauio,
koja esto sebi ponavlja i o kojima redovno razmi-
lja. Medicinski logos spada u takve skupove pra-
vila, jer u svakom trenutku propisuje oveku onaj
valjani nain ivljenja.
Covek ne moe razumno iveti ako ne upranja-
va vetinu uvanja zdravlja higiein pragmateia
ili techn koja u neku ruku predstavlja trajnu
okosnicu svakodnevnog ivota, poto u svakom tre-
nutku omoguava oveku da zna ta i kako treba
da uradi. Ona podrazumeva u neku ruku medicinsko
opaanje sveta, ili barem prostora i prilika u kojima
se ivi. Elementi ivotne sredine opaaju se kao iz-
vori blagotvornog ili tetnog delovanja na zdravlje;
pretpostavlja se da izmeu jedinke i onoga to je
okruuje postoji itav jedan splet uzajamnih delo-
vanja usled kojih e izvesna sklonost, izvesni doga-
aj ili izvesna promena u stvarima izazvati neke
poremeaje u telu, a da e, obrnuto, izvesnom krh-
kom telesnom sastavu pogodovati ili koditi neka
okolnost. Tako je sredina u kojoj jedinka ivi ne-
prestano i podrobno bila problematizovana, raznim
njenim elementima pripisivano je razliito dejstvo
na ovekovo telo, a samo telo prikazivano je kao
krhka celina na koju deluje sve to je okruuje.
Primera radi, moemo navesti Antilovu analizu raz-
nih za jednu kuu vezanih promenljivih data koje
razliito deluju na zdravlje ukuana, analizu nje-
nog arhitektonskog sklopa, njenog poloaja u odno-
su na strane sveta i njenog unutranjeg ureenja.
U toj analizi svakom elementu pripisuje se odre-
ena dijetetska ili terapijska vrednost; svaka kua
sastoji se iz niza odaja koje mogu ravo ili blago-
tvorno uticati na tok raznih mogunih bolesti. Sobe
u prizemlju povoljno utiu na tok akutnih bolesti,
na iskaljavanje krvi i glavobolje, dok sobe na
spratu doprinose ozdravljenju od bolesti praenih
5
Atenaj, in Orejbasije, Zbornik spisa helenskih i rim-
skih lekara, Knjige iji pisci nisu pouzdano utvreni, XXI.
8
115
izluivanjem sluzi; sobe okrenute prema jugu po-
voljno utiu na zdravstveno stanje svih ljudi, osim
onih kojima je neophodno rashlaivani e, dok su so-
be koje su okrenute prema zapadu loe, ujutro zato
to deluju sumorno, a uvee stoga to izazivaju gla-
vobolje; ukoliko su okreene, njihovi zidovi previe
zasenjuju one koji u njima borave, a ukoliko su
omalane, tada njihovi zidovi izazivaju moru kod
onih ije je bunilo praeno groznicom; kameni zi-
dovi previe su hladni, pa su stoga zidovi od cigala
bolji od njih
6
.
Razni trenuci dani, godinja doba i doba i-
vota takoe imaju, kada se posmatraju sa tog
istog stanovita, razliitu vrednost za zdravlje. Bri-
ljivo zamiljen higijenski nain ivljenja mora biti
u stanju da sasvim tano odredi ta sve treba ra-
diti radi ouvanja sopstvenog zdravlja u odreenom
godinjem dobu. Evo ta Atenaj savetuje da se ini
kada doe zima: kako u gradu tako i u kui treba
potraiti zaklonjena i topla mesta; treba nositi de-
belu odeu i udisati vazduh kroz deo odee koji
se rukom dri ispred usta. Sto se ishrane tie, tre-
ba jesti onu hranu koja moe da zagreje delove
tela i rastvori tekuine koje su se u telu smrzle i
zgusnule zbog hladnoe. Treba piti medovinu, vino
zaslaeno medom, staro i mirii javo belo vino, uop-
te uzev treba piti sve ono to je u stanju da izvue
svu vlagu iz organizma, ali treba piti manje nego
u druga godinja doba. Zainjena koprom i jednom
vrstom titare, dobro nakvasala, dobro ispeena i
ista hrana koja ne sadri vode lako e moi da se
svari. Od povra treba jesti kupus, parglu, praziluk,
mladi kuvani crni luk i ren, a od riba one koje ive
u podmorskom stenju, jer njihovi hranijivi sastojci
lako dopiru u razne delove tela; zatim valja jesti
ivinsko, jaree i prasee meso, a od sosova one u
koje se stavlja bibera, slaice, oranja i sireta. Tre-
ba raditi prilino naporne vebe, povremeno zadr-
avati dah, dosta snano trljati kou, a naroito sto-
jei pored vatre. Dobro je i kupati se u toploj vodi,
bilo u bazenu, bilo u maloj kadi, itd.
7
I letnji re-
im opisan je podjednako podrobno.
Antil, in Orejbasije, II, str. 307.
7
Atenaj, in Orejbasije, Knjige iji pisci nisu pouzda-
no utvreni, XXIII; t. III.
116
Ta zaokupljenost sredinom u kojoj ovek ivi,
raznim mestima i trenucima zahteva da on nepre-
stano vodi rauna o sebi, o stanju u kome se nalazi
i o pokretima koje ini. Obraajui se onoj vrsti
ljudi za koje se smatralo da su veoma krhkog zdra-
vlja, to jest obraajui se stanovnicima gradova i,
naroito, onima koji su eljni znanja (litterarum cu-
pidi), Kels im nalae da u najveoj meri budu opre-
zni: ako je ovek dobro svario veeru, onda treba
rano da ustane, a ako je imao smetnje u varenju,
treba da ostane u postelji; ukoliko bi ipak morao
da ustane, onda posle toga valja ponovo da odspava;
ako, pak, nikako nije svario ono to je pojeo, onda
treba potpuno da miruje, ne treba nita da radi,
niti da veba, ni da svrava poslove. Covek e uju-
tru znati da je zdrav ukoliko mu je mokraa naj-
pre svetle, a potom ruiaste boje: prva boja uka-
zuje na to da je varenje jo u toku, a druga da je
zavreno. I onda kada se preko celog dana obav-
ljaju poslovi, ipak treba odvojiti malo vremena za
staranje o telu (curatio corporis). Treba upranjavati
glasno itanje, maevanje, igranje loptom, tranje,
etanje; bolje je etati po zemljitu koje nije sasvim
ravno, jer penjanja i sputanja vie koriste orga-
nizmu osim ako nije potpuno iscrpljen zato to
ga nagone da pravi razliite pokrete. Korisnije je
etati po polju nego tremom sa stubovima, po suncu
ukoliko se ono podnosi nego u hladovini, u
sen ci koju stvaraju zidovi i lie, nego u senci od
krova, hodajui pravo, nego krivudajui; posle
telesnog napora treba namazati telo stojei bilo na
suncu, bilo kraj vatre, ili jo okupati se, ali u oda-
ji koja je to je mogue via, dobro osvetljena i
prostrana
8
.
Uopte uzev, sve ove dijetetike teme bile su
ostale upadljivo prisutne jo od klasinog doba; op-
ta naela su to se lepo vidi ostala ista; u
najboljem sluaju, bila su razraena, podrobnije i
tananije izloena; njima se predlae da se vie vodi
rauna o sredini u kojoj se ivi i ona zahtevaju od
onih koji pristaju da ih se pridravaju da sa ve-
om postojanou vode rauna o svom telu. Opisi
njihovog svakidanjeg ivota koji se mogu nai u
Senekinim pismima ili u prepisci izmeu Marka
8
Kels, Rasprava o medicini, I, 2, str. 42.
117
Aurelija i Frontona svedoe o tom vidu obraanja
panje na sebe i na svoje telo. Tu je mnogo vie
bilo u pitanju jaanje te panje, nego korenito me-
njanje stava, poveavanje uznemirenosti, a ne pro-
glaavanje tela za nedostojno da se o njemu raz-
milja; merenje drugaijim arinom elemenata na
koje se usmeravala panja, a ne drugaiji nain opa-
anja samog sebe kao telesnog bia.
U tom optem okviru kome su udarili tako sna-
an peat staranje o telu i zdravlju, ovekova ua
ivotna sredina i prilike u kojima on ivi, medicina
je postavila pitanje polnih zadovoljstava, to jest
postavila je pitanje kakvi su njihova priroda i nji-
hov mehanizam, pitanje njihovog blagotvornog i
tetnog delovanja na organizam i, naposletku, pi-
tanje kakvom ih reimu treba podvrgnuti
9
.
Obimno nedavno objavljeno delo A. Rusela (A. Rous-
selle) Porneia. De la matrise du corps la privation sen-
sorielle posveeno j e ovom pitanju.
118
1.
GALEN
1. Analize u koje se Galen uputao govorei o
polnim odnosima, uklapaju se u drevnu tematiku
odnosa izmeu smrti, besmrtnosti i stvaranja po-
tomstva; po njegovom miljenju, kao i po shvatanju
uvreenom u itavoj jednoj filozofskoj tradiciji, ne-
ophodnost podele svih ivih bia na dva pola, snaga
sa kojom se ona uzajamno privlae i mogunost
stvaranja potomstva posledica su smrtnosti. Tako
glasi opte objanjenje koje Galen daje u raspravi
O radu delova ljudskog tela
10
. Dok je stvarala svoje
delo, priroda se sukobila sa jednom preprekom i
tako rei sa neim to je sutinski nespojivo sa nje-
nim zadatkom. Ona se napregla (espoudase) da stvo-
ri neto to e biti besmrtno; meutim, materija
od koje ga je stvarala nije to doputala; priroda
nije mogla da stvori arterije, ivce, kosti i miie
od trajnog materijala. U samom sreditu demiurgo-
vog del dmiourgma Galen naznauje jednu
unutranju granicu i nekakav neuspeh koji je
posledica neizbene nepodudarnosti besmrtnosti ko-
ju je priroda teila da ostvari i tronosti upotreb-
ljenog materijala. Poloaj u kome se nalazi logos
koji stvara poredak u priroda pomalo podsea na
poloaj osnivaa gradskih drava: taj ovek moe,
zaelo, okupiti ljude u jednu zajednicu, ali ona e
ieznuti pa, prema tome, propasti ako on ne
pronae nain kako da produi opstanak te gradske
drave i posle smrti njenih prvih graana. Neki
nain je neophodan da bi se prevladala ta bitna
tekoa. Rei kojima se Galen slui u isti mah su
veoma jake i simptomatine. Trebalo je nai neku
pomo, pripremiti neko sredstvo (botheia), otkriti
10
Galen, O radu delova ljudskog tela, XIV, 2.
119
neki postupak (techn), posluiti se nekim mamcem
(delear) da bi se obezbedili spasavanje i ouvanje
vrste jednom rei, bilo je potrebno neko lukav-
stvo (sophisma)
11
. Da bi uspeno priveo kraju ono
to je logino proisticalo iz del koje je bio
zapoeo, tvorac sveta morao je, dok je stvarao iva
bia i obezbeivao im mogunost rasploavanja, da
smisli i jedno lukavstvo, lukavstvo logosa, koji up-
ravlja svetom, kako bi izaao na kraj sa neizbenom
propadljivou materije od koje je taj isti svet sa-
injen.
To lukavstvo oslanja se na tri elementa: pre
svega na polne organe, koje imaju sve ivotinje i
koji slue za oploavanje, zatim na sposobnost do-
ivljavanja ulnog uivanja, koja je neobino velika
i veoma se lako moe podstai i, najzad, na u dui
usaenu elju (epithumia) za sluenjem tim organi-
ma, elju neobinu i neizrecivu (arrhton). Lukav-
stvo pola ne sastoji se dakle samo u otroumnom
anatomskom rasporedu i u briljivo podeenim me-
hanizmima, nego isto tako i u njihovom zdruivanju
sa jednim ulnim uivanjem i jednom udnjom, iju
neobinu snagu rei nisu u stanju da izraze. Da
bi izala na kraj s nespojivou vlastitog plana i
nunosti koje namee materijal kojim se slui, pri-
roda je morala da usadi u telo i duu ivog bia kli-
cu jedne neobine snage, jedne dunamis.
U tome se, dakle, ogleda mudrost osnovnog de-
miurkog naela prirode koja je, poto je dobro
poznavala materiju od koje je njeno delo sainjeno,
pa, prema tome, i ogranienost njenog trajanja, iz-
mislila taj mehanizam nadraivanja, taj alac, to
jest polni prohtev (Galen ovde i sam koristi tradi-
cionalnu sliku, sliku kojom se metaforiki predsta-
vlja neobuzdana estina polnog prohteva
12
), tako da
se ispostavlja da, njime podsticani, ak i oni koji
nisu u stanju da shvate zato to su mladi, zato
to su nerazboriti (aphrona) i nerazumni (aloga)
kakvom cilju priroda stremi u svojoj mudrosti, taj
cilj u sutini ostvaruju
13
. Svojom estinom polni i-
novi slue ostvarivanju jedne pobude koju oni koji
je ostvaruju ne moraju ak ni da znaju.
" Galen, ibid, XIV, 2 i 3.
" Platon, Zakoni, VI, 782 e 783 o.
" Galen, op. cit., XIV, 2.
120
2. U svojoj raspravi Galen pripisuje fiziologiji
polnih inova jo nekoliko bitnih svojstava koja su
se mogla otkriti i u ranijim tradicijama.
On, pre svega, ukazuje na istovetnost oblika
tih inova kod mukarca i ene, i tu tvrdnju zasni-
va na naelu istovetnosti anatomskog aparata kod
pripadnika oba pola: Izvrnite enine polne organe,
a okrenite i posuvratite prema unutranjoj strani
mukareve polne organe, i utvrdiete da su oni
meusobno potpuno slini
14
. On pretpostavlja da
ena izbacuje svoju semenu tenost isto onako kao
to mukarac izbacuje svoju, s tim to je enina se-
mena tenost jednostavnijeg sastava, nesavreni ja,
pa otuda igra manje vanu ulogu pri stvaranju
zametka.
U Galenovom delu ponovo otkrivamo tradicio-
nalni model paroksistikog procesa izbacivanja se-
mene tenosti koji zahvata itavo telo, potresa ga
i iscrpljuje. Ipak, analiza tog procesa, koju Galen
izlae sluei se terminima vlastite fizioloke teorije,
zasluuje da bude razmotrena. On u njoj uspostav-
lja vrlo vrstu vezu izmeu mehanizama polnog i-
na i organizma kao celine, i u isti mah proglaava
polni in za proces u koji su upleteni jedinkino
zdravlje i, u krajnjoj liniji, sam njen ivot. Ukla-
pajui polni in u gusti splet fiziolokih procesa i-
je se niti nigde ne prekidaju, Galen u toj analizi
pokazuje da on moe biti veoma opasan.
To se vrlo jasno vidi u onome to bismo mogli
nazvati f iziologizo van j em polnog prohte va i ul-
nog uivanja. U devetoj glavi etrnaeste knjige ra-
sprave O radu dlova ljudskog tela Galen postavlja
pitanje: Zato je veoma veliko ulno uivanje ne-
raskidivo povezano sa upotrebom polnih organa?
On odmah odbacuje miljenje da su voljom bogova
neobuzdani polni prohtev i silina ulnog uivanja
mogli biti prosto-naprosto pridodati polnom inu,
kao razlog koji su bogovi sugerisali ljudima da bi
ih na njega podsticali. Galen ne porie da je sila
koja je stvorila svet tako podesila stvari da postoji
ta silovitost koja nas neodoljivo podstie na polno
optenje: on time hoe da kae da ona nije bila pri-
dodata dui kao nekakva njena dopuna, nego da je
jednostavno bila usaena u nju kao posledica delo-
14
Galen, ibid., XIV, 6.
121
van ja telesnih mehanizama. Polni prohtev i ulno
uivanje predstavljaju neposredne posledice ana-
tomskih rasporeda i fizikih procesa. Krajnji cilj,
to jest produavanje lanca pokolenja, ostvaruje se
posredstvom jednog materijalnog uzroka i jednog
organskog ustrojstva: Taj polni prohtev i to ulno
uivanje ivi stvorovi oseaju ne samo zato to su
bogovi koji su stvorili oveka hteli da u njima pro-
bude silnu elju za polnim inom, ili da sa njegovim
obavljanjem zdrue ulno uivanje, nego i zato to
su materiju i organe pripremili za postizanje tih
rezultata
15
. Polni prohtev nije puki duevni poriv,
niti je ulno uivanje nekakva naknadno data na-
grada za obavljanje polnog ina, nego oni predstav-
ljaju posledice unutranjeg pritiska koji jedinka
osea i iznenadne provale koju on izaziva. U tom
mehanizmu Galen vidi nekoliko inilaca koji iza-
zivaju ulno uivanje. On na prvom mestu pominje
nagomilavanje jedne tenosti ija je priroda takva
da, onde gde se nagomilava, ona izaziva vrlo snane
osete. Tada se zbiva neto to je slino onome to
se esto dogaa pod uticajem nagomilavanja pod ko-
om tenosti koja pecka i ije kretanje izaziva ose-
aj golicanja i prijatnog svraba
16
. Treba uzeti u
obzir i telesnu toplo tu, koja je naroito velika u do-
njem delu tela, a osobito na njegovoj desnoj strani,
zbog blizine jetre i velikog broja krvnih sudova koji
iz nje polaze. Ta neravnomerna rasporeenost to-
plo te u telu razlog je to se sinovi formiraju pre u
desnom delu materice, a erke u njenom levom de-
lu
17
, a to je razlog i to se snano ulno uzbuenje
obino pre osea u delovima tela koji se nalaze na
desnoj strani. U svakom sluaju, organima koji se
nalaze na toj strani priroda je podarila naroitu
osetljivost koja veoma premaa osetljivost koe,
uprkos tome to ova ima istu funkciju kao i oni.
I najzad, mnogo razreenija tenost koja dolari iz
lezdanih telaaca koje Galen naziva reju parasta-
tes predstavlja drugi materijalni inilac koji izazi-
va ulno uivanje: vlaei polne organe, ta tenost
ini ih gipkijim i podstie oseaj velike prijatnosti
koji se njihovim posredstvom doivljava. Prema to-
Ibid. XIV, 9.
> Ibid., Id.
" Ibid., XIV, 7.
122
me, itav jedan anatomski raspored i itavo jedno
fizioloko ustrojstvo usauju u telo i njegove oso-
bene mehanizme ulno uivanje sa njegovom ne-
obuzdanom snagom (huperoch tes hedons) kojoj
ono nije u stanju da se suprotstavi: ono je am-
chanos
19
.
Ali ako je nastajanje ulnog uivanja tako vr-
sto ukorenjeno u telu i vezano za sasvim odreene
organe, ipak je tano i to da, s obzirom na elemen-
te koje pokree i posledice koje izaziva, polni in
podrazumeva aktivno sudelovanje celog tela. Ga-
len ne smatra, kao Hipokratovim idejama proeti
pisac del O raanju, da se semena tenost stvara od
krvi mukanjem; on ne misli ni, kao Aristotel, da
ona predstavlja vid koji hrana i pie dobijaju u
poslednjoj fazi varenja, nego u njoj otkriva spoj
dva elementa: s jedne strane, proizvoda izvesnog
varenja krvi koje se obavlja u vijugavim seme-
novodima (u toku tog laganog stvaranja ona poste-
peno dobija svoju boju i svoju gustinu); i, s druge
strane, prisustva ivotnog daha: on nadima polne
organe, nastoji da provali iz tela i izlazi iz njega u
semenoj tenosti u trenutku njenog izbacivanja. E
sad, taj ivotni dah nastaje u zamrenom lavirintu
mozga. Kada se polni in obavi i kada na pomenuti
nain izvue iz tela semenu tenost i ivotni dah, on
utie na veliki telesni mehanizam iji su svi delovi
povezani kao glasovi u horu. A onda kada je,
usled preteranog polnog optenja, sva semena te-
nost izbaena iz tela, monice privlae iz krvnih
sudova koji se nalaze iznad njih svu semenu te-
nost koju oni sadre; meutim, nje ima veoma ma-
lo i ona je u njima pomeana sa krvlju u obliku
kapljica; ti krvni sudovi iz kojih su monice, ije
je dejstvo jae od njihovog vlastitog dejstva, snano
usisale tu tenost, i sami je izvlae iz krvnih sudo-
va "koji se nalaze iznad njih, ovi je opet izvlae iz
onih to su iznad njih, a ovi poslednji iz susednih
krvnih sudova; to privlaenje ne prestaje sve dok
ta cirkulacija ne zahvati sve delove tela. Ako se,
pak, to troenje semene tenosti nastavi, telo ne
biva lieno samo nje, nego, kao to Galen to kae,
18
Ibid., XIV, 9.
123
svi delovi ivog bia bivaju lieni svog ivotnog
daha
19
.
3. Polazei od shvatanja koje smo upravo izlo-
ili, moemo razumeti splet odnosa koje Galen uspo-
stavlja izmeu polnog ina i pojava vezanih za pa-
davicu i grenja: to su odnosi srodnosti, analogije i
uzronosti.
Na osnovu svog mehanizma polni in spada u
veliku skupinu raznih vrsta grenja ije je teorijsko
objanjenje dato u raspravi O poremeajima zahva-
enim delovima tela. Galen u njoj analizuje grenje
kao pojavu koja se po svom toku nimalo ne razli-
kuje od bilo kog voljnog pokreta; razlika izmeu
onog prvog i ovog drugog sastoji se u tome to iste-
zanje miia pomou ivca nije posledica delovanja
volje, nego izvesne suvoe (zbog koje se ivci zateu
kao konopac ostavljen na suncu) ili ispunjenosti
krvlju i telesnim sokom (poto se zbog toga nadi-
maju, ivci se skrauju i preterano isteu miie).
Gr koji je svojstven polnom inu u vezi je sa me-
hanizmom ovog poslednjeg tipa.
U toj velikoj skupini raznih vrsta grenja, Ga-
len otkriva naroitu slinost izmeu padavice i pol-
nog ina. Po njegovom miljenju, padavica je po-
sledica velikog priliva jedne guste tenosti u mozak,
koji dovodi do zapuavanja kanala to polaze iz up-
ljina u kojima obitava ivotni dah. Usled nagomila-
vani a te tenosti ivotnom dahu tada biva zapreen
prolaz, i on pokuava da prokri sebi put, isto ona-
ko kao to nastoji da iz tela izae onda kada se za-
jedno sa semenom tenou nagomilao u monicama.
Taj pokuaj uzrok je grcenj ivaca i miia koji se,
u razliitim razmerama, mogu uoiti u epileptinim
napadima ili u trenutku kada ulno uivanje u pol-
nom optenju dosegne vrhunac.
I najzad, izmeu ulnih uivanja i epileptinih
napada praenih grenjem postoji uzrono-posledi-
ni odnos koji se moe uspostaviti u jednom ili dru-
gom smeru. Grenje kojim je praen epileptini na-
pad moe da izazove gr u polnim organima : Teki
oblici epilepsije, kae Galen u raspravi O radu de-
lova ljudskog tela, i oboljenje nazvano spermato-
reja mogu vam otkriti koliko ona vrsta gra koja
Galen, in Orejbasije, XXII, t. III, str. 4647.
124
potpomae obavljanje polnog ina doprinosi izbaci-
vanju semene tonosti iz tela. Doista, kada su u pi-
tanju teki oblici padavice, bolesnik izbacuje seme-
nu tenost zato to mu je celo telo zajedno sa pol-
nim organima zahvaeno estokim grem
20
. Na-
suprot tome, predavanje polnim zadovoljstvima on-
da kada za to nije vreme moe da izazove bolesti
sline padavici, time to dovodi do postepenog iz-
vlaenja tenosti iz ivaca i njihovog sve veeg za-
tezanja.
U velikoj Galenovoj teorijskoj konstrukciji, lju-
bavne naslade ukazuju se redom u tri ravni. One su
najpre vrsto ukotvljene u podruju demiurke pro-
misli, jer su bile zamiljene i rasporeene upravo u
onoj taki u kojoj je stvaralaka mudrost pritekla u
pomo njenoj moi da bi prekoraila granice koje
joj je smrt postavljala. S druge strane, one su, ka-
ko preciznom anatomskom lokalizacijom procesa ko-
je podrazumevaju, tako i posledicama koje izaziva-
ju u optoj ekonomiji ivotnog daha, koja obezbe-
uje jedinstvo tela, ukljuene u skup sloenih i po-
stojanih uzajamnih odnosa sa telom. I najzad, one
su zajedno sa jednom skupinom bolesti uvrene u
podruje srodnih pojava u kome su jedne sa dru-
gima povezane odnosima slinosti i uzrono-posledi-
nim odnosima. U Galenovim analizama potpuno vid-
ljiva nit povezuje jednu kosmologiju rasploavanja
sa jednom patologijom grenja praenih izluivanji-
ma semene tenosti; a od prirodne zasnovanosti pol-
nih uivanja ona vodi do analize opasnih mehaniza-
ma koji predstavljaju njihovu pravu prirodu i ine
ih slinim opasnim bolestima.
M
Galen, O radu delova ljudskog tela, XIV, 10.
125
2.
DA LI SU POLNA UIVANJA
DOBRA ILI RA VA?
Taj dvosmisleni stav medicinske misli prema
polnim uivanjima nije svojstven samo Galenu, bez
obzira na to to je u njegovim spisima vidljiviji ne-
go u spisima drugih lekara tog doba. Meu do da-
nas sauvanim medicinskim spisima iz I i II veka
nove ere, on daje poseban peat onim najvanijim.
Uostalom, taj stav pre je ambivalentan nego dvo-
smislen, jer je tu doista u pitanju ukrtanje dva
oprena vrednovanja.
Meu pozitivnim vrednovanjima najpre uoava-
mo pozitivno vrednovanje semena, semene tenosti,
te dragocene supstancije radi ijeg je stvaranja pri-
roda preduzela, opremajui ljudsko telo svim onim
to je potrebno, toliko mera predostronosti: ta sup-
stancija sabira u sebe ono to je najsnanije u i-
votu, prenosi ga i omoguava ljudskom rodu da iz-
makne smrti. Najveu snagu i najvee savrenstvo
ona dostie kod mukarca, i na njoj se zasniva nje-
gova nadmonost nad enom. Ona doprinosi zdrav-
lju, telesnoj i duevnoj snazi, rasploavanju
21
. Nad-
monost mukarca sastoji se u tome to je on u
pravom smislu rei bie koje proizvodi semenu te-
nost. Zatim nailazimo i na pozitivno vrednovanje
ina radi koga su, kod jedinki oba pola, polni or-
gani bili tako briljivo rasporeeni. Polno spajanje
jedinki suprotnog pola prirodan je in i ne moe
se smatrati ravim. Ruf iz Efesa izraava opte-
rasprostranjeno miljenje onda kada kae da je pol-
ni odnos prirodan in i da, prema tome, sam po se-
bi ne moe biti tetan
22
.
21
Aretej, O simptomima akutnih bolesti, II, 5.
22
Ruf iz Efesa, Fragmenti, izvodi iz Aetija, in Del.
126
Ali na taj nain u neku ruku proglaavaju se
valjanim ono to on moe biti i naelo na kome on
poiva. Jer, im se uspostavi, on se smatra opasnim
kako zbog njegovog toka tako i zbog njegovih bitnih
svojstava. Opasan je zato to se u njemu gubi ona
dragocena supstancija ije nagomilavanje, meutim,
podstie na obavljanje polnog ina: u toku polnog
odnosa nestaje iz organizma sva ona ivotna snaga
koju je seme bilo u sebi nagomilalo. Opasan je i
zato to ga sam njegov tok ini slinim bolesti.
Aretej je u delu koje smo ve pomenuli upotreblja-
vao jedan karakteristian izraz: polni in prate,
kae on, simptomi padavice
23
. Kelije Aurelijan je
uporedio sve elemente koji se mogu zapaziti u od-
vijanju polnog ina i u toku epileptinog napada, i
u njima prepoznao potpuno iste faze: trzanje mi-
ia, dahtanje, znojenje, zakovrtanje oima, obliva-
nje lica najpre crvenilom, a potom bledilom, i, na-
posletku, javljanje oseaja iznemoglosti u elom te-
lu
24
. Paradoksalnost polnih uivanja sastoji se u
sledeem: sa onim to je tetno povezuju ih upravo
ona veoma znaajna uloga koju im je priroda do-
delila i vrednost supstancije koja pomou polnih od-
nosa treba da se prenese a to znai da se ona u
toku njih i gubi. Lekai I i II veka nove ere nisu
prvi izneli miljenje po kome su polna uivanja i
korisna i tetna, ali oni su, polazei od njihove dvo-
jake prirode, opisali itavu jednu patologiju tih ui-
vanja koja je razvijenija, sloenija i sistematini ja od
patologije opisane u delima njihovih prethodnika.
1. Patologija samog polnog optenja zasnovana
je na dva elementa pomou kojih se obino oznaa-
vaju opasnosti koje jedinki prete od polnog ina:
na njenoj silnoj napetosti koja ne proizlazi iz njene
volje, i na beskonano velikom utroku energije koji
iscrpljuje.
S jedne strane, postoji bolest koja se sastoji u
neprekidnoj polnoj nadraenosti koja produava pol-
ni in produavajui do u beskraj delovanje meha-
nizma nadraivanja. U onom obliku u kome se ova
vrsta bolesti javlja kod mukaraca tada se ona
oznaava terminima satirijaza ili prijapizam
zastupljeni su svi mehanizmi koji pripremaju polni
23
Aretej, O teenju kroninih bolesti, I, 4, str. 308.
,
24
Kelije Aurelijan, Hronine bolesti, I, 4.
127
in i izbacivanje semene tenosti (napinjanja celog
organizma, trzanja miia i podizanje telesne tem-
perature), i oni neprekidno funkcioniu bez obzira
na to da li dolazi ili ne dolazi do izbacivanja seme-
ne tenosti: tu je u pitanju bolesno poveana polna
nadraenost za koju bi se reklo da nikada nee iez-
nuti. Bolesnik se neprestano gri i povremeno do-
ivljava jake napade, koji veoma podseaju na na-
pade padavice. Ovaj Aretejev opis moe posluiti
kao primer iz koga se vidi kako je bila opaana ta
neobina bolest u kojoj polni in u neku ruku biva
preputen samome sebi, bez ikakvog vremenskog ili
drugog ogranienja; njegova konvulzivna i epilepti-
na priroda otkriva se u toj bolesti tako rei u ogo-
ljenom vidu. To je bolest u kojoj spolovilo postaje
ukrueno... To oboljenje ispoljava se u nezajalji-
vom prohtevu za polnim optenjem koji ak ni za-
dovoljenje te strastvene elje nije u stanju da uma-
nji, jer spolovilo ostaje ukrueno i posle bezbrojnih
orgazama; svi ivci se gre, a ile, prepone i medica
isteu; spolovilo i monice su upaljeni i osetljivi i
na najmanji dodir. To trajno stanje povremeno se,
za vreme napada, jo pogorava: bolesnici tada od-
bacuju svaki stid i svako uzdravanje u govoru i
postupcima; (. . . ) oni povraaju, usta su im prekri-
vena penom poput gubice jarca koji hoe da se pari,
a isto tako i zaudaraju kao on; tada postaju pot-
puno neuraunljivi i otrenjuju se tek poto proe
taj teki napad njihove bolesti
25
. Galen mnogo uz-
dranije opisuje satirijazu u spisu 0 poremeajima
zahvaenim delovima tela: Prijapizam oznaava po-
veavanje razmera celog spolovila, kako njegove
duine tako i njegove irine, bez ikakvog polnog na-
draaja i pri uobiajenoj spoljnoj temperaturi, kao
to se to dogaa kod osoba koje lee na leima. Mo-
e se jo krae rei da je tu u pitanju trajno pove-
anje razmera mukog spolovila
26
. Po Galenovom
miljenju, uzrok ove bolesti treba shvatiti polazei
od mehanizama ukruivanja uda; prema tome, nju
treba pripisivati proirenim otvorima arterija ili
stvaranju ivotnog daha u ivcu. U stvari, Galen
prihvata oba ova uzroka i njihovo zdruivanje u
25
Aretej, O simptomima akutnih bolesti, II, 12, str.
7172.
2
Galert, O poremeajima zahvaenim delovima tela,
VI, 6.
128
genezi simptoma ove bolesti, ali sklon je tome da za
najei njen uzrok proglaava proirivanje arteri-
ja, jer je, po njegovim recima, ta pojava mnogo e-
a od irenja ivotnog daha u upljikavom ivcu.
Od satirijaze obolevaju bilo oni mukarci koji u
organizmu imaju mnogo semene tenosti i koji se,
nasuprot onome na to su navikli, uzdravaju od
polnog optenja (osim ako ne nau nain da svoju
suvinu krv potroe prihvatajui se velikog broja
poslova), bilo mukarci koji, iako se uzdravaju od
polnog optenja, zamiljaju polna uivanja posle iz-
vesnih prizora koje su videli, ili pod uticajem sea-
nja koja im naviru.
Dogaa se da lekari tog doba pominju u svojim
spisima satirijazu kod ena. Soran kod njih otkriva
simptome istog tipa; oni se javljaju u obliku jakog
svraba koji one oseaju u svom polnom organu.
Veoma snaan poriv podstie ene koje pate od
te bolesti da se upuste u polni odnos; one su iz-
gubile svaku predstavu o stidu
27
. Ali kada su u
pitanju ene, histerija predstavlja bez sumnje naj-
karakteristiniju meu bolestima izazvanim pretera-
nim zatezanjem polnih organa. U svakom sluaju,
Galen tako opisuje jedno oboljenje koje on odbija
da protumai kao posledicu pomeranja materice; po
njegovim recima, promene koje su neke lekare mo-
gle navesti da po veru ju da se vlanosti liena mate-
rica pomera prema dijafragmi traei vlagu koja
joj nedostaje, posledica su, po njegovom miljenju,
bilo zadravanje menstruacionog odliva, bilo zadra-
vanja semene tenosti: zapuavanje krvnih sudova
navodno izaziva njihovo irenje, pa prema tome i
njihovo skraivanje, te bi tako materica bila izlo-
ena istezanju; ali taj proces ne izaziva sam po sebi
sve ostale simptome; svi oni su, navodno, posledica
zadravanja raznih tenosti u telu, do koga dolazi
bilo onda kada je meseno pranje prekinuto, bilo
onda kada je ena prestala polno da opti: sve to
izaziva histeriju koja se moe ustanoviti kod udo-
vica, naroito onda kada su one, pre nego to su
obudovele, imale redovno meseno pranje, raale
w
Soran, O enskim bolestima, I, 51.
s
129
decu i rado polno optile, dok su posle muevljeve
smrti svega toga liene
28
.
Drugi pol patolokog stanja predstavlja neogra-
nieno izbacivanje semene tenosti. To oboljenje sta-
ri Grci zvali su spermatoreja, a Rimljani seminis
effusio. Galen ga ovako definie: nevoljno izlui-
vanje semene tenosti, ili, jasnije reeno, esto iz-
luivanje semene tenosti koga bolesnik nije svestan
i do koga dolazi i bez prethodnog ukruivanja mu-
kog uda. Dok je u satirijazi na udaru muki ud,
spermatoreja zahvata semenovode iju mo za-
dravanja semene tenosti paralie
29
. U delu Simp-
tomi kroninih bolesti, Aretej potanko opisuje ovu
bolest kao iscrpljivanje ivotodavne snage koje se
ogleda u optoj iznemoglosti, preranom starenju i
pojavi enskih telesnih odlika. Kod mladia koji
boluju od te bolesti itava njihova spoljanost nosi
peat oronulosti i starosti; oni postaju mlitavi, slabi,
plaljivi, tromi, ukoeni, malaksali, pogrbljeni, ne-
sposobni za bilo kakav posao, bledi, izgledaju ne-
muevno, mekuni su, ne oseaju elju za jelom, te-
lo im je hladno, ruke su im trome, noge ukruene,
u najveoj su meri iznemogli, jednom rei gotovo
potpuno su oduzeti. S ta vie, kod vie bolesnika ova
bolest postepeno dovodi do potpune oduzetosti; ka-
ko, odista, miina snaga ne bi njome bila unitena
kad su u samom organizmu ugroeni osnova obnav-
ljanja i sami izvor ivota? jer ivotodavna se-
mena tenost ini nas muevnim, hrabrim, vatre-
nim, maljavim, snanim, daje nam dubok glas i ini
nas sposobnim da energino mislimo i delamo: takvi
su mukarci koji su dostigli polnu zrelost. Za razliku
od njih, oni mukarci kojima nedostaje ta ivoto-
davna tenost naborani su, slabi, glas im je tanak,
osavi su, nemaju dlaka po telu i lie na ene
30
.
U spermatoreji muevnost i ivotna snaga nestaju
kroz muki ud, pa otuda i one crte koje se obino
istiu u vezi sa njom. Na nju se gleda kao na sram-
nu bolest bez sumnje zato to se esto javlja kao
posledica preterano estog polnog optenja, ali isto
tako i zato to dovodi do gubljenja muevnosti. Ona
28
Galen, O poremeajima zahvaenim delovima tela,
VI, 5.
Ibid., VI, 7.
M
Aretej, O simptomima hroninih bolesti, II, 5, str.
163165.
130
se neminovno zavrava smru; u jednom svom spisu
Kels ponavlja da bolesnik za kratko vreme umire
od iscrpljenosti
31
. I najzad, ta je bolest veoma opasna
ne samo za dotinog mukarca, nego je, po Areteje-
vom miljenju, opasna i po njegove potomke
32
.
2. Rimska i grka medicina I i II veka nove
ere, postavljala je polne inove, izlazei iz osobenog
podruja njihove patologije, u secite jedne sloene
patogenije. S jedne strane, na sam tok i na priklad-
no privoenje kraju polnih inova moe nepovoljno
uticati veoma velik broj inilaca: lini temperament,
podneblje, trenutak dana u kome se polni in obav-
lja, kakvoa i koliina prethodno pojedene hrane.
Polni inovi su toliko osetljivi da ih i najmanje od-
stupanje, i najmanja bolest moe poremetiti. Da bi
se ovek predao polnim uivanjima, on bi, po Gale-
novim recima, trebalo da se nalazi u zlatnoj sredini,
na nultom stupnju svih mogunih organskih odstu-
panja: Treba se uvati i onoga ega je previe, i
onoga ega je premalo, treba izbegavati zamo-
renost, loe varenje i, uostalom, sve to bi oveku
moglo da bude sumnjivo u vezi sa njegovim zdrav-
ljem
33
.
Ali ako polno optenje predstavlja tako nepo-
stojanu i tako osetljivu aktivnost, ono, zauzvrat,
znatno i u mnogo emu utie na ceo organizam. Spi-
sak bolova, nelagodnosti i bolesti koje polna uivanja
mogu izazvati ako im se ovek preda u pogrenom
trenutku ili u njima pretera, praktino je neograni-
en. Nije teko, kae Galen, ustanoviti da polni
odnosi izazivaju oseaj zamora u grudima, plui-
ma, glavi i ivcima
34
. Ruf nudi svojim itaocima
jednu tabelu u koju su jedno pored drugog uvre-
ni, kao posledica preterano estih polnih odnosa, po-
remeaji u varenju, slabljenje vida i sluha, opta
slabost svih organa za ulno opaanje i gubitak pam-
enja, a uz to i grenjima praena podrhtavanja, bo-
lovi u zglobovima, probadi u grudima, pristii na
jeziku, zubobolja, zapaljenje grla, pljuvanje krvi,
31
Kels, O vetinama, VI, 28.
32
Aretej, O leenju kroninih bolesti, II, 5, str. 408.
33
Galen, in Orejbasije, Knjige iji pisci nisu pouzdano
utvreni, VIII, b. III, str. 110.
34
Ibid., str. 109.
131
oboljenja beike i bubrega
33
. Govorei o histeriji
Galen se suoava sa prigovorom onih koji ne mogu
da veru ju da toliki, tako raireni i tako bolni simp-
tomi mogu biti posledica zadravanja i krvarenja
male koliine tenosti koja ostaje u enskom telu
zbog prekida polnih odnosa. Na tu zamerku Galen
odgovara uporeujui tetno dejstvo ukvarene se-
mene tenosti sa tetnim dejstvom onih jakih otro-
va koje se moe uoiti u prirodi: poto nekog o-
veka ujede otrovan pauk, celo njegovo telo postaje
bolesno iako je samo mala koliina otrova prodrla
u njega kroz sasvim mali otvor. Dejstvo korpiji-
nog ujeda jo je udnovatije, jer se odmah javljaju
najburniji simptomi trovanja; meutim, ujedajui
oveka ona u njega ubrizgava veoma malu koliinu
otrova, ili ak ne ubrizgava nimalo otrova, poto
bodlja sa otrovom ne izgleda probuena; i primer
ribe zvane drhtulja pokazuje da mala koliina te-
nosti moe da izazove velike poremeaje ak i on-
da kada ona nije ubrizgana, nego samo izluena na
povrinu koe. Galen naposletku zakljuuje: Pre-
ma tome, ako se priznaje da oboljenja poput onih
koja se javljaju posle ubrizgavanja kakvog otrova
potpuno ovladavaju nama zato to nastaju u naem
vlastitom telu, onda nema nieg udnog u tome to
zagaena, zaustavljena i pokvarena semena tenost
izaziva mune simptome u nekim telima koja su
sklona oboljevanju od nekih bolesti
36
.
Polni organi, semene tenosti i polni inovi tvo-
re skupinu koja trpi razne uticaje i krajnje je oset-
ljiva na sve to moe da poremeti funkcionisanje
organizma, i istovremeno predstavljaju veoma sna-
no, veoma aktivno arite koje u celo telo uvodi
dugi niz simptoma raznih oblika.
3. Polno optenje moe blagotvorno delovati na
opte zdravstveno stanje, a isto tako i izazvati neke
patoloke posledice. Zbog te svoje dvojake vrednosti
ono je u nekim sluajevima u stanju da izlei neke
bolesti i poremeaje, dok je u drugim sluajevima
takvo da izaziva bolesti, aii nije uvek lako utvrditi
kako e u datom sluaju delovati: to e zavisiti od
65
Ruf iz Efesa, Fragmenti, izvodi dz Aetija, in Del.
S8
Galen, O poremeajima zahvaenim elovima tela,
VI, 5.
132
individualnog temperamenta date osobe, a isto tako
i od posebnih okolnosti i stanja u kome se njeno
telo privremeno nalazi. U ovom razdoblju obino se
prihvatao Hipokratov savet da snoaj odlino de-
luje na bolesti koje su posledica luenja sluzi, koji
Ruf ovako tumai: Mnoge osobe koje je neka bolest
iscrpla oporavljaju se zahvaljujui polnom optenju.
Neke od njih, koje su ranije teko disale, zahvalju-
jui njemu poinju lako da diu, drugima se vraa
izgubljeni prohtev za jelom, dok kod nekih treih
prestaju nehotina tetna nona luenja semene
tenosti
37
. Ruf tvrdi da izbacivanje semene teno-
sti blagotvorno deluje na duu onda kada je ona
uznemirena i kada joj je potrebno da se, poput tela,
oslobodi svega to je optereuje: snoaj razgoni
fiksne ideje i stiava estoki gnev; eto zato ne po-
stoji nijedan drugi lek koji bi tako blagotvorno de-
lovao na melanholiju i mizantropiju. Galen tvrdi
i da polni odnosi u mnogo emu blagotvorno delu-
ju kako na duu, tako i na telo: Polni in unapred
priprema duu da se smiri; doista, melanholinog
i razjarenog oveka on dovodi u stanje u kome trez-
venije rasuuje, a kod zaljubljenog mukarca slabi
preterano veliku strasnost, ak i onda kada on pol-
no opti sa nekom drugom enom; pored toga, one
enke koje su okrutne kada donesu mladune na
svet, posle sparivanja postaju pitomije; to se tie
njihovog uticaja na telo, Galen nalazi potvrdu za
njega u injenici da deak, im pone polno da op-
ti, omaljavi, poraste i postane muevan, dok je
pre toga bio osav, sitnog rasta i mekuan
38
.
Ali Galen naglaava i suprotno dejstvo koje
polni odnosi mogu imati u zavisnosti od uslova u
kojima se subjekat nalazi: Snoaj iscrpljuje do
krajnjih granica one ija je snaga mala, dok nee
iscrpeti one ija je snaga potpuno ouvana i one
koji su bolesni zbog preteranog luenja sluzi; on
trenutno zagreva iznemogle ljude, ali se zatim nji-
hova telesna temperatura osetno smanjuje; dok ne-
ki mukarci posle snoaja, i kada su jo mladi,
iznemognu, drugi mukarci oseaju, ukoliko redovno
polno ne opte, neku teinu u glavi, postaju nespo-
87
Ruf iz Efesa, Fragmenti, izvodi iz Aetija, in Del.
38
Galen, in Orejbasije, Knjige iji pisci nisu pouzdano
utvreni, VIII, t. III, str. 109.
133
kojni, grozniavi, gube prohtev za jelom i tee vare
pojedenu hranu
39
. Galen zatim opisuje sluaj mu-
karaca koji imaju takav temperamenat da se posle
izbacivanja semene tenosti razboljevaju ili oseaju
loe, dok im, pak, njeno zadravanje kodi: Neki
mukarci imaju mnogo tople semene tenosti u se-
bi, pa zato neprestano oseaju potrebu da je izba-
ce; meutim, kada je izbace, oseaju izvesnu ma-
laksalost na ulazu u eludac, iznemoglost, slabost i
potpuno odsustvo vlanosti u elom telu; oni mra-
ve, oi im upadaju u duplje, a ako zbog tih tegoba
koje su doiveli posle snoaja prestanu polno da
opte, oseaju izvesnu gaenjem praenu slabost
u glavi i na ulazu u eludac, i njihovo uzdravanje
od polnog optenja ne donosi im nikakvu znaajni-
ju korist
40
.
U vezi sa tim blagotvornim ili tetnim posledi-
cama polnih odnosa, a povodom nekih sasvim odre-
enih pitanja na primer povodom nehotinog
nonog izbacivanja semene tenosti rasplamsalo
se nekoliko rasprava. Ruf iznosi miljenje onih koji
smatraju da su ti gubici semene tenosti zbog nje-
nog izbacivanja za vreme spavanja manje iscrp-
ljujui; ali on mu se, sa svoje strane, suprotstavlja,
jer smatra da ta njena izbacivanja dovode do jo
vee omlitavelosti tela koje se ve bilo omlitavilo
u toku spavanja
41
. Galen, pak, ne vidi nikakvo
olakanje kod onih koji, poto se uzdravaju od sno-
aja zbog njegovih tetnih posledica, zbog tog uz-
dravanja nehotino izbacuju u snu semenu te-
nost
42
. Jo je vanija, bez sumnje, bila rasprava u
vezi sa grenjima kod deaka i njihovim iezava-
njem u doba polne zrelosti. Zbog slinosti izmeu
izbacivanja semene tenosti i grenja, esto je bi-
valo prihvatano kao tano miljenje da deake koji
boluju od padavice njihov prvi snoaj moe oslobo-
diti te bolesti; ovu tezu zastupao je Ruf: po njego-
vom miljenju, polni in potpuno otklanja padavicu
i glavobolje u vreme polne zrelosti
43
. Neki lekari
39
Ibid., VI, 37; t, str. 537.
40
Ibid., X, t. III, str. 113.
41
Rufus iz Efesa, in Orejbasije, Knjige iji pisci nisu
pouzdano utvreni, VI, 38; t. I, str. 542.
42
Galen, in Orejbasije, Knjige iji pisci nisu pouzdano
utvreni, X; t. III, str. 113.
43
Ruf iz Efesa, Fragmenti, izvodi iz Aetija, in Del.
134
135
nese naelnu tvrdnju da zadravanje semene te-
nosti veoma kodi snanim i mladim mukarcima,
iji organizam po prirodi stvari lui mnogo semene
tenosti koja se sastoji od ne ba potpuno bespre-
kornih telesnih sokova, mukarcima koji se makar i
u najmanjoj meri preputaju dokonom ivotu i koji
su pre toga veoma esto polno optili, a zatim su se,
odjednom, potpuno odrekli polnog optenja
46
- Pre-
ma tome, ne smatra se da je u svim sluajevima
potpuno uzdravanje od polnog optenja tetno po
organizam i da bi se ta tetnost mogla ustanoviti
kod bilo koje jedinke, nego se u toj tetnosti vidi
posledica izvesnih posebnih data koje su u vezi bilo
sa stanjem organizma, bilo sa nekom ivotnom na-
vikom. Ne postoji nikakav razlog da se, posmatra-
nom u njegovoj sutini i nezavisno od drugih okol-
nosti, u uzdravanju od polnog optenja usled koga
semena tenost ostaje u organizmu vidi neto tetno.
