ISUSOVE POUKE

POUKA ZA MLADE
jul, avgust, septembar 2014.
2
Sdr:
1. Na uzvieni nebeski Otac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
2. Sin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13
3. Sveti Duh . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22
4. Spasenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31
5. Kako postati spasen? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40
6. Rasti u Hristu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49
7. iveti kao Hristos . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58
8. Crkva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67
9. Naa misija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .76
10. Boji zakon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85
11. Subota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .94
12. Smrt i vaskrsenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
13. Drugi Hristov dolazak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
ISUSOVE POUKE
Broj 3/2014.
Naslov originala:
The Teachings of Jesus
Prevod sa engleskog:
Tamara Babi
Lektura:
Tomislav Stefanovi
Priprema:
Glavni odbor Hrianske adventistike crkve, Odeljenje za subotnu kolu
Izdaje:
Preporod, Beograd
Za izdavaa:
Dragan Pejovski, 11000 Beograd, Radoslava Grujia 4
tampa:
EURO DREAM, Nova Pazova
Tbl zlsk Sunc:
priprm mr Rdmir Grui
Tira:
350 primeraka
3
Kako najvie dobiti iz biblijske pouke za mlade
injenice koje treba znati:
Ove pouke zasnovane su na osvedoenju da Boja re ima silu da preobrazi, i da
je zajedniko, grupno prouavanje bitan nain upoznavanja sa tom silom. Svrha ovih
pouka je da se mladim adventistikim hrianima stavi na raspolaganje materijal za
samostalno prouavanje o kome se, potom, moe raspravljati svake sedmice u razre-
dima subotne kole. Mnogi koji se inae slue biblijskim poukama za odrasle kau da
je ovaj materijal, poto se bavi istim temama, vrlo koristan kao pomoni materijal za
prouavanje i razgovor u razredu.
Oko etiri stotine mladih adventista doprinosi svake godine oblikovanju ovog
materijala. Ogromna raznovrsnost i povremeno ponavljanje sadraja odraavaju ve-
liku spremnost razliitih autora i saradnika iz celog sveta, koji su stvaralaki i poje di-
nano doprinosili razradi pojedinih tema.
Uputstva za prouavanje:
1. Uz molitvu, otvori svoj um za vostvo Svetoga Duha tokom pro ua vanja.
2. Biblijski tekstovi na kojima se temelji biblijska pouka za svaku sedmicu pojavljuju
se tampani masnim slovima u delu svake pouke pod nazivom Logos. itaj te
tekstove u celini.
3. Biblijski tekstovi za svaku sedmicu obino su podeljeni u delove na stranicama
pod nazivom Logos. Dok bude prouavao te delove pouke, paljivo proitaj i
biblijske tekstove na koje ukazuju masno tampani naslovi pre nego to proita
komentare ispod naslova.
4. itaj ostale delove pouke za tu sedmicu iz perspektive koju si stekao na osnovu
prouavanja biblijskih tekstova.
5. Imaj na umu svrhu svakog dela biblijske pouke:
Uvod je zamiljen da pobudi interesovanje i usredsredi tvoje razmiljanje na sed-
minu temu pouke.
Logos je vodi za neposredno prouavanje biblijskih tekstova, koji se odnose na
sedminu tematiku.
Svedoanstvo objavljuje perspektivu Duha prorotva na temu sedmine pouke.
Dokaz pristupa pitanjima koja je pokrenula pouka, iz istorijske, naune, flozof-
ske ili teoloke perspektive.
Primena raspravlja o tome ta apstraktno u pouci znai u svakodnevnom ivotu.
Miljenje je lino stanovite o pouci, koje treba da pokrene na dalje razmilja-
nje i razgovor.
Istraivanje omoguava itaocu kreativne naine da istrauje tematiku sedmi-
ne pouke.
Biblijska pouka za mlade i Crkva
Biblijska pouka za mlade pripremljena je u Generalnoj konferenciji u Odeljenju
za mlade vernike Crkve i objanjava verovanja Hrianske adventistike crkve.
Po u ka 1
Od 28. juna do 4. jula
Na uzvieni nebeski Otac
Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac, da se djeca Boija
nazovemo i budemo; zato svijet ne poznaje nas, jer Njega ne
pozna. (1. Jovanova 3,1)
5
UVOD (Matej 6,26) Su
KAKO BISTE OPISALI OCA?
28. jun 2014.
Na ta pomislite dok izgovarate rei molitve Oe na? Za mene, re Otac
znai moj Zatitnik i Spasitelj! Kada kleim na molitvi, oseam da mi je toliko bli-
zu da skoro mogu da dotaknem Njegovo lice. On mi donosi tako stvaran i neoe-
kivani, nezadrivi talas mira koji me, u mojoj slomljenosti, potpuno prome. To je
veliko olakanje! Kada se oseam odbaeno i nevoljeno, Bog me, ne postavljajui
uslove, uzima u svoju zatitu. Njegov zagrljaj je tako stvaran da nisam u stanju da
zaustavim suze. Ne mogu da zamislim svet bez takvog Oca kao to je On!
Na Otac je Bog pun ljubavi kome je stalo do svih Njegovih stvorenja. U
Jevanelju po Mateju 6,26. Isus ovako govori o svom Ocu: Pogledajte na ptice
nebeske kako ne siju, niti nju, ni sabiraju u itnice; pa Otac va nebeski hrani ih.
Nijeste li vi mnogo preteniji od njih? On se toliko brine za nas da je ak i kosa na
naoj glavi sva izbrojana (Matej 10,30). Mi smo toliko vredni u Njegovim oima da
je dao svog Sina, Isusa Hrista, da nas iskupi od
greha i ponudi nam veni ivot.
Isus se u Getsimaniji molio svom Ocu vapei
u dubokom bolu zbog teine greha, koji je po-
neo na svojim pleima (Matej 26,39). Sada kada
se vazneo na Nebo, Isus posreduje za nas pred
Bogom. On eli da postanemo deo Njegovog
carstva, jer smo Njegova deca.
Sada prikaite Oca sopstvenim reima. Ko je On za vas? Koliko je stvaran u
vaem ivotu? Da li ste spremni da Mu potpuno predate svoje srce da bi mogao
da se ukljui u va sebini ivot? Tekst iz 1. Jovanove 3,1. objavljuje: Vidite kakvu
nam je ljubav dao Otac, da se djeca Boija nazovemo!. Kad bismo samo mogli
shvatiti koliki je blagoslov i posebno pravo to to smo Njegova deca, jer ne bismo
vie ni pomiljali da se alimo i zahtevamo sebina zadovoljstva.
Prijatelji, na Otac nas, u svojoj ljubavi i milosti, poziva da Mu se pridruimo
na jednom sjajnom, prijatnom duhovnom putovanju. Ove sedmice imajmo stal-
no na umu da potiemo od tog monog Tvorca i da nemamo razloga da se brine-
mo bez obzira na prilike u naem ivotu.
Rouz Arlin P. Anakleto, Pasaj Siti, Filipini
Na Otac je Bog pun
ljubavi kome je stalo
do svih Njegovih
stvorenja.
6
Ne Logos (Psalam 103,13; Jeremija 9,23.24; 31,3; Matej 6,25-34; 7,9-12; Luka
1,26-37; 3,21.22; 15,11-24; Jovan 3,16.17; 14,8-10; Jevrejima 9,14)
VERNA KOPIJA
29. jun 2014.
Nai porodini prijatelji kau mi da sam isti otac. Majka mi kae da sam nje-
gova enska kopija. Oni su donekle u pravu. Neke od mojih fzikih crta, osobi-
na, zanimanja i hobija slini su oevim. Imala sam samo devet godina, kad je moj
otac umro od sranog udara. Kako bih volela da sam imala oca kao i druga deca,
oca koji bi pratio moj razvoj i rast. Iako je moja majka bila u stanju da me sama
odgaji, njegovo odsustvo duboko sam oseala. Uprkos tome, teilo me je to to
sam znala da se moj nebeski Otac brine o meni i usmerava me u svakoj prilici.
Otac koji se brine (1. Mojsijeva 9,3; Matej 6,31.32; 11,29.30;
Filibljanima 4,19)
Tekst iz Jevanelja po Mateju 7,9-11. istie dobrotu naeg nebeskog Oca:
Koji je meu vama ovjek u koga ako zaite sin njegov hljeba kamen da mu
da? Ili ako ribe zaite da mu da zmiju? Kad, dakle, vi, zli budui, umijete dare do-
bre davati djeci svojoj, koliko e vie Otac va nebeski dati dobra onima koji Ga
mole! Koliko nam vie moe dati Onaj koji je stvorio svemir i koji ga odrava?
Vano je da Ga kao takvog prepoznamo, jer je On izvor svega to imamo.
Kao bia koja su stvorena, ne moemo se hvaliti svojom mudrou, snagom
i bogatsvom. Sve to potie od Boga. Ako postoji neto ime treba da se hvalimo,
to je onda nae poznavanje i shvatanje naeg Gospoda, koji je milostiv, dobar i
pravedan (Jeremija 9,23.24). Naem nebeskom Ocu je drago kada se Njegov ka-
rakter ogleda u naem ivotu.
Otac koji voli (Psalam 103,13; Jeremija 31,3; Luka 15,11-24)
Bog se saznaje iz rei Ljubav. Ljubav nije upotrebljena kao pridev, kojim se
opisuje na nebeski Otac. Ona je upotrebljena kao imenica, jer je Bog otelotvo-
renje ljubavi. On je pun saaljenja prema svojoj deci koja Ga se boje (Psalam
103:13). On nas voli venom ljubavlju (Jeremija 31,3), ljubavlju koja se ne menja i
ne prolazi. Oeva nenadmana ljubav prema nama pokazala se u Njegovoj odlu-
ci kojom je poslao svog Jedinorodnog Sina na Zemlju da umre za nas i spase nas
od izvesne i vene smrti (Jovan 3,16.17). On je pretrpeo uasan bol, jer je dopu-
stio da Njegov Sin pati, ali pretrpeo je nas radi. Hristovom krvlju mi smo oprani
od svoje grenosti (Jevrejima 9,14).
U poznatoj kratkoj prii o izgubljenom sinu, Isus se posredno suprot-
stavlja negodovanju fariseja zbog Njegovog meanja sa grenicima. Grenici
su predstavljeni u liku izgubljenog sina, dok je stariji brat bio slian farisejima.
Fariseji su tvrdili da doslovno dre zakon, ali nisu razumeli ljubav nebeskog Oca
ljubav koja se raduje povratku samo jednoga od Njegove svojeglave dece. Bog
7
nas, kao i otac u ovoj prii, iako smo zgreili protiv Njega, jo uvek doekuje rai-
renih ruku. On je spreman da nam oprosti, uvek kada Mu priemo kao pokajnici.
Milostivi Otac (Psalmi 51,1; 111,4; Matej 6,25-34)
Bog Otac brine o pticama, ljiljanima i travi u polju (Matej 6,25-34). Nama sve
ovo moe izgledati veoma jednostavno, ali Bog zaista obraa panju na njih.
Koliko je onda vie zainteresovan za nas, svoje remek-delo, krunu svoga stvara-
nja? On se brine i o najsitnijim detaljima u naem ivotu. Mi treba samo da veru-
jemo da e On biti sa nama na svakom naem koraku. Stoga ne treba da se bri-
nemo kako emo proi u ivotu, jer On zna nae
potrebe i pre nego to Mu se obratimo. Pozvani
smo da najpre traimo Njegovo carstvo i Njegovu
pravednost da bi i On mogao da nas blagoslo-
vi. Poslunost Bogu treba da bude nae ivotno
opredeljenje.
Otac koji je prisutan i delotvoran
(Luka 1,26-37; 3,21.22; Jevrejima 9,14)
U najvanijim trenucima Isusovog ivota, dva druga lica Boanstva imala su
vanu ulogu. Bog Otac je izabrao Mariju da preko nje Boji Sin bude roen, a
Sveti Duh ju je osenio (Luka 1,35). Prilikom Isusovog krtenja zauo se glas ne-
beskog Oca, a Sveti Duh se spustio na Njega u obliku goluba (Luka 3,22). Isusov
blizak odnos sa Ocem pokazao se u nainu na koji je On sprovodio Oevu volju.
Sin otkriva Oca (Jeremija 9,23.24; Jovan 14,8-10)
Pribliivi se zavretku svoje zemaljske misije, Isus je svojim uenicima otkrio
nebeskog Oca. Kazao im je da ukoliko zaista poznaju Njega, Isusa, onda su upo-
znali i videli nebeskog Oca. I pored toga, Filip Ga je, ipak, kasnije zamolio da im
pokae Oca. Isus im je ponovio da je svako ko je Njega video, video i Oca. Kazao
je: Zar ne vjeruje da sam Ja u Ocu i Otac u Meni? Rijei koje vam Ja govorim ne
govorim od Sebe; nego Otac koji stoji u Meni On tvori djela. (Jovan 14,10) Lik i
karakter Oca i Sina su jedinstvena veliina. Isus je jedno u nameri sa svojim Ocem.
Kao verna kopija, mi smo stvoreni po Bojem obliju da bi svet mogao da vidi da
smo zaista Njegova deca.
Bonga L. Agno, Pasaj Siti, Filipini
On se brine i
o najsitnijim
detaljima u naem
ivotu.
8
SVEDOANSTVO (Matej 6,25-34)
NA NEBESKI OTAC PUN LJUBAVI
30. jun 2014.
Po
Bog je na Otac, koji nas voli i brine se za nas kao o svojoj deci.
1
Nita nam
ne moe doneti stvarno dobro bez Bojeg blagoslova. Ono to Bog blagosilja, za-
ista je blagosloveno.
2

Gospod nam je dao dragocene blagoslove u skromnim cvetovima u polju, u
mirisu koji toliko godi naim ulima. On je svaki cvet obojio lepotom, jer je veli-
ki Umetnik. Onaj isti koji je stvorio prekrasna dela u prirodi, uinie mnogo vea
dela za nau duu. Bog je ljubitelj lepoga i On e ukrasiti na karakter svojim bo-
gatim vrlinama. On e uiniti da nae rei postanu mirisne kao cvetovi u polju.
On nam je davao blagoslove, svakoga dana starajui se za nae fzike potrebe.
3
Prema Isusovim reima, cvee i bunje, posejano seme i ponjeveno seme,
sve to sadri pouke o istini, kao i bilje koje raste iz zemlje. Ubrao je prelepi ljiljan
i stavio ga u ruke dece i mladih, i dok su ona gledala u Njegovo mladoliko lice,
osveeno zracima Oeve prisutnosti, izneo im je pouku: Pogledajte na ljiljane u
polju kako rastu [u jednostavnosti i ljupkosti prirodne lepote]; ne trude se niti
predu. Ali Ja vam kaem da ni Solomun u svoj svojoj slavi ne obue se kao jedan
od njih.
4
Samo su oni istinski blagosloveni ija je
osnovna briga da sebi osiguraju blagoslove
koji hrane duu i ostaju veno. Na Spasitelj
nam kae: Itite najprije carstva Boijega, i
pravde Njegove, i ovo e vam se sve dodati.
(Matej 6,33) Bog se stara o nama, ak i kada je re o naim trenutnim potrebama.
Nae zemaljsko dobro ne izmie panji naeg nebeskog Oca. On zna da nam to
treba... Kada Bog odobrava nae napore, to vredi vie od svakog ovozemaljskog
dobitka.
5
Nema granica blagoslovima koje imamo prednost da primimo.
6
ODGOVORITE
1. Zato na nebeski Otac svakoga od nas drugaije blagosilja?
2. ta moemo nauiti od nebeskih ptica i od ljiljana u polju?
Elizer K. Navaro, Pasaj Siti, Filipini

1 Elen G. Vajt, Misli sa gore blagoslova, str. 107. orig.
2 Elen G. Vajt, Nae uzvieno zvanje, str. 198.
3 Isto, str. 198.
4 White, Counsels to Parents, Teachers, and Students, p. 179.
5 Vajt, Nae uzvieno zvanje, str. 198.
6 White, Our Father Cares, p. 103.
On je svaki cvet obojio
lepotom, jer je veliki
Umetnik.
9
DOKAZ (Matej 26,39)
SHVATITI BOGA KAO OCA
1. jul 2014.
Ut
Slika o Bogu kao Ocu retko se pojavljuje u Starom zavetu, u kome se o Bogu
dva puta govori kao o Ocu Izrailja i 15 puta kao o Ocu odreenih pojedinaca.
Slika o Bogu kao Ocu postaje jasnija u skladu sa Isusovim otkrivenjem. On je
Boga esto nazivao Ocem i oekivao od svojih uenika da Mu se na isti nain
obraaju. Slika Boga kao Oca ukazuje na bliskost i duboku naklonost. To se na-
roito odnosi na aramejski izraz ava, koji je Isus koristio. Isusova upotreba tog
termina jedinstvena je i po tome to se on ne nalazi nigde vie u jevrejskoj li-
teraturi.
1
ak i vernici iz mnogobotva su koristili taj izraz za Boga, pokazujui
tako duboko razumevanje Bojeg oinskog odnosa prema nama, koji smo posta-
li Njegova usvojena deca (Rimljanima 8,14.15).
Taj odnos Otac-Sin izmeu Boga i Isusa ukazuje
na bliskost i uzajamnu Ljubav meu njima. On otkri-
va Boju elju da bude blisko povezan sa nama, svo-
jom usvojenom decom, i naglaava Njegovu brinu
ljubav, zatitu i staranje o nama.
Bog, na nebeski Otac, utie na svoju decu. On zapoveda i raspolae. Mi slu-
amo i potinjavamo se, kao to se i Isus svesno potinjavao do same smrti da bi
ispunio Boju nameru koja se odnosila na Njegov ivot. Prepoznavanje Boga kao
naeg Oca navee nas da priznamo, kao i Isus, da ono to treba da se ispuni u na-
em ivotu nije naa volja ve Boja (Matej 26,39). Isus nas ui da se molimo: Oe
na koji si na Nebesima, da se sveti ime Tvoje; da doe Carstvo Tvoje; da bude vo-
lja Tvoja i na Zemlji kao na Nebu. (Matej 6,9.10)
Veza koju Isus ima sa svojim Ocem, koju moemo sagledati na osnovu sna-
ne slike o Ocu i Sinu, pomae nam da razumemo koliko Bog voli svoju usvojenu
decu (Jovan 16,27). On e biti sa nama da nas vodi, tei i obezbeuje sve to nam
je potrebno da zavrimo delo spasenja koje je On zapoeo u nama. Kao Njegova
usvojena deca, mi ekamo vreme kada emo biti proslavljeni i primiti svoje na-
sledstvo u Njegovom carstvu.
ODGOVORITE
1. Koji biblijski otac i sin su najbolji primer Bojeg oinskog odnosa prema nama?
2. Kako moemo objasniti sliku o Ocu i Sinu onima koji su doiveli zlostavljanje u
porodici?
Arnold Galvo, Pasaj Siti, Filipini
1 Walter A. Elwell, Evangelical Dictionary of Theology (Grand Rapids, Mich.: Baker Publishing,
1996), pp. 506, 507.
Bog, na nebeski
Otac, utie na
svoju decu.
10
PRIMENA (1. Jovanova 3,1)
OTKRIVATI LJUBAV NAEG NEBESKOG OCA
2. jul 2014.
Sr
Biblija prikazuje naeg nebeskog Oca kao Boga ljubavi. Boja vlast na Nebu
zasniva se na ljubavi i Njegovo ime je sinonim za Ljubav. Ta ljubav pokazala se to-
kom 40 godina putovanja Njegovog naroda kroz pustinju. On ih je izdravao u
celom razdoblju posle Izlaska...
Meutim, najvee otkrivenje ljubavi naeg nebeskog Oca prikazno je u planu
spasenja, po kome je On poslao svog voljenog Sina, Isusa Hrista, na ovaj svet da
pati i umre na krstu da bi nas spasao od robovanja grehu (Jovan 3,16).
Isus nam je dao primer kako da ljubav
naeg nebeskog Oca otkrivamo svojim i-
votom. To moemo postii svojim linim
uticajem na ljude koji ive oko nas. Evo ne-
koliko primera takvog uticaja:
Na uticaj na ljude u sredini u kojoj i-
vimo. Nain na koji ivimo, iz dana u dan, predstavlja veliku propoved za ljude
koji nas okruuju. Postoji izreka koja glasi: Budite propoved. Hristos nam kae:
Tako da se svijetli vae vidjelo pred ljudima, da vide vaa dobra djela, i slave Oca
vaega koji je na nebesima. (Matej 5,16)
Na uticaj na druge u koli i na radnom mestu. Mi smo uzor drugima u pozitiv-
nom ili u negativnom smislu. Ljudi nas posmatraju ak i kada toga nismo svesni.
Kada ivimo onako kako je na Uitelj iveo na Zemlji, mi prihvatamo prirodu na-
eg nebeskog Oca koji je pun ljubavi.
Uticaj zemaljskog oca u porodici. Zemaljski oevi predstavljaju naeg nebe-
skog Oca koji je na Zatitnik, koji nas odrava u ivotu i obezbeuje sve to nam
je potrebno u materijalnom i duhovnom smislu. Zemaljski otac treba da se odli-
kuje navedenim osobinama naeg nebeskog Oca. Poznato je da hrianski otac
treba da bude svetenik u porodici od koga ostali lanovi porodice dobijaju za-
dovoljenje svojih duhovnih potreba. To je njegova najvea obaveza prema poro-
dici. On treba da postupa prema lanovima svoje porodice kao to na nebeski
Otac pun ljubavi postupa prema nama (1. Jovanova 3,1).
ODGOVORITE
1. Na koji nain zemaljski otac moe postati vesnik spasenja za lanove svoje poro-
dice?
2. Kako moemo ojaati svoj odnos prema naem nebeskom Ocu da bismo mogli
biti na blagoslov ljudima?
Rejnaldo A. Durano, Jr., Pasaj Siti, Filipini
Mi prihvatamo prirodu
naeg nebeskog Oca koji
je pun ljubavi.
11
e MILJENJE (Luka 15,11-24)
LJUBAV PREMA BUNTOVNIKU
3. jul 2014.
Nema bolje slike na koji se nebeski Otac odnosi prema buntovnom sinu od
Hristove kratke prie o izgubljenom sinu. Pre nego to je Hristos doao, sotona
je prikazao Boga kao tiranina, uvek spremnog da kazni one koji krenu pogre-
nim putem. Iako je tano da Bog sudi i kanjava, On je jo spremniji da pokae
saoseanje i ljubav. Meutim, to se esto previa. Pisano je da Njemu nije mila
smrt onoga koji mre. (Jezekilj 18,32) A preko proroka Osije, On postavlja pitanje:
Kako da te predam? (Osija 11,8)
Bog je od samog poetka bezuslovno voleo ljude i brinuo se o njima kao to
se otac brine o svojoj deci. Njegovo srce uvek se lomi kada nekoga mora da kazni.
Ako Bog voli buntovnike, onda sigurno voli svakoga. Vidite kakvu nam je ljubav
dao Otac...! (1. Jovanova 3,1) U prii o izgubljenom sinu, sin je poverovao da e
ga otac primiti, makar i kao slugu. To ga je ohrabrilo u donoenju odluke da se
vrati svome domu.
Isus Hristos je najsjajnije osvetlio Boji karak-
ter. On nije koristio samo sliku Oca kao metaforu
za Boga. On nas je uio da nazivamo Boga zaista
svojim Ocem. Bogati, siromani, bolesni, umorni i
deca uvek su bili prisutni meu sluaocima, kada
je Hristos govorio. Oseali su da On menja njihov
isprazan ivot, jer su u Njemu videli Boga Oca. Odgovarajui uenicima na zah-
tev da im pokae Oca, Hristos je kazao da su oni koji su Njega videli videli Oca
(Jovan 14,9).
Na koji bi nain pravo znanje o Bogu trebalo da utie na ivot savremenih lju-
di? Ljudima koji pate to daje snagu. Onima koji su u alosti, to je uteha, a onima
koji su u nevolji nada. Za ljude u oskudici to je sigurnost, a za poniene radost.
Kako moemo bilo ega da se bojimo, kada nas na svemogui Otac pomno pra-
ti, dok nas Njegove oi pune ljubavi pozivaju da se vratimo kui? Kakvu sigurnu
utehu, nadu i mir imamo!
Derens Minh A. Relozo, Pasaj Siti, Filipini

Ako Bog voli
buntovnike,
onda sigurno voli
svakoga.
12
ISTRAIVANJE (Psalam 103,13; Jeremija 31,3; Matej 6,26)
PRAVI OTAC
4. jul 2014.
Pe
ZAKLJUAK
Uprkos injenici da je sotona negirao Oevo pravo da odbrani pravdu i red
i osvetoljubivo iskrivio Njegov karakter, Sveto pismo jasno otkriva da je Njegov
karakter nean i saoseajan (Psalam 103,13), da je pun ljubavi (Jeremija 31,3),
i veoma osetljiv prema potrebama svih stvorenja (Matej 6,26). Izazov koji stoji
pred nama, poziva nas da, ostvarujui blizak odnos sa Ocem, razotkrijemo lane
optube protiv Njega i shvatimo Njegov pravi karakter. Takoe, imamo i ast da
ovom svetu otkrijemo Oev pravi identitet.
RAZMOTRITE
Otidite u netaknutu prirodu ili na neko drugo mesto na kome moete posma-
trati ptice. Sa nekog skrivenog mesta posmatrajte kako razliite vrste ptica pro-
nalaze i uzimaju svoju hranu. Zapazite kako nebeski Otac obezbeuje ono to
je potrebno za potrebe svake ptice. Zatim razmiljajte o tome kako je On u sta-
nju da isto uini i za nas.
Napravite hranilicu za ptice i na njoj napiite stih iz Jevanelja po Mateju 6,26.
kao podsetnik na Oevo staranje za nas. Razmislite o tome da je date nekome
ko se zadrava u kui.
Navedite sedam primera iz linog ivota, kada se Otac iroko postarao za vae
potrebe, iako niste bili sigurni da e On to uiniti. Zapiite te dogaaje i podeli-
te ih kao iskustvo sa nekim ko je obeshrabren.
Intervjuiite ljude i postavite im pitanje koje osobine i karakterne crte su im po-
sebno privlane kod drugih. Uporedite njihove odgovore sa Bojim osobinama.
Zamislite kako vas Bog privlai k Sebi (Jeremija 31,3). Napravite scenski prikaz
na tu temu sa nekim prijateljem i prikaite ga u nekoj prigodnoj prilici.
Isplanirajte neku zabavnu aktivnost za decu na temu o biblijskim osobinama
njihovog nebeskog Oca. Ukljuite naroito onu decu iji su oevi skloni nasilju
ili su odsutni iz njihovog ivota.
POVEITE
Psalam 118,18; 1. Korinanima 11,32; 2. Korinanima 6,17.18.
John Eldridge, The Sacred Romance, chap. 6, p. 69, God the Ageless
Romancer.
Max Lucado, You Are Special; A Story for Everyone.
Wayne Jacobsen, He Loves Me!; Learning to Live in the Fathers Afection, chap. 4,
p. 25, A Father Like No Other.
Liza Pul, Elbert, Kolorado, SAD
Od 5. do 11. jula 2014.
Po u ka 2
Jer Sin ovjeij nije doao da Mu slue nego da slui, i da da duu
svoju u otkup za mnoge.
(Marko 10,45)
Sin
14
UVOD (Jovan 13,1-17)
UITELJ, SPASITELJ, SLUGA
5. jul 2014.
Su
Ja imam takmiarski duh. Uvek sam eleo da budem najbolji u svemu. Nije
bitno ta je to kola, sport ili muzika. Uvek teim da budem izvanredan. Takav
ivotni stav esto prati oseanje nadmoi, i zaista moram priznati da imam izra-
en prilian ego. To je kamen spoticanja u mom hodanju sa Isusom, jer u ivlje-
nju po ugledu na Njega nema mesta za ego. Isus ne
igra po naim pravilima. Njegovo shvatanje uspeha
mnogo je drugaije od naeg. On nije doao da Mu
slue, nego da slui i duu svoju da u otkup za mno-
ge. (Matej 20,28) Isus nije doao na ovaj svet da bi
bio zvezda. On je doao da donese izleenje jadnom
i umiruem svetu.
U timu za ameriki fudbal postoji trener, kvoter-
bek i linijski igrai. Zatim, tu je i deko koji donosi
vodu, ali na njega, uglavnom, niko ne obraa panju. Ipak, on je jedan od najva-
nijih lanova u timu. Iza scene, on slui ostalima obezbeujui im dovoljnu kolii-
nu tenosti. Bez njega, oni ne bi mogli da izdre vruinu i napor. Tako on zauzima
nizak poloaj da bi igrai mogli da budu zvezde.
Opis Poslednje veere prikazuje Isusa kao tog deaka koji donosi vodu.
Kada su stigli u iznajmljenu sobu i primetili da nema sluge, uenici nisu uspeli
da prevaziu svoj ponos i pomognu jedni drugima oko pranja nogu. Isus je zato
ustao od stola i skinuo svog ogrta. Zatim je kleknuo, oprao noge svim uenicima
i obrisao ih ubrusom. Mogu samo da zamislim njihovo negodovanje. Gospod je
bio na kolenima i prao njihove noge, umorne i zaprljane od putovanja!
Isus ih je blago ukorio: Kad, dakle, Ja oprah vama noge Gospod i Uitelj, i vi
ste duni jedan drugome prati noge. Jer Ja vam dadoh ugled da i vi tako inite
kao to Ja vama uinih. Zaista, zaista vam kaem: Nije sluga vei od gospoda-
ra svojega, niti je poslanik vei od onoga koji ga je poslao. Kad ovo znate, blago
vama ako ga izvrujete. (Jovan 13,14-17) Hristos je ovim reima izrazio istinu
koja se nalazi u osnovi Njegove misije. On nam ak i sada slui. Ima li vee ljuba-
vi od te?
Janiz Sili, Viliamsport, Tenesi, SAD
Gospod je bio
na kolenima i
prao njihove
noge, umorne
i zaprljane od
putovanja!
15
6. jul 2014.
ISUS ON JE KAO I MI?
DOKAZ (Matej 15,39) Ne
U dananjoj kulturi koja poklanja veliku panju slavnim linostima, jedan ma-
gazin objavio je nedeljno izdanje pod nazivom: Slavni oni su kao i mi! Ovaj a-
sopis pun fotografja poznatih koji idu u kupovinu, odgajaju decu, ili se sunaju,
podsea svoje itaoce da su zvezde samo ljudi. Drutvo takve pojedince esto
visoko uzdie zaboravljajui da su i oni samo obini ljudi kao i mi.
Prema naim merilima, Isus nije bio bogat, privlaan, niti talentovan. Poticao je
iz siromane porodice, iz jednog nevanog grada, pa ipak, mi Ga ponekad postav-
ljamo na visoko mesto. Toliko se divimo slavi koja blista iz Njega da zaboravljamo
da je On bio i ovek. Vidimo Njegovo boanstvo i, kao i ljudi koji su prisustvovali
Njegovim udima, ispunjeni smo divljenjem i strahopotovanjem (Luka 5,17-26).
Ni uenici nisu znali kako da se postave prema
ispoljavanju Njegove slave. Kada se Isus sastao
sa Ilijom i Mojsijem na Gori preobraenja, Petar
je ponudio da tu sagradi tri senice. Luka preno-
si da je on to predloio ne znajui ta govora-
e. (Luka 9,33) Isusovo ne sasvim sakriveno boanstvo podjednako je delovalo na
vernike i na nevernike. Rimski kapetan povikao je ispod krsta: Zaista ovjek ovaj
Sin Boij bjee! (Marko 15,39) On je smirivao vetar i talase, izvodio brojna uda i
na druge naine pokazivao da je u potpunosti Bog. Ipak, On je bio i Sin oveiji.
Osetio je glad (Matej 4,2), doiveo podsmeh (9,11) i tugu tano kao i mi.
ta to znai za nas? Ako je Isus bio u potpunosti ovek kao to smo mi, ima-
mo li i mi sposobnost da inimo uda? Isus nam kae da verom koja je kao go-
ruino seme moemo pomerati planine (Matej 17,20). Moete li zamisliti sebe,
tako nesavrene, kako inite ono to je Isus inio? Nemogue! Meutim, Isus nam
kae da je sa Bogom sve mogue. Mi moramo slediti Njegov primer i povezati se
sa Izvorom svake sile. Njegova misija mora biti naa da sluimo onima koji ive
oko nas i ukazujemo im na Hrista. Pavle to ovako kae: A Onome koji moe jo
izobilnije sve initi to itemo ili mislimo, po sili koja ini u nama, Onome slava
u Crkvi po Hristu Isusu u sve narataje va vijek vijeka. Amin. (Efescima 3,20.21)
ODGOVORITE
Na koji je nain Isusova ljudska priroda promenila nain na koji se molite, po-
naate i mislite o sebi? Kako vas Bog poziva da inite za Njega?
Kortni Tejt, Malden, Masausets, SAD

Isus nam kae da
je sa Bogom sve
mogue.
16
LOGOS (Matej 11,25-27; 13,53-58; 17,1-18)
SVEMONI MESIJA
7. jul 2014.
Po
ta mi kaemo Ko je On? (Matej 4,1-11; 8,23-27; Marko 6,31-44)
Filmovi o raznim herojima, kao neuporedivim ljudima, su meu najpopular-
nijima i ostvaruju najvee zarade. Ljudi su uvek voleli da posmatraju kako juna-
ci puni natprirodnih sposobnosti izvode neverovatne podvige. Meutim, vreme-
nom su naizgled savrenim likovima poeli pridavati vie ljudske osobine, pripisu-
jui im line izazove i unutranje sukobe. Dananji heroji mogu da preskoe obla-
koder u jednom skoku, ali ih njihova lina drama dri vrsto prikovanim za zemlju.
Poreenje sa superherojem moda je previe obian nain da opiemo na-
eg svemonog Spasitelja i Otkupitelja, ali iz ljudske perspektive, o Isusu se e-
sto raspravljalo na slian nain. Religiozne voe iz Njegovog vremena istrajava-
le su na tome da je On samo ovek. Kasnije, crkvena jeres pod nazivom doceti-
zam tvrdila je da je Isus samo izgledao kao ovek, ali
da nije imao ljudsko ve prividno telo. Druga uenja
su isticala da je Isus u poetku bio samo ovek, ali da
se u jednom trenutku spojio sa boanskim. Neka dru-
ga uenja, opet, vide Isusa samo kao jedno izuzetno
ljudsko bie.
Meutim, Isus iz Svetog pisma u potpunosti je Sin oveiji i Sin Boji. On je
oseao glad (Matej 4,2), a ipak je na udesan nain umnoio hranu (Marko 6,31-
44). Doiveo je tugu i alost (Matej 26,37), a ipak je obinom reju umirio oluju
koja je besnela (Matej 8,23-37).
Sin oveiji (Matej 8,16. 17; 13,53-58; Filibljanima 2,5-8)
Hriani su vekovima toliko raspravljali o Isusu da su Ga esto postavljali samo
na visoko mesto, ali negirajui Njegovu ljudsku stranu upravo onu koja Ga po-
vezuje sa nama. Meutim, Biblija paljivo uzima u obzir Isusove ljudske osobine. U
Jevanelju po Mateju 8,16.17. preprian je tekst iz Knjige proroka Isaije 53,4. i tako
naglaeno Njegovo saoseanje sa naim borbama i nevoljama. U Filibljanima 2,6-
8. Pavle dalje naglaava tu pouku hrianima kada pie o Isusu koji, ako je i bio u
obliju Boijemu, nije se otimao da se isporedi s Bogom; nego je ponizio sam Sebe
uzevi oblije sluge, postavi kao i drugi ljudi i na oi nae se kao ovjek, ponizio
je sam Sebe postavi posluan do same smrti, a smrti krstove.
Isusovo razumevanje naeg ljudskog iskustva obuhvata i borbu protiv greha.
Jer nemamo poglavara svetenikoga koji ne moe postradati s naijem slabo-
stima, nego koji je u svaemu iskuan, kao i mi, osim grijeha. Da pristupimo dakle
slobodno k Prijestolu blagodati, da primimo milost i naemo blagodat za vrije-
me kad nam zatreba pomo. (Jevrejima 4,15.16)
On nije na
svojoj odei
nosio veliko M
kao Mesija.
17
Sin Boji (Marko 8,27-30; 15,33-39)
Isus je tri decenije iveo skoro potpuno anonimno. Ipak, kad je otpoeo svo-
ju javnu slubu, samo Njegovo prisustvo pokretalo je burnu reakciju. To otkriva
ta je ljude navodi da priznaju Njegovo boanstvo vlast nad prirodom (Matej
14,32.33), uvid u neiji lini ivot (Jovan 1,48), odgovor Zemlje na Njegovu rtvu
(Matej 27,54), i tako dalje. Onima koji su bili pod uticajem Svetog Duha, Isusovo
Boanstvo bilo je oigledno, kada ih je Duh pokretao da preispituju svoje srce.
Ipak, iako su mnogi prepoznali Njegovu silu, odbili su da priznaju Njegov au-
toritet. Kada je Isus uveravao uzetog oveka da su mu gresi oproteni, religiozne
voe su se sablaznile zbog navodnog bogohuljenja. Isus je itao njihova srca i
dokazao svoje Boanstvo ne samo leenjem paralize ovog oveka, ve i prata-
njem njegovih grehova (Luka 5,17-25).
Isusova misija (Matej 20,28; Jovan 10,11)
Pitanje koje je Isus postavio svojim uenicima: ta vi kaete ko sam Ja, otkri-
va nam mnogo o Njegovom planu delovanja. Iako je inio uda i provodio dosta
vremena javno pouavajui, On nije razglaavao svoje Boanstvo, niti je ohrabri-
vao ljude da Ga oboavaju kao nekog heroja. On nije na svojoj odei nosio veliko
M kao Mesija. Kada Ga je Petar prepoznao kao Mesiju, Isus je zatraio od svo-
jih uenika da tu injenicu zadre za sebe. On je svoju pravu misiju otkrivao ko-
rak po korak, prvo onima koji su Mu bili najblii, a onda celom svetu na Golgoti.
Isus je objavio da On nije doao da Mu slue, nego da slui i da duu svoju u
otkup za mnoge. (Matej 20,28) On je proglasio Sebe dobrim Pastirom, koji duu
svoju polae za ovce. (Jovan 10,11) Za veinu Njegovih sledbenika to je bilo ne-
to neprihvatljivo. Kada je uo da Isus govori za Sebe kako e morati da pati i umre,
Petar Ga je izdvojio u stranu i rekao: To nee biti! Isusov nezaboravni odgovor na
Petrove neutemeljene rei glasio je: Idi od Mene sotono! (Matej 16,22.23)
avo je znao da je Isusova nesebina misija znaila njegovu propast. Sotonin
osnovni princip je iveti za sebe. Pa ipak, iako je posedovao svu silu koju bismo ika-
da mogli da poelimo, Isus je sve to ostavio da bi nas spasao od samounitenja.
ODGOVORITE
1. Koji vidovi Isusovog karaktera i Njegove prirode su vama lino najznaajniji?
2. Koje teme su, danas prema vaem miljenju, sporne u naoj savremenoj kulturi?
A u vaoj crkvi? Zato?
Tompol Viler, Nevil, Tenesi, SAD
18
SVEDOANSTVO (Matej 12,38-42)
VERA, SMRTNA OPASNOST I DRUGI
PRIKRIVENI MOTIVI
8. jul 2014.
Ut
Suoeni sa katastrofalnim okolnostima, ljudi vape Bogu, moda prvi put u svom
ivotu: Ako me izbavi iz ovoga, ii u ee u crkvu! Ili: Dau veliki prilog! U
Isusovo vreme, mnogi koji su Ga proglasili za Mesiju bili su zadivljeni Njegovom silom
kojom je inio uda i nisu previe obraali panju na duhovne istine koje je iznosio.
Sin ovog slubenika [jevrejskog plemia] bolovao je od bolesti koja je izgledala
neizleiva. Lekari su ga ostavili da umre, ali kada je otac doznao za Isusa, odluio je da
potrai pomo od Njega...
I pored svih dokaza da je Isus bio Hristos, molilac je odluio da svoju veru u Njega
uslovi ispunjenjem svoga zahteva. Spasitelj je suprotstavio ovo podozrivo neverova-
nje jednostavnoj veri Samarjana, koji nisu traili nikakvo udo ili znak. Njegova re,
veno prisutni dokaz Njegovog Boanstva, imala je ubedljivu mo koja je doprla do
njihovih srca. Hrista je bolelo to e Njegov narod, kome su poverena sveta proroan-
stva, propustiti da uje Boji glas koji im govori preko
Njegovog Sina...
Ovaj dvorski ovek predstavljao je mnoge u svom
narodu... Nadali su se da e dobiti neku naroitu korist
Njegovom silom i svoju veru vezali su za dobijanje ove
privremene pomoi, a nisu poznavali svoju duhovnu
bolest...
Kao blesak svetlosti, Spasiteljeve rei upuene ple-
miu razgolitile su njegovo srce. Uvideo je da je iz se-
binih pobuda traio Isusa. Njegova kolebljiva vera pojavila se pred njim u svom pra-
vom karakteru. U dubokom bolu shvatio je da bi Njegova sumnja mogla kotati ivo-
ta njegovog sina. Znao je da se nalazi u prisutnosti Onoga koji moe itati misli i kome
je sve mogue. U dubokoj duevnoj patnji uzviknuo je ponizno molei: Gospode, sii
dok nije umrlo dijete moje. Njegova vera vrsto se uhvatila za Hrista...
Spasitelj se ne moe udaljiti od due koja se iznosei svoju veliku potrebu vrsto
dri za Njega. Idi, rekao je On, sin je tvoj zdrav. Plemi je sa mirom i radou, koju ni-
kada ranije nije poznavao, otiao od Spasitelja. Ne samo to je verovao da e njegov
sin ozdraviti, ve je vrstim poverenjem verovao u Hrista kao svoga Otkupitelja.
1

ODGOVORITE
1. Savle je oslepeo pre nego to je prepoznao Isusa kao Bojeg Sina. Ko je od biblij-
skih linosti doiveo manje dramatino obraenje?
2. Zato je onima koji nisu bili Jevreji moda bilo lake da bezuslovno prihvate
Isusa?
Kristina Rasmusen, Laurel, Merilend, SAD
1 Elen G. Vajt, enja vekova, str. 196199. orig.
Spasitelj se ne
moe udaljiti
od due koja
se vrsto dri za
Njega.
19
PRIMENA (Matej 20,28)
GLEDANJE U SINA
9. jul 2014.
Sr
U vajcarskoj je 2012. godine jedna ena umrla od gladi, poto je pokuala da
preivi samo od suneve svetlosti. itala je u nekoj knjizi o prednostima gledanja u
sunce i ishrane svetlou. Autor te knjige tvrdi da ljudi mogu duhovno da se uzdi-
gnu i preive dugo vremensko razdoblje hranei se iskljuivo gledanjem u Sunce.
Tragino je to ak i tako oigledne neistine uspevaju da zavaraju ljude.
1
Ako ste vaspitani kao hrianin, verovatno ste celog ivota sluali o tome da je
Isus Boji Sin, da e gledanje u Njegovo lice i razmiljanje o Njegovom karakteru biti
dovoljno da vas odri i preobrazi u Njegovo oblije, i da zaista moete da se oslonite
na Sina kada je re o venom ivotu. Meutim, kako da napredujemo od posmatraa
do onih koji zaista ive u Njemu? U nastavku se nalazi nekoliko praktinih predloga
za gledanje u Sina:
Razumeti Boje osobine. Bog je Ljubav. On je milostiv, brian, pun razumevanja i
spreman da oprosti. U onoj meri u kojoj uspemo to da razumemo, imaemo silu da
budemo sliniji Njemu. Za jasan pogled na Boje
osobine uloite (vreme i novac) u knjigu enja ve-
kova od Elen G. Vajt.
Razumeti Boja obeanja. Danas je krenje
obeanja postalo neto to je potpuno normalno.
Ipak, Bog eli da Mu verujemo i da se uzdamo u
Njegova obeanja. Kad uimo da se oslanjamo na Njega, Njegovo delovanje u naem
ivotu postaje oigledno, jer uspostavlja nain ivota koji uzdie veru. Da biste upo-
znali Boga preko Njegovih obeanja, razmiljajte o biblijskim obeanjima i o tome
kako se ona mogu primeniti u vaem ivotu. inite to u toku jedne sedmice. Postavite
sebi cilj da nastavite tim tokom cele godine.
Upranjavajte Boje prisustvo. Molite Ga da vas naui kako da ivite u Njemu. To je
proces koji traje itavog ivota, ali ve danas moete krenuti malim koracima. Sluajte
Boju re preko Mp3 ureaja ili aplikacija za mobilni telefon. Dok putujete, obavljate
svoje poslove, ili ekate u redovima, koristite slualice.
ime god da se bavite, inite to kao da Hristos stoji pored vas. Podelite svoje misli
sa Njim i razvijajte svesnost o Njegovom prisutvu. Ponite polako. Utvrujte tu navi-
ku, dok ne postane deo vae svakodnevice.
ODGOVORITE
1. Koje lane oglase je sotona objavio o Bojem karakteru?
2. Razmiljajte o tekstu u 1. Jovanovoj 4,16. i njegovoj primeni u naem hrian-
skom ivotu.
Amie Register, Grinbrajer, Arkansas, SAD
1 Woman starved to death on light diet, http://www.foxnews.com/health/2012/04/25/wo-
man-starved-to-death-on-light-diet/.
Bog eli da Mu
verujemo i da se
uzdamo u Njegova
obeanja.
20
MILJENJE (Matej 13,55)
PTICE IZ ISTOG JATA
10. jul 2014.
e
Svesni ste da vi niste njegova prava majka, zar ne?
Neverovatno je kako dete od est godina moe da vas ostavi bez daha.
Naa skromna kua bila je puna dece i prijatelja. Sedela sam u uglu sa
Sengorom, koji je tada imao dvadeset meseci. Uivali smo u trenutku tiine, jer je
on postajao pomalo uznemiren u guvi. Njegov ivot sa nama bio je vrlo uzbud-
ljiv u poreenju sa monotonijom u sirotitu.
Zato to kae, pitala sam.
Pa, svi kau da ste vi njegova majka, ali to je nemogue, odvratila je slatka
mala crvenokosa.
A zato da ne?
Vi ne izgledate kao on.
Ali ja ga hranim, menjam mu pelene, igram se sa njim, volim ga, ljubim i no-
sim u naruju. To je ono to mame rade, zar ne?
Pa da, valjda.
Koja bi druga ena mogla biti njegova mati?
Nisam razmiljala o tome na takav nain. I otila je, potuena.
Isus nije izgledao kao Mesija koga su fariseji oekivali. Pravedne voe nisu
bile u stanju da prepoznaju Hrista kada su se sreli sa Njim. Ba kao to je ovo dete
mislilo da je strunjak za majke, jevrejske voe smatrali su da su strunjaci za po-
znavanje Boga.
Kada je prvi put doao, Isus nije ispunio njiho-
va oekivanja. Da su samo obratili malo vie pa-
nje na to kako je Bog opisao svog Sina, znali bi
ta da trae. Isus je bio Jagnje bez mane, spremno
da plati cenu za nae grehe. Isus je bio spreman da
nam pokae put u veni ivot. Pokazao nam je kako da pratamo, ukazujemo po-
tovanje i budemo ljubazni i milostivi prema svakom Bojem stvorenju. Zemlja
nije oekivala Mesiju, koji e biti ponizni sluga.
Da li provodite svoj ivot oekujui Isusa iz Biblije ili nekog drugog? Da li je
On samo proizvod vae mate? Isus se ne menja. On je Onaj koji kae da jeste.
Moda ljudi oekuju da On bude Bog koga se treba plaiti, ali Isus ne moe da ne
bude ono to jeste sveprisutna Ljubav.
ODGOVORITE
1. Da li se odnosimo prema Isusu kao prema obinom deliu neke slagalice, poku-
avajui da Ga uklopimo tamo gde mislimo da Mu je mesto?
2. Na koji nain ponekad ograniavamo ispoljavanje uda, koja je Bog spreman da
uini u naem ivotu?
Zemlja nije
oekivala Mesiju,
koji e biti ponizni
sluga.
21
11. jul 2014.
NA NPZ (NAJBOLJI PRIJATELJ ZAUVEK)
ISTRAIVANJE (Jovan 1,43-49) Pe
Liza Herman, Nevil, Tenesi, SAD
ZAKLJUAK
Isus je bio u potpunosti ovek ponizni Sluga koga je rodila Marija (Luka
1:35). Ipak, On se otkrio kao veno prisutni Ja sam (Jovan 8,58). On naizgled
objedinjuje u Sebi bezbroj nepovezanih protivrenosti, ali isto tako i mnotvo
skladno povezanih osobina. Bolje od prekrasno ukraenog kristala, Njegovi mno-
gobrojni odrazi refektuju svetlost koja obasjava oveanstvo. Pomislite na svog
najboljeg prijatelja, suprunika ili najblieg poverenika, i na to koliko vas dobro
ta osoba poznaje, i koliko vas voli. Zatim se zapitajte: A koliko me vie voli Isus
koji je umro za mene? ta moemo da kaemo o tome ko je Isus? Niko ne zna
Sina do Otac (Matej 11,27), pa ipak, On se neosporno predstavlja kao na najbo-
lji Prijatelj zauvek.
RAZMOTRITE
Prikupite ili fotografite predmete iz prirode koji opisuju ili predstavljaju razli-
ite odlike Bojeg Sina. Naite nain da ukrasite mesto na kome esto boravite,
tako da vas podsea na to kako se On odnosi prema vama.
Razgovarajte sa prijateljima ili dragim osobama o hristolikim crtama koje vidi-
te u njima.
Istraite pojam Sin Boji na razliitim jezicima, u razliitim kulturama i napii-
te pesmu o tome ta ste otkrili.
Snimite monodramu koja prikazuje Isusa i Njegove odnose sa drugima.
Postavite taj snimak na Internet.
Razmiljajte sat vremena svakog dana tokom jedne sedmice o tome kako biste
se ponaali prema drugima ako bi Isus stajao pored vas. Zapiite svoja zapaa-
nja. Moete li produiti to vreme u kome zamiljate da je On sa vama?
Snimite intervju sa oevima i sinovima u vezi sa njihovim meusobnim odno-
sima i uporedite njihove odgovore sa tim kako Bog i Isus razgovaraju Jedan sa
Drugim.
POVEITE
Matej 11,19.
enja vekova, 1. poglavlje.
Adventistiki hriani veruju. . . , str. 49-75.
Nil Breitvajt, Vaington D.C., SAD
Od 12. do18. jula 2014.
Po u ka 3
I Ja u umoliti Oca, i dae vam drugoga Utjeitelja da bude s
vama vavijek. (Jovan 14,16)
Sveti Duh
23
UVOD (Jovan 3,5-8; 14,17; Rimljanima 8,27; 1. Korinanima 2,7-11)
DA LI GA UJETE?
12. jul 2014.
Su
Prolaznici su jedan po jedan zaobilazili malog deaka. Nije mu moglo biti
vie od est godina. Izvinite, gospodine. Izvinite, gospoice... , ponavljao je dok
su ljudi prolazili. Kada smo moj prijatelj i ja proli pored njega, progovorio je:
Izvinite, gospoice, moete li mi pomoi da preem preko puta? S obzirom da
sam se i sama plaila da prelazim auto-put, zamolila sam svog prijatelja da mu
pomogne da pree na drugu stranu.
Taj deak predstavlja nas, grena ljudska bia koja trae duhovnu pomo.
Meutim, problem sa kojim se suoavamo, otkriva injenicu da mi ne moe-
mo pomoi jedni drugima, jer nam je svima potrebna duhovna pomo. Tekst u
Jevanelju po Jovanu 15,26. kae: A kad doe
Utjeitelj, koga u vam poslati od Oca, Duh Istine,
koji od Oca izlazi, On e svjedoiti za Mene.
Tekst u Jevanelju po Jovanu 3,8. kae da
Duh die gdje hoe, i glas Njegov uje, a ne
zna otkuda dolazi i kuda ide; tako je svaki o-
vjek koji je roen od Duha. Mi nismo u stanju da
vidimo Svetog Duha, ali moemo da Ga ujemo
kada nam govori i u stanju smo da prihvatimo
Njegovo vostvo. Dva moja najblia prijatelja upravo su zavrili kurs ronilatva.
eleli su da se osposobe da zarone duboko pod vodu da bi videli sve to se tamo
nalazi. Na slian nain, Sveti Duh je kao ronilac u velikim dubinama, koji moe
duboko da zaroni i otkrije ta se nalazi na odreenom mestu. Biblija zato kae
da ak i kad ne znate ta se dogaa, Duh moe da vam pomogne, jer On dubo-
ko roni. On pronalazi put do onog mesta na kome se neto deava. On prikuplja
nae najdublje misli da bi nas povezao sa Bojim umom.
1
Ako vam je srce edno, um zbunjen, a dua prazna, Uitelj je sposoban da po-
puni vae spreme svojim mirom, blagodau i ljubavlju. Kada prihvatimo Svetog
Duha, On trajno boravi u nama, a Njegovi plodovi razvijaju se u naem srcu, i tako
moemo da svedoimo drugima. A u tom svedoenju, doprinosimo i svom du-
hovnom rastu kao i njihovom.
Dok budemo prouavali pouku za ovu sedmicu, otvorimo svoje srce i um za
Bojeg predstavnika, Svetog Duha.
Analisa Miler, St. Ketrin, Jamajka
1 Keith Krell, Deep Thoughts by the Holy Spirit (1 Corinthians 2:616), http://bible.org/
seriespage/%E2%80%9Cdeep-thoughts-holy-spirit%E2%80%9D-1-corinthians-26-16.
Kada prihvatimo
Svetog Duha, On
trajno boravi u
nama, a Njegovi
plodovi razvijaju se
u naem srcu.
24
Logos (Jovan 14,26; Dela apostolska 2,3. 4; 2. Korinanima 1,21.22)
Boanski dar i vodi (Jovan 14,26; 2. Korinanima 1,21.22)
Sveti Duh je Boji velianstveni dar namenjen oajnom, beznadenom i
preplaenom ljudskom rodu. Bog u svojoj nenadmanoj mudrosti razume koliko
su naa srca slaba i koliko se brzo mirimo sa neuspehom. Zato nam je dao taj dar
dar koji, iako ga ne moemo videti ni dodirnuti, utie i menja ivot svakoga ko
ga prihvati.
Sveti Duh slui da nas ubedi da su naa priroda i nai postupci greni. On nas
ohrabruje i pomae nam kad svedoimo drugima. Bez Svetog Duha ne moemo
biti sigurni da smo spaseni. A Bog je koji nas utvrdi s vama u Hristu, i pomaza
nas, koji nas i zapeati, i dade zalog Duha u srca
naa. (2. Korinanima 1,21.22)
Sveti Duh je taj koji nam otkriva Oevu volju,
koji nam pomae da ivimo hrianskim ivotom i koji nas poziva da inimo ono
to je po Bojoj volji za nas. A Utjeitelj Duh Sveti, kojega e Otac poslati u ime
Moje, On e vas nauiti svemu i napomenue vam sve to vam rekoh. (Jovan
14,26)
Vatra ih je pokrenula (Dela apostolska 2,3.4)
Prestraeni uenici su se sakrili u Gornjoj sobi posle Isusovog vaznesenja.
Bili su neaktivni i bez oduevljenja za delo propovedanja Jevanelja. Meutim,
poto su se vrsto drali obeanja o Uteitelju pokazae im se razdijeljeni jezici
kao ognjeni; i sjede po jedan na svakoga od njih. I napunie se svi Duha Svetoga,
i stadoe govoriti drugijem jezicima, kao to im Duh davae te govorahu. (Dela
apostolska 2,3.4) Svako od njih primio je darove kao i pomo da ih upotrebi u
slubi za Hrista.
Danas isto vai i za nas. Svima su dati talenti, iako je svaki od njih razliit po pri-
rodi. Uporedo sa darovima svi smo pozvani od Svetog Duha da ih upotrebljavamo
za unapreenje Hristovog dela. Darovi su razlini, ali je Duh jedan. I razline su
slube, ali je Jedan Gospod. I razline su sile, ali je Jedan Bog koji ini sve u svemu.
A u svakome se pojavljuje Duh na korist /svima/. (1. Korinanima 12,4-7)
Bog eli da sarauje sa nama, iako bi celo svoje delo mogao da zavri u
trenuu oka. On je pun ljubavi i saoseanja i zato nam doputa da uestvujemo u
Njegovoj slubi spasavanja dua i promene naina ivota. Sveti Duh je tree lice
Boanstva. Preko Njegove slube Bog pojedinano dopire do svakoga od nas.
Sveti Duh nas blagosilja duhovnim darovima, plodovima duha i naom linom
darovitou, koji nam pomau da unapredimo Hristovo delo i uinimo upravo
ono to se od nas oekuje.
Svako voli da
dobije poklon.
NAHRANJENI, ALI NEKORISNI?
Ne
13. jul 2014.
25
Dar Svetog Duha (Rimljanima 12,1-8; 1. Korinanima 12,1-11.28-30;
Efescima 4,1-13)
Svako voli da dobije poklon. Kada uenici zavre srednju kolu, roditelji e im
moda pokloniti novi kompjuter, koji e im pomoi u hvatanju beleaka i pisa-
nju radova na fakultetu. Kada postanu hriani, ljudi, takoe, primaju poklone. Te
poklone daje im Sveti Duh, jer samo tako mogu da rade za Boga. Pavle je uio
da ti darovi... treba da se pokazuju u ivotu hriana iz svih drutvenih slojeva.
1

Dok budete itali listu tih darova, molite se da vas Sveti Duh vodi da biste mogli
da upotrebite one za koje smatra da treba da vam da.
iveti po Duhu (Galatima 5,13-26)
Ponekad kao hriani ulaemo velike napore u elji da budemo dobri i da i-
nimo samo ono to je ispravno. Meutim, nezaobilazna istina je da svi padamo.
Zato? Zato to nije u naoj moi da izgradimo pobonost i dobrotu koju elimo.
Jedino Sveti Duh ima tu sposobnost.
Bog nastoji da promeni pala bia u svoje oblije tako to preobraava nji-
hovu volju, um, elje i karakter. Sveti Duh donosi vernicima odluujuu prome-
nu pogleda. Njegovi plodovi ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera,
krotost, uzdranje (Galatima 5,22.23), sada postaju sastavni deo njihovog ivota
iako e oni, sve do Hristovog povratka, ostati grenici skloni padu.
2
ODGOVORITE
1. Na koji nain Sveti Duh utie na vae svakodnevne odluke?
2. Koje darove imate i kako se mogu upotrebiti za napredovanje Hristovog dela?
Dejn H. Donson, St. Ketrin, Jamajka
1 Handbook of Seventh-day Adventist Theology, Commentary Reference Series, vol. 12, p. 610.
2 Seventh-day Adeventists Believe. . ., 2
nd
ed. (Boise, Id., Pacific Press Pub. Assoc
(R)
, 2005), pp. 141,
142.
26
SVEDOANSTVO (Rimljanima 8,14)
14. jul 2014.
Po
SVETI DUH: MOAN ILI NEMOAN?
Vetar se uje u granama drvea, jer izaziva utanje lia i cvetova; ali, ipak,
nevidljiv je i niko ne zna otkuda dolazi i kuda ide. Tako je i sa radom Svetoga Duha
u srcu. Novoroenje se ne moe bolje objasniti nego to se moe objasniti kre-
tanje vetra.
1