Kada su bili u pitanju mukarci, ili, tanije
reeno, atlete, na osnovu velike ivotvorne vredno-
sti koja se priznavala semenoj tenosti, njihovom
strogom uzdravanju od polnih odnosa moglo se,
jo odavno, pripisivati blagotvorno dejstvo. Primer
atleta jo se redovno navodio, pa je tako jedan Ga-
lenov pacijent bio odluio da se potpuno uzdri od
polnog optenja upravo zato da bi sledio taj pri-
mer, ne razmislivi o tome da je do tada iveo na
potpuno drugaiji nain i da, prema tome, dejstvo
tog uzdravanja nee moi da bude istovetno. Opi-
sujui blagotvorno dejstvo tog ivotnom snagom
ispunjenog telesnog soka, to jest semene tenosti
ona ini mukarca muevnim, hrabrim, vatrenim,
snanim, sposobnim za energino delovanje i, na-
posletku, daje dubok ton njegovom glasu Aretej
tvrdi da, u naelu, u svemu umeren mukarac koji
uva svoju semenu tenost samim tim postaje sna-
an, hrabar i smeo u tolikoj meri da se ne boji da
odmeri svoju snagu sa snagom najkrvolonijih zve-
ri. On navodi kao primere atlete ili ivotinje, koji
su utoliko jai ukoliko vie uvaju svoju semenu
tenost; tako mukarci koji su zahvaljujui svom
telesnom sastavu bili najjai ljudi postaju zbog ne-
umerenosti (acrasia) u polnom optenju slabiji i od
onih najslabijih, dok oni najslabiji postaju, zahvalju-
" Galen, Ibid., str. 687689.
136
jui svojoj umerenosti (encrateia), jai od onih naj-
jaih (kreittones)".
Zauzvrat, uzdravanju ena od polnog optenja
bila je priznavana mnogo manja vrednost utoliko
to se smatralo da su one drutveno i fizioloki
predodreene da ive u braku i raaju decu. Pa
ipak, u Raspravi o enskim bolestima Soran navodi
argumente iz jedne rasprave izgleda da je ona
bila znaajna u vreme kada je bila voena o
dobrim i loim stranama devianstva. Oni koji ga
kritikuju istiu bolesti koje su posledica prisustva
u telu sokova koji ne otiu iz njega, kao i polne
prohteve koje devianstvo ne uguuje. Nasuprot
njima, njegovi pobornici podvlae da zahvaljujui
njemu ene izbegavaju opasnosti koje su skopane sa
materinstvom, ne znaju za polni prohtev poto ne zna-
ju za polno uivanje i zadravaju u sebi snagu koju
semena tenost poseduje. Soran, sa svoje strane, pri-
znaje da devianstvo moe imati i neke loe strane,
ali on ih otkriva pre svega kod ena koje ive za-
tvorene u hramovima u kojima ne rade nikakve
korisne vebe. On smatra da je, uopte uzev, uz-
dravanje od polnog optenja u toku celog ivota
korisno za osobe oba pola
48
. Prema tome, lino zdra-
vlje ne moe, po njegovom miljenju, predstavljati
prirodno opravdanje za polno optenje; njega ini
neophodnim jedino obaveza svih ljudi da produa-
vaju ljudsku vrstu, i vie ga namee opti zakon
prirode koji vai za sva iva bia, nego lini nain
ivota.
Ne moemo, razume se, rei da se na uzdra-
vanje od polnog optenja gledalo kao na nekakvu
dunost, niti da je polni in bio predstavljan kao
neto ravo, ali jasno vidimo kako je, pri razrai-
vanju tema koje je filozofska i medicinska misao
IV veka stare ere ve bila izriito formulisala, do-
lo do izvesnog pomeranja naglaska: naroito su
bile isticane dvojake posledice polnog optenja, pro-
irivani su uzajamni odnosi izmeu njega i drugih
procesa u itavom organizmu, naglaavana je nje-
gova krhkost i njegova patogena mo, propisivala
se vea vrednost uzdravanju od njega, i to za osobe
47
Aretej, O simptomima Kroninih bolesti, II, 5, str.
165.
48
Soran, Rasprava o enskim bolestima, I, 7.
137
oba pola. Opasnosti koje prte od polnog optenja
nekada su bile uoavane u njegovoj nehotinoj ne-
obuzdanosti i nepromiljenom troenju semene te-
nosti, a sada se one opisuju pre kao posledica opte
krhkosti ljudskog tela i njegovog funkcionisanja.
S obzirom na sve to, pojmljiva nam je vanost
koju je reim polnih odnosa mogao dobiti u uprav-
ljanju linim ivotom. Govorei o ovom pitanju,
Ruf je upotrebio izvanrednu formulaciju koja sa-
svim izriito povezuje opasnost koja jedinki preti od
polnog optenja sa temeljnim naelom staranja o
sebi: Oni koji se uputaju u polne odnose, a na-
roito oni koji se u njih neumereno uputaju, treba
da se o sebi staraju mnogo vie nego oni drugi,
kako bi, dovodei svoje telo u najbolju moguu kon-
diciju, manje oseali tetne posledice tih odnosa (h
ek ton aphrodisin blab)*
9
.
Ruf iz Efesa, in Orejbasije, Knjige iji pisci nisu
pouzdano utvreni, III, str. 112.
138
3.
REIM POLNIH UIVANJA
Polni inovi moraju, dakle, biti podreeni jed-
nom u najveoj meri predostronom reimu, ali on
se veoma razlikuje od mogunog oblika preskriptiv-
nog sistema kojim bi se nastojao definisati priro-
dan, legitiman i prihvatljiv vid polnih inova.
Upadljivo je da se u uputstvima o sprovoenju tih
reima gotovo nita ne kae o tipu polnih inova
koji su doputeni, niti o onim polnim inovima od
kojih sama priroda odvraa. Ruf, na primer, uzgred
pominje polne odnose zrelih mukaraca sa deacima;
on posredno govori i o poloajima koje u njima
partneri mogu zauzimati, ali to ini zato da bi opas-
nosti koje su sa njima skopane odmah prebacio na
kvantitativni plan; ti odnosi, po njegovim recima,
zahtevaju utroak snage koji je vei od snage to
se troi u onim drugim polnim odnosima
50
. Upad-
ljivo je i to da su ti reimi vie koncesivni nego
normativni-. Poto je prethodno opisao patogene
posledice polnog optenja ukoliko je ono prete-
rano i upranjavano kada za njega nije vreme
Ruf e predloiti svoj reim iznevi najpre naelnu
tvrdnju da ti inovi ni u kom pogledu nisu apso-
lutno kodljivi, ukoliko se i najmanje vodi rauna
o pravovremenosti polnog ina, umerenosti sa ko-
jom ga treba izvriti i zdravstvenom stanju lica
koje ga obavlja
51
. I Galen na restriktivan nain
izraava elju da se ljudima ne zabrani potpuno
Ruf iz Efesa, in Orejbasije, VI, 38; tom III, str.
54tti541. Ruf isto tako primeuje da je stojei stav za-
moran.
Ibid., str. 541.
139
da upranjavaju polne odnose
52
. I najzad, moemo
red da su tu u pitanju reimi koji zavise od da tih
okolnosti i zahtevaju primenu mnogih mera predo-
stronosti kako bi se otkrili uslovi koji e najmanje
remetiti polni in, kao i uslovi u kojima e on naj-
manje naruiti sve vrste ravnotee u ovekovom or-
ganizmu. U tim reimima uzimaju se u obzir etiri
promenljiva inioca: podesnost datog trenutka za
stvaranje potomstva, godine lica koje se uputa u
polni odnos, trenutak obavljanja snoaja (godinje
doba ili doba dana) i individualni temperament.
1. Reim polnih odnds'a i stvaranje potomstva.
Gledite da se lepo potomstvo euteknia ne mo-
e stvoriti ako se pre snoaja ne preduzmu izvesne
mere predostronosti, bilo je tradicionalno u starom
veku. Smatralo se da se sve to naruava pravilan
tok stvaranja potomstva odraava na deci zaetoj
tim inom, i to ne samo zato to deca lie na svoje
roditelje, nego i zato to ona nose peat ina kojim
su stvorena. Seamo se Aristotelovih i Platonovih
preporuka u vezi s tim
53
. Naelo po kome polni
in s obzirom na njegovu svrhu da omogui stva-
ranje potomstva zahteva veliku panju i briljivu
pripremu redovno otkrivamo u zdravstvenim rei-
mima iz doba Carstva. U njima se najpre propisuje
dugotrajno pripremanje za njega; tu je u pitanju
opte pripremanje tela i due zahvaljujui kome
kod dotine jedinke valja da budu stvorene ili sau-
vane odlike kojima semena tenost treba da bude
proeta, a zametak obeleen; jedinka treba samu
sebe da dovede u takvo stanje u kome e predstav-
ljati sliku de teta kakvo eli da ima. U jednom od-
lomku iz Atenajeve Gozbe uenih, koji Orejbasije
navodi u svome Zborniku spisa helenskih i rimskih
lekara, o tome se izriito kae sledee: dua i telo
onih koji nameravaju da stvore potomstvo treba
da su u najboljem stanju; drugim recima, dua tre-
ba da bude spokojna i potpuno poteena bilo pat-
nje, bilo zamorom praenih briga, bilo kakve druge
bolesti; potrebno je da telo bude zdravo i da ni u
52
Galen, in Orejbasije, Knjige iji pisci nisu pouzdano
utvreni, VIII, tom III, str. 110. Obratite, meutim, panju
na umereni Kelsov sud: Ne treba ni previe udeti za
snoajem, ni previe od njega zazirati. (Rasprava o medi-
cini, I, 1, str. 41).
63
Vidi Predavanje ulnim uivanjima, glava trea.
140
kom pogledu ne bude oteeno
54
. Potrebna je i jed-
na kratko trajnija priprema: uzdravanje od polnih
odnosa u toku izvesnog vremena u kome se semena
tenost nagomilava, skuplja, dobij a snagu, dok po-
riv za polnim optenjem dobija potrebnu silinu (su-
vie esti polni odnosi onemoguavaju da semena
tenost dostigne onaj stupanj obogaenosti raznim
sastojcima na kome poseduje svu snagu koju moe
imati); preporuuje se dosta stroga dijeta: ne sme
se jesti ni odve vrela hrana, ni hrana koja sadri
preveliku koliinu vode, treba se zadovoljiti lakim
obrokom koji e izazvati nadraaj neophodan za pol-
ni in koji ne treba da bude ometen prevelikom ko-
liinom hrane; treba se uvati loe probave i uzdr-
avati se od opijanja ukratko, tu je u pitanju
opte proiavanje tela koje e tako dospeti u ono
lagodno stanje koje je ,neophodno za polno opte-
nje; tako ratar zasejava svoju njivu poto ju je
prethodno potpuno oistio od korova
55
. Soran, koji
daje ove savete, ne veruje onima koji nalau da se,
ako se eli valjano stvaranje potomstva, saeka jav-
ljanje punog meseca; po njegovom miljenju, bitno
je da ovek izabere trenutak u kome se osea pot-
puno zdrav, i to u isti mah iz fiziolokih razloga
(kodljivi sokovi koji se lue u telu mogu spreiti
seme da prione uz unutranju stranu materice) i
duevnih razloga (stanje roditelja u trenutku zai-
njanja snano utie na zametak).
Postoji, razume se, jedan trenutak koji je po-
voljniji od drugih trenutaka u ciklusu eninih me-
senih pranja. Prema jednoj veoma staroj metafori
koju e jo veoma dugo hrianski svetenici ko-
ristiti u uputstvima koja budu davali vernicima, ni-
je svako godinje doba pogodno za klijanje poseja-
nog semena, a isto tako nije ni svaki trenutak po-
voljan za razvijanje mukog semena koje je u toku
snoaja ubaeno u matericu
56
. Po Soranovom mi-
ljenju, taj povoljni trenutak predstavlja vreme od-
mah posle mesenog pranja. Argumentacija ovog
helenskog lekara poiva na metafori, koju nije on
M
Atenaj, in Orejbasije, Knjige iji pisci nisu pouzdano
utvreni, VII, tom III, str. 107.
55
Soran, Rasprava o enskim bolestima, I, 10.
Ibid.
141
da upranjavaju polne odnose
52
. I najzad, moemo
rei da su tu u pitanju reimi koji zavise od datih
okolnosti i zahtevaju primenu mnogih mera predo-
stronosti kako bi se otkrili uslovi koji e najmanje
remetiti polni in, kao i uslovi u kojima e on naj-
manje naruiti sve vrste ravnotee u ovekovom or-
ganizmu. U tim reimima uzimaju se u obzir etiri
promenljiva inioca: podesnost datog trenutka za
stvaranje potomstva, godine lica koje se uputa u
polni odnos, trenutak obavljanja snoaja (godinje
doba ili doba dana) i individualni temperament.
1. Reim polnih odnds'a i stvaranje potomstva.
Gledite da se lepo potomstvo euteknia ne mo-
e stvoriti ako se pre snoaja ne preduzmu izvesne
mere predostronosti, bilo je tradicionalno u starom
veku. Smatralo se da se sve to naruava pravilan
tok stvaranja potomstva odraava na deci zaetoj
tim inom, i to ne samo zato to deca lie na svoje
roditelje, nego i zato to ona nose peat ina kojim
su stvorena. Seamo se Aristotelovih i Platonovih
preporuka u vezi s tim
53
. Naelo po kome polni
in s obzirom na njegovu svrhu da omogui stva-
ranje potomstva zahteva veliku panju i briljivu
pripremu redovno otkrivamo u zdravstvenim rei-
mima iz doba Carstva. U njima se najpre propisuje
dugotrajno pripremanje za njega; tu je u pitanju
opte pripremanje tela i due zahvaljujui kome
kod dotine jedinke valja da budu stvorene ili sau-
vane odlike kojima semena tenost treba da bude
proeta, a zametak obeleen; jedinka treba samu
sebe da dovede u takvo stanje u kome e predstav-
ljati sliku deteta kakvo eli da ima. U jednom od-
lomku iz Atenajeve Gozbe uenih, koji Orejbasije
navodi u svome Zborniku spisa helenskih i rimskih
lekara, o tome se izriito kae sledee: dua i telo
onih koji nameravaju da stvore potomstvo treba
da su u najboljem stanju; drugim recima, dua tre-
ba da bude spokojna i potpuno poteena bilo pat-
nje, bilo zamorom praenih briga, bilo kakve druge
bolesti; potrebno je da telo bude zdravo i da ni u
52
Galen, in Orejbasije, Knjige iji pisci nisu pouzdana
utvreni, VIII, tom III, str. 110. Obratite, meutim, panju
na umereni Kelsov su: Ne treba ni previe udeti za
snoajem, ni previe od njega zazirati. (Rasprava o medi-
cini, I, 1, str. 41).
63
Vidi Predavanje ulnim uivanjima, glava trea.
140
kom pogledu ne bude oteeno
54
. Potrebna je i jed-
na kratkotrajnija priprema: uzdravanje od polnih
odnosa u toku izvesnog vremena u kome se semena
tenost nagomilava, skuplja, dobij a snagu, dok po-
riv za polnim optenjem dobija potrebnu silinu (su-
vie esti polni odnosi onemoguavaju da semena
tenost dostigne onaj stupanj obogaenosti raznim
sastojcima na kome poseduje svu snagu koju moe
imati); preporuuje se dosta stroga dijeta: ne sme
se jesti ni odve vrela hrana, ni hrana koja sadri
preveliku koliinu vode, treba se zadovoljiti lakim
obrokom koji e izazvati nadraaj neophodan za pol-
ni in koji ne treba da bude ometen prevelikom ko-
liinom hrane; treba se uvati loe probave i uzdr-
avati se od opijanja ukratko, tu je u pitanju
opte proiavanje tela koje e tako dospeti u ono
lagodno stanje koje je ,neophodno za polno opte-
nje; tako ratar zasejava svoju njivu poto ju je
prethodno potpuno oistio od korova
55
. Soran, koji
daje ove savete, ne veruje onima koji nalau da se,
ako se eli valjano stvaranje potomstva, saeka jav-
ljanje punog meseca; po njegovom miljenju, bitno
je da ovek izabere trenutak u kome se osea pot-
puno zdrav, i to u isti mah iz fiziolokih razloga
(kodljivi sokovi koji se lue u telu mogu spreiti
seme da prione uz unutranju stranu materice) i
duevnih razloga (stanje roditelja u trenutku zai-
njanja snano utie na zametak).
Postoji, razume se, jedan trenutak koji je po-
voljniji od drugih trenutaka u ciklusu eninih me-
senih pranja. Prema jednoj veoma staroj metafori
koju e jo veoma dugo hrianski svetenici ko-
ristiti u'uputstvima koja budu davali vernicima, ni-
je svako godinje doba pogodno za klijanje poseja-
nog semena, a isto tako nije ni svaki trenutak po-
voljan za razvijanje mukog semena koje je u toku
snoaja ubaeno u matericu
56
. Po Soranovom mi-
ljenju, taj povoljni trenutak predstavlja vreme od-
mah posle mesenog pranja. Argumentacija ovog
helenskog lekara poiva na metafori, koju nije on
M
Atenaj, in Orejbasije, Knjige iji pisci nisu pouzdano
utvreni, VII, tom III, str. 107.
55
Soran, Rasprava o enskim bolestima, I, 10.
'* Ibid.
141
sam smislio, prohteva za jelom
57
: materica je silno
ogladnela pa uzima hranu, puni se njome as
krvlju (u redovnim prilikama), a as semenom te-
nou (za vreme oploavanja). Da bi doveo dooplo-
avanja, polni in treba da se izvri u povoljnom
trenutku u okviru tog ritma hranjenja materice,
ali ne pre mesenog pranja, jer kao to je pun e-
ludac sklon da odbaci suviak hrane, da povrati i
odbaci svu u njega unesenu hranu, isto tako reagu-
je i krvlju ispunjena materica. Polni in ne treba
obavljati ni u vreme mesenog odliva krvi, koji
predstavlja neku vrstu njenog prirodnog povra-
anja, jer bi tada i semena tenost mogla biti iz-
baena zajedno sa njom, a ni onda kada je odliv
krvi potpuno prestao, jer materica tada vie nije
u stanju da primi seme u sebe zato to je postala
suva i hladna. Povoljan trenutak za obavljanje pol-
nog ina predstavljaju oni asovi kada krv upravo
prestaje da se odliva iz materice, kada u njoj jo
ima malo krvi, i kada je ona jo topla i stoga na-
teena od prohteva da primi u sebe semenu te-
nost
58
. Taj prohtev koji se ponovo javlja u telu
posle njegovog proiavanja ispoljava se kod ene
u poudi koja je usmerava prema polmim odno-
sima
59
.
Ali to jo nije sve. Da bi se oplodavanje ostva-
rilo u povoljnim uslovima, i da bi dete koje e se
roditi imalo sve mogue dobre osobine, pri izvra-
vanju samog polnog ina treba primeniti izves'ne
mere predostronosti. Soran ne kae nita odree-
nije o tome, nego samo ukazuje na neophodnost
mudrog i mirnog ponaanja kojim se izbegavaju
razuzdanost i sve omamljenosti koje bi mogle da
ostave dubok trag u zametku, poto bi on u neku
ruku bio njihovo ogledalo i njihov svedok: Da pri-
zor tue omamljenosti ne bi ostavio neprijatan uti-
sak na zametak, potrebno je da ena bude uzdr-
Ijiva dok se grli sa muem. Deca esto veoma lie
na roditelje ne samo u telesnom, nego i u duhovnom
pogledu: da zametak ne bi kasnije liio na pijanog
oveka koji bunca, neophodno je da mu i ena
67
Vidi, na primer, Galenov tekst u Orejbasijevom
zborniku, XXII, 3; tom III, str. 53.
58
Soran, navod kod Orejbasija, XII, 7; III, str. 70.
M
Soran, Rasprava o enskim bolestima, I, 10.
142
budu potpuno smireni za vreme snoaja
60
. I najzad,
za vreme trudnoe polni odnosi treba da budu to
je mogue umereniji: u prvo vreme mu i ena
treba potpuno da se odreknu polnog optenja, jer
snoaj uzgibava celo telo, a nijednom delu tela
nije potrebno vie mirovanja nego materici i sve-
mu to je okruuje: onda kada je izloena drmu-
sanju, ona, kao i eludac, izbacuje ono to se u
njoj nalazi
61
. Meutim, neki lekari, kao Galen, na
primer, smatraju da i posle eninog oploavanja
suprunici treba polno da opte i da umereno upra-
njavaju polne odnose u toku trudnoe: Nije uput-
no da se trudne ene ni potpuno odreknu polnih
odnosa, niti da se u njih neprestano uputaju, jer
se one koje su se potpuno bile odrekle polnog opte-
nja teko poraaju, dok one koje su se stalno upu-
tale u polne odnose raaju slabunjavu decu, a mo-
gu ak i da pobace
62
.
Prema tome, postoji itavo jedno upravljanje
polnim uivanjima ije osnovno naelo i razlozi po-
stojanja proizlaze iz staranja za stvaranjem potom-
stva. To ne znai da su suprunici duni da polno
opte samo zato da bi rodili decu: uslovi u kojima
e ena verovatno zaeti briljivo su odreeni, ne
zato da bi se tako tano odredile granice legitim-
nog polnog ina, nego zato da bi se dao koristan sa-
vet onima koji se staraju o tome kakva e im biti
deca. Potomstvo je predmet velike brige u vidu oba-
veze koju bi roditelji mogli da imaju prema njemu,
a isto tako i u vidu njihove obaveze prema sebi sa-
mima, poto je za njih korisno da imaju decu sa
najboljim osobinama. Te obaveze kojima je praeno
stvaranje potomstva odreuju itav niz moguih za-
bluda koje istovremeno predstavljaju i pogreke.
Njih ima toliko mnogo, i one u sam taj in upliu
toliko inilaca da bi mali broj inova kojima se stva-
raju potomci imao srean ishod da priroda nije vina
popravljanju onoga to je tim pogrekama pokvare-
no i izbegavanju velikih nesrea. Tako barem Ga-
len opravdava i neophodnost preuzimanja velikog
broja mera predostronosti i injenicu da se, upr-
" Ibid., I, 10.
Ibid., I, 14.
Galen, in Orejbasije, Knjige iji pisci nisu pouzdano
utvreni, VI; tom III, str. 102.
143
kos svemu, mnoga deca raaju bez telesnih nedo-
stataka: Oevi koji nas zain ju i majke koje nas
hrane u svojoj utrobi, retko kad pravilno postupaju
i esto ine greke dok nas stvaraju; mukarci i e-
ne telesno se sjedinjuju toliko pijani i sa toliko pre-
tovarenim elucem da vie ne znaju ni u kom se
kraju sveta nalaze. Stoga se u takvom stanju za-
eto dete raa sa telesnim nedostacima. Treba li
posle ovoga navoditi pogreke trudne ene koja iz
lenosti prenebregava umereno vebanje, koja se klju-
ka hranom, pada u vatru i naliva se vinom, prete-
rano esto se kupa i uputa u polno optenje kada
za to nije vreme (akairin aphrodision). Ipak, pri-
roda odoleva tolikim poremeajima i otklanja vei-,
nu njih. Seljaci o svemu vode rauna kada zaseja-
vaju njive, dok, primeuje Galen vraajui se i sam
sokratovskoj temi staranja o sebi, ljudi koji u svom
sopstvenom ivotu malo vode rauna o sebi sa-
mima ne brinu mnogo ni o svom potomstvu
68
.
2. Godine lica koje se uputa u polni odnos.
Predavanje ljubavnim nasladama ne treba ni da se
produi do poznih godina, niti prerano da pone.
Polni odnosi su opasni za osobu poodmaklih godina
jer je iscrpljuju, poto njeno telo nije u stanju da
ponovo stvori sastojke koje je izgubilo u toku pol-
nog optenja
64
, ali oni su tetni i onda kada se u
njih uputa premlada osoba. Oni zaustavljaju njeno
rastenje i remete postepeno ispoljavanje znakova
polne zrelosti, koji su plod stvaranja sastojaka se-
mene tenosti u telu. Duevni i telesni razvitak
niim nije toliko sputan kao preranim i preterano
estim polnim optenjem
65
. Galen, sa svoje strane,
kae: Mnogi mladi ljudi obolevaju od nekih ne-
izleivih bolesti zbog toga to su po svaku cenu hteli
da ponu sa polnim optenjem pre vremena koje je
priroda za to odredila
66
. Koje je vreme priroda od-
redila kao pravo vreme za prvi snoaj? Da li je to
vreme kada se pojavljuju, ili vreme kada se usta-
M
Galen, O radu delova ljudskog tela, XI, 10.
44
Galen, in Orejbasije, Knjige iji pisci nisu pouzdano
utvreni, VIII, tom III, str. 110.

5
Atenaj, in Orejbasije, Knjige iji pisci nisu pouzda-
no utvreni, XXI; tom III, str. 165.
Galen, in Orejbasije, Knjige iji pisci niu pouzdano
utvreni, VIII; tom III, str. 111.
144
Ijuju znaci polne zrelosti? Svi lekari slono izjav-
ljuju da deaci postaju polno zreli otprilike u etr-
naestoj godini, ali svi isto tako slono izjavljuju da
oni ne treba tako rano da se uputaju u polne od-
nose. U njihovim spisima gotovo ne nalazimo nikak-
vo precizno uputstvo u vezi sa uzrastom u kome se
moe prvi put stupiti u polni odnos, ali oni u sva-
kom sluaju ukazuju na to da sve dok telo ne uspe
da stvori semenu tenost u njenom konanom sas-
tavu a zato je potrebno nekoliko godina od po-
jave prvih znakova puberteta nije preporuljivo
da je mladii izbacuju iz tela. Otuda je neophodan
osoben reim ivljenja ija je svrha da obezbedi uz-
dravanje mladia od polnog optenja. U skladu sa
tradicijom, lekari preporuuju ivot ispunjen na-
pornim telesnim vebama. Tako, na primer, Atenaj
kae: Poto stvaranje semene tenosti poinje u
tom uzrastu (u etrnaestoj godini), i poto mladi
ljudi oseaju veoma snane prohteve koji ih pod-
stiu da se uputaju u polne odnose, oni treba veoma
mnogo da upranjavaju razne telesne vebe kako bi,
odmah izlaui duu i telo zamoru, mogli da jo
od samog poetka obuzdavaju svoje polne prohte-
ve
97
.-
Kada su u pitanju devojke, ovo pitanje postav-
lja se malo drugaije. Obiaj veoma ranog udava-
nja devojaka podsticao je, bez sumnje, lekare da
prihvate da devojke mogu stupati u prvi polni od-
nos i zatrudneti im se kod njih meseno pranje
ustali
68
. Tako misli Soran, koji savetuje da se doba
za udaju odreuje na osnovu organskih merila, a
ne polazei od oseanja samih devojaka, jer se, pod
uticajem naina vaspitavanja, ovo moe probuditi
pre nego to ensko telo polno sazri; poto semena
tenost treba da postane zametak iz koga e nastati
jedno novo bie, polno optenje je opasno onda
kada enino telo nije doseglo onu polnu zrelost koja
je neophodna za raanje dece; prema tome, poeljno
je da devojka ostane devica sve dok se meseno
pranje samo od sebe ne uspostavi
69
. Neki drugi le-
47
Atenaj, in Orejbasije, Knjige iji pisci nisu pouz-
dano utvreni, XXI; tom III, str. 164105.
w
O ovim vezama izmeu doba za udaju i problema-
tizovanja eninog zdravlja, vidi u A. Rousselle, Porneia,
str. 4952.
** Soran, Rasprava o enskim bolestima, I. 8.
to
145
kari smatraju da bi devojke mnogo kasnije trebalo
da se udaju. Tako, na primer, Ruf iz Efesa dri da
trudnoa pre navrene osamnaeste godine moe biti
tetna i po majku, i po dete. Efeki lekar podsea
na to da je Hesoid jo odavno preporuio taj uzrast
kao pogodan za udaju, a isto tako i na to da on
po miljenju nekih lekara to su sasvim pozne go-
dine za udaju u staro doba nije imao one loe
strane koje je kasnije mogao dobiti: tada je ivot
ena bio isto toliko ispunjen radom koliko i ivot
mukaraca; kasnije su preterano obilna ishrana i
dokolica izazvali poremeaje kod neudatih devoja-
ka, inei poeljnim polne odnose koji su u stanju
da olakaju odliv krvi pri mesenom pranju. Stoga
Ruf predlae da se devojke srazmerno kasno udaju
(otprilike u osamnaestoj godini), ali da se za brak
pripremaju primenjujui itav jedan reim po kome
treba da ive ak i pre nego to uu u doba polne
zrelosti; u detinjstvu devojice treba da budu iz-
meane sa deacima, a zatim ih, kada odrastu i ka-
da doe vreme da ih od ovih odvoje, treba podvrg-
nuti veoma predostronom reimu: one ne smeju
jesti meso niti odve hranljiva jela, ne smeju piti
vino ili ga mogu piti u vrlo malim koliinama, tre-
ba mnogo da etaju i da rade telesne vebe. Treba
imati na umu da im nita ne kodi toliko kao do-
kolica, i da je korisno da se vebanjima podstak-
ne strujanje toplote u njihovom telu i da se probudi
njihov temperament, ali na takav nain da one osta-
nu ene a ne postanu mukobanje. Pevanje u horu
i zajedniko plesanje predstavljaju, po Ruf ovom mi-
ljenju, najbolji oblik vebanja: Horske pesme ni-
su bile izmiljene jedino radi ukazivanja asti Zev-
su, nego i radi ouvanja zdravlja
70
.
3. Pitanje pogodnosti trenutka za obavljanje
snoaja. Kairos za obavljanje polnog ina bio je
povod mnogim raspravama. Kada je u pitanju vre-
me u irem smislu rei, dosta lako se prihvata tra-
dicionalni raspored: zima i prolee su najpovoljnija
godinja doba za polno optenje; jesen neki lekari
prihvataju, a drugi je odbacuju, dok veina smatra
da se preko leta treba u najveoj moguoj meri uz-
70
Ruf iz Efesa, in Orejbasije, Knjige iji pisci nisu
pouzdano utvreni, II; tom III, str. 8285.
146
dravati od polnog optenja
71
. Zauzvrat, odreiva-
nje trenutka dana u kome je preporuljivo polno
optiti zavisi od raznih razloga. Pitanje izbora tog
trenutka povezano je ako ostavimo po strani ver-
tike razloge koje Plutarh pominje u jednom od svo-
jih Gozbenih razgovora
72
sa pitanjem telesnih
vebi, obeda i varenja. Bolje je ne raditi suvie na-
porne telesne vebe pre polnog odnosa, jer potrebnu
snagu one usmeravaju u druge delove tela; nasu-
prot tome, posle polnog ina preporuljivo je oku-
pati se i istrljati, jer se trljanjem vraa telu snaga.
Nije dobro uputati se u polni odnos pre obeda, ka-
da je ovek izgladneo, jer u tim okolnostima polni
in ne zamara, ali se ne moe obaviti s punom sna-
gom
73
. S druge strane, pak, treba izbegavati obil-
ne obede i opijanje. Uvek je kodljivo polno optiti
za vreme varenja: Eto zato snoaj usred noi
poiva na jednoj zabludi, jer tada hrana jo nije
.svarena; isti je sluaj i sa ranim jutarnjim snoajem,
zato to bi se moglo dogoditi da u elucu jo ima
loe svarene hrane i zato to nekorisni sastojci
pojedene hrane jo nisu svi izlueni iz organizma
u mokrai i stolici
74
. Tako naposletku ispada da je
najbolje polno optiti posle umerenog obroka i pre
spavanja ih, eventualno, pre popodnevnog poin-
ka; time to tada telo ini naj'nadraenijim sama
priroda je, po Rufovim recima, pokazala da taj tre-
nutak pretpostavlja svim drugim trenuaima. Uo-
stalom, ako suprunici ele da stvore potomstvo, on-
da mu treba da se uputa u polni odnos poto se
dobro najeo i napio, dok ena treba manje da jede
i pije pre polnog optenja; potrebno je, naime, da
jedno od njih dvoje daje ono to drugo prima
73
.
Galen je istog miljenja: on preporuuje da se polno
opti neposredno pred spavanje, posle obroka koji
io pristojan, ali pri tom ne preoptereuje suvie e-
ludac; tako je pojedena hrana dovoljna da utoli
11
Kels, Rasprava o medicini, I, 3; Ruf iz Efesa, in
Orejbasije, VI, 38; tom I, str. 543; Galen in Orejbasije,
Knjige iji pisci nisu pouzdano utvreni, VIII, str. 110. U
vezi sa thn rasporeivanjem polnih uivanja po godinjim
dobima, vidi Predavanje ulnim uivanjima, glava druga.
72
Plutarh, Gozbeni razgovori, III, 6, 1089 a.
n
Ruf iz Efesa, in Orejbasije, VI, 38; tom I, str. 540
1 .sledee strane.
74
Ibi., str. 547.
Ibi., str. 549.
10*
147
glad i okrepi telo, dok san omoguava otklanjanje
umora; pored toga, taj je trenutak najpogodniji za
stvaranje potomstva i zato to ena bolje zadrava
semenu tenost onda kada posle polnog odnosa za-
spi ; i najzad, priroda sama po sebi pokazuje da taj
trenutak stavlja iznad svih drugih time to tada bu-
di polni prohtev
76
.
4. Individualni temperamenti. Ruf iznosi opte
naelo po kome su za snoaj predisponirane one
osobe u ijem telu ima manje-vie dovoljno toplo te
i vlanosti; zauzvrat, polno optenje pre kodi oso-
bama u ijem organizmu nema dovoljno toplote i
vlanosti. Da bi se odrala ili ponovo uspostavila
topla vlanost koja je potrebna u polnim odnosima,
potrebno je da se suprunici neprestano pridravaju
itavog jednog sloenog reima prikladnih vebi i
odgovarajue ishrane. Polni ivot i ouvanje ravno-
tee u organizmu koju on moe dovesti u pitanje
zahteva ju da se brani drugovi strogo pridravaju
itavog jednog naina ivljenja. Korisno je piti vino
svetloute boje, jesti hleb od mekinja ispeen u
hlebarskoj pei (njihova vlaost pomae stvaranju
ili regulisanju vlanosti u organizmu), jesti jaree,
jagnjee, kokoije, tetrebovo, jarebiije, guije i pa-
ije meso, hobotnice i mekuce, zatim repu, bob,
pasulj i slanutak (zbog njihove kalorinosti). Treba
uz to etati ili jahati, trati, ali ni prebrzo, ni pre-
sporo; zauzvrat, ne treba upranjavati naporne ve-
be, valja se kloniti naglih pokreta poput onih koji
se prave pri bacanju koplja (jer oni usmeravaju
hranljive sastojke pojedene hrane u druge delove
tela), kupanja u vreloj vodi, pregrevanja i prehlada,
suvie napornih poslova, a isto tako valja izbegavati
i sve ono to doprinosi telesnom zamoru gnev,
previe ivo radovanje i bol
77
.
Galen, in Orejbasije, Knjige iji pisci nisu pouzdano
utvreni, VIII, tom III, str. 111. Moemo dodati da Kels
smatra da je bolje polno optiti nou, pod uslovom da
suprunici nisu pre toga jeli i da ne probde celu no posle
koje bi odmah morali da se prihvate posla (Rasprava o
medicini, I, 1, str. 41).
77
Ruf iz Efesa, in Orejbasije, VI, 38; tom I, str.
543546.
148
4.
RAD DUE
Reim predavanja polnim uivanjima koji su
helenski i rimski lekari i pisci predlagali u svojim
.spisima u celosti je, kako izgleda, bio usredsreen
na telo: stanje u kome se ono nalazi, razne vrste
ravnotee u njemu, bolesti koje ga napadaju i nje-
gove opte ili privremene sklonosti ukazuju se kao
glavni promenljivi inioci koji treba da odreuju po-
naanja ljudi. Telo u neku ruku namee svoju volju
Iclu. Pa ipak, i dua u tome treba da igra odreenu
ulogu, i lekari se njoj okreu da bi joj odredili ta
treba da uradi, jer neprestano postoji opasnost da ona
odvue telo od njegove vlastite mehanike i njegovih
osnovnih potreba; ona podstie ljude da zadovolja-
vaju svoje prohteve u nevreme, da deluju u proble-
matinim okolnostima, da se suprotstavljaju prirod-
nim sklonostima. Ljudima je potreban reim koji
bi veoma briljivo vodio rauna o svim elementima
fiziologije zato to, pod uticajem vlastitih matarija,
vlastitih strasti i vlastitih ljubavi, oni neprestano
tee da se od nje udalje. Ni devojke ni mladii ne-
maju jasnu predstavu ak ni o tome u kome je
uzrastu poeljno da prvi put stupe u polni odnos
sa osobom suprotnog pola: pod uticajem naina vas-
pitavanja i navika, polni prohtev moe se prerano
javiti
78
.
Prema tome, razborita dua treba da igra dvo-
jaku ulogu: bie potrebno da ona propie telu reim
koji bi stvarno bio odreen njegovom vlastitom pri-
rodom, napetostima koje u njemu postoje, stanjem
i okolnostima u kojima se ono nalazi; ali taj reim
ona e moi pravilno da mu odredi samo ukoliko je
prethodno pregnula da samu sebe potpuno dovede
78
Soran, Rasprava o enskim bolestima, I, 8.
149
u red, to jest ukoliko je odstranila svoje zablude,
obuzdala svoje matarije, zagospodarila prohtevima
zbog kojih se ne dri umerenosti koju telo propisuje
kao svoj zakon. To poniranje due u sebe da bi sa-
mu sebe uinila boljom, Atenaj u ijim je shva-
tanjima vidljiv uticaj stoike filozofije veoma ja-
sno definie kao uslov utvrivanja valjanog telesnog
reima: Odraslim osobama odgovara celovit reim
namenjen kako dui, tako i telu . . . mi treba da na-
stojimo da stiavamo svoje porive (hormai) i pona-
amo se tako da nai prohtevi (prothumiai) ne pre-
mauju nae vlastite snage
79
. U pomenutom rei-
mu nije, dakle, re o podsticanju due na borbu
protiv tela, pa ak ni o ustanovljavanju naina po-
mou kojih bi ona mogla da se brani od njega, nego
je pre re o tome da, dua sama sebe oslobodi svo-
jih nedostataka kako bi mogla da usmerava telo
drei se zakona koji, u stvari, predstavlja njegov
vlastiti zakon.
Taj rad koji dua treba da obavi lekari su opi-
sali govorei o tri elementa koji pacijenta mogu
odvui preko granica trenutnih potreba njegovog
organizma: to su, po njihovom miljenju, delovanja
polnog prohteva, prisustvo erotikih slika i privre-
nost ulnom uivanju.
1. U reimu koji lekari propisuju, nije re o
tome da se odstrani polni prohtev, jer je njega sa-
ma priroda usadila u sve ivotinjske vrste kao sred-
stvo koje e nadraivati mujake i enke i usmera-
vati ih jedne prema drugima. Prema tome, nita se
ne bi vie protivilo prirodi i nita ne bi bilo kod-
ljivije od nastojanja da se polni odnosi i uivanja
koja oni donose uine potpuno nezavisnim od pri-
rodne snage polnog prohteva; nikada ne treba, iz
elje za razvratom ili zato da bi se trenutno poti-
snula svest o iznemoglosti koju starost donosi, po-
kuavati vie od onog to sama priroda trai. Covek
ne treba da polno opti aneu epithumein, to jest
ukoliko nije osetio polni prohtev tako glasi savet
koji Ruf daje u svojoj raspravi O satirijazi. Ali pol-
ni prohtev ima dva vida: on se javlja u telu i u
dui, pa se stoga problem koji reim treba da rei
sastoji u uspostavljanju pravog uzajamnog odnosa
79
Atenaj, in Orejbasije, Knjige iji pisci nisu pouzdano
utvreni, 21; tom III, str. 165.
150
Izmeu ta dva vida. Treba postupati tako da delova-
nja ta dva vida budu koordinisana i to je mogue
vie prilagoena jedno drugom. Ruf je to izvan-
redno formulisao: Najbolje je da mukarac polno
opti onda kada ga na to neodoljivo postiu proh-
tcv koji osea u dui i potreba koju osea u telu
80
.
Dogaa se da smo telo dovede u pitanje taj
prirodni uzajamni odnos onda kada se u neku ruku
potpuno samo raspomami i kada u dui nita ne od-
govara toj nadraenosti kojom je ono obuzeto. Ono
He podaje nekakvom istom mahnitanju i polni in
tada postaje potpuno paroksistian, kao to Ruf
to kae. Izgleda da ovaj isti Ruf ima u vidu tu isto
telesnu nadraenost onda kada pominje porive (hor-
mai) koji prate simptome koji nagovetavaju maniju
ili epilepsiju
81
. Ona se ispoljava, ali u drugaijem
obliku, i u satirijazi ili u spermatoreji : u prvoj bo-
lesti, polni organi se sami od sebe nadrauju, dok
no u drugoj semena tenost obilno izliva iz polnog
organa i izvan snoaja i bez podsticaja neke u
nonom snu viene erotike slike; poto je izgubio
Hvaku kontrolu nad svojim pomahnitalim telesnim
trojem, bolesnik se iscrpljuje i posle izvesnog vre-
mena umire od iscrpljenosti
82
.
Ali moe se dogoditi i suprotno da se dua
potpuno udalji od oblik u kojima se polni prohtev
ispoljava u telu i prekorai njegove granice. Da bi
oznaili to preterivanje, Ruf i Galen upotrebljavaju
simptomatinu re doxa (predstava). Umesto da ob-
raa panju samo na ono to je potrebno i neophod-
no telu u kome se nalazi, dua doputa da je povuku
za sobom neke predstave koje su joj svojstvene,
nisu saobraene nikakvoj telesnoj potrebi. To su
varljive i prazne predstave (kenai). Kao to telo
ne treba da se podaje polnom prohtevu ukoliko u dui
ne postoji neto to se sa njim poklapa, tako ni dua
ne treba da ide dalje od onoga to telo zahteva i
flto nalau njegove potrebe. Ali u prvom sluaju u
pitanju je bolest koju e neki lekovi moda moi
da ublae, dok je u drugom sluaju u pitanju pre
nvcga duhovni reim koji valja primeniti na sebe
m Ruf iz Efesa, in Orejbasije, VI, tom I, str. 549.
Ruf iz Efesa, Del, str. 75.
lM
Kels, Rasprava o medicini, IV, 28.
151
samog. Taj reim Ruf ovako saeto opisuje: Zago-
spodariti duom i nagnuti je da se pokorava telu
85
.
Ova reenica delovae paradoksalno ako pomi-
slimo na onaj tako osvetani stav po kome dua ne
treba da dopusti da njome upravljaju telesni pori-
vi; meutim, nju treba razumeti u okviru sasvim
odreenog teorijskog i medicinskog konteksta iz ko-
ga smo je uzeli (moda su stavovi koji su u njemu
izneti nastali pod uticajem stoike filozofije). Sve-
sno potinjavanje telu treba da bude shvaeno kao
oslukivanje razuma koji je upravljao uspostavlja-
njem reda u prirodi i podesio telesni mehanizam
onako kako mu odgovara da bi ostvario svoje ci-
ljeve. Postoji opasnost da doxai odvrate duu od tog
u prirodi prisutnog razuma i da probude suvine
polne prohteve; trezveni i na stvarnom poznavanju
ivih bia zasnovani zdravstveni reim treba da us-
meri panju na njega. Iz tog razloga primer pona-
anja ivotinja, koji je toliko esto bio korien da
bi se diskvalifikovali ovekovi polni prohtevi, moe,
naprotiv, da slui ljudima kao obrazac kako treba
da se vladaju. Re je, naime, o tome da se u svom
reimu parenja ivotinje dre iskljuivo svojih te-
lesnih poriva, a ne slede nita vie niti bilo ta dru-
go osim njih; po Rufovim recima, njihovim ponaa-
njem upravljaju pa, prema tome, treba da uprav-
ljaju i ponaanjem ljudi ne doxai, nego pred-
znaci delovanja polnog nagona kome je potrebno
pranjenje. I Galen isto tako smatra da se ivoti-
nje pare ne zato to ih na to podstie predstava
doxa da je telesno uivanje neto prijatno,
nego zato da bi izbacile iz tela semenu tenost
ije ih prisustvo mui; za njih ne postoji nikakva
razlika izmeu onoga to ih podstie da se pare !
onog to ih podstie da prirodno izbacuju bilo iz-
met, bilo mokrau
84
.
Prema tome, u reimu koji propisuju, lekari
predlau nekakvo animalizovanje polnog prohteva
(epithumia), to treba shvatiti kao najstroe mogue
podreivanje telesnim potrebama elje za polnim op-
tenjem ponikle u dui, kao etiku polnog prohteva
koja uzima za svoj obrazac fiziki mehanizam izba-
85
Ruf iz Efesa, in Orejbasije, VI, tom I, str. 550.
84
Galen, O poremeajima zahvaenim elovima ove-
kovog tela, tom II, str. 666689.
152
ci van ja izmeta i mokrae iz organizma, i kao strem-
ljenje ka jednom idealnom stanju u kome dua, koja
ko oslobodila svih svojih ispraznih predstava, obra-
a panju samo na strogo celishodno regulisano iz-
bacivanje organskih sastojaka iz tela.
2. Otuda se svi lekari pokazuju nepoverljivi ka-
da su u pitanju slike (phantasiai). Oni redovno
govore o njima u leenjima koja predlau. Tako,
na primer, leenje satirijaze koje Ruf predlae ima
dva vida: prvi se tie ishrane, iz koje treba izbaciti
sve ljute namirnice, dok se drugi odnosi na duevne
podsticaje: Pacijent mora da izbegava razgovore,
misli i elje koji su vezani za polne odnose, a vie
od svega mora da se kloni onog to oi vide, poto
dobro zna da sve to, ak i u snu, [. . . ] podstie na
polno optenje i onda kada se prethodno uzdrao
od snoaja posle obilnog obroka sastavljenih od
sonih jela
85
. Galen je u istom duhu predloio ku-
ru sa dvojakim ienjem jednom svom prijatelju
koji vie nije stupao u polne odnose, ali je, zauzvrat,
oseao stalnu polnu nadraenost; posavetovao ga je
da se najpre oslobodi telesne napetosti izbacujui
nagomilanu semenu tenost, a da zatim, poto je
tako odstranio iz svog tela ono to je neisto, vie
ne doputa da mu u svest prodre bilo ta to bi u
njoj moglo da se zadri u vidu nekih slika: Nepre-
stano treba da se kloni prizora, misli i seannja koji
su u stanju da probude polne prohteve
86
.
Ima nekoliko vrsta tih opasnih slika koje bude
u dui prazne polne prohteve, koji nisu povezani
sa telesnim potrebama. Postoje, razume se, slike to
se javljaju u snu i o kojima, kako izgleda, lekari
vode rauna naroito onda kada su praene izluiva-
njem semene tenosti: otuda oni tako esto savetuju
svojim pacijentima da ne spavaju na leima, da pre
spavanja ne piju i ne jedu previe, da pre nego to
e zaspati ne razmiljaju ni o emu to bi ih moglo
uzbuditi. U svakom sluaju, Ruf iz Efesa izlae te
savete u duem odeljku govorei o reimu koga
treba da se pridravaju oni koje mui nezajaljiv
polni prohtev: Treba legati pre na bok, nego na
85
Ruf iz Efesa, Del, str. 7475.
64
Galen, O poremeajima zahvaenim delovima ove~-
kovog tela, VI, 6; tom II, str. 704705.
153
lea. . ,
87
. Meu slike kojih se valja kloniti treba
uvrstiti slike koje se mogu videti u pozoritu, a
zatim i slike izazvane onim to se ita, pesmom, mu-
zikom i igrom, koje se utisku ju u ovekov duh a
pri tom nemaju svoj korelat u telesnim potrebama.
Galen je tako bio u prilici da zapazi pojave neza-
jaljivog polnog prohteva kod pacijenata koji ne
odbacuju kao to to ine osobe koje su po svojoj
prirodi edne i koje su se dugo uzdravale od polnih
odnosa pomisao o uivanju u polnim odnosima
nego, naprotiv, uspevaju da zamisle ta uivanja po-
to su videli prizore to su u stanju da ih uzbude, ili
zato to ih se seaju. Kod tih pojedinaca podralji-
vost spolovila potpuno se razlikuje od one podra-
ljivosti koja se ispoljava kod mukaraca u ijoj se
svesti nije ak ni javila predstava o ljubavnim na-
slaivanjama
88
.
Ali pod reju phantasia treba u skladu sa
znaenjem u kome je filozofi upotrebljavaju pod-
razumevati i vizuelne opaaje. Opasno je ne samo
zamiljati uivanje u polnom odnosu ili podseati
ga se, nego isto tako i gledati ga. Veoma staru temu
u okviru tradicionalnog ednog stava prema ljubav-
nim nasladama predstavlja stanovite da uivanje u
polnom odnosu treba doivljavati pre nou i u mra-
ku, nego u po bela dana. Ali ovom istom pravilu pri-
pisuje se i vrednost mere u okviru zdravog polnog
ivota: zahvaljujui tome to ne vidi uivanje u pol-
nom odnosu, ovek uspeva da se sauva od slika
koje bi mu se mogle urezati u duu, da bi mu po-
tom u nepogodnim trenucima ponovo izlazile pred
oi. Ovo pitanje Plutarh dotie u vezi s kairosom,
to jest pravim trenutkom za polno optenje; meu
razloge zbog kojih se treba kloniti polnog optenja
na svetlosti on ubraja i staranje da se ne vide sli-
ke ulnog uivanja koje neprestano obnavljaju
na polni prohtev; nasuprot tome, zato to skriva
nezajaljivi polni prohtev i pomamni zanos ko-
87
Ruf iz Efesa, Del, tr. 74. U medicinskim spisima iz
doba o kome govorimo veoma esto nailazimo na shvatanje
da spavanje na leima nadrauje polne organe i izaziva
none polucije. Upor. Galen, O poremeajima zahvaenim
elovima ovekovog tela, VI, 6; Diokle, in Orejbasije, III,
177.
88
Galen, O poremeajima zahvaenim elovima o-
vekovog tela, VI, 6.
154
lima nai polni inovi mogu biti proeti, mrak od-
vraa i uspavljuje polni nagon i uva ga od toga da
(ic, podlegavi delovanju vienih slika, nasue na
podvodnu stenu razbludnosti
89
.
Na ovom mestu moemo da podsetimo na to da
Hv o pitanju slika veoma mnogo raspravljalo u
l|ubavnoj poeziji. Smatralo se da je pogled naj-
(ouzdaniji prenosilac ljubavne strasti; ona pomou
njega prodire u srce i pomou njega se odrava.
Propertije smatra da ljubavni nestaluci gube od
svojih ari u mraku; no je neprijateljica lju-
bi vi . . . Sestru Apolonovu Endimion je nag zaneo,
i boginja ta naga mu je u zagrljaj pala
90
. Samim
Um, smatralo se da su pogled, svetlost i slika opa-
ri ni po moralnu strogost (ovaj isti Propertije misli da
< u Rimu bestidnost rairila onda kada su slike
bile unesene u kue)
91
, a isto tako i po samu ljubav
na koju rune slike mogu neprijatno delovati. Ovi-
dije preporuuje onome ko eli da sauva ljubav da
bude oprezan: Nemoj putati da svetlost prodre u
lonieu kroza sve prozore; za mnoge delove naeg
U'la bolje je da se ne vide na svetlosti dana
92
. Upra-
vo zato surovo runa slika moe posluiti kao iz-
vanredno sredstvo za odbranu od ljubavne strasti,
ili ak i za oslobaanje od nje. Kada mukarac eli
da se oslobodi neke ljubavi, kae Ovidije u delu Le-
Icovi od ljubavi (Remedia Amoris), onda je najbolje
dn pusti svetlost u lonieu pre nego to e se upu-
Ntiti u polni odnos; slika telesnih nedostataka vo-
ljene ene, tragova neistoe i semene tenosti ure-
zuje se u njegovu svest i budi odvratnost u njemu.
Dobro je i da mukarac bane kod svoje drage rano
Izjutra, dok se ona jo nije doterala.
93
Treba izgra-
diti itavu jednu tehniku korienja slike radi pod-
Nticanja ili suzbijanja ljubavi. Uostalom, od kraja
Ntnrog veka pa naovamo, borba protiv erotikih sli-
ka u svesti ili izvan nje, kao uslov i jemstvo isprav-
89
Plutarh, Gozbeni razgovori, III, 6, 1089a.
99
Propertije, Elegije, II, 15.
91
Ibid., II, 6.
92
Ovidije, Ljubavna vetina, III, 808.
" Ovidije, Lekovi od ljubavi, stih 390 i dalje; stihovi
:i45348. Upor. u delu Ljubavna vetina, III, 209, sa save-
tom koji pesnik daje enama da se ne doteruju u prisustvu
muSkarca koji je u njih zaljubljen.
155
lea. . ,
87
. Meu slike kojih se valja kloniti treba
uvrstiti slike koje se mogu videti u pozoritu, a
zatim i slike izazvane onim to se ita, pesmom, mu-
zikom i igrom, koje se utisku ju u ovekov duh a
pri tom nemaju svoj korelat u telesnim potrebama.
Galen je tako bio u prilici da zapazi pojave neza-
jaljivog polnog prohteva kod pacijenata koji ne
odbacuju kao to to ine osobe koje su po svojoj
prirodi edne i koje su se dugo uzdravale od polnih
odnosa pomisao o uivanju u polnim odnosima
nego, naprotiv, uspe va ju da zamisle ta uivanja po-
to su videli prizore to su u stanju da ih uzbude, ili
zato to ih se seaju. Kod tih pojedinaca podralji-
vost spolovila potpuno se razlikuje od one podra-
ljivosti koja se ispoljava kod mukaraca u ijoj se
svesti nije ak ni javila predstava o ljubavnim na-
slaivanjama
88
.
Ali pod reju phantasia treba u skladu sa
znaenjem u kome je filozofi upotrebljavaju pod-
razumevati i vizuelne opaaje. Opasno je ne samo
zamiljati uivanje u polnom odnosu ili podseati
ga se, nego isto tako i gledati ga. Veoma staru temu
u okviru tradicionalnog ednog stava prema ljubav-
nim nasladama predstavlja stanovite da uivanje u
polnom odnosu treba doivljavati pre nou i u mra-
ku, nego u po bela dana. Ali ovom istom pravilu pri-
pisuje se i vrednost mere u okviru zdravog polnog
ivota: zahvaljujui tome to ne vidi uivanje u pol-
nom odnosu, ovek uspeva da se sauva od slika
koje bi mu se mogle urezati u duu, da bi mu po-
tom u nepogodnim trenucima ponovo izlazile pred
oi. Ovo pitanje Plutarh dotie u vezi s kairosom,
to jest pravim trenutkom za polno optenje; meu
razloge zbog kojih se treba kloniti polnog optenja
na svetlosti on ubraja i staranje da se ne vide sli-
ke ulnog uivanja koje neprestano obnavljaju
na polni prohtev; nasuprot tome, zato to skriva
nezajaljivi polni prohtev i pomamni zanos ko-
87
Ruf iz Efesa, Del, tr. 74. U medicinskim spisima iz
doba o koine govorimo veoma esto nailazimo na shvatanje
da spavanje na leima nadrauje polne organe i izaziva
none polucije. Upor. Galen, O poremeajima zahvaenim
elovima ovekovog tela, VI, 6; Diokle, in Orejbasije, III,
177.
88
Galen, O poremeajima zahvaenim elovima o-
vekovog tela, VI, 6.
154
jima nai polni inovi mogu biti proeti, mrak od-
vraa i uspavljuje polni nagon i uva ga od toga da
se, podlegavi delovanju vienih slika, nasue na
podvodnu stenu razibludnosti
89
.
Na ovom mestu moemo da podsetimo na to da
se o pitanju slika veoma mnogo raspravljalo u
ljubavnoj poeziji. Smatralo se da je pogled naj-
(jouzdaniji prenosilac ljubavne strasti; ona pomou
njega prodire u srce i pomou njega se odrava.
Propertij e smatra da ljubavni nestaluci gube od
svojih ari u mraku; no je neprijateljica lju-
bavi . . . Sestru Apolonovu Endimion je nag zaneo,
ji i boginja ta naga mu je u zagrljaj pala
90
. Samim
tim, smatralo se da su pogled, svetlost d slika opa-
sni po moralnu strogost (ovaj isti Propertije misli da
se u Rimu bestidnost rairila onda kada su slike
bile unesene u kue)
91
, a isto tako i po samu ljubav
na koju rune slike mogu neprijatno delovati. Ovi-
dije preporuuje onome ko eli da sauva ljubav da
bude oprezan: Nemoj putati da svetlost prodre u
lonieu kroza sve prozore; za mnoge delove naeg
tela bolje je da se ne vide na svetlosti dana
92
. Upra-
vo zato surovo runa slika moe posluiti kao iz-
vanredno sredstvo za odbranu od ljubavne strasti,
ili ak i za oslobaanje od nje. Kada mukarac eli
da se oslobodi neke ljubavi, kae Ovidije u delu Le-
Icovi od ljubavi (Remedia Amoris), onda je najbolje
da pusti svetlost u lonieu pre nego to e se upu-
stiti u polni odnos; slika telesnih nedostataka vo-
ljene ene, tragova neistoe i semene tenosti ure-
zuje se u njegovu svest i budi odvratnost u njemu.
Dobro je i da mukarac bane kod svoje drage rano
izjutra, dok se ona jo nije doterala.
93
Treba izgra-
diti itavu jednu tehniku korienja slike radi pod-
sticanja ili suzbijanja ljubavi. Uostalom, od kraja
starog veka pa naovamo, borba protiv erotikih sli-
ka u svesti ili izvan nje, kao uslov i jemstvo isprav-
89
Plutarh, Gozbeni razgovori, III, 6, 1089a.
M
Propertije, Elegije, II, 15.
81
Ibid., II, 6.
92
Ovidije, Ljubavna vetina, III, 808.
88
Ovidije, Lekovi od ljubavi, stih 399 i dalje; stihovi
345348. Upor. u delu Ljubavna vetina, III, 209, sa save-
tom koji pesnik daje enama da se ne doteruju u prisustvu
mukarca koji je u njih zaljubljen.
155
nog vladanja u polnom ivotu, predstavi jace jedan
od najpostojanijih vidova polne etike.
3. Preostaje jo pitanje ulnog uivanja koje
je, kao to je poznato, priroda uklopila u proces
polnih odnosa. Moe li se ono odstraniti, ili moe li
se polni odnos obavljati na takav nain da se ono
ne oseti? O tome ne moe biti ni govora, poto je
ono neposredno vezano za pokrete samog tela i za
mehanizme zadravanja izbacivanja semena i erek-
cije. Ipak, Galen smatra da se moe spreiti da to
uivanje ne postane uzrok preterivanja u ekonomiji
polnih odnosa. U postupku koji on predlae oigle-
dan je uticaj stoike filozofije: re je o tome da
svako treba da smatra da ulno uivanje nije nita
drugo do ono to prati polni in, i da u njemu ni-
kada ne treba videti razlog da se taj in obavi. Za
Galena, kao to smo to ve videli, predstava da je
ulno uivanje neto prijatno nije svojstvena 'ivo-
tinjama (zahvaljujui toj injenici, one u svom pol-
nom ponaanju ispoljavaju umerenost zasnovanu na
prirodnom nagonu); za razliku od njih, oni mu-
karci koji tako misle o ulnom uivanju izlau se
opasnosti da prieljkuju polne odnose zbog naslada
koje oni pruaju, i da se, prema tome, vezuju za
njih i da uvek ele da ih ponovo doive.
Prema tome, zadatak na razumu zasnovanog re-
ima ulnih uivanja, sastoji se u tome da Se ulna
naslada odbaci kao eljeni cilj : mukarci treba da
stupaju u polni odnos nezavisno od privlanosti
ulne naslade i kao da ona ne postoji. Jedini cilj
koji razum treba sebi da postavi jeste cilj na koji
ukazuje stanje samog tela, s obzirom na njegove
osobene potrebe da se oisti. Oigledno je da edni
ljudi (tous sphronas) ne stupaju u polni odnos zbog
ulne naslade koja ga prati, nego zato da bi se oslo-
bodili jedne telesne nelagodnosti i kao da on u Stva-
ri ne donosi nikakvo uivanje
94
- Tako, doista, glasi
pouka koju Galen izvlai iz onog uvenog Diogeno-
vog ina: ak i ne saekavi javnu enu od koje je
bio zatraio da doe, filozof se sm oslobodio teno-
sti koja mu je smetala; uinivi to hteo je, po Gale-
novim recima, da izlui iz svog tela semenu tenost
94
Galen, O poremeajima zahvaenim elovima ove-
kovog tela, VI, 5 ; tom II, str. 688.
156
ne nastojei da pri tom doivi ulnu nasladu koja
prati to izbacivanje
93
.
Uzgred moemo da obratimo itaocu panju na
injenicu da masturbacija i samotnika naslaiva-
nja zauzimaju veoma neupadljivo mesto u tim me-
dicinskim reimima, kao, uopte uzev. i u svekoli-
kom moralnom razmiljanju starih Grka i Rimljana
0 polnom ivotu. Kada se masturbacija u njima po-
mene to se prilino retko dogaa o njoj se
pohvalno govori kao o prirodnom inu oslobaanja,
korisnom i kao filozofska pouka i kao neophodan
U>k. Setimo se Diona iz Pruse koji u jednoj svojoj
besedi izlae kako je Diogen, smejui se, pevao
slavopojke tom inu koji je sam obavljao pred sve-
tom: inu koji bi, po njegovim recima, da je bio
obavljen na vreme, uinio Trojanski rat izlinim;
inu na koji nam sama priroda ukazuje na primeru
riba; inu koji je razuman, jer zavisi jedino od nas
1 zato to nam, na primer, niko nije potreban da
bismo poeali nogu; i najzad, inu kome su nas
nauili bogovi tanije reeno Hermes koji je Pa-
na, beznadeno zaljubljenog u nepristupanu nimfu
Eho, uputio u to kako da ga obavlja; potom su, na-
vodno, pastiri od Pana nauili kako da masturbi-
raju. To je samim polnim nagonom podstaknut pol-
ni in koji zadovoljava samo jednu telesnu potrebu;
mukarac koji ga obavlja ne zavisi ni od koga, nije
obuzet nikakvom strau niti se slui nekim veta-
kim sredstvima. U zapadnjakoj literaturi o mastur-
baciji poev od onoga to su hrianski monasi o
njoj rekli taj in redovno se povezuje s mata-
rijama i opasnostima koje oveku prete od njegove
mate; na masturbaciju se gleda kao na glavni vid
neprirodnog ulnog naslaivanja koje su ljudi izmi-
slili da bi prekoraili granice koje su im bile propi-
sane. U medicinskoj etici koja nastoji kao to je
to bio sluaj s medicinskom etikom prvih vekova
nae ere da uskladi polni ivot s osnovnim mu-
karevim telesnim potrebama, in kojim se muka-
rac sam oslobaa vlastite nagomilane semene te-
nosti predstavlja onaj vid oslobaanja polne napeto-
sti iz koga su potpuno odstranjeni izlina pouda,
nepotrebne slike i ulno naslaivanje.
Ibid., Id.
157
* *
1. Bez obzira na to to su pomenuti reimi pol-
nog ivota opisani do u tanine i veoma sloeni,
ipak ne treba precenjivati njihov znaaj u odnosu
na vanost drugih reima. Prostor koji im je dat
u medicinskim spisima starog veka dosta je ograni-
en u odnosu na prostor posveen drugim reimima
a naroito onom reimu koji se tie ishrane i
izbora (namirnica. Kada u V veku Orejbasije bude
sastavio veliki zbornik medicinskih spisa, on e i-
tave etiri knjige posvetiti dobrim osobinama i ne-
dostacima raznih mogunih namirnica, opasnostima
koje od njih prete i njihovim svojstvima, kao i uslo-
vima u kojima ih treba ili ne treba troiti. On e po-
svetiti samo dva odeljka reimu polnog ivota, s
tim to e u njima navesti jedan Rufov i jedan Ga-
lenov tekst. Neko moe pomisliti da obraivanje
tog pitanja na tako ogranienom prostoru izraava
pre svega jedan karakteristian stav samog Orejba-
sija i doba u kome je on iveo; ali svekolikoj he-
lenskoj i rimskoj medicini zajedniko je to da po-
sveuju mnogo vie prostora dijetetici ishrane nego
dijetetici polnog ivota. Glavno pitanje za njih pred-
stavlja pitanje ta i kako jesti i piti. Bie neophodno
da se odigra itava jedna evolucija, koja e biti
uoljiva u hrianskom monatvu, da bi staranje o
polnom ivotu poelo da se izravnava s brigom o
ishrani; ali uzdravanja od izvesnih vrsta hrane i
postovi dugo e ostati glavni predmet panje starih
lekara. U povesti etike u evropskim drutvima zna-
ajan datum predstavljae onaj dan kada e briga
o polnom ivotu i njegovom reimu na simptomati-
an nain prevagnuti nad strogim propisima u vezi
s ishranom. U svakom sluaju, u rimsko doba reim
polnih uivanja razmatran je u raznim spisima na
relativno ogranienom prostoru, odmah iza odeljka
posveenog glavnom reimu, to jest reimu ishrane,
ba kao to su, uostalom, sama ta zadovoljstva bivala
zdruivana u etikoj misli i u drutvenim ritualima
s uivanjem u jelu i piu. Gozba, prilika u kojoj
su se zdruivali prodrljivost, pijanstvo i voenje
ljubavi predstavlja neposredni dokaz da je tako bilo;
to na posredan nain potvruje obrnuti ritual fi-
158
lozofske gozbe, na kojoj se uvek umereno jelo, iji
nu opijeni uesnici jo bili u stanju da u razgovoru
otkrivaju istinu, i na kojoj je ljubav bila predmet
trezvenih izlaganja.
2. itajui medicinske spise tog vremena vidimo
kako se polnom inu pripisuju izvesna patoloka
Kvojstva. Ali da se razumemo: tu nikako nije bilo
u pitanju ono pripisivanje patolokih svojstava pol-
nom inu kome se pristupilo mnogo kasnije u za-
padnjakim drutvima, onda kada se ustanovilo da
polno ponaanje moe da dovede do bolesnih za-
branjivanja. Ono e tada biti organizovano kao ob-
last sa normalnim i nezdravim oblicima, sa osobe-
nom patologijom, sa svojom nosografijom i etiolo-
gijom, a, u sluaju potrebe, i svojom terapijom. He-
lensko-rimska medicina drugaije je postupala: ona
ji> uklapala polni in u oblast u kojoj negativne
promene koje su se zbile u organizmu mogu svakog
asa da se odraze na njemu i da ga poremete; a,
s druge strane, smatralo se da on sam, obrnuto,
uvek moe da izazove razne bolesti koje e se ispo-
l jiti u blioj ili daljoj budunosti.
O pripisivanju patolokih svojstava polnom i-
nu moe se govoriti u dva smisla; najpre zato to
se naruavanje zdravlja ne pripisuje samo velikim
preterivanjima u polnom optenju, nego i samoj
prirodi tog procesa, to jest troenja energije, potre-
sima i poremeajima koje on izaziva u organizmu; a
naroito zato to je u pomenutim medicinskim ana-
lizama uoljiva tenja da se potpuno izmene pred-
stave o polnom inu kao aktivnosti i energiji u ko-
jima je opasna jedino njihova silovitost. On se u
njima opisuje kao proces u kome se mukarac bez
otpora preputa delovanju nekih telesnih mehani-
zama i nekih duevnih poriva kojima treba ponovo
da zagospodari, tano ih saobraavajui samo pri-
rodnim potrebama polnog nagona. Treba shvatiti
da ta na predavanje ljubavnim uivanjima usme-
rena medicina nije nastojala da izvri omeavanje
patolokih oblika polnog ponaanja: umesto toga,
ona je u osnovi polnih inova otkrila jedan eleme-
nat pasivnosti koji na osnovu dvojakog znaenja
starogrke rei pathos predstavlja i uzrok bolesti.
Polni in nije sm po sebi neto ravo, nego se u
njemu obelodanjuje arite mogunih zala.
159
3. Ovakva medicina zahteva da se polni ivot
najbudnije prati, ali ta na njega usredsreena panja
ne vodi pronicanju u njegov uzrok i nain odvija-
nja; nije re o tome da pacijent tano utvrdi kako
stoje stvari s njegovim vlastitim polnim prohte-
vima, s nekim osobenim porivima koji ga podstiu
na polni in, s izborom ena za koje se opredeljuje,
s oblicima inova koje izvrava ili s vidovima ulne
naslade koju osea. Panja koja se od njega zahte-
va jeste ona panja zahvaljujui kojoj on stalno ima
na umu pravila kojima treba da podreuje svoj pol-
ni ivot. On nije duan da otkriva nejasno razvija-
nje polnog prohteva u sebi, ali je duan da uoava
veliki broj sloenih uslova koji treba da budu obez-
beeni da bi na valjan nain polno optio, ne iz-
laui se opasnosti i bez tete po sebe. On treba
sam sebi istinito da govori; ali zadatak tog govora
ne sastoji se u tome da pacijentu otkrije istinu o
njemu samom, nego u tome da ga poui kako da,
s obzirom na ono to oni po svojoj prirodi jesu,
pristupa polnim inovima da bi se to je mogue ta-
nije i stroe upravljao po toj prirodi. 2. Kangilem
(G. Canguilhem) kae u svojoj knjizi da je Aristotel
smatrao da je u leenju oblik zdravlja uzrok oz-
dravljenja, da bolesnika ne isceljuje lekar, nego
njegovo zdravlje, i da, uopte uzev, za neki za-
natski proizvod nije odgovoran zanatlija, nego do-
tini zanat [. . . ]; Zanat, to jest svrhovitost jednog
prirodnog logosa koja ne poiva na razmiljanju
96
.
Na isti nain moglo bi se rei da reim polnih od-
nosa, reim njihovog rasporeivanja koji medicina
predlae treba da bude samo i jedino oblik u kome
se ispoljava njihova priroda koja se ima na umu,
s tim to se njihova autentinost sadri u ponaa-
nju kao propis koji ga stalno odreuje.
4. Izmeu ovih dijetetskih preporuka s jedne,
i propisa koje emo kasnije moi da naemo u hri-
anskom moralu i u medicinskoj misli, s druge stra-
ne, postoje mnoge slinosti: i u prvim i u drugim
otkrivamo naelo strogog ograniavanja uestanosti
polnih odnosa koje tei da ih sasvim proredi, i ne-
prestanu zaokupljenost pojedinanim ili optim ne-
98
G. Canguilhem, Etudes d'histoire et de philosophie
des sciences, str. 337338.
160
sreama koje moe izazvati razuzdanost u polnom
ponaanju; i u prvim i u drugim istie se neophod-
nost strogog obuzdavanja polnih prohteva, borbe
protiv slika koje ih podstiu, i ukidanja ulnog ui-
vanja kao svrhe polnih odnosa. Ove analogije ne
predstavljaju neke daleke slinosti. Tu se mogu ot-
kriti i izvesni kontinuiteti. Neki od njih su posredni
1 ostvareni su posredstvom izvesnih filozofskih ue-
nja: pravilo da ulno uivanje ne sme biti svrha
polnih odnosa preneli su u hrianstvo bez sumnje
pre filozofi nego lekari. Ali postoje i neki neposred-
ni kontinuiteti: u svojoj raspravi o devianstvu, Va-
nilije iz Kajsareje uostalom, smatra da je on bio
lekar poziva se na oigledno medicinske razloge.
U polemici koju je vodio s Julijanom iz Eklanuma,
sveti Avgustin se pozivao na Sorana. Ne treba smet-
nuti s uma ni izriita pozivanja na rimsku i helen-
sku medicinu u XVIII veku i u prvoj polovini XIX
veka, u doba novog velikog razvoja seksualne pa-
tologije.
Ukoliko uzmemo u obzir samo ove zajednike
crte, moemo imati utisak da je polna etika koja se
pripisuje hrianstvu ili ak modernom Zapadu ve
bila zasnovana barem kada su u pitanju neka
njeina osnovna naela u vreme kada je grko-
- rimska kultura bila na vrhuncu. Meutim, kada
bismo tako postupili, prenebregli bismo bitne razli-
ke koje se tiu vrste ovekovog odnosa prema sa-
mome sebi pa, prema tome, i onog oblika uklapa-
nja tih propisa u iskustvo koje subjekat stie o sa-
mome sebi.
Radei na ovoj glavi koristio sam se i delom Zaki Pio
(Jacquie Pigeaud) La Maladie de l'me. Etude sur la rela-
tion de l'me et du corps dans la tradition mdico-philo-
tophique antique, Paris, Les Belles Lettres, 1981.
" 161
PETO POGLAVLJE
ENA
1. BRANA VEZA
' PITANJE BRAKA KAO JEDINOG DOPUTENOG
OKVIRA POLNIH ODNOSA
3. ULNA UIVANJA U BRAKU
11
U uvenim klasinim tekstovima u kojima se
govori o braku u Ksenofontovom spisu O voenju
domainstva, Platonovim delima Drava i Zakoni,
Aristotelovim knjigama Politika i Nikomahova eti-
ka, kao i u Pseudo-Aristotelovom spisu O voenju
domainstva razmiljanje o branim odnosima
uklopljeno je u irok okvir: u dravu sa zakonima
Ili obiajima koji su neophodni da bi se ona odrala
1 da bi cvetala, i u porodicu sa ustrojstvom koje
omoguava njeno odravanje ili njeno bogaenje.
Iz injenice da se brak podreivao neemu to je
korisno za dravu ili porodicu, ne bi trebalo izvla-
iti zakljuak da se, sam po sebi, on shvatao kao
nevana veza ija bi se jedina vrednost sastojala
u tome da dravama i porodicama obezbeuje kori-
sno potomstvo. Videli smo koje su stroge propise
Ksenofont, Isokrat, Platon ili Aristotel nametali su-
prunicima da bi se u braku dolino ponaali; ona
povlastica na koju je ena imala pravo, pravian
odnos koji je mu prema njoj morao imati, trud
koji je on ulagao da bi joj dao primer i da bi je
oblikovao kao linost sve to sugerisalo je jednu
vrstu odnosa koja je silno premaivala ulogu stva-
ranja potomstva. Ali brak je zahtevao osoben stil
ponaanja pre svega zato to je oenjeni mukarac
bio stareina porodice, ugledan graanin ili ovek
koji je teio da drugim ljudima u isti mah politiki
i moralno upravlja; a u toj vetini ponaanja u
braku onaj osobeni oblik ponaanja mudrog i pra-
vednog mukarca koji se uva bilo kakvog preteri-
vanja trebalo je da proizae iz neophodnog gospo-
darenja samim sobom.
Etika ponaanja u braku ukazuje se u dosta
drugaijoj svetlosti u nizu spisa napisanih u raz-
166
L
dobiju od II veka stare ere do II veka nove ere, da-
kle u onom razdoblju u kome smo mogli da uoimo
izvesnu promenu u nainu ivota u braku; tako, na
primer, imamo Antipatarov spis O braku, latinski
prevod jednog grkog teksta koji je dugo bio pred-
stavljan kao poslednji deo Pseudo-Aristotelovog del
O voenju domainstva, razne odlomke iz Musoni-
jevih braku posveenih spisa, Plutarhove Brane
propise i njegov Razgovor o ljubavi, Hijeroklovu
raspravu o braku, a da i ne govorimo o obavete-
njima koja moemo nai u Senekinim ili Epikteto-
vim spisima, i u izvesnim tekstovima pitagorejaca
1
.
Treba li rei da je u tom razdoblju pitanje bra-
ka poelo vie da se namee, tako da se o njemu
ee raspravljalo nego u prolosti? Treba li da pret-
postavimo da se o opredeljivanju za ivljenje u bra-
ku i dolinom ponaanju u njemu tada nespokoj-
nije razmiljalo i da su oni bili briljivije proble-
ma tizovani? Na ovo pitanje, bez sumnje, gotovo
nije mogue dati odgovor kojim bi se tano odredio
stepen te promene. Zauzvrat, reklo bi se da je ve-
tina ivljenja u braku na relativno nov nain raz-
motrena i definisana u nekoliko znaajnih tekstova.
Prva novina sastoji se, kako izgleda, u tome to se
u okviru te vetine pridaje iako se u njoj i da-
lje vidi ponaanje koje se tie porodice, upravljanja
njome, raanja dece i njihovog dolaenja na svet
sve vea vrednost jednom posebnom, u tu sku-
pinu uklopljenom elementu, to jest linom odnosu
meu suprunicima, vezi koja ih moe sjedinjavati,
ponaanju svakog od njih prema onome drugom;
umesto da znaaj tog odnosa proizlazi iz ostalih za-
hteva u vezi sa nainom ivota glave kue, izgleda
da se na taj odnos gleda kao na prvi i glavni ele-
menat oko koga se svi ostali elementi ustrojavaju, iz
koga oni proistiu i crpu snagu. Ukratko, reklo bi
se da se vetina ponaanja u braku manje definie
jednom tehnikom upravljanja, a vie jednom stili-
stikom line veze. Druga novina sastojala bi se u
injenici da se naelo umerenosti u ponaanju oe-
njenog mukarca vie vezuje za dunosti koje izvi-
ru iz oseanja uzajamnosti nego za gospodarenje
1
H. Thesleff, An Introduction to the Pythagorean Wri-
tings of the Hellenistic period, i The Pythagorean texts of
the Hellenistic period.
166
drugima, ili, bolje reeno, za injenicu da se vrhovna
vlust nad samim sobom sve vie ospoljava u izvra-
vanju raznih dunosti prema drugim osobama, a
naroito u iskazivanju izvesnog potovanja prema
trn i; uporedo sa pridavanjem vee vrednosti dru-
Koj osobi jaalo je staranje o sebi; o toj promeni
nvcdoi novi nain na koji se u to vreme ponekad
formuli salo pitanje suprunike -vernosti. I naj-
v.ud i to je ovde najvanije u tim raspravama
u vetini ivljenja u braku koja se ispoljavala u
obliku brane veze i u njenoj simetrinosti davalo
kp srazmerno vee mesto problemima polnih odnosa
meu suprunicima; o tim problemima uvek se ras-
pravlja na uzdran prilino posredan nain; ipak,
injenica je da itajui del neki h pisaca meu
nj i h spada, na pri mer, Pl ut ar h ot kri vamo nj i ho-
vo ivo nastojanje da za suprunike definiu izve-
ftlan nain postupanja i ponaanja u polnim odno-
sima; zanimanje za stvaranje potomstva zdruuje
si; u njima sa nekim drugim znaenjima i vredno-
tima koji se tiu ljubavi, nenosti, sloge i uzajamne
simpatije.
Ponovimo jo jednom da ne tvrdimo da su ta-
kva ponaanja ili takva oseanja bila nepoznata u
klasino doba, i da su se kasnije javila: da bi se
ustanovile promene te vrste, (bile bi potrebne pot-
puno drugaije dokumentacije i analize koje se pot-
puno razlikuju od onih koje smo ovde izveli. Ali,
reklo bi se ukoliko se moemo osloniti na teksto-
ve kojima raspolaemo da su ti stavovi, ti na-
ini ponaanja, delanja i oseanja tada postali teme
koje su problematizovane, predmeti filozofske ras-
prave i elementi jedne promiljene vetine pona-
anja
2
. Iz tradicionalnih pravila o upravljanju ivo-
tom u braku proistie jedna stilistika ivljenja udvo-
je: dosta dobro je uoavamo u vetini negovanja
dvojne veze, u uenju o braku kao jedinom okviru
u kome se smeju odravati polni odnosi i, napo-
sletku, u jednoj estetici zajedniki doivljavanih ul-
nih uivanja.
* M. Meslin, L'Homme romain, es origines au I
er
sicle de notre re, str. 143*--163.
167
dobiju od II veka stare ere do II veka nove ere, da-
kle u onom razdoblju u kome smo mogli da uoimo
izvesnu promenu u nainu ivota u braku; tako, na
primer, imamo Antipatarov spis O braku, latinski
prevod jednog grkog teksta koji je dugo bio pred-
stavljan kao poslednji deo Pseudo-Aristotelovog del
O voenju domainstva, razne odlomke iz Musoni-
jevih braku posveenih spisa, Plutarhove Brane
propise i njegov Razgovor o ljubavi, Hijeroklovu
raspravu o braku, a da i ne govorimo o obavete-
njima koja moemo nai u Senekinim ili Epikteto-
vim spisima, i u izvesnim tekstovima pitagorejaca
1
.
Treba li rei da je u tom razdoblju pitanje bra-
ka poelo vie da se namee, tako da se o njemu
ee raspravljalo nego u prolosti? Treba li da pret-
postavimo da se o opredeljivanju za ivljenje u bra-
ku i dolinom ponaanju u njemu tada nespokoj-
nije razmiljalo i da su oni bili briljivi]e proble-
matizovani? Na ovo pitanje, bez sumnje, gotovo
nije mogue dati odgovor kojim bi se tano odredio
stepen te promene. Zauzvrat, reklo bi se da je ve-
tina ivljenja u braku na relativno nov nain raz-
motrena i definisana u nekoliko znaajnih tekstova.
Prva novina sastoji se, kako izgleda, u tome to se
u okviru te vetine pridaje iako se u njoj i da-
lje vidi ponaanje koje se tie porodice, upravljanja
njome, raanja dece i njihovog dolaenja na svet
sve vea vrednost jednom posebnom, u tu sku-
pinu uklopljenom elementu, to jest linom odnosu
meu suprunicima, vezi koja ih moe sjedinjavati,
ponaanju svakog od njih prema onome drugom;
umesto da znaaj tog odnosa proizlazi iz ostalih za-
hteva u vezi sa nainom ivota glave kue, izgleda
da se na taj odnos gleda kao na prvi i glavni ele-
menat oko koga se svi ostali elementi ustrojavaju, iz
koga oni proistiu i crpu snagu. Ukratko, reklo bi
se da se vetina ponaanja u braku manje definie
jednom tehnikom upravljanja, a vie jednom stili-
stikom line veze. Druga novina sastojala bi se u
injenici da se naelo umerenosti u ponaanju oe-
njenog mukarca vie vezuje za dunosti koje izvi-
ru iz oseanja uzajamnosti nego za gospodarenje
1
H. Thesleff, An Introduction to the Pythagorean Wri-
tings of the Hellenistic period, i The Pythagorean texts of
the Hellenistic period.
166
drugima, ili, bolje reeno, za injenicu da se vrhovna
vlast nad samim sobom sve vie ispoljava u izvra-
vanju raznih dunosti prema drugim osobama, a
naroito u iskazivanju izvesnog potovanja prema
eni; uporedo sa pridavanjem vee vrednosti dru-
goj osobi jaalo je staranje o sebi; o toj promeni
.svedoi novi nain na koji se u to vreme ponekad
formulisalo pitanje suprunike vernosti. I naj-
zad i to je ovde najvanije u tim raspravama
o vetini ivljenja u braku koja se ispoljavala u
obliku brane veze i u njenoj simetrinosti davalo
se srazmerno vee mesto problemima polnih odnosa
meu suprunicima; o tim problemima uvek se ras-
pravlja na uzdran i prilino posredan nain; ipak,
injenica je da itajui del neki h pisaca meu
nj i h spada, na pri mer, Pl ut ar h ot kri vamo nj i ho-
vo ivo nastojanje da za suprunike definiu izve-
stan nain postupanja i ponaanja u polnim odno-
sima; zanimanje za stvaranje potomstva zdruuje
se u njima sa nekim drugim znaenjima i vredno-
stima koji se tiu ljubavi, nenosti, sloge i uzajamne
simpatije.
Ponovimo jo jednom da ne tvrdimo da su ta-
kva ponaanja ili takva oseanja bila nepoznata u
klasino doba, i da su se kasnije javila: da bi se
ustanovile promene te vrste, bile bi potrebne pot-
puno drugaije dokumentacije i analize koje se pot-
puno razlikuju od onih koje smo ovde izveli. Ali,
reklo bi se ukoliko se moemo osloniti na teksto-
ve kojima raspolaemo da su ti stavovi, ti na-
ini ponaanja, delanja i oseanja tada postali teme
koje su problematizovane, predmeti filozofske ras-
prave i elementi jedne promiljene vetine pona-
anja
2
. Iz tradicionalnih pravila o upravljanju ivo-
tom u braku proistie jedna stilistika ivljenja udvo-
je: dosta dobro je uoavamo u vetini negovanja
dvojne veze, u uenju o braku kao jedinom okviru
u kome se smeju odravati polni odnosi i, napo-
sletku, u jednoj estetici zajedniki doivljavanih ul-
nih uivanja.
2
M. Meslin, L'Homme romain, des origines au I
er
sicle de notre re, str. 143-163.
167
1.
Razmatrajui neka od tih razmiljanja o braku,
a osobito prouavajui spise stoiara iz prva dva ve-
ka nae ere, vidimo kako se stvara izvestan model
odnosa meu suprunicima. To ne znai da su pisci
tih del nameravali da nametnu braku nove institu-
cionalne oblike, ili da su sugerisali da se on uklopi
u drugaiji zakonski okvir, nego znai to da su, ne
dovodei u pitanje tradicionalne strukture, oni na-
stojali da definiu jedan vid zajednikog ivljenja
mua i ene, jedan osoben oblik odnosa meu njima
i nain ivljenja udvoje koji se dosta razlikuju od
onoga to je bilo predlagano u klasinim tekstovima.
Izlaui se opasnosti da stvari previe shematizujemo
i posluivi se pomalo anahronim renikom, mogli
bismo rei da pomenuti pisci ne razmiljaju vie o
braku samo kao o obliku brane zajednice koji
odreuje uzajamno dopunjavanje uloga suprunika
u voenju domainstva, nego isto tako, i pre svega,
razmiljaju o njemu kao dvojnoj vezi i linom
odnosu izmeu mukarca i ene. Ta vetina ivljenja
sa branim drugom definie jedan po obliku dvojan,
po vrednosti univerzalan, a po jaini i snazi spe-
cifian odnos.
1. Dvojni odnos
\
Ako postoji neto to je u skladu sa prirodom
fcata phusin), onda je to zaelo, kae Musonije Ruf
3
,
stupanje u brak. Da bi objasnio da raspravljanje
o braku u koje e se upustiti predstavlja najpreu
1
Musonije Ruf, Pabirci, XIV, str. 71. Upor. G. Lutz,
Musonius Ruf us, Yale Classical Studies, tom X, 1947, str.
87100.
168
BRANA VEZA
a
stvar, Hijerokle, pak, tvrdi da sama priroda usme-
rava nau vrstu prema takvom obliku zajednice
4
.
U tim naelima bila je, u stvari, samo ponovo
izraavana jedna potpuno tradicionalna pouka. Pri-
rodnost braka, koju su osporavale neke filozofske
kole (a osobito kiniari), obino se dokazivala ni-
zom razloga: neophodnou susreta mukarca i ene
radi stvaranja potomstva, kao i nunou pretva-
ranja tog telesnog sjedinjavanja u postojanu vezu
radi vaspitavanja dece; svim onim potporama, ugod-
nostima i prijatnostima koje moe pruati ivot
udvoje sa svojim obavezama i uslugama koje se u
njemu ine i, naposletku, obrazovanjem porodice kao
osnovne elije drave. Prvom od ovih funkcija bra-
na zajednica mukarca i ene bila je podreena
naelu koje vai i za sve ivotinje, dok je svojim
drugim funkcijama obeleavala oblike jednog na-
ina ivljenja u kome se obino video nain ivlje-
nja koji je razuman i svojstven samo ljudima.
Stoiari iz doba Carstva preuzimaju, ali pre-
obraavajui ga na simptomatian nain, to klasino
gledite po kome je brak prirodna stvar zbog svog
dvojakog doprinosa: doprinosa stvaranju potom-
stva, i doprinosa ivotnom zajednitvu.
Razmotrimo najpre Musonijeva shvatanja. U
njegovim formulacijama moemo istai izvesno po-
meranje naglaska sa cilja koji predstavlja stvaranje
potomstva na svrhovitost braka koja se sastoji u
stvaranju zajednitva. U tom pogledu karakteristi-
an je jedan odlomak iz njegove rasprave O svrsi
braka
6
. Muonije u njemu najpre govori o tome da
brak ima dva cilja: da se stvori potomstvo, i da se
zajedniki ivi sa izabranim branim drugom. Ali
on odmah zatim dodaje da, iako je stvaranje potom-
stva vana stvar, samo po sebi ono ipak ne moe
da opravda postojanje braka. Pominjui prigovor
koji su kiniari esto stavljali braku, on podsea
na to da bi ljudi, kada bi teili samo stvaranju po-
tomstva, mogli, zaelo, da postupaju kao i ivotinje
to jest da se telesno spajaju i odmah potom ra-
staju. Ako oni to ne ine, to dolazi otuda to za
njih ono glavno predstavlja zajednica: to jest dru-
govanje u ivotu u kome se suprunici staraju jedno
* Hijerokle, O braku, in Stobaj, Antologija, 21, 17.
8
Musonije Ruf, Pabirci, XIII A, str. 67>18.
169
o drugom, nadmeu u tome ko e biti paljiviji i
blagonakloniji prema onom drugom, i u kome se
oni mogu uporediti sa dvema ivotinjama upregnu-
tim u jednu zapregu, koja ne ide napred ako svaka
od njih vue na svoju stranu. Tvrdnja da uzajam-
nom pomaganju i podravanju Musonije pridaje
veu vanost nego stvaranju potomstva, ne bi odgo-
varala, istini, ali, po njegovom miljenju, ti odnosi
treba da budu uklopljeni u jedan jedinstveni oblik
ivljenja, a to je zajedniko ivljenje; panja ko-
jom brani drugovi jedan drugog okruuju i deca
koju. zajedno podiu predstavljaju dva vida tog
najvanijeg oblika ivljenja.
U jednom drugom odeljku Musonije ukazuje na
to. kako je taj oblik jedinstva priroda usadila u sva-
ku jedinku. U raspravi O braku kao prepreci bav-
ljenju filozofijom.
8
, on podsea na onu prvobitnu
deobu ljudskog roda na mukarce i ene. Musonije
razmilja o injenici da je Tvorac, poto je naj-
pre razdvojio ljudski rod na dva pola, potom po-
eleo da te polove zblii. Dakle, on ih je zbliio,
primeuje Musonije, usadivi u njih jednu silnu
elju, elju koja tei u isti mah telesnom sjedi-
njavanju i zajednici homilia i koinnia. Do-
ista, izgleda da se prva od ove dve grke rei odno-
si na snoaj, a druga na zajedniko ivljenje. Prema
tome, ovaj Musonijev iskaz znai da ljudsko bie
nosi u sebi izvesnu bitnu iskonsku elju, i da je
ona usmerena kako na telesno sjedinjavanje sa oso-
bom suprotnog pola, tako i na zajedniko ivljenje
sa njom. Iz ove teze proizlaze dve konsekvencije:
da najsilovitija elja ne proima samo stremljenje
koje vodi sjedinjavanju polova, nego i stremljenje
koje tei zajednikom ivljenju; i obrnuto, da je
odnos izmeu polova sastavni deo istog racionalnog
plana koji obuhvata i odnose koji dve jedinke su-
protnog pola povezuju materijalnim interesom, na-
klonou i duevnom srodnou. Ista prirodna sklo-
nost podjednako snano i na isti racionalan nain
navodi jedinke da zdruuju svoje ivote i spajaju
svoja tela.
Prema tome, brak, po Musonijevom miljenju,
ne poiva na vrstim temeljima zato to navodno
predstavlja neto to proistie iz ukrtanja dve
Ibid., XIV, str. 7071.
170
raznorodne sklonosti: telesne i polne sklonosti, sa
jedne, i razumske i drutvene sklonosti, sa druge
strane. On je ukorenjen u jednoj prvobitnoj i je-
dinstvenoj tenji koja neposredno vodi k njemu
kao glavnom cilju, a preko njega i dvema njegovim
bitnim posledicama: stvaranju zajednikog potomstva
i zajednikom ivljenju. Pojmljivo je to Musonije
s razlogom moe da kae da nita nije poeljnije
(prosphilesteron) od braka. Prirodnost braka ne pro-
istie samo iz konsekvencija koje se mogu izvui iz
branog ivota, nego se ona ispoljava ve u postoja-
nju-jedne sklonosti koja ga jo od samog poetka
postavlja kao poeljan cilj.
Hijerokle na dosta slian nain vidi temelj bra-
ka u ovekovoj u neku ruku dvojnoj prirodi. Po
njegovom miljenju, ljudi su sindijastika (sundua-
stikof) bia. Ovaj pojam on je preuzeo od helenskih
prirodnjaka: oni su delili ivotinje na one koje ive
u stadima (njih su oznaavali reju 'sungalestikoi) i
one koje ive u parovima (njih su nazivali sundua-
stikoi). Platon se, uostalom, u jednom odeljku svog
del Zakoni bio pozvao na tu podelu: on je preporu-
ivao ljudima da se ugledaju na ivotinje koje se
ne pare dok god ive u stadu, a kada doe doba
parenja, zdruuju se u parove i postaju sindijastike
ivotinje. I Aristotel je, u delu Politika, bio pome-
nuo ovekovu sindijastinost da bi oznaio kako
odnose izmeu gospodara i roba, tako i odnose meu
suprunicima.
8
Ovaj pojam Hijerokle koristi u drugaije svrhe.
On ga dovodi u vezu iskljuivo sa branim odno-
som, koji, navodno, iz njega proizlazi i ija se pri-
rodnost na njemu zasniva. Po njegovom miljenju,
ljudsko bie je dvojno po svojoj konstituciji; ono
je stvoreno da ivi zajedno sa jednim drugim bi-
em,- u odnosu koji mu u isti mah obezbeuje po-
tomstvo i omoguuje da provode ivot sa jednim
partnerom. Hijerokle smatra, kao i Musonije, da
se priroda ne zadovoljava samo time da napravi
meta braku, nego da ona i podstie jedinke, slu-
ei Se jednom iskonskom sklonou, da ga zasni-
1 Sunduastikos na grkom znai sposoban da se zdru-
i u par. Prim. prev. Hijerokle, in Stobaj, Antologija, 22.
8
Aristotel, Politika, I, 2, 1252 a. Ovu re on upotreblja-
va i 'u delu Nikomahova etika govorei o odnosu izmeu
mua i ene.
171
vaju; ona svakoga usmerava prema njemu, ba kao
to prema njemu usmerava i samog mudraca. Pri-
roda i razum podudarno deluju u stremljenju koje
usmerava prema braku. Ali pored toga treba ob-
ratiti panju na to da Hijerokle ne suprotstavlja,
kao da su tu u pitanju dve nespojive mogunosti,
sindijastinost ljudskog bia, koja ga navodi da ivi
u paru sa drugim ljudskim biem, i njegovu -sin-
galestinost, koja ga podstie da ivi u gomili. Lju-
di su stvoreni da ive udvoje, a isto tako i da ive
u mnotvu. Covek je istovremeno sindijastiko i
drutveno bie: dvojni odnos i odnos sa veim bro-
jem jedinki meusobno su povezani. Hijerokle ob-
janjava da grad ine domovi koji predstavljaju nje-
gove sastavne delove, ali da u svakom od njih bra-
ni par predstavlja u isti mah njegovu osnovu i
ono u emu se on ostvaruje, tako da je jedan dom
potpun samo ako je ustrojen oko branog para.
Prema tome, neraskidivo dvojstvo nalazimo u i-
tavom ljudskom ivotu i u svim njegovim vidovima:
u onom prvobitnom ustrojstvu koje mu je priroda
dala, u dunostima koje se oveku nameu zato
to je razumno bie, i najzad, u obliku drutvenog
ivota koji ga vezuje za ljudsku zajednicu kojoj
pripada. Kao ivi stvor, kao razumno ivo bie i
kao jedinka koju njen razum vezuje za ljudski rod,
ovek je, u svakom sluaju, sindijastiko bie.
2. Univerzalni odnos
U razmiljanju o nainima ivljenja pitanje da
li se treba ili ne treba eniti dugo je privlailo pa-
nju. Dobre i loe strane braka, korist koju muka-
rac izvlai iz toga to ima zakonitu enu i to za-
hvaljujui njoj stie asno potomstvo, i, nasuprot
tome, brige i uzbuenja koji ga more onda kada
mora da podnosi enu, nadgleda decu, podmiruje
njihove potrebe i ponekad se suoava sa njihovom
boleu ili njihovom smru eto to su bile ne-
iscrpne teme u jednoj ponekad ozbiljnoj, a pone-
kad ironinoj raspravi u kojoj su se uvek ponovo iz-
nosili ve poznati argumenti. Njene odjeke moi e-
mo da otkrivamo i u sasvim poznom antikom dobu.
Epiktet i Klement iz Aleksandrije, pisac del Lju-
172
bavi koje je pogreno bilo pripisivano Lukijanu,
ili Libanije u raspravi Treba li stupati u brak?,
crpee razloge u prilog svojim stavovima iz te sku-
pine argumenata kojoj stoleima nije pridodat go-
tovo nijedan nov argumenat. Epikurejci i kiniari
bili su u naelu neprijateljski raspoloeni prema
braku, dok izgleda da su stoiari jo od samog po-
etka blagonaklono gledali na njega
9
. U svakom slu-
aju, izgleda da je teza da se treba oeniti postala
potpuno uobiajena u stoiarskom uenju i veoma
karakteristina za individualni i drutveni moral
koji se u okviru njega propovedao. Ali za istoriju
morala stoiarski stav prema braku vaan je zato
to nije izraen kao puko opredeljivanje za njega
zbog njegovih dobrih strana i uprkos njegovim lo-
im stranama; po Musonijevom, Epiktetovom ili Hi-
jeroklovom miljenju, stupanje u brak nije in ko-
ji proizlazi iz rasuivanja po kome je bolje oeniti
se nego ne oeniti se, ve ono predstavlja dunost.
Zasnivanje brane veze predstavlja pravilo koje va-
i za sve ljude. To opte naelo oslanja se na dve
vrste razmiljanja. Obaveza stupanja u brak pred-
stavlja za stoiare naj pre neposrednu posledicu na-
ela da je brak neto to priroda zahteva i da poriv
koji je kod svih ljudi isti, poto je istovremeno pri-
rodan i razuman, vodi ljudsko bie prema njemu.
Ali ta je obaveza ukljuena, kao njegov sastavni
deo, i u skup zadataka i dunosti koje ljudsko bie
ne sme da izbegava im priznaje da je pripadnik
jedne zajednice i deo ljudskog roda: stupanje u
brak jeste jedna od onih dunosti zahvaljujui i-
jem ispunjavanju pojedinani ivot postaje za sve
ljude neto vredno.
t
Iz Epiktetove rasprave s jednim epikurejcem
jasno vidimo na kojim se razlozima zasnivalo to
priznavanje da ivot u braku predstavlja univer-
zalnu dunost za svako ljudsko bie koje eli da
ivi u skladu sa onim to priroda nalae, i ulogu ko-
ju treba da prihvati jedinka koja hoe da ivi tako da
njeno bivstvovanje bude korisno za one to je okru-
uju i za oveanstvo uopte. Epikurejac koji, u
sedmom razgovoru tree knjige, pobija Epiktetove
razloge u prilog braku ugledan je ovek koji obavlja
razne dunosti i ima zvanje -gradskog nadzornika;
Upor. Diogen Laertije, ivoti filozofa, VII, 1, 121.