Delovanje Svetoga Duha je tako veliko da se ne moe izmeriti. Iz tog Izvora
potie sila i uspenost Bojih radnika. Sveti Duh je Uteitelj, kao lino Hristovo
prisustvo u dui.
2
Sveti Duh je dah duhovnog ivota due.
3
U Filibljanima 4,8. apostol Pavle nas podstie da razmiljamo na pozitivan
nain: to je god istinito, to je god poteno, to je god pravedno, to je god
preisto, to je god preljubazno, to je god slavno, i jo ako ima koja dobrodjetelj,
i ako ima koja pohvala, to mislite. Sve to zahtevae ozbiljne molitve i nepre-
stanu budnost. Moramo se predati stalnom uticaju
Svetog Duha, koji e privui um onome to je nebe-
sko, naviknuti ga da se bavi onim to je isto i sveto.
4
Gospod Isus deluje preko Svetoga Duha, jer je
On Njegov predstavnik. Preko Njega On uliva duhov-
ni ivot u duu, podstiui njene sposobnosti da ini
dobro, istei je od nemorala i inei je podobnom za
Njegovo carstvo.
5
Hristos je prilikom svog vaznesenja izjavio da e poslati svojoj Crkvi vrhunski
dar, Uteitelja, koji treba da zauzme Njegovo mesto. Taj Uteitelj je Duh Sveti... Sa
svojim Duhom Hristos alje pomiriteljski uticaj i silu koja uklanja greh.
6
U trenutku kada prihvatite Isusa Hrista za svog linog Gospoda i Spasitelja bi-
vate ispunjeni Svetim Duhom. To vam daje sposobnost da ivite ivotom pobede
nad grehom i da svedoite onima koji ive oko vas.
ODGOVORITE
Kako biste opisali ulogu Svetog Duha u ivotu hrianina?
Damila Volters, St. Ketrin, Jamajka
1. Elen G. Vajt, enja vekova, str. 172. orig.
2. White, Review and Herald, November 29, 1892.
3. Isto, November 19, 1908.
4. Vajt, Stvaranje, patrijarsi i proroci, str. 460 orig.
5. White, Review and Herald, avgust 25, 1896.
6. Isto, 19. maj 1904.
Gospod Isus
deluje preko
Svetoga Duha,
jer je On Njegov
predstavnik.
27
DOKAZ ( Matej 12,28-36; Jovan 14,16-18. 26; 15,26; 16,7-14; Titu 3,5)
KO JE SVETI DUH?
15. jul 2014.
Ut
Sveti Duh je deo Boanstva. On je predstavnik koga Bog alje da nam otkri-
je duhovne vrednosti. Sveti Duh se ne moe videti ni dodirnuti, ve jedino uti i
osetiti srcem. On je Jedini koji moe razumeti dubine Bojih misli i ta obavete-
nja preneti nama.
Originalna grka re parakletos, koja doslovno znai pozvan na neiju stra-
nu, upotrebljavana je da opie nekog ko moli za nekog drugog, ili ko pomae
drugima tako to ih brani ili tei. U razliitim izda-
njima Biblije, parakletos se obino prevodi kao za-
stupnik kada se odnosi na Isusa Hrista, ili savetnik,
uteitelj, i pomonik kada se odnosi na Svetog
Duha.
A kad doe Utjeitelj [parakletos], koga u vam poslati od Oca, Duh Istine,
koji od Oca izlazi, On e svjedoiti za Mene. A i vi ete svjedoiti. (Jovan
15,26.27)
1
Taj Uteitelj nam je poslat da bi svedoio za Isusa i da bi nam ponudio
vostvo.
Ima onih koji veruju da je Sveti Duh vie duh nego bie. Meutim, biblijski do-
kazi upuuju da je Sveti Duh i jedno i drugo. Tekst u Jevanelju po Jovanu 14,26.
glasi: A Utjeitelj Duh Sveti, kojega e Otac poslati u ime Moje, On e vas nau-
iti svemu i napomenue vam sve to vam rekoh. U ovom tekstu Isus za Svetog
Duha kae On. U naem jeziku re on je lina zamenica i kao takva odnosi se
na odreenu osobu.
Koji jo dokaz imamo u prilog tvrdnji da je Sveti Duh zaista lan Boanstva?
Stih u Jevanelju po Mateju 28,19. nalae nam: Idite, dakle, i nauite sve narode
krstei ih va ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Tekst navodi Oca, Sina i Svetog Duha.
Sveti Duh nas ui duhovnim vrednostima. Jovan 14,26. nas podsea: Utjeitelj
Duh Sveti, kojega e Otac poslati u ime Moje, On e vas nauiti svemu i napo-
menue vam sve to vam rekoh. Prema tome, ne samo da je Sveti Duh lan
Boanstva, ve je On i Boji predstavnik na Zemlji, koji treba da nas vodi i omogu-
i nam duhovnu razboritost.
ODGOVORITE
Kako biste uverili nekoga da Sveti Duh ivi u nama?
Dejson O. Najt, Kingston, Jamajka
1 Wayne Blank, Parakletos, http://www.keyway.ca/htm2001/20010727.htm.
Sveti Duh nas
ui duhovnim
vrednostima.
28
Sveti Duh u naem svakodnevnom ivotu boravi u nama, usmerava nas, titi
od opasnosti i povreda, i tei kada nam je potrebno rame o koje bismo se oslon-
ili. Kako moemo ostati povezani sa Hristom i trajno ispunjeni Svetim Duhom?
Upoznajte Boga. Ako verujete u Boga, neka On postane stvarnost u vaem
ivotu. Biblija nas ui da kada prvo traite Hrista i Njegovu pravednost, sve dru-
go e vam se dodati (Matej 6,33). Duh e vam pomoi kada ponizno doete u
podnoje krsta.
Izrazite elju da budete krteni. Razgovarajte sa propovednikom ili stareinom
o svojoj elji da budete krteni. Vano je da se na taj nain posvetite Bogu. Ne
treba da se brinete, jer je Bog poslao Uteitelja da bude sa vama kada postanete
spremni da krenete tim putem.
Govorite drugima o Hristu. Poruku o spasenju ne moete uvati samo za sebe.
Morate je objavljivati gde god vam se za to ukae prilika. Kada saznate za neke
nove pojave u svetu mobilnih telefona, postajete
nestrpljivi da to podelite sa svojom porodicom i pri-
jateljima. Zato ne biste na isti nain delili Isusovu
ljubav? Isus je sve nas poslao da pouavamo sve
narode, krstei ih va ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
(Matej 28,19)
Upoznajte ono u ta verujete. Boji narod mora biti
mudar i spreman da se upozna sa Bojim uenjem. Uklonite sve ono to nije po
Bojoj volji i dopustite da vas Sveti Duh preobrazi. Svakodnevno itajte Bibliju i
molite se. Nauite da traite od svog Oca da vam pomogne da ivite na ovom
svetu, ali pripremajui se za Njegov dolazak. Traite od Njega sve to vam treba
(Luka 11,9-13)!
Hranite Svetog Duha. Ponaajte se na nain koji je ugodan Bogu i nauite
da ivite u skladu sa plodovima Duha. Ti plodovi su: ljubav, radost, mir, trpljen-
je, nenost, dobrota, vera, krotost i umerenost (Galatima 5,22.23). Ako ivite po
Duhu, teiete da ivite u miru sa svim ljudima.
ODGOVORITE
ta je to u vaem ivotu to vas spreava da ivite u Duhu?
Eani O. Dejms, St. Ketrin, Jamajka
16. jul 2014.
IVOT SA SVETIM DUHOM
PRIMENA (Matej 28,19; Luka 11,9-13; Galatima 5,22.23) Sr
Poruku o
spasenju ne
moete uvati
samo za sebe.
29
MILJENJE (Jovan 3,5-8)
BIE U SENCI
17. jul 2014.
e
Mnogi hriani postavljaju pitanje koje se odnosi na vanost Svetog Duha.
Ukoliko Mu to dopustimo, On boravi u nama i obnavlja na ivot. Bog zna sa
ime se svako od nas suoava. On zna pod kakvim smo pritiskom. On zna nae
borbe i obezbedio je reenje za svaku od njih pojedinano. To reenje je On sam
u linosti Svetog Duha, koji boravi u nama i daje nam snagu da odgovorimo na
pravi nain.
1
Sveti Duh neprekidno stvara novi ivot u nama. On nas osnauje da
se suoimo sa svojim svakodnevnim borbama i iskuenjima i na pravi nain od-
govorimo na njih. Iako Biblija ne govori mnogo o prirodi Svetog Duha, nemojte
nikad potceniti Njegovu vanost.
Tekst u Delima apostolskim 1,8. glasi: Nego ete primiti silu kad sie Duh
Sveti na vas; i biete Mi svjedoci i u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji i tja do
kraja Zemlje. Kako je divno znati da e sila Svetog
Duha sii na nas! Stih u Delima apostolskim 1,5.
istie: Jer je Jovan krstio vodom, a vi ete se krstiti
Duhom Svetijem. Sveti Duh odrava jaku i nepre-
stanu vezu izmeu nas i Oca i Sina. Sveti Duh je
bitan za opstanak. Sve promene koje Isus Hristos
pokree u nama dolaze delovanjem Duha. Kao ver-
nici, uvek treba da budemo svesni da bez Duha ne moemo uiniti nita (Jovan
15,5).
Danas Sveti Duh usmerava nau panju na najvei dar ljubavi koji je Bog po-
nudio u svome Sinu. On se moli da se ne odupiremo Njegovim pozivima, ve
da prihvatimo jedini nain kojim moemo da se pomirimo sa svojim milostivim
Ocem punim ljubavi.
2

Moete biti sigurni da ete na svom duhovnom putovanju lino doiveti silu i
velianstvenost Svetog Duha. Konano, silu Svetog Duha obeao vam je najvei
Uitelj svih vremena, Uitelj koji nikad ne kri svoja obeanja!
ODGOVORITE
1. ta moete rei drugima o Svetom Duhu?
2. Da li ste spremni da uloite vreme u upoznavanje monog Bia u senci? Zato ili
zato ne?
Doana Donson, St. Ketrin, Jamajka
1 Kay Arthur, quoted in Bible verse and quote, by Jan Couns, http://www.liveasif.org/lists/
view.cgi?article=7847.
2 Adventistiki hriani veruju , str. 89.
Silu Svetog Duha
obeao vam je
najvei Uitelj svih
vremena.
30
18. jul 2014.
NA NEUPOREDIVI VODI
ISTRAIVANJE (Jovan 14,15-31; 2. Korinanima 1,21.22) Pe
ZAKLJUAK
Proroanstva iz Starog zaveta usmeravala su Boji narod i davala mu nadu
pre Isusovog dolaska. Zatim je Isus iveo meu ljudima, pokazao im kako treba
da ive i prineo svoj ivot kao savrenu rtvu. Pre nego to je napustio Zemlju i
vratio se na Nebo, On je obeao da e Sveti Duh doi da nas podrava, usmerava
i vodi sve do Njegovog povratka. Sveti Duh nam pomae da razumemo dublje
znaenje Boje rei i daje nam silu za uspenije svedoenje. On nam pomae u
naim slabostima da bismo mogli da u veri stojimo vrsto i sledimo Boju volju
u svom ivotu.
RAZMOTRITE
Na velikom kartonu ili tabli nacrtajte vremensku liniju, koja pokazuje Boju pri-
sutnost u istoriji od poetka vremena do stvaranja nove Zemlje. Upotrebite bi-
blijske dokaze da biste prepoznali prisustvo svakog lana Svetog Trojstva.
Uzmite listie papira i zapisujte dokaze o prisustvu Svetog Duha u svom ivotu.
Zatim napravite ukrasni ram od koljki, drveta, glatkih kamenia i drugih pri-
rodnih materijala. Uzmite pare kartona, isecite ga tako da odgovara ramu i na
njega na dekorativan nain postavite listie koje ste ispisali.
Intervjuiite nekog vernika o tome kako mu je Sveti Duh pomogao da osnai
svoju veru.
Napravite scenski prikaz koji slikovito prikazuje delolvanje Svetog Duha na
apostole.
Isplanirajte popodnevno bogosluenje na kome e vernici svedoiti o prisu-
stvu Svetog Duha u svom ivotu.
Vodite dnevnik o svemu to vam je Sveti Duh otkrio o Bojoj volji za va ivot.
Molite se da vam Sveti Duh da vie sile, koja e vam pomoi da u veri vrsto
stojite.
POVEITE
Dela apostolska 2. poglavlje
Charles F. Stanley, Living in the Power of the Holy Spirit.
Ellen G. White, Ye Shall Receive Power.
Debi Batin Saser, Frendsvud, Teksas, SAD
Od 19. do 25. jula 2014.
Po u ka 4
Jer Bogu tako omilje svijet da je i Sina svojega Jedinorodnoga dao,
da nijedan koji Ga vjeruje ne pogine, nego da ima ivot vjeni.
(Jovan 3,16)
Spasenje
32
UVOD (Jovan 3,16.17)
MOE LI SMRT BITI DAR?
19. jul 2014.
Su
Pokloni su neto to svi volimo bez obzira da li ih dajemo ili primamo. Ali, da
li ste ikad zaista odvojili vreme i posvetili potpunu panju pronicanju u dar koji
nam je Bog dao?
Jedan hrianski misionar sprijateljio se sa starim, posveenim Indusom.
Jednog dana Indus je rekao misionaru da se sprema da poe na dalek put do
Delhija. Meutim, pre nego to je krenuo, dao je misionaru malu kutiju. Imam
ovu kutiju ve godinama, kazao je Indus. U njoj uvam samo jedan predmet
prelepi biser. Imao sam prijatelja koji je bio odlian ronilac i lovac na bisere.
Jednoga dana je naao najvei i najlepi biser, koji je ikada pronaen na obalama
Indije. Naalost, on sam se tom prilikom utopio. uvao sam taj biser kao uspome-
nu na njega, a sada elim da ga dam tebi.
To je izuzetan poklon, odgovorio je misionar.
Ali, nemoj da mi ga daje tek tako. Mogu da ti dam
10.000 amerikih dolara, a ako vredi vie, radiu za
njega.
Prijatelju, odgovorio je Indus, taj biser nema
cenu. Niko na celom svetu nema dovoljno novca da
plati toliko koliko mi taj biser znai. Molim te, prihva-
ti ga kao dar.
Ne, ne mogu. Moram da ga platim, ili da ga zaradim, odvratio je misionar.
Indus je bio iznenaen. Ti zaista ne razume. Zar ne shvata? Moj sin jedinac
je dao svoj ivot da bi izvukao taj biser. Zato ne mogu da ga prodam, ali mogu da
ti ga poklonim. On je mog sina kotao ivota. Molim te, prihvati ga kao znak moje
ljubavi prema tebi, kazao je Indus.
1
Slino tome, Bog nam nudi nebeski dar. Nijedan ovek nije dovoljno dobar da
bi ga zasluio. On je Njegovog Sina jedinca kotao ivota. Jedino to moete uini-
ti je da prihvatite taj dar kao znak Njegove ljubavi prema vama. Zar u dubokoj po-
niznosti neete prihvatiti biser, znajui da ga je Bog platio smru svog Sina da bi
mogao da vam ga ponudi?
Tekst u Jevanelju po Jovanu 3,16.17. opisuje Bojeg Jedinorodnog Sina kao
Spasitelja koji je doao da umre za nas da bismo mi mogli imati veni ivot. Ove
sedmice istraivaemo taj najvei od svih darova.
Izabela Bibulovi, Ontario, Kanada
1 Searching for the Perfect Gift, http://www.shadyshoresbaptist.org/clientimages/26172 /
newletter/newsletter_12_11.pdf.
Bog nam nudi
nebeski dar... On
je Njegovog Sina
Jedinca kotao
ivota.
33
20. jul 2014.
DOKAZ (Jovan 5,24; 6,35; 8,36)
SLOBODA OD GREHA I HRISTOV
DRAGOCENI DAR: VENI IVOT Ne
Hristos je nae grehe izneo na krst, muen bolom i krivicom koje smo zaslui-
li. Njegova smrt na krstu oslobaa nas od vene smrti kazne za greh. Dragoceni
dar venog ivota blagonaklono je osiguran Hristovom nevino prolivenom krv-
lju. Sve to Bog oekuje od nas je da posluamo Hristovu re i poverujemo da Ga
je poslao milostivi Otac (Jovan 5,24).
Na jevrejskom jeziku, izraz za veni ivot je chayei olam, svestan odnos sa
Bogom preko Joue Mesije.
*1
Chayei olam kao grupa rei oznaava injenicu da
jedino kroz lini odnos sa Hristom moemo postii veni ivot. Da bismo ostvarili
taj odnos sa Njim, moramo otii do krsta, pasti na kolena u predanju i moliti Oca
da nam oprosti grehe i oisti nas od bezakonja. Tada e Hristos lino boraviti u
nama i uiniti nas sudeonicima u venom ivotu. Kada je dete bilo neposluno
pred svojim roditeljem, dobro je ako mu roditelj oprosti. Isto tako i mi treba da
se ponizimo pred Bogom. Mi smo Njegova deca, i kao takvi treba da se ugleda-
mo na Njega.
U stara vremena Izrael se, zbog zanemarivanja Bojeg zakona, suoavao sa
nemirima, glau i napadima okolnih naroda. Oni su zaboravljali re Boju izgo-
vorenu preko takvih ljudi kao to su Mojsije, Isus Navin
i Jeremija i ili za drugim bogovima. Da bi im ponovo
bio ponuen dar venog ivota, morali su da se poni-
ze pred Bogom i mole za oprotaj. Bog, koji je milostiv
i pun blagodati, pratao im je i obnavljao svoj odnos
sa njima.
Bog je isti danas kao to je bio i tada. Njegov zavet milosti stoji vrsto jer je
ukorenjen u Njegovom Sinu Isusu Hristu. Tamo gde je Isus, tu je i sloboda od gre-
ha i veni ivot.

A Isus im ree: Ja sam Hljeb ivota: Koji Meni dolazi nee oglad-
njeti, i koji Mene vjeruje nee nikad oednjeti. (Jovan 6,35)
Potraite, danas, dragoceni dar venog ivota i primite neizmerni blagoslov.
ODGOVORITE
1. ta vas spreava da potraite oprotaj i veni ivot?
2. Postoji li neto to umanjuje vae mogunosti da uete u Boje carstvo? Ako je
tako, ta mislite da treba da se dogodi da biste primili Njegova velika obeanja?
Melisa Parker, Ipsilanti, Miigen, SAD
1 Parsons, John J. Chayei Olam: The Wonder of Eternal Life. Hebrews for Christians, http://www.
hebrew4christians.com/.
Tamo gde je Isus,
tu je i sloboda
od greha i veni
ivot.

34
21. jul 2014.
SPASENJE POTIE OD BOGA
LOGOS (Jona 2,9; Luka 18,9-14; Jovan 3,16. 17) Po
Filip se suoavao sa ozbiljnom optubom. Ukrao je hiljadu dolara od svog
efa, a onda je lagao da bi to prikrio. Izveden je pred odbor preduzea i stajao je
posramljen ekajui presudu. Meutim, na njegovo zaprepaenje, ef je ubedio
lanove odbora da mu prue jo jednu ansu. Zbog takve velikodunosti, Filip se
zakleo da se nikad vie nee nai u takvoj prilici. Da li je Filip doiveo spasenje?
ta je spasenje?
Re spasenje potie od latinske rei salvatus, to znai spasen. Poto spase-
nje potie od Boga, ono Njemu i pripada. Spasenje je in izbavljenja od uticaja ili
posledica greha. To je, takoe, i in kojim se neko ili neto titi od povreda.
Ljudski rod je osuen na propast, to je rezultat Adamovog i Evinog greha.
Tekst u Rimljanima 3,23. podsea nas da svi sagrijeie i izgubili su slavu Boiju.
Ako pokuavamo da se sami spasemo, neemo uspeti. Sreom, spasenje potie
od Isusa, koji nam je svojom smru pruio priliku da to ostvarimo. Svi koji veruju
u Njega pomilovani su i prihvaeni.
Kazna za greh mora biti plaena. Krivica greha mora se ukloniti. Zasluili smo
smrt, ali dar spasenja besplatno dobijamo od Boga. Poznato je da se moemo
davati bez ljubavi, ali da ne moemo voleti bez davanja. Bog nas je toliko voleo
da nam je dao svog Sina da bismo mogli da nadvladamo silu greha i izbegnemo
drugu smrt. Bog koji nas voli i ceni nije poslao Isusa da nas osudi. On je bio spre-
man da pokae svoju ljubav time to je dao svog Sina da umre za nas. Bog to nije
uinio zato to smo mi po prirodi dobri. Imajte uvek na umu da nam je On taj dar
dao, iako jo smo grenici (Rimljanima 5,8).
Preispitajte sebe, 1. deo (Luka 18,9-14)
Tekst iz Knjige proroka Jeremije 17,9. kae: Srce je prijevarno vie svega i
opako; ko e ga poznati? Nikakva religija ne moe promeniti nae srce. Koliko
god da je molitva mona, a dobra dela plemenita, ni molitvom, ni dobrim delima
ne moemo stei Boju naklonost. Zbog nae
grenosti spasenje ima izuzetan ivotni znaaj.
U kratkoj prii o fariseju i cariniku (Luka 18,9-
14), Isus prikazuje razliku izmeu onoga koji
oholo prihvata spasenje i onoga koji ga prihvata
u poniznosti. Spasenje nije injenje, ve pri-
hvatanje Isusove smrti za nas na Golgoti (Isaija
53,3-6).
Farisej je traio spasenje oslanjajui se na svoja dobra dela i, kao takav, prepo-
ruivao je sebe Bogu, dok je istovremeno prezirao carinika. On je traio spasenje
Otpoeo je svoju
molitvu obraajui
se Bogu, ali je
zavrio uzdiui
samog sebe.
35
delima, a ne verom. Otpoeo je svoju molitvu obraajui se Bogu, ali je zavrio
uzdiui samog sebe. Iako se njegova pravednost sastojala u lepom ponaanju,
njegovo duhovno stanje ostalo je nepromenjeno. Poto nije traio milost od
Gospoda, nije ni primio Boje oprotenje.
Preispitajte sebe, 2. deo (Luka 18,9-14)
Kakav je stav prema Bogu pokazivao farisej? Mislite li da je opravdanje ima-
lo bilo kakvu ulogu u njegovom ivotu? Da li nain na koji ivimo dokazuje da je
naa vera u Isusa prava (1. Jovanova 2,3-6)?
Carinik je otpoeo svoju molitvu obraajui se Bogu, ali je zavrio opisujui
svoje stanje. Kada je shvatio u kakvom se nevoljnom stanju nalazi, nije mogao ni
da pogleda prema nebu. U dubokom bolu udarao se u grudi i ponizno zavapio:
Boe, milostiv budi meni grjenome. (Luka 18,13) Na taj nain, priznao je da
spasenje dolazi od Boga i da on ne moe da spasi samog sebe. On je traio spase-
nje verom, a ne zaslugama na osnovu svojih dela (Efescima 2,8.9).
To je blagodat sa Boje strane i vera s ljudske strane. Vera prihvata Boji dar.
inom poveravanja sebe Njemu mi smo spaseni, ne kao da je vera sredstvo spa-
senja, ve samo kanal...
1
Biblija kae da je carinik otiao kui opravdan, to zna-
i da je proglaen ili uinjen pravednim u Bojim oima. Iako je prepoznao svoju
potrebu za Bojom blagodati i oprotenjem, bio je isto tako i svestan da ih nije
dostojan. Zato je, kad je zavapio Bogu za milost, primio spasenje.
ODGOVORITE
1. Objasnite svojim reima koliko je Bog morao da da za vae spasenje.
2. Razmislite o svom stavu prema Bogu i Njegovom spasenju. Da li je on sliniji fa-
risejevom ili carinikovom stavu? Ako je slian farisejevom stavu, ta biste mogli
uiniti da bi va stav postao sliniji carinikovom?
3. Na koji nain vae srce moe biti prevarno?
4. Kako zapoinjete i zavravate svoje molitve? ta vam to govori o stanju vaeg
srca?
Dojs Gilflian, St. Ketrins, Jamajka
1 The Seventh-day Adventist Bible Commentary, vol. 6, p. 1008.
36
SVEDOANSTVO (Matej 19,25.26)
SPASENJE BOJI PODSTICAJ
22. jul 2014.
Ut
Na Bog je milostiv i pun ljubavi. I pored nae neposlunosti prema Njegovim
zapovestima, na opstanak je i dalje Njegova prva briga.
alost je obuzela Nebo kada je postalo jasno da je ovek izgubljen i da e
svet koji je Bog stvorio biti naseljen grenicima osuenim na bedu, bolest i smrt...
Ugledala sam dragog Isusa i na Njegovom licu zapazila izraz saoseanja i tuge.
Uskoro sam primetila da se On pribliava neuporedivo blistavoj svetlosti koja
obavija Njegovog Oca... Vodio je prisan razgovor sa Ocem... Njegovo lice bilo
je mirno, bez traga zbunjenosti i sumnje... Zatim je stavio do znanja aneoskim
etama da je pronaen put za spasenje oveka...
On e napustiti svu slavu koju uiva na Nebu, pojavie se na Zemlji kao ovek,
ponizie se kao ovek, lino e doiveti razliita iskuenja koja napadaju oveka
da bi znao kako da pomogne onima koji su u iskuenju, i da konano, kada zavri
svoju misiju kao Uitelj, bude predat u ruke ljudi-
ma i izloen najstranijoj surovosti i patnji na koju
su sotona i njegovi demoni uspeli da podstaknu
zle ljude... Kazao im je da e umreti i ponovo ustati
treeg dana i da e se vratiti svome Ocu da bi pos-
redovao za samovoljnog, grenog oveka...
Isus im je rekao da e svojom smru spasiti mnoge, da ivot anela ne bi
mogao da plati dug krivice. Samo Njegov ivot Otac moe da primi kao otkup
za oveka...
Plan spasenja je tako zamiljen i Otac ga je usvojio...
U svetoj alosti Isus je teio i bodrio anele govorei im da e oni koje bude
iskupio biti zauvek s Njim i da e svojom smru iskupti mnoge i satrti onoga koji
ima dravu smrti...
Tada je radost, neopisiva radost ispunila Nebo. Nebeski horovi zapevali su
pesmu hvale i oboavanja. Uzeli su svoje harfe i zapevali tonom snanijim nego
ikada ranije, o velikoj ljubavi i milosti Boga, koji je svog voljenog Sina dao da
umre za jedan odmetniki rod.
1
Kamande V. Muiruri, Beri, Ontario, Kanada
1 Ellen G. White, Early Writings, pp. 149151.
Tada je radost,
neopisiva radost
ispunila Nebo.
37
PRIMENA (Jovan 16,8; Dela apostolska 4,12)
P.O.P.* DO SPASENJA
23. jul 2014.
Sr
Biblija jasno tvrdi da je smrt posledica greha. Ima li onda ikakave nade za
Boji narod u ovom svetu ispunjenom grehom? Odgovor je da! Slava Bogu na
tome. Spasenje je postalo mogue, kada je Isus platio konanu cenu umirui na
Golgoti za vae i moje grehe. Spasenje je Boji dar koji moe dobiti svako ko je
spreman da ga prihvati i poveruje u njega. Spasenje ima silu koja svakoga koji
veruje u Hrista, moe potedeti od plate za greh.
Nema drugoga Imena pod nebom danoga ljudima kojijem bismo se mi
mogli spasti. (Dela apostolska 4,12) Hristos i jedino Hristos spasenje je uinio
moguim. U svom svakodnevnom ivotu moramo bolje razumeti i vie naglasiti
sledee:
Pokajanje. Isus nas bodri obeanjem o Svetom Duhu, koji e osvedoiti svet o
grehu, o Bojoj pravednosti i o dolazeem sudu (Jovan 16,8). Jevrejska re koja se
prevodi kao pokajanje znai osetiti alost. Pokajanje od sveg srca ini da drugaije
gledamo na Boga i greh. Kada se pokajemo,
uviamo da ko krije prijestupe svoje, nee
biti srean; a ko priznaje i ostavlja, dobie
milost. (Prie Solomunove 28,13)
Opravdanje. Opravdani vernik doiv-
lja va oprotenje i oien je od svojih greha. Zaharijina vizija o Isusu na naj-
bolji nain prikazuje opravdanje. Isus stoji pred Gospodom u prljavim haljina-
ma. Sotona ga optuuje, ali Gospod ukorava sotonu. Gospod, zatim, zamenjuje
njegove prljave haljine haljinama Hristove pravednosti. Isusove prljave haljine
predstavljaju greh, a nova haljina predstavlja njegovo (vernikovo) novo iskus tvo
u Hristu. Opravdani vernik doiveo je oprotenje i oien je od svojih greha.
Posveenje. Kada se uporno usredsreujemo na Boga, opravdanje i poka-
janje vode nas posveenju. Tri razvojna dela posveenja koja Biblija prikazuje
su: (1) izvreni in u vernikovoj prolosti; (2) proces koji se odvija u vernikovom
sadanjem iskustvu; (3) i krajnji ishod koji e vernik doiveti prilikom Hristovog
povratka.
1