173
ali, ostajui veran svojim filozofskim naelima, on
odbacuje brak. Njegovo odbacivanje braka Epik te t
pobija pomou tri argumenta. U prvom od njih
on se poziva na neposrednu korist od braka i na
nemogunost da se njegovo odbacivanje protegne
na sve mukarce: ako svaki mukarac bude odbio da
se oeni, -do ega e to dovesti? Gde e se graani
raati ako ne u braku? Ko e ih odgajati? Ko e
nadgledati mladie? Ko e biti upravnik vebalita?
A zatim, kakvo e vaspitanje oni dobiti
10
? U dru-
gom argumentu Epiktet se poziva na drutvene oba-
veze koje nijedan mukarac ne sme da izbegava i
u koje, pored dunosti vezanih za politiki ivot,
religiju i porodicu, spada i stupanje u brak: -Tre-
ba vriti svoje graanske dunosti, oeniti se, stvo-
riti potomstvo, potovati Zevsa, starati se o svojim
roditeljima
11
. I najzad, trei argumenat odnosi se
na prirodnost jednog ponaanja kojoj se, po nalogu
razuma, treba potiniti: Neka ulna naslada bude
podreena tim dunostima kao kakav sluga, kakva
slukinja, da bi izazivala na ar i da bi nas zadr-
avala u granicama inova koji su u skladu sa onim
to priroda nalae
12
.
Kao to vidimo, naelna obaveza stupanja u
brak odvojena je od poreenja njegovih dobrih stra-
na sa neprijatnostima koje on donosi; to naelo iz-
raava se kao zahtev koji vai za sve mukarce da
se opredele za nain ivota koji poprima vid neega
univerzalnog zato to je u skladu sa prirodom i' svi-
ma koristan. Brak sjedinjuje mukarca s njim sa-
mim utoliko to je on prirodno bie i pripadnik ljud-
skog roda. Epiktet to kae svome sagovorniku epi-
kurovcu u trenutku kada mu daje znak da ode': ako
ne bude inio ono to Zevs nalae, snai e te
kazna, pretrpee tetu. Kakvu tetu? ^ Ni-
kakvu drugu tetu osim one koja se sastoji u tome
da nisi izvrio svoju dunost. Unitie u sebi ver-
nog, potovanja dostojnog oveka koji se kloni sva-
kog preterivanja. Nemoj pokuavati da zamisli ve-
u tetu od toga
18
.
Ipak, sa stupanjem u brak stvari stoje isto-ona-
ko kao i sa svim ostalim ponaanjima koja su
-
sto-
10
Epiktet, Razgovori, III, 7, 1920.
Ibid., r. 26.
u
Ibid., str. 2.
' Ibi., str. 36.
174
iari svrstavali meu progoumena, to jest sve ono
Sto je poeljnije. Mogu se javiti okolnosti u kojima
ono nije obavezno. Upravo to Hijerokle kae: Bo-
lje je (progoumenon) oeniti se nego ne oeniti se;
prema tome, stupanje u brak predstavlja za nas
imperativ ukoliko mu nita ne stoji na putu
14
.
Upravo u tom odnosu izmeu mukareve obaVeze
da se oeni i skupa okolnosti u kojima se on nalazi
ispolj avala se razlika izmeu stoiara i epikurejaca;
po miljenju ovih drugih, niko nije obavezan da
stupi u brak, osim ako ne postoji neka okolnost
koja taj oblik veze moe uiniti poeljnim, dok,
po miljenju onih prvih, jedino neke posebne okol-
nosti mogu razreiti mukarca obaveze koja se, u
naelu, ne moe izbei.
O jednoj meu tim okolnostima opredeljiva-
nju mukarca da ivi kao filozof dugo se ras-
pravljalo. To to je filozofove stupanje u brak bilo,
jo od klasinog doba, tema o kojoj se raspravljalo,
moe se objasniti pomou nekoliko razloga: potpu-
nom razliitou tog tipa ivota u odnosu na druge
njegove oblike, ili pak nespojivou cilja koji .filo-
zof pred sebe postavlja (staranja o svojoj vlastitoj
dui, ovladavanja svojim strastima, nastojanja da
nae duhovni mir) i onoga to se po starom obiaju
opisuje kao nespokojstvo i smutnje koje brani
ivot donosi. Ukratko, izgledalo je teko izmiriti
stil koji je bio svojstven filozofskom nainu ivota
sa zahtevima braka definisanog pre svega obaveza-
ma koje on namee. Ipak, u dva znaajna spisa na
potpuno drugaiji nain se ne samo razreava ova
tekoa, nego i postavljaju sami elementi ovog .pro-
blema.
Musonije je autor onog starijeg spisa. Ori u
njemu pretresa pitanje stvarne nespojivosti ivota
u brafcu i filozofskog naina ivljenja, osporava to
gledite i suprotstavlja mu tvrdnju o postojanju bi-
tne povezanosti meu njima
15
. Ko hoe da bude fi-
lozof, kae Musonije, mora da se oeni. On to ttiora
da uini zato to se prvi zadatak filozofije sastoji u
tome da omogui oveku koji se njome bavi a ivi
u skladu sa ljudskom prirodom i izvravajui sve
dunosti koje iz nje proizlaze; on uzima za uite-
14
Hijerokle, in Stobaj, Antologija, 22.
Is
Musonije Ruf, Pabird, XIV, str. 70.
175
lja i vodia ono to odgovara ljudskom biu u skla-
du sa njegovom prirodom. Ali on takoe mora tako
da postupa u jo veoj meri nego bilo ko drugi,
jer se filozofova uloga ne sastoji samo u tome da
ivi onako kako to razum nalae; za sve druge ljude
on treba da bude primer tog razumnog ivota i
uitelj koji ih prema njemu usmerava. Filozof ne
moe biti ovek koji je po svojoj vrednosti ispod
onih koje treba da savetuje i upuuje kako da ive.
Kada se ne bi oenio, pokazao bi se gori od svih
onih koji ive u braku zato to se pokoravaju onom
to razum nalae i slede ljudsku prirodu, i zato to
se staraju o samima sebi i o drugima. ivot u braku
ne samo da nije nespojiv sa bavljenjem filozofijom,
nego, naprotiv, predstavlja za njega dvostruku oba-
vezu: u odnosu na samog sebe filozof je duan da
svome ivotu d oblik koji ima optu vrednost, dok
je u odnosu na druge ljude obavezan da im ponudi
jedan obrazac ivljenja.
Ovoj analizi mogli bismo suprotstaviti analizu
koju Epiktet nudi onda kada daje idealni portret
kiniara, oveka koji je filozofiranje izabrao kao
svoj ivotni poziv, koji treba da bude vaspita svih
ljudi, glasnik istine, Zevsov poklisar meu ljudi-
ma, koji se penje na podij um da bi im se obraao
i prekorevao ih zbog njihovog naina ivota. Kini-
ar ne moe imati ni odeu, ni krov nad glavom,
ni dom, ni roba, ni domovine, <ni materijalnih
sredstava. On nema ni enu ni decu, nego ima
jedino zemlju pod sobom, nebo nad sobom i jedan
jedini stari ogrta
18
. S druge strane, u svojim Raz-
govorima Epiktet daje dobro poznatu sliku braka i
njegovih loih strana. Ta otrcanom duhovitou pro-
eta slika podudara se sa onim to se u toliko dugom
razdoblju govorilo o branim nedaama koje smu-
uju duu i odvraaju od razmiljanja; poto se
oeni, filozof je sputan privatnim obavezama:
mora da zagreva vodu u loncu, prati decu u kolu,
pomae svom tastu, nabavlja eni vunu i ulje, i,
naposletku, mora da joj kupi postelju i pehar
17
. Na
prvi pogled reklo bi se da je tu u pitanju dugi spi-
sak obaveza koje sputavaju mudraca i spreavaju
ga da se bavi samim sobom. Ali, po Epiktetovom
Epiktet, Razgovori, III, 22, 47.
" Ibi., r. 7071.
176
miljenju idealni kiniar treba da ostane neenja
ne zato to je odluio da se stara jedino o samome
.sobi, nego, naprotiv, zato to se njegov zadatak sa-
utoji, u tome da se stara o ljudima, da bdi nad njima,
da bude njihov dobroinitelj ; zato to, poput kakvog
lokara, on treba da obilazi ljude i svima opipava
bilo
1
; sputan kuevnim obavezama (pa ak a
moda i pre svega obavezama u onom siroma-
nom domainstvu koje Epiktet opisuje), on ne bi
imao slobodnog vremena da se bavi poslom koji se
tie svekolikog ljudskog roda. Njegovo odricanje od
svih vlastitih privatnih veza samo je posledica veza
koje on kao filozof uspostavlja sa ljudskim rodom;
<>n nema porodicu zato to je oveanstvo njegova
porodica; nema dece, zato to je, u izvesnom smislu,
sm podario ivot svim mukarcima i svim enama.
Prema tome, treba dobro shvatiti da obaveza da se
stara o sveoptoj porodici odvraa kiniara od toga
da se posveti jednom posebnom domainstvu.
Ali Epiktet ne ostaje na tome: toj nespojivosti
ivljenja u braku sa bavljenjem filozofijom on od-
reuje granicu koja proizlazi iz datih okolnosti, iz
onoga to on naziva sadanjim stanjem sveta. Do-
ista, kada bi ljudi iveli u dravi naseljenoj mudra-
cima, onda vie ne bi bili potrebni ti pojedinci koje
su bogovi poslali i koji, odriui se sami svega, usta-
ju da bi druge ljude naveli da sagledaju istinu. Tada
bi svi ljudi bili filozofi, pa kiniar i njegov teki
poziv ne bi vie bili potrebni. S druge starne, u
takvim okolnostima mukarci se u braku ne bi su-
oavali sa onom istom vrstom tekoa sa kojom se
suoavaju dahas, u ljudskom rodu onakvom kakav
je on sada; svaki filozof mogao bi da otkrije u svo-
joj eni, u svom tastu i u svojoj deci ljude koji se
od njega nimalo ne razlikuju i koji isu vaspitani kao
i on
19
. Stupivi u brak, mudrac bi se naao pored
osobe koja bi bila njegova slika i prilika. Prema
tome, treba uzeti u obzir da se, onda kada odbija
da stupi u brak, borbeni filozof ne poziva na neku
sutinsku osudu braka; to njegovo odbijanje proiz-
lazi iz jedne za date okolnosti vezane nunosti; fi-
lozofovo neenstvo moralo bi prosto-naprosto da
iezne kada bi svi ljudi bili u stanju da ive na
] bid., 73.
' Ibid., 678.
10*
177
nain koji je u skladu sa njihovom sutinskom pri-
rodom.
3. Osoben odnos
Filozofi iz doba Carstva nisu, oigledno, izmislili
oseajnu dimenziju branog odnosa, ba kao to
nisu odbacili one njegove komponente koje koriste
u linom, porodinom ili graanskom ivotu. Ali tom
odnosu i nainu na koji on uspostavlja vezu meu
suprunicima, oni ele da daju poseban oblik i po-
sebna svojstva.
Odnosu meu suprunicima Aristotel je prida-
vao veliku vanost i pripisivao veliku snagu, ali iz-
gleda da je, onda kada je analizovao veze koje lju-
de jedne s drugim povezuju, prednost davao krvnim
vezama: po njegovom miljenju, nijedna veza nije
jaa od one koja sjedinjuje roditelje sa njihovom
decom, u kojoj oni mogu da prepoznaju tako rei
deo sebe samih
20
. Lestvica vrednosti koju Musonije
predlae u raspravi o Braku kao prepreci bavljenju
filozofijom razlikuje se od one Aristotelove. Uzima-
jui u obzir sve vrste zajednica koje mogu biti stvo-
rene meu ljudima, Musonije oznaava branu za-
jednicu kao onu najuzvieniju, najvaniju i poto-
vanja najdostojniju (presbutite). Svojom snagom ona
nadmauje zajednicu koja moe spajati prijatelja sa
prijateljem, brata sa bratom, sina sa njegovim rodi-
teljima. Ona pretee ak u tome je njena pre-
sudna odlika nad vezom koja spaja roditelje sa
njihovom decom. Nijedan otac, nijedna majka, ka-
e Musonije, nee biti vei prijatelj svome detetu
nego svome branom drugu, i zatim navodi Admetov
primer: ko je to pristao da umre radi njega? Na to
nisu pristali njegovi stari roditelji, nego se na to
odluila njegova supruga Alkestida, koja je, meu-
tim, bila mlada
21
.
Tako shvaena kao odnos koji je vaniji i pri-
sniji od bilo kog drugog odnosa, brana veza slui
za definisanje itavog jednog naina ivljenja. Glav-
nu karakteristiku ivota u braku predstavljala je
podela poslova i delanja meu branim drugovima
" Aristotel, Nikomahova etika, VIII, 12.
" Musonije Ruf, Pabirci, XIV, str. 7475.
178
u kojoj su se oni dopunjavali; mu je bio duan da
radi ono to ena nije mogla da obavi, dok je ona
obavljala posao koji nije spadao u muevljevu nad-
lenost; te aktivnosti i naine ivljenja, koji su se
per definitionem razlikovali, objedinjavao je isto-
votan cilj (porodino blagostanje). To uzajamno pri-
lagoavanje osobenih uloga mua i ene u braku
pominje se i u savetima kako da ive koji se mogu
davati suprunicima: u spisu O voenju domain-
stva
22
, Hijerokle se poziva na pravila koja se ne
razlikuju od onih na koja smo nailazili u Ksenofon-
tovom delu koje smo ve pomenuli. Ali iza tog raz-
graniavanje poslova koji se tiu kue, dobar i po-
rodinog imetka, vidimo kako se jasno ispoljava
zahtev za ivotnim saputnitvom i zajednikim i-
votom. Vetina ivljenja u braku ne predstavlja za
suprunike samo promiljeni nain delanja svakog
od njih radi ostvarivanja jednog cilja koji oba bra-
na druga priznaju kao svoj i u kome se susreu,
nego, uz to, predstavlja i nain ivljenja udvoje
u kome se oni oseaju kao jedno jedino bie; brak
7-ahteva izvestan stil ponaanja u kome i jedan i
drugi brani drug ivi svoj ivot kao ivot udvoje,
i u kome oni zajedno tvore jedan zajedniki ivot.
Taj stil ivljenja ispoljava se pre svega u izve-
snoj vetini zajednikog bivstvovanja. Zbog svojih
poslova mu mora da izbiva iz kue, dok ena mora
da ostaje u njoj. Ali dobri suprunici poelee da
se opet sastanu i da to je mogue krae ostanu
razdvojeni. Prisustvo drugog branog druga, njihovo
ivljenje jednog naspram drugog, jednog pored dru-
gog Musonije prikazuje ne samo kao njihovu du-
nost, nego i kao tenju svojstvenu vezi koja supru-
nike treba da spaja. Svaki suprunik treba, zaelo,
da ima svoju ulogu, ali oni ne mogu jedno bez dru-
gog. Musonije podvlai potrebu koju u slonom bra-
ku suprunici oseaju da budu zajedno, i ak na
osnovu toga koliko im teko pada privremeno ra-
stajanje procenjuje jainu njihove neobine privre-
nosti: eni najtee pada, kae on, muevijevo od-
sustvo, a muu enino; niko drugi nije u stanju da
svojim prisustvom toliko ublai tugu, uvea radost
i olaka nesreu kao to to moe mu eni i ena
10
Hijerokle, in Stobaj, Antologija, 21.
179
muu
23
. Prisustvo onog drugog branog druga usa-
eno je u srce branog ivota. Setimo se Plinija koji
svojoj odsutnoj eni opisuje noi i dane koje pro-
vodi uzalud je traei i priseajui se njenog lica
kako bi zahvaljujui tome imao utisak da je ona po-
red njega
24
.
Pored vetine zajednikog ivljenja, u braku
treba nego vati i vetinu razgovaranja. U spisu O vo-
enju domainstva, Ksenofont je, istini za volju, do-
ista opisao izvesni obrazac menjanja misli meu
suprunicima: mu je bio duan pre svega da upu-
uje, savetuje, pouava i kao vrhovni autoritet us-
merava svoju enu u njenom domaikom poslu, dok
je ena bila duna da pita mua za ono to ne zna
i da mu polae raun o onome to je bila u stanju
da uradi. U spisima iz kasnijeg razdoblja sugerie
se jedan drugi oblik razgovora meu suprunicima
iji e ciljevi biti drugaiji. Po Hijeroklovom milje-
nju, svaki od dva brana druga treba da iznese
onom drugom ta je uinio; ena e rei muu ta
se dogaa u kui, ali isto tako bie potrebno da se
kod njega raspita o tome ta se dogaa izvan ku-
e
23
. Pliniju se dopada da Kalipurnija prati njegov
javni rad, da ga podstie i raduje se njegovim uspe-
sima to je jo odavno bilo postalo uobiajeno u
uvenim rimskim porodicama. Ali on je neposredno
upuuje u svoj rad, dok je, zauzvrat, njena ljubav
prema knjievnosti plod nene ljubavi koju ona
gaji prema svom muu. On joj omoguava da pra-
ti njegov knjievni rad i ocenjuje ga: ona ita nje-
gova del, slua njegove besede i sa zadovoljstvom
pamti pohvale koje je u prilici da uje. I tako e,
kao to se Plinije tome nada, uzajamna ljubav i
sloga meu njima biti vene i svakog dana postajae
sve jae
26
.
Otuda potie misao da u branom ivotu su-
prunici treba da ispolje i vetinu da udvoje izgra-
de novu jedinstvenu celinu. Seamo se kako je Kse-
nofont razlikovao razliite odlike kojima je priroda
obdarila mukarca i enu kako bi u kui oboje mogli
da preuzmu na sebe svako svoju dunost, ili jo
23
Musonije Ruf, Pabirci, XIV, str. 7374.
24
Plinije, Pisma, VII, 5.
25
Hijerokle, in Stobaj, Antologija, 24.
= Plinije, Pisma, IV, 19.
180
kako je Aristotel zastupao gledite po kome je mu-
karac u stanju da do savrenstva razvije neke vr-
line koje su kod ene, po njemu, uvek ostajale ma-
nje razvijene i time opravdavale njenu potinjenost
mukarcu. Zauzvrat, stoiari su priznavali ako ne
da mukarac i ena imaju iste sposobnosti, a ono
barem da su podjednako sposobni da ive u skladu
sa vrlinom. Dobar brak poiva, po Musonijevom
miljenju, na onome to su stari Grci oznaavali
reju homonoia; ali pod tom reju ne treba razumeti
samo slinost u nainu miljenja, jer je tu pre u
pitanju istovetnost u razumnom nainu ivljenja, u
moralnom stavu i u vrlini. U branom ivotu su-
prunici treba da izgrade pravu jedinstvenu etiku
celinu. Tu jedinstvenu celinu Musonije opisuje upo-
reujui je sa rezultatom potpunog uljebljavanja
jednog u drugi dva del na krovnoj konstrukciji;
potrebno je da i jedan i drugi budu potpuno pravi
da bi obrazovali vrstu celinu
27
. Ali dogaa se da
pisci koji su razmiljali o ovom pitanju pribegnu
jednoj drugoj metafori, koja je mnogo jaa od
metafore o meusobnom uljebljavanju delova krov-
ne konstrukcije, a to je metafora o potpunom sta-
panju, di 'holn krasi, izvedena iz pojma preuzetog
iz stoiarske fizike.
U svojoj raspravi o braku, Antipatar se ve
bio posluio ovim primerom da bi podvukao raz-
liku izmeu brane ljubavi i drugih oblika prijate-
ljovanja
28
. Te oblike on je opisao kao spojeve u ko-
jima njihovi sastavni delovi ostaju meusobno ne-
zavisni, poput zrna koja se meaju i koja se opet
mogu razdvojiti: tu vrstu meavine u kojoj se njeni
sastavni delovi nalaze jedni pored drugih on je ozna-
io reju mixis. Za razliku od tih oblika prijateljo-
vanja, brak treba da bude plod potpunog stapanja,
koje je slino onom stapanju koje se ostvaruje kada
se pomeaju voda i vino tvorei tako novu tenost.
Ovaj isti pojam stapanja branih drugova nalazimo
i u tridesetetvrtom Plutarhovom branom propisu,
u kome ga Plutarh koristi da bi na osnovu njega
razlikovao tri vrste braka i da bi ih razvrstao po
stepenu njihove vrednosti. Postoje brakovi koji su
sklopljeni samo radi uivanja u postelji: oni spa-
s'
7
Musonije Ruf, Pabirci, XIII B, str. 6970.
28
Antipatar, in Stobaj, Antologija, 25.
181
daju u kategoriju onih mesa vina u kojima se jedni
pored drugih nalaze odvojeni elementi od kojih sva-
ki zadrava svoju individualnost. Postoje brakovi
koji su sklopljeni iz rauna; oni lie na one spojeve
u kojima njihovi sastavni delovi tvore novu i vr-
stu jedinstvenu celinu, ali uvek mogu biti razdvoje-
ni: takvu jedinstvenu celinu tvore delovi neke krov-
ne konstrukcije. Sto se, pak, tie potpunog stapanja
kraze koja obezbeuje stvaranje nove jedin-
stvene celine koju vie nita ne moe da razori
ono se moe ostvariti samo u brakovima skloplje-
nim iz ljubavi u kojima su suprunici vezani lju-
bavlju
29
.
Ovih nekoliko spisa ne mogu sami doarati i-
vot u braku u prvim vekovima nae ere, niti se ak
u njima moe videti saeti oblik teorijskih rasprava
koje je on podstakao. Na njih treba gledati kao na
delimian odraz tih rasprava, kao na skup gledita
svojstvenih izvesnim uenjima i, bez sumnje, ne-
kolikim dosta uskim sredinama. Ali u njima dobro
vidimo pa makar to bilo samo u delovima
skicu jednog veoma znaajnog modela ivljenja u
braku. U tom modelu odnos prema drugom ljudskom
biu, koji se ukazuje kao temeljni odnos, nije ni
na krvnom srodstvu zasnovani odnos, ni odnos pri-
jateljstva, nego je tu u pitanju odnos izmeu jednog
mukarca i jedne ene koji je vrsto uspostavljen
u braku kao drutvenoj ustanovi i u zajednikom
ivotu koji se na njega nado vezu je. Drutvena vred-
nost porodinog sistema ili spleta prijateljstava bez
sumnje je uglavnom ostala neokrnjena, ali u vetini
ivljenja oni su izgubili neto od svoje vrednosti u
odnosu na vezu koja spaja dve osobe razliitog pola.
Toj dvojnoj vezi izmeu dve ju osoba razliitog pola
davala se, na raun svih drugih veza, prirodna, u
isti mah ontoloka i etika privilegija.
S obzirom na sve to, shvatamo ono to je, bez
sumnje, predstavljalo jedno od najosobenijih obe-
leja te vetine ivljenja u braku; re je, naime, o
tome da su voenje rauna o sebi i staranje o i-
votu udvoje mogli biti vrsto povezani. Ako je od-
Plutarh, Brani propisi, 34 (142 e143 a). U dvade-
setom propisu (140 e141 a) Plutarh uporeuje uspeli brak
isto tako i sa konopcem ija je vrstina poveana preple-
tanjem vlakana od kojih je sainjen.
182
nos prema jednoj eni koja je mukarcu bila ena-,
supruga, imao najveu vanost za ivot, ako je
lludsko bie sindijastika jedinka ija se priroda
ostvaruje u zajednikom ivljenju sa jednim drugim
ljudskim biem, onda ne moe postojati nikakva su-
Alinska i primarna nespojivost izmeu odnosa koji
o uspostavlja sa samim sobom i odnosa koji se za-
sniva sa drugim. Vetina suprunitva sastavni je
deo negovanja samoga sebe.
Ali onaj ko se stara o samome sebi ne treba
samo da se oeni, nego, pored toga, treba da d
vome branom ivotu smiljen oblik i osoben stil.
Taj stil, sa umerenou koju zahteva, ne definie
se jedino vladanjem sobom i naelom da ovek mo-
ra da vlada samim sobom kako bi mogao da ruko-
vodi drugim ljudima; on se isto tako definie i iz-
graivanjem izvesnog oblika uzajamnosti; u branoj
vezi koja udara tako snaan peat svaijem ivotu,
a ivotnom saputnicom, koja predstavlja privile-
govanu partnerku, mu treba da se ophodi kao sa
biem koje se nimalo ne razlikuje od njega samog
i kao sa osobom sa kojom on tvori celinu od bitnog
znaaja. Evo u emu se sastoji paradoksalnost ove
brane tematike onakve kakvu ju je razradila
itava jedna filozofija u okviru negovanja samo-
ga sebe: eni^supruzi pripisuje se u njoj vrednost
kao onom drugom u prvom smislu rei, ali mu isto
tako mora da vidi u svojoj eni bie koje zajedno
sa njim tvori nedeljivu celinu. U odnosu na tradi-
cionalne oblike branih odnosa, to je predstavljalo
znatnu promenu.
183
PITANJE BRAKA KOD JEDINOG DOPUTENOG
% OKVIRA POLNIH ODNOSA
Moglo bi se oekivati da se, u raspravama o i-
votu u braku, reimu polnih odnosa koje supruni-
ci treba da uspostave meu sobom pripisuje vana
uloga. U stvari, tim odnosima dato je u njima sraz-
merno skromno mes to, kao da je objektivisanje
branog odnosa izvreno pre i to mnogo pre
objektivisanja polnih odnosa koji se u njemu od-
vijaju, i kao da je svekoliko staranje sa kojim je
trebalo pristupati ivotu udvoje i dalje ostavljalo u
senci pitanje polnog ivota u braku.
Ta uzdranost u razmatranju ovog pitanja je,
bez sumnje, proizlazila iz jedne tradicije. Neposre-
dno pre nego to e izloiti propise u vezi s tim pi-
tanjem odreujui mere predostronosti koje va-
lja preduzimati da bi se dobio zdrav porod, propi-
sujui u kakvom telesnom i duhovnom stanju treba
da budu budui roditelji, ustanovljavajui ak zva-
nje nadzornica koje e imati da nadziru kako ive
mladi brani parovi Platon ipak podvlai razloge
zbog kojih e ljudi teko prihvatiti zakonodavstvo
koje bi se bavilo tim pitanjima
30
. Ovoj helenskoj
uzdranosti suprostavljae se, poev od srednjeg
veka, uputstva koja su biskupi davali vernicima:
tada e oni pregnuti da sve propiu poloaje su-
prunika u toku polnog optenja, uestalost polnih
odnosa, pokrete i raspoloenje oba suprunika, upo-
znavanje namera drugog branog druga, znake ko-
jima jedan suprunik izraava svoju elju za polnim
optenjem, a drugi da je prihvata, itd. U spisima
helenskih i rimskih moralista o svemu tome malo
se kae.
Upor. Predavanje ulnim, uivanjima, glava trea;
Platon, Zakoni, VI, 779 e780 a.
184
Ipak, u nekim od njih formulisano je nekoliko
vanih naela u vezi sa odnosima izmeu predavanja
ulnim uivanjima i ivota u braku.
Videli smo da se veza izmeu polnog inaft i
braka po tradiciji uspostavlja polazei od neophod-
nosti stvaranja potomstva i s obzirom na nju. Taj
cilj, to jest raanje potomstva, predstavljao je jedan
od razloga stupanja u brak; radi njegovog ostvariva-
nja bili su neophodni polni odnosi u braku, dok je,
s druge strane, njegovo neostvarivanje moglo da
dovede do rasturanja brane zajednice; da bi su-
prunici vodili rauna o najpovoljnijim uslovima za
stvaranje potomstva, davani su im izvesni saveti ka-
ko da obavljaju snoaj (kada da ga obavljaju i ka-
kvog reima ivota da se pridravaju pre njega).
Vanbrane veze (ne samo, razume se, kada su u pi-
tanju ene, nego i kada su u pitanju mukarci) bile
su kritikovane i zato da bi se izbegle neprilike koje
donose vanbrana deca. Recimo, shematizujui.stva-
ri, da je u spisima iz klasinog doba stvaranje. po-
tomstva predstavljalo glavni razlog zbog koga se
prihvatala sinteza brane veze i polnog odnosa, i
da barem to se tie mukaraca ni sama pri-
roda polnih inova, ni sutina samog braka nisu
podraurnevali d se ulna naslada moe doivlja-
vati samo u branom ivotu. Izuzimajui ,pitanje
raanja vanbrane dece, i vodei rauna o etikom
zahtevu za gospodarenjem samim sobom, nije; po-
stojao nikakav razlog da se od mukarca, ak i pe-
njenog, zahteva da sva polna uivanja doivljava
samo i jedino sa svojom enom.
Meutim, u moralu puritanskog braka, koji je
postepeno formulisan u prvim vekovima nove ere,
lako se moe uoiti ono to bismo mogli nazvati
vezivanjem polnih odnosa samo za branog .druga
a ono je bilo u isti mah neposredno i uzajamno.
Neposredno je bilo zato" to se smatralo da polni
odnos zbog same svoje prirode treba da bude; za-
branjen izvan braka, a uzajamno stoga to se dralo
da priroda braka i veze koja se u njemu stvara
treba da iskljue polna uivanja koja bi se : mogla
doiveti izvan njega. Prema tome, suprunitvo i
polni ivot treba da se podudare, i to s punim pra-
vom, a ne samo radi ostvarivanja jednog jdinog
cilja stvaranja potomstva. Ta podudarnost
185
2.
PITANJE BRAKA KOD JEDINOG DOPUTENOG
% OKVIRA POLNIH ODNOSA
Moglo bi se oekivati da se, u raspravama o i-
votu u braku, reimu polnih odnosa koje supruni-
ci treba da uspostave meu sobom pripisuje vana
uloga. U stvari, tim odnosima dato je u njima sraz-
merno skromno mesto, kao da je objektivisanje
branog odnosa izvreno pre i to mnogo pre
objektivisanja polnih odnosa koji se u njemu od-
vijaju, i kao da je svekoliko staranje sa kojim je
trebalo pristupati ivotu udvoje i dalje ostavljalo u
senci pitanje polnog ivota u braku.
Ta uzdranost u razmatranju ovog pitanja je,
bez sumnje, proizlazila iz jedne tradicije. Neposre-
dno pre nego to e izloiti propise u vezi s tim pi-
tanjem odreujui mere predostronosti koje va-
lja preduzimati da bi se dobio zdrav porod, propi-
sujui u kakvom telesnom i duhovnom stanju treba
da budu budui roditelji, ustanovljavajui ak zva-
nje nadzornica koje e imati da nadziru kako ive
mladi brani parovi Platon ipak podvlai razloge
zbog kojih e ljudi teko prihvatiti zakonodavstvo
koje bi se bavilo tim pitanjima
30
. Ovoj helenskoj
uzdranosti suprostavljae se, poev od srednjeg
veka, uputstva koja su biskupi davali vernicima:
tada e oni pregnuti da sve propiu poloaje su-
prunika u toku polnog optenja, uestalost polnih
odnosa, pokrete i raspoloenje oba suprunika, upo-
znavanje namera drugog branog druga, znake ko-
jima jedan suprunik izraava svoju elju za polnim
optenjem, a drugi da je prihvata, itd. U spisima
helenskih i rimskih moralista o svemu tome malo
se kae.
80
Upor. Predavanje ulnim uivanjima, glava trea;
Platon, Zakoni, VI, 779 c780 a.
184
y
Ipak, u nekim od njih formulisano je nekoliko
vanih naela u vezi sa odnosima izmeu predavanja
ulnim uivanjima i ivota u braku.
Videli smo da se veza izmeu polnog inaft i
braka po tradiciji uspostavlja polazei od neophod-
nosti stvaranja potomstva i s obzirom na nju. Taj
cilj, to jest raanje potomstva, predstavljao je jedan
od razloga stupanja u brak; radi njegovog ostvariva-
nja bili su neophodni polni odnosi u braku, dok je,
s druge strane, njegovo neostvarivanje moglo da
dovede do rasturanja brane zajednice; da bi su-
prunici vodili rauna o najpovoljnijim uslovima za
stvaranje potomstva, davani su im izvesni saveti ka-
ko da obavljaju snoaj (kada da ga obavljaju i ka-
kvog reima ivota da se pridravaju pre njega).
Vanbrane veze (ne samo, razume se, kada su u pi-
tanju ene, nego i kada su u pitanju mukarci) bile
su kritikovane i zato da bi se izbegle neprilike koje
donose vanbrana deca. Recimo, shematizujui.stva-
ri, da je u spisima iz klasinog doba stvaranje po-
tomstva predstavljalo glavni razlog zbog koga se
prihvatala sinteza brane veze i polnog odnosa, i
da barem to se tie mukaraca ni sama pri-
roda polnih inova, ni sutina samog braka nisu
podrazumevali da se ulna naslada moe doivlja-
vati samo u branom ivotu. Izuzimajui ,pitanje
raanja vanbrane dece, i vodei rauna o etikom
zahtevu za gospodarenjem samim sobom, nije; po-
stojao nikakav razlog da se od mukarca, ak i pe-
njenog, zahteva da sva polna uivanja doivljava
samo i jedino sa svojom enom.
Meutim, u moralu puritanskog braka, koji je
postepeno formulisan u prvim vekovima nove ere,
lako se moe uoiti ono to bismo mogli nazvati
vezivanjem polnih odnosa samo za branog. .druga
a ono je bilo u isti mah neposredno i uzajamno.
Neposredno je bilo zato' to e smatralo da polni
odnos zbog same svoje prirode treba da bude za-
branjen izvan braka, a uzajamno stoga to se dralo
da priroda braka i veze koja se u njemu, stvara
treba da iskljue polna uivanja koja bi se : mogla
doiveti izvan njega. Prema tome, suprunitvo i
polni ivot treba da se podudare, i to s punim pra-
vom, a ne samo radi ostvarivanja jednog jdinog
cilja stvaranja potomstva. Ta podudarnost
185
ili, bolje reeno, kretanje koje tei da dovede do
njihovog podudaranja, pri emu meu njima mogu
ostati izvesne nepodudarnosti i razlike ispoljava
se u stvaranju dva naela: s jedne strane, s obzi-
rom na njegovu prirodu, polno uivanje ne moe
se dopustiti izvan braka, to u stvari znai da ne
bi smelo da bude doputeno ak ni neoenjenom
mukarcu; s druge strane, suprunitvo vezuje na
takav nain da bi ena mogla biti povreena, ne
prosto-naprosto zbog gubitka svog statusa, nego
zbog injenice da joj mu moe doiveti ulno ui-
vanje i sa drugim enama, a ne samo sa njom.
1. U spisima iz klasinog doba retko se, bez
sumnje, izraava naelo po kome svaki polni odnos
zasluuje osudu ukoliko nije uklopljen u brani od-
nos koji ga ini legitimnim. Neoenjen mukarac
moe, svakako, da zadovoljava svoj nagon za polnim
optenjem s kim god hoe pod uslovom da pri
tom ostane umeren i potuje obiaje; ak i u tom
strogom moralu bilo bi veoma teko nametnuti mu
da se potpuno uzdrava od polnog optenja dok god
se ne oeni. Markijinog sina je, po Senekinim re-
cima, njegova velika vlastita vrlina navela da od-
bacuje ponude ena koje su eznule za njim, i on
je u svojoj ednosti iao ak toliko daleko da je
crveneo, kao zbog kakvog greha (guds'i peccasset)
zbog toga to je bio u stanju da im se dopadne
31
.
Moemo napomenuti da se Dion iz Pruse pokazuje
veoma strog prema prostituciji i nainu na koji je
ona organizovana ; naj pre zato to u njoj vidi ob-
lik voenja ljubavi u kome nema ljubavi i Afro-
diti tuu vrstu telesnog spajanja; a zatim zato to
su njene rtve ljudska bia koja u polni odnos ne
stupaju po sopstvenoj volji; ali iako eli da drava
kojom se odista dobro upravlja ukine te institucije,
on ipak ne pomilja na njihovo hitno ukidanje radi
iskorenjivanja toliko ukorenjenog zla
32
. Marko Au-
relije se raduje to je bio umeren u polnim uiva-
njima: sauvao je ono to je bilo najlepe u nje-
govoj mladosti, nije prerano prvi put polno op-
tio, nego je ak uinio to kasnije nego to mla-
dii to obino ine; e, ove formulacije dobro po-
kazuju da se ono to je bilo bitno u njegovoj vrlini
31
Seneka, Uteha Markiji, 24.
" Dion iz Pruse, Besee, VII.
186
nije sastojalo u tome to je ulna uivanja doivlja-
vao samo u braku, nego u tome to je dosta dobro
umeo da samog sebe savladava kako bi kasnije nego
to to obino biva prvi put doiveo uivanja koja
polno optenje prua
33
. I Epiktet dobro opisuje ideal
koji se sastoji u tome da se mukarac uputa u polne
odnose tek poto se oeni; ali on samo daje sa vet
da se tada stupa u polne odnose; mukarci treba
da ga se dre ako to mogu, ali on smatra da im
takvu ednost ne treba nadmeno nametati kao neki
propis: Sto se tie ljubavnih naslada, mukarac
ne treba, koliko je god to moguno, da ih doivi
pre nego to se oeni; a ako im se ranije preda,
neka uzme svoj deo od onoga to je doputeno. Ne
dosauj onima koji im se predaju, ne itaj im pri-
dike; ne udaraj na sva zvona da im se ti sm ne
predaje
34
. Najveu uzdranost koju zahteva u pol-
nom odnosu Epiktet ne opravdava oblikom braka,
pravima i dunostima koje on ustanovljava, niti
obavezama koje treba ispunjavati prema eni, nego
je tumai onim to mukarac duguje samom sebi za-
to to je deo samog Zevsa, zato to treba ukazivati
ast tom naelu koje za neko vreme obitava u telu,
i zato to ga treba potovati u svakom trenutku sva-
kidanjeg ivota. Trajna osnova umerenosti treba da
bude podseanje na ono to ovek jeste, pre nego
svest o vezama koje ga spajaju sa drugim ljudskim
biem: Zar kad jede nee poeleti da se podseti
toga ko si, ti koji jede i koji se hrani? Zar u pol-
nim odnosima nee poeleti da se podseti toga
ko si, ti koji se u njih uputa? Zar ne zna da
u svom drutvenom ivotu, a isto tako i dok veba
i razgovara, jednog boga hrani, jednog boga ve-
ba? A ti ne crveni zato to pred samim u tebi
prisutnim Bogom koji sve vidi i uje misli o tim
polnim odnosima i zato to se u njih uputa, o-
vee koji nisi svestan svoje vlastite prirode, pred-
mete gneva bojeg
35
.
Zauzvrat, doista izgleda da Musonije Ruf pot-
puno vezuje polne odnose iskljuivo za branog
druga poto osuuje svaki polni odnos koji se ne
obavlja u okviru brane zajednice i radi ostvari-
33
Marko Aurelije, Misli, I, 17.
34
Epiktet, Prirunik, XXIII, 8.
w
Epiktet, Razgovori, II, 8 (1214).
187
van.i a njenih osobenih ciljeva. Odeljak iz rasprave
o ulnim uivanjima koji je sauvan u Stobajevoj
Antologiji poinje uobiajenom kritikom razvratnog
ivota, ivota u kome se mukarac, poto nije u sta-
nju da gospodari to je neophodno svojim
nagonima, potpuno predaje neprestanom jurenju za
neobinim i izvetaenim ulnim uivanjima i sram-
nim vezama. Meutim, ovoj otrcanoj osudi Muso-
nije dodaje, kao pozitivan propis, definiciju onoga
u emu treba videti aphrodisia dikaia, legitimna ul-
na uivanja: to su, kae on, ona ulna Uivanja koja
partneri zajedno doivljavaju u braku polno opte-
i radi stvaranja potomstva (ta en gami kai epi
genesei paidn sunteloumena). Musonije zatim sa-
svim odreeno izlae dve mogunosti koje se tada
mogu ukazati: ili se vanbrani polni odnosi ostva-
ruju u preljubi (moicheia) a oni tada predstavlja-
ju ono to je u najveoj meri protivno zakonu (pa-
ranomtatai) ili se ostvaruju izvan bilo kakve
preljube: ali poto im nedostaje ono to ih ini
saglasnim zakonu, oni su sami po sebi sramni i
koren im je u razvratnosti
36
. Polno optenje je le-
gitimno jedino u okviru suprunitva.
Izmeu onog starog stava po kome je stalno
jurenje za ulnim uivanjem u opreci sa neophod-
nim gospodarenjem sobom, i naela po kome je
ulno uivanje legitimno samo u okviru braka kao
ustanove, postoji dosta dubok jaz koji Musonije
Ruf prekorauje. Iz tog naela on izvlai zakljuak
koji se nametao iako je mnogim njegovim savreme-
nicima mogao izgledati paradoksalan. Uostalom, i
on sam je izloio taj zakljuak u vezi s jednim mo-
gunim prigovorom: da li bi trebalo smatrati da je
za osudu polni odnos izmeu dve slobodne osobe
koje nisu vezane branim vezama? Mukarac koji
polno opti sa nekom kurtizanom ili neudatom e-
nom ne krnji niije pravo i nikoga ne liava nade
da e dobiti potomstvo. Ali ak i u tom sluaju,
on ini greku, isto onako kao to moe napraviti
greku i uiniti nepravdu ne nakodivi pri tom ni-
kom u svojoj okolini: on se prlja i poput svinja
uiva u sopstvenoj prljavtini
37
. Meu stavove koje
za sobom povlai to poimanje bitnih odnosa, izmeu
Musonije Ruf, Pabirci, XII, str. 6364.
" Ibid.
188
braka i polnog optenja, treba ubrojati Rufovo od-
bacivanje spreavanja zaea. Ti postupci, kae on
u jednom spisu posveenom pitanju da li sva deca
treba da budu odgajena, u opreci su sa zakonima
drava koje se staraju da spree smanjivanje svog
stanovnitva; oni tete i pojedincima, poto je to-
liko korisno imati decu, ali isto tako i naruavaju
sveopti poredak koji su bogovi uspostavili: Kako
se ne bismo ogreili o bogove svojih predaka i o
Zevsa zatitnika porodice onda kada radimo takve
stvari? Jer upravo onako kao to se onaj ko loe
postupa sa nekim svojim gostom ogreuje o Zevsa,
zatitnika prava gostiju da budu dobro doekani,
isto onako kao to se onaj ko nepravedno postupi
prema nekom svom prijatelju ogreuje o Zevsa, bo-
ga prijateljstva, isto tako se i onaj ko nepravedno
postupi prema svom potomstvu ogreuje o bogove
svojih predaka i o Zevsa, zatitnika porodice
38
.
Mogli bismo doi u iskuenje da u ovom Mu-
sonijevom stavu vidimo stav koji nagovetava hri-
ansko shvatanje po kome polno uivanje pred-
stavlja samo po sebi neto to oveka moralno prlja,
i da bi ga jedino legitimni oblik polnog optenja
u braku, sa mogunim stvaranjem potomstva, mo-
gao uiniti prihvatljivim. injenica je da je Kle-
ment iz Aleksandrije naveo u drugoj knjizi svog
del Vaspita ovaj mali odeljak iz pomenutog Mu-
sonijevog spisa
39
. Ipak, ako Musonije kao i ve-
ina antikih moralista, izuzimajui kiniare do-
due smatra da je polno optenje pred drugima ne-
to sramno, svakako bismo neistinito prikazali nje-
govo uenje kada bismo mu pripisali shvatanje da
polno uivanje predstavlja neto to je ravo i da
je brak bio ustanovljen zato da bi se ono rehabili-
tovalo i da bi se neophodno predavanje njemu re-
gulisalo u jednom strogo odreenom okviru. Ako
svaki polni odnos izvan braka Musonije smatra sram-
nim, to ne znai da on misli da je brak bio nado-
vezari na polno optenje kako bi odstranio grenost
koja mu je svojstvena, nego znai da je, po nje-
govom miljenju, kada je u pitanju ljudsko bie
48
Musonije Ruf, Pabirci, XV, str. 78. Ovaj tekst na-
vodi i kamentarie Nunan (Noonan) u svojoj knjizi Con-
traception et mariage, str. 6667.
s
* Klement iz Aleksandrije, Vaspita, II, 10.
189
koje je razumno i drutveno, u samoj prirodi pol-
nog ina da se uklapa u branu vezu i da u njoj
stvara zakonito potomstvo. Polni in, brana veza,
potomstvo, porodica, drava, pa ak i, idui dalje
od ovih dveju poslednjih, ljudska zajednica sve
to obrazuje jedan niz iji su lanovi meusobno
povezani i u kome ovekovo postojanje dobij a svoj
racionalni oblik. Izvui iz tog niza ulna uivanja
da bi se ona odvojila od brane veze i da bi im se
odredili neki drugi ciljevi, to, zaelo, znai naneti
tetu onome to predstavlja bitno svojstvo ljudskog
bia. Grenost ne izvire iz samog polnog ina, nego
iz razvratnosti koja bi ga odvojila od braka koji
predstavlja njegov prirodni oblik i njegov razumni
cilj. Posmatran sa ovog stanovita, brak predstavlja
za ljudsko bie jedini legitiman okvir u kome se
ono moe telesno spajati sa drugim ljudskim biem
i predavati ulnim uivanjima.
2. Polazei od te bitne neraskidive povezanosti
polnih odnosa i ljubavnih uivanja sa legitimnom
branom zajednicom, moemo shvatiti novo proble-
matizovanje preljube i izlaganje, u glavnim crtama,
zahteva za vernou oba suprunika.
Poznato je da je preljuba bila sudski kanja-
vana i moralno osuivana kao nepravda koju je
muu naneo mukarac koji mu je zaveo enu. Pre-
ma tome, u vanbranom polnom odnosu preljuba
je proizlazila samo i iskljuivo iz toga to je do-
tina ena bila udata; nije trebalo uzimati u obzir
da li je i sam preljubnik bio oenjen, to znai
da su se prevara i teta ticale dva mukarca
onoga koji se bio doepao dotine ene, i onoga ko-
me je zakon davao odreena prava u odnosu na
nju
40
. Ova definicija preljube, koja uzima u obzir
jedino povredu muevljevog prava, bila je toliko
uobiajena da na nju ponovo nailazimo ak i u tako
strogom moralu kakav je bio Epiktetov moral
41
.
Usred jednog razgovora o temi ljudsko bie roe-
no je da bude verno (pistis), nailazi jedan muka-
rac jedan ovek od knjievnosti (philologos)
koji je bio zateen u preljubi i koji se poziva na
Arhedamovo uenje po kome ene pripadaju svim
40
Upor. Predavanje ulnim uivanjima, glava trea.
41
Epiktet, Razgovori, II, 4, 23.
190
mukarcima. Prigovori koje mu Epiktet upuuje od-
nose se na dve stvari. Pre svega, uputajui se u
preljubu, taj mukarac prekrio je naelo vernosti
koje smo, samim tim to smo se rodili, duni da po-
tujemo: ali tu vernost Epiktet ne vezuje isklju-
ivo za okvir braka kao ustanove; tavie, on ak ne
pominje branu vezu kao jedan od njenih glavnih
oblika; on oznaava kao njeno bitno svojstvo veze
koje spajaju mukarca sa njegovom okolinom, sa
njegovim prijateljima i dravom u kojoj ivi; po
njegovom miljenju, preljuba predstavlja prestup
zbog toga to kida neke niti u tom spletu odnosa me-
u mukarcima u kome je svako duan ne samo
da potuje druge ljude, nego i da u samome sebi
priznaje moralno bie: Ako, prenebregavajui ver-
nost koju smo, samim tim to smo roeni, duni da
potujemo, postavljamo zamke eni svog suseda, ta
tada inimo? Mi tada nije li tako? samo raza-
ramo i unitavamo. Koga to razaramo i unitavamo?
Mukarca vernog, potovanja dostojnog i pobonog.
Da li je to sve? A zar time ne unitavamo i dobro-
susedske odnose? Zar ne unitavamo i prijateljstvo
i dravu
42
? Preljuba nanosi tetu samom preljb-
niku i ostalim ljudima kao ljudskim biima.
Meutim, pored ovog uobiajenog karakterisa-
nja preljube, i uprkos njemu, u izvesnim razmilja-
njima o branom ivotu nailazimo na zahteve koji
su mnogo stroi, kako zato to tze da u njemu pri-
pisuju sve veu ulogu naelu simetrinosti izmeu
mukarca i ene, tako i zato to opravdanje prime-
njivanja tog naela dovode u vezu s potovanjem
koje se mora. ukazivati linoj vezi izmeu dvoje su-
prunika. U vezi sa tim korisnim istinama koje
su ljudima izdaleka poznate, ali koje, poto oni nisu
dovoljno o njima razmiljali, nisu u stanju da stvar-
no upravljaju njihovim ponaanjem, Seneka podse-
a kako na dunosti koje oveku namee prijatelj-
stvo, tako i na dunosti koje namee strogo simet-
rina brana vernost: Ti zna da se obaveze koje
prijateljstvo namee moraju krajnje savesno ispu-
njavati, ali o njima nikako ne vodi rauna. Zna
da je nepoten onaj mukarac koji od svoje ene
zahteva da bude edna, a sam zavodi tue ene;
zna da je, isto onako kao to je njoj zabranjeno
4 2
I b i d . , I I , 4, 2 3 .
191
da ima ljubavnika, i tebi zabranjeno da ima lju-
bavnicu.
43
Musonije je najpodrobnije razradio naelo o
neophodnosti simetrine brane vernosti
44
. To rasu-
ivanje uklopljeno je u dugi odeljak rasprave O
ljubavnim uivanjima u kome njen pisac dokazuje
da jedino brak moe predstavljati prirodni legitimni
okvir polnih odnosa. Rasuujui o tom problemu,
Musonije se suoava sa onim to bismo mogli na-
zvati pitanjem slukinje. Tada je u tolikoj meri
bilo prihvaeno gledite po kome robinja predstav-
lja polni predmet koji spada u okvir doma, da je
moglo izgledati nemogue da se oenjenom mukar-
cu zabrani da u njemu uiva; meutim, Musonije
upravo to hoe da zabrani, ak i u onom sluaju
kada, kako on napominje, ta robinja nije uda ta (na
osnovu ega moemo pretpostaviti da je robovski
brani par koji je iveo u jednom domu uivao pra-
vo da bude u izvesnoj meri potovan). Da bi zasno-
vao tu zabranu, Musonije naglaava naelo simetri-
nosti, ili, tanije reeno, srazmerno sloeno uzajam-
no delovanje simetrinosti u oblasti prava, i nad-
monosti u delokrugu dunosti. S jedne strane, ka-
ko bi se moglo prihvatiti da mu odrava polne od-
nose sa jednom slukinjom kad se njegovoj eni ne
doputa da polno opti sa vlastitim slugom? Pravo
koje se osporava eni ne moe se priznavati muu.
A ako Musonije smatra da je u isti mah legitimno i
prirodno da u upravljanju porodicom mu ima vie
prava od ene, on, zauzvrat, zahteva strogu simet-
rinost supruanskih prava u oblasti polnih odnosa i
uivanja. Ali, s druge strane, ta simetrinost prava
dopunjava se neophodnou da se u oblasti gospo-
darenja sobom jasno istakne muevljeva nadmo-
nost nad enom. Doista, kada bi se muu doputalo
da sa nekom slukinjom radi ono to se od ene za-
hteva da ne radi sa nekim robom, to bi znailo da
se pretpostavlja kako je ena sposobnija od mukar-
ca da gospodari sobom i obuzdava svoje polne elje,
pa bi, prema tome, ena koju u kui mu treba da
usmerava bila jaa od njega koji je usmerava. Da
bi mukarac doista bio u moralnom pogledu iznad
ene, potrebno je da se odrekne onoga to se njoj
** Seneka, Pisma Lukiliju, 94, 26.
** Musonije Ruf, Pabirci, XII, str. 66.
192
zabranjuje. U toj stoiarskim idejama nadahnutoj
vetini ivljenja u braku, kojoj je Musonije ponu-
dio tako strog obrazac, zahteva se jedan oblik ver-
nosti: on na isti nain obavezuje mukarca i enu,
ne zadovoljava se samo time da zabranjuje sve to
bi moglo dovesti u pitanje pravo drugih mukaraca,
pa ak ni time da titi suprugu od opasnosti koje bi
mogle dovesti u pitanje povlaeni poloaj koji ona
ima kao domaica i kao majka, nego uz to i prika-
zuje branu vezu kao sistem koji tano uravnotea-
va obaveze branih drugova u predavanju ulnim
uivanjima.
Ovo potpuno vezivanje polnog optenja samo
za branog druga, koje otkrivamo u Musonije vim
spisima, i naelo po kome se ulna uivanja smeju
doivljavati jedino u braku bez sumnje predstav-
ljaju izuzetak u spisima iz tog doba: tu se suoava-
mo isa shvatainjem u kome, kako izgleda, okosnicu
vetine ivljenja u braku predstavlja kategoriko
naelo primenjivamja pravila o dvostrukoj zabrani.
Ali u delima pisaca koji se uvaju da ne formuliu
tako stroga pravila, moemo videti kako se sve ja-
snije ispoljava zahtev za vernou koji povlai za
sobom malo drugaije oblike vladanja i naine de-
lanja. Ti pisca ne istiu naroito izriitu zabranu
polnog optenja izvan braka, nego posebno nagla-
avaju staranje da se ouvaju brana veza i indi-
vidualni odnos, privrenost, ljubav i lino potova-
nje meu branim drugovima koje ona moe da pod-
razumeva. Priroda te vernosti manje je odreena
jednim pravilom, a vie stilom odnosa prema su-
pruzi, jednim nainom bivstvovanja i ponaanja pre-
ma njoj. Kada je u pitanju mu, njegovo to je
mogue potpunije odustajanje od polnog optenja
izvan braka treba da bude vezano za njegovo na-
stojanje da u odnosima sa svojom enom bude deli-
katan; ono treba da bude posledica jednog u isti
mah vetog i nenog ponaanja; od ene se, pak,
trai da pokae izvesnu tananost u stvarnoj popust-
ljivosti prema muevljevim zastranjivanjima koju
ona, zaelo, mora da ispoljava, jer bi s njene strane
bilo nepromiljeno da se pokazuje nepopustljiva.
Tako su u spisu napisanom na latinskom jeziku
- on se pojavio dosta kasno za koji se dugo
smatralo da predstavlja prevod Pseudo-Aristotelove
193
rasprave O voenju domainstva, uporedo sa tradi-
cionalnim gledanjem na enino dostojanstvo, dati
saveti suprunicima da budu mudri i popustljivi. S
jedne strane, pisac nalae muu da ukazuje svu
potrebnu panju supruzi koja treba da postane maj-
ka dece koju oekuje da e sa njom izroditi; on
e mu isto tako naloiti da enu kojom se oenio
ne liava potovanja koje je duan da joj ukazuje
45
.
Ali on isto takko zahteva da oba suprunika sprea-
vaju jedan drugog da uine bilo ta nisko ili nea-
sno, preporuuje mukarcu da svojoj supruzi pri-
lazi radi polnog optanja samo na pristojan nain i
sa velikom uzdrljivou i potovanjem (cum. hone-
state, et cum multa modestia et timore); on eli da
mu ne bude ni nemaran, ni strog (nec neglegens,
nec severus): takvi stavovi svojstveni su odnosima
izmeu jedne kurtizane i njenog ljubavnika; na-
suprot tome, u odnosima sa svojom enom, dobri
mu treba da bude paljiv, ali i uzdran, a na tak-
vo ponaanje supruga e uzvratiti ednim dranjem
i delikatnou, i ispoljavajui podjednako ljubav
i strah
46
. Iako podvlai vrednost te vernosti, pisac
ovog del jasno daje eni na znanje da e biti po-
trebno da se srazmerno pomirljivo odnosi prema
muevi je vim grekama; neka zaboravi i ono ime
se njen mu, zbog pometnje u vlastitoj dui, mogao
o nju ogreiti (si quid vir animae passione ad ip-
sam peccaverit); neka ne izgovori nijednu albu
protiv njega i neka ne bude kivna na njega zbog
onoga to je uradio, nego neka sve to pripie bolesti,
neiskustvu ili nekim sluajnim pogrekama: tako
e, u naknadu za to, mu biti spreman da joj, poto
ozdravi, pokazuje svoju zahvalnost
47
.
Isto tako je i Plutarh u Branim propisima po-
stulirao naelo uzajamne vernosti. Meutim, u po-
menutom delu ono nije iskazano kao strogo i izri-
ito simetrian zahtev; ako u njemu pisac podrazu-
meva, ne smatrajui ak potrebnim da na to pod-
sea, da je ena duna da bude verna muu, on,
s druge strane, daje na znanje da tranje za ulnim
uivanjima izvan braka predstavlja, kada je mu u
pitanju, dosta estu, ali isto tako i prilino sitnu
45
Pseudo-Aristotel, O voenju domainstva, III, 2
Ibid., III, 3.
47
Ibid., III, 1.
194
greku. Ipak, ovo pitanje treba da bude reeno u
okviru veze koju je brak uspostavio meu supruni-
cima, polazei od oseajnih odnosa meu njima, a ne
polazei od njihovih prava i prerogativa. Plutarh za-
hteva od mua da se ne uputa u polne odnose sa
drugim enama, ne samo zato to bi ti odnosi ugro-
zili rang zakonite supruge, nego zato to bi je oni
povredili: to oseanje povreenosti je prirodno i iza-
ziva patnju. On podsea na to ta se dogaa meu
makama, koje izvesni miris raspomamljuje; isto
se tako ene raspomamljuju onda kada se njihov
mu uputa u polne odnose sa drugim enama;
prema tome, nepravedno je (adikon) zadati im tako
veliki bol radi jednog zadovoljstva koje ne predstav-
lja bog zna ta; potom Plutarh savetuje mua
da se u odnosima sa svojom enom ugleda na pe-
lara koji ne prilazi vlastitim pelama ako je pret-
hodno polno optio
48
. Zauzvrat, on daje enama sa-
vet da ispoljavaju izvesnu popustljivost prema svo-
jim muevima; za njih je bolje da zatvaraju oi
pred njihovim neverstvima donekle onako kao
to su se supruge persijskih kraljeva, koje su sa
njima dolazile na gozbe, vraale u svoje odaje onda
kada bi oni, opivi se, pozvali sviraice i kurtizane;
ako njihov mu nastoji da doivi ulno uivanje pol-
no optei sa nekom heterom ili nekom slukinjom,
one bi trebalo sebi da kau da on to ini iz
potovanja prema vlastitoj eni i zato to ne bi hteo
da je uvlai u svoj razvrat, svoju raskalanost i
razuzdanost
49
. Prema tome, kao oseajna veza i
kao potovanjem proeti odnos mnogo vie nego
kao statusna struktura, brak zahteva da suprunici
polno opte samo u njemu, a osuuje svaki polni
odnos izvan njega. Ako on tei da od oba brana
druga zahteva simetrinu vernost, on, s druge stra-
ne, predstavlja i okvir nagodbi u kome e muev-
ljeva privrenost eni i njeno mudro ponaanje pre-
ma njemu nai naina da se nagode: ulna uivanja
koja mu doivljava izvan braka nee vie u tom
okviru predstavljati neto to proistie iz njegove
na vlastitom statusu zasnovane nadmonosti i to
mu se priznaje kao kakvo pravo, nego e se u nji-
ma videti posledica izvesne slabosti koju mu tre-
48
Plutarh, Brani propisi, 44, 144 c-d.
49
Ibi., 50, 140 b.
13*
195
ba da ograniava utoliko bolje zato to je ena pod-
nosi inei mu ustupak koji uvajui, moda u
isti mah i njenu ast dokazuje i njenu ljubav
prema njemu.
3.
Definicija braka kao jedine veze izmeu mu-
karca i ene u ijem su okviru doputena ljubavna
naslaivanja, vodi (ili bi mogla da vodi) nizu pi-
tanja koja se tiu uklapanja polnih inova u skup
oseajnih ili statusnih odnosa izmeu mukarca i
ene, kao i njihove uloge, njihovog oblika i njihove
svrhovitosti u tim odnosima.
U stvari, moramo priznati da se o ekkonomiji
ljubavnih uivanja u odnosu izmeu branih dru-
gova krajnje uzdrano raspravlja ak i u onim ob-
licima razmiljanja u kojima brak zauzima znaajno
mesto. U tom strogom moralu koji neki propovedaju
zahteva se da se na brak gleda kao na jedini okvir
u kome se smeju doivljavati ljubavna uivanja,
ali njegovi, propovednici gotovo nita ne kau o to-
me koja e ljubavna uivanja biti doputena u
braku, a koja iz njega iskljuena.
Ipak, esto se pominju dva veoma uoptena
naela. S jdne strane, podvlai se da Eros, ona vr-
sta ljubavi koju su neki filozofi hteli da ogranie
samo na privrenost deacima, ne treba da ostane
izvan branog odnosa, ali se, s druge strane, isto
tako istie i da Afroditu ne treba prenebregavati
u njemu ili je iskljuivati iz njega. U tekstu u ko-
me pokazuje da brak ne samo ne spreava filozofa
da se bavi filozofijom, nego, naprotiv, predstavlja
neto to on mora da prihvati, Musonije istie ve-
liinu i vrednost branog stanja i podsea itaoca
na to da nad brakom bdiju tri boanstva: Hera,
kojoj se obraamo kao zatitnici braka, Afrodita,
poto je polno optenje mua s njegovom enom
nazvano izrazom Aphrodision ergon (afrodisijski
in), i Eros (o emu bi, doista, on mogao bolje da se
197
ULNA UIVANJA U BRAKU
stara nego o zakonitoj vezi mukarca i ene?).
Uloga sva tri pomenuta boanstva sastoji se u to-
me da zdruuju suprunike radi raanja dece
50
.
Na /isti nain Plutarh e naglasiti ulogu Afrodite i
Erosa u onome to branu vezu zasniva u njenoj
osobenosti
31
.
U tesnoj vezi s tim prisustvom ljubavne strasti
i telesnih naslada u braku, propovednici strogog mo-
rala istiu i jedno drugo naelo, koje je suprotno
onom prvom, ali je i samo veoma uopteno, to jest
oni istiu da mu ne treba da postupa sa svojom
enom kao sa kakvom ljubavnicom, nego treba da
se ponaa u braku pre kao mu nego kao ljubav-
nik
52
. Pojmljivo je to ono staro naelo pristojnosti
u braku dobija tim veu vrednost ukoliko jaa te-
nja da se on proglasi za jedini doputeni okvir u
kome se mogu doivljavati polna uivanja. Potrebno
je da Afrodita i Eros budu prisutni u braku, i je-
dino u njemu; ali, s druge strane, i brani odnos
valja da se razlikuje od odnosa meu ljubavnicima.
Ovo naelo otkrivamo u nekoliko vidova: bilo u
vidu saveta muevima da budu oprezni {on je, bez
sumnje, veoma tradicionalan), jer se, upuujui svo-
ju enu u previe snana ulna uivanja, mu izla-
e opasnosti da joj d pouke koje e ona zloupotre-
biti, tako da e zaaliti zbog toga to joj ih je dao
53
;
bilo u vidu saveta koji se daju branim drugovima:
neka nau srednji put izmeu preterane uzdra-
nosti i ponaanja odve slinog ponaanju razvrat-
nika, i neka mu neprestano podsea sebe na to
da se prema istoj eni ne moe odnositi u isti mah
kao prema supruzi i kao prema ljubavnici (hs
gamete kai hos hetaira)
54
; bilo, najzad, u vidu
uoptene teze: biti previe vatren pri polnom opte-
nju sa svojom enom znai postupati s njom kao s
preljubnicom
55
. Ova tema je vana, jer emo je
ponovo otkrivati u hrianskoj tradiciji, u kojoj se
ona veoma rano javlja (Klement iz Aleksandrije
50
Musonije Buf, Pabirci, XIV.
61
Plutarh, Razgovor o ljubavi, 759, e-f.
52
Seneka, Fragmenti, 85.
53
Plutarh, Brani propisi, 47, 144 f-145 a; upor. i 17,
140 c.
M
Ibi., 29, 142 a-c.
55
Seneka, Fragmenti, 85.
198
poziva se na nju u svome delu Cilimi
56
) i u kojoj e
veoma dugo ostati prisutna (Franja Saleki razradio
je sve to ona sadri u delu Uvoenje u poboni i-
vot
57
); da bi se razumeo smisao koji ona ima u de-
lima stoiara koji su je formulisali, treba se pod-
setiti da po njihovom miljenju prirodno i razumsko
naelo na kome on poiva predodreuje brak da
sjedini dva ivota i bude kolevka potomstva, da
bude koristan za dravu i koristi svekolikom ljud-
skom rodu; teiti u njemu pre svega ulnim nasla-
dama znailo bi pogaziti zakon, preokrenuti redo-
sled ciljeva i prekriti naelo koje mukarca i enu
treba da sjedini u par.
Ali tu se na konkretniji nain postavlja pitanje
kakav poloaj i koje oblike ulno uivanje treba
da dobije u branim odnosima, i na koja e naela
moi da se oslanjaju pravila o unutranjem ogra-
niavanju tih naslaivanja. im brak zahteva uspo-
stavljanje izmeu mukarca i ene sindijastike ve-
ze koja treba da bude u isti mah lini odnos kome
se pripisuje velika vrednost i jedini okvir u kome
se sme stupati u polne odnose u njih je muka-
rac do tada mogao dosta slobodno da se uputa iz-
van svog braka kako e ta brana struktura sada
igrati svoju ulogu regulativnog naela? Kolika e
se umerenost zahtevati u tom braku ako on treba
da bude u isti mah najjaa veza meu jedinkama i
jedini okvir doputenih ulnih uivanja? Formu-
lacije u vezi s ovim pitanjem najee su prilino
neodreene i donekle podseaju na one koje nala-
zimo u prevodu na latinski knjige za koju se sma-
tra da predstavlja trei deo Aristotelu pripisivanog
spisa O voenju domainstva; pisac u njemu zahte-
va od mua da svojoj eni prilazi na pristojan na-
in (cum honestate), sa velikom uzdrljivou i
potovanjem (cum multa modestia et timore); on
mu nalae da joj se obraa reima lepo vaspitanog
oveka koji ini samo ono to je doputeno i pri-
stojno; savetuje mu da u ophoenju sa svojom
enom ispoljava uzdranost i delikatnost (verecun-
dia et pudoreJ
58
.
M
Klement iz Aleksandrije, Cilimi, II, 143, 1.
87
Franja Saleki, Uvoenje u poboni ivot, III, 39.
68
Pseuo-Aristotel, O voenju domainstva, III, 3.
199
Uzdrljivost u ulnom uivanju u odnosima me-
u suprunicima bie na jo odreeniji nain oprav-
davana dvema velikim prirodnim i na razumu za-
snovanim svrhovitostima koje se priznaju braku-
Ona e se, razume se, najpre opravdavati dunou
raanja dece. Seneka podvlai ali videli smo dai
je bilo i lekara koji su na to podseali da se-
ulno uivanje ne sme postavljati kao svrha init,
kome je priroda odredila da slui za raanje dece;.
pa ako je priroda usadila u ljude ljubavne elje,,
nije to uinila zato da bi oni uivali u ulnim na-
sladama, nego zato da bi produavali svoju vrsti*
(non voluntatis causa, sei propagandi generis)
59
. Iz:
ovog uoptenog naela Musonije je izvukao zaklju-
ak da se polni odnosi mogu odravati po zakonu
samo ako im je cilj to raanje dece; to se, pak,
tie onih polnih odnosa ija je jedina svrha ulno,
uivanje, oni nemaju valjanu podlogu i protivni
su zakonu ak i onda kada se odravaju u braku
60
.
Izgleda da je ovo pravilo, koje nalazimo i u spisimai
neopitagorejaca, posluilo za opravdavanje izvesnog
broja tradicionalnih zabrana: zabrane odravanja
polnih odnosa za vreme mesenog odliva u ena
(koji, po miljenju lekara, moe odneti muko seme),
kao i u toku trudnoe (ne samo zato to bi oni bili
jalovi, nego i pre svega zato to bi mogli da
dovedu u pitanje opstajanje postojeeg zametka).
Ali, izuzimajui ove uoptene preporuke, ne izgleda
da su helenski i rimski autori, uprkos tome to su
polazili od istovetnog naela, postavljali u svojim
spisima onakva pitanja na kakva emo kasnije na-
ilaziti u pastirskim, vernicima upuenim poslanica-
ma o legitimnosti odravanja polnih odnosa u onim
sluajevima kada je utvrena nesposobnost supru-
nika da raaju decu, ili posle menopauze, kao i o
namerama koje oba partnera mogu imati pre iK
u toku snoaja. Doista, izgleda da je potpuno od-
bacivanje ulnog uivanja kao svrhe polnih odnosa
predstavljalo kod najstroih moralista neto to se
zahtevalo; ali taj zahtev pre je predstavljao nae-
lan stav nego shemu koja omoguava regulisanje po-
naanja i precizno kodifikovanje doputenih ili za-
branjenih vidova polnih odnosa.
M
Seneka, Uteha Helviji, 13, 4.
, 0
Musonije Ruf, Pabirci, XII, str. 64.
200
Druga velika svrhovitost braka, to jest urei-
vanje zajednikog ivota u kome brani drugovi
dele zlo i dobro, predstavlja ono drugo naelo koje
zahteva uzdrljivost u branim odnosima. Kao ni
svrhovitost koja se sastoji u raanju dece, ni ovo
naelo ne povlai jasno granicu izmeu doputenog
i zabranjenog. Meutim, u povezivanju polnih od-
nosa sa branom vezom neki autori u prvom
redu Plutarh pripisuju mu tanani ju i sloeniju
ulogu. To dolazi otuda to, s jedne strane, samim
tim to je duan da svoju enu pretvori u ivotnu
saputnicu pred kojom e otvarati svoju duu, mu
mora da gaji prema njoj potovanje koje nee uka-
zivati samo njenom drutvenom rangu i njenom
statusu, nego i njenom linom dostojanstvu; otuda
to treba da predstavlja naelo unutranjeg ograni-
avanja u nainu preputanja ljubavnim uivanji-
ma. Ali, s druge strane, ako svrha ivota u braku
treba da bude zasnivanje savrene zajednice, to
jest ostvarivanje istinskog .stapanja dva ivota u
jedan jedini-, oigledno je i to da polni odnosi i
ulna uivanja, ukoliko su bila zajedniki doivljena
i obostrana, predstavljaju neto to suprunike zbli-
ava. U predavanju ulnim uivanjima stvaranje
vrste veze meu suprunicima i njeno jaanje pred-
stavljaju ne samo jedno jemstvo, nego i elemenat
koji tim uivanjima potpomae. Otuda se priznaje
da uivanja u polnim odnosima {pod uslovom da
su oni ukljueni i vrsto uklopljeni u branu vezu)
predstavljaju neto to ima svoju vrednost, i to
priznanje pridruuje se preporuci o umerenosti u
njima koja im upravo omoguava da igraju tu po-
zitivnu ulogu u branoj zajednici.
Taj spiralni proces, u toku koga se na neopho-
dnu uzdrljivost u upranjavanju polnih odnosa
nadovezuje njihova poeljna jaina, jasno se uka-
zuje u delu Brani propisi, pa ak predstavlja i je-
dnu od njegovih niti vodilja. Plutarh ponovo iznosi
neka od poznatih starih naela o stidljivosti i ta-
janstvenosti kojima treba da budu obavijeni ne
samo in stvaranja potomstva, nego i obine radnje
koje donose ulno uivanje, kao to su poljubac
i milovanja
61
; on isto tako podsea, preinaavajui
jednu poznatu Herodotovu reenieu, da stiljivost
61
Plutarh, Brani propisi, 13, 139 e.
201
supruge ne sme da iezne im ona skine odeu sa
sebe
62
, i da pomrina ne sme da skriva bilo kakvu
raspusnost; navodei rei jedne ene koja je po-
kuavala da izmakne Filipu Makedonskom obra-
ajui mu panju na to da su sve ene jednake
poto se u lonici ugasi svetiljka, Plutarh primeuje
da supruga upravo ne treba da bude kao i ostale
ene, nego valja da, skrivena u tami tako da joj
mu ne moe videti telo, u punom sjaju ispolji vr-
line to je krase (to sphron auts), a te su vrline
u isti mah ono to je vezuje iskljuivo za njenog
mua i to je samo njemu namenjuje: njena ver-
nost i njena ljubav
63
-.
Polazei od tog naela po kome ena u branim
odnosima treba da ispoljava predusretljivu uzdrlji-
vost i stidljivost koja oznaava privrenost samo
jednom mukarcu, Plutarh izlae u pomenutom delu
izvestan broj saveta koji iskljuuju kako previe
strogu uzdrljivost, tako i neumerenu predusretlji-
vost, i to kako kod mukarca, tako i kod ene. Do-
bra supruga, bez sumnje, ne treba prva da pokazuje
svom muu da eli s njim da polno opti, kao to
to nije inila ni ona mlada Spartanka koju ovaj
helenski pisac pominje
64
; ali, po njegovom milje-
nju, ona ne treba da pokazuje ni da joj smeta kada
on to ini; u prvom stavu bilo bi neega bestidnog,
dok bi u drugom stavu bilo neprijateljske oholosti
65
.
U navedenim savetima imamo, datu na jo veoma
neodreen nain, skicu onih pravila kojima se od-
reuju oblici inicijative oba suprunika i znaci to
ih oni mogu jedno drugom davati, pravila do kojih
e se kasnije u hrianskim pastirskim poslanicama
toliko mnogo drati. Plutarh pridaje veliku vanost
opasnostima koje u prvim polnim odnosima u jed-
nom braku mogu dovesti u pitanje kasnije dobro
razumevanje i postojanost veze koja se tada stvara.
On pominje opasnost od loih iskustava koje mlada
tada moe stei, i savetuje joj da se ne osvre na
njih jer se brane blagodeti mogu kasnije ukazati:
ne treba postupati onako kao to postupaju oni lju-
di koji, poto su ih pele izujedale, odustaju od
42
Ibid., 10, 139 c.
93
Ibid., 46, 144 e-f.
M
Upor. isto Plutarh, O enskim vrlinama, 242 b.
45
Plutarh, Brani propisi, 18, 140 c.
202
vaenja meda
68
. Ali Plutarh isto tako izraava bo-
jazan da, ako je doivljeno na poetku branog i-
vota, prejako telesno uivanje moe izloiti ljubav
opasnosti da iili onda kada ono bude iezlo; bo-
lje je da ivotna snaga ljubavi proizlazi iz karakte-
ra suprunika i sklonosti njihovog duha
67
. Isto tako,
bie potrebno da u toku itavog branog ivota
suprunici ne oklevaju da koriste ono to u polnim
odnosima meu njima moe delovati blagotvorno na
supruniko prijateljstvo. U Branim, propisima Plu-
tarh daje dva sasvim odreena primera uloge koju
polni odnosa igraju u ponovnom podsticanju raznih
oseanja (na koje se jedan od sagovornika u Razgo-
voru o ljubavi izriito poziva
68
), pre svega, supru-
nici treba da se klone prepirki do kojih moe doi
u lonici, jer trvenja i optuivanja to ih postelja
izaziva nije lako stiati na nekom drugom mestu
69
;
a zatiim, na drugom mestu, onda kada imaju obiaj
da spavaju u istoj postelji, ne treba da odlaze u
drugu sobu zato to su se posvaali; naprotiv, to
je pravi trenutak da pozovu u pomo Afroditu ko-
ja je najbolji iscelitelj takvih boljki
70
.
Ovoj temi sam Plutarh je posvetio srazmerno
veliku panju u svojim spisima. Na nju emo naii
u Razgovoru o ljubavi, gde e ona posluiti kao
glavni elemenat za razgraniavanje ljubavi prema
enama, u koju se ulno uivanje moe uklopiti
s pozitivnom ulogom u duhovnom odnosu, od lju-
bavi prema deacima, u kojoj telesno zadovoljstvo
(za koje se pretpostavlja da ne moe biti uzajamno)
ne moe da deluje kao povoljan inilac u sklopu tog
odnosa. Ovu temu Plutarh dotie i u delu Gozba
sedmorice mudraca, gde je re o polnim uivanjima
povezanim sa dva druga telesna zadovoljstva s ko-
jima se ona esto zdruuju, to jest s opijanjem i
muzikom. Jedan od sagovornika u tom razgovoru,
Mnesifdl, skree panju drugim sagovornicima na to
da se ni u jednoj vetini ili obavljanju nekog rada
delo ne sastoji u rukovanju alatkama ili materija-
lom: neimarevo delo ne predstavlja malter koji on
mea, nego hram koji podie; kada se Muze pri-
* Ibid., 2, 138 d-e.
Ibid., 2, 138 f.
88
Ispor. infra, glava VI.
" Plutarh, Brani propisi, 39, 143 e.
70
Ibid., 38, 143 .
203
hvate lire ili frule, tada se njihov jedini zadatak
sastoji u duhovnom izgraivanju i ublaavanju
strasti
71
. Isto tako, kao to se Dionisov zadatak ne
sastoji u tome da navodi ljude da piju vino to
opija, tako se ni Afroditin zadatak (ergon Aphrodi-
tes) ne sastoji u uspostavljanju golog telesnog od-
nosa i sjedinjavanju tela (sunousia, meixis), nego u
buenju uzajamnog oseanja prijateljstva (philo-
phrosun) i potrebe (pothos), uspostavljanju veza
(homilia) i optenja (syntheia). U branom ivotu
polni odnos treba da slui kao sredstvo za stvaranje
i razvijanje simetrinih i reversibilnih oseajnih od-
nosa: Afrodita je, kae Plutarh, tvorac sloge i
prijateljstva (homophrosuns kai phlias dmiourgos)
meu mukarcima i enama, jer pomou njihovih te-
la i zahvaljujui delovanju ulnog uivanja ona u
isti mah spaja njihove due i stapa ih u jednu je-
dinu
72
.
Mada ovi saveti mogu izgledati prilino rudi-
mentarni, oni ipak spadaju meu stavove koji uvo-
de u jednu dugu povest, to jest povest kodifikova-
nja duhovnih odnosa meu suprunicima, i to u
dva vida: u vidu opte preporuke o uzdrljivosti, i
u vidu sloene pouke o oseajnom optenju preko
ulnih uivanja.
*
*
Monopolistiko naelo po kome se polni od-
nosi ne smeju odravati izvan braka, zahtev za od-
stranjivanjem hedonistikog stava iz braka (telesna
sjedinjavanja suprunika ne smeju biti podreena
ekonomiji ulnog uivanja) i pridavanje posebne
svrhe polnim odnosima (njihov cilj mora biti raa-
nje potomstva) to su tri glavna obeleja etike
71
Plutarh, Gozba sedmorice mudraca, 156 c.
72
Ibid., 156 d. U svojoj knjizi Plutarque et le stocisme
(str. 109), Babi (Babut) obraa panju itaocu na to da
Antipatra, Musonija i Hijerokla brak vie zanima nego
ljubav; izgleda da im j e cilj bio da pre svega dokau da
brak ne spreava mukarca da ivi kao filozof; najzad, u
njihovim spisima ne nalazimo ni traga od jedne od naj-
znaajnijih ideja koje su izraene u delu Ljubavnik, to
jest ideje da je ena isto toliko koliko i mukarac spo-
sobna da probudi ljubavnu strast.
204
branog ivota koju su izvesni moralisti izloili na
poetku doba Rimskog Carstva, i ijem je izgrai-
vanju mnogo doprinela pozna stoika filozofija. Me-
utim, ta obeleja nisu svojstvena samo njoj: slini
zahtevi otkriveni su i u pravilima ponaanja koja
je Platon nametao graanima u delu Drava; kasni-
je e ta obeleja biti otkrivena i u onome to je
crkva zahtevala od suprunika koji su dobri hri-
ani. Pomenuta tri naela nisu predstavljala samo
izraz obnavljanja stoiarima svojstvene strogosti, ni-
ti samo projekat svojstven moralu tog vremena, ne-
go su to je mnogo znaajnije vekovima ne-
prekidno oznaavala ulogu ie uzdrljivosti u pol-
nom optenju koja se htela nametnuti braku.
Meutim, postojanost ova tri naela ne treba
da nas navede da poverujemo da su tu u pitanju
prosto-naprosto istovetna shvatanja. Izvesni stoi-
kim shvatanjima manje-vie blizak moral iz doba
Carstva ndje se ograniio samo na to da prenese,
polazei od Platonove utopije pa sve do hrianstva,
kodeks monopolistikog braka, iju je svrhu pred-
stavljalo raanje potomstva i koji je ispoljavao po-
dozrenje prema ulnom uivanju. On je u njega
uneo izvestan broj osobenih nijansi koje su bile
vezane za oblike koje je tada dobilo sve razvijenije
ngovanje samog sebe.
Najpre treba napomenuti da Platon, u Dravi,
kao jedno od glavnih opravdanja obaveze mukaraca
da sva svoja polna uivanja uklapaju u branu struk-
turu navodi neophodnost da brakovi opskrbljuju
dravu decom koja su joj potrebna da bi opstajala
i odravala svoju snagu. U hrianstvu, pak, pove-
zanost polnog odnosa i braka bie opravdavana ti-
me to onaj prvi nosi u sebi samom ig greha, o-
vekovog pada i zla, i to jedino ovaj drugi moe da
mu obezbedi izvesnu legitimnost, mada pri tom ak
nije izvesno da ga ona u potpunosti oslobaa gre-
nosti. Meutim, i pored toga to smatraju da brak
treha da igra korisnu ulogu u drutvu, i iako s veli-
kim poozrenjem gledaju na zanose u koje ulna
uivanja dovode suprunike, Musonije, Seneka, Plu-
tarh i Hijerokle ne uspostavljaju, u onome to je
bitno, vezu izmeu braka i ulnog uivanja tvr-
dei da su drutveni i politiki ciljevi braka naj-
vaniji, niti polazei od postavke da je sa ulnim
205
uivanjima neraskidivo povezano nekakvo iskonsko
zlo, nego je uspostavljaju na osnovu njihove zasno-
vanosti na ljudskoj prirodi, razumu i ljudskoj su-
tini. Da ne bismo prenebregli razlike u stavu i va-
rijante u raznim uenjima, podvucimo da su pobor-
1
nici tog vida etike skloni zahtevu da se brak pro-
glasi za jedini okvir u kome su polni odnosi dopu-
teni; to iskljuivo pravo braka manje se zasniva na
svesti o njegovoj korisnosti za neto to postoji iz-
van njega, ili na unutranjoj negativnosti ulnog
uivanja, a vie na pokuaju da se potpuno uskladi
izvestan broj odnosa kao to su telesno spajanje dva
polna partnera, dvojna veza meu branim drugo-
vima i drutvena uloga porodice i to uz njihovo
najsavrenije moguno saobraavanje odnosu pre-
ma samom sebi.
Ovde se suoavamo s drugom znaajnom razli-
kom. Obaveza da se ulna uivanja doivljavaju
jedino u okviru braka predstavljala je za Platono-
vog uvara, Isokratovog poglavara ili Aristotelovog
graanina i nain gospodarenja samim sobom, go-
spodarenja koje neizostavno zahteva njihov poloaj
ili vlast koju oni treba da vre u dravi. Potovanje
naela potpune brane vernosti predstavljae u pa-
stirskim, vernicima upuenim poslanicama dunost
koju bezuslovno mora ispunjavati onaj ko brine o
spasenju svoje due. Zauzvrat, u tom stoikom fi-
lozofijom nadahinutom moralu, smatra se da polna
uivanja ovek valja da doivljava samo u braku i
u skladu s njegovim ciljevima zato da bi udovoljio
osobenim zahtevima odnosa prema samom sebi, da
se ne bi ogreio o ono to sam jeste po svojoj pri-
rodi i svojoj sutini, da bi potovao samog sebe kao
razumno bie. Ovo naelo koje tei da iskljui, ak
i kada su u pitanju mukarci, vanbrane polne od-
nose, i koje doputa polni odnos samo radi ostvari-
vanja izvesnih sasvim odreenih svrha, predstavlja-
e, bez sumnje, jedan od oslonaca prilikom kasnijeg
juridifikovanja branih odnosa i polnog optenja;
polni ivot oenjenog mukarca bie, kao i polni i-
vot udate ene, izloen opasnosti da, barem u na-
elu, doe pod udar zakona, pa e ak sasvim pre-
ciznim kodeksom biti odreeno ta je doputeno ili
zabranjeno initi, hteti, ili ak misliti i u okviru
samog braka. Ali to juridifikovanje ije e se
206
posledice kasnije toliko oseati vezano je za pa-
stirske, vernicima upuene poslanice i za njihovu
osobenu strukturu. Meutim, ak i u spisima u ko-
jima se najpodrobnije govori o ivotu branih dru-
gova kakvi su, na primer, Plutarhovi spisi ne
daju se pravila za razluivanje onog to je dopu-
teno od onoga to je zabranjeno, nego se predlae
jedan nain ivljenja, jedan stil u odnosima; brani
moral i saveti o tome kako da se ivi u braku pred-
stavljaju u isti mah naela od opte vrednosti i pra-
vila za one koji ele da daju svom ivotu astan
i lep oblik. Tu je u pitanju opta vrednost esteti-
kog sastava prema ivotu koji se ne namee nikakvim
zakonom i koji je, u svakom sluaju, svojstven sa-
mo retkim pojedincima.
Uklapanje polnog optenja iskljuivo u okvire
odnosa meu suprunicima, uklapanje kojim se brak
teio proglasiti za jedini okvir u kome se polni od-
nosi mogu legitimno odravati, dovelo je, razume
se, do oiglednog ograniavanja tog optenja (ba-
rem to se tie mukarca, poto se ograniavanje
jo odavno zahtevalo za udatu enu). Pored toga,
zahtev da se predavanje tim ulnim uivanjima raz-
lui od hedonistike svrhovitosti teie unutranjem
diskvalifikovanju samog tog predavanja. Ali mora
se shvatiti i to da se, uporedo s tim ograniavanji-
ma i tim diskvalifikovanjem, odvija i jedan drugi
proces u kome se polnim odnosima u braku pridaju
vea vrednost i dublji smisao. Doista, s jedne stra-
ne, na polne odnose meu suprunicima ne gleda
se vie samo kao na posledicu jednog prava i kao
na oblik u kome se ono ispoljava, nego se smatra
da oni treba da se uklope u skup odnosa ljubavi,
privrenosti i uzajamnosti. S druge strane, pak,
ako ulno uivanje kao svrha polnih odnosa u bra-
ku treba da bude odbaeno, ono se, barem u nekim
najtananijim formulacijama u okviru ove etike, oz-
naava kao elemenat (on predstavlja u isti mah sred-
stvo i jemstvo) koji treba koristiti u mehanizmu iz-
raavanja oseanja meu suprunicima.
Upravo zbog tog pridavanja vee vrednosti ul-
nim uivanjima u odnosima meu suprunicima
(zbog uloge koja se toj vrednosti pripisuje u op-
tenju meu njima), poinju se sa sve veom sum-
njiavou razmatrati povlastice koje su mogle biti
priznate ljubavi prema deacima.
" e s t o p o g l a v l j e
B E A O !
1. PLUTARH
2. PSEUDO-LUKIJAN
3. JEDNA NOVA EROTIKA
Kada ga uporedimo sa onim izvanrednim, u
klasino doba datim formulacijama ljubavi prema
deacima, vidimo da je razmiljanje o toj vrsti lju-
bavi postalo u prvim vekovima nove ere ako ne ma-
nje aktuelno, a ono barem manje intenzivno, manje
ozbiljno, manje ivo. U spisima u kojima na njega
nailazimo ono se lako pretvara u ponavljanje onoga
to je ranije ve bilo reeno: bavei se starim tema-
ma a esto i temama platonistike filozofije
ono je sudelovalo, ali na nain koji ne budi zani-
manje za nju, u oivljavanju klasine kulture. Cak
i onda kada je filozofija nastojala da Sokratovu
linost ponovo ovena njenim nekadanjim ugledom,
ljubav prema deacima, sa problemima koji se u
vezi sa njom postavljaju, nije predstavljala ivu
iu razmiljanja: etiri rasprave Maksima iz Tira
o pederastiji ne mogu se navoditi kao argument
koji opovrgava nau tvrdnju.
To ne znai da je polno optenje zrelih muka-
raca sa deacima bilo iezlo ili da je bilo progla-
eno za nemoralno. Sva del iz tog vremena jasno
pokazuju da je ono jo bilo uobiajeno i da se na
njega i dalje gledalo kao na neto to je prirodno.
Tada se. kako izgleda, nisu bili izmenili sklonost
prema deacima, niti vrednosni sud koji se izricao
o ljudima sa tom sklonou, nego se bio izmenio
nain razmiljanja o njoj. Tu su bili u pitanju istro-
enost ne pederastije, nego problema koji se u vezi
sa njom postavljao, opadanje zanimanja koje se za
njega pokazivalo i potpuno gubljenje vanosti ko-
ja mu se pridavala u filozofskim i moralnim raspra-
vama. To deproblematizovanje ovog pitanja je,
bez sumnje, bilo posledica mnogih uzroka. Neki od
njih bili su u vezi s uticajem rimske kulture, to
ne znai da je ta vrsta ulnog uivanja manje pri-
vlaila Rimljane nego Grke. Ali teko pitanje u vezi
sa deacima kao izvorima ulnog uivanja nije se
postavljalo u okviru njihovih ustanova onako otro
kao to se postavljalo u okviru ustanova u nekoj
grkoj dravi. S jedne strane, deaci iz uglednih
porodica bili su dobro zatieni porodinim pra-
vom i dravnim zakonima; oevi su bili odluni u
nastojanju da obezbede potovanje vlasti koju su
imali nad svojim sinovima, a uveni zakon Scanti-
nia koji kao to je to Bosvel (Boswel) lepo po-
kazao
1
nije zabranjivao homoseksualizam, titio
je mladia koji nije bio rob od napastvovanja i na-
silja. S druge strane a bez sumnje i zbog inje-
nice koju smo upravo pomenuli pederastija se
u Rimu upranj avala naroito sa mladim robovima,
o ijem se statusu nije moralo voditi rauna: U
Rimu je u homoseksualnim odnosima rob zamenji-
vao slobodnog mladia, kae P. Ven (P. Veyne)
2
.
Cak i poto je pretrpeo grki uticaj, ak i poto ga
je proela grka filozofija, Rim, iji su pesnici to-
liko voleli da opevaju mladie, gotovo nimalo nije
prihvatio niti nastavio ono veliko razmiljanje o
ljubavi prema deacima koje je u Grkoj bilo to-
liko rasprostranjeno.
Pored toga, zbog oblika koje je u Rimu bio do-
bio vaspitni rad sa deacima i vidova njegovog in-
stitucionalizovanja, u njemu se mnogo tee mogla
pripisivati vaspitna vrednost polnim odnosima zre-
lih mukaraca sa deacima. Kada Kvintilijan pomi-
nje trenutak u kome deaka treba poveriti uitelju
retorike, on podvlai da je neophodno prethodno se
uveriti u moralnu ispravnost tog oveka: De su,
naime, gotovo formirana onda kada stupaju u kolu
kod tih uitelja, i poto se zamome jo ostaju kraj
njih; stoga se naj briljivi je treba starati o tome da
u tom jo osetljivom uzrastu ona u uiteljevoj nepc
ronosti nalaze zatitu od bilo kakve povrede nji-
hove ednosti, i da ih on svojom ozbiljnou odvra-
a od razuzdanosti u koju bi ih njihovi neobuzdani
zanosi mogli baciti; prema tome, potiebno je da
1
J. Boswell, Christianity, Social Tolerance and Ho-
mosexuality, str. 61 i na narednim stranama.
* P. Veyne, L'amour Rome, in L'Histoire, januar
IBM, str. 77.
216
uitelj gaji prema svojim uenicima oinska ose-
anja i da sebe smatra zastupnikom onih koji mu
poveravaju svoju decu
3
. Jo ire gledano, izvesno
smanjivanje vanosti linih prijateljskih odnosa, kao
i pripisivanje vee vrednosti braku i oseajnoj vezi
meu suprunicima, mnogo su, bez sumnje, dopri-
neli da ljubavni odnos meu mukarcima ne bude
vie predmet ive teorijske i moralne rasprave.
Ipak, iz tog razdoblja ostala su nam tri znaaj-
na teksta: Plutarhov Razgovor o ljubavi, zatim, iz
poznijeg doba, razgovor o ljubavi koji je bio pripi-
sivan Lukijanu, i etiri rasprave Maksima iz Tira
o pederastiji. Ovaj poslednji tekst moemo ostaviti
po strani, ali ne zbog njegove retorinosti i izveta-
enosti delo Ljubavi koje je bilo pripisivano Lu-
kijanu gotovo je isto toliko retorino i izvetaeno
i zato to se u njemu ponovo pretresaju neke
stare teme, jer je u to doba to bilo uobiajeno u
akademskim raspravama, nego iz jednog drugog raz-
loga, to jest stoga to je posveen pre svega (u to-
me se i sastoji njegova tradicionalnost) razlikova-
nju i uporeivanju, u odnosima izmeu dva mukar-
ca, dve vrste ljubavi: vrle i valjane ljubavi, i one
ljubavi koja (nije takva
4
. U skladu sa platonistikom
tradicijom, Maksim iz Tira izjednaava to razliko-
vanje sa suprotnou izmeu prave ljubavi i ljubavi
koja ima samo njen privid, i polazei od te suprot-
nosti sistematino i na tradicionalan nain podrobno
uporeuje te dve vrste ljubavi. On ,ih uporeuje
po njihovim svojstvima: prvoj ljubavi svojstveni su
vrlina, prijateljska oseanja, stidljivost, iskrenost i
postojanost, dok su onoj drugoj svojstveni razuzda-
nost, mrnja, bestidnost, nevernost; zatim ih upo-
reuje po nainima bivstvovanja koji ih karakte-
riu: prva je helenska i muevna, dok je druga me-
kuna i varvarska; i, naposletku, uporeuje ih na
osnovu ponaanja u kojima se one ispoljavaju: mu-
karac koji osea onu prvu vrstu ljubavi stara se
o svom miljeniku, ide s njim u gimnastiko veba-
lite, u lov, u borbu, gine i sam posle njegove pogi-
bije, ne nastoji da ostane nasamo s njim ni nou,
ni na usamljenim mestima; dok se mukarac obu-
zet ljubavlju one druge vrste kloni dnevne svetlosti,
3
Kvintilijan, O obrazovanju besednika, II, 2.
4
Maksim iz Tira, Rasprave, 24, 1; 25, 1.
217
gleda da nou i na usamljenim mestima ostane na-
samo sa svojim miljenikom i izbegava da bude vien
sa njime
5
.
Plutarhov Razgovor o ljubavi i Pseudo-Lukija-
novi razgovori o ljubavi imaju potpuno drugaiji
sklop. Erotika koja je u njima izloena takoe je
dvolana i uporedna, jer je i u njima re o nastojanju
da se razlikuju dva oblika ljubavi i uporedi nji-
hova vrednost. Meutim, to poreenje ne vri se u
okvir u jednog Erosa kojim pederastija gospodari i
koga ak u potpunosti i oliava, da bi u njemu ot-
krilo dva moralno nejednaka oblika, nego se u nje-
mu polazi od dva prirodno razliita oblika odnosa:
odnosa sa deacima i odnosa sa enama (jo odre-
enije reeno, od odnosa koji mukarac moe imati
sa svojom zakonitom enom u okviru braka); pitanje
moralne vrednosti, lepote i nadmonosti jedne ili
druge vrste ljubavi postavljae se upravo polazei
od ta dva njena vida koji su predstavljeni kao raz-
liiti. Iz toga e proistei ove razliite posledice ko-
je e u znatnoj meri preinaiti pitanje Erotike: ljubav
prema enama, a osobito brak poeli su da s punim
pravom predstavljaju sastavni deo Erosovog pod-
ruja i njegovog problematizovanja ; to problemati-
zovanje oslanjalo se na prirodnu suprotnost izmeu
ljubavi prema osobama istog pola i ljubavi prema
osobama suprotnog pola; i najzad, ljubavi vie nije
mogla da se pripisuje vea etika vrednost na os-
novu potpunog odbacivanja telesnog uivanja.
U ovom sluaju paradoks se sastoji u tome to
se razmiljanje o pederastiji razvilo u staroj Grkoj
upravo u vezi sa pitanjem ulnog uivanja, i to e
to isto pitanje biti i uzrok njegovog slabljenja. Naj-
znaajnije polazite za definisanje jedne stilistike
moralnog ivota uskoro e predstavljati brak kao
individualna veza koja je sposobna da u sebe uklju-
i odnose u kojima se doivljava ulno uivanje
i da im d pozitivnu vrednost. Ipak, pederastija ne-
e zbog toga postati vid ljubavi koji se osuuje. Ona
e, dodue, jo pronalaziti razne naine da se izra-
ava u pesnitvu i u umetnosti, ali joj se vie nee
pripisivati filozofska znaenja. Onda kada se ona
bude razmatrala, umesto da se u njoj nastoji otkri-
ti jedan od najuzvienijih oblika ljubavi, zamerae
5
Ibid., 25, 24.
218
joj se zbog njene nesposobnosti da u sebe uklopi od-
nose u kojima se doivljava ulno uivanje, u e-
mu e se videti njen glavni nedostatak. Tekoa
da se promiljaju odnosi izmeu tog oblika ljubavi
i predavanja ljubavnim uivanjima dugo je bila raz-
log to se pederastiji priznavala filozofska vrednost;
ta tekoa postala je potom razlog to su se u pe-
derastiji videle sklonost, navika i osobita naklonost
koje su mogle imati svoju tradiciju, ali nisu mogle
definisati jedan stil ivljenja, jednu estetiku pona-
anja i itav jedan vid odnosa prema samome sebi,
prema drugim ljudima i prema istini.