ODGOVORITE
1. Zato je posveenje proces koji traje?
2. Kako moete da objasnite nekom prijatelju P.O.P. stil ivota?
Stefani Olivija Valentajn, Ontario, Kanada
* pokajanje, opravdanje, posveenje
1 Adventistiki hriani veruju , str. 159.
Pokajanje od sveg
srca ini da drugaije
gledamo na Boga i greh.
38
OTVORITE SVOJE SRCE
24. jul 2014.
MILJENJE (Efescima 2,8.9; 1. Jovanova 1,9; Otkrivenje 3,20) e
Zamislite neki program televizijske prodaje. Posmatrate proizvod koji se re-
klamira i neodoljivo vas privlai njegova sniena cena. Ipak, neto u vama se pro-
tivi da ga naruite po toj neverovatnoj ceni. Iako garantuju da e vam vratiti no-
vac, ako ne budete zadovoljni, ipak se pribojavate da, kad proizvod konano sti-
gne do vas, to nee biti ono to ste oekivali. Mi svoj duhovni ivot esto provo-
dimo u takvom raspoloenju. Nudi nam se spasenje, pa iako izgleda neverovatno
i predstavlja upravo ono to nam treba, ipak se plaimo i ne shvatamo ga onako
kako bi trebalo kao priliku da postanemo slobodni.
U dananjem svetu mnogi pogreno razumeju spa-
senje. Zbog toga se ono nalazi dosta nisko na lestvici
prioriteta u ivotu veine ljudi. Oni su zauzeti ostvariva-
njem svog pretrpanog rasporeda i zanemaruju spaso-
nosnu blagodat koju njihov nebeski Otac toliko eli da
im da. Ako bismo samo odvojili malo vremena da uje-
mo Njegov tih i tanak glas, iskusili bismo utehu i nadu.
Bili bismo obogaeni ljubavlju svog Oca i primili Njegovo spasenje.
Iako predstavlja dar ljubavi i blagodati, na spasenje se esto gleda kao na ne-
to to optereuje. Ljudi misle da treba da zaslue Boju ljubav i da moraju biti
savreni da bi postali sposobni da prime Njegovu milost. Meutim, Biblija nam
govori neto drugo, kao to se vidi u 1. Jovanovoj 1,9: Ako priznajemo grijehe
svoje, vjeran je i pravedan da nam oprosti grijehe nae, i oisti nas od svake ne-
pravde. Sve to treba da uinimo je da se pozovemo na Boje ime i On e uti i
odgovoriti nam. Jer ste blagodau spaseni kroz vjeru; i to nije od vas, dar je Boij.
Ne od djela, da se niko ne pohvali. (Efescima 2,8.9) Bog eli da nas oslobodi tere-
ta greha i zameni ga svojom ljubavlju. Sve to treba da uinimo je da se ponizimo
pred Bogom i zatraimo milost i On e odgovoriti. Bez obzira ta smo uinili ili
postali, Isus uvek eka da Mu se vratimo da bi mogao da nas spase. On kae: Evo
stojim na vratima i kucam: Ako ko uje glas Moj i otvori vrata, ui u k njemu i ve-
erau s njim, i on sa Mnom. (Otkrivenje 3,20) Otvorimo vrata ve danas, i pozo-
vimo Isusa u svoje srce.
ODGOVORITE
Zato je vano da budemo zainteresovani za spasenje drugih?
ejna i Luk arls, Ontario, Kanada
Bog eli da nas
oslobodi tereta
greha i zameni
ga svojom
ljubavlju.
39
ISTRAIVANJE (Dela apostolska 4,12)
ODLUIVANJE O SPASENJU
25. jul 2014.
Pe
ZAKLJUAK
Kada je re o spasenju, odluivanju nema mesta slagalica je ve sastavljena.
Spasenje nije neto to moemo da zaradimo. Ono nam je dato. Kao nadograd-
nja za va internet pretraiva, ono je besplatno, potrebno je samo da ga preu-
zmete. Tekst u Efescima 6,17. poruuje nam da uzmemo kacigu spasenija. Ne
treba samo da gledamo taj prelepo upakovani poklon. Treba da ga otpakujemo,
uzmemo, vrsto drimo i nikad ne ispustimo! Ove sedmice smo prouavali POP
akronim: Pokajanje, Opravdanje, Posveenje. Da li emo iveti u skladu s njim, ili
emo ostaviti svoj poklon neotpakovan? Otvorite ga i uzmite.
RAZMOTRITE
Povedite svoj razred u lov spasenja. Posetite prihvatilite za beskunike, bol-
nicu, staraki dom ili roendansku proslavu u domu nekog prijatelja. Cilj te ak-
tivnosti nije da propovedate Jevanelje, ve da ga pokaete. Na kraju, lov
ne zavisi od vas. Vae prisustvo predstavlja priliku da pokaete Hrista na delu.
Idite na neku sportsku utakmicu sa grupom prijatelja i uporedite je sa naim
duhovnim putovanjem. Zapazite koliko puta se izrazi spasenje i spasen
upotrebljavaju u vezi sa igrom. Zapisujte ih i uporedite svoje beleke.
Za vreme slube u crkvi ili u razgovoru sa bliskim prijateljem iznesite svoje li-
no iskustvo o tome kako ste se prvi put sreli sa Bogom. Ohrabrite i podstaknite
i druge da podele svoje iskustvo.
Osmislite akronim za spasenje. Budite kreativni. Neka vam uvek bude pri ruci
da vas podseti da Nebo eka na vas.
Otvorite mapu sveta i molite se svaki dan za spasenje neke zemlje. Ima skoro
200 zemalja u svetu, zato ponite to pre!
Sluajte pesmu Salvation is Here (Spasenje je ovde) od grupe Hilsong ju-
najted /Hillsong United/, http://www.youtube.com /watch?v=yFAjWEna7_0.
Razmiljajte o reima ove pesme i taj link postavite na svoju Fejsbuk stranicu.
POVEITE
Efescima 2,8.9; 1. Jovanova 1,9.
George R. Knight, Sin and Salvation: Gods Work for and in Us.
Adventistiki hriani veruju, Iskustvo spasenja, str. 158-173.
Dario Penja, Kolumbija, Juna Amerika
Od 26. jula do 1. avgusta 2014.
Po u ka 5
I kao to Mojsije podie zmiju u pustinji, tako treba Sin
ovjeij da se podigne. Da nijedan koji Ga vjeruje ne pogine,
nego da ima ivot vjeni. (Jovan 3,14.15)
Kako postati spasen?
41
26. jul 2014.
OSTAVLJEN!
UVOD (Marko 8,36) Su
Probudio sam se, uznemiren. Nona mora koja se ponavljala, opet me je upla-
ila. Sanjao sam da se nalazim u grupi ljudi, koji ekaju da Isus doe i povede nas
kui. Dok smo ekali, postao sam nestrpljiv, napustio sam grupu i uputio se u
drugom pravcu. Kasnije, kada sam se vratio, grupa je nestala. Kuda su otili, pi-
tao sam se. Tada sam shvatio. Isus je doao i otiao, ostavivi me samog na ovoj
nesrenoj planeti. Setio sam se jednog biblijskog stiha: Jer kakva je korist ovje-
ku ako zadobije sav svijet, a dui svojoj naudi? (Marko 8,36) Ta nona mora me je
godinama progonila.
Kada sam postao stariji, krstio sam se.
Kasnije sam shvatio da nisam osoba kakva sam
oekivao da u biti posle krtenja. Oekivao
sam da u biti savren, ali umesto toga, jo
uvek sam inio ono za to sam znao da nije ispravno u Bojim oima. Svi su mislili
za mene da sam savreni hrianin, dobar primer drugima. Nisu mogli ni da pret-
postave koliko sam zaista bio daleko od savrenstva.
Agonija koju je taj san izazvao nastavila je da me izjeda. Kako mogu da ivim
tako jadno, dok se istovremeno nadam da e doi bolje vreme za ivot? Da li sam
zaista hrianin, ili sam se krstio samo da bi mi ime bilo upisano u crkvene knjige?
ta mogu da uinim da bih postao siguran u Isusovim rukama, danas i zau-
vek? Iznenadilo me je to sam, i posle krtenja, morao da se borim sa takvim pi-
tanjima.
Setite se Izrailjaca dok su putovali prema Hananu. Setite ih se u trenutku kada
su naputali Egipat i postali slobodni, ne vie robovi, vlasnitvo svojih gospodara.
Moete li da zamislite ta su oekivali one noi kada su izali? Verovatno da nisu
oekivali nikakve nove izazove sa kojima e morati da se suoe. Na isti nain, i mi
nastavljamo svoje putovanje i suoavamo se sa izazovima, koji nas navode da se
zapitamo: ta moram da inim? ta je potrebno za spasenje?
Znam da nisam jedini koji se bori sa tim pitanjima. Ove sedmice, razmatrae-
mo ta je to to nas vodi spasenju. Moja molitva je da iznova posvetimo svoj ivot
Bogu i da se nae none more nikada ne obistine. Budimo spremni za Hristov
povratak!
Bakang Maboane, Vindhok, Namibija
ta mogu da uinim
da bih postao siguran
u Isusovim rukama?
42
LOGOS (Psalam 14,3; Matej 3,1.2; 4,12-17; Marko 6,7-12; Luka 5,27-32; 13,1-5;
Rimljanima 2,4; 3,10)
ISUSE, MOLIM TE, PRIHVATI ME, PADAM!
27. jul 2014.
Ne
Obeavajue spasenje (4. Mojsijeva 21,4-9; Jovan 3,14.15)
Pria o spasenju na trenutke postaje veoma teka. Neverovatno je da bi se
uloga zmije, koja se smatra otrovnom, ikada mogla uporediti sa ulogom svetog
Bojeg Sina. Kakvo neobino poreenje! To je nesumnjivo veoma neobina slika!
Sotona se obino opisuje kao otrovna, lukava zmija. Zato je okantna pomisao
da bi bronzana zmija mogla da primi silu od Boga i spase umirue Izrailjce,
koji su se kajali (4. Mojsijeva 21,7-9). U jednoj beznadenoj prilici, kada se Boji
narod naao na ivici propasti zbog smrtonosnih zmijskih ujeda, verni Bog po-
javio se otkrivajui svoj plan spasenja. U trenutku nevolje nastale u pustinji, On
je priskoio u pomo Izrailju. Oni koji su ostajali slepi prema svojim manama,
umirali su (Psalam 14,3; Rimljanima 3,23). Bog je spasao Izrailjce u krajnje sunoj
pustinji u kojoj niko ne bi eleo da ivi. Na slian nain, On nama daje nadu u sve-
tu opustoenom grehom.
etvorostruka formula (Mihej 7,18.19; Luka 5,27-32; Rimljanima 10,9;
1. Jovanova 1,9)
Pogledajte naslove u dananjim novinama. Sluajte vesti na televiziji.
Moramo se pomiriti sa injenicom da se nalazimo na opasnom tlu. Okruuje nas
greh zamka, koja je postavljena sa namerom da osakati sve lanove ljudske
porodice. Dolazimo do trenutka u kome treba da se suoimo sa stvarnou koja
otkriva da svi imamo ogromnu potrebu za Bojom spasonosnom blagodau. To
nas poziva da:
1. priznamo da nam je potrebno spasenje (Luka 5,27-32; Jovan 16,5-11;
Rimljanima 3,10),
2. da se pokajemo zbog svojih greha (Matej 4,17; Marko 6,7-12),
3. primimo spasenje jedino od Isusa Hrista (Luka 7,36-50; Jovan 1,12),
4. ostanemo u Isusu i negujemo Njegovo ivo prisustvo u nama (Isaija 26,3.4;
Jovan 8,30.31).
Boja neumorna ruka jedino nas moe odvojiti od greha. ak i jedva ujan,
ali iskren poziv upuen njemu: Gospode, pomagaj, uinie da vam prui svoju
ruku, kao to je pruio Petru u trenutku potrebe (Matej 14,30).
Napustimo greh, smrtnog neprijatelja ivota (Dela apostolska 4,8-12)
Kada je Petar shvatio opasnost, uvideo je da sam ne moe uspeti. Sreom, sa-
gledao je svoju potrebu za Spasiteljem. Da to nije priznao, ne bi doiveo Isusovo
velianstveno spasenje. Poziv za pomo usledie, tek kada priznamo da nam je
43
pomo zaista potrebna. Ako na vreme ne uvidimo svoju potrebu, i mi emo biti
izgubljeni. Jedino nas neuporedivi Boji Sin moe odvojiti od greha za koji smo
vrsto prionuli. Izrailjci nisu preiveli samo zato to je Mojsije nainio bronzanu
zmiju. Oni nisu isceljeni njenom moi ili silom, ve Duhom ivog Boga.
Duh koji je dodirnuo srca ljudi, dok
je Petar govorio isti je Onaj koji je pod-
stakao Nikodima da tajno potrai Sina
oveijeg (Jovan 3,1-21). Nikodim je
priao Spasitelju nesvestan injenice
da Isus zna nae potrebe. Duh ubeuje
skrueno srce da se odvrati od greha (Psalam 34,18).
Potreba pokree akciju! (Luka 19,1-10; Dela apostolska 2,1-41)
Zahej je eznuo za neim vrednijim u svom ivotu. eznuo je da upozna
Spasitelja koji uze na se grijehe svijeta. (Jovan 1,29) Nije ni slutio da je Isus
odavno znao za njegovu potrebu i zbog toga dopustio da se njihovi putevi
ukrste (Luka 19,2-6). Kada je Hristos obnovio njegovo srce, Zakhej je odluio da
nadoknadi tetu koju je naneo blinjima (Psalam 51,10; Jezekilj 36,26.27; Luka
19,8-10). Ako ne odgovorimo Bojem Duhu, propustiemo da primimo Boji dar
(Rimljanima 6,23). Mnogi su zvani, ali samo oni koji se zaista odazovu pozivu su
izabrani (Matej 22,2-14).
Pobeda ve danas moe biti naa! (Isaija 61,10; Dela apostolska 2,36-38;
Koloanima 2,9-15)
Kada Boji Duh boravi u naem srcu, nae rasuivanje postaje zdravo. Isus nas
isti kao to se isti srebro i zlato. Kada ustanemo iz vodenog krtenikog groba,
poraziemo greh i sotonu, jer emo ustati kao pobednici. Posle krtenja imamo
nadu koja se zasniva na Hristu, nepokolebljivoj veri i, to je najvanije, ljubavi
prema Bogu i blinjima, koja nas navodi na poslunost i samoodricanje (Luka
14,25-27; Jovan 14,15). Ne treba da se bojimo, jer e nam Divni savetnik poma-
gati da razumemo, dok usrdno budemo pretraivali Pismo (Jovan 16,13-15). Sada
e nas sveznajui Bog, Jedini koji nas moe spasiti od pada, uzdii do novih visina
i dovesti nae nesigurne stope na venu stazu!
ODGOVORITE
1. Kakav znaaj ima spasenje za vas lino?
2. Kako vas spasenje ini odlunim da savladate sotonu?
3. Na koji vam nain spasenje pomae da iz drugog ugla sagledate Boji karakter?
Desika Lekoban, Vindhok, Namibija
Poziv za pomo usledie
tek kada priznamo da nam
je pomo zaista potrebna.
44
SVEDOANSTVO (Psalam 51,14-17; Dela apostolska 2,36-38)
POSTARAJ SE DAKLE, I POKAJ SE...
28. jul 2014.
Po
Kako e ovek biti prav pred Bogom? Kako e grenik postati pravedan? Samo
u Isusu moemo razviti sklad sa Bogom, ali kako moemo da doemo Hristu?
Mnogi postavljaju isto pitanje koje je postavilo mnotvo okupljeno na Dan duho-
va, kada je osvedoeno o postojanju greha uzviknulo: ta emo initi? Prva re u
Petrovom odgovoru glasila je: Pokajte se (Dela 2,37.38)...
Pokajanje znai alost zbog greha i odvraanje od njega. Mi se neemo odrei
greha, ako ne sagledamo njegovu poronost; sve dok u svom srcu ne prezremo
greh, nee nastupiti nikakva stvarna promena u naem ivotu.
1

Ovakvo pokajanje prevazilazi domaaj
nae line moi u naporu da to izvedemo; to je
mogue primiti jedino od Hrista koji se vazneo
u visine i dao darove ljudima...
Mi se ne moemo pokajati bez Hristovog Duha, koji e probuditi savest, kao to
bez Hrista ne moemo dobiti ni oprotaj.
Hristos je vrelo svake zdrave elje. On Jedini moe da usadi u srce neprijatelj-
stvo prema grehu. Svaka tenja za istinom i istotom i svest o linoj grenosti pred-
stavljaju dokaz da Njegov Duh deluje na naa srca.
2
Posle Hristovog vaznesenja uenici su se okupili na jednom mestu da se poni-
zno mole Bogu. Posle deset dana istraivanja srca i samoispitivanja, bio je pripre-
mljen put Svetome Duhu da ue u oiene i posveene hramove due.
3
Dok su ekali ispunjenje obeanja, uenici su ponizili svoja srca u pravom po-
kajanju i priznavali svoje neverovanje. Kada su prizvali u seanje rei koje im je
Hristos uputio pre svoje smrti, potpunije su shvatili njihovo znaenje...
Kada bi samo mogli da jo jednom vide svoga Uitelja, koliko bi se ozbiljnije
trudili da Mu pokau kako Ga duboko vole, i koliko im je iskreno ao to su Ga ika-
da oalostili nekom reju ili delom neverstva! Meutim, utehu im je pruala pomi-
sao da im je sve oproteno. Zato su odluili da e, koliko god im to bude mogue,
nadoknaditi svoje neverovanje time to e Ga hrabro priznati pred svetom.
4
ODGOVORITE
1. Da li se svesno drite navika za koje znate da treba da ih ostavite?
2. Da li ste spremni da se ponizite pred Bogom pokajanjem iz sveg srca i zamolite
Ga da vam oprosti vae greno ponaanje?
Stefani Koce, Vindhok, Namibija
1 Elen G. Vajt, Put Hristu, str. 23. orig.
2 Isto, str. 26 orig
3 Vajt, Evangelizam, str. 698. orig.
4 Vajt, Apostolska crkva - Hristovim tragom, str. 36. orig.
Hristos je vrelo
svake zdrave elje.
45
29. jul 2014.
ONI KOJI VERUJU PRIMAJU SPASENJE
DOKAZ (Luka 7,36-50; Jovan 14, 6; Jevrejima 9,22) Ut
Biblija istie da je oprotenje mogue jedino nakon prolivanja krvi. To je po-
stalo neophodno posle prvog greha u edemskom vrtu. Adam je morao da zako-
lje ivotinju da bi krv bila prolivena kao uslov za oprotenje. Ta krv je predstav-
ljala Isusovu krv. Jagnjea koa posluila je kao pokrivalo za Adamovu i Evinu
nagost. To je bio in Boje blagodati i predslika rtve koju e Isus prineti za nas.
U Starom zavetu nastavljeno je rtvovanje ivotinja. Te rtve vie nisu bile
potrebne nakon to je Isus izgovorio: Svri se. (Jovan 19,30) Boje Jagnje je na
krstu platilo cenu za nae grehe. To nam je omoguilo da primimo soteria, to je
grka re koja znai spasenje i izbavljenje.
1
Tako je Bog postao na Yeshuah,
to je jevrejsko ime koje znai Spasiti ili izbaviti.
2
Kako moemo primiti spasenje? U Jevanelju po Luki 7,36-50. itamo o eni
koja je ivela grenim ivotom, ali potraila je Isusa. Iako je znala da je okruen
drugim ljudima, ipak je elela da se ponizi pred Njim. Dok je pomazivala Njegova
stopala, farisej u ijoj su se kui nalazili, pomislio je: Da je On prorok, znao bi ko i
kakva Ga se ena dotie: jer je grjenica. (39. stih) On je oigledno propustio da
shvati ono najvanije. Ponos ga je zaslepeo i spreio
da prepozna ispoljavanje prave poniznosti i blago-
dati kome je prisustvovao.
Jevrejska re za verovati je batah, to znai poverenje i zatita.
3
Dok je fa-
risej osuivao Hrista, On je govorio ovoj eni o tome da je njena vera spasonosna
(50. stih). Mnogo puta moraemo da se suoavamo sa preprekama i da ih savla-
davamo. U takvim trenucima treba da imamo na umu da, ako verujemo da je Isus
na Spasitelj, onda smo zaista spaseni i sve e nam biti mogue. I danas vai isto
ono to je Isus kazao Tomi: Ja sam Put i Istina i ivot; niko nee doi k Ocu do
kroza Me. (Jovan 14,6)
ODGOVORITE
1. U kome trenutku ste osetili da vam je vera usahla?
2. Moete li se setiti nekog naina na koji moete ojaati svoju veru?
Dini Kit, Vindhok, Namibija, Afrika
1 Soteria, http://www.biblestudytools.com/lexicons/greek/kjv/soteria.html.
2 Yeshuah, http://en.wikipedia.org/wiki/Yeshua_(name).
3 Skip Moen, Eternal SecurityRewind, http://skipmoen.com/tag/batah/.
Kako moemo
primiti spasenje?
46
30. jul 2014.
ODVOJENI ZA HRISTA
PRIMENA (Matej 1,21; 2. Korinanima 5,17) Sr
Mnogi ljudi danas su fziki ivi, ali duhovno mrtvi i zavedeni od strane soto-
ne. Oni ostaju robovi greha, iako bi mogli da se upoznaju sa Biblijom i velian-
stvenom rtvom o kojoj ona govori. Bog je obezbedio sve to je potrebno da svi
ljudi dobiju priliku da se u savrenom skladu ponovo sjedine s Njim, odvojeni od
greha jednom zauvek.
U svetu u kome preovladava greh, neophodno je da budemo sauvani i zati-
eni da bismo mogli da pobegnemo od sotone. I mi patimo kao osoba koja trpi
bolove zato to ima tanku metalnu ipku u svojoj nozi. Kako se moemo ukloniti
od izvora bola, razaranja i zlih dela koji je nastao kao posledica greha? Evo koja
tri koraka su potrebna da bismo to postigli:
1. Uklonite izvor problema. Metalna ipka nastavie da izaziva bol u nozi sve
dok ne bude izvaena. Greh e nastaviti da vlada i unitava na ivot, sve dok od
Gospoda ne zatraimo pomo da bismo ga se oslo-
bodili. Ljudi su skloni grehu po svojoj prirodi i zato je
Bog na jedini Izbavitelj. Naa ivotna potreba je da
se pokajemo zbog linih prolih grehova i da se od-
vojimo od njih (Dela apostolska 3,19).
2. Ponite ispoetka. Kada se ipka ukloni, rana mora da se oisti da bi poe-
la normalno da zaceljuje. U Jezekilju 36,26. Bog nam govori ta e uiniti za nas:
Dau vam novo srce, i nov u duh metnuti u vas, i izvadiu kameno srce iz tijela
vaega, i dau vam srce mesno.
3. Potrudite se da se svakog dana jo vie pribliite Bogu. Noga jo uvek moe
biti slaba tako da je pacijentu potrebna svakodnevna fzikalna terapija da bi se
oporavio. Isto tako, kada prvi put doemo Hristu, i mi smo slabi. Zato je potrebno
da svakodnevno provodimo vreme sa Njim u molitvi, prouavanju Biblije i razmi-
ljanju o duhovnim veliinama.
ODGOVORITE
1. ta e se dogoditi ako ponovo greimo, iako smo otpoeli svoj novi ivot sa
Hristom?
2. Da li je Bogu potrebna naa pomo u borbi protiv greha? Koju ulogu imamo u
uklanjanju greha iz svog ivota?
T. D. ihepo, Svakopmund, Namibija
Kada prvi put
doemo Hristu, i
mi smo slabi.
47
MILJENJE (Matej 26,14-27)
SPASENJE JE LINI IZBOR
31. jul 2014.
e
Mnogi hriani izjavljuju da je spasenje lini izbor ne shvatajui u potpunosti
ozbiljno znaenje svojih rei. Tekstovi iz Jevanelja po Mateju 26, Marku 14. i Luki
22. poglavlju opisuju konanost odluke koju je Juda doneo. Spasitelj ga je lino
izabrao da bude Njegov uenik, i Juda je poznavao svrhu tog poziva. Tokom vie
od tri godine zajednikog ivota i rada sa Njim, Juda je posmatrao ta Isus moe
da uini uda koja je inio, bolesne koje je leio i mrtve koje je vratio u ivot.
Juda je, kao Hristov uenik, imao mnogo iskustava i mogunosti da krene
Njegovim stopama (Matej 10,5-20). Kakvu povezanost Judin ivot moe imati
sa nama?
Juda je doiveo neto velianstveno. On je iveo i razgovarao sa Spasiteljem.
Osim toga, imao je poloaj blagajnika meu
uenicima. Isusova uenja bila su jasna. On
se nije bavio samo teorijom ve i praksom.
Prema tome, Juda je imao potpuno saznanje o pitanjima koja su se ticala spa-
senja.
Ipak, sva iskustva i prilike koje je Juda imao iz druenja sa Spasiteljem nisu mu
automatski potvrivale i spasenje. Samo je on lino mogao da donese i ispotu-
je odluku da bude veran Hristu. Hristos je bio svestan Judinih skrivenih motiva
i pruao mu je brojne prilike da se pokaje. Juda je, meutim, izabrao da ugaa
telu (Matej 26,20-25). Koliko esto i mi imamo priliku da se pokajemo, a ipak to
ne inimo?
Koje pouke moemo izvui iz Jevanelja po Luki 22,1-4. u vezi sa naim nepri-
jateljem, sotonom? Kada napadne, on ini sve i da uniti (Jovan 10,10). Nikada se
ne treba igrati sa sotonom. Mi ne moemo prihvatiti druenje sa njim.
Ja lino verujem da, iako sam ve mnogo godina u crkvi, ono to je najvanije
je da prihvatim Hrista za svog linog Spasitelja i Prijatelja. Zar On ne zasluuje da
Mu uzvratim ljubavlju za ivot koji mi je dao i za sve drugo to je uinio za mene?
On me je stvorio i umro za mene, tako da Mu pripadam dvostruko po stvaranju
i otkupljenju. to se mene lino tie, odluio sam da sluim Hristu i da Ga aktivno
ukljuim u svoj ivot. ta ete vi izabrati?
ODGOVORITE
1. Zato je Judina pria danas znaajna za na hrianski ivot?
2. Zbog ega, po vaem miljenju, spasenje predstavlja lini izbor?
Doua Mario, Vindhok, Namibija
Nikada se ne treba
igrati sa sotonom.
48
PODII POGLED KA ISUSU
ISTRAIVANJE (Jovan 5,24; 11,25)
1. avgust 2014.
Pe
ZAKLJUAK
Nikodim je bio verski uitelj koji je duboko poznavao tradiciju i Pismo. Meutim,
kada je u tajnosti posetio Isusa, On mu je pokazao da Njegove rei nisu samo teo-
rija. Zaraza grehom osakauje i ubija telo i duu. Zmija od bronze i Hristos na krstu
predstavljaju neprijatan, ali neophodan prizor. Mi ne moemo spasiti sami sebe.
Moramo prepoznati svoju potrebu za spasenjem i moramo verovati i primiti Boji
lek. Kratak razgovor izmeu Isusa i Nikodima otkriva nam kako moemo biti spase-
ni i kako moemo, sa potpunim ubeenjem poverovati, da mi to ve jesmo.
RAZMOTRITE
itajte tekst iz Jevanelja po Jovanu 3,7-15. Zapazite sa koliko jednostavnosti
Isus iznosi metod koji je Bog obezbedio da bi nas vratio Sebi i da bi nam dao
ivot u izobilju. Zatim, u glavnim crtama opiite kako neko moe biti spasen.
Nauite napamet te korake da biste uspeli da ih primenite u svom odnosu sa
Isusom i da ih koristite kao orue za zadobijanje dua.
Razmiljajte o Isusovoj smrti i koracima ka spasenju koje ste zapisali. Postavite
sebi sledea pitanja: (1) Da li sam sagledao svoj odnos sa Bogom na nain kako
ga je Isus predstavio Nikodimu? (2) Da li sam slian Nikodimu zaokupljen
Pismom, crkvenom tradicijom i svojom ulogom unutar crkve, ali mi je jo uvek
potrebno da podignem svoj pogled prema Isusu i Njegovoj rtvi? (3) Da li ve-
rujem da je Isus uinio dovoljno za mene da bih mogao da budem siguran u
Njegovo delo izvreno u moju korist? (4) Koju ulogu imam u procesu spasava-
nja i obnovljenja?
U svom razredu napravite scenski prikaz susreta izmeu Isusa i Nikodima.
Odvojte vreme da razgovarate kako je odnos izmeu Isusa i Nikodima, dok ste
posmatrali kako se odigrava, uticao na vas i va razred. Razmotrite da li je taj
scenski prikaz promenio nain na koji se odnosite prema Isusu i kako shvatate
svoj hod sa Njim.
Pronaite u pesmarici ili meu savremenim duhovnim pesmama himne koje
se usredsreuju na Hristovu rtvu, ili koje imaju pokajanje, spasenje i otkuplje-
nje kao temu.
Tokom bogosluenja ili molitvenog okupljanja upotrebite neke od tih himni
koje naglaavaju krst i spasenje.
POVEITE
Dela apostolska 4,1-12.
Elen G. Vajt, Put Hristu, str. 17-22. orig.
Adventistiki hriani veruju, Nauka o spasenju, str. 133-173.
Din A. Kelner, Fulton, Merilend, SAD
Od 2. do 8. avgusta 2014.
Po u ka 6
Odgovori Isus i ree mu: Zaista, zaista ti kaem; ako se ko
nanovo ne rodi, ne moe vidjeti carstva Boijega.
(Jovan 3,3)
Rasti u Hristu
50
UVOD (Jovan 3,3)
NOVI IVOT, NOVA PRAVILA
2. avgust 2014.
Su
Nebeski Otac nam je dao ivot. A stvori Gospod Bog ovjeka od praha ze-
maljskoga, i dunu mu u nos duh ivotni; i posta ovjek dua iva. (1. Mojsijeva
2,7) I Gospod Bog pusti tvrd san na Adama, te zaspa; pa mu uze jedno rebro, i
mjesto popuni mesom; i Gospod Bog stvori enu od rebra, koje uze Adamu, i do-
vede je k Adamu. (1. Mojsijeva 2,21.22)
Dok god je prvi par ostajao u Bojoj ljubavi, boravio je u Edemu. Meutim,
veini od nas poznato je da nisu posluali Njegovu zapovest da ne jedu sa drve-
ta poznanja dobra i zla. Ipak, ak i kada su upravo to uinili, Bog je nastavio da ih
voli, kao i sve ljude koji su nastali posle njih. Njegova ljubav najbolje se pokaza-
la na krstu kada je Njegov Sin Isus umro za grehe oveanstva (Rimljanima 5,8).
Svojom smru na krstu Isus je trijumfovao nad silama zla. On koji je pokorio de-
monske duhove tokom svoje zemaljske slube, slo-
mio je njihovu silu i osigurao njihovu konanu pro-
past. Isusova pobeda omoguila nam je da i mi po-
bedimo sile zla koje tee da nas nadvladaju, dok ho-
damo sa Njim u miru, radosti, sigurni u Njegovu ljubav.
1

U Jevanelju po Jovanu 3,3.5. Isus kae da ako se ne rodimo nanovo, ne mo-
emo vidjeti carstva Boijega. To novoroenje podrazumeva da treba da bude-
mo roeni od Svetog Duha. Znai da smo, kao novoroena djeca, eljni razu-
mnoga i pravoga mlijeka, da o njemu [uzrastemo] za spasenije. (1. Petrova 2,2)
Da, Boja re nam daje ivot.
Ba kao to se prvo fziki raamo, hranimo i rastemo, tako nam je potrebno
i duhovno roenje da se hranimo Bojom reju da bismo mogli da rastemo u
Hristu. To je ono to Bog eli za nas da rastemo na takav nain.
Dok budemo prouavali pouku za ovu sedmicu, podsetiemo se kako Bog
eli da Njegovi mladi budu preobraeni Njegovom spasonosnom blagodau,
dok se hrane Njegovom reju. Kao to je Solomun traio mudrost od Boga, trai-
mo i mi novoroenje u Hristu i veliku elju da prouavamo Njegovu re.
Doua A. Kadogan, Krajstr, Barbados, Zapadnoindijska Ostrva
1 Seventh-day Adventists Believe. . . sec. ed. (Pacific Press

, Boise, Id., 2005), p. 149.

Boja re nam
daje ivot.
51
DOKAZ (Luka 9,23.24; Galatima 2,20)
TAJNA LEPTIRA
3. avgust 2014.
Ne
Leptiri su udesna stvorenja. Ali, kako ona runa gusenica moe da postane
takav prelepi leptir? Posle roenja, gusenica tokom prve tri sedmice neprekidno
jede. Kada doe pravi trenutak, ona se uauri i prelazi u stadijum lutke koji traje
dve sedmice. Niko sigurno ne zna ta se tako udesno dogaa u auri, pre nego
to se pojavi leptir. Rairivi svoja raskona krila, leptir polee da bi otpoeo svoj
neobini ivotni ciklus.
Nae rastenje u Hristu je slino tome. Ba kao to
gusenica odbacuje sebe da bi postala neto potpu-
no drugaije, tako i hrianin umire sebi da bi postao
novo stvorenje u Hristu.
Prvo to zapaamo kad posmatramo gusenicu je njen ogroman apetit, oso-
bina koju i mi moramo imati u duhovnom smislu. Kada ne bi neprekidno jela,
gusenica ne bi dostigla dovoljnu masu, niti dovoljno masnoa da obezbedi svoj
preobraaj. Tako ni Bog ne moe da preobrazi nas, ako svakog dana ne provodi-
mo znaajno vreme u jedenju i varenju Boje rei Hleba ivota. Drugi i naj-
vaniji deo u ivotu gusenice je njen stadijum lutke. Ba kao to gusenica razla-
e svoje telo tokom tog razdoblja, tako i mi moramo umreti sebi da bismo razvili
karakter po ugledu na Hrista. Kada odluite da odbacite svoje sebine elje, vaa
odlunost postaje vrsta i titi vae srce doputajui Isusu da vas preobrazi iznu-
tra prema spoljnom svetu. Taj proces ponekad moe biti prilino otean. Zbog
toga moramo obilno da se hranimo iz Boje rei. Prema tome, kada naiu teka
vremena, moemo se setiti Njegovih obeanja, saveta i zapovesti.
Umiranje sebi je svakodnevni zadatak. Svakog dana mi se malo-pomalo pre-
obraavamo u prelepu dostojanstvenu osobu koju i Bog ceni. A kad se Isus vrati,
On e nam dati i novo telo. Stoga, za sada, dozvolimo Njegovoj slavi da blista u
nama. Rastimo u Njegovoj ljubavi i istini svakog dana, sve do Njegovog povratka.
ODGOVORITE
1. ta jo moemo uiniti osim to traimo one Boje rei i obeanja, koja e nam
pomoi da se borimo protiv svojih grenih sklonosti?
2. ta za vas znai biti iva rtva? Na koji nain se moete pripremiti da donesete
teke odluke i stanete na Boju stranu?
Ano F. arl, Krajstr, Barbados, Zapadnoindijska Ostrva
Umiranje sebi
je svakodnevni
zadatak.
52
LOGOS (Psalam 51,10; Luka 9,23.24; Rimljanima 13,14)
ZAMENITI STARO ZA NOVO
4. avgust 2014.
Po
Nove cipele mogu nam u poetku biti pomalo neudobne, ali na kraju se raz-
gaze. esto oduevljeno zapoinjemo neki novi program ishrane i vebanja, ali
ne proe mnogo vremena pre nego to naa odlunost pone da slabi. Novo
ovo, novo ono. O emu god da je re, oduevljenje ne traje dugo. ta je onda Isus
zaista mislio kada je rekao: Valja vam se nanovo roditi? (Jovan 3,7) Da li je to
trebalo da bude samo jo jedna beznaajna tenja, ili jo jedno oduevljenje koje
e ubrzo izbledeti?
Odluka sa velikim posledicama (Psalam 51,10; Jezekilj 36,26; Zaharija
3,1-4)
Novoroenje je, zapravo, dogaaj koji donosi vene vrednosti. Zbog toga se
nama valja... nanovo roditi. To nije neka sitna popravka, niti privremeno reenje
naeg stanja. Davidova molitva da Bog stvori u njemu isto srce (Psalam 51,10)
govori o jednom sasvim novom usmerenju o tenji da stoji pred Bogom obu-
en u Hristovu pravdu (Jezekilj 36,26; Zaharija 3,1-4). To novo shvatanje oznaava
se kao opravdanje i ostvaruje se kada prihvatimo Isusovu blagodat. Kada se
opravdamo verom u Hrista, Njegova pravednost se pripisuje nama. Mi smo pravi
pred Bogom zahvaljujui Hristu, naoj Zameni. Bog, kae Pavle, Onoga koji ne
znadijae grijeha nas radi uini grijehom, da mi budemo pravda Boija u Njemu.
(2. Korinanima 5,21) Kao pokajani grenici doivljavamo potpuno i sveobuhvat-
no oprotenje.

Taj put ka potpunoj promeni je neto to se deava iz dana u dan.
Na karakter je preobraen tako da su nai postupci zasnovani na vrednosti-
ma. Taj preobraaj je poznat kao posveenje.
Posveenje svakodnevni proces (Luka 9,23.24; Jovan 3,1-16; Titu 3,4-7)
Izgleda da Nikodim nije razumeo ta znai biti nanovo roen. On nije shvatao
da to iskustvo prevazilazi ono to je privremeno i fziko. Tu nema zasluga otaca.
Niko drugi to ne moe uiniti umesto nas. Mi moramo biti nanovo roeni! Ba kao
to su uenici pogreno razumeli Boje carstvo i Isusovu slubu, tako je i Nikodim
pogreno razumeo proces obraenja i sutinu novog ivota u Hristu.
Novoroenje je isto tako i dar Svetoga Duha. Mi ga ne moemo zaraditi niti
naslediti. Vano je, meutim, da razumemo da novoroenjem ne gubimo svoju
savest, niti kontrolu nad svojim ivotom. To zapravo znai da se mi posveujemo
Bogu do te mere da Mu doputamo da menja na nain ivota, nae vrednosti,
ponaanje i razlog za ivot.
1 Seventh-day Adventists believe. . . sec. ed. (Pacific Press, Boise, Id., 2005), p. 137.
53
Da bismo bili posveeni neophodno je da se ukljuimo u odreene duhov-
ne aktivnosti kao to su molitva, prouavanje Biblije, pomaganje onima koji su
manje sreni od nas, razmiljanje o Bojoj rei, zajednitvo, bogosluenje, itd.
Tada, sa svakim danom koji prolazi, nae isceljenje i preobraenje napreduje i
On [Hristos] nam daje sve vee pobede nad silama tame. Njegova pobeda nad
svetom je garancija naeg izbavljenja iz ropstva grehu. (Jovan 6,33)
2
Rezultati posveenja (Rimljanima 13,14; Jevrejima 3,14; Titu 3,5)
Opravdanje je ono to Bog ini za nas, dok je posveenje ono to Bog ini u
nama.
3
Posveenje raa u nama plodove Duha. Rod je duhovni ljubav, radost,
mir, trpljenje, dobrota, milost, vjera, krotost, uzdranje. (Galatima 5,22.23)
Razvoj ovih plodova u naem ivotu re-
zultat je prirodnog delovanja Svetog Duha
u nama. Duh razvija karakterne osobine koje
se nalaze u Hristovoj prirodi. One su rezultat
Hristovog upravljanja mi ih ne moemo stei tako to emo se truditi da ih razvi-
jemo bez Njegove pomoi. Ako elimo da plod Duha raste u nama, moramo sje-
diniti svoj ivot sa Hristovim (videti: Jovan 15,4.5). Moramo Ga poznavati, voleti,
misliti o Njemu i ugledati se na Njega. Kao rezultat toga ispuniemo pravi smisao
Zakona da volimo Boga i svoje blinje.
4
ODGOVORITE
1. Rast plodova Duha u naem ivotu samo je jedan od rezultata procesa posvee-
nja. Setite se bar jo tri razliita rezultata. Koji biblijski tektstovi podupiru va od-
govor?
2. Zbog ega je legalistiko shvatanje poslunosti toliko tetno za nae hriansko
iskustvo?
3. Kaemo da je blagodat besplatna. Ipak, ona Boga mnogo kota. Zbog ega je to
tako?
4. Tekst u Jevrejima 10,25 kae: Ne ostavljajui skuptine svoje, kao to neki imaju
obiaj, nego jedan drugoga svjetujui... Na koji nain nae meusobno svjeto-
vanje (i ohrabrivanje) slui kao pokreta za rastenje u Hristu?
5. Koji je najbolji nain da ohrabrimo jedni druge? Koji je najgori nain?
Metju Grivs, St. Filip, Barbados, Zapadnoindijska Ostrva
Novoroenje je dar
Svetoga Duha.
2. Isto, str. 139.
3 Isto, str. 138.
4 Life Application Study Bible (Tyndale House Publishers, Inc), p. 2125.
54
SVEDOANSTVO (Matej 5,17)
POELO JE U ZATVORU
5. avgust 2014.
Ut
Zato ako je ko u Hristu, nova je tvar; staro proe, gle, sve novo postade.
(2. Korinanima 5,17) Hristovom silom, ljudi i ene uspevali su da prekinu lance
grenih navika. Uspevali su da se oslobode sebinosti. Bogohulnik je postajao
poboan, pijanica trezvenjak, raskalaan neporoan. Due koje su nosile sotonin
lik, preobraavale su se i postajale sline Bogu. Ova promena sama po sebi pred-
stavlja udo nad udima. Ova promena izazvana Bojom reju, jedna je od najdu-
bljih tajni Rei. Mi je ne moemo razumeti; moemo samo verovati, kao to stoji u
Pismu, da je Hristos u nama, nada slave.
1

Poto sam poslednjih nekoliko godina bio ukljuen u slubu za ljude u za-
tvoru, mnogo puta sam bio svedok tog uda. Ni vreme ni mesto mi ne dozvo-
ljavaju da govorim o promenama kojih sam bio svedok u ivotu tih mukaraca i
ena koji su nekad bili pod vlau sotone, a sada ive
novim ivotom u Hristu. Ti novoroeni hriani ne-
kada su beali od Boga, iveli greno i nisu marili ni
za koga i ni za ta osim za sebe same. Oni sada sva-
kodnevno itaju Njegovu re, mole se jedni za druge
i objavljuju Radosnu vest ostalim zatvorenicima.
Za njih je ta promena srca otpoela u zatvoru. Za mnoge druge enja za
Bogom rodila se na nekom drugom mestu. Nije vano gde je to poelo. Novi i-
vot je poeo, i obeanje o Njegovoj ljubavi ivi u njima.
Delo milosti u srcu nije delo jednog trenutka. To je plod neprekidnog, sva-
kodnevnog straenja i verovanja u Boja obeanja. Onoga koji se kaje i veruje,
koji gaji poverenje i ozbiljno tei za Hristovom obnavljajuom milou, Bog nee
otpustiti praznog. Podarie mu blagodat. Aneli koji su poslani da slue, pomoi
e mu u nastojanju da napreduje.
2

U svojim naporima da dostigne ideal koji mu je Bog postavio, hrianin ni
zbog ega ne sme da oajava. Moralno i duhovno savrenstvo Hristovom blago-
dau i Njegovom snagom obeano je svima. Isus je Izvor snage, Vrelo ivota.
3

ODGOVORITE
1. Da li se taj preobraaj odigrao u vaem ivotu? Ako nije, zbog ega?
2. Kada ste bili najblii Bogu? Kako moete obnoviti tu bliskost?
Tajron Tejlor, Krajstr, Barbados, Zapadnoindijska Ostrva
1 Elen G. Vajt, Apostolska crkva - Hristovim tragom, str. 476. orig.
2 Vajt, Evangelizam, str. 287.
3 Elen G. Vajt, Boja zadivljujua blagodat, str. 107.
Hrianin ni zbog
ega ne sme da
oajava.
55
6. avgust 2014.
PROMENA SRCA
PRIMENA (Psalam 51,10; Jezekilj 36,26) Sr
Maks Lukado je na sledei nain opisao kako je doiveo operaciju na srcu: Kada
su me odneli u operacionu salu, on [doktor] me je pitao da li imam jo neko pitanje za
kraj. (To nije bio ba najbolji izbor rei) Pokuao sam da budem duhovit:
Vi ete spaliti neto u mom srcu, zar ne?
To je tano.
Planirate da usmrtite elije koje se loe ponaaju?
Da, to je ono to planiram.
Kad ve budete tamo, moete li da uperite taj svoj
instrument prema mojoj pohlepi, sebinosti, oseanju nadmonosti i krivice?
On se nasmeio i odgovorio: ao mi je, to je izvan moje nadlenosti.
Naravno, ali nije i izvan Boje. Promena srca je Njegov posao.
1
Svi smo se ve sreli, ili emo se sresti, sa novoroenim hrianima iji se ivot
dramatino promenio na bolje. Bilo da ste hriani ve due vreme ili ste to tek ne-
davno postali, moda se pitate: Da li je moje srce zaista promenjeno? Promena srca
nije kao promena odee. Grena priroda koju smo nasledili ne doputa da se ta pro-
mena lako odvija. Isus mora da se umea i oblikuje od nas novo stvorenje. Kao i car
David, moramo se svakodnevno moliti za isto srce (Psalam 51,10). Promena misli i
srca je proces. Evo nekoliko saveta koje moete da sledite:
Budite alosni zbog greha u svom srcu. To je poetak promene. Sveti Duh ve de-
luje u vama, i zato traite od Boga da vam oprosti i oisti va um i pripremi ga za du-
hovno i moralno obnovljenje.
Svakog dana potvrdite svoju odluku da sledite Isusa. Molite se neprestano da On u
vama stvori isto srce i um. On e poeti da deluje u vama dajui vam nove misli i
iskrenu zainteresovanost za druge.
Molite se za postojan duh, poslunost i nepokolebljivu veru. Molitva za duhovno
obnovljenje doputa Bogu da vas u potpunosti obnovi. Budite potpuno zavisni od
Gospoda. Zatim donesite odluke u skladu sa tim i dobra dela usledie sama po sebi.
Nikad nemojte prestati da se molite da Bog obnovi vae srce. On ima planove za vas.
Jedino ako u Isusu budete ponovo stvoreni, moi ete zaista da hodate stazom sve-
tlosti (Efescima 2,10).
ODGOVORITE
ta planirate da uinite da bi vae ubeenje i odlunost ostali vrsti?
Ano F. arl, Krajstr, Barbados, Zapadnoindijska Ostrva
1 Max Lucado, God Changes Hearts, http://devotionalsdaily.com/god-changes-hearts/.
Promena srca
nije kao promena
odee.
56
7. avgust 2014.
MOLITVA
MILJENJE ( Matej 6,9-13; Jovan 15,7) e
Molitva je privilegija line komunikacije sa Bogom. Ta komunikacija ostvaru-
je se preko Svetog Duha i obuhvata govor i sluanje. Ako oekujemo da u svom
molitvenom ivotu rastemo u Hristu, onda, bez obzira da li je re o linoj ili za-
jednikoj molitvi, moramo poveriti Bogu da usmerava nae misli i utiske i da nam
obezbedi vostvo Svetoga Duha.
Molitva Oe na, koja je zapisana u Jevanelju po Mateju 6,9-13. predstav-
lja uzor molitvu koju mnogi od nas izgovaraju kao recitaciju. Nae molitve ne
smeju biti samo niz izgovorenih rei, one treba da otkrivaju stanje naeg srca.
Sindi je imala dve godine kada je, za trpezarijskim stolom, sastavila svo-
ju prvu molitvu, tek poto je dobila veliku patku od okolade. Pognula je gla-
vu i rekla: Dragi Gospode, hvala ti za patku. Amin.
Ona je govorila Bogu otvoreno i iz srca. Ako oeku-
jemo da rastemo u svom hrianskom ivotu, mo-
ramo se moliti iz srca, a ne napamet recitovati na-
uene molitve. Imajte na umu da Bog eli da Mu
iznesemo svoje alosti, radosti, potrebe i zahval-
nost. Moramo Mu otvarati svoje srce u svim okolnostima.
Tekst u Jevanelju po Jovanu 15,7. glasi: Ako ostanete u Meni i rijei
Moje u vama ostanu, ta god hoete itite, i bie vam. Ako elimo da rastemo
u Hristu i budemo onakvi ljudi kakvi Bog eli da budemo, moramo dozvoliti da
Njegove rei ostanu u nama. Dopustiti da Isusove rei ostanu u nama ne znai
samo itati Bibliju i sedminu pouku. Mnogi od nas imaju i po nekoliko Biblija u
svom domu, ali su u stanju da navedu samo dva ili tri biblijska obeanja. Kada su
Hristove rei u nama, mi doivljavamo rast, jer nas one preobraavaju u Njegovo
oblije. One postaju sastavni deo naeg svakodnevnog ivota. Nai razgovori,
postupci i misli tada bivaju usmeravani Bojom reju, koja ivi u naem srcu.
On je obeao da e se ispuniti sve to zatraimo. Zato onda tako mnogo na-
ih molitava ostaje neuslieno? Na molitveni ivot je slab, a na rast zakrljao, jer
je naa veza sa Hristom slaba. Snaan molitveni ivot usledie, kada mona Boja
re bude u nama i kada mi budemo u Njemu.
ODGOVORITE
Koje praktine korake moete preduzeti da biste omoguili da Boja re ostane
u vama?
Marsel Best, Krajstr, Barbados, Zapadnoindijska Ostrva
Moramo se moliti
iz srca, a ne
napamet recitovati
nauene molitve.
57
ISTRAIVANJE (Rimljanima 6,23; 8,1; Koloanima 1,13.14)
VIDETI BOJE CARSTVO
8. avgust 2014.
Pe
ZAKLJUAK
Rastenje u Hristu zapravo poinje smru. Prvo, Hristova smrt na krstu
je omoguila da dobijemo novi ivot da budemo slobodni od sotonine vla-
sti (Koloanima 1,13.14), slobodni od osude za greh (Rimljanima 8,1), slobodni
od smrti kao kazne za greh (Rimljanima 6,23) i dovela do pomirenja izmeu
Boga i ljudi. Drugo, umiranje sebi omoguava nam da preuzmemo ivot koji nam
Hristos nudi. Tree, kao rezultat toga, mi hodamo u novini ivota.
*
RAZMOTRITE
Prouite metamorfozu gusenice u leptira. Sledei video zapisi mogu predstav-
ljati dobar poetak: http://www.youtube.com/watch?v=JkWr5k2H__Y (guse-
nica prelazi u stadijum lutke) i http://www.youtube.com/watch?v=Gt-5lS9hJFA
(leptir se pojavljuje iz aure).
Razmiljajte o tome koliko je rastenje u Hristu slino procesu koji je potreban
da bi gusenica postala leptir.
Prouavajte sa grupom ili samo sa jednim prijateljem neki tekst koji se odnosi
na temu rastenje u Hristu. ega treba da se odreknete da bi se to rastenje
ostvarilo u vama?
Napravite sliku koja prikazuje svaki plod Duha na delu (videti: Galatima
5,22.23).
Otpevajte himnu Za sva doba i vremena, koja se nalazi pod brojem 432. u
pesmarici Hrianske himne. Zatim sastavite jo jednu strofu u kojoj ete govo-
riti o svojoj linoj elji da budete slini Isusu.
POVEITE
Elen G. Vajt, Put Hristu, Rastenje u Hristu, str. 67-75. orig.
Adventistiki hriani veruju, str. 158-173. orig.
Wesley L. Gerig, Fruit of the Spirit, http://www.biblestudytools.com/dictio-
naries /bakers-evangelical-dictionary/fruit-of-the-spirit.html.
Lin Bruer, Bruklin, Njujork, SAD
Od 9. do 15. avgusta 2014.
Po u ka 7
Novu vam zapovijest dajem da ljubite jedan drugoga, kao to Ja
vas ljubih, da se i vi ljubite meu sobom. (Jovan 13,34)
iveti kao Hristos
59
9. avgust 2014.
KAO ISUS
UVOD (Jovan 13,34) Su
eriti je vie od bilo ega elela da bude kao Isus. itala je Jevanelja i pravila li-
stu Njegovih osobina. On je bio saoseajan, spreman da oprosti i prihvati ljude, pun
ljubavi, samoportvovan, voljan da utei i podri. Svojski se trudila da se ugleda na
Njega, pa ipak njen lini ivot delovao joj je prazno i nezadovoljavajue. Iscrpljena i
obeshrabrena, sklupala se u svojoj fotelji i plakala, sve dok nije zaspala.
Topla ruka spustila se na njen obraz i obrisala joj suze. Snane ruke su je uhvatile
u vrst zagrljaj. Nije bila sigurna da li je to san ili java, ali mogla je da oseti Njegovo
srce koje je kucalo za bezbroj ljudi. Proaputao je njeno ime: eriti, a to je zazvu-
alo kao ista ljubav.
Otvorila je oi i pogledala u Njega. Hiljade razliitih oseaja naizmenino se sme-
njivalo na Njegovom licu radost, briga, zadovoljstvo, bol. Ali u osnovi svih njih na-
lazilo se snano oseanje ljubavi. Osmehnuo joj se kao da je sva Njegova panja bila
posveena iskljuivo njoj. Ipak, oseala je da je On podjednako svestan mnogo ega
drugog, kao da je neposredno povezan sa bolom i radou itavog univerzuma.
Okrenula se i naslonila na Njegove grudi u elji da gleda u istom pravcu kao
i On. U prvom trenutku, sve to je mogla da zapazi bilo je talasanje nepregledne
mase ljudi. Ali, kad god bi se usredsredila na
jednu osobu, ona bi zauzimala itav njen vido-
krug. Osetila je tiho beznae usamljenog starca
iz njene ulice, kome je upravo reeno da boluje
od Alchajmerove bolesti. Osetila je uas mlade
ene u kancelariji koju maltretira kolega, a ago-
nija prijatelja ijeg je malog sina ubio pijani vo-
za, razdirala je njeno srce.
Povikala je, ali Njegove snane ruke su je drale vrsto i sigurno. elela je da za-
gnjuri svoje lice u Njegove grudi i tako zauvek ostane, zatiena od muke beskraj-
nog saoseanja.
Samo elim da budem kao Ti.
Znam, eriti. Zato sam te doveo ovde, da bude u Mom toplom naruju, da vidi
ljude onako kako ih Ja vidim i oseti njihov bol onako kako ga Ja oseam. Sada tre-
ba da ih voli kao to ih Ja volim. Treba da uini neto za njih. Moe se vratiti ovde
kada poeli. U stvari, to ee bude dolazila, to e vie liiti na Mene.
ODGOVORITE
Kako Isus pun ljubavi moe da vam pomogne da vie volite druge?
Karen Holford, Krif, kotska

Hiljade razliitih
oseanja naizmenino
se smenjivalo na
Njegovom licu.
60
LOGOS (3. Mojsijeva 19,18; Luka 24,32; Jovan 13,34; 15,4-12; Dela apostolska 10,38)
KAKO JE ISUS IVEO?
10. avgust 2014.
Ne
itajte Njegov dnevnik (Matej 9,36; 20,28; Jovan 13,1-5; 19,25-27;
Dela apostolska 10,34-38)
Da li se ikad zapitate kako je Isus zaista iveo? Proitajte zato tekstove iz 9.
poglavlja Matejevog, i 13. poglavlja Jovanovog Jevanelja. Opratao je grehe,
odavao priznanje veri, leio bolesne, pozvao jednog carinika da bude uenik, od-
lazio na veere, dopustio neistoj eni da dodirne njegovo odelo, vratio mrtvu
devojicu u ivot, raspravljao sa farisejima, oprao prljave noge svojim uenicima
i postarao se za svoju majku. Pouavao je ljude o Bojem carstvu i izleio mnoge
bolesne. A zato? Zato to se saalio na njih.
Da li eli da ivi kao Isus? Onda idi, i ti ini tako. (videti: Luka 10,36-37) U
redu, vi ne moete da opratate grehe kao Bog, ali moete da oprostite svojim
prijateljima, pa ak i neprijateljima. Ne moete da izleite rak, ali moete da ob-
novite naruene odnose, da dopustite nedodirljivom da vas dotakne i da govori-
te o Isusu pred mnotvom. A zato? Zato to ste Isusov rob, i ako On ivi u vama,
onda ne moete da ne inite tako!
Da li Isus odreuje samo blinjeg? (Luka 10,30-37)
Kada sluamo priu o milostivom Samarjaninu, esto oseamo poziv da ra-
zmislimo ko je zaista na blinji. Sigurno je, do sada ve znamo odgovor na to
pitanje! To je svako kome je potrebna naa pomo! Ali ne pozivaju nas esto da
razmislimo ko smo mi u toj prii. Nadam se da me Bog ui kako da ne budem kao
svetenik i levit i kako da postanem Samarjanin.
Pruiti ljubav tamo gde je potrebna (Matej 25,31-46)
Neposredno pre izvetaja o tome kako se Hristos odrekao svog ivota, Matej
nam iznosi Njegove kratke prie o tome kako iveti pravim, praktinim hrian-
skim ivotom. Ako posle itanja tog teksta ne budete znali ta treba da inite,
onda moda nikada neete ni znati!
Pre mnogo godina etao sam se jednom ulicom u turistikoj zoni Bangkoka.
Bila je velika guva, bilo je toplo, a jedan stari, mravi, izborani prosjak sedeo je
sklupan na trotoaru. Nita novo. Meutim, do njega je sedeo drugi ovek je-
dan zapadnjak, koji je hranio prosjaka, dok je masa ljudi prolazila ne obraajui
panju na njih. Zapitao sam se da li u pasou tog zapadnjaka na onom delu gde
stoji mesto roenja/nacionalnost stoji: Samarjanin. Zastao sam i posmatrao ih.
Ponekad je potreban drugi ovek da bi nam pokazao kako je Isus iveo.
61
Govor mrnje, govor ljubavi (Luka 6,27.28.32-36)
Drugi deo 6. poglavlja Jevanelja po Luci predstavlja osnovna uputstva za
narod Carstva. Pogledajte neke od kljunih rei u tim stihovima: ljubav;prijatelj;
odmazda;dobrota; nagrada; slep; posluan; traenje; isceljenje; sud; oprotaj; sa-
aljenje; davanje. Neke od tih rei su pretee dok su druge rei ljubavi.
Zanimljivo je da Isus nikada nije morao da ui svoje sluaoce o tome ko su, i kako
izgledaju njihovi neprijatelji, jer to su svi znali. Umesto toga, On je proveo tri i po
godine govorei i pokazujui kako da se odnose prema ljudima. to vie itamo
i razmiljamo o Njegovim reima i delima, vie saznajemo o tome ta znai ive-
ti kao On. Sve to treba da uradimo je da to primenimo u praksi. Da bismo iveli
kao Isus, moramo da (1) itamo Njegova uputstva, (2) uimo od velikog Uitelja
i (3) inimo ono to On trai.
Ostati povezan (Jovan 15,412)
Mnogi od nas ive u gradovima i nemaju
pojma o tome kako se gaji groe. Ali u sta-
rom Izrailju vinogradi su bili neto uobiaje-
no, tako da su svi znali o emu Isus govori.
Moda bi On danas upotrebio neku sliku iz sveta tehnike da bi naglasio svoju mi-
sao. U svakom sluaju, On nas ukljuuje. Mi ostajemo ukljueni i dobre stvari se
deavaju. Iako se iskljuimo, na ivot se Isusom se raspada! Kao u prii o ovcama
i jarcima, i mi imamo jednostavan izbor. Donosimo plodove ili bivamo odseeni.
Ako se drimo tehno slika, prizor na ekranu mog monitora pokazuje kakav
je moj odnos sa Isusom. Kada se veza prekine, ekran ostaje crn. Pratite put ljuba-
vi: (1) Bog je ljubav; (2) Njegova ljubav pokazala se u Isusovom ivotu; (3) Njegova
ljubav je na raspolaganju svima koji eznu za njom; (4) Boja ljubav struji preko
Isusa do vas i mene; i (5) preko nas, Boja ljubav tee prema svetu koji je edan.
Ako se poveemo sa Isusom im se ujutru probudimo, i ako osveavamo tu
vezu tokom celog dana, iveemo pravim hrianskim ivotom.
ODGOVORITE
1. Da li treba da platim bolniki raun za opljakanog stranca kao to je uinio do-
bri Samarjanin?
2. ta zaista u praktinom smislu znai ostati povezan sa Isusom? Kako mogu biti
siguran da sam povezan?
3. Koliko puta tokom dana uinim neto to bi Isus uinio ne zato to elim da za-
radim nagradne poene, ve zato to ne mogu da ne dozvolim Isusu da deluje
preko mene? Da li mi je u tome potrebno neko poboljanje?
Majk Luis, kotska
Ponekad je potreban
drugi ovek da bi nam
pokazao kako je Isus
iveo.
62
11. avgust 2014.
IMATI SRCE KAO TO JE ISUSOVO
SVEDOANSTVO (Matej 25,31-46) Po
Isus nije skrivao nijednu re istine, ali uvek ju je s ljubavlju iznosio. U svojim
odnosima sa ljudima, pokazivao je uzvieno, istanano razumevanje i ozbiljnu,
ljubaznu panju. Nikad nije bio grub, nikada nepotrebno nije izgovorio otru
re, nikada nije zadao bol osetljivoj dui. Nikada nije prekorevao ljudsku slabost.
Govorio je istinu, ali sa ljubavlju. Osuivao je licemerstvo, neverstvo i greh, ali
kada je izricao otre ukore u Njegovom glasu oseale su se suze... Njegov ivot
bio je ivot samoodricanja i brinog staranja za druge. U Njegovim oima svaka
dua bila je dragocena. Iako je u svom ponaanju uvek iskazivao boansko dos-
tojanstvo, On je svakom lanu Boje porodice ukazivao najnenije potovanje. U
svim ljudima gledao je grene due koje u skladu sa svojim zadatkom, treba da
spase.
To je Hristov karakter koji je otkriven u Njegovom ivotu. To je Boji karak-
ter.
1
Milost je osobina koju ljudi mogu deliti sa Bogom. Kao
i Hristos, ovek moe da prihvati Boju ruku i bude u ko-
munikaciji sa boanskom silom. Nama je dato da vrimo
slubu milosti za nae blinje. Obavljajui tu slubu, mi
saraujemo sa Bogom. Dobro je, dakle, da budemo milos-
tivi kao to je milostiv na Otac na Nebu.
Milosti hou, kae Bog, a ne rtve. Milost je ljubazna, saaljiva. Boja milost
i ljubav iste duu, oplemenjuju srce i oslobaaju ivot od sebinosti. Milost je
ispoljavanje boanske ljubavi i pokazae se u ivotu onih koji, poistovetivi se sa
Bogom, slue Mu osvetljavajui nebeskom svetlou put svojih blinjih.
Stanje u kome se mnogi nalaze poziva na ispoljavanje iskrene milosti. Hriani
u svojim meusobnim odnosima treba da se vladaju prema naelima milosti
i ljubavi. Oni treba da iskoriste svaku priliku da pomognu blinjima u nevolji...
Kako hoete da ine vama ljudi. To su naela koja bi bilo dobro da negujemo.
2
ODGOVORITE
1. Kako moemo sve ljude posmatrati Isusovim oima da bismo im mogli pomoi
da se oseaju voljenim i prihvaenim?
2. Setite se nekoga kome je potrebna vaa iskrena milost. ta moete uiniti ve
ove sedmice kako biste mu pokazali Boju ljubav?
Berni Holford, Krif, kotska
1 Elen G. Vajt, Put Hristu, str. 11.12. orig.
2 White, To Be Like Jesus, p. 187.
Boja milost
i ljubav iste
duu...
63
12. avgust 2014.
ZATO JE DOBRO DA BUDETE LJUBAZNI
DOKAZ (Matej 25,31-46) Ut
Biti ljubazan prema drugima jedan je od najboljih naina da se oseate sreno
i uspeno suprotstavite depresiji. Jedna studija iz 2008. godine pokazala je da su
najsreniji oni koji najvie novca troe na druge, i da su najmanje sreni oni koji
naj manje troe na druge.
1
Druga studija je otkrila da se ljudi koji planiraju da uine
pet ljubaznih dela odreenog dana u svakoj sedmici oseaju srenije. Ta studija je,
takoe, naglasila vanost ulaganja napora u postizanje ljubaznosti i pronalaenja
novih i stvaralakih metoda da budemo prijatni prema drugima.
2
Biti ljubazan je
dobro i za nae fziko zdravlje. To nam moe pomoi da zatitimo srce, da ojaamo
imunitet i pokrenemo oslobaanje endorfna.
3