Plutarhov Razgovor o ljubavi i Pseudo-Lu-
kijanovi razgovori o ljubavi otkrivaju nam u isti
mah da je u svim razdobljima starog veka pede-
rastiji bila priznavana legitimnost i da je ona, u
vremenu o kome govorimo, sve vie gubila aktuel-
nost kao iva tema u okviru jedne stilistike ivljenja.
1.
Plutarhov Razgovor o ljubavi poinje i zavr-
ava se u znaku braka. Dan posle svog venanjas
Plutarh je sa enom doao na hodoae u Tespiju
jer su njih dvoje eleli da u tom mestu prinesu
rtvu Erosu i da ga zamole da bude naklonjen nji-
hovom braku koji je zbog jedne zavade meu nji-
hovim porodicama sklopljen sa loim izgledima da
se odri. Oni su se iznenada pojavili u domu svojih
domaina upravo u trenutku kada je u njemu vla-
dala mala uznemirenost: da li mladi Bakhom, lepi
mladi za kojim ene uzdiu, treba ili ne treba da
se oeni enom koja ga salee? Ukuani najpre o
tome raspravljaju, zatim dolazi do preokreta i mla-
di biva ugrabljen. Razgovor se zavrava u tre-
nutku kada se svi spremaju da u povorci pou za
mladencima i prinesu rtvu dobroudnom bogu ljus-
bavi. Razgovor se vodi od prvog do drugog ven-
anja
6
.
On se vodi i u znaku Erosa, u vreme Erotidija
r
praznika koji se u Tespiji proslavljao svake etvrte
godine u ast Boga ljubavi i muza. Plutarhu je
bilo stalo do toga da upravo od tog boga zatrai da
bdi nad njegovim brakom, a njega priziva i Bakho-
nova porodica kako bi pomogao da Bakhon i Isme-
nodora stupe u brak koji se dovodi u pitanje, jer
zaelo izgleda da on odobrava i svojom blagonaklo-
* U svome delu Plutarch's Ethical Writings and Early
Christian Literature (ed. by H. D. Betz) H. Martin (H. Mar-
tin) primeuje da se u pomenutom razgovora ne prav
izriita razlika izmeu heteroseksualne ljubavi i braka,
Uporeujui Razgovor o ljubavi i Brane propise, L. Ges-
ler (L. GoesslerJ istie vezu koju Plutarh ustanovljava iz-
meu gamosa i erosa, i ono to tu predstavlja nov eleme-
nat u tradicionalnom pitanju braka.
216
PLUTARH
nou potpomae orno to se upravo ostvaruje
7
.
U meuvremenu Plutarh je imao vremena da na-
tenane izrekne dugu pohvalu Erosu, njegovoj boan-
skoj prirodi, njegovom davnanjem poreklu, njego-
voj moi, njegovim dobroinstvima, snazi pomou
koje on uzdie i privlai due; tako je, zaelo, i on
sam dao svoj doprinos kultu boga koji se istovre-
meno slavi u elom radou ispunjenom gradu. Me-
usobni odnosi izmeu Erosa i Gamosa, snage ljuba-
vi i brane veze to je tema ovog razgovora. Jasna
je svrhovitost verskih obreda koji mu slue kao
okvir: neka Erosova mo, koja se priziva zato da bi
zatitila brani par, odnese pobedu nad neslaganjem
porodic branih drugova, ublai nesuglasice meu
prijateljima i obezbedi sreno ivljenje u brakovi-
ma. Teorijska svrha te rasprave u skladu je sa tim
pobonim inom i prua mu racionalnu podlogu:
treba pokazati da je brana veza sposobnija od bilo
koje druge veze da poslui kao okrilje snazi Lju-
bavi, i da meu ljudima brani par predstavlja naj-
povoljniji okvir za tu snagu.
Povod za ovaj razgovor i spoljanje peripetije
koje su uzrok uzastopnih izlaganja u njemu ispri-
ani su na visokoparan i ironian nain: tu je, ka-
e Plutarh, u pitanju potresan dogaaj koji sa-
dri sve elemente drame; da bi se on prikazao,
bili bi potrebni hor i pozornica
8
. U stvari, tu
je re o maloj kominoj epizodi. Bakhona, privla-
nog mladia on je lep i edan progoni jedan
ljubavnik, Pisija, ali i jedna od njega mnogo sta-
rija udovica. Bakhonovi roditelji bili su joj pove-
rili da nae njihovom sinu valjanu suprugu, i ona
nije nala nijednu enu koja bi bila bolja od nje
same; ona salee tog mladia, proganja ga, otima
iz roditeljskog doma i ve priprema svadbu pred
nosom samog Pisije, koji najpre besni, a zatim se
miri sa sudbinom. Razgovor poinje u trenutku ka-
da su ve poznati planovi te opasne udovice, ali
pre nego to je ona otela mladia na prepad. Pre-
ma tome, on se jo nalaza izmeu svoja dva progo-
nitelja i ne zna za koga od njih da se odlui; kako
je donoenje odluke prepustio starijima, oni e o
tome veati. Rasprava se dakle vodi izmeu dva
7
Plutarh, Razgovor o ljubavi, 771 c.
8
Ibid., 749 a.
221
pobornika pederastije, Protogena i Pisije s jedne
strane i, s druge strane, dva pobornika ljubavi pre-
ma enama, Antemiona i Dafnaja. Ona se vodi pred
Plutarhom koji ubrzo prestaje da bude puki slu-
alac, poinje da vodi glavnu re u njoj i usmerava
je prema jednoj optoj teoriji ljubavi: poto tada
odlaze iz kue oni prvi pobornici dve vrste ljubavi,
njegovi sagovornici i oponenti bie potom Pemptid
i, naroito, Zeuksip, koji ljubav shvataju na mate-
rijalistiki nain, a o braku imaju agresivno kri-
tiko miljenje kome e Plutarh morati da se su-
protstavi iznosei svoje.
Tu uoavamo jednu od znaajnih osobenosti
ovog razgovora.
U njemu se polazi od sheme raskrsnice, uobi-
ajene kako u mitskim figurama, tako i u moralnoj
kazuistici: postoje dva puta, kojim od njih valja
krenuti? Da li putem ljubavi prema deacima, ili
putem ljubavi prema enama? Meutim, u pome-
nutoj raspravi ne pokree se zapravo to pitanje:
dok se u Platonovim spisima muki i uzvieni Eros
da rasprostranjenoj ljubavi (a to je, oigledno, lju-
suprotstavlja onoj lakoj, mnogostrukoj, telesnoj, svu-
bav koja se moe voditi izvan braka sa deacima i
javnim enama), u ovom delu Plutarh ukazuje na
to da mukarac moe da se opredeli ili za deaka
ili za brak, kao da se odnos sa enama doista ostva-
ruje samo u braku.
Drugu osobenost u ovom Plutarhovom delu
predstavlja lik ene koja salee pomenutog mla-
dia/Sve ono to joj je svojstveno kao jedinki ima
odreeno znaenje. Iako je jo mlada, ona je sta-
rija od Bakhona, imunija od njega i njen drutve-
ni status povoljniji je od njegovog; u svom ranijem
ivotu ve je stekla iskustva
9
. Ovakva situacija ni-
je bila neobina u staroj Grkoj kako zbog ma-
log broja ena, tako i zbog strategije primenjivane
pri sklapanju brakova. Ali, uprkos tome, ljudi su
oseali izvesnu odbojnost prema takvom braku, a
mu koji je bio mlai i siromaniji od svoje ene
nalazio se u odnosu na nju u pomalo neugodnom
poloaju poto je u branim odnosima muevljeva
prevlast proizlazila iz njegovog statusa. Uostalom,
u spisima posveenim branom ivotu nalazimo mno-
Ibid., 754 c.
222
go zapaanja o nedostacima takvog braka; u delu
Solonov ivot Plutarh preporuuje inovniku koji
zatekne mladia kako oblee oko neke starice kao
mujak oko jarebice, da ga natera da ode u kuu
neke devojke kojoj je potreban mu
10
. Pisija, uosta-
lom, nee propustiti da pristalice Bakhonove e-
nidbe' podseti na te uobiajene bojazni
11
. Iako nije
bio sasvim izuzetan, taj je brak bio paradoksalan
i opasan, i u njemu su se previe videli interesi
jedne strane i pouda druge strane da bi se budu-
im suprunicima mogao predskazati srean i mu-
dar ivot. Prema tome, Bakhonu se, nasuprot ho-
moseksualnoj ljubavi, predlae ne najbolji, nego
najgori mogui brak. Zato e rasprava u kojoj e
se taj brak opravdavati i njen ishod u kojoj e on
odneti pobedu imati utoliko veu vrednost.
Ali treba ukazati na jo jednu drugu paradok-
salnu pojedinost: vatrena udovica Ismenodora ima
mnogo dobrih osobina: edna je, ivi sreenim i-
votom, okruena je potovanjem sredine u kojoj
ivi; nikada se o njoj nita runo nije reklo; ni-
kada njen dom nije ni okrznulo podozrenje da
je u njemu uinjeno ita sramno
12
. Pa ipak, ona
se bez ikakvog stida dala u poteru za tim mladi-
em; njegovi roditelji bili su joj ga poverili kako
bi mogla da pospei njegovu enidbu; ali poto je
ula toliko lepih stvari o njemu, poto je svojim
roenim oima videla njegovu lepotu i njegove
dobre osobine, i ustanovila da ga salee toliko va-
ljanih zrelih mukaraca koji su se u njega zalju-
bili, i sama se u njega zaljubila. Meutim, nije
ostala na tome, nego je poela da ga salee; poto
nije mogla da ide sa njim u gimnastiko vebalite,
vrebala ga je kada se vraao iz njega i otela
zahvaljujui sauesnitvu nekolicine prijatelja. Po-
znato je da su te otmice delimino stvarne,
a delimino i izvedene po dogovoru bile este
ako ne u samoj stvarnosti, a ono barem, svakako,
u knjievnim delima u kojima se govorilo o pede-
rastiji. U sreditu mnogih povesti o izmiljenim ili
istdrijskim dogaajima nalazi se neka od tih epizoda
u kojima je re o primeni sile. Na njih upuuju
10
Plutarh, Solonov ivot, 20, 8.
11
Plutarh, Razgovor o ljubavi, 752, e-f.
Ibict., 749 d i 755 d-e.
223
Ljubavne prie koje su bile pripisivane Plutarhu,
a isto tako i one rasprave Maksima iz Tira koje su
posveene pederastiji
13
. Ako je ena tako edna
kao to je to bila Ismenodora pribegla takvom pre-
padu, ona je to uinila zato to je podlegla jed-
nom porivu boanske prirode, koji je jai od ljud-
skog razuma. Meutim, sve Ismenodorine osobe-
nosti (to to je starija od mladia u koga se zalju-
bila, to to joj sredina u kojoj ivi priznaje razne
dobre osobine, njeno zanimanje za moralne odlike
i dobar glas voljenog mladia, kao i to to prva
poinje da ga salee i to, podstaknuta porivom bo-
anske prirode, pribegava otmici) lako se daju pre-
poznati: to su one osobenosti koje su, u tradicio-
nalnom homoseksualnom obrascu, svojstvene mu-
karcu koji voli deake. Onakva kakvu je Plutarh
opisuje, Ismenodora se nalazi upravo u poloaju
takvog mukarca, tako da, u stvari, Bakhon nije
prinuen da se opredeli izmeu dva bitno razliita
oblika ljubavi ljubavi koja se moe zametnuti
izmeu mladia sa mnogim lepim odlikama i od
njega starijeg mukarca koga privlai lepota nje-
govog prijatelja, i, s druge strane, ljubavi koja
nastaje izmeu mua i ene i ija je svrha uprav-
ljanje porodinim imanjem i odgajanje dece ne-
go treba da se opredeli izmeu dva oblika jedne
iste vrste ljubavi koji se razlikuju jedino po tome
to je u jednom sluaju u pitanju ljubav prema
jednom mukarcu, a u drugom ljubav prema jed-
noj eni. U jednom od svojih kratkih izlaganja u
prilog Bakhonovog venanja sa Ismenodrom, Plu-
tarh sasvim izriito naznauje da je tu u pitanju
odnos iste vrste: niko, kae on, ne moe da ivi
ne potinj avaj ui se neijem autoritetu, niti iko
sam po sebi moe biti savren; odrasli deak mora
da se potinjava uitelju gimnastike, mladi zre-
lom mukarcu koji se u njega zaljubio, a zreli mu-
karac zakonu i vojskovoi . . . Da li je onda sram-
no da neka veoma razborita ena koja vie nije
mlada usmerava ivot svog mladog mua, poka-
zujui se u isti mah korisna zbog vee vrednosti
6vog ivotnog iskustva (toi phronein mallon) i pri-
" Plutarh, Ljubavne prie, 2, 772 e; 3, 773 f.
224
jatna zbog svoje ljubavi (toi philein) i svoje ne-
nosti
14
?-
Kao to vidimo, Plutarhov Razgovor o ljubavi
ima dva pokretaa: to su, s jedne strane, neosetno
pomeranje izazvano samom raspravom sagovornika
(pitanje za koju od dve u njega zaljubljene osobe
dotini mladi treba da se opredeli neprimetno se
pretvara u pitanje opredeljivanja izmeu dva mo-
guna oblika ljubavi ljubavi prema mladiima,
ili ljubavi prema devojkama) i, s druge strane, pre-
noenje omogueno paradoksalnom iz zapleta pro-
izalom situacijom kojim se odnosu sa jednom e-
nom pripisuju iste etike virtuelnosti kao i odnosu
sa jednim mukarcem. U maloj dramaturgiji na
kojoj poivaju preokreti u ovom razgovoru, jasno
se ukazuje cilj svekolike rasprave: re je o nasto-
janju da se izgradi jedinstveno shvatanje ljubavi;
ono nee odbaciti vrednosti svojstvene homoseksu-
alnoj ljubavi, nego e ih, naprotiv, ukljuiti u je-
dan iri, potpuniji oblik koji e biti takav da e,
na kraju krajeva, samo u odnosu sa enama, ili,
tanije reeno, sa suprugom moi da bude korien.
U iskuenju smo da u Plutarhovom Razgovoru
o ljubavi vidimo jedno od onih mnogobrojnih retor-
skih nadmetanja u kojima su bile sueljavane lju-
bav prema enama i ljubav prema deacima da bi
se naposletku ustanovilo koja od njih ima veu
vrednost. Ako ga tako vidimo, taj Razgovor mo-
emo smatrati jednim od najvatrenijih istupa u
prilog branoj ljubavi i ulnim uivanjima u bra-
ku, i opravdano je svrstati ga u isti red sa raspra-
vama stoiara o braku, jer u njemu i tim rasprava-
ma otkrivamo veliki broj istih tema i formulacija.
Ali ovaj Plutarhov spis nikako se ne svodi samo
na iznoenje razloga u prilog braku, a protiv pe-
derastije. U njemu moemo videti nagovetaj kru-
pne promene u antikoj Erotici. Taj preobraaj
moe se ukratko izloiti: dok se gotovo nikako nije
prihvatalo da izmeu polnih odnosa sa enama i
polnih odnosa sa mukarcima postoje nekakav jaz,
granica koja se ne moe prei i krupna razlika
u njihovim vrednostima, zauzvrat, erotika je bila
izgraena na nedvosmisleno dualistiki nain; taj
dualizam bio je, uostalom, dvostruk, i sam po sebi
u
Plutarh, Razgovor o ljubavi, 754 .
225
prilino sloen poto su u ovom spisu, s jedne
strane, jedna drugoj bile suprotstavljane prostaka
ljubav (to jest ona ljubav u kojoj su polni inovi
vaniji od svega drugog) i plemenita, ista, uzvi-
ena, nebeska ljubav (u kojoj su ti isti inovi bili
prikrivani, ako ve iz nje nisu mogli biti i odstra-
njeni); i poto je, s druge strane, bila-isticana oso-
benost ljubavi prema deacima za ije se stremlje-
nje, oblik, ciljeve i posledice smatralo da su ba-
rem ukoliko su oni koji su joj se priklanjali po-
stupali u skladu sa njenom pravom prirodom
drugaiji od onoga to bi se moglo otkriti u dru-
gim vrstama ljubavi. Ta dva dualizma teila su,
uostalom, da se podudare, poto se uzimalo da
prava ljubav prema deacima moe biti samo
ista ljubav koja nije podreena prostakoj tenji
za doivljavanjem ljubavnih naslada (tenji koja
podstie poudu prema enama, ili izopaenu na
deake usmerenu pohotu). Konfiguracija koju tvo-
re jedinstveno podruje ljubavnih uivanja i je-
dna Erotika sa dvojnom strukturom tu poinje da
dobija obrnut vid. Plutarhov Razgovor o ljubavi
moe posluiti kao dokaz te evolucije koja e se, u
stvari, zavriti tek mnogo kasnije, onda kada bude
izgraeno potpuno jedinstveno shvatanje ljubavi,
dok e pak u predavanju ljubavnim uivanjima biti
povuena strogo utvrena granica, ona granica ko-
ja razdvaja telesna spajanja osoba razliitog pola
od polnog optenja osoba istog pola. Taj reim je
uglavnom i danas na snazi u naem drutvu, jer je
njegovom uvrivanju doprinelo jedinstveno shva-
tanije seksualnosti koje omoguava tano naznaa-
vanje dvooblinosti polnih odnosa i diferencijalne
strukture polnih elja.
U Plutarhovom Razgovoru o ljubavi uoljivo
je pievo nastojanje da zasnuje jednu jedinstvenu
Erotiku, koja e biti veoma jasno ustrojena po
obrascu odnosa izmeu mukarca i ene, p ak i
odnosa izmeu mua i ene; u odnosu na tu jedin-
stvenu ljubav (Plutarh smatra da je ona _istovetna
i kada je usmerena na ene, i kada je us'merena
prema deacima), pederastika privrenost e u stva-
ri biti proglaena za nedostojnu, a da pri tom nee
biti povuena, kao to e to kasnije biti uinjeno,
otra granina linija izmeu homoseksualnih i
226
heteroseksualnih- polnih inova. Plutarh nastoji
pre svega da ostvari to objedinjavanje Erotike, i to
postie kritiki pretresajui dualistiko shvatanje
ljubavi, stvarajui jedinstvenu teoriju o ljubavi i
uvodei u raspravu temeljni pojam Charisa, to jest
blagonaklonosti.
1. Izlaganje i kritika tradicionalnog dualizma
u ovom Plutarhovom spisu mogu se brzo saeto
izneti. Taj dualizam zastupaju, razume se, pobor-
nici ljubavi prema deacima. Uostalom, Protogen
i Pisija ubrzo e im se bude saznalo da je Bak-
hon otet napustiti scenu na kojoj se vodi raz-
govor: oni su se na njoj bili zadrali upravo ono-
liko vremena koliko je bilo potrebno da poslednji
put izgovore rei kojima se slavi diferencijalna Ero-
tika. Po toj Erotici, ljubav prema deacima u isti
mah je drugaija od naklonosti prema enama i
vrednija od nje iz dva razloga: prvi je u vezi sa
poloajem te dve vrste ljubavi u odnosu na ono
to priroda nalae; a drugi se tie uloge koju ulno
uivanje igra u svakoj od njih.
Pobornici ljubavi prema deacima uzgred po-
sredno ukazuju, dodue, na onaj esto korieni ar-
gument kojim se prirodnost deaka, koje odrasli
mukarci sreu u gimnastikom vebalitu, suprot-
stavlja svemu onome to je vetako kod ena (ukra-
sima i mirisima kod jednih, a obrijanim delovima
tela, ljubavnim napicima i belilu i rumenilu, kod
onih najraskalanijih)
15
, ali njihov glavni argument
protiv ijubavi prema enama predstavlja tvrdnja
da ona ne predstavlja nita drugo do prirodnu sklo-
nost. Doista, priroda je, kae Protogen, u nas usa-
dila prohtev (orexis) koji mukarce i ene usmera-
va jedne prema drugim: mi smo, svakako, morali
postati skloni stvaranju potomstva, kao to ose-
amo potrebu da jedemo. Ali potpuno je jasno da
prohtev iste vrste nalazimo kod muva kada je u
pitanju mleko, a kod pela u odnosu na med; otkri-
li bismo ga isto tako i kod kuvara prema piliima
ili prema teladima. Protogen i ne pomilja na to
da sve ove prohteve nazove reju Ljubav
16
. Pri-
rodnost sklonosti koju mukarci oseaju prema e-
15
Plutarh, Razgovor o Ijubavi, 751 a; 752 b.
14
Ibid., 750 c-d.
227
nama ne moe, razume se, biti razlog da se osudi
ono neophodno ponaanje koje ih nagoni da polno
opte sa enama; ali zbog nje se njemu ne moe
pripisivati vrednost vea od one koju ima ponaa-
nje koje se moe otkriti svuda u ivotinjskom car-
stvu i ije je opravdanje jedna elementarna potre-
ba. Protogen se poziva na prirodnost odnosa izme-
u mukaraca i ena zato da bi pokazao njihovu
nesavrenost i da bi oznaio po emu se ti odnosi
razlikuju od ljubavi prema deacima koja prezire
te nunosti i stremi neemu mnogo uzvienijem.
U stvari, on ne kae nita vie o tome ta za njega
predstavlja ta Ljubav s one strane prirode: Plutarh
e ponovo razmotriti te platonovske teme, ali zato
da bi ih, suprotstavljajui se pobornicima ljubavi
prema deacima, uklopio u jedno jedinstveno shva-
tanje ljubavi.
Druga razlika izmeu ljubavi prema deacima
i ljubavi prema enama proizlazi iz uloge koju ul-
no uivanje igra u njima. Naklonost koju mukarci
oseaju prema enama ne moe da ga se odrekne;
nasuprot njoj, ljubav prema deacima doista je u
skladu sa svojom sutinom samo ako se oslobodi
ulnog uivanja. Argumenti kojima se Protogen i
Pisija slue da bi odbranili svoju tezu dosta pod-
seaju na argumente s'^ara. Njih dvojica istiu
da je priroda doista Ui^uiia odnos mukaraca sa
enama radi odravanja vrste; ali stvari su bile ta-
ko podeene da jo sa tim inom povezano ulno
uivanje. Iz tog razloga prohtev i poriv (orexis, hor-
m) koji nas na njega navode uvek mogu postati
siloviti i neobuzdani: tada se oni pretvaraju u
poudi (epithumia). Prema tome, ka tom prirodnom
cilju koji ena za njih predstavlja mukarce usme-
ravaju dve sile: prohtev za polnim optenjem, pri-
rodni poriv iji je razumni cilj produenje ljudske
vrste i koji se ulnim uivanjem slui kao sred-
stvom, i pouda, siloviti poriv bez ikakvog unu-
tranjeg pravila koji -tei ulnom uivanju i or-
gazmu
17
. Jasno je da ni onaj prvi ni ova druga
ne mogu ovaploavati Ljubav onakvu kakva ona
stvarno jeste: prvi je ne moe ovaploavati zato
to je prirodan i zajedniki svim ivotinjama, a po-
" lb id., 750 d-e.
228
ua zato to prekorauje granice koje je razum
ustanovio i to vezuje duu za telesne naslade.
Prema tome, iz odnosa izmeu mukaraca i
ena treba iskljuiti i samu mogunost Erosovog
prisustva. Nijedna jedina estica ljubavi ne mo-
e ui u ensku odaju
18
, kae Protogen u reenici
kojoj pobornici ljubavi prema deacima pripisuju
dva znaenja: zbog same svoje prirode, pouda, ko-
ja polnim organima vezuje mukarca za enu,
ba kao i psa za kuju, iskljuuje ljubav; a s druge
strane, pak, mudroj i ednoj eni ne bi priliilo da
osea telesnu ljubav prema svom muu i da pri-
hvata da zauzvrat bude telesno voljena (eran,
erOstaij
19
. Prema tome, postoji samo jedna prava
ljubav, a to je ljubav prema deacima; ona je pra-
va zato to u njoj nema runih ulnih uivanja i
zato to obavezno podrazumeva prijateljstvo koje
je neraskidivo povezano sa vrlinom; uostalom, ako
u nekog deaka zaljubljeni zreo mukarac ustanovi
da njegova ljubav ne budi u njemu prijateljska
oseanja i vrlinu, on tada prestaje da ga okruuje
panjom i da mu bude veran.
Ovaj skup argumenata izaziva odgovor koji se
i oekivao, to jest Dafnaj igoe licemerstvo pede-
rast. Ljubitelj deaka voli da se prikazuje kao fi-
lozof i kao mudrac, kao da uplakani Ahil nije po-
minjao Patroklova bedra, kao da Solon, govorei
o deacima u cvetu mladosti, nije opevao kadi-
fenu meko tu njihovih bedara i njihovih usana;
ali on bez sumnje samo eka da se ukae zgodna
prilika; nou je, kad svi poivaju, slatko brati
plodove kad uvara nema. Vidimo u emu se ovde
sastoji dilema: ili su ljubavne naslade nespojive
sa prijateljstvom i ljubavlju, i onda su ljubitelji
-deaka koji u potaji uivaju u telima za kojima
ude lieni dostojanstva koje ljubav donosi, ili se,
pak, prihvata uklapanje telesnih naslada u prija-
teljovanje i ljubav, a u tom sluaju nema razloga
da se iz ovih iskljue odnosi sa enama. Ali Dafnaj
ne ostaje samo na ovom razlogu: on podsea i na
onaj drugi veliki izbor izmeu dveju mogunosti
koji se esto pominjao da bi se pokudili ponaanje
ljubavnika i ulno uivanje koje su oni nastojali
18
Ibi., 750 c.
> Ibid., 752 b-c.
13*
229
da doive: ako je miljenik edan, to ulno uivanje
zreli mukarac moe sa njim doiveti samo prisi-
ljavajui ga na polni odnos; a ako on na taj od-
nos pristane, onda to znai da je tu u pitanju en-
skast mukarac
20
. Stoga u naklonosti prema deaci-
ma ne treba pokuavati otkriti prvobitni obrazac
svake ljubavi; na nju treba pre gledati kao na
kasno roeno dete prestarih roditelja, kao na ka-
kvo kopile, kao na neko u tmini roeno dete koje
nastoji da istisne zakonitu Ljubav, koja je od nje
starija
21
; osim ako, kao to Dafnaj to sugerie, na-
klonost prema deacima i naklonost prema enama
nisu, u stvari, jedna te ista stvar
22
.
Ali stvarnom formulisanju opte teorije o lju-
bavi pristupa se posle odlaska prvih oponenata, kao
da je, da bi se dolo do glavnog predmeta rasprave,
trebalo najpre okonati to dobro poznato suelja-
vanje izmeu naklonosti prema deacima i naklo-
nosti prema enama. Do tog trenutka, primeuje
Pemptid, rasprava se vodila o linim pitanjima, a
sada je valja usmeriti na opte teme.
2. Sredinji deo razgovora predstavlja pohvala
Ljubavi na nain koji je bio uobiajen pri izricanju
pohvale nekom bogu; dokazuje se njena boanska
priroda (Plutarh se tu suprotstavlja tezi koju je
Pemptid izloio u optim crtama i u kojoj se za-
paaju tragovi uticaja epikurejske filozofije, to jest
tezi da su bogovi samo ovaploenja naih strasti,
i pokazuje da je Ljubav koja nama ovladava plod
delovanja jedne moi koja je nuno boanska); nje-
na mo uporeuje se sa moi drugih bogova (ovaj
odeljak vaan je zato to pokazuje kako Eros pred-
stavlja nunu dopunu Afroditi, boginji ulne lju-
bavi: da nema njega, Afroditino delo ne bi bilo ni-
ta drugo do golo ulno uivanje i moglo bi se ku-
piti za jednu drahmu; Eros je, isto tako, nasuprot
onome to se govori, i hrabriji i snaniji od Areja:
zato to jedan drugog vole, mukarci ljubavnici u
ratu se ustremi ju ju na neprijatelja i radije pri-
staju da se bore do poslednje kapi krvi nego da
pred njim uzmaknu gubei obraz); opisuje se nje-
20
Ibi., 751 -e.
!1
Ibi., 751 f.
11
Ibi., 751 e.
230
govo delovanje na duu mukaraca koju on ini
plemenitom, milostivom i dareljivom, i koju ispu-
njava jezom kao da je priprema za to da neki bog
njome ovlada. Ova pohvala naposletku se zavrava
pozivanjem na egipatske mitove i izlaganjem Pla-
tonove teorije.
U ovoj pohvali upadljivo je to to su svi njeni
elementi preuzeti iz tradicionalne Erotike pedera-
stije. Veina navedenih primera odnosi se na lju-
bav prema deacima ili na primer pesnikinje Sapfe
(Alkestida i Admet predstavljaju gotovo jedini izu-
zetak). I zaista, u pohvalama koje mu se upuuju,
Eros se stvarno ukazuje u vidu boga ljubavi pre-
ma deacima. Meutim, taj hvalospev izgovara Plu-
tarh, koji istovremeno kae za sebe da je peva
iz hora koji slavi ljubav prema enama; on eli
da na primerima osvetli optu tezu koju je Dafnaj
izloio: Ako vodimo rauna samo o istini, usta-
novljavamo da naklonost prema deacima i naklo-
nost prema enama proistiu iz jedne jedine i iste
Ljubavi
23
Doista, reklo bi se da se upravo u tome sastoji
ono bitno to Plutarh eli da dokae ovim razgo-
vorom. Mala komedija koju predstavlja pederasti-
ka otmica samog Bakhona koju je Ismenodora
izvela slui samo kao okvir i neposredna ilustracija
za tu optu tezu. Sve ono za to se u Erotici pede-
rastije moglo tvrditi da je svojstveno tom obliku
ljubavi (i to je u njoj bilo suprotstavljene onoj
tobonjoj Ijubavi koju predstavlja ljubav prema
enama) u ovom razgovoru ponovo je iskorieno
a da pri tom nita nije isputeno ba naprotiv!
iz velike pederastike tradicije. Ali u datoj pri-
lici re je o tome da se ono iskoristi kao opti oblik
koji je u stanju da obuhvati i jednu i drugu vrstu
ljubavi, a naroito je re o tome da se taj oblik
primeni ne samo na naklonost prema enama, ne-
go i na samu branu vezu.
Posle jednog Zeuksipovog kratkog izlaganja
koje nije ostalo sauvano u rukopisima i u kome je
on po svoj prilici kudio branu ljubav, ali ne u
ime pederastije, nego sa epikurejskog stanovita
Plutarh ponovo uzima re da bi ustanovio tri
osnovne stvari. On najpre istie da ako je Ljubav
28
lbid., 751 e-f.
15*
227
doista ono to je za nju reeno da jeste, onda se
njeno prisustvo, njena mo i njene posledice ose-
aju kako u odnosima izmeu mukaraca i ena,
tako i u odnosima izmeu zrelih mukaraca i de-
aka. Prihvatimo za trenutak da je tana epikurov-
ska teza po kojoj slike koje izviru iz voljenog tela,
dopiru do oiju zaljubljenog mukarca i prodiru
u njegovo telo, ovo toliko uzbuuju i potresaju sve
dok se u njemu pod njihovim uticajem ne stvori
semena tenost; ne postoji nikakav razlog koji bi
se mogao navesti u prilog pretpostavci da taj me-
hanizam poinje da deluje pod uticajem deaka,
a da ene nisu u stanju da ga pokrenu
24
. Uzmimo
sada, zauzvrat, da je tana Platonova teza kojoj
ta ideja, daje krila naoj dui, zato bi razlika me-
kosti jednog tela otkrivamo lepotu jedne due, i
ako ta lepota, podseajui nas na neki prizor iz sve-
ta ideja, daje krila naoj dui, zato bi razlika me-
u polovima delovala u ovom sluaju u kome je
u pitanju samo lepota i vrsnoa bez ikakvih
primesa
25
? Plutarh pokazuje da taj elemenat vr-
line arte kojim se u tradicionalnoj pedera-
stikoj Erotici oznaavalo jedno od svojstava po
kojima se ona znatno razlikovala od naklonosti
prema enama, prevazilazi svaku razliku koja pro-
izlazi iz pripadnosti odreenom polu: Reeno je
da je lepota cvet vrline. E sad, besmisleno je tvrditi
da taj cvet ne nie meu enama i da se one ne
pokazuju sklone vrlini... Iste odlike zajednike
su pripadnicima oba pola
26
.
Sto se tie prijateljstva koje pederasti ele da
proglase za neto to je svojstveno iskljuivo lju-
bavi prema deacima, Plutarh pokazuje da ono moe
da udari peat i odnosu izmeu jednog mukarca
i jedne ene, ili barem (a to blie odreivanje ima,
oigledno, najvei znaaj) njegove ene. Jedino su-
prunitvo uvruje onaj oblik prijateljstva koji
moe postojati u odnosu izmeu osoba razliitog
pola. U ovom spisu to prijateljstvo Plutarh veoma
saeto opisuje iznosei nekoliko njegovih osobeno-
sti koje podseaju na ono to je rekao u Branim
propisima; ono podrazumeva da se brani drugovi
24
7bid., 766 e.
a
Ibid., 766 e 767 a.
M
Ibid., 767 b-c.
232
nikako ne odvajaju jedan od drugog u toku celog
svog branog ivota (Plutarh se poigrava recima
stergein, voleti, i stegein, pruiti kome utoite, u-
vati u svome domu); ono zahteva uzajamnu bla-
gonaklonost (eunoia), podrazumeva potpuno zajed-
nitvo i jedinstvo dua koje obitavaju u posebnim
telima, jedinstvo koje je tako snano da suprunici
vie ne ele da budu dva bia, vie ne misle da su
dva bia
27
; i, najzad, ono zahteva obostranu ume-
renost, sphrosun, koja suprunike navodi da se
odreknu svake druge veze. Transponovanje teorije
o Erosu na upranjavanje branog ivota najzanim-
ljivije je upravo u vezi sa tom umerenou, jer o
velikoj vrednosti braka ono sugerie shvatanje koje
se veoma razlikuje od shvatanja koje moemo nai
u spisima stoiara. Plutarh, naime, umerenosti ko-
ja dolazi spolja, koja nije nita drugo do izraz
potinjavanja zakonima i nametnuta je stidom i
strahom, suprotstavlja umerenost koja je plod de-
lovanja Erosa: doista, onda kada u srcima supru-
nika probudi vatrenu uzajamnu ljubav, Eros donosi
sa sobom i vladanje sobom, uzdravanje i vernost;
u ljubavlju proetu duu suprunika on unosi stid-
ljivost, utljivost i spokojstvo, navodi je da bude
uzdrana i da obraa panju na samo jedno
bie- U svemu ovome lako se mogu prepoznati
svojstva pederastikog Erosa, tvorca vrline i uz-
drljivosti u dui Ijubavnik, i izvora kod onih
najsavrenijih njegovih pobornika kakav je Sokrat
bio one uzdranosti koja ga je navodila da pred
onima koje je voleo uti i obuzdava svoje ulne
prohteve. Vezi meu suprunicima Plutarh pripi-
suje osobine koje su dugo bile pripisivane samo
prijateljstvu meu ljubavnicima istog pola.
Meutim, Plutarh je izbegao da sabravi sve
te elemente stvori optu teoriju o ljubavi koja bi
vaila kako za odnos sa enama, tako i za odnos
sa deacima: on nije preao, kao to je to Dafnaj
od njega traio i kao to je to nameravao da uini,
sa jedne posebne vrste ljubavi na ljubav optije
vrste. On je iz teorije pederastike erotike preuzeo
njena glavna i tradicionalna obeleja, i to zato da
bi pokazao da se ona mogu pripisati ne svim obli-
cima ljubavi, nego samo branoj vezi.
Ibid., 767 d-e.
233
3. U tome se, doista, sastoji krajnji cilj ovog
razgovora: trebalo je pokazati da ta jedinstvena
ljubavlju stvorena neraskidiva veza, koja se u bra-
ku moe potpuno ostvariti, ne moe da se uklopi,
barem u svom potpunom vidu, u odnos sa deacima.
Ako su taj odnos i njegove tradicionalne vrednosti
mogli da poslue kao podloga i obrazac za opte
shvatanje ljubavi, njemu je naposletku osporena
vrednost i on je skinut sa pijadestala na kome se
nalazio, jer se ta vrsta ljubavi pokazuje kao ne-
savrena kada se uporedi sa ljubavlju medu su-
prunicima.
U emu se, po Plutarhovom miljenju, sastoji
to nesavrenstvo? Dok god je postojala dualistika
erotika u kojoj je bila pravljena razlika izmeu
prave ljubavi (koja je bila smatrana pravom zbog
svoje ednosti) i tobonje, varljive ljubavi (dralo
se da je ona lana zato to je telesna), nepostoja-
nje ljubavnih naslada nije bilo samo moguno, ne-
go je ono bilo i neophodno da bi se ona nesavrena
vrsta ljubavi proglasila za ljubav u pravom smislu
te rei. Ali izgraivanje jedine opte erotike u ko-
joj su Eros i Afrodita bili snano povezani, dovelo
je do menjanja data povezanih sa ovim pitanjem;
prestajui da bude uslov vrednosti ljubavi, odba-
civanje ljubavnih naslada postaje prepreka ostva-
rivanju savrene ljubavi. Plutarh izriito kae da
ako Afrodita bez Erosa prua samo kratkotrajno
ulno uivanje koje se moe kupiti za nekoliko
drahmi, i Eros bez Afrodite je isto toliko nesavr-
en kada mu nedostaje telesno uivanje; ljubav bez
Afrodite nalik je pijanstvu izazvanom ne vinom,
nego piem napravljenim od smokava i jema; tu
moe biti u pitanju jedino poremeaj koji ne do-
nosi nikakvu korist (akarpon) i nikakav oseaj pu-
noe (ateles), i koji se brzo pretvara u gaenje i
gnuanje
28
.
Da li se pak u ljubavi prema jednom deaku
mogu doiveti ulna uivanja? Poznat je argument
na kome se zasiniva odgovor na ovo pitanje
29
: ili su
polni odnosi u njoj silom nametnuti, pa onaj koji
u njima ima pasivnu ulogu moe da osea samo
,s
Ibi., 752 b.
Plutarh u pomenutom odeljku preuzima Dafnajev
argument Iz odeljka 751 -e.
234
gnev, mrnju i elju za osvetom, ili ih pak dobro-
voljno prihvata onaj koji, zbog svoje mekunosti
i svoje enskosti uiva u tome da bude pasivan
(hdomenos toi paschein), to je sramno i ne-
prirodno oseanje zbog koga on pada na najnie
grane
30
. Plutarh tu ponovo izlae miljenikovu di-
lemu: ukoliko ga je mukarac koji ga voli naterao
da se upusti u polni odnos s njim, on osea mrnju
prema njemu, a ako je dragovoljno pristao da s
njim polno opti, onda izaziva prezir drugih ljudi.
Tradicionalni protivnici pederastije zadovoljavju se
tim argumentom. Meutim, Plutarh ide dalje u svo-
joj analizi, jer se trudi da tano odredi ta je to
to nedostaje ljubavi prema deacima i to joj ne
d da, kao brana ljubav, predstavlja skladan spoj
Erosa i Afrodite, u kome je duevna veza zdru-
ena sa telesnim uivanjem. Taj nedostatak Plutarh
oznaava jednom rei: on kae da je ljubav prema
deacima aharistos.
Re charis, koja se u nekoliko mahova javlja
u toku razgovora koji analizujemo, po svemu sudei
predstavlja jedan od kljueva za razumevanje Plu-
tarhove misli. U svakom sluaju, ona je veoma
sveanim tonom izgovorena na poeku razgovora,
pre nego to je pisac sazdao onu veliku teoriju o
jedinstvenoj Ljubavi. Dafnaj ju je prvi upotrebio
kao svemoan argument u prilog svoje teze
31
: lju-
bavi prema enama, kae on, svojstveno je to da,
onda kada se polni odnosi ostvaruju u onom ob-
liku u kome ih je priroda ustanovila, ona moe da,
zahvaljujui charisu, dovede do prijateljstva (eis
philian). Dafnaj pridaje toliku vanost ovoj rei
da se odmah poduhvata da tano odredi njeno zna-
enje (i da joj pribavi preporuke nekoliko veli-
kih pesnika: charis je pristanak koji ena dobro-
voljno daje mukarcu, pristanak koji, po Sapfinom
miljenju, ona moe dati tek kada stasa za udaju;
Pindar je, opet, smatrao da se iz snoaja obavlje-
nog bez eninog pristanka moe roditi nakazno de-
te: tako je, na primer, Hera zaela Hefesta aneu
charitn
82
, bez svog pristanka. Jasno vidimo koja
se uloga dodeljuje tom pristaku: zahvaljujui nje-
90
Ibid., 768 d.
31
Ibi., 751 c.
82
Ibid^ 751 d.
235
3. U tome se, doista, sastoji krajnji cilj ovog
razgovora: trebalo je pokazati da ta jedinstvena
ljubavlju stvorena neraskidiva veza, koja se u bra-
ku moe potpuno ostvariti, ne moe da se uklopi,
barem u svom potpunom vidu, u odnos sa deacima.
Ako su taj odnos i njegove tradicionalne vrednosti
mogli da poslue kao podloga ii obrazac za opte
shvatanje ljubavi, njemu je naposletku osporena
vrednost i on je skinut sa pijadestala na kome se
nalazio, jer se ta vrsta ljubavi pokazuje kao ne-
savrena kada se uporedi -sa ljubavlju meu su-
prunicima.
U emu se, po Plutarhovom miljenju, sastoji
to nesavrenstvo? Dok god je postojala dualistika
erotika u kojoj je bila pravljena razlika izmeu
prave ljubavi (koja je bila smatrana pravom zbog
svoje ednosti) i tobonje, varljive ljubavi (dralo
se da je ona lana zato to je telesna), nepostoja-
nje ljubavnih naslada nije bilo samo moguno, ne-
go je ono bilo i neophodno da bi se ona nesavrena
vrsta ljubavi proglasila za ljubav u pravom smislu
te rei. Ali izgraivanje jedne opte erotike u ko-
joj su Eros i Afrodita bili snano povezani, dovelo
je do men jam ja data povezanih sa ovim pitanjem;
prestajui da bude uslov vrednosti ljubavi, odba-
civanje ljubavnih naslada postaje prepreka ostva-
rivanju savrene ljubavi. Plutarh izriito kae da
ako Afrodita bez Erosa prua samo kratkotrajno
ulno uivanje koje se moe kupiti za nekoliko
drahmi, i Eros bez Afrodite je isto toliko nesavr-
en kada mu nedostaje telesno uivanje; ljubav bez
Afrodite nalik je pijanstvu izazvanom ne vinom,
nego piem napravljenim od smokava i jema; tu
moe biti u pitanju jedino poremeaj koji ne do-
nosi nikakvu korist (akarpon) i nikakav oseaj pu-
noe (ateles), i koji se brzo pretvara u gaenje i
gnuanje
28
Da li se pak u ljubavi prema jednom deaku
mogu doiveti ulna uivanja? Poznat je argument
na kome se zasniva odgovor na ovo pitanje
29
: ili su
polni odnosi u njoj silom nametnuti, pa onaj koji
u njima ima pasivnu ulogu moe da osea samo
18
Ibid., 752 b.
" Plutarh u pomen-utom odeljiku preuzima Dafnajev
argument dz odeljka 751 d-e.
230
gnev, mrnju i elju za osvetom, ili ih pak dobro-
voljno prihvata onaj koji, zbog svoje mekunosti
i svoje enskosti uiva u tome da bude pasivan
(hdomenos toi paschein), to je sramno i ne-
prirodno oseanje zbog koga on pada na najnie
grame
30
. Plutarh tu ponovo izlae miljenikovu di-
lemu: ukoliko ga je mukarac koji ga voli naterao
da se upusti u polni odnos s njim, on osea mrnju
prema njemu, a ako je dragovoljno pristao da s
njim polno opti, onda izaziva prezir drugih ljudi.
Tradicionalni protivnici pederastije zadovoljavju se
tim argumentom. Meutim, Plutarh ide dalje u svo-
joj analizi, jer se trudi da tano odredi ta je to
to nedostaje ljubavi prema deacima i to joj ne
d da, kao brana ljubav, predstavlja skladan spoj
Erosa i Afrodite, u kome je duevna veza zdru-
ena sa telesnim uivanjem. Taj nedostatak Plutarh
oznaava jednom rei: on kae da je ljubav prema
deacima acharistos.
Re charis, koja se u nekoliko mahova javlja
u toku razgovora koji analizu jemo, po svemu sudei
predstavlja jedan od kljueva za razumevanje Plu-
tarhove misli. U svakom sluaju, ona je veoma
sveanim tonom izgovorena na poeku razgovora,
pre nego to je pisac sazdao onu veliku teoriju o
jedinstvenoj Ljubavi. Dafnaj ju je prvi upotrebio
kao svemoan argument u prilog svoje teze
31
: lju-
bavi prema enama, kae on, svojstveno je to da,
onda kada se polni odnosi ostvaruju u onom ob-
liku u kome ih je priroda ustanovila, ona moe da,
zahvaljujui charisu, dovede do prijateljstva (eis
philian). Dafnaj pridaje toliku vanost ovoj rei
da se odmah poduhvata da tano odredi njeno zna-
enje li da joj pribavi preporuke nekoliko veli-
kih pesnika: charis je pristanak koji ena dobro-
voljno daje mukarcu, pristanak koji, po Sapfinom
miljenju, ona moe dati tek kada stasa za udaju;
Pindar je, opet, smatrao da se iz snoaja obavlje-
nog bez eninog pristanka moe roditi nakazno de-
te: tako je, na primer, Hera zaela Hefesta aneu
charitn
32
, bez svog pristanka. Jasno vidimo koja
se uloga dodeljuje tom pristaku: zahvaljujui nje-
80
Ibid., 768 d.
31
Ibid., 751 c.
82
Ibid, 751 d. ;
231
se uloga dodeljuje tom pristanku: zahvaljujui nje-
mu, polni odnos i njegova dva pola, aktivni i pa-
sivni, koje je priroda odredila, treba da se uklope
u uzajamno blagonaklone odnose, dok telesno za-
dovoljstvo treba da dobije svoje mesto u okviru
prijateljstva.
Poto je Dafnaj odredio znaenje pomenutog
pojma na samom poetku razgovora, i poto je po-
tom u njemu izloeno jedinstveno uenje o ljubavi,
pitam ja charisa postaje odluujue pitanje na nje-
govom kraju; u pristanku e se videti onaj ele-
menat iz koga proizlazi razlika izmeu ljubavi pre-
ma enama i ljubavi prema deacima, poto jedino
iz one prve moe nastati onaj potpuni oblik lju-
bavi u kome se, zahvaljujui umilnom eninom pri-
stalnku, zdruuju uivanje koje prua ulna ljubav
i vrlina svojstvena prijateljstvu. Meutim, to zdru-
ivanje Plutarh ne shvata kao plod izvesne po-
pustljivosti zbog koje bi u branoj vezi polnim i-
novima bilo da to mesto koje je manje-vie vezano
za neku praktinu svrhu (za raanje potomstva,
na primer). Naprotiv, polne inove Plutarh pro-
glaava za ishodite svekolikog oseajnog odnosa ko-
ji treba da unosi toplinu u branu vezu. Upravo
zato to nenou ispunjeno pristajanje na polno
optenje iskljuuje sve to bi moglo predstavljati
nasilje, prevaru, ili prezira dostojnu predusretlji-
vost, telesno uivanje moe da dovede do uspostav-
ljanja srdanih uzajamnih odnosa meu supruni-
cima, koji su neophodni u braku: Telesno sjedi-
njavanje mua sa enom, preko koga njih dvoje u
neku ruku sudeluju u nekim velikim misterij ama,
izvor je prijateljstva meu njima. ulna naslada
je beznaajna stvar (ova reenica uobiajena je u
spisima protivnika telesnog uivanja); ali Plutarh
odmah dodaje da je ona poput klice iz koje me-
u suprunicima svakog dana raste uzajamno po-
tovanje (tim), predusretljivost (charis), ljubav
(agapsis) i poverenje (pistisf
3
.
Za tu bitnu ulogu telesnog uivanja i a tu
njegovu funkciju klice iz koje treba da niknu po-
menuta oseanja i stavovi, Plutarh navodi jedno
na svean nain dato istorijsko jemstvo, koje je
M
Ibi., 769 a.