Jedan od najvanijih vidova ljubaznosti je jaa-
nje saoseanja u naem srcu. To dovodi do oslo-
baanja hormona oksitocina koji nam pomae da
osetimo unutranju toplinu i sreu. Ljubaznost
nas navodi da razmiljamo o potrebama drugih i
inimo ono to e unaprediti na odnos sa njima;
to se vie oseamo povezani sa drugima, utoliko smo sreniji.
Jedan dokument koji je nedavno izdala vlada Ujedinjenog Kraljevstva u elji
da unapredi pozitivno oseanje linog zadovoljstva savetuje da uinite neto
lepo za nekog prijatelja ili za nekoga koga ne poznajete. Zahvalite se nekome.
Smeite se. Volontirajte. Pridruite se nekoj drutvenoj grupi. Gledajte napolje,
kao i unutra. Sagledati sebe i sopstvenu sreu kao neodvojivi deo ire zajednice,
moe vam biti od izuzetne koristi i povezati vas sa ljudima koji vas okruuju.
4
To
je dobar nain da ponete da ivite kao Isus.
ODGOVORITE
1. Zato nas je Bog, prema vaem miljenju, umreio tako da ljubaznost, koju po-
kazujemo drugima ini dobro i nama samima?
2. Koje prednosti ste doiveli kao rezultat svoje ljubaznosti prema drugima?
Betani Kregs, Oksford, Engleska
1 E. W. Dunn, L. B. Aknin, and M. I. Norton, Spending money on others promotes happiness,
Science, 319, 168788. (2008)
2 Kennon M. Sheldon and Sonja Lyubomirsky, How to increase and sustain positive emotion:
The effects of expressing gratitude and visualizing best possible selves, The Journal of Positive
Psychology, April 2006.
3 Melinda Smith and Jeanne Segal, Laughter is the Best Medicine, http://www.helpguide.org/
life/humor_laughter_health.htm.
4 Mental Capital and Wellbeing: Making the most of ourselves in the 21st century, Go-
vernment Office for Science, 2008, p. 24.
Jedan od
najvanijih vidova
ljubaznosti je
jaanje saoseanja
u naem srcu.
64
13. avgust 2014.
NAPREDOVANJE UZ POMO NEPRIJATELJA
PRIMENA (Luka 6,27.28.32-36) Sr
Nama su potrebni neprijatelji teki ljudi koji nas ljute, teki ljudi koji nas iscr-
pljuju, i teki ljudi koji ele da nas samo iskoriste. Ti ljudi pomau nam da duhovno
rastemo i sazrevamo. Ipak, mnogi od nas bi verovatno poeleli da oni jednostavno
nestanu.
Isus je bio okruen tekim ljudima, ali nije se molio da Njegovi neprijatelji
nesta nu. Umesto toga ukazivao im je ljubav, milost i pratanje, a i od nas oekuje
da isto inimo. Kako da to postignemo? Evo nekoliko koraka:
Prepoznajte korovkoji sputava va duhovni rast. Ne treba daleko da idete da
biste naili na nekoga ko vam moe uzburkati nerve. Razmislite zato vas odreena
osoba nervira i budite svesni da ona otkriva odreeni duh u vama. Da li vam je
Bog poslao tu osobu koju nije mogue voleti, da bi vam pomogao da razvijete
bezuslovnu ljubav? Da li vam je poslao neku nezahvalnu osobu da bi vam po-
mogao da steknete i negujete strpljenje (Jakov 1,3.4)?
1
Budite iskreni. Zapiite svo-
ja zapaanja i molite se u vezi sa njima.
Pronaite odgovarajui lek i unitite korov u
svom ivotu. U Isusovo vreme bilo je uobiajeno
da ljudi u molitvi proklinju svoje neprijatelje. To
se moe videti iz Isusove izjave: uli ste da je ka-
zano: Ljubi blinjega svojega i mrzi na neprijatel-
ja svojega. (Matej 5,43) Meutim, Isus nas poziva
da volimo svoje neprijatelje i inimo dobro onima
koji nas mrze. Uzdrite se od spontane elje da
uzvratite istom merom. Traite od Boga Njegovu
snagu i blagodat da biste mogli da delujete u pravcu oprotenja i pomirenja.
Ostanite povezani sa vrhunskim Vinogradarom. Isus obeava da emo nap-
redovati i rasti ako ostanemo povezani sa Njim. Povezati se sa Njim, hranei se
iz Njegove rei i traei Njegovu ljubav i mudrost, jedini je nain na koji zaista
moemo voleti jedni druge (Jovan 15,4-12). Molite Ga da vas nadahne da otkrijete
nove naine na koje moete pokazati Njegovu neshvatljivu ljubav i blagodat pre-
ma onima koji vas mrze.
ODGOVORITE
1. Koje su duhovne i fzike koristi od pratanja, kako za onoga koji prata, tako i za
onoga kome je oproteno?
2. Na koji nain Isusova rtvena smrt na krstu zaista utie na va odnos prema dru-
gim ljudima?
Elizabet Iheoma, Danbartonir, kotska
1 John Ortberg, The Me I Want to Be (Grand Rapids, Mich.: Zondervan, 2010), p. 204.
Da li vam je Bog
poslao tu osobu
koju nije mogue
voleti da bi vam
pomogao da razvijete
bezuslovnu ljubav?
65
14. avgust 2014.
VOLETI I DAVATI U ZAJAM
MILJENJE (Luka 6,27.28.32-36) e
Kao hriani, trudimo se da budemo ljubazni, paljivi i ivi primer Hristove
ljubavi prema drugima. Veliki deo naih napora usmeren je pokazivanju razume-
vanja za razliita miljenja i obiaje, i da podrimo drutvo u kome emo moi da
ivimo prema sopstvenom izboru, kao to verujemo da i drugi imaju pravo da
ive u skladu sa svojim izborom. Nemamo neprijatelje moda zato to sami sk-
romno ivimo, dok istovremeno nastojimo da prema drugima pokaemo toler-
anciju i Boju udesnu blagodat. uvajui dobre odnose smanjujemo opasnost
po sebe, svoj identitet i svoja verovanja, i izbegavamo otvoreni sukob sa onima
koji veruju drugaije od nas.
Luka, meutim, predlae drugaiji pristup. Umesto da stvaramo okruenje u
kome na izbor i nain ivota nee biti izloeni velikom riziku (Luka 6,32), reeno
nam je: Dajite u zajam [i svojim neprijateljima] ne nadajui se niemu. (35. stih)
Taj tekst otvoreno kae da svoj novac treba da pozajmljujemo ak i neprijatelji-
ma, ne oekujui uopte da nam ga vrate. Da bismo pokazali Boju milost, treba
da inimo dobro (35. stih) u tolikoj meri, da prih-
vatimo fnansijsku odgovornost ak i za one sa ko-
jima se ni najmanje ne slaemo.
Zato je vano da pokaemo tako iroku mi-
lost? Mi smo skloni da mislimo da je nae milos-
tivo ophoenje prema neprijateljima pre svega
dobro za njih, jer im pokazuje Boju ljubav na delu. Meutim, ono je isto tako
dobro i za nas, jer nam otkriva kolikom se riziku Bog izlae u svom odnosu pre-
ma nama da doivimo deo onoga to Bog doivljava, kada nam poverava svoje
najvee blago znajui da nismo u stanju da Mu se oduimo.
Dakle, iako svesno pokazivanje milosti prema neprijateljima moe pomoi da
se njihova srca promene, glavni razlog zato to inimo je da bismo zaista bili sino-
vi Najviega, jer je On blag i neblagodarnima i zlima... milostivi kao i Otac va to
je milostiv. (35. i 36. stih) Da li elim da razumem svu irinu Boje ljubavi prema
meni? Onda treba da budem spremna da nedostojnim ljudima poklanjam svo-
je vreme, novac i ostale mogunosti, da bih mogla da doivim taj otpor, koji Bog
svaki put mora da savlada udeljujui mi svoju milost. Tada mogu da saraujem sa
Bogom u delu razvijanja Njegovog karaktera u meni i u mojim neprijateljima.
ODGOVORITE
Koji rizik smatrate najteim? Da li vam to otkriva u emu bi trebalo da budete
dareljiviji, kada je re o darovima koje vam je Bog dao?
Mjuriel Logan, Krif, kotska
Da li elim da
razumem svu
irinu Boje ljubavi
prema meni?
66
SNAGA LJUBAVI
ISTRAIVANJE (Jovan 13,34)
15. avgust 2014.
Pe
ZAKLJUAK
Ljubav je bila pokretaka snaga koja je proimala Isusov ivot. Da li bi On mogao
toliko da uini za palo oveanstvo da je imao neki drugi ivotni smisao? Da li bi-
smo Ga se jo uvek seali da Ga je zanimalo samo potenje, pravda, dobrota i ljuba-
znost? injenica je da su svi ti plemeniti principi bili prisutni u Hristovom ivotu, jer
svi oni potiu iz srca koje voli. Bog je Ljubav (1. Jovanova 4,8). Poto je Isus izaao
iz Bojeg srca
1
bilo je normalno, kao to je normalno da no sledi dan, da ljubav
bude pokretaka sila u Njegovom ivotu i slubi. Otkrivajui nam Boju ljubav, Isus
je postavio uzor koji treba da sledimo. Delovanjem Svetoga Duha, On nas osposo-
bljava da volimo kao to je On voleo. To je uzvieni Spasitelj!
RAZMOTRITE
Proitajte tekst iz Jevanelja po Mateju 23,13-36. To su moda najotrije rei
koje je Isus ikad izgovorio. Kako moemo pomiriti te rei sa Njegovim karakte-
rom utemeljenim na ljubavi?
Snimite kratak intervju sa nekim ko vas voli. Zamolite tu osobu da navede ne-
koliko razloga zato vas voli. Sauvajte taj snimak.
Sluajte pesmu Love Found a Way /Ljubav je pronala nain/ na YouTube
portalu, na veb adresi: at http://www.youtube .com /watch?v=i_BXmRQ75zI.
Dovrite sledei scenario: Sve to im je preostajalo bilo je da se razvedu. Brak
rastrzan neverstvom ostavio je duboke, bolne tragove. Dok su sedeli u kancela-
riji branog savetnika Isus je uao i....
Raspitajte se kod zaposlenih u najblioj bolnici kome bi od pacijenata dobro
dola poseta i kako biste mogli da je organizujete.
Razmiljajte o tekstu iz Jevanelja po Jovanu 15,10. Kakva veza postoji izmeu
dranja Deset zapovesti i ostajanja u Hristovoj ljubavi?
Odgovorite na sledee pitanje: Kada razmiljamo o Isusovoj ljubavi, uglavnom
mislimo na Njegovu ljubav prema ljudima. Na koji nain se u Njegovoj slubi
pokazala i ljubav prema prirodi?
POVEITE
Matej 22,23-40; Jovan 17; 1. Korinanima 13; 1. Jovanova 3,11-24.
Put Hristu, 1. poglavlje, Boja ljubav prema oveku;
How Gods Love is Manifested, Parts 1 and 2 (Part. 1: http://www.whiteestate.
org/message/Love_Manifested1.asp; Part 2: http://www. whiteestate.org/messa-
ge/Love_Manifested2.asp).
N. T. Wright, Simply Jesus, Chapter 15.
Dvejn Ezmond, Hedsvil, Zapadna Virdinija, SAD
1 Na osnovu himne Blizu Bojeg srca /Near to the Heart of God/. Tekst napisao: Klilend B.
Mekfi /Cleland B. McAfee/.
Od 16. do 22. avgusta 2014.
Po u ka 8
Ne molim pak samo za njih, nego i za one koji Me uzvjeruju
njihove rijei radi; da svi jedno budu, kao Ti, Oe, to si u Meni
i Ja u Tebi; da i oni u Nama jedno budu, da i svijet vjeruje da si
Me Ti poslao. (Jovan 17,20.21)
Crkva
68
KAMEN TEMELJAC
16. avgust 2014.
UVOD (2. Timotiju 2,19) Su
Povodom polaganja kamena temeljca (ili ugaonog kamena) za novu zgra-
du mog biveg fakulteta prireena je velika sveanost. Ugledne zvanice i ostali
uvaeni gosti doli su sa svih strana da prisustvuju tom vanom deavanju. itav
dogaaj bio je uvelian pesmama i recitacijama koje su hvalile novu graevinu i
fakultet. Govornici su isticali aktivnosti koje e se odvijati u toj zgradi i znaaj koji
e ona imati za studente i lokalnu zajednicu.
Takva deavanja ne predstavlja-
ju nita novo u savremenom drutvu.
Kada se odravaju, ljudi koji im prisu-
stvuju prepoznaju posebnu vanost
institucija u iju korist se ti dogaa-
ji organizuju. Postavljanje kamena te-
meljca za jednu obrazovnu ustanovu
podsea nas na ulogu koju ta institucija ima u preobraaju drutva. Kada je re o
crkvenoj graevini, dogaaj ukazuje na duhovnu i moralnu promenu koja je po-
vezana sa njenim delovanjem.
Renik odreuje kamen temeljac kao veliki kameni blok koji se postavlja u
temelj neke nove, javne graevine od drutvenog znaaja, pri emu se odrava
posebna ceremonija.
1
Na osnovu ove defnicije, zapaamo dve vane pojedi-
nosti:
1. Kamen temeljac je veliki. Jedan od sinonima za takav kamen je stena, to
ukazuje na njegovu snagu i izdrljivost.
2. Kamen temeljac postavlja se u osnovu zgrade. To daje karakter itavoj gra-
evini, jer se sav ostali materijal oslanja na njega.
Hristova crkva bi trebalo da bude zajednica koja se odlikuje uzvienim mora-
lom i koja pokree duhovni preobraaj drutva. Kamen temeljac je postavio li-
no Hristos u prisustvu svojih uenika. Petrovim priznanjem Isusa kao Hrista, Sina
ivog Boga, temelj Crkve je uspostavljen i blagosloven (Matej 16,16-18). Zato,
predmet naeg prouavanja ove sedmice je da saznamo vie o Hristovoj linoj
ukljuenosti u oblikovanje Njegove crkve i pomoi da ona zasvetli u ovom mra-
nom svetu.
Kao vernici Crkve prepoznajmo, kao to je Petar uinio mnogo godina ranije,
kako da uzdignemo i proslavimo Ugaoni kamen na kome gradimo svoj hrian-
ski karakter.
Dord Otjeno, Mbita Point, Kenija
1 Oxford Advanced Learners Dictionary, Foundation Stone, http://oald8.oxfordlearnersdictiona-
ries.com/dictionary/foundation-stone.
Hristova crkva bi trebalo
da bude zajednica, koja se
odlikuje uzvienim moralom
i koja pokree duhovni
preobraaj drutva.
69
HRISTOS TEMELJ CRKVE
17. avgust 2014.
DOKAZ (Matej 16,18; Koloanima 2,8-10)
Ne
Crkva i njeni vernici mogu biti toliko vrsti i jaki koliko je vrst i jak njihov Ugaoni
kamen. Prema tome, vano je da razumemo da je Hristos Ugaoni kamen Crkve.
Svet se danas neprekidno menja, a neke od tih promena lako bi mogle da uti-
u na vernike Crkve da se odvrate od slube koju imaju kao hriani. Tehnologija
se razvija, i neka njena dostignua ine ivot lakim i prijatnijim. Ne dozvolimo,
meutim, da nas ta dostignua odvrate od krajnjeg cilja koji imamo kao Crkva
da upoznajemo ljude sa Hristom i da se oslanjamo na Njega za svoje potrebe.
ivot Crkve ne sme da se zasniva na bogatstvu, sigurnosti ili slavi. Umesto toga,
ona treba da uzdie Hrista kao Kamen temeljac svog postojanja. On je osno-
vao hriansku Crkvu na Sebi, ivoj Steni. To udara-
nje Stene, Njegovo telo, trebalo je da se rtvuje za
grehe sveta. Ovu Crkvu sazidanu na vrstom teme-
lju, kako je predvideo, nita ne moe da nadvlada.
*
Kada prihvatite Hrista i pridruite se Crkvi,
Biblija vam kae da vie nijeste tui i doljaci, nego ivite sa svetima i domai
ste Bogu, nazidani na temelju apostola i proroka, gdje je Kamen od ugla sam Isus
Hristos. (Efescima 2,19.20) Imajui takvo zalee, Crkva ne moe da ostvari ni-
kakav duhovni napredak ukoliko u svim svojim aktivnostima ne uzdie Hristova
uenja. Rodonaelnik naeg spasenja je Onaj koji je pobedio sotonu, smrt, pakao
i grob, i Crkva treba da bude sigurna da njen ivot u potpunosti zavisi od Hrista
kao njenog Temelja.
Kao to je Petar priznao da je Isus Mesija, tako se i od nas oekuje da kaemo
svetu da je On iv i da predstavlja sutinu nade koju imamo kao Crkva Ostatka.
Crkva koja stoji na toj Steni nee se nikad umoriti, ve e postati rodna grana loze
grana koja raa mnogo plodova. Iako je svet pun izazova, oni ak mogu i oja-
ati nau veru. Hristos je u stanju da nam pomogne da ih savladamo. On e pro-
kriti put pred nama, dok kao zajedica budemo koraali prema svom nebeskom
odreditu. Sa Hristom kao Temeljem Crkve imamo vrsto pouzdanje: Tvrdo, da-
kle, stoji temelj Boij imajui ovaj peat: Pozna Gospod svoje, i: Da otstupi od ne-
pravde svaki koji spominje ime Gospodnje. (2. Timotiju 2,19)
ODGOVORITE
Kakve posledice mogu nastati ako Crkva ne poveruje da je Hristos njen
Temelj?
Ester Orezo, Homa-Bej, Kenija
* Adventistiki hriani veruju, str. 178.
Crkva koja stoji na
toj Steni nee se
nikad umoriti.
70
TA JE POTREBNO ZA JEDINSTVO CRKVE?
18. avgust 2014.
LOGOS ( Matej 5,23.24; 7,1-5; Jovan 15,1-5; 17,20-23; Jovan 17. poglavlje 4)
Jedinstvo Crkve prevazilazi razmere naih lokalnih crkava. Sve crkve zajedno
predstavljaju Hrista i mi treba da prigrlimo tu raznolikost, dok se usklaujemo
jedni sa drugima u radu u svim oblicima delovanja. Iz tog razloga, pre nego to
je napustio svoje uenike, Hristos se molio za sve tadanje i budue vernike da
budu jedno. (Jovan 17,20.21)
Hristov poziv na jedinstvo (Jovan 17,1-19)
Sedamnaesto poglavlje Jevanelja po Jovanu predstavlja najduu Hristovu
zabeleenu propoved. Uskoro je trebalo da napusti svoje uenike i vrati se svom
Ocu. Prvo se molio za Sebe znajui vrlo dobro da je Njegova misija na Zemlji za-
vrena i da je nastupio trenutak Njegovog odlaska. Traio je Boju slavu da bi lju-
di mogli da znaju da su sva Njegova dostignua na Zemlji uinjena u slavu Bogu
Ocu.
Zatim, Hristos se molio da u Njegovom odsustvu uenici nastave da propove-
daju svetu. Molio se i za jedinstvo meu uenicima i za to da budu svesni greha
i ljudske slabosti u koju je svet ogrezao. Hristos veruje da je sve mogue onima
koji veruju u Boga. Ta molitva je predstavljala neku vrstu maturske sveanosti
za uenike!
Hristos se postarao za nae jedinstvo (Jovan 15,1-5; 17,20-23)
Kada se molio za svoje uenike, Hristos nije mislio samo na njih. Znao je da e
oni posejati seme i da e mnogo vie dua biti ponjeveno. Slika o lozi i granama
trebalo je da poui sve hriane o povezanosti koja treba da postoji u crkvenoj
porodici. Kao to je Hristos, tokom svoje misije na Zemlji zavisio od Oca, tako se i
od hriana oekuje da zavise od Hrista dok svedoe svetu. Zavisnou od Njega
kao od loze, hriani e donositi vei rod. Zato se On molio za sve budue hria-
ne da budu sasvijem ujedno, i da pozna svijet da si Me Ti poslao i da si imao lju-
bav k njima kao i k Meni to si ljubav imao. (Jovan 17,23) To je istovremeno i po-
uka i opomena za sve hriane svih vremena da ne mogu postii nita, ukoliko ne
ostanu u vezi sa Bogom i Njegovim Sinom Isusom Hristom.
ta god pokuavali sami da postignemo, bilo kao pojedinci ili kao lokalna cr-
kva, to je uzaludan trud koji samo pokazuje koliko smo odlutali od pravog Izvora
pomoi i sile. Zbog toga moramo isticati ono to nas ujedinjava i izbegavati ono
to nas deli.
Prepreke za jedinstvo (Matej 7,1-5)
Jedna od najveih pouka koje je Hristos ostavio svojim uenicima odnosi se
na vanost jedinstva. U Jevanelju po Mateju 7,1-5, On govori o najveoj prepreci
Po
71
za jedinstvo o sklonosti ka osuivanju. U svom objanjenju Hristos navodi stva-
ran razlog zato ne treba da osuujemo druge: Ne sudite da vam se ne sudi; jer
kakvijem sudom sudite, onakvijem e vam se suditi; i kakovom mjerom mjerite,
onakvom e vam se mjeriti. (Matej 7,1.2)
Pronalaenje mana u ponaanju drugih lju-
di je duboko ukorenjena navika kod mnogih
vernika Crkve. Hristos nas opominje da se oslo-
bodimo te navike radi jedinstva Crkve. Da bi-
smo bili jedinstveni, Biblija nas savetuje da se
na prvom mestu pobrinemo da oistimo sebe pred Hristom. Drugim reima, pre-
stanite da krivite druge za svoje tekoe. Usredsredite se samo na ono to va
Spasitelj oekuje od vas. Osuivanje drugih jedna je od najveih prepreka za cr-
kveno jedinstvo koju, po svaku cenu, moramo ukloniti.
Obnavljanje crkvenog jedinstva (Matej 5,23.24)
Pomirenje je jedan od najvanijih koraka koje moemo preduzeti da bismo
obnovili jedinstvo unutar Crkve. Ne vredi se pretvarati da smo bliski sa Bogom
kada nismo u miru sa ostalim vernicima u Crkvi. Druga najvea zapovest koju
nam je Hristos dao je: Ljubi blinjega svojega kao samoga sebe. (Matej 22,39)
Moemo uveliko ojaati jedinstvo Crkve ako svi kao pojedinci ponemo tako da
se ponaamo. Da bismo bili u miru sa Bogom, to zahteva da budemo posveeni
Njemu i Njegovim zapovestima. Njegove zapovesti zasnivaju se na ljubavi prema
Njemu i prema drugima. Ne moemo ostvariti jedinstvo sa Hristom, ako ne uspo-
stavimo jedinstvo sa naom braom i sestrama u Hristu. Mogunost da obnovi-
mo jedinstvo Crkve postoji jedino ako Crkva obui svoje vernike o prednostima
pomirenja i zajednikog ivljenja kao lanova jednog tela.
Mi se svi razlikujemo jedni od drugih na ovaj ili onaj nain, ali duga nae razli-
itosti je ulepana onim to nas ujedinjava.
ODGOVORITE
1. Kako moemo nadvladati izazove razliitosti kao to su rasa, nacionalnost,
drutveno-ekonomski poloaj, ili nivo obrazovanja, i upotrebiti ih da postigne-
mo vee jedinstvo u Crkvi?
2. Kako bi mladi mogli bolje da se ujedine u lokalnoj i svetskoj Crkvi da bi dopri-
neli njenom jedinstvu?
3. Koje su prednosti pomirenja? Na koji nain te prednosti doprinose jedinstvu?
Toni Filip Orezo, Najrobi, Kenija
Moramo isticati ono
to nas ujedinjava i
izbegavati ono to
nas deli.
72
SVEDOANSTVO (Jovan 13,34)
LJUBAV KLJU ZA JEDINSTVO CRKVE
19. avgust 2014.
Ut
Neposredno pre raspea, Hristos je objasnio svojim uenicima kako mogu
ostati ujedinjeni u Njemu. Na poslednjem sastanku sa svojim uenicima, Hristos
je izrazio svoju veliku elju da ljube jedan drugoga kao to ih je On ljubio. esto
je govorio o ovome. Ovo je zapovijest moja ponovo je rekao, da imate ljubav
meu sobom. Prvi nalog koji im je uputio u gornjoj sobi, dok su bili sami, glasio
je: Novu vam zapovijest dajem da ljubite jedan drugoga, kao to Ja vas ljubih, da
se i vi ljubite meu sobom. Uenicima je ova zapovest bila nova, jer se meusob-
no nisu voleli kao to ih je Hristos voleo. Video je da meu njima moraju da zavla-
daju nove misli i pobude, da u ivotu treba da sprovode nova naela; kroz Njegov
ivot i smrt treba da prime nov pojam o ljubavi. U svetlosti Njegovog samopo-
rtvovanja zapovest da ljube jedan drugog dobila je novo znaenje. Celokupno
delo milosti je stalna sluba ljubavi, samoodricanja i samoportvovanosti. U sva-
kom trenutku Hristovog boravka na Zemlji, od Njega se kao nezadriva reka izli-
va Boja ljubav. Svi koji su ispunjeni Njegovim Duhom, volee onako kako je On
voleo...
Ova ljubav je dokaz njihovog uenja. Po
tom e svi poznati da ste Moji uenici, rekao je
Isus, ako uzimate ljubavi meu sobom. Kada su
ljudi meusobno povezani, ne silom ili linim
interesima, nego ljubavlju, ispoljavaju delova-
nje jednog uticaja koji je uzvieniji od svakog
ljudskog uticaja. Tamo gde postoji to jedinstvo, dokaz je da je Boji lik obnovljen
u ljudskom rodu i da im je usaeno novo ivotno naelo. To pokazuje da u bo-
anskoj prirodi postoji sila koja se moe suprotstaviti natprirodnim silama zla i da
Boja milost pokorava sebinost svojstvenu prirodi ljudskog srca.
Ova ljubav, ispoljena u crkvi, sigurno e izazvati sotonin gnev. Hristos nije
oznaio laku stazu svojim uenicima. Ako svijet na vas uzmrzi, rekao je, znajte
da na Mene omrznu prije vas.
1
ODGOVORITE
1. Sa kojim se izazovima suoavamo zajedno kao crkva?
2. Kako te probleme moemo reiti u duhu ljubavi?
Seline Kavetsa, Najrobi, Kenija
1 Elen G. Vajt, enja vekova, str. 677.678. orig.
Svi koji su ispunjeni
Njegovim Duhom,
volee onako kako je
On voleo.
73
PRIMENA (Matej 7,1.2)
PREPREKE KOJE OMETAJU JEDINSTVO CRKVE
20. avgust 2014.
Sr
U Jevanelju po Jovanu 17,21. Hristos se moli za vernike Crkve: Da svi jedno
budu. Meutim, na osnovu razliitih problema, koje danas zapaamo u mno-
gim crkvama, znamo da sotona veto koristi nae slabosti da bi izazvao podele.
Hristos zna da je snaga u jedinstvu. S druge strane, kad nema jedinstva, sotona
moe lako da uspostavi kontrolu. Stoga je vano da svaki vernik da svoj doprinos
izgraivanju i odravanju jedinstva Crkve na sledei nain:
Uzdrite se od osuivanja drugih vernika.
Odravanje jedinstva Crkve nije uvek lako.
Mnoge prepreke stoje na putu njegovog
ostvarenja. Meutim, Hristos nas opominje da
ne osuujemo druge (Matej 7,1.2). Kada sudi-
mo drugima, izjavljujemo da je naa lina per-
spektiva istinita i da smo u pravu u svemu to
kaemo i inimo. Meutim, od nas kao hriana
oekuje se da sasluamo jedni druge i uzmemo
u obzir pozitivnu kritiku.
Prihvatite timski rad. Razmislite o injenici da je svaki od vernika u vaoj cr-
kvi obdaren na vie naina. Jedinstvo Crkve poiva na razliitosti njenih vernika
s obzirom na to ta oni mogu uiniti za njen rast i napredak. Biblija saeto iznosi
metode za reavanje problema na prijateljski nain. Ona nas poziva da je, ume-
sto da kritikujemo i preziremo one, koji sede u crkvenim klupama sa nama, bolje
da se prisetimo da je svako od nas vaan i ima podjednaku mogunost da dopri-
nese rastu Crkve.
Budite ponizni. Crkva puna vernika koji su ponosni na svoje sposobnosti i do-
stignua verovatno e biti puna i nesloge. U takvim crkvama, svaki vernik vidi
sebe kao najboljeg. Ponos se uglavnom meri na osnovu onoga to imamo, naeg
bogatstva u smislu akademskih i profesionalnih kvalifkacija i drutvenog polo-
aja koji zauzimamo. Meutim, poznavanje Boga i ispunjavanje Njegovih zahte-
va uveliko nadmauje sve druge kvalifkacije. Jedna od stvari koje On oekuje od
nas je da volimo svoje blinje kao sebe same (3. Mojsijeva 19,18; Matej 19,19).
Takva ljubav unapreuje crkveno jedinstvo. Ona moe da otvori nae oi da sa-
gledamo druge ljude iz Boje perspektive.
ODGOVORITE
Na koji nain prepreke koje ometaju jedinstvo Crkve, moemo pretvoriti u
orue za unapreenje jedinstva?
Bob Kolins, Homa-Bej, Kenija
Jedinstvo crkve poiva
na razliitosti njenih
vernika s obzirom
na to ta oni mogu
uiniti za njen rast i
napredak.
74
21. avgust 2014.
OBNAVLJANJE CRKVENOG JEDINSTVA
MILJENJE (Matej 5,23.24; Jovan 17. poglavlje) e
Nejedinstvo u Crkvi zapaa se u celom svetu i tome doprinose mnogi inioci.
Neki od tih inilaca podrazumevaju ravo upravljanje, etnike razlike, nedostatak
potenja i nejedinstvo meu vernicima. Bez obzira na uzrok, vano je da Crkva
obnovi svoje jedinstvo na nain koji ukazuje na Hristov karakter.
Izgleda da su u mnogim crkvama vernici vie zainteresovani za takve stvari
kao to su desetak, izgradnja crkve i programi evangelizacije nego za duhovni
rast i razvoj. Meutim, ukoliko vernici Crkve nemaju iv odnos sa Bogom, ukoliko
ne donose plodove Duha (Galatima 5,22.23), crkveni programi nee imati mnogo
uspeha. Raistimo prvo nesporazume koje imamo sa svojim blinjima, sa bra-
om i sestrama unutar i izvan crkve.
Crkva je kao porodica. Jedan od naina da uspeno odgajate porodicu je da
se bavite onim to povezuje sve vernike. Na isti nain
moemo obnoviti jedinstvo crkve tako to emo radi-
ti zajedno, mladi i stari rame uz rame. Drutvene aktiv-
nosti kao to su posete bolesnicima u bolnicama, ue-
stvovanje u drutvenim projektima i zajedniko bogosluenje, moe unaprediti
crkveno jedinstvo na lokalnom nivou. Kada se pokrene na tom osnovnom nivou,
polet e se verovatno odraziti i na vie strukture unutar crkve. Isus je, obraajui
se uenicima, izrazio elju da oni budu jedno, da se odnose jedni prema drugima
sa ljubavlju da bi mogli da odsjajuju neizmernom ljubavlju svojstvenom Hristu.
Ja sam okot a vi loze, rekao je Hristos svojim uenicima. Iako je uskoro tre-
balo da se uzme od njih, njihovo duhovno jedinstvo sa Njim treba da ostane ne-
promenjeno. Veza izmeu loze i okota, rekao je, predstavlja vezu koju treba da
odravate sa Mnom. Kalem se pricepljuje na ivu lozu i vlakno po vlakno, ila po
ila urasta u okot. ivot okota postaje ivot loze. Tako i dua mrtva u prestupi-
ma i gresima dobija ivot preko veze sa Hristom.
1
ODGOVORITE
1. ta moete uiniti da biste obnovili jedinstvo u crkvi u kojoj postoji nesloga?
2. Koji je najbolji nain za reavanje problema, koji se javljaju meu vernicima?
Doroti Avour, Nairobi, Kenija
1 Elen G. Vajt, enja vekova, str. 675. orig.
Crkva je kao
porodica.
75
ISTRAIVANJE (Jovan 15,1-5.1)
22. avgust 2014.
KALEMLJENJE + OREZIVANJE =
DONOENJE PLODA Pe
ZAKLJUAK
Isus je uz pomo prie o vinogradu slikovito prikazao kako boanski Upravitelj
radi i proizvodi dobar rod. Otac procenjuje i odreuje ta je potrebno da svaka
grana bude zdrava. On isto tako odreuje koje grane treba ukloniti. Sin je okot
u Oevom vinogradu, koji obezbeuje hranljive sastojke od kojih mi, kao grane,
rastemo. Jedinstvo je jedan od najdragocenijih plodova koje Otac trai na grana-
ma. Meutim, bez istinske povezanosti sa okotom, uzalud se grane nadaju da
e preiveti, a kamoli doneti eljeni rod.
RAZMOTRITE
Sprovedite istraivanje da biste se upoznali sa razliitim tehnikama i metoda-
ma, koje se koriste u orezivanju loze i rezultatima svakog od tih postupaka.
Uoite duhovne pouke koje moete izvui na osnovu tih informacija.
Posmatrajte i dokumentujte sve postupke koje ste u toku jednog dana zapazili
kod sebe i drugih, a koji doprinose jedinstvu.
Molite Oca da vam otkrije na koji nain moda i vi sami doprinosite duhu po-
dele u crkvi. Priznajte svoje greke. Zatim aktivno potraite nain za uspostav-
ljanje zdravijih odnosa sa drugima.
Nauite napamet stih iz Jevanelja po Jovanu 15,5. Izgovorite ga glasno kad
ste u iskuenju da neto uinite bez Isusa.
Izrezbarite od drveta mali okot ili lozu. Nosite ga u svom depu ili tani kao
podsetnik na svoju potrebu da u svakom trenutku ostanete u Hristu.
Skicirajte ili naslikajte dve loze: jednu na kojoj se nalazi mnotvo dobrih duhov-
nih plodova i drugu koja je bez roda.
POVEITE
Matej 18,15-20; 2. Korinanima 6,12; 2. Solunjanima 3,1-5.
Henry Cloud and John Townsend, Boundaries; When to Say Yes, How to Say No,
chap. 13, Boundaries and God.
Rick Rusaw and Eric Swanson, The Externally Focused Church, p. 99, Recognize
That Confict Is Inevitable.
Joyce Meyer, Battlefeld of the Mind, part 2: Conditions of the Mind, chap. 13,
A Judgmental, Critical and Suspicious Mind.
Liza Pul, Elbert, Kolorado, SAD
Od 23. do 29. avgusta 2014.
Po u ka 9
I propovjedie se ovo Jevanelje o Carstvu po svemu svijetu
za svjedoanstvo svijem narodima. I tada e doi posljedak.
(Matej 24,14)
Naa misija
77
UVOD (Matej 28,16-20; Marko 16,15; Luka 24,45-49; Jovan 20,21.22)
POSLEDNJE REI
23. avgust 2014.
Su
Samo nekoliko sedmica pre mog 21. roendana, sedeo sam pored uzglav-
lja svog pradede. etiri generacije naih roaka okupile su se u toj maloj pro-
storiji. Drao sam njegovu levu ruku, a moja mama desnu. Moja baka koraala
je po sobi iskoristivi priliku da protegne noge, ali nije elela previe da se uda-
ljava. Pretvarajui se da je to dan kao i svaki drugi, trudili smo se da razgovara-
mo o obinim stvarima. Ipak, taj dan nije bio kao i svaki drugi. Pradeda je imao
rak i znali smo da nee jo dugo iveti. Shvatio sam da je to moj poslednji razgo-
vor sa njim. Kako se pribliavao kraj moje posete, rekao sam mu da ga volim i on
je odgovorio: Ja volim tebe, malia. Prolo je ve osam godina otkad sam uo
dragocene poslednje rei koje mi je pradeda
uputio.
ta bi bilo kada biste znali da danas po-
slednji put razgovarate sa nekim dragim pri-
jateljem ili lanom porodice? ta biste im
rekli? ta biste eleli da ujete od njih? Za
mene, taj scenario mnogo toga stavlja u dru-
gaiju perspektivu. Sumnjam da bih bio ra-
spoloen da ogovaram ili da se alim. eleo
bih da ujem i izgovorim rei ljubavi, utehe i poslednjih saveta. To je upravo ono
to je na Spasitelj uinio prilikom svog poslednjeg razgovora sa uenicima.
Pisci sva etiri Jevanelja zavravaju svoje izvetaje Isusovim evaneoskim
nalogom svojim sledbenicima. Matej je to sroio ovako: I propovjedie se ovo
Jevanelje o Carstvu po svemu svijetu za svjedoanstvo svijem narodima. I tada
e doi posljedak. (Matej 24,14) Nijedno od Jevanelja ne belei ba svaku re
koju je Isus izgovorio. Tekst u Jevanelju po Jovanu 21,25. glasi: A ima i drugo
mnogo to uini Isus, koje kad bi se redom popisalo, ni u sami svijet, mislim, ne bi
mogle stati napisane knjige. Isusovi poslednji razgovori sa uenicima verovatno
su ostavili prilino jak utisak na njih, jer je svaki pisac smatrao vanim da zabele-
i makar nekoliko reenica, koje su imale istu poruku: propovedajte Jevanelje
po celom svetu.
Ove sedmice, dok budemo dublje razmatrali nalog o propovedanju Jevan-
elja, uinimo to imajui na umu da su to poslednje rei koje nam je Isus uputio.
Koliko Mu je bila vana ta misija, kada je zabeleena u sva etiri Jevanelja. Ako
veliki nalog tako mnogo znai Isusu, zar ne bi trebalo isto toliko da znai i nama?
Bobi S. Zener, Arpin, Viskonsin, SAD
Pisci sva etiri
Jevanelja zavravaju
svoje izvetaje
Isusovim evaneoskim
nalogom svojim
sledbenicima.
78
LOGOS (Jovan 20,21.22)
RAZUMETI MOL (AVOGADROV BROJ)
24. avgust 2014.
Ne
Imamo problem (Matej 28,18-20)
Mnogi hriani uivaju u slobodi da veruju u ta ele i na nain na koji hoe. U
Sjedinjenim Dravama, tradicionalno hrianskoj naciji, hrianske vrednosti i
moral imali su veliku ulogu u oblikovanju stavova i vizija mnogih od njenih voa,
osnivaa. Danas, meutim, ta zemlja, kao i mnoge druge, predstavlja kulturnu i
flozofsku meavinu u kojoj broj hriana sve vie opada.
Da li ste nekad bili u situaciji da neto ne moete da razumete? Mislim, da ste
ba bili potpuno nesposobni da shvatite neto? Moja druga godina na fakultetu
bila je obeleena takvim prilikama. Problematian predmet za mene bila je hemi-
ja. Nikad neu zaboraviti kako je moj otac pokuavao da mi objasni ta je mol
(Avogadrov broj). Provodio je itave veeri pokuavajui na sve mogue naine
da mi pomogne da shvatim, ali nije bio te sree. Nisam mogao da razumem za-
to nam je taj broj uopte potreban, i kako i zato su matematiari doli do broja
6.022 x 10
23
.