232
otkrio u Solonovim zakonima: u njima se muevi-
ma nalae da sa svojim enama polno opte -naj-
manje tri puta mesemo. U spasu Solonov ivot,
Plutarh je naveo i taj propis, ukazujui na to da
je on vaio samo za brak erki jedinica: razlog
njegovog postojanja predstavljala je potreba za po-
tomstvom kome bi se ostavilo porodino imanje; ali,
dodaje Plutarh, tu je postojao jo jedan razlog, jer
je u tom redovnom polnom optenju, ak i onda
kada ono nije krunisano potomstvom, u pitanju
potovanje koje mu odaje estitoj eni, dokaz
ljubavi koja u svakoj prilici razvejava mnotvo
nezadovoljstava i spreava nastajanje potpune od-
bojnosti
34
. Za tu ulogu polnog odnosa kao izvora
stalnog zbliavanja i jemstva dobrog slaganja me-
u suprunicima, Plutarh u Razgovoru o Ijubavi
nalazi jo sveaniju formulaciju. Polno optenje on
proglaava za nain da se ta brana veza ponovo
osnai, donekle onako kao to se obnavlja neki spo-
razum: Isto onako kao to drave s vremena na
vreme obnavljaju sporazume koji ih vezuju, Solon
je eleo da i brak tako bude u neku ruku obnavljan,
ojaavan zahvaljujui delovanju tog dokaza ne-
nosti, uprkos svim obostranim zamerkama koje, se
mogu nagomilati u svakodnevnom zajednikom i-
votu
35
. Prema tome, polno uivanje nalazi se u
sreditu brane veze kao izvor i kao jemstvo lju-
bavlju i prijateljstvom proetog odnosa meu su-
prunicima. Tu vezu ono utemeljuje, ili je, u sva-
kom sluaju, ponovo osnauje kao sporazum o za-
jednikom ivljenju. Ako Plutarh opisuje ono to
na poetku branog ivota moe enu pozleivati
u polnim odosima sa njenim muem, on pokazuje i
ono to je u samom tom pozleivanju neophodno
za izgraivanje ivog, vrstog i trajnog branog
jedinstva. On koristi tri metafore: metaforu biljke
na koju se nasauje kalem i koja se mora. zasei
da bi, zajedno sa njim, izrasla voka koja e ra-
ati eljene plodove, metaforu deaka ili mladia
kome treba usaditi a to usaivanje njemu ne
pada lako osnovne elemente znanja koje e mu
kasnije biti od koristi; i, najzad, metaforu tenosti
koja se sipa u neku drugu tenost: posle izvesnog
84
Solonov ivot, 20.
85
Razgovor o Ijubavi, 769 a-b.
233
zamuivanja i kipljenja, te dve tenosti potpuno
se izmeaju i tako nastaje ona di 'holon krasis na
koju je Plutarh upuivao i u Branim propisima
36
;
te dve tenosti tvore novu tenost ije sastavne
delove vie niko ne moe razdvojiti. Izvesna patnja,
uznemirenost i zbrka ne daju se izbei na poetku
postojanja branih odnosa; ali bez toga ne moe
nastati novo i stameno jedinstvo meu branim
drugovima.
I tako Plutarh naposletku dolazi do ove bitne
formulacije: U braku je dragocenije voleti nego
biti voljen
37
.- Ona je znaajna utoliko to je u sva-
koj ljubavnoj vezi tradicionalna erotika snano na-
glaavala polaritet koji tvore zaljubljena osoba i
voljena osoba, i neminovnu asimetrinost meu nji-
ma. Po Plutarhovom shvatanju, pak, glavni ele-
menat u braku predstavlja, iz razloga koje je lako
otkriti, ljubav koju oba brana druga jedno prema
drugom oseaju. Ta dvojna ljubav izvor je uzajam-
nosti: zato to mu i ena jedno drugo vole, svako
od njih dvoje prihvata ljubav onoga drugog, pri-
staje da prima dokaze koje mu ona prua i na taj
nain pokazuje da voli da bude voljen. Ona je,
prema tome, i ,izvor vernosti poto ljubav koju gaje
prema svom branom drugu i mu i ena mogu da
usvoje kao pravilo koje e odreivati njihovo po-
naanje i ograniavati njihove polne prohteve- Ka-
da ovek voli svog branog druga, onda on nee
uiniti nita to nanosi tetu branoj zajednici i
to je naruava
38
. Vrednost i postojanost te zajed-
nice proizlaze iz sheme dvojne ljubavi, u kojoj su,
sa stanovita Erosa, oba brana druga neprestano
aktivni subjekti; zbog te uzajamnosti u inu te-
lesnog sjedinjavanja polni odnosi mogu da se uklo-
pe u onaj oblik uzajamne ljubavi i uzajamnog pri-
stajanja na polno optenje koji postoji u braku.
Uporeena sa ovim modelom odnosa, pederastija,
sa veoma naglaenom razlikom izmeu zaljublje-
nog zrelog mukarca i deaka koga on voli, sa di-
lemom oko pasivnosti, sa neizbenom krhkou pre-
mladog partnera, moe biti samo neadekvatna. Njoj
nedostaje dvojna i simetrina ljubav, pa joj, prema
M
I bid., 769 e-f; upor. Brani propisi, 142 e 143 e.
" Razgovor o ljubavi, 769 .
ibid., 769 d-e.
234
tome, nedostaje i unutranje regulisanje i postoja-
nost koji su svojstveni branom paru. Ona je liena
one blagonaklonosti koja omoguava ljubavnim
nasladama da se uklope u prijateljstvo ostvarujui
tako potpuni i savreni oblik Erosa. Plutarh bi mo-
gao da kae da je pederastija ljubav kojoj nedo-
staje blagonaklonost.
Kratko reeno, ovaj Plutarhov spis svedoi o
nastajanju jedne erotike koja se u nekim bitnim
stvarima razlikovala od erotike koja se bila poja-
vila i razvila u grkoj civilizaciji. Ipak, ta nova
erotika nije bila potpuno drugaija od one pret-
hodne, poto kao to se to vidi iz onog velikog
sredinjeg odeljka koji je u Razgovoru o ljubavi
posveen pohvali Erosa i u njoj glavnu ulogu
i dalje igraju tradicionalni pojmovi. Ali tu plato-
nistiki obojenu erotiku Plutarh koristi zato da bi
postigao ciljeve koji se razlikuju od ciljeva sa ko-
jima je ona obino bivala zdruivana. Ona je dugo
bila koriena zato da bi oznaila postojanje dveju
razliitih i oprenih vrsta ljubavi (jedne koja je
niska, prostaka i usmerena na ljubavne naslade,
i druge koja je uzviena, duhovna i usmerena na
staranje o duama), ali isto tako i zato da bi se me-
du njima uspostavila neka vrsta jedinstva poto
se jedino na ovu drugu gledalo kao na pravu lju-
bav, dok se u onoj prvoj videla samo njena ovoze-
maljska senka i njen privid. Ove iste Platonove
pojmove Plutarh koristi u jednoj erotici koja tei
da ustanovi jednu jedinu ljubav koja je u stanju
da objasni veze sa enama i sa deacima, i da u
njih uklopi ulne naslade; ali u ime takvog jedin-
stva ta erotika naposletku iskljuuje pederastiju
zato to joj nedostaje charis. itajui ovo Plutar-
hovo delo vidimo kako se u njemu, polazei od
dualistike erotike (koja je sva u znaku pitanja ta
je prava, a ta tobonja ljubav, i ija je svrha da
pre svega utemelji pederastiju, ali po cenu odbaci-
vanja ulnih naslada), konstituie nova stilistika
ljubavi: ona je monistika po tome to ukljuuje
ulne naslade, ali tu njihovu ukljuenost proglaava
za merilo koje joj omoguava da prihvati samo
branu ljubav, a da odbaci polne odnose sa dea-
cima zbog onog nedostatka koji im daje svoj pe-
235
at: za njih vie nema mesta u onom velikom je-
dinstvenom i objedinjavajuem lancu -u kome uza-
jamnost uivanja proima ljubav novom snagom.
2.
P S E U D O - L U K I J A N
Delo Ljubavi, koje je bilo pripisivano Lukijanu,
napisao je neki pisac koji je neosporno iveo posle
njega
39
. Ono ima u to doba veoma rasprostranjen
oblik razgovor koji se uklapaju jedan u drugi.
Teomnest, koji se neprestano zaljubljuje u razne
ene i deake im se neke njegove ljubavi uga-
se, raaju se druge, brojnije od Hidrinih glava
al se na Afroditu: od kako se zamomio, ta ga
boginja gnevno progoni, iako on nije potomak bo-
ga Sunca, niti je prostaki divalj kao Hipolit. Nje-
ga podjednako privlae pederastija i ljubav prema
enama, i pri tom on ne uspeva da utvrdi prema
kojoj od njih dve e biti bolje da se usmeri. On
moli Likina koji sam nije sklon nijednoj od
ove dve vrste ljubavi da preuzme ulogu ne-
pristrasnog sudije i da mu kae koja je od njih
dve bolja. Sreom, Likin se izvanredno dobro se-
a razgovora dva mukarca o toj temi; jedan od
njih voleo je iskljuivo deake, jer je smatrao da
ulna ljubav sa enama ne predstavlja nita drugo
do pravu propast, dok je drugi ludovao za e-
nama. On e stoga ispriati njihovu raspravu, ali
Teomnest ne treba u tom pogledu da bude u za-
bludi, jer ako je zaelo mogao da postavi svoje
pitanje smejui se, Harikle i Kalikratida, ije e
rei Likin sada navesti, govorili su veoma ozbiljno.
Izlino je rei da ovo poslednje obavetenje i-
talac treba da shvati kao ironino. Ta dva protiv-
39
O ovom tekstu upor. R. Blooh, De Pseudo-Luciani
Amoribus, 1907; u Uvodu koji je napisao za Loubovo (Loeb)
izdanje ovog teksta, Meklaud (Mac Leod) zastupa gledite
da je on napisan na samom poetku IV veka, dok u stu-
diji Eros adolescent F. Bifjer (F. Buffire) iznosi milje-
nje d on potie iz II veka.
237
nika u raspravi o dvema vrstama ljubavi svakako
su ozbiljno govorili; ali Pseudo-Lukijan se na ta-
nan i duhovit nain podruguje iznosei visokopar-
na i nespretna dokazivanja u koja su se oni toboe
upustili. U tim majstorski napisanim odeljcima oi-
gledna je pieva elja za parodiranjem; svaki od
njih predstavlja izlaganje tipino za Pobornika e-
na i Ljubitelja deaka. U njima se redaju uobia-
jeni argumenti, obavezni citati, pozivanja na ve-
like filozofske ideje i retorski ukrasi, i pisac se
zabavlja dok navodi rei tih nepokolebljivih zastup-
nika suprotnih shvatanja. U vezi s tim treba napo-
menuti da je izlaganje u prilog pederastiji u mnogo
veoj meri pretrpano govornikim ukrasima, da je
mnogo pretencioznije i baroknije nego jedno-
stavnije, stoiarskam shvatanjima blisko izlaganje
u prilog ljubavi prema enama. Ironini kraj te ras-
prave Teomnest e podsetiti na to da su, na
kraju krajeva, u svemu tome u pitanju poljupci,
milovanja, ruke koje se zavlae ispod tunika bi-
e uperen pre svega protiv pohvale pederastije. Ali
i sama ta ironija ukazuje na ozbiljni problem koji
je tu u tom razgovoru postavljen, i ma koliko da
se Pseudo-Lukijan zabavlja dajui teorijsko-dis-
kurzivni portret ta dva Ljubitelja, njihov prilino
naglaeni retorski profil, taj nam razgovor omo-
guava da ponovo otkrijemo i to u njegovom
naj izrazitij em vidu u tom vremenu korieni
skup argumenata u prilog te dve vrste ljubavi, ko-
ji je u helenskoj kulturi bio toliko dugog veka.
Jedna stvar moe da iznenadi itaoca jo na
samom poetku razgovora to ga Likin prenosi da
bi prosvetlio um svog prijatelja koji je u nedou-
mici za koju od dve vrste ljubavi da se opredeli:
taj razgovor koji e se okonati ali pomalo dvo-
smisleno zakljukom u prilog pederastiji, ne
odvija se u znaku Erosa, koji je bio smatran za
zatitnika tog oblika ljubavi, nego u znaku Afro-
dite: prizor ijih se najmanjih pojedinosti Likin
navodno sea dogodio se u Knidu, blizu hrama po-
sveenog toj boginji, u kome se nalazi onaj njen
tako uveni kip koji je Praksitel izvajao. To, uo-
stalom, nee spreiti zastupnika deaka i njihovih
ljubavnika da u toku razgovora, i u skladu sa tra-
dicijom, prizove u pomo Erosa, nebesko boan-
238
stvo, prosvetenika u misterij ama ljubavi; s dru-
ge strane, pobornik ulnih slasti koje se doivlja-
vaju pri polnom optenju sa enama zatraie, pot-
puno prirodno, podrku od Afrodite. Lako se mo-
e objasniti to to boginja, kojoj je u Knidu po-
dignut hram, igra odluujuu ulogu u toj raspravi
u kojoj se ona u isti mah sueljava sa Erosom,
svojim uobiajenim partnerom-protivnikom: to je
zato to se pitanje telesnog uivanja provlai kroz
ceo razgovor. U brizi koju izraava Teomnest, ko-
ga podjednako privlae devojaka ljupkost i lepota
deaka, u pitanju je to uivanje, u pitanju su lju-
bavne naslade. Telesno uivanje e naposletku od-
neti prevagu u razgovoru, pa e preterano stidljive
besede biti odbaene uz gromoglasan smeh. Ono
e posluiti i kao povod raspravi izmeu Harikla i
Kalikratide, i to u obliku jedne karakteristine pri-
ice: poto se zaljubio u kip koji je Praksitel iz-
vajao, jedan mladi ostao je preko noi zatvoren u
Afroditinom hramu i u njemu je umrljao njen kip
svojom semenom tenou, ali sa njegove zadnje
strane
40
- Pria o tom dogaaju ona se veoma
esto sree u raznim delima izaziva raspravu:
da li to skrnavljenje predstavlja, poto je oskrnav-
ljen Afroditin kip, odavanje potovanja onoj koja
gospodari uivanjima doivljavanim pri polnom op-
tenju sa enama? Ali zar ono, poto je izvreno
na takav nain, nije dokaz odbacivanja te Afro-
dite? Tu je u pitanju dvosmislen in. Da li to
svetogreizraz potovanja, tu oskvrnilaku potu
treba shvatiti kao posledicu ljubavi prema ena-
ma ili prema deacima?
Prema tome, pitanje koje se provlai kroz ceo
razgovor ak i ako, dok itamo njegove uzvi-
enije delove. imamo utisak da je ono zaboravljeno
glasie ovako: koliko mesito i kakav oblik treba
dati polnom uivanju u jednoj i u drugoj vrsti
ljubavi? Odgovor na ovo pitanje posluie za raz-
graniavanje te dve vrste ljubavi, donosei za tre-
nutak ljubavi prema deacima pobedu u carstvu
ideja koju e ironija stvarnosti vrlo brzo dovesti
u pitanje.
Rasprava o kojoj govorimo odlikuje se vrstim
sklopom. Svaki od dva sagovornika redom uzima
40
Pseudo-Lukijan, Ljubavi, 16.
239
re i u neprekidnom izlaganju zastupa onu vrstu
ljubavi koju stavlja iznad one druge: slualac ko-
ji ne sudeluje u raspravi (to je Likin) izrei e
sud o tom nadmetanju i odluie ko je u njemu
pobedio. Iako je Kalikratidino pederastiko izlaga-
nje kitnjastije i due od Hariklovog izlaganja, oba
ta pledoajea imaju istovetan sklop; redosled argu-
menata je isti i oni su izneseni tako da argumenti
iz drugog pledoajea upravo predstavljaju odgovor
argumentima iz onog prvog. Oba izlaganja imaju
po dva del; u prvom delu oponenti odgovaraju iia
pitanje: kako stvar stoji sa ljubavlju o kojoj se
govori, sa njenim poreklom i njenom utemeljeno-
u u poretku koji postoji u svetu, dok u drugom
odgovaraju na pitanje: kako stvari stoje sa ulnim
uivanjem koje se doivljava u toj, ili u onoj dru-
goj vrsti ljubavi? Kakav oblik ona treba da ima,
i kolika moe biti njena vrednost? Umesto da sva-
ko od ova dva izlaganja razmotrimo kao celinu,
sada emo redom proanalizovati ta dva pitanja da
bismo jasno pokazali kako na njih odgovaraju
svaki na svoj nain pobornik ljubavi prema e-
nama i zastupnik ljubavi prema deacima.
Hariiklovo izlaganje u prilog ljubavi prema e-
nama oslanja se na shvatanje sveta kome stoika
filozofija daje, bez sumnje, osnovni peat
41
: priroda
je u njemu definisana kao sila koja je, izmeavi
elemente, udahnula ivot svemiru dajui mu du-
u. Ona je isto tako, nastavlja Hanikle, ponavlja-
jui jedno dobro poznato filozofsko uenje i ko-
ristei pri tom dobro poznatu formulaciju, uredila
nizanje narataja
42
. Znajui dobro da su ljudi saz-
dani od trone grade i da je kratak vek koji je
svakom biu dat da ga proivi, ona je podesila (em-
chansato) stvari tako da smrt jednog oveka bude
praena roenjem drugog oveka: na taj nain, za-
hvaljujui uzastopnom smanjivanju narataja, ljudi
e moi da ive dok god bude sveta i veka. Da bi
ostvarila taj cilj, ona je isto tako stvorila dva po-
la; jednom je odredila da izliva semenu tenost,
41
To izlaganje nalazi se u odeljcima 1928. U svojoj
studiji o Hijeroklu (str. 148), Prehter (Praechter) naglaava
stoiku obojenost ovog odlomka. R. Bloh otkriva u njemu
neopitagorejske teme.
" Pseudo-Lukijan, Ljubavi, 19.

240
a drugom da nju u sebe prima; a uz to je u svaki
od ta dva pola usadila snanu elju (pothos) za onim
drugim. Niz narataja moe da proizae iz teles-
nog sjedinjavanja jedinki razliitog pola, dok ni-
kako ne moe da proizae iz spajanja jedinki istog
pola. Pomou tih argumenata Harikle vrsto ukla-
pa osobenu prirodu svakog pola i ulno uivanje
koje prilii svakome od njih u opti u svetu uspo-
stavljeni poredak, u kome su umiranje, raanje
i venost meusobno povezani. ensko ne tre-
ba da, nasuprot onome to je priroda odredila, igra
ulogu mujaka, niti muko treba besramno da se
omlitavljuje. Teei da izmakne toj determinaciji,
ovek bd. se ne samo udaljio od onoga to je svoj-
stveno jedinki, nego bi uz to naruio povezanost
koju sveopta nunost uspostavlja.
Drugo merilo prirodnosti koje Harikle koristi
u svome izlaganju jeste stanje ljudskog roda na
poetku njegovog postojanja
43
. Mukarci su tada
svojom vrlinom bili nalik bogovima, nastojali su da
se ponaaju kao polubogovi, enili su se devoj kama
ije su vrline potpuno odgovarale njihovim vlasti-
tim vrlinama i dobijali su u tim brakovima po-
tomstvo plemenitog soja eto time se odlikovao
taj uzvieni nain ivota i zahvaljujui tome bio
je, u saglasnosti sa onim to priroda nalae. Zatim
je, postepeno, nastupilo opadanje. Izgleda da Ha-
rikle u njemu razlikuje, kao njegove etape, trenutak
u kome su ljudi, poto ih je ulno uivanje vuklo
u propast, poeli da trae nove i rave puteve
kako bi idui njima dospeli do naslada (da li su
ovim recima posredno oznaeni oni oblici polnih
odnosa u kojima nije dolazilo do zaea, ili braku
tua ulna uivanja?), a potom onaj trenutak ka-
da su neki ljudi naposletku prekoraili granice sa-
me svoje prirode, to je predstavljalo drskost iji se
glavni oblik u svakom sluaju, jedino se on
pominje u ovom delu sastoji u tome da muka-
rac polno opti sa drugim mukarcima kao da je
ovaj ena. E sad, da bi takav in, koji je toliko
dalek od onoga to priroda nalae, bio moguan,
u odnose meu mukarcima morali su prodreti ono
to omoguava prinudu i ono to omoguava obma-
*
3
Ibid., 2021.
13*
241
njivanje a to su tiranska mo i vetina ubei-
vanja.
Tree obeleje prirodnosti Harikle uzima iz i-
votinjskog carstva
44
: zakoni prirode gospodare
ivotinjama bezuslovno i bez ogranienja: ni lavovi,
ni bikovi, ni ovnovi, ni veprovi, ni vukovi, ni mu-
jaci meu pticama i ribama ne tee da se sparuju
sa mujacima svoje vrste; za njih su odluke Pro-
vienja nepromenljive. Tu mudru ivotinjsku pri-
rodu ovaj pobornik Ijubavi prema enama suprot-
stavlja nastranoj bestijalnosti nekih mukaraca,
zbog koje se oni srozavaju ispod ostalih ivih bi-
a, dok im je Provienje bilo odredilo da ih nad-
mae. U svome izlaganju Harikle oznaava tu be-
stijalnost pomou nekoliko karakteristinih izra-
za: izrazom slepo povoenje za strau, ali i iz-
razima ineobina bolest, lepa neosetljivost (ana-
isthsia), koji oznaavaju nesposobnost nekih ljudi
da dospeju do cilja koji im je odreen, tako da
oni zapostavljaju ono emu bi trebalo da tee, a
tee onome ega bi trebalo da se klone. Nasuprot
ivotinjama koje se pokoravaju zakonu prirode i
tee da ostvare cilj koji im je bio odreen, kod svih
mukaraca koji polno opte sa drugim mukarcima
uoljivi su svi oni znaci koji se po obiaju pripi-
suju stanju u kome ovekom gospodari neka strast:
neobuzdana estina, poremeena ravnotea u or-
ganizmu, nemo da se stvari vide onakve kakve su,
nesposobnost da se ostvaruju ciljevi koji su odre-
eni ljudskoj prirodi.
Ukratko, ljubav prema deacima Harikle je
redom postavio na tri ose na osu prirode shva-
ene kao opti u svetu uspostavljeni poredak, na
osu prirode kao prvobitnog stainja oveanstva, i na
osu prirode pojmljene kao ponaanje koje je ra-
zumno prilagoeno njegovim ciljevima i potom
je ustanovio da ona naruava ustrojstvo sveta, pru-
a priliku za nasilnika ponaanja i obmanjivanja,
i najzad, nanosi veliku tetu ciljevima ljudskog bi-
a. Gledano sa kosmolokog, politikog i moral-
nog stanovita, moe se rei da se u odnosima te
vrste prekorauju granice prirode.
U onom delu svog izlaganja, koji predstavlja
odgovor na deo Hariklovog izlaganja koji smo upra-
242
44
Ibid., 22.
vo razmotrili, Kalikratida manje naglaava neke
argumente koji pobijaju teze njegovog protivnika,
a vie istie potpuno drugaije shvatanje sveta, ljud-
skog roda, njegove istorije i najuzvienijih veza ko-
je ljude mogu povezivati. Shvatanju po kome je
priroda domiljata i sposobnou predvianja obda-
rena sila koja je, navodno, stvorivi dva pola, mu-
ki i enski, obezbedila stvaranje potomstva i uza-
stopno nizanje narataja i na taj nain osigurala
ljudskom rodu venost koje su jedinke liene, on
suprotstavlja vienje sveta kao neega to je stvo-
reno iz haosa. Dok je stvarao svet, Eros je pobedio
taj prvobitni nered stvarajui sve to ima duu i
sve to je nema, usaujui u telo mukaraca naelo
sloge i povezujui ih jedne s drugima svetim pri-
jateljskim oseanjima. U odnosima izmeu mu-
karca i ene Harikle je video plod delovanja lu-
kave prirode koja nizove jedinki rasporeuje u vre-
menu da bi na taj nain izbegla smrt. Kalikratida,
pak, u ljubavi prema deacima prepoznaje snagu
one veze koja, povezujui ,i sjedinjujui, odnosi po-
bedu nad haosom
45
.
Posmatrana iz ove perspektive, istorija sveta
ne treba da bude protumaena kao prenagljeno za-
boravljanje zakona prirode i strmoglavljivanje u
ponore ulnog uivanja, nego treba da se pro-
tumai kao postepeno labavljenje stega onih nu-
nosti koje su u poetku pritiskale oveka
46
; on je u
poetku bio pritisnut nudom; vetine i znanja (te-
chnai i epistemai) omoguili su mu da se oslobodi
stege tih neodlonih potreba i da ih uspenije za-
dovoljava: ljudi su nauili da tkaju odeu i da gra-
de kue. E sad, ljubav prema deacima predstavlja
u odnosu ina ljubav prema enama upravo ono to
noenje plodova tkaevog rada predstavlja u odno-
su na korienje ivotinjskih koa, i to stanova-
nje u kuama znai u odnosu na korienje peina
kao zaklona. 2ene su u poetku bile neophodne da
ne bi iezla ljudska vrsta. Zauzvrat, ljubav prema
deacima pojavila se veoma kasno, ali ne kao posle-
dica moralnog srozavanja mukaraca, kao to je
Hariikle to tvrdio, nego, naprotiv, kao plod njihovog
uzdizanja ka veoj radoznalosti i veem znanju.
45
Ibid., 32.
48
Ibid., 3335.
243
Doista, kada su oni, poto su prethodno nauili to-
liko korisnih vetina, poeli svemu da poklanjaju
panju u svom istraivanju, pojavila se filozofija,
a sa njom i pederastija. Kalikratia gotovo nikako
ne objanjava to istovremeno pojavljivanje, ali nje-
govo izlaganje sadri toliko upuivanja na dobro
poznate stvari da ga je svaki italac lako mogao
razumeti. Njegovu skrivenu podlogu predstavlja su-
protnost izmeu prenoenja ivota pomou polnog
odnosa izmeu mukarca i ene, i prenoenja ve-
tina- i znanja pomou upuivanja, obuavanja i
odnosa izmeu uenika i uitelja. Kada je filozo-
fija, izdvojivi se iz posebnih vetina, poela o sve-
mu da razmilja, izmislila je ljubav prema deaci-
ma kako bi pomou nje prenosila mudrost koju
daje, a ta je ljubav u isti mah i ljubav prema otme-
nim duama, koje su kadre da se dovinu do vrline.
S obzirom na sve to, pojmljivo nam je to je Ka-
likratia u stanju da, prsnuvi u smeh, pobije po-
uku zasnovanu na primerima iz ivotinjskog car-
stva koju mu je njegov protivnik u raspravi izlo-
io
47
, ta to dokazuje injenica da meu lavovima
mujaci ne vole jedni druge, i da se medved ne
zaljubjuju u medvede? Ona ne dokazuje da su mu-
karci izvitoperili prirodni nagon koji je, navodno,
ostao netaknut kod ivotinja, nego dokazuje da i-
votinje ne znaju ni ta znai filozofirati, ni sve
ono lepo to je prijateljstvo u stanju da stvori.
Kalikratidini argumenti nisu originalni to
je sasvim oigledno ba kao ni Hariklovi argu-
menti. Da li su kod Harikla u pitanju opta mesta
banalizovanog stoikog uenja, a kod Kalikratide
meavina raznih platonistikih i epikurovskdih gle-
dita? Bez sumnje jesu. Ne moemo da prenebreg-
nemo sve ono to u tom poreenju te dve vrste
ljubavi moe predstavljati povod za oratorske vari-
jacije na podlozi tradicionalnih argumenata. Banal-
nost Hariklovih i Kalikratidinih objanjenja ona
su, uostalom, povremeno veoma kitnjasita dosta
dobro pokazuje da je trebalo da ta dva oponenta
donekle igraju ulogu filozofskih amblema: ljubitelj
deaka, koji se vie dri Platonovog uenja, trebalo
je da istupa pod Erosovom zastavom, dok je pobor-
nik ena, koji se priklanja vie stoianskim pogle-
44
Ibid., 22.
244
dima, trebalo da istupa u ime zahteva prirode. To,
oigledno, ne znai da su stoiari osuivali pede-
rastiju koju je platonizam navodno opravdavao od-
bacujui pri tome brak. Poznato je da, gledano sa
stanovita tih uenja, stvari nisu tako stajale, ili
da, u svakom sluaju, nikako nisu bile tako jedno-
stavne. Ali prouavajui dokumenta kojima raspo-
laemo, moramo da ustanovimo postojanje onog to
bismo mogli nazvati naroito prikladnim zdrui-
vanjem. Uenje o vetini ivljenja u braku izgra-
eno je, kao to smo to videli u prethodnoj glavi,
dobrim delom zahvaljujui nainu razmiljanja ko-
ji je bio svojstven stoiarima i oslanjajui se na
izvesno shvatanje prirode, glavnih nunosti koje
ona namee, mesta i uloge koje ona predvia za
sva bia, opteg plana stalnog uzastopnog stva-
ranja novih narataja i stanja prvobitnog savren-
stva od koga izopaenou obeleeno srozavanje uda-
ljuje ljudski rod; uostalom, onda kada hrianstvo
bude htelo da izgradi svoju etiku odnosa meu su-
prunicima, ono e mnogo to-ta preuzeti iz shva-
tanja kakvo je bilo to shvatanje. Na isti. nain, lju-
bav prema deacima, upranjavana kao nain iv-
ljenja, uvrstila je jedan dosta drugaiji vid spe-
kulativne misli i doprinela tome da se on vekovima
neprestano ponovo javlja: njegovi su elementi po-
stavka o kosmikoj i individualnoj snazi ljubavi,
postavka o uzlaznom kretanju ljudskog roda koje
omoguava mukarcu da izbegne neposredne nu-
nosti, i naposletku postavka o sticanju i prenoenju
jednog znanja pomou snanim oseanjima ispunje-
nih oblika prijateljstva i skrivenih veza koje se u
njemu uspostavljaju. Rasprava izmeu pobornika
ljubavi prema enama i ljubavi prema deacima ni-
je samo knjievna prepirka, nego i neto vie od
nje; tu je u pitanju sueljavanje dva oblika ivlje-
nja, dva naina stilizovanja vlastitog ulnog uiva-
vanja i filozofskkiih izlaganja koja prate ta oprede-
Ij i van ja-
2. U svakom od ta dva izlaganja to jest u
Hariklovom i u Kalikra ti dinom izlaganju posle
teme prirode razrauje se pitanje ulnog uiva-
nja, a ono uvek predstavlja, kao to smo to videli,
teak problem za pederastiku praksu koja se ogle-
da u obliku prijateljstva, naklonosti i blagotvor-
245
nog deovanja jedne due na neku drugu duu. Go-
voriti ljubitelju deaka o ulnom uivanju ve
znai staviti mu zamerku. Harikle, zaelo, tako mi-
sli pa stoga rasprava o ovoj temi zapoinje igo-
sanjem ono je, uostalom, tada bilo uobiajeno
licemerstva pederasta: vi se, kae im on, izda-
jete za Sokratove uenike, koji misu zaljubljeni u
tela, nego u due. Ako je to istina, otkud onda ne-
prestano saleete ne starce pune mudrosti, nego
decu, koja ne znaju da rasuuju? Ako je vaa lju-
bav usmerena prema vrlini, zato je onda Platon
voleo Fajdra koji je izneverio Lisiju, ili zato je
Sokrat voleo bezbomog Alkibijada, neprijatelja svo-
je domovine koji je udeo za tim da postane tira-
nin? Prema tome, uprkos pretenzijama koje ispo-
ljava ta ljubav prema duama, treba se u raspravi
spustiti, kao to je Harikle uinio, do pitanja
ulnog uivanja i uporediti optenje sa deacima
i optenje sa enama.
Meu argumentima koje Harikle koristi da bi
istakao razliku koja postoji izmeu te dve vrste pol-
nog optenja i mesta koje ulno uivanje zauzima
u svakom od njih, prvi argumenat tie se godina
ivota i kratko trajnosti uivanja
48
. ena ostaje pri-
vlana sve do poetka starosti, pa makar morala da
potpomae vlastite ari svojim bogatim iskustvom.
Za razlisu od nje, deak je privlaan samo kratko
vreme. Harikle potom suprotstavlja telo ene, ko-
ja sa svojom kovrdavom kosom i uvek glatkom
koom bez malja dugo ostaje predmet muke po-
ude, deakom telu koje veoma brzo postaje dla-
kavo i miiavo. Ali na osnovu te razlike Harikle
ne zakljuuje, kao to se to esto inilo, da se de-
ak moe voleti samo veoma kratko vreme i da
ga njegov ljubavnik ubrzo ostavlja, zaboravljajui
tako sva mogua vlastita obeanja da e ga veno
voleti, nego, naprotiv, ovaj protivnik pederastije
pominje primer mukarca koji i dalje voli mladia
koji je navrio dvadeset godina; u tom sluaju, taj
mukarac tei dvosmislenoj ulnoj ljubavi u kojoj
on igra pasivnu ulogu. Men janje deakovog teles-
nog izgleda tu se navodi kao uzrok ne prolaznosti
oseanja, nego promene uloga u polnom odnosu.
4S
Pseudo-Lukijan, Ljubavi, 25E6.
246
Uzajamnost uivanja predstavlja drugi razlog
koji Harikle navodi u prilog polnog optenja sa e-
nama
49
, i odeljak u kome on o njoj govori bez
sumnje je najzanimljiviji deo u njegovom izlaganju.
On se najpre poziva na naelo po kome ovek, kao
razumno bie, nije stvoren da ivi sm. Meutim,
Harikle iz toga ne izvodi zakljuak da ovek mora
da ima porodicu ili da bude pripadnik neke dr-
avne zajednice, nego zakljuuje da on nije u sta-
nju da potpuno sam provodi vreme i da mu je
potrebna na ljubavi zasnovana zajednica prijate-
lja (phletairos coinnia) koja ini prijatnijim sve
ono to je dobro, a lakim sve neprijatne stvari.
U stoiarskim raspravama o braku redovno smo
nailazili na shvatanje da se u tome sastoji uloga
zajedniki doivljavaju, a zatim prelazi na polna
ovom sluaju na posebnu oblast telesnih uivanja.
Harikle najpre pominje zajednike obede i gozbe na
kojima se, po njegovom miljenju, ljudi okupljaju
zato to se vie uiva onda kada se zadovoljstva
zajedniki doivljavaju, a zatim prelazi na polna
uivanja. Prema onome to se obino tvrdi, pasivni,
pa, prema tome, manje-vie silovani deak ne mo-
e da oseti zadovoljstvo u polnom odnosu; niko ne
bi mogao biti toliko lud da tvrdi suprotno; i onda
kada on vie ne plae i ne pati, njegov ljubavnik
postaje mu nepodnoljiv. Ljubavnik jednog dea-
ka doivljava zadovoljstvo u polnom odnosu sa njim
i potom odlazi a da svom partneru nije pruio ni-
kakvo zadovoljstvo. Stvari stoje potpuno obrnuto
u polnom optenju sa enama. Harikle redom izlae
najpre same injenice, a zatim i iz njih izvedeno
pravilo. U polnom odnosu mukarca sa enom ostva-
ruje se, tvrdi on, razmena podjednakog uivanja,
i partneri se naposletku razilaze poto su jedan dru-
gom pruili potpuno jednako uivanje. Ovoj pri-
rodnoj injenici odgovara jedno naelo ponaanja:
dobro je da mukarac ne tei sebinom uivanju
(philautos apolausai), da ne eli da prigrabi za se-
be svekoliko zadovoljstvo, nego da ga deli sa dru-
gim pruajui svojoj partnerki isto onoliko zado-
voljstva koliko i on sam sa njom doivljava. To
uzajamno doivljavanje ulnog uivanja predstav-
ljalo je, dodue, jo tada veoma poznatu temu koja
I M. , 27.
247
je veoma esto bila obraivana u ljubavnoj poeziji
ili erotskoj knjievnosti, ali zanimljivo je da je,
u delu o kome govorimo, ona iskoriena zato da
bi se polni odnos sa enama okarakterisao kao pri-
rodan, da bi se definisalo jedno pravilo ponaanja
u polnim odnosima i, naposletku, da bi se oznailo
ono to je neprirodno i nasilniko, pa prema tome
i nepravedno i ravo u polnom odnosu izmeu jed-
nog zrelog mukarca i deaka. U razmeni u kojoj
se vodi rauna o partnerovom uivanju, starajui
se da ono, koliko je to god mogue, bude jednako
sopstvenom uivanju, uzajamno ulno uivanje uvo-
di u polno optenje etiku koja se nadovezuje na
etiku zajednikog ivota.
Ovom ozbiljnom rasuivanju Harikle dodaje
dva argumenta koji su manje ozbiljni, ali se oba
odnose na razmenu ulnih uivanja. Jedan od njih
upuuje na jednu u erotskoj knjievnosti estu te-
mu
51
: onome ko zna da spretno polno opti sa nji-
ma, ene su u stanju da prue sva uivanja koja
deaci mogu pruiti, dok deaci ne mogu pruiti sva
uivanja koja one mogu. Prema tome, u polnom
odnosu sa enama mogu se doiveti sve vrste ul-
nih naslada, ak i one koje se ljubiteljima deaka
najvie dopadaju. Drugi Hariklov argument
52
glasi:
kada bi se prihvatila ljubav meu mukarcima, on-
da bi trebalo prihvatiti i polne odnose meu e-
nama. Zanimljiva je ta sa polemikom namerom
pomenuta simetrinost polnih odnosa izmeu mu-
karaca i polnih odmosa izmeu ena: ona je za-
nimljiva prvo zato to Harikle njome kao, uo-
stalom, i drugim delom svog izlaganja porie
kulturnu, moralnu, oseajnu i polnu osobenost lju-
bavi prema deacima zato da bi je uklopio u optu
kategoriju odnosa meu mukarcima; a zatim je
zanimljiva i zato to on pominje, da bi taj odnos
doveo u pitanje, ljubav koja se po tradiciji smatra-
la jo sablanjivijom on kae da se ljudi ak
stide da o njoj govore to jest ljubav meu
enama; i, naposletku, interesantna je zato to Ha-
rikle, preokreui to razvrstavanje po vrednosti,
daje do znanja da je jo sramnije da mukarac u
_________ i
61
Ibi., 27. !
62
Ibi., 28.
248
polnom odnosu bude pasivan poput ene, nego da
ena u njemu preuzme ulogu mukarca
53
.
Onaj deo Kalikratidinog izlaganja koji pred-
stavlja odgovor na ovu kritiku upadljivo je najdu-
i. Osobenosti koje su svojstvene u retorikom po-
gledu majstorski sroenom izlaganju u njemu su
jo vidljivije nego u preostalom delu rasprave. Do-
tiui u vezi sa polnim uivanjem ono to je naj-
problematinije u ljubavi prema deacima, Kalikra-
tida iznosi sve pederastike argumente sa svim nji-
hovim prednostima i svim onim to ih potkreplju-
je. Ali on se na sve ito poziva u vezi s pitanjem
koje je Harikle veoma jasno postavio, i koje se tie
uzajamnosti ulnih uivanja. Dotiui to pitanje,
oba oponenta oslanjaju se na jedno jednostavno i
koherentno shvatanje: po miljenju Harikla i po-
bornika polnog optenja sa enama, upravo inje-
nica da je mukarac u stanju da svojoj partnerki
omogui ulno uivanje, da on obraa panju na
njega i sm u njemu uiva, upravo ona charis, ka-
ko ju je Plutarh nazivao
54
, opravdava ulno uiva-
nje u polnom odnosu izmeu mukarca i ene i
omoguava da se ono uklopi u ljubav, a zauzvrat,
nepostojanje te charis udara peat polnom odnosu
sa deacima i ini ga nedostojnim. Drei se tradi-
cionalnog poimanja ove druge vrste ljubavi, Kali-
kratida kae da njen kamen temeljac predstavlja ne
charis, .nego arte, to jest vrlina. Ona, po njego-
vom miljenju, treba da povee ulno uivanje i
ljubav, da obezbedi da partneri doive u isti mah
pristojno i mudro odmereno ulno uivanje i ose-
anje zajednitva koje je neophodno za odnos iz-
meu dva bia. Recimo, kratkoe radi, da dobro-
voljnoj uzajamnosti ulnog uivanja koja se, po
recima pobornika polnih odnosa sa enama, moe
doiveti jedino u njima, protivnici tih odnosa su-
protstavljaju vrlinom proeto zajednitvo koje se,
kako oni tvrde, moe ostvariti iskljuivo u ljubavi
prema deacima. Kalikratidino dokazivanje sastoji
se pre svega u osporavanju, kao iluzorne, te uza-
jamnosti ulnog uivanja koju pobornici ljubavi
prema enama proglaavaju za njenu osobenu crtu,
53
Zar nije bolje da ena igra ulogu mukarca nego
da se mukarac toliko sroza da igra ulogu ene (28)?
M
Sam Harikle ne upotrebljava tu re.
249
1 u suprotstavljanju toj ljubavi vrlinom proetog
odnosa sa deacima kao jedinog odnosa u kome se
ostvaruje istiinsko prijateljstvo- Tako e istovremeno
biti osporena privilegija uzajamnog ulnog uivanja
koja se pripisivala polnim odnosima sa enama, i
preokrenuta ideja da je ljubav prema deacima u
suprotnosti sa onim to je prirodno.
U svom izlaganju Kalikratida dangrizavo reda
protiv ena itav niz optepoznatih tvrdnji
55
. Zene
su dovoljno je izblie ih osmotriti u sutini
istinski- (alths) rune: telo lim je nezgrapno,
a lice runo kao lice u majmuna. Da bi prikrile
svoj stvarni izgled, one moraju silno da se trude:
da mau lice, nose lepu odeu, udeavaju kosu, stav-
ljaju na sebe nakit i ukrase; one se ulepavaju ra-
di onih koji ih gledaju, ali ta prividna lepota ras-
pruje se pred samo jednim paljivim pogledam.
Pored toga, one su sklone tajnim obredima i ta nji-
hova sklonost omoguava im da svoj razvratni i-
vot obavijaju tajanstvenou. Izlino je podseati
na sve one satirine teme koje se u ovom odeljku
na dosta neukusan nain ponavljaju. Mnogo dru-
gih primera sa slinim argumentima nali bismo u
pohvalama pederastije. Evo ta, na primer, kae
jedan junak (on je ljubitelj deaka) Pripovesti o
Leukipi i Klejtofontu, del Ahila Tatija: Sve je
izvetaeno kod ena, i rei i dranje. Ako neka
od njih izgleda lepa, ta lepota s mukom je stvo-
rena uz pomo raznih kremova i pomada. Ona iz-
gleda lepa zahvaljujui izmirni, boji za kosu i be-
lilu i rumenilu za lice. Ako sa ene ukloni sve te
vetake ukrase, ona tada podsea na onu oeru-
panu kretalicu iz basne
56
.
enin svet je varljiv zato to je tajanstven.
Drutvena odeljenost grupe koju ine mukarci od
grupe to je tvore ene, razliiti naini na koje
oni ive, briljiva podela poslova na muke i en-
ske sve to verovatno je mnogo doprinelo da u
iskustvu starih Grka bude naglaeno to zaziranje
od ene kao tajanstvenog i varljivog bia. Zena
moe obmanuti mukarca u pogledu vlastitog tela,
koje skrivaju ukrasi i koje ga moe razoarati onda
55
Ibid., 3942.
w
Ahil Tatije, Pripovesti o Leukipi i Klejtofontu, II,
250
37.
kada ga vidi onakvo kakvo je; on ubrzo poinje
da podozreva da ono ima neke vesto prikrivene
nedostatke i zazire od neke odvratne mane; tajan-
stvenost enskog tela i njegove osobenosti imaju
dvosmislenu mo. Ako elite da se oslobodite neke
ljubavi, rekao je Ovidije, pogledajte malo izblie
telo svoje ljubavnice
57
. ene mogu obmanuti mu-
karce i u pogledu svoje moralnosti tim svojim skri-
venim. ivotom ije im uznemirujue tajne ostaju
nedokuive. U skupu argumenata kojima se Kali-
kratida slui, ove teme imaju sasvim odreeno zna-
enje; one mu omoguavaju da dovede u pitanje
naelo uzajamnog ulnog uivanja u polnom odnosu
sa enama. Kako bi mogla postojati takva uzajam-
nost ako su ene neiskrene, ako postoji njihovo po-
sebno ulno uivanje i ako se one kriom odaju
razvratu a da mukarci to i ne znaju? Kako bi u
polnom optenju sa njima mogla postojati prava
razmena zadovoljstava ako ulna uivanja koja se
mogu zamisliti na osnovu njihovog izgleda nisu ni-
ta drugo do lana obeanja? Stoga se zamerka,
koja se obino stavlja polnom optenju sa deacima
kae se da ono nije u skladu sa prirodom mo-
e staviti isto tako i polnom odnosu sa enama;
kada su ene u pitanju, ta zamerka imae jo veu
teinu poto one, elei da prikriju ono to stvarno
jesu, svesno pribegavaju obmani u svojim odno-
sima sa mukarcima. Ukazivanje na to da one ma-
u lice moe nam, zaelo, izgledati kao prilino ne-
vaan argument u toj raspravi o dvema vrstama
ljubavi; meutim, antiki pisci smatrali su da on
poiva na dvema ozbiljnim stvarima: na zaziranju
koje ensko telo izaziva, i na filozofskom i moral-
nom naelu po kome je neko zadovoljstvo legitimno
samo .ako je predmet koji ga izaziva pravi, a ne
laan. Pobornici pederastije tvrde u svojoj argu-
mentaciji da ulno uivanje u polnom odnosu sa
enom, ne moe biti obostrano, jer je praeno pre-
velikim brojem lanih stvari.
57
Upor. Ovidije, Lekovi od ljubavi, stihove 345348,
ili jo stihove 411418:
vy
Sa vet ujem ti da joj naredi da
otvori sve prozore u svojoj lonici i da pri dnevnoj svetlo-
sti uoi sve nedostatke oblika njenog tela. Posle snoaja,
treba da upamti svaku manu njenog tela i pogled nikako
ne treba da skida sa njegovih nedostataka.
2 5 1
Nasuprot tome, ulno uivanje u polnom od-
nosu sa deacima doivljava se u znaku istinitosti
59
.
Deakova lepota je stvarna, jer u njoj nema niega
vetakog. Jedan od junaka Tatijevog romana ka-
za kakvo doterivanje: on rano ustaje, umiva se i-
varljivim i vetakim mirisima, i deaki znoj pri-
jatnije mirie nego itava kutija sa kremovima neke
ene
60
. Varljivim draima enske doteranosti Ka-
likratida suprotstavlja opis deaka koji ne haje ni
za kakvo doterivanje: on rano ustaje, umiva se i-
stom vodom i posle toga se ne ogleda i ne elja,
jer mu to nije potrebno; zatim prebacuje hlamidu
preko ramena i hita u kolu; u gimnastikom ve-
balitu veba punom snagom dok se ne oznoji, a
potom se brzo okupa; poto uje mudre pouke ko-
je mu uitelji daju, brzo tone u san pod dejstvom
zdravog zamora kome se celog dana izlagao.
Kako da zreo mukarac ne poeli da ceo ivot
provede zajedno sa tim deakom koji se ne slui
nikakvom obmanom
61
? oveku bi bilo drago da
provodi vreme sedei naspram tog prijatelja, da
uiva u prijatnom razgovoru sa njim i sudeluje
u svemu ime se on bavi. To mudro zadovoljstvo
ne bi trajalo samo onoliko koliko traje mladost,
koja brzo proe; im njegov predmet nije telesna
privlanost koja iezava, ono moe da traje celog
ivota: starost, bolest, smrt, pa ak i grob sve
to moe biti zajedniko; zemni prah na odvojen
ne bi bio. Tema prijateljstava koja nastaju kao
plod mladalakih ljubavnih veza i koja dugotraj-
nom muevnom ljubavlju pruaju oveku moralnu
potporu u ivotu sve do smrti, bila je, zaelo, u to
doba uobiajena. Ovaj odeljak iz Pseudo-Lukijano-
vog del Ljubavi deluje kao varijacija na jednu od
tema koje je Ksenofont bio izloio u svojoj Gozbi;
u njemu su slinim redom i veoma slinim recima
izloene iste ideje: pomenuti su zadovoljstvo koje
priinjava uzajamno gledanje, srdaan razgovor,
zajedniko radovanje uspehu i zajedniko preiv-
ljavanje neuspeha, negovanje prijatelja kada se raz-
boli: tako naklonost moe da vlada u odnosima me-
Pseudo-Lukijan, Ljubavi, 4445.
10
Ahil Tatije, Pripovesti o Leukipi i Klejtofontu, II, 37.
11
Pseudo-Lukijan, Ljubavi, 46.
252
u dvojicom prijatelja sve do poetka starosti
62
. U
Pseudo-Lukijanovom delu naroito je naglaena je-
dna vana stvar. U toj naklonosti koja se odrava
i poto proe mladost, stvara se veza u kojoj se
vie ne mogu razlikovati uloge ljubavnika i milje-
nika, poto su potpuno jednake i poto se potpuno
mogu preokrenuti jedna u drugu. Takav je, po Ka-
likratidinim recima, bio sluaj sa Orestom i Pila-
dom, a upravo se u vezi sa njima ba kao i u
vezi isa Ahilom i Patroklom obino postavljalo
pitanje ko je od njih dvojice ljubavnik, a ko mi-
ljenik. Pilad je, izgleda, bio miljenik; ali kada su
omuili i suoili se sa nevoljom dva prjatelja
moraju da odlue koji e od njih dvojice pogledati
smrti u oi miljenik se poneo tako kao da je on
ljubavnik. U tom postupku treba videti uzor kako
se valja ponaati. Tako, kae Kalikratida, treba da
se preobrazi usrdina i ozbiljna ljubav koju zreli
mukarac osea prema deaku (to je ona uvena
spouaios ers); kada taj deak postane mladi o-
vek koji je najzad u stanju da rasuuje, to osea-
nje treba da dobije muevan oblik (androusthai).
U toj muevnoj ljubavi onaj koji je bio voljen uz-
vraa ljubav, i to tako snano da se teko moe
ustanoviti ko je meu njima dvojicom ljubavnik;
voljeni mukarac uzvraa ljubav onome koji ga voli
upravo onako kao to ogledalo odraava lik onoga
ko se u njemu ogleda
63
Bilo da ise ona ispoljava u vidu pomoi u ne-
srei, negovanja u starosti, drugovanja u toku i-
vota, ili nepredvienog rtvovanja, miljenikova oba-
veza da uzvrati ljubav onome ko ga voli oduvek je
bila sastavni deo pederastike etike. Ali reklo bi
se da to to Pseudo-Lukijan uporno istie jednakost
oba ljubavnika, kao i injenica da on u tom odelj-
ku upotrebljava rei kojima se oznaava uzajam-
nost oseanja meu branim drugovima, svedoe o
njegovom nastojanju da ljubav meu mukarcima
prilagodi obrascu ivljenja udvoje onakvog kako
je ono bilo opisano i propisano u spisima o braku.
Poto je potanko opisao svu jednostavnost i svu
prirodnost tela jednog mladia i odsustvo bilo ega
vetakog na njemu, i poto je, prema tome, na
"
2
Ksenofont, Gozba, VIII, 18.
93
Pseudo-Lukijan, Ljubavi, 48.
253
istinitosti zasnovano ulno uivanje koje je ono j
u stanju da prui, pisac izjavljuje da svekolika du-
hovna veza meu dvojicom mukaraca poiva, ne
na vaspitnom uticaju, ne na doprinosu koji ta pri-
vrenost daje izgraivanju linosti, nego na pot- |
punoj uzajamnosti koja se ostvaruje u sasvim urav-
noteenoj razmeni. ini nam se da isto onoliko ko-
liko u Kalikratidinom izlaganju opis mukog tela
odudara od opisa enskog tela, isto toliko etika i- |
vota udvoje ini u njemu ljubav meu mukarci- i
ma slinom branoj vezi. i
Ipak, meu tim dvema vrstama ljubavi posto- |
ji bitna razlika. Re je, naime, o tome da ako je I
ljubav prema deacima definisana kao jedina vrsta s
ljubavi u kojoj se mogu zdruiti vrlina i uivanje, ,
ovo poslednje nikada nije oznaeno kao seksualno ,
zadovoljstvo. Pseudo-Lukijan, istina, govori o pri-
vlanosti tog deakog tela, na kome nema ni tra- :
ga od bilo kakvog belila ili rumenila i koje izgleda
onakvo kakvo stvarno jeste, o privlanosti tog is- "j
pravnog i mudrog naina ivljenja, prijateljskih
razgovora i uzvraene ljubavi. Meutim, on sasvim
izriito kae da deak na svojoj postelji lei sam,
da nikog ne gleda dok ide u kolu, i da uvee, umo-
ran od rada, odmah tone u san. Onima koji vole
takve deake Kalikratida daje izriit savet da sa
njima ostanu isto onoliko edni koliko je Sokrat to
bio kada je leao pored Alkibijada, da im prilaze
proeti uzdrljivou (sphrons), da ne proerdaju
ljubav dugog veka za beznaajno zadovoljstvo. '
Upravo tu pouku Likin e izvui po zavretku ras- j
prave izmeu pomenutih pobornika dve vrste lju-
bavi, onda kada na ironino svean nain bude pre-
davao nagradu pobedniku: ona e pripasti izlaga- ,
nju u kome je veliana ljubav prema deacima, zato
to tu ljubav upranjavaju neki filozofi i zato
to se ona obavezuje da e negovati pravedne i
1
neokaljane prijateljske odnose.
Rasprava izmeu Harikla i Kalikratide tako se
zavrava pobedom ljubavi prema deacima. Ta je
pobeda u skladu sa tradicionalnom shemom u ko-
joj se samo filozofima doputa pederastija u ko-
koj je telesno uivanje izbegnuto, ali ona ipak svi-
ma ne samo ostavlja pravo, nego i stavlja u du-
nost da se oene (prema formulaciji pantapasai ga-
254
meton na koju smo nailazili u spisima stoiara).
Tu, u stvari, imamo sinkretian zakljuak, u kome
je na pravo svih ljudi da stupaju u brak nadove-
zano posebno pravo na ljubav prema deacima koje
se daje samo onima koji su, poto su filozofi, u
stanju da se dovinu do savrene vrline. Ali ne
treba smetnuti s uma da je pomenuta rasprava, na
iju je tradicionalnost i retorinost ukazano u sa-
mom Pseudo-Lukijanovom spisu, uklopljena u je-
dan drugi razgovor, to jest u razgovor izmeu Liki-
na i Teomnesta: ovaj drugi, koji osea da ga pod-
jednako privlae i ljubav prema enama i ljubav
prema deacima, pita onog prvog za savet za
koju od njih dve da se opredeli. Likin je upravo
izloio Teomnestu presudu koju je izrekao Ha-
riklu i Kalikratidi. Ali Teomnest odmah poinje
ironino da govori o onome to je bilo glavni pred-
met rasprave i o uslovu koji je omoguio pobedu
pederastike ljubavi: ona je prevagnula nad onom
drugom vrstom ljubavi zato to je povezana sa fi-
lozofijom, sa vrlinom, pa, prema tome, i sa odstra-
njivanjem telesnog uivanja. Treba li poverovati u
to da zreli mukarci zaista vole deake na taj na-
in? Teomnest se ne srdi, kao Harikle, zbog lice-
memosti takvog govora. Onde gde pobornici lju-
bavi prema deacima istiu, da bi povezali ulno
uivanje i vrlinu, uzdravanje od bilo kakvog pol-
nog ina, on ponovo iznosi na videlo, kao pravi
razlog njenog postojanja, telesne dodire, poljupce,
milovanja i ulno uivanje. Oni nas ipak ne mogu
ubediti u to da se svekoliko zadovoljstvo koje taj
odnos prua sastoji u gledanju oi u oi i ushia-
vanju zajednikim razgovorima. Gledanje je, zae-
lo, prijatno, ali ono predstavlja samo prvu fazu.
Posle njega dolaze dodirivanje koje podstie celo
telo da se prepusti ulnom uivanju, a zatim po-
ljubac, na koji dotini deak odgovara najpre stid-
ljivo, a potom predusretljivo. Za to vreme ruka ne
ostaje dokona, nego se grozniavo zavlai pod ode-
u, blago pritiska grudi, sputa se niz vrsti trbuh,
stie do cveta polne zrelosti i, naposletku, dospeva
do cilja
64
. Ovom opisu Teomnest a bez sumnje
ni Pseudo-Lukijan ne pridaje znaenje odbaci-
vanja jednog neprihvatljivog vida optenja, nego on
** Ibid., 53.
255
njime podsea na to da ljubavne naslade nije mo-
gue osim ako se ne pribegne nekoj neodrivoj
teorijskoj smicalici iskljuiti iz podruja ljubavi
i njenih opravdanja. Pseudo-Lukijanova ironija ne
predstavlja nain osiuivanja tog uivanja koje se
moe doiveti u polnom optenju sa deacima i ko-
je on pominje sa osmehom, nego je tu u pitanju
bitna zamerka veoma starom skupu argumenata
pobornika pederastije u staroj Grkoj: da bi ljubav
prema deacima mogli da analizuju, formuliu, uklo-
pe u teorijsko razmatranje i obrazloe, oni su iz-
begavali da govore o oiglednom prisustvu teles-
nog zadovoljstva. Pisac ne kae da je ljubav pre-
ma enama bolja od pederastije, ali pokazuje su-
tinsku slabu stranu razmatranja ljubavi koje bi
iskljuivo ljubavne naslade i odnose koji u njima
nastaju.
256
3.
U razdoblju u kome, kao to smo to ustano-
vili, razmiljanje o ljubavi prema deacima ispo-
ljava svoju jalovost, vidimo kako izlazi na videlo
nekoliko elemenata jedne nove Erotike- Ona se ne
izraava prvenstveno u filozofskim spisima i svoje
glavne teme ne preuzima iz ljubavi prema dea-
cima, nego se razvija u vezi s odnosom izmeu mu-
karaca i ene i izraava u onim romanima iji su
predmet ljubavne pustolovine i ije glavne sau-
vane primere predstavljaju Hajreja i Kaliroja Ha-
ritona iz Afrodisije, Povest o Leukipi i Klejtofontu
Ahila Tati ja i Heliodorove Etiopske prie o Teage-
nu i Harikleji. Istini za volju, mnogo to-ta ostaje
nejasno u vezi sa ovom knjievnom vrstom: ne zna-
mo pouzdano u kakvim je uslovima ona nastala
i postala popularna, kada su se ta del pojavila i
kakvo su alegorijsko i duhovno znaenje mogla ima-
ti
65
. Ali u tim dugim povestima sa bezbrojnim pre-
okretima ipak moemo da skrenemo panju na pri-
sustvo nekoliko tema koje e kasnije davati peat
kako teolokoj tako i svetovnoj Erotici: tu su u pi-
tanju postojanje odnosa koji je heteroseksualan
obeleen mukim polom i enskim polom, zahtev
za uzdravanjem od polnog optenja koje se mno-
go vie ravna po devojakoj ednosti nego po mu-
drom i muevnom vladanju ulnim prohtevima, i
najzad, podizanje te ednosti na najvii stupanj i
njeno nagraivanje u braku koji ima oblik i znae-
nje duhovnog sjedinjavanja. U tom smislu, ta se
Erotika, kao to vidimo i ma koliki, da je mogao
biti uticaj platonizma na nju veoma razlikuju od

5
U vezi s ovim pitanjem vidi M. Grant, The Climax
of Rome, str. 117 i sledee strane, i Th. Hagg, Narrative
Technique in Ancient Greek Romances.
S7
257
JEDNA NOVA EROTIKA
Erotike koja se pozivala pre svega na uzdrljivu
ljubav prema deacima i njeno potpuno ostvariva-
nje u postojanom obliku prijateljstva.
Ljubav prema deacima nije, bez sumnje, pot-
puno prenebregnuta u tim romanesknim delima:
ona ne samo to zauzima to je oigledno zna-
ajno mesto u Petronijevim i Apulijevim romani-
ma, koji svedoe o rasprostranjenosti polnih od-
nosa izmeu mukaraca i njihovom veoma irokom
prihvatanju, nego je, pored toga, prisutna i u ne-
kim knjievnim delima u kojima se pripoveda o
devianstvu, veridbi i venanju. Tako, na primer,
u Povesti o Leukipi i Klejtojontu tu ljubav olia-
vaju, i to na potpuno pozitivan nain, dva junaka.
Prvi od njih, Klejnija, pokuava da odvrati svog
vlastitog ljubavnika od enidbe, ali, zauzvrat, daje
glavnom junaku odline savete kako da napreduje
u ljubavi prema devojkama
66
, dok drugi, Menelaj,
izlae originalnu teoriju o deakom poljupcu: po
njegovim recima, on nije ni prefinjen, ni mlitav,
ni raskalaan kao enski poljubac, nije plod veti-
ne, nego prirodnosti: jednostavni poljubac deaka
koji veba u gimnastikom vebalitu nalik je sle-
enom nektaru koji se pretvorio u usne
67
. Ali to
su samo uzgredne, sporedne teme; ljubav prema
nekom deaku nikada nije glavni predmet o kome
se pripoveda. U ii panje tih pisaca nalazi se
odnos izmeu devojke i mladia. Taj odnos uvek
se uspostavlja posle neke nesree koja ih oboje po-
gaa i navodi da se podjednako strasno zaljube
jedno u drugo. Osim u romanu Hajreja i Kaliroja
Haritona iz Afrodisije, ta ljubav ne iskazuje se od-
mah u njihovom venanju: u tim romanima niu se
jedna za drugom mnoge pustolovine koje razdva-
jaju dvoje mladih i do poslednjeg treniutka one-
moguavaju njihovo venanje i telesno sjedinjava-
nje
68
. Te pustolovine su u najveoj moguoj meri
simetrine: sa svim to se dogaa jednom od njih
potpuno se poklapaju peripetije kroz koje prolazi
ono drugo, te tako oni mogu da ispolje istu hrab-
44
Ahil Tatije, Povest o Leukipi i Klejtofontu, I, 10.
47
Ibid., II, 37.
48
U romanu Hajreja i Kaliroja dvoje mladih bivaju
razdvojeni odmah poto su se venali, ali, uprkos pustolo-
vinama koje doivljavaju, i dalje se vole, ostaju edni i
Jedno drugom verni.
258
rost, istu vrstinu, istu vernost. Re je, naime, o
tome da su glavno znaenje tih pustolovina i vred-
nost koju one imaju kao dogaaji koji vode raspletu
vezani za injenicu da dvoje mladih u njima do
kraja ostaju potpuno verni jedno drugom. Kada je
u pitanju dvoje mladih koji su se venali, kao to
je to sluaj sa Hajrejem i Kalirojom, re je o ver-
nosti, dok je u nekim drugim romanima, u kojima
glavni junaci prolaze kroz razne pustolovine i do-
ivljavaju razne nedae poto su se zaljubili jedno
u drugo, a pre nego to su se venali, posredi u-
vanje nevinosti. Meutim, moramo shvatiti da to
uvanje nevinosti ne predstavlja samo puko uzdr-
avanje od polnih odnosa posle davanja pristanka
na brak, nego i plod izbora jednog naina ivljenja
koji je u Etiopskim priama o Teagenu i Harikleji
junakinja uinila ak i pre nego to se zaljubila u
Teagena: poto je njen pooim briljivim odgojem
razivo u njoj sklonost ka traganju za najboljim na-
inom ivljenja, Harikleja je odbijala da uzme u
obzir ak i pomisao na venanje. Uostalom, njen
pooim se zbog toga poalio jednom svom prijate-
lju, jer joj je bio predloio da se uda za jednog
uglednog prosca: Ne mogu je ubediti ni neno se
ophodei prema njoj, ni obeanjima, ni rasuiva-
njem; ali najtee mi pada to to se, raspravljajui
se sa mnom, slui mojim vlastitim nainom izraa-
vanja; ona se slui onim vrsnim postupkom logikog
rasuivanja kome sam je ja nauio; [. . . ] stavlja
devianstvo iznad svega i uzdie ga na pjedestal
onog to je boansko
69
. Teagen, pak, ije se pona-
anje podudara sa Hartiklejinim, nikada nije polno
optio ni sa jednom enom: On ih je sve s gnu-
anjem odbijao, ba kao to je s gnuanjem odbi-
jao bilo kakvu enidbu i bilo kakvu ljubavnu pu-
stolovinu koje su mu osobe iz njegove okoline po-
minjale, sve do onog dana kada mu je Hariklejina
lepota dokazala da nije onako neosetljiiv na enske
ari kao to je mislio i da je do tada bio u zabludi
zato to nije bio sreo enu koja zasluuje da je
voli
70
.
Kao to vidimo, uvanje nevinosti ne znai sa-
mo uzdravanje od polnih odnosa pre poetka pol-
* Heliodor, Etiopske prie o Teagenu i Herikleji, II, 33.
*> Ibid., III, 17.
13*
259
nog ivota, nego predstavlja i opredeljenje, stil
ivljenja, uzvien oblik ivljenja za koji se junak
oprdeljuje starajui se o sebi. Onda kada najneo-
binije peripetije budu razdvojile dvoje mladih ko-
ji se vole i izloile ih najstranijim opasnostima, naj-
veu opasnost predstavljae za njih bez sumnje to
to e postati predmet poude drugih mukaraca i
ena, a najtea provera njihove vlastite vrednosti
i uzajamne ljubavi sastojae se u tome da po sva-
ku cenu odole razmim nasrtajima i sauvaju tu svo-
ju bitnu nevinost. Ona je bitna kako za njihov od-
nos prema sebi samima, tako i za njihov odnos
prema onom drugom. Tako se odvija radnja u ro-
manu Ahila Tatija, koji se sastoji iz niza neoeki-
vanih i uzbudljivih iskuenja sa kojima se suoava
nevinost njegova dva glavna junaka- Njoj prete raz-
ne opasnosti, ona biva izloena raznim nasrtajima,
sumnjiena, klevetana, sauvana ako zanema-
rimo ono beznaajno asno odstupanje od nje na
koje se Klejtofont odvaio opravdana i napo-
sletku potvrena nekom vrstom bojeg suda koji
doputa da se u vezi sa Leukipom obznani sledee:
Do dana dananjeg ostala je onakva kakva je bila
kada je otila iz svog rodnog grada; ona se moe
ponositi time to je sauvala svoju nevinost meu
gusarima i to je odolela i najstranijim opasnosti-
ma
71
. Govorei o sebi samom, i Klejtofton moe
potpuno slino da kae: Ako postoji muka nevi-
nost, i ja sam je sauvao
72
.
Ali ako se ljubav i uzdravanje od polnih od-
nosa tako podudaraju sve do kraja pustolovina kroz
koje to dvoje mladih prolaze, moramo shvatiti da
tu nije u pitanju samo odolevanje nasrtajima dru-
gih osoba; taj mladi i ta devojka uvaju svoju ne-
vinost i u okviru svoje uzajamne ljubavi. Oni u-
vaju svoju nevinost jedno radi drugog sve do onog
trenutka u kome e njihova ljubav i nevinost biti
krunisani njihovim venanjem, tako da im, onda
kada se posle mnogo peripetija najzad sastanu, nji-
hova predbrana ednost, koja ih je u mislima zbli-
avala dok god su bili razdvojeni i izloeni nasr-
tajima drugih osoba, ne d da podlegnu vlastitim
eljama i navodi ih da se uzdre od polnog opte-
71
Ahil Tatije, Povest o Leukipi i Klejtofontu, VIII, 5.
78
Ibid., V, 20; upor. i VI, 16.
260
nja. Kada su se, preputeni sebi samima, ponovo
nali u jednoj peini, Teagen i Harikle ja gde se i
ljube do mile volje. Zaboravie sve ostalo, dugo
su ostali vrsto zagrljeni kao da su se stopili u je-
dno jedino bie, potpuno se predajui svojoj i da-
lje istoj i ednoj ljubavi, ronei zajedno mlake
suze i edno se ljubei. Doista, kad god bi Harikle-
ja osetila da se Teagen previe uzbudio i da ga je
potpuno obuzela elja za telesnim sjedinjavanjem,
ona bi ga obuzdavala podseajui ga na njegove
zakletve, i njemu nije bilo nimalo teko da se sa-
vlada i lako je sebe primoravao da ostane edan,
jer ako je bio potpuno obuzet svojom ljubavlju,
on je i pored toga gospodario svojim ulnim po-
rivima
73
. Prema tome, tu ednost ne treba shvatiti
kao stav koji bi odbacivao sve polne odnose, pa i
one meu branim drugovima. Ona mnogo pre pred-
stavlja iskuavanje koje priprema za brak, strem-
ljenje koje ka njemu vodi i koje e se u njemu
okonati. Ljubav, ednost i brak tvore celinu: dvo-
je mladih koji se vole duni su da sauvaju svo-
ju nevinost, ali isto tako i istotu svog srca sve do
dana kada e se, venavajui se, sjediniti, a to sje-
dinjavanje treba shvatiti kao telesno, ali isto tako i
duhovno.
Tako je poela da se razvija jedna Erotika
koja se razlikuje od one Erotike koja je ponikla u
ljubavi prema deacima, bez obzira na to to uz-
dravanje od polnih zadovoljstava igra znaajnu
ulogu kako u jednoj, tako i u drugoj: njenu okos-
nicu predstavljali su simetrini i uzajamni odnos
izmeu mukarca i ene, velika vrednost koja se
pripisivala ednosti, i potpuno sjedinjavanje u ko-
me je ta ednost naposletku mogla da se okona.
73
Heliodor, Etiopske prie o Teagenu i Harikleji, V, 4.
Z A K L J U A K
Reklo bi se da u I i II veku nove ere itavo
jedno moralno razmiljanje o polnom optenju i
zadovoljstvima koja ono prua ukazuje na to da se
pitanjima uzdrljivosti tada poela pridavati ne-
to vea vanost nego u prethodnom razdoblju. Ne-
ki lekari izraavaju u svojim spisima zabrinutost
zbog posledica polnog optenja, rado preporuuju
uzdravanje od njega i izjavljuju da ednom ivotu
daju prednost nad predavanjem ulnim uivanjima.
Neki filozofi osuuju svaki polni odnos koji bi se
mogao ostvariti izvan braka i nalau suprunicima
da jedno drugom budu uvek verni, ne doputajui
u tom pogledu nikakav izuzetak. Najzad, na tre-
em mestu, reklo bi se da ljubav prema deacima
postaje predmet izvesne doktrinarne diskvalifika-
cije.
Da li zbog toga u shemi koju tvore pomenute
injenice treba prepoznati skicu jednog budueg
morala, onog morala koji emo otkriti u hrian-
stvu, onda kada e se na sam polni in gledati kao
na nekakvo zlo, kada e mu se legitimnost prizna-
vati samo u okviru brane veze i kada e ljubav
prema deacima biti osuivana kao protivprirodna?
Treba li da pretpostavimo da su u staroj Grkoj
i starom Rimu neki filozofi ve naslutili taj model
uzdrljivosti u polnom optenju koji e kasnije, u
hrianskim drutvima, dobiti zakonsku armaturu i
institucionalnu podlogu? Tako bismo, kao plod raz-
miljanja nekolicine polnoj uzdrljivosti naklonje-
nih filozofa, usamljenih u svetu koji njoj nije iz-
gledao privren, otkrili skicu jednog drugaijeg mo-
rala koji e se u narednim vekovima ovaplotiti u
nekim rigoroznijim oblicima, dok e se podruje u
kome on vai jo proiriti.
263
Ovo je pitanje znaajno i uklapa se u jednu
dugu tradiciju. Od vremena renesanse pa naovamo,
ono je dovodilo kako meu katolicima tako i
meu protestantima do srazmerno slinih raz-
graniavan ja : na jednoj strani bili su oni koji su
zastupali tezu po kojoj je odreeni antiki moral
blizak hrianstvu [nju je Justus Lipijus (Justus
Lipsius) izneo u svom delu Upuivanje u s'toiarsku
filozofiju (Manuductio ad stoicam phlosophiam) a
K. Bart (K. Barth) je otiao jo dalje proglaavajui
Epikteta za pravog hrianina, dok su kasnije, meu
katolicima, tu tezu zastupali 2.-P. Kami (J-P,
Camus), i, naroito, 2an Mari de Bordo (Jean-Marie
de Bordeaux) u svojoj knjizi Hrianin Epiktet (Epic-
tte chrtien)]; dok su na drugoj strani bili oni po
ijem je miljenju stoicizam bio filozofija nesum-
njivo proeta vrlinom, ali u isti mah i obeleena
neizbrisivim peatom paganizma [takvo su milje-
nje branili Somez (Saumaize) meu protestantima,
i Arno (Arnauld) ili Ti j mon (Tillemont) meu kato-
licima]. Ipak, tu nije bilo u pitanju samo nastoja-
nje nekih teologa da izvesne antike filozofe pri-
drue hrianskoj veri, ili da ovu sauvaju od bilo
kakvih paganskih natruha; tekoa se sastojala i u
tome da se odredi na emu se temelji moral ije su
norme donekle izgledale zajednike grko-rimskoj
filozofiji i hrianskoj religiji. I rasprava koja je
poela da se vodi krajem XIX veka bila je u vezi
sa tom problematikom, bez obzira na to to su u
njoj bila pretresana i neka pitanja istorijskog me-
toda. U svojoj uvenoj Poslanici
74
, Can (Zahn) nije
nastojao da proglasi Epikteta za hrianina, nego
se trudio da u misli u kojoj se uglavnom videla
stoika misao otkrije elemente koji ukazuju na po-
znavanje hrianstva i tragove njegovog uticaja. U
svome delu a ono je predstavljalo odgovor Ca-
novom spisu
75
Bonhefer (Bonhffer) je nastojao
da dokae jedinstvo dotine misli ne pozivajui se
pri tome, da bi protumaio ovaj ih onaj njen vid,
na delovanje disparatnog inioca kao to je izvesni
spoljanji uticaj. Ali tu su bila u pitanju i nastoja-
nja naunika da ustanove gde da tragaju za te-
71
Th. Zahn, Der stoiker Epiktet und sein Verhaltnis
zum Christentum, 1894.
75
A. Bonhffer, Epiktet und das Neue Testament 1911.
264
meljima moralnog imperativa, kao i da li je mogue
odvojiti od hrianstva odreeni tip morala koji je
sa njim dugo bivao dovoen u vezu. E sad, u ce-
loj toj raspravi su, po svemu sudei, bile manje-
-vie nejasno prihvaene tri polazne pretpostavke:
prema prvoj od njih, ono to je bitno u jednom
moralu trebalo bi otkrivati u njegovim mogunim
normativnim elementima; prema drugoj, filozof-
ski moral pozne Antike navodno se bio pribliio
hrianstvu svojim strogim propisima, u kojima je
uoljiv gotovo potpun raskid sa prethodnom tradi-
cijom; i najzad, prema treoj pretpostavci, u hri-
anskom moralu i moralu formulisanom u delima
nekih antikih filozofa koji mu je navodno pripre-
mio teren, treba uporeivati uzvienost i moral-
nu istotu.
Ipak, gotovo'nije mogue zadovoljiti se pome-
nutim pretpostavkama. Treba imati na umu da na-
ela umerenosti u polnom ivotu nisu bila prvi put
definisana u filozofiji iz doba Carstva. U grkoj fi-
lozofskoj misli IV veka stare ere mogli smo da na-
iemo na neke formulacije koje sadre gotovo isto
toliko stroge zahteve. Na kraju krajeva, na polni
in se, kao to smo to videli, i pre toga veoma dugo
gledalo kao na opasan in u kome se teko moe
sauvati mera i koji veoma iscrpljuje organizam;
ve odavno se zahtevalo da se vodi rauna o pravoj
meni u njegovom mogunom upranjavanju, i da se
on uklapa u nain zdravog ivljenja u kome se
vodi rauna o svemu. Svaki na svoj nain, i iz raz-
liitih razloga, Platon, Isokrat i Aristotel preporu-
ivali su barem neke vidove brane vernosti. Sto
se, pak, tie ljubavi prema deacima, smela joj se
pripisivati najvea vrednost, ali od pederasta se
zahtevalo da se uzdravaju od polnog optenja ka-
ko bi ta ljubav mogla da sauva onu duhovnu vred-
nost za koju se oekivalo da je ima. Prema tome,
staranje o telu i zdravlju, odnos prema eni i bra-
ku, kao i odnos prema deacima ve dugo su pred-
stavljali povode za izgraivanje jednog strogog mo-
rala. Moemo rei da jetema umerenosti u polnom
ivotu koju sreemo u delima filozofa I i II veka
nove ere ukorenjena u toj drevnoj tradiciji, ali i
da ona barem isto toliko nagovetava jednu buduu
moralnost.
13*
265
Meutim, u tim razmiljanjima o uivanju u
polnom odnosu bilo bi pogreno videti samo nastav-
ljanje jedne stare medicinske i filozofske tradicije.
Tano je da se ne smeju prenebregavati onaj bri-
ljivo odravani kontinuitet i ono hotimino ponovno
oivljavanje starih tema u toj misli I i II veka nove
ere, misli tako oigledno opsednutoj klasinom kul-
turom. U helenskoj filozofiji i helenskom moralu
postojalo je ono to je Maru (Marrou) nazvao du-
gim letom. Ali i pored toga ne moe se porei
da je u toj misli prvih vekova nove ere uoljivo
nekoliko promena; zbog njih u Musonijevom mora-
lu ih u Plutarhovom moralu ne moemo videti pu-
ko jae naglaavanje Ksenofontovih, Platonovih, Iso-
kratovih ili Aristotelovih pouka; one ne doputaju
ni da se u savetima koje daju Soran ili Ruf iz Efe-
sa vide samo u nekim sporednim elementima izme-
njena Hipokratova ili Dioklova naela.
U Dijetetici i u problematizovanju zdravlja
promena se ispoljila u jaem nespokojstvu, irem
i podrobnijem definisanju korelacija izmeu polnog
ina i tela, i ivljem obraanju panje na dvo-
smislenost delovanja polnog ina i na njegove po-
sledice koje naruavaju ravnoteu u organizmu- Tu
nije bilo u pitanju samo vee staranje o telu, nego
su, pored toga, tu bili posredi i drugaije sagle-
davanje polnog ivota i strahovanje od njega zbog
slinosti izmeu njega i bolesti i zla. Kada je, pak,
re o eni i o problematizovanju braka, promena se
sastoji u pridavanju vee vrednosti branoj vezi i
dvojnom odnosu koji je tvori; ispravno muevljevo
ponaanje i umerenost koju on treba sebi da na-
metne ne opravdavaju se samo statusnim razlozi-
ma, nego i prirodom te veze, njenim univerzalnim
oblikom i uzajamnim obavezama koje iz nje pro-
istiu. Najzad, kada su u pitanju deaci, neophod-
nost uzdravanja od polnog optenja sve manje i
manje se shvata kao nain da se nekim oblicima
ljubavi pridaju najvie duhovne vrednosti, a sve vi-
e se poima kao znak nedostatka koji je svojstven
toj vrsti ljubavi.
Meutim, pratei te promene u sagledavanju
tema o kojima se jo u prethodnom razdoblju raz-
miljalo, moemo prepoznati razvijanje vetine iv-
ljenja u kojoj glavno mesto zauzima staranje o se-
266
bi. U toj vetini staranja o samom sebi ne nagla-
avaju se toliko preterivanja u koja mukarac mo-
e zapasti, a koja bi on trebalo da izbegne kako bi
drugima mogao da upravlja, nego se u njoj sve
vie podvlai da jedinka teko odoleva raznim po-
remeajima koje polno optenje izaziva, a nagla-
ava se i neophodnost da se to optenje podredi
univerzalnom obliku zajednikog ivljenja koji je-
dinku obavezuje i koji je za sve ljude zasnovan u
isti mah na njihovoj prirodi i na njihovom razumu.
U njoj se isto tako istie da je vano razraditi sve
postupke i sve vebe pomou kojih ovek moe da
vlada svojim porivima i da, naposletku, dosegne do
istog uivanja u samome sebi. Te promene u pol-
nom moralu nisu bile posledica jaanja raznih ob-
lika zabranjivanja nekih vidova polnog ponaanja,
nego je njih izazvao razvoj vetine ivljenja usred-
sreene na pitanje vlastitog ja, njegove zavisnosti
i njegove nezavisnosti, njegovog univerzalnog ob-
lika i veze koju ono moe i treba da uspostavlja
sa drugim ljudima, kao i na postupke pomou ko-
jih ono nadzire sebe samog i naina na koji moe
da uspostavi punu vrhovnu vlast nad sobom.
Upravo u tom skupu okolnosti ukazuje se je-
dna dvojaka pojava, koja je karakteristina za tu
etiku ulnih uivanja. U ovoj se, s jedne strane,
zahteva od pojedinca da vie panje poklanja pol-
nom optenju, njegovom delovanju na organizam,
njegovom mestu u braku i ulozi koju ono u njemu
ima, njegovoj vrednosti i tekoama sa kojima se
ono sukobljava u odnosu sa deacima. Ali ukoliko
se polnom optenju poklanja vie panje, i ukoliko
jaa zanimanje za njega, ono se utoliko lake uka-
zuje kao opasno i kao sposobno da dovede u pita-
nje odnos sa samom sobom koji jedinka nastoji da
uspostavi; izgleda sve neophodni je zazirati od nje-
ga, nadziravati ga i upranjavati, koliko je god to
mogue, jedino u odnosima meu suprunicima
pa mkar mu se u tom branom odnosu morala
pripisati neka dublja znaenja. Problematizovanje
polnog optenja i nespokojstvo u vezi sa njim, nje-
govo dovoenje u pitanje i budnost tu su bili ne-
razdvojno povezani. I tako je cela ta duhovna stru-
ja koju su tvorila razmiljanja nekih moralista,
lekara i filozofa ponudila izvestan stil u polnom
267
ponaanju; on se razlikuje od stila koji je u krup-
nim potezima bio opisan u IV veku stare ere, ali se
razlikuje i od onog stila koji emo kasnije uoiti
u hrianstvu. Polno optenje u njemu se ukazuje
kao slino zlu svojim oblikom i svojim delovanjem,
ali samo po sebi i u svojoj biti ono ne predstavlja
neko zlo. Ono se prirodno i na razuman nain
ostvaruje u braku, ali brak ne predstavlja osim
u izuzetnim sluajevima izriiti i neophodni us-
lov da ono prestane da bude jedno zlo. Ono se te-
ko uklapa u ljubav prema deacima, ali ta ljubav
ipak zbog toga nije osuena kao protivprirodna.
Tako se u tom podizanju vestin ivljenja i
staranja o sebi na vii stupanj ocrtava nekoliko
propisa koji izgledaju prilino slini onim propi-
sima koji e biti formulisani u etikama to e se
kasnije pojaviti, ali ta slinost ne treba da nas za-
vara. Te etike definisae neke druge oblike odnosa
prema samome sebi: u njima e etika jezgra li-
nosti biti okarakterisana polazei od ovekove smrt-
nosti, njegovog pada i zla; jedinkino podreivanje
nekim normama bie definisano kao njeno poko-
ravanje jednom optem zakonu koji u isti mah pred-
stavlja i volju jednog boga koji se shvatao kao bo-
anska osoba; bie definisani i jedna vrsta bavlje-
nja samim sobom koja podrazumeva pronicanje u
sopstvenu duu, tumaenje elja kojim se iz njih
odstranjuje sve ono to je raspusno, i jedan oblik
moralnog ostvarivanja koji tei odricanju od sebe.
Pojedini normativni elementi koji se tiu uzdra-
vanja u ulnim uivanjima, brane vernosti i od-
nosa meu mukarcima moi e, zaelo, da ostanu
slini onim ranijim, ali u tom sluaju bie sastavni
deo jedne duboko izmenjene etike i jednog drugog
naina na koji se pojedinac sam postavlja kao mo-
ralni subjekat svoga seksualnog ponaanja.
I N D E K S N A V E D E N I H D E L A
ANTIKI PISCI
!
ACHILLE TATIUS,
Leucipp et Clitophon, traduction franaise par P. Grimai,
Paris, Gallimard, La Pliade, 1963.
ANTIPATER,
in STOBE, Florilegium, d. A. Meinecke, Leipzig, 1860
1863 (t. III, pp. 1115).
ANTYLLOS,
Cf. ORIBAE.
APULE,
Du dieu de Socrate, texte et traduction franaise par J.
Beaujeu, Collection des universits de France (C.U.F.).
ARTE,
Trait des signes, des causes et de la cure des maladies
aigus et chroniques; texte in le Corpus Medicorum Gra-
ecorum, II, Berlin, 1958; traduction par L. Renaud, Paris,
1834.
ARISTIDE,
loge de Rome, texte in J. H. OLIVER, The Ruling Power.
A Study of the Roman Empire in the Second Century A. C.
through the Roman Oration of Aelius Aristides, Philadelphie,
1953.
ARISTOTE,
thique Nicomaque, texte et traduction anglaise par H.
Raekham (Loeb classical Library); traduction franaise par
R. A. Gauthier et J.-Y. Joldf, Louvain Paris, 1970.
La Politique, texte et traduction anglaise par H. Rackham
(Loeb classical Library); traduction franaise par J. Tricot,
Paris, 1982.
I
269
PSEUDO-ARISTOTE,
conomique, texte et traduction franaise par A. Wartelle
(C.U.F.).
ARTMIDORE,
La Clef des songes, traduction franaise par A.-J. Festugire,
Paris, 1975; traduction anglaise par R.-J. White, New Ha-
ven, 1971.
!
ATHNE,
Cf. ORIBAE.
CELSE,
De medicina, texte et traduction anglaise par W. G. Spencer
(Loeb classical Library) ; traduction franaise par A. Vedre-
nes, Paris, 1876.
CHARITON d'APHRODISIAS,
Les Aventures de Chairas et de Callirho, texte et traduction
franaise par G. Molini (C.U.F.).
CICRON,
Tusculanes, texte et traduction franaise par G. , Fohlen
et J. Humbert (C.U.F.).
CLMENT D'ALEXANDRIE,
Le Pdagogue, texte et traduction franaise par M. Harl et
Cl. Mondsert (coll. Sources chrtiennes), Paris, I9601965.
Stromates, I, II, texte et traduction franaise par Cl. Mon-
dsert (coll. Sources chrtiennes), Paris 19511954.
DIOGNE LARCE,
Vie des Philosophes, texte et traduction anglaise, par R. D.
Hicks (Loeb classical Library); traduction franaise par R.
Ganaille, Paris, 1965.
DION CASSIUS,
Histoire romaine, texte et traduction anglaise par E. Cary
(Loeb classical Library).
DION DE PRiUSE,
Discours, texte et traduction anglaise par J. W. Cohon
(Loeb classical Library).
PICTTE,
Entretiens, texte et traduction franaise par J. Souilh
(C.U.F.).
270
Manuel, traduction franaise par . Brehier (in Les Stoci-
ens, Gallimard, La Pliade, Paris, 1962).
PICURE,
Lettres et Maximes, texte et traduction franaise par M.
Conche, Villiers-sur-Mer, 1977.
GALIEN,
De l'utilit des parties, texte dans les Opera omnia, dition
C. G. Khn, rimp. Hildesheim, 1964196'3, t. II; traduction
franaise par Gh. Daremberg in OEuvres anatomiques, phy-
siologiques et mdicales de Galien, Paris, 1856; traduction
anglaise par M. T. May, Ithaca, 1968.
Des lieux affects, texte dans les Opera omnia, dition C.
G. Khn, t. VIII; traduction franaise par Ch. Daremberg,
t. II; traduction anglaise par R. E. Siegel, Ble, 1976.
Trait des passions de l'me et de ses erreurs, texte dans les
Opera omnia, d. C. G. Khn; traduction franaise par R.
Van der Helst, Paris, Delagrave, 1914.
HLIODORE,
Les thiopiques, traduction franaise par P. Grimai, Paris,
Gallimard, La Pliade, 1963.
HIROCLS,
In STOBE, Florilegium, d. A. Meinecke, Leipzig (t. III,
pp. 7ill).
LUCIEN,
Hermotime, texte et traduction anglaise par K. Kilburn
(Loeb classical Library).
PSEUDO-LUCIEN,
Les Amours, texte et traduction anglaise par M. D. MacLeod
(Loeb classical Library).
MARC AURLE,
Penses, texte et traduction franaise par A.-I. Trannoy
(C.U.F.).
MAXIME DE TYR,
Dissertations, texte et traduction latine, Paris, 1984.
MUSONIUS RUFUS,
Reliquiae, texte tabli par O. Hense, Leipzig, 1905.
271
ORIBAE,
Collection des mdicins latins et grecs, texte et traduction
franaise par U. C. Bussemaker et Oh. Daremberg, Paris,
18511876.
OVIDE,
L'Art d'aimer, texte et traduction franaise par H. Bornec-
que (C.U.F.).
Les Remdes l'Amour, texte et traduction franaise par
H. Bornecque (C.U.F.).
PHILODME,
Peri parrhsias, texte tabli par A. Olivieri, Leipzig, 1914.
PLATON,
Alcibiade, texte et traduction franaise par M. Croiset
(C.U.F.).
Apologie de Socrate, texte et traduction franaise par M.
Croiset (C.U.F.).
Les Lois, texte et traduction franaise par . Chambry
(C.U.F.).
PLINE LE JEUNE,
Lettres, texte et traduction franaise par A.-M. Guillemin
(C.U.F.).
KLUTARQUE,
Ad principem ineruditum, texte et traduction anglaise par
F. C. Babbitt, Plutarch's Moralia, t. X (Loeb classical Lib-
rary).
Animine an corporis affectiones sint pejores, texte et tra-
duction anglaise par F. C. Babbit, Plutarch's Moralia, t. VI
(Loeb classical Library;.
Apophthegmata laconica, texte et traduction anglaise par
F. C. Babbitt, Plutarch's Moralia, t. Ill (Loeb classical
Library).
Conjugalia praecepta, texte et traduction anglaise par F. C.
Babbitt, Plutarch's Moralia, t. If (Loeb classical Library}.
De l'exil, texte et traduction franaise par J. Hani, OEuvres
morales, t. VIII (C.U.F.).
272
De tuenda sanitate praecepta, texte et traduction anglaise
par F. C. Babbitt, Plutarch's Moralia, t. II (Loeb classical
Library).
Dialogue sur l'Amour, texte et traduction franaise par R.
Flacelire, OEuvres morales, t. X (C.U.F.).
Le dmon de Socrate, texte et traduction franaise par J.
Ham, OEuvres morales, t. VII (C.U.F.).
Histoires d'amour, texte et traduction franaise par R.
Flacelire, OEuvres morales, t. X (C.U.F.).
Mulierum virtutes, texte et traduction anglaise par F. C.
Babbitt, Plutarch's Moralia, t. Ill (Loeb classical Library).
Praecepta gerendae reipublicae, texte et traduction anglaise
par F. C. Babbitt, Plutarch's Moralia, t. X (Loeb classical
Library).
Propos de table, texte et traduction franaise par F. Fuhr-
mann, OEuvres morales, t. IX (C.U.F.).
I
Quomodo quis sous in virtute sentiat profectus, texte et
traduction anglaise par F. C. Babbitt, Plutarch's Moralia,
t. I (Loeb classical Library).
Regum etimperatorum apophthegmata, texte et traduction
anglaise par F. C. Babbitt, Plutarch's Moralia, t. III (Loeb
classical Library).
Vie de Solon, texte et traduction franaise par R. Flace-
lire, . Chambry et M. Juneaux (C.U.F.).
Septem sapientium convivium, texte et traduction anglaise
par F. C. Babbitt, Plutarch's Moralia, t. II (Loeb classical
Library).
PORPHYRE,
Vie de Pythagore, texte et traduction franaise par . des
Places (C.U.F.).
PROPERCE,
Elgies, texte et traduction franaise par D. Paganelli
(C.U.F.).
13*
273
QUINTILIEN,
De l'institution oratoire, texte et traduction franaise par
J. Cousin (C.U.F.).
RUFUS D'PHSE
OEuvres, texte et traduction franaise par Ch. Daremberg,
et E. Ruelle, Paris, 1879.
SNQUE,
Des bienfaits, texte et traduction franaise par F. Prchac
(C.U.F.;.
De la brivet de la vie, texte et traduction franaise par
A. Bourgery (C.U.F.).
De la colre, texte et traduction franaise par A. Bourgery
(C.U.F.).
Consolation Helvia, texte ^t traduction franaise par R.
Waltz (C.U.F.).
Consolation Marcia, texte et traduction franaise par R.
Waltz (C.U.F.).
De la constance du sage, texte et traduction franaise par R.
Waltz (C.U.F.).
Lettres Lucilius, texte et traduction franaise par F. Pr-
chac et H. Noblot (C.U.F.).
De la tranquillit de l'me, texte et traduction franaise par
R. Waltz C.U.F.).
De la vie heureuse, texte et traduction franaise par A.
Bourgery (C.U.F.).
SORANUS,
Trait des maladies des femmes, texte in Corpus Medicorum
Craecorum, t. IV Leipzig, 1927; traduction franaise par
F. J. Hergott, Nancy, 1895; traduction anglaise par O. Tem-
kin, Baltimore, 1956.
(
STAGE,
Silves, texte et traduction franaise par H. Frre et H.-J.
Izaac (C.U.F.).
274
SYNSIOS,
Sur les songes, in OEuvres, traduction franaise par H.
Druon, Paris, 1878.
XNOPHON,
Le Banquet, texte et traduction franaise par F. Oilier
(C.U.F.).
La Cyropdie, texte et traduction franaise par M. Bizos
et . Delebecque (C.U.F.).
conomique, texte et traduction franaise par P. Chantraine
(C.U.F.).
MODERNI PISCI
ALLBUT, C.,
Greek Medicine in Rome, Londres, 1921.
BABUT, D.,
Plutarque et le stocisme, Paris, P. U. F., 1969.
BEHR, C. A.,
Aelius Aristides and the Sacred Tales, Amsterdam, 1968.
BETZ, H. D.,
Plutarch's Ethical Writings and Early Christian Literature,
Leyde, 1978.
BLOCH, R.,
De Pseudo-Luciani Amoribus, Argentorati, 1907.
BONHFFER, A.,
Epiktet und die Stoa, Stuttgart, 1890.
Die Ethik des Stoikers Epiktet, Stuttgart, 1894.
Epiktet und das Neue Testament, Giessen, 1911.
BOSWELL, J.,
Christianity, Social Tolerance, and Homosexuality, Chicago,
1980.
BOWEiRSOCK, G. W.,
Greek Sophists in the Roman Empire, Oxford, 1969.
13*
275
BROUDEHOUX, J.-P.
Mariage et famille chez Clment d'Alexandrie, Paris, Bea-
uchesne, 1970.
BUFFIRE, F., j
ros adolescent. La pdrastie dans la Grce antique, Paris,
Les Belles Lettres, 1980.
CANGUILHEM, G.,
tudes d'histoire et de philosophie des sciences, Paris, Vrin,
1968.
CROOK, J. A.,
Law and Life of Rome, Londres, 1967.
FERGUSON, J.,
Moral Values in the Ancient World, Londres, 1958.
FESTUGIRE, A.-J.,
tudes de philosophie grecque, Paris, Vrin, 1971.
GAG, J.,
Les Classes sociales dans l'Empire romain, Paris, Payot,
1964.
GRANT, M.,
The Climax of Rome. The Final Achievments of the Ancient
World, Londres, 1968.
GRILLI, A.,
11 problema dlia vita contemplativa nel mondo greco-
-romano, MilanRome, 1953.
GRIMAL, P.,
Snque ou la conscience de l'Empire, Paris, 1978.
HADOT, I.,
Seneca und die griechisch-rmische Tradition der Seelen-
leitung, Berlin, 1969.
HADOT, P.,
Exercices spirituels et philosophie antique, Paris, 1981.
HGG, Th.,
Narrative Technique in Ancient Greek Romances. Studies of
Chariton, Xenophon Ephesius and Achilles Tatius, Stock-
holm, 1971.
276
HIJMANS, B. L.,
Asksis: Notes on Epictetus' Educational System, Utrecht,
1959.
KESSELS, A. H. M.,
Ancient System of Dream Classification, Mnemosune, 4
e
sr., n 22, 1969.
LIEBESCHTZ, J. H.,
Continuity and Change in Roman Religion, Oxford, 1979.
LUTZ, C.,
Musonius Rufus, Yale Classical Studies, t. X, 1947.
MACMULLEN, R
Roman Social Relations, 50 B. C. to A. D. 284, LondresNew
Haven, 1974.
MESLIN, M.,
L'Homme romain, des origines au 1
er
sicle de notre re:
essai d'anthropologie.
NOONAM, J. T.,
Contraception et mariage, volution ou contradiction dans
la pense chrtienne, trad, de l'anglais par M. Jossua, Pa-
ris, d. du Cerf, 1969.
PIGEAUD, J.,
La Maladie de l'me; tude sur la relation de l'me et du
corps dans la tradition mdico-philosophique antique, Pa-
ris, Les Belles Lettres, 1981.
POMEROY, S. B.,
Goddesses, Whores, Wives and Slaves. Women in Classical
Antiquity, New York, 1975.
PRAECHTER, K.,
Hierokles der Stoiker, Leipzig, 1901.
ROSTOVTZEFF, M. I.,
The Social and Economic History of the Hellenistic World,
rimpression, Oxford, 1941.
ROUSSELLE, A.,
Porneia. De la maitrise du corps la privation sensorielle,
lieIV
e
sicles de l're chrtienne, Paris, P.U.F., 1963.
277
SANDBACH, F. H.,
The Stoics, Londres, 1975.
i
SCARBOROUGH, J.,
Roman Medicine, Ithaca, 1969.
SPANNEUT, M.,
Epiktet, in Reallexikon fur Antike und Christentum, 1962.
STARR, C. G.,
The Roman Empire, Oxford, 1982.
SYME, R.,
Roman Papers, Oxford, 1979.
THESLEFF, H.,
An Introduction to the Pythagorean Writings of the Hellen-
istic Period (Humaniora, 24, 3, Abo, 1961).
The Pythagorean Texis of the Hellenistic Period (Acta
Academiae Aboensis, ser. A, vol. 30, n 1).
VATIN, CI.,
Recherches sur le mariage et la condition de la femme
marie l'poque hellnistique, Paris, De Boccard, 1970.
VEYNE, P.,
L'amour Rome, Annales E.S.C., 1978, 1.
VOELCKE, A. J.,
Les Rapports avec autrui dans la philosophie grecque, d'
Aristote Pantius, Paris, Vrin, 1969.
ZAHN, Th.,
Der stoiker Epiktet und sein Verhaltnis zum Christentum,
Erlangen, 1894.
S A D R A J
I SANJATI ULNA UIVANJA 5
1. Artemidorov metod 8
2. Analiza 22
3. Sanja i in 32
II NEGOVANJE SAMOGA SEBE 45
III JA I DRUGI LJUDI 81
1. Uloga braka 84
2. Politiki mehanizam 94
IV TELO 111
1. Galen 119
2. Da li su polna uivanja dobra ili rava? . . 126
3. Reim polnih uivanja 139
4. Rad due 149
V ENA 163
1. Brana veza 168
2. Pitanje braka kao jedinog doputenog okvira
polnih odnosa 184
3. ulna uivanja u braku 197
VI DECACI 209
1. Plutarh
2 1 6
2. Pseudo-Lukijan 237
3. Jedna nova erotika 257
t
ZAKLJUAK 263
INDEKS NAVEDENIH DELA 269