Sada kada se osvrnem na sve to, jasno mi je da je taj moj problem
proizaao iz nepoznavanja jedne ire slike. Pokuavao sam da shvatim neke de-
talje o tom broju, umesto da sam prvo razmislio kakav je uopte njegov smisao.
to sam se vie trudio da shvatim, bilo mi je sve tee.
Zato je hrianstvo u opadanju? Naa misija,
sadraji, i nae ljudsko stanje kao hriana nisu se
promenili. Da li se onda promenila poruka? Ili gla-
snik (ti i ja)? Ljudi koji ne veruju? Nae metode? Na
pristup, stil, ugled, reputacija, stav, izdvojenost, ili
javno mnjenje? Ponekad mi izgleda da se ono to
smatramo svojom misijom ne slae sa onim to nas
je Hristos pozvao da inimo.
Odgovor Neba (Jovan 15,5-8; 20,19-22; Filibljanima 4,13)
ta moemo preduzeti kada razmiljamo o opadanju hrianstva? ta je to
to ne razumemo? U emu greimo? Kako da sprovedemo u delo Hristov po-
ziv i ispunimo zadatak koji nam je dao? to sam blie Hristu, manje sam uve-
ren da imam odgovor na to. Moda zvui smeno, ali Hristos nikad nije poslao
uenike sa uputstvom: Ne brinite. Moi ete sve da razumete. Samo se potru-
dite! Umesto toga, On nas alje sa zapoveu da se ne odvajamo od Njega. U
Jevanelju po Jovanu 20,21. On kae: Kao to Otac posla Mene, i Ja aljem vas.
Odravajui stalnu vezu sa nebeskim Ocem, Hristos nam je dao primer kako to
deluje u praksi. Sve to je inio, On je inio preko Oca. Njegova sluba i uspeh za-
visili su od sile odozgo. Hristova mudrost nije bila Njegova. Nju mu je davao Otac.
Kako da
sprovedemo u
delo Hristov poziv
i ispunimo zadatak
koji nam je dao?
79
Isus je bio Bog u telu ali, prema Pismu, On nije bio taj koji je predvodio delo. To
je bio Njegov Otac.
Pavle u Filibljanima 4,13. podsea crkvu u Filibi da, ak i kad im postane te-
ko u ivotu i u delu na koje su pozvani, jo uvek postoji nada i odgovor. Ta nada
i odgovor je Bog!
Vratimo se na mol (1. Jovanova 4,7)
ao mi je to moram da kaem da nisam uspeo da shvatim Avogadrov broj,
pa tako ni da dobijem ocenu koju sam eleo. Zato, kada sam odluio da upiem
studije biologije, znao sam da u morati neto da preduzmem. Morao sam da re-
im taj problem koji mi je zadavao mol, ili ne bih daleko dogurao u svojoj kari-
jeri. Priznao sam da mi je potrebna pomo i da ne znam kako da prevaziem tu
prepreku. Zato sam zamolio nekoliko hemiara da mi pokau taj predmet iz razli-
itih uglova. I uspelo je!
Mislim da Bog zna ta radi kada je re o nama i Njegovoj spasonosnoj misiji.
Kada nas poziva da radimo u Njegovom delu, Hristos eli da se odazovemo. On
nas uzima takve kakvi jesmo, upotrebljava ono to imamo, i nadoknauje ono
to nam nedostaje. Uspeh misije ne zavisi od nas nego od Njega. U svojoj be-
skrajnoj mudrosti, odluio je da nam obezbedi iskustvo koje e posluiti za nau
dobrobit i rast.
Zato je hrianstvo u opadanju u Sjedinjenim Dravama i drugim delovima
sveta? Moda vi i ja nemamo odgovor na to, ali u Hristu imamo mogunost da
doprinesemo njegovom obnavljanju. Kada Hristov narod u veri odvrati pogled
od problema u vezi sa mestom odvijanja misije i zatrai Boju mudrost i silu, tada
e uda poeti da se deavaju.
To deluje!
ODGOVORITE
1. Na koji nain vas je Bog pozvao da radite u Njegovom delu?
2. ta vas zbunjuje? Kako vam Bog pomae da to reite?
Vilijam Selers, Ventura, Kalifornija, SAD
80
SVEDOANSTVO (Matej 5,14-16; Efescima 5,8-10; 1. Jovanova 1,7)
TAKO DA SE SVIJETLI VAE VIDJELO
PRED LJUDIMA...
25. avgust 2014.
Po
Hristovi sledbenici treba da budu svetlost svetu, ali Bog im ne nareuje da
ulau napore da bi svetleli. On ne odobrava nikakav lini napor za iskazivanje
uzviene dobrote. On eli da njihove due budu proete nebeskim naelima. Oni
e onda kada dou u dodir sa svetom, otkriti svetlost koja je u njima. Sredstvo
za rasvetljavanje bie njihova nepokolebljiva vernost u svakom ivotnom inu.
1

U naem svetu ima mnogo ljudi koji su blie Bojem carstvu nego to misli-
mo. Gospod u ovom mranom svetu greha ima mnogo skupocenih dragulja, ko-
jima e uputiti svoje vesnike. Na sve strane ima onih
koji koji e se opredeliti za Hrista. Mnogi e Boju
mudrost ceniti vie od svih prednosti ovoga sveta,
i postae verni nosioci svetlosti. Naterani Hristovom
ljubavlju, oni e i druge povesti da dou k Njemu.
2

Crkva je od Boga odreeno sredstvo za spase-
nje oveka. Ona je organizovana za slubu i njena
misija je da svetu objavi Jevanelje. Od samog poetka Bog je eleo da Njegova
Crkva pokae svetu Njegovu puninu i Njegovu dovoljnost. Vernici Crkve, oni koje
je pozvao iz tame k udesnom videlu svome, treba da odraavaju Njegovu slavu.
Crkva je riznica bogatstva Hristove blagodati; preko Crkve konano e se poka-
zati, ak i poglavarstvima i vlastima na nebu zavrni i potpuni prikaz Boje ljuba-
vi (Efescima 3,10).
3

Ozbiljna odgovornost poiva na svakome ko odrava ivu vezu sa istinitim
Bogom. Vi ste, kae Hristos, vidjelo svijetu... Tako da se svijetli vae vidjelo pred
ljudima, da vide vaa dobra djela, i slave Oca vaega koji je na nebesima. (Matej
5,14-16); Manuscript 73, 1906.
4

ODGOVORITE
1. Kako vas je crkva opremila za dovrenje nae misije?
2. Na koji nain omoguavate svojoj svetlosti da blista za Boga?
Keli Selers, Ventura, Kalifornija, SAD
1 Elen G. Vajt, U potrazi za boljim ivotom, str. 36. orig.
2 Vajt, Apostolska crkva Hristovim tragom, str. 140. orig.
3 Isto, str. 9. orig.
4 White, The Publishing Ministry, p. 183.
Crkva je od Boga
odreeno sredstvo
za spasenje
oveka.
81
DOKAZ (Jovan 20,21.22)
NAUI DA SLEDI DA BI MOGAO DA VODI
26. avgust 2014.
Ut
U vreme kada je, krajem prvog veka, napisano Jevanelje po Jovanu, tri opa-
snosti pretile su opstanku i istoti Hrianske crkve. Najozbiljnija je bila opada-
nje prave pobonosti. Drugu opasnost predstavljale su jeresi, naroito gnostici-
zam, koji je negirao stvarnost utelovljenja i podsticao liberalizam. Trea je bila
progonstvo.
1
Zbog gnosticizma Jovan uvek iznova naglaava injenicu da je Isus doao kao
ivi izraz Oevog uma, karaktera i volje. Jovan upuuje na taj koncept kada na-
vodi Hristove rei o tome da Njegova misija potie od Oca. Jovan predstavlja
Spasitelja oveanstva kao Stvoritelja svega postojeeg, kao Izvor svetlosti i i-
vota.
Kada je dao nalog uenicima da idu i objavljuju Jevanelje, Isus je rekao:
Primite Duha Svetoga. (Jovan 20,22) Time je pokazao da njihov duhovni ivot,
kao i njihova sposobnost da obavljaju delo potie od Njega, i u potpunosti zavi-
si od Njega. Svaka Hristova re koja se verom prima u srce, praena je tim Bojim
Duhom opisanim u 22. stihu. Bez toga nema svetlosti ni ivota. O Bogu nita ne
moemo saznati, videti, proniknuti ili osetiti, osim verom.
Razmotrimo sada izraz: Mir vam. (21. stih) Tako nas Isus tei i potvruje i-
njenicu da se mir nalazi u Njegovoj rei. Prema tome, bie nam potrebna sigur-
nost zasnovana na veri i pouzdanje u silu
Boje rei. Izgovorivi Mir vam, Hristos
nam daje tu sigurnost. On je razumeo ko-
liko su uenici bili uplaeni i eleo je da ih
ohrabri.
Hristos nas poziva da sluimo Bogu, kao to je i On bio pozvan da slui. On je
na Uzor. On je taj na koga treba da usmerimo svoju panju i prema kome treba
da oblikujemo svoj ivot. Potreban nam je Sveti Duh da bismo obavljali Njegovo
delo. Moda emo, radei u Njegovom delu, doiveti neka obeshrabrenja, ali On
nas uverava da se u potpunosti moemo osloniti na Boju re. Moda emo se
suoiti sa progonstvom kao i prvi uenici, ali ako posvetimo svoj ivot Bogu, On
e nam dati pobedu.
ODGOVORITE
1. ta vas uznemiruje u vezi sa Bojom reju?
2. Na koji nain uestvujete u Bojem delu?
Bruk Hikok, Belvi, Ajova, SAD
1
The SDA Bible Commentary, 2nd ed., vol. 5, p. 892.
Hristos nas poziva da
sluimo Bogu, kao to je
i On bio pozvan da slui.
82
PRIMENA (Matej 9,37.38; 28,19.20)
IDITE SVIM NARODIMA
27. avgust 2014.
Sr
Ba kao to je Isus svojim uenicima dao odgovornost da propovedaju svim
narodima, i nama je data ta prednost da govorimo drugima o Njemu. Isus kae da
e nas uiniti lovcima ljudi (Matej 4,19). Dok je boravio na Zemlji, On nam je dao
najbolji primer misionskog rada. Obeao nam je Pomonika, Svetog Duha, koji
e nas voditi i upuivati, dok budemo odlazili u sve narode (Dela apostolska 1,8).
Bog moe i hoe da upotrebi svakog od nas. Svakome od nas dat je neki dar ili
vetina, koju moemo upotrebiti da bismo svedoili o Njemu. Kao Njegovi sled-
benici, pozvani smo da propovedamo Jevanelje po celom svetu. Kako se mo-
emo osposobiti da ispunimo Njegovu zapovest? U na-
stavku se navodi nekoliko naina:
Budite spremni da vas Bog upotrebi. Pitajte Ga na koji
nain moete postati Njegovo orue. Svako od nas je
obdaren talentima i sposobnostima, koje On eli da
upotrebimo. Predajte Mu svoj ivot i dopustite da On
preuzme kontrolu. Odriui se sebe i dajui prednost Hristu, moemo Mu dopu-
stiti da nas upotrebi Sebi na slavu. to je najvanije, sluajmo ta On govori i bu-
dimo Mu posluni.
Budite svesni da e vas On voditi. Poverite Mu da radi preko vas. On e biti uz
vas kuda god vas uputi. Budite svesni prilika koje vam se ukazuju za objavljivanje
Jevanelja. Mnogim ljudima su uskraeni bogatstva i radosti, koje su povezane
sa poznavanjem Boga. Ne uvajte ta blaga i radosti samo za sebe! Budite svesni
da je Njegov cilj istovremeno i na cilj.
Traite Ga. Poveite se sa Njim preko Njegove rei. iveti za Njega i poput
Njega predstavlja moan primer. Kada Ga traimo, nai emo Ga. Tada emo
moi da odraavamo Njegov lik u svom svakodnevnom ivotu.
Molite se. Komunicirajte esto sa Onim o kome svedoite. Kao i u svakom dru-
gom odnosu, komunikacija je od kljune vanosti. to je najvanije, molite se za
one kojima elite da svedoite o Hristu.
Svi imamo odgovornost da u ovim poslednjim danima objavljujemo Radosnu
vest. Prihvatimo se zato Bojeg dela i pripremimo put Onome koji treba da doe.
ODGOVORITE
1. Na koji nain koristite darove kojima vas je Bog blagoslovio da biste unapredili
Njegovo carstvo?
2. Da li poznajete nekoga koji treba da uje za Isusa? Kako Ga moete predstaviti
toj osobi?
ona Konrad, Marfld, Viskonsin, SAD
Pitajte Ga
na koji nain
moete postati
Njegovo orue.
83
MILJENJE (Efescima 5,8-10; Jakov 2,14-26)
GOVORITI I INITI SU DVA
RAZLIITA PODUHVATA
28. avgust 2014.
e
Kao hriani, mi mnogo govorimo o Bogu. Govorimo o Njemu u koli, na po-
slu i u crkvi. Meutim, kada je re o mnogima od nas, prianje je jedino to ini-
mo. Gde su dela? Zato nismo napolju, u svetu, u kome svojim delima treba da
predstavljamo Boje carstvo?
Bog nas poziva da ivimo kao djeca vidjela. (Efescima 5,8) To je Njegov na-
in da nam kae da treba da idemo Njegovim stopama. Dobro je govoriti o tome
da treba da sluimo Bogu tako to emo hraniti gladne, pomagati onima koji su
u oskudici i pokazivati hristoliki karakter. A da li zaista to i inimo?
Bog nam nije dao listu aktivnosti u kojima treba da uestvujemo da bismo
pokazali svoju veru zato to svako nije pozvan da obavi isti zadatak. Iako uivam
kad mogu da nahranim gladne i oistim dvorite svojih komija, drugi moda
nisu pozvani da to ine. Bog poziva svakoga od nas da upotrebi svoje line ta-
lente da bi unapredio Njegovo delo i vo-
dio druge Hristu.
Jo uvek tragam za drugim darovi-
ma koje moda imam, ali to nije razlog da
ostanem samo na reima. Biblija kae
da je vera bez dela mrtva (Jakov 2,1426).
Prema tome, treba da preem sa rei
na dela! Dok pohaam nastavu na dravnom fakultetu, trudim se da budem
Hristov predstavnik najbolje to mogu tako to se trudim da budem pristojan i
ljubazan i da ne krijem injenicu da sam hrianin. (Naravno, nikome silom ne na-
meem svoja uverenja) Bio sam prijatno iznenaen reakcijom svojih kolega stu-
denata na saznanje o Bogu i nain na koji Ga predstavljam.
Mi se spasavamo samo verom, ali to nije izgovor kojm moemo da opravda-
mo to samo sedimo i ekamo da se Hristos vrati. Mi treba aktivno da objavljuje-
mo Trostruku aneosku vest, vodei druge do krsta i pokazujui Boju ljubav na
delu. Pozivam svakoga da uini neto za Hrista. Umorio sam se od toga da samo
priam. Zar vi niste?
ODGOVORITE
1. Kako moete biti aktivni za Boga u kui, u koli, na radnom mestu?
2. ta Bog pokuava da vam saopti, kada kae da je vjera bez djela mrtva?
3. Kada ste preli sa rei na dela? Kako ste se oseali zbog toga?
Tajler Stefens, Nekusa, Viskonsin, SAD
Bog poziva svakoga
od nas da upotrebi
svoje line talente da bi
unapredio Njegovo delo.
84
29. avgust 2014.
ODLUITE DA PRIHVATITE ZADATAK
ISTRAIVANJE (Dela apostolska 2,1-21) Pe
ZAKLJUAK
U jednoj televizijskoj emisiji uesnicima se nude nemogue misije, koje oni
mogu da prihvate ili odbiju. Nas, kao vernike Crkve, Bog poziva da budemo ak-
tivni uesnici. Kroz nas sija Hristova svetlost, ne nama na slavu, ve na slavu Ocu
i Sinu. Prema apostolu Luki, mi treba da upotrebimo svoje od Boga date darove
da bismo druge mogli povesti ka Hristu (Luka 24,47-49). Kao verni svedoci, ne bi
trebalo da se zadovoljimo time da ostanemo po strani. Mi treba da budemo u
sreditu zbivanja. Prva od Tri aneoske vesti otkriva da e se Njegova poruka pro-
povedati. Zaista, to se upravo i deava (Otkrivenje 14,6-12). Zar ne elite da ue-
stvujete u tome?
RAZMOTRITE
Istraite i analizirajte misionski rad u razliitim delovima sveta, obeleavajui
njegovi napredak na mapi i predviajui rezultate daljeg propovedanja.
Razgovarajte sa grupom prijatelja, koji ele da postanu misionari na nekoj te-
ko dostupnoj teritoriji. Razmotrite mogunost da se neka takva oblast moda
nalazi sasvim blizu mesta u kome vi ivite!
Pronaite i odsluajte pesme na temu kako postati svetlost svetu. Snimite di-
skete i podelite drugima.
Snimite intervjue sa misionarima u kojima e oni govoriti zbog ega se time
bave i kako su otkrili svoj poziv. (Imajte na umu da misionari ne moraju obave-
zno da odlaze u daleke krajeve)
Razmiljajte o svojim darovima i traite od Boga da vas upotrebi da biste mogli
bolje da Mu sluite. Piite o tome ta volite da radite i na koji nain biste te ak-
tivnosti mogli da upotrebite da svedoite drugima.
Pozovite prijatelje da vam se pridrue u dugakoj etnji kroz neki kraj u kome
moete pomoi siromanima i objaviti im Jevanelje o Hristu.
POVEITE
1. Korinanima 12. i 13. poglavlje
The Spirit of Prophecy, vol. 4, p. 222.
Adventistiki hriani veruju, str. 199 - 218.
Nil Breitvajte, Vaington D.C., SAD
Od 30. avgusta do 5. septembra 2014.
Po u ka 10
Ako imate ljubav k Meni, zapovijesti Moje drite.
(Jovan 14,15)
Boji zakon
86
30. avgust 2014.
UINI TO ILI...!
UVOD (Prie Solomunove 4,1.2) Su
Vano je da razumemo svrhu Bojeg zakona. Mnogi od nas su tokom svog
odrastanja i kasnije bili podvrgnuti raznim pravilima u kui, u koli i na radnom
mestu. Moda nam je izgledalo da su neka od tih pravila prestroga i da su nas
ograniavala. Moderno shvatanje pravila ogleda se u njihovom ograniavanju
ovekove individualnosti. A onda, kada potraimo Boga, saznajemo da je naa
vera podreena Zakonu Deset zapovesti. To nam, kao Hristovim sledbenicima,
moe delovati pomalo kontradiktorno s obzirom da nam On obeava venu slo-
bodu. Kakva je to sloboda koja dolazi sa pravilima? Mnogo puta sam postavljao
sebi to pitanje i ee mi se deavalo da prekrim zapove-
sti nego da ih ispotujem. Sotona je zadovoljan kada Boji
zakon doivljavamo kao teret i kao neto to je nemogue
slediti. Ali, razmislite o sledeem Bog je Ljubav i On eli
da provedemo venost sa Njim. Njegove rei predstavlja-
ju Njegov karakter. Njegov zakon je Njegova re tuma
Njegove ljubavi, koji nam pomae da ostvarimo cilj koji On
ima za nas.
Ponekad je teko razumeti kako nas zakon titi od povreda ili od nas samih.
Na primer, uzmite deaka koji se ujutru probudi i odlui da ne eli da ide u kolu.
To samo po sebi moe delovati kao bezopasna pobuna, ali ono to taj deak ne
shvata jeste injenica da kada prekri pravila discipline kojima je podvrgnut, izla-
e sebe uticaju sveta o kome malo zna. Dok se nalazi u sigurnosti koju prua ko-
la, zatien je od opasnosti i nevolja koje bi mogle da ga zadese na ulici.
Kao to roditelji znaju ta je najbolje za njihovu decu, tako i na nebeski Otac
zna ta je najbolje za nas. Njegov zakon ne postoji zato da bi nas ograniavao i
spreavao da se upravljamo po svojoj volji. Umesto toga, Njegov zakon treba da
nas priblii Njemu i da nas zatiti od zla.
Ove sedmice emo paljivije razmotriti na koji nain Boji savreni zakon lju-
bavi moe da se primeni i na na karakter.
Rafael isholm, Lids, Ujedinjeno Kraljevstvo
Njegov zakon
je Njegova
re tuma
Njegove
ljubavi.
87
DOKAZ (2. Mojsijeva 19,10-25)
GROMOVI, MUNJE I OGANJ KOJI SAIE
31. avgust 2014.
Ne
Oekivanja su bila velika. Napetost je rasla u narodu. Mojsije im je preneo za-
povest koju je primio: Idi k narodu, i osvetaj ih danas i sjutra, i neka operu ha-
ljine svoje; i neka budu gotovi za trei dan, jer e u trei dan sii Gospod na goru
sinajsku pred svijem narodom. (2. Mojsijeva 19,10.11)
Tako se zaista i dogodilo. Treeg dana u rano jutro narod je gledao, prema si-
najskoj gori. Kroz zvuk truba, uli su objavu sa Neba o dolazeem Caru. Glasna i
duga objava odzvanjala je nebom, praena gromovima, munjama i sputanjem
oblaka od vatre i dima. Bilo je to velianstveno, ali i zastraujue iskustvo.
Kada se oblak zaustavio nad Sinajem, zauo se Boji glas: Ja sam Gospod
Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje misirske, iz doma ropskoga. (2. Mojsijeva
20,2). Zatim je Bog izgovorio Deset zapovesti pred itavim zborom izrailjskog na-
roda (2. Mojsijeva 20).
Ipak, to nije bilo prvo upoznavanje sa Bojim zakonom. Greh je prekraj
Zakona (1. Jovanova 3,4). Adam ne bi mogao da zgrei da nije bilo Zakona. Prema
tome, moemo sa sigurnou rei da je Bog svojih Deset zapovesti dao svima, jer
je preko Adama stvoreno celo oveanstvo. S obzirom da greh postoji na svetu
jo od Adamovog vremena, dakle, od tada postoji i Boji zakon.
U 1. Mojsijevoj 26,4.5. itamo kako Bog
objavljuje Avramu radosnu vest zato to je
bio posluan Bojim propisima i zakonima.
U 2. Mojsijevoj 16,22-26. pre nego to je
Bog dao Izrailjcima Deset zapovesti, itamo
o dranju Subote.
Danas ne moemo videti ni dodirnuti originalan zapis Deset zapovesti, ali
ipak, na osnovu onoga to saznajemo o njima iz Biblije, mi preko Bojeg zakona
svedoimo o Njegovoj nepromenljivoj i venoj ljubavi.
ODGOVORITE
Moete li tvrditi da ste moralna osoba ako ne drite Deset zapovesti? Zato,
ili zato ne?
Pol Manro, Volverhempton, Ujedinjeno Kraljevstvo
Mi preko Bojeg zakona
svedoimo o Njegovoj
nepromenljivoj i venoj
ljubavi.
88
ZAKON DRUGE GENERACIJE
1. septembar 2014.
LOGOS (Matej 5,17-19.27; Jovan 14,15; Rimljanima 3,20.31) Po
Na isti nain kao to su drutvene mree druge generacije promenile drutvo
razvojem medija, globalne komunikacije, blogova i enciklopedija na Internetu,
Isusovo uenje o Zakonu donelo je novo razumevanje i dublji doivljaj Bojeg za-
kona. Zakon je za Jevreje postao teak teret, ali Isus mu je udahnuo ivot i novo
znaenje. Hajde da Isusova uenja nazovemo zakon druge generacije.
Zakon druge generacije nije promena Zakona (Matej 5,17-19)
Isus nije doao da ukine Zakon niti proroke spise. On je doao da ispuni nji-
hovu svrhu. Re koja se prevodi sa ukinuti potie od grke rei kataluo, to znai
olabaviti ili ponititi.
1
Isus nije doao da olabavi Zakon, da mu se suprotsta-
vi, da ga umanji, ili uini sporednim. On je doao da ga podri i otkrije prave Boje
namere u vezi sa njim. Isusov ivot, smrt i vaskrsenje bili su ispunjenje Bojeg za-
kona. On je iveo u skladu sa Zakonom, pravilno ga tumaio i ispunio neka nje-
gova predvianja. Imajte na umu da kad Biblija govori o zakonu to se ne odnosi
samo na Deset zapovesti, ve i na druga uenja i propise.
Zakon druge generacije je izraz ljubavi (Jovan 14,15)
Isus je otvoreno rekao svojim uenicima da se njiho-
va ljubav prema Njemu izraava u dranju Njegovih zapovesti. Prema S. K. Baretu,
Jovan nikada nije dopustio da se ljubav svede na sentimentalnost i oseanja.
Njen izraz je uvek moralan i ona se otkriva u poslunosti.
2
Zakon druge genera-
cije je nain na koji Isus predstavlja Boji zakon i ljubav, ne kao dve krajnosti, koje
nemaju nita zajedniko i u suprotnosti su jedna s drugom, ve kao da jedna pro-
izlazi iz druge. Ljubav prema Bogu izraava se dranjem Bojeg zakona. Onaj ko
voli Boga, ivi u skladu sa Njegovim zakonom.
Zakon druge generacije ulazi u sutinu (Matej 5,27)
Isus skree nau panju da se Zakon ne odnosi samo na to ta radite, ve i na
to ko ste vi. U Jevanelju po Mateju 5,27.28. Isus otkriva da ne morate biti ume-
ani u zabranjene seksualne odnose da biste poinili preljubu. Ne morate ima-
ti predbrani seks da biste izvrili brakolomstvo. Vae misli pokazuju kakva ste
linost. Boji zakon osvetljava ljudske postupke i misli i pobude. U 1. Jovanovoj
3,15. na svoje zaprepaenje, saznajemo da svaki koji mrzi na brata svojega
krvnik je ljudski; i znate da nijedan krvnik ljudski nema u sebi vjenoga ivota.
Mnogi izmeu nas moraju priznati da su ubice, iako nikada nisu poinili nasilje.
Zakon druge generacije navodi nas da duboko preispitamo svoje odnose sa dru-
gima. Isus nas upoznaje sa izuzetno visokim standardima pobonosti koje je mo-
gue dostii jedino uz pomo Njegovog Duha.
Vera jaa zakon.
89
Vera jaa zakon druge generacije (Rimljanima 3,31)
Moemo biti u iskuenju da pomislimo da Isusovo naglaavanje vere (uzda-
nje u Boga) znai da Zakon ima manju vanost. Pavle postavlja pitanje: Kvarimo
li dakle zakon vjerom? (Rimljanima 3,31) S obzirom da je vera kljuna u ivotu
hrianina, da li to umanjuje znaaj Zakona? Pavle odluno kae: ne! Vera jaa za-
kon, jer kad verujemo u Boga, onda smo spremni da inimo ono to On zapove-
da. Prema tome, spremniji smo da drimo Zakon, jer se uzdamo u Boga.
Zakon druge generacije ne moe da nas spase (Rimljanima 3,20)
Boji zakon ne moe da nas spase. Postoji jedan Spasitelj, a On je Isus Hristos.
Pavle ne ostavlja mesta ni najmanjoj sumnji. Jer se djelima zakona nijedno tije-
lo nee opravdati pred Njim /Bogom/; jer kroz zakon dolazi poznanje grijeha.
(Rimljanima 3,20) Isus nas ui da podravamo i sledimo Njegov zakon, ali da se
ne zavaravamo da e nas to spasiti. Znamo da jedan klik miem ne ini prijatelj-
stvo i da SMS poruke nisu sutina istinske komunikacije. Tako nam zakon bi u-
var (vaspita) do Hrista, da se vjerom opravdamo. (Galatima 3,24) Zakon druge
generacije ukazuje na Isusa, Bojeg Sina, a Bog nas je spasao svojom blagodau
kada smo poverovali u Njega. Jer ste blagodau spaseni kroz vjeru; i to nije od
vas, dar je Boij. Ne od djela, da se niko ne pohvali. Jer smo Njegovo djelo, sazda-
ni u Hristu Isusu za djela dobra, koja Bog naprijed pripravi da u njima hodimo.
(Efescima 2,8-10)
ODGOVORITE
1. Koje se emocije pokrenu u vama, kada neko pomene Boji zakon? Interesovanje,
uzbuenje, uznemirenost, dosada?
2. Koliko bi va ivot bio drugaiji da ste izrazili svoju ljubav prema Bogu posluno-
u Njegovoj rei?
3. Da li ste spaseni verom ili delima? Objasnite.
Stiv Marf, Merilend, SAD
1 The Seventh-day Adventist Bible Commentary, vol. 5, p. 331.
2 As quoted in William Barclay, The Gospel of John: Volume 2 (Philadelphia, Penn.: Westminster
Press, 1975), p. 166.
90
2. septembar 2014.
BOJE OGLEDALO
SVEDOANSTVO (Jakov 1,22-25)
Ut
Obiaji i navike, pravila i propisi, statuti i opta akta, primarno i sekundarno
zakonodavstvo esto su pokazatelji kako se nekom zemljom upravlja. Pitanje je:
koja je glavna svrha zakona? Jedan pravni renik /Blacks Law Dictionary/ defni-
e zakon kao ono to je utvreno, propisano ili ustanovljeno... Zakon u optem
smislu predstavlja skup pravila ponaanja, ili normi propisanih od organa vlasti
koji imaju obavezujuu pravnu snagu. Zakon je ono to graani moraju da sle-
de i potuju pod pretnjom kazni i pravnih posledica...
Zakon je izraz volje vrhovne vlasti drave.
1

ta onda predstavlja izraz volje Vrhovne vla-
sti univerzuma? Boja volja izraena je u propisima
Njegovog svetog zakona, a naela ovog Zakona su nebeska naela.
2
Naela
Deset zapovesti postojala su i pre pada i predstavljala su karakter, koji odgovara
svetom redu bia.
3
ak i aneli se vladaju po njemu.
4
Zaista, Adam i Eva su
nakon stvaranja upoznati sa Bojim zakonom. On je bio utisnut u njihova srca.
5

Meutim, kada je greh stigao na svet, ljudska predstava o Bojem zakonu
istog trenutka je izvitoperena i ljudi su poeli da se poigravaju tim ogledalom
onako kako je njima odgovaralo. Kao da su na vaaru i da se posmatraju u iskriv-
ljenim ogledalima izobliavali su sebe i Boji zakon, koji nikad nije ni predstav-
ljen na pravi nain. Ali, kada je Isus stupio na scenu, Filip je uskliknuo: Za koga
Mojsije u zakonu pisa i proroci, naosmo ga, Isusa sina Josifova iz Nazareta.
(Jovan 1,45) Isus je doao i pred oima Neba, pred oima bezgrenih svetova,
i pred oima grenih ljudi iveo po Zakonu.
6
Isus je ispunio Zakon izraavajui
Boju volju, iz dana u dan, svojim reima i delima. Boji zakon nije nikakva no-
vost. To nije stvorena, ve objavljena svetost.
7

Dozef Higins, Volverhempton, Ujedinjeno Kraljevstvo
1 The Purpose of Law, http://www.famguardian.org/Subjects/LawAndGovt/Articles /Purpose-
OfLaw.htm.
2 Elen G. Vajt, Misli sa gore blagoslova, str. 109 orig.
3 White, The Spirit of Prophecy, vol. 1, p. 261.
4 White, Signs of the Times, April 15, 1886.
5 Ellen G. White Comments, The SDA Bible Commentary, 2nd ed., vol. 1, p. 1104.
6 Vajt, enja vekova, str. 467, 468 orig.
7 White, Review and Herald, April 27, 1911.
Boji zakon nije
nikakva novost.
91
3. septembar 2014.
POSLUNOST NA DELU
PRIMENA (Matej 7,12) Sr
Stara izreka kae: Prei sa rei na dela. Kada je re o poslunosti Bojem za-
konu, postoji samo jedna linost koja je u tome uspela. Ta osoba je Isus. Biblija
nam otkriva kako je On govorio o Bojem zakonu i sprovodio ga u delo. Ali, kako
da mi u tome uspemo? Evo nekoliko smernica:
Budite posluni Bogu. Isus se molio: Oe, kad bi htio da pronese ovu au
mimo Mene, ali ne Moja volja nego Tvoja da bude. (Luka 22,42) Pavle je pisao
za Hrista da je postavi kao i drugi ljudi i na oi nae se kao ovek, ponizio sam
sebe postavi posluan do smrti, a smrti krstove. (Filibljanima 2,7.8) initi ono
to Bog eli umesto onoga to mi elimo znai
pokazati poslunost na delu.
Postupajte prema drugima onako kako eli-
te da drugi postupaju prema vama. Isusov ivot
predstavljao je ispunjenje Zakona i prorokih
spisa (Matej 5,17). Sve o emu su Zakon i pro-
roci govorili, On je inio. Zato je mogao u Besedi na gori da kae okupljenom
mnotvu (i nama): Sve, dakle, to hoete da ine vama ljudi, inite i vi njima: jer
je to Zakon i Proroci. (Matej 7,12) Dakle, pokazati poslunost na delu znai initi
drugima ono to bismo eleli da oni ine nama. Petar ukratko opisuje Isusa kao
nekoga ko proe inei dobro. (Dela apostolska 10,38)
Primite silu da posluate. Bog bijae s [Isusom]. (Dela apostolska 10,38) Taj
tekst otkriva odakle je Isus primao silu da poslua. U Jevanelju po Jovanu 14,10.
On objanjava da Otac koji je u Njemu ini dela. I mi na isti nain primamo silu da
posluamo. Ako ih zamolimo, Isus i Otac bie sa nama preko delovanja Svetoga
Duha (Matej 28,20; Jovan 14,16-18.23). Oni e boraviti u vama da hoete i uini-
te kao to Mu je ugodno. (Filibljanima 2,13) Od nas zavisi da im dopustimo da to
uine. Kad budemo nastavali u Njemu, neemo samo govoriti, ve emo prei sa
rei na dela, ba kao i On (1. Jovanova 2,6).
ODGOVORITE
1. ta je Isusu dalo silu da svoju volju potini Oevoj?
2. Da li vam je mogue da, u svojoj sili, postupate prema drugima onako kako biste
eleli da se prema vama postupa? Objasnite svoj odgovor.
Adam Hejzel, Volverhempton, Ujedinjeno Kraljevstvo

Ako ih zamolimo, Isus
i Otac bie sa nama
preko delovanja
Svetoga Duha.
92
4. septembar 2014.
IVETI, ODRAAVATI I PREOBRAAVATI
MILJENJE (5. Mojsijeva 11,1) e
Boji zakon nam daje uvid u prirodu linosti samog Zakonodavca u Njegov
karakter i nain na koji gleda na nas kao one koji treba da dre Zakon. Taj uvid
nam pokazuje kako treba da ivimo na Zemlji i kako da se pripremamo za Nebo.
Bog nas voli vie nego to moemo da zamislimo. Njegova ljubav je bezuslov-
na. On ne oekuje od nas da Ga slepo sluamo i kao roboti prisilno drimo Zakon,
ili iz oseanja dunosti. On eli da imamo novo srce i nov um, da budemo svesni
da smo na ovoj Zemlji samo privremeno, a da emo na Nebu veno iveti.
Promena uma i srca zahteva vreme. Ona nam verovatno nee doneti popu-
larnost, ali razmiljanje o Isusovom zemaljskom ivotu pomoi e nam da prilike
sagledamo iz prave perspektive. Isus je iveo po Zakonu. On nam je dao savreni
plan za ivot i ophoenje prema drugima. On nas poziva da Ga volimo svim svo-
jim snagama. Isus je Neuporediv i po tome to On zna
da emo prolaziti kroz iskuenja. Prema tome, On zna
i kako da se izborimo sa njima kada se pojave. Ono to
nam treba je elja da budemo verni do same smrti. To
je jo jedan plan koji nam je Isus dao (Filibljanima 2,8).
Razvijajui blizak odnos sa Isusom razumeemo Boji karakter. Deset za-
povesti nam pokazuju kako da odraavamo Njegov karakter u svom ivotu. Kada
se usredsredimo samo na Hrista i prouavamo Njegov ivot na Zemlji, osetiemo
potrebu da se promenimo i inimo ono to On trai. Isus je umro da bismo mi
mogli dobiti veni ivot. Boji plan nije bio da ivimo u ovakvom svetu. On je dao
svog Sina, a Njegov Sin dao je svoj ivot da bismo mi mogli da ivimo na obnov-
ljenoj zemlji.
Blago onima koji tvore zapovijesti Njegove, da im bude vlast na Drvo ivota, i
da uu na vrata u Grad. (Otkrivenje22,14) Boje zapovesti pojavljuju na poetku
i na kraju Biblije bez ikakve izmene u sredini. On zaista eli da Mu budemo verni
isto kao to je i On nepokolebljivo veran nama. Deset zapovesti nam otkrivaju da
smo svi sagreili i da nam je potrebna Boja milost i blagodat. One nas upuuju
na Boji plan spasenja i na Njegovu elju da svi budemo spaseni.
ODGOVORITE
1. Kako predstavljamo Boji zakon kada svedoimo onima koji ne veruju? ta
moemo da kaemo onima koji tvrde da taj Zakon vie ne vai u dvadeset
prvom veku?
2. Na koji nain, kao Crkva, ivimo po Zakonu kao to je Isus iveo? Da li ljudi u sre-
dini u kojoj ivimo zapaaju nau ljubav na delu?
Dona Palmer, Volverhempton, Ujedinjeno Kraljevstvo
Boji plan nije
bio da ivimo u
ovakvom svetu.
93
5. septembar 2014.
OTKRIVENJE BOJEG KARAKTERA
ISTRAIVANJE (Psalam 19,7-14) Pe
ZAKLJUAK
Adamu i Evi nije bilo potrebno detaljno objanjavati Boji zakon. Oni su nau-
ili kako treba da ive, poto su upoznali Boji karakter, dok su se sretali sa Njim.
Naalost, elja za veim znanjem dovela je do njihovog pada. Poto se greh
umnoio, Bog je morao da upozna svoj narod sa Zakonom koji je uklesao u ka-
mene ploe. Da su sledili Njegov zakon, on bi ih titio od zla i pribliio Bogu.
Tenja da savreno drimo Zakon ne moe da nas spase, ali moe da nam otkrije
ono to je Bog sa puno ljubavi planirao za na ivot.
RAZMOTRITE
Nacrtajte na velikoj tabli kako zamiljate da su izgledale kamene ploe sa
Bojih Deset zapovesti.
Proverite svoje poznavanje redosleda Deset zapovesti tako to ete svaku od
njih zapisati na posebnom papiriu, a zatim ih ispravno poreati.
Poaljite ovu pouku e-mailom prijatelju uz lini komentar o tome koliko vama
znae Boje zapovesti. Pouku moete nai (u elektronskoj formi) na veb adresi
www.subotnaskola.org.
Snimite video koji ilustruje vanost svih Deset zapovesti i cele Biblije.
Grupiite Deset zapovesti prema razliitim kriterijumima koje zapaate.
Uporedite svaku grupu sa ostalima.
Prepriajte Deset zapovesti na nain koji je posebno znaajan za vas.
Osmislite drutvenu igru ili napiite pesmu koja bi mogla da pomogne deci da
naue Deset zapovesti.
POVEITE
Elen G. Vajt, Stvaranje, patrijarsi i proroci, 27. i 29. poglavlje.
Danny Shelton and Shelley Quinn, Ten Commandments Twice Removed;
Dwight K. Nelson, The Eleventh Commandment: A Fresh Look at Loving Your
Neighbor as Yourself.
Debi Batin Saser, Frendsvud, Teksas, SAD
94
I govorae im: Subota je nainjena ovjeka radi, a nije ovjek
Subote radi. Dakle je gospodar Sin ovjeij i od Subote.
(Marko 2,27.28)
Po u ka 11
Subota
Od 6. do 12. septembra 2014.
95
PRAVO BOGOSLUENJE
6. septembar 2014.
UVOD (Matej 12,1-8; Marko 2,27.28; Jovan 1,1-3)
Su
Posle est dana stvaranja, Bog se sedmog dana odmorio, posvetio ga i bla-
goslovio.
On nam je dao Subotu kao poseban dan u kome treba da ostavimo po strani
svoje sedmine stresove i terete da bismo proveli puna 24 asa sa Njim. Isus je ka-
zao svojim uenicima da je Subota... nainjena ovjeka radi, a nije ovjek Subote
radi. Dakle je Gospodar Sin ovjeij i od Subote.(Marko 2,27.28)
Kao sin crkvenog stareine znao sam da je petak uvee vreme ulaska u
Subotu. Meutim, jednom prilikom prijatelj me je pozvao da prisustvujem tak-
mienju u koarci koje se odravalo petkom uvee. Pristao sam da odem sa gru-
pom drugih prijatelja sa fakulteta.
Ipak, dok sam bio tamo, muilo me je oseanje da inim neto to nije isprav-
no, i da bi trebalo da budem u crkvi. Iznenada me je jedan od prijatelja iz crkve
pozvao da upita da li u doi u crkvu da doekamo Subotu. Ba kad sam name-
ravao da mu kaem da dolazim, grupa posmatraa glasno je povikala, jer je nji-
hov tim postigao poen. Kad me je prijatelj pitao kakva je
to buka, rekao sam mu da se nalazim na koarkakoj uta-
kmici. On je odgovorio tako to me je podsetio koliko je
Subota vana.
Bog je rekao Mojsiju: Kai sinovima Izrailjevijem i
reci: Ali Subote Moje uvajte, jer je znak izmeu Mene i
vas od koljena do koljena, da znate da sam Ja Gospod koji vas posveujem. (2.
Mojsijeva 31,13)
Da li ste ikad u iskuenju da Subotu olako shvatite, da subotne dunosti za-
menite svojim uobiajenim svakodnevnim aktivnostima? Ove sedmice, dok bu-
dete prouavali o Suboti, neka vas Isus nadahne da razmiljate o znaaju dana od
odmora u svom ivotu.
Kabenge Solomon, Kampala, Uganda
Da li ste ikad
u iskuenju da
Subotu olako
shvatite?
96
LOGOS (Luka 4,16-31; 6,6-10; Jovan 1,1-3; Dela apostolska 13,14-44; Koloanima 1,16)
SUBOTA SVETI DAN
7. septembar 2014.
Ne
Stvaranje oveka predstavljalo je vrhunac sedmice stvaranja. Boja namera
bila je da prvih est dana u sedmici saraujemo sa Njim u staranju o Njegovim
stvorenjima, a da sedmog dana imamo subotni odmor. Subota je toliko vana da
je postala jedna od Deset zapovesti (2. Mojsijeva 20,8-11). Subota je prednost
koju imamo jednom sedmino da zaboravimo sve to nas podsea na ovaj greni
svet i da se seamo svega onoga to nas pribliava Bogu. Subota moe da posta-
ne za nas jedno malo svetilite u pustinji ovog sveta u kome privremeno moe-
mo biti slobodni od njegovih briga i ui, takorei, u radosti Neba.
1
Stvoritelj i Gospodar Subote (1. Mojsijeva 2,2; 2. Mojsijeva 20,8-11;
Jovan 1,1-3; Koloanima 1,16)
Jovan prikazuje Hrista kao Stvoritelja svega postojeeg... U pradavna vreme-
na Re nije bila pasivan, neaktivan entitet, ve je bila aktivno i blisko povezana sa
Ocem u razvoju i ureenju svega postojeeg.
2

Subota moe da postane za nas jedno malo svetilite u pustinji ovog sve-
ta u kome privremeno moemo biti slobodni od
njegovih briga i ui, takorei, u radosti Neba. Ako
je subotni odmor bio poeljan za bezgrena bia
u Raju (1. Mojsijeva 2,1-3), koliko je tek vaniji za
grene smrtnike koji se pripremaju da ponovo
uu u blaeno prebivalite!
3
Kada razmiljamo o Suboti kao o posebnom
danu koji provodimo sa naim posebnim Prijateljem,
Isusom, onda ona zaista postaje milina.
Dranje Subote Hristov obiaj (Luka 4,16.31; 6,6; 13,10)
Biblija jasno ukazuje da je Hristos redovno svetkovao Subotu: ...I ue po
obiaju svome u dan subotni u zbornicu... (Luka 4,16). Dranje Subote bilo je
Njegova navika neto to je inio svake sedmice. To je bio i znak Njegove oda-
nosti Ocu i potvrda vanosti etvrte zapovesti iz Bojeg moralnog zakona.
initi dobro u Subotu (Luka 4,16-20; 6,1-10; 13,10-17)
Isus je esto svojim reima i delima potvrivao da je pomagati drugima
Subotom u skladu sa Zakonom. Kada pomaemo drugima, postajemo Boji sa-
radnici u blagosiljanju oveanstva. Njegova namera je bila da na taj nain poka-
emo nesebinu ljubav prema drugima. On nije krio niti je ukinuo Subotu svo-
jim delima isceljivanja, ali jeste okonao mukotrpna pravila koja su iskrivila zna-
enje Subote kao Bojeg sredstva za duhovno osveenje i uivanje.
4
Isus je esto svojim
reima i delima
potvrivao da je
pomagati drugima
Subotom u skladu
sa Zakonom.
97
Subota trajni praznik (Isaija 66,22.23; Dela apostolska 13,14-49; 17,2)
Kada se vazneo na Nebo, Hristos je ostavio svoje uenike sa nalogom da pro-
povedaju Jevanelje svetu i krtavaju svakoga ko poveruje. Oni su to verno ini-
li svake Subote. Zahvaljujui apostolima Hristova sluba je produena i dranje
Subote uveliko je potovano.
ak i kada pravedni budu vladali zajedno sa Bogom u nebeskom carstvu,
bogosluenje Subotom e se zauvek odravati. I od Mladine do Mladine, i od
Subote do Subote dolazie svako tijelo da se pokloni preda Mnom, veli Gospod.
(Isaija 66,23)
Nagrada za dranje Subote (Isaija 58,13.14)
Mnogi hriani prilagodili su dranje Subote onome to njima odgovara. Neki
samo prisustvuju bogosluenju u crkvi, a zatim nastavljaju svoje line aktivnosti.
Meutim, pravo dranje Subote je neto vie od poseivanja crkve. Subota je dan
u kome treba da svedoimo o Bogu, ljudima koji Ga ne poznaju, ljudima kojima
je potrebna pomo zato to su siromani ili bolesni. Kada drimo Subotu onako
kako Bog eli, On e nam se radovati. On e uiniti da boravimo na uzvienim
mestima na zemlji i dae nam udeo u nasledstvu zajedno sa Njegovim narodom
koji je iao ispred nas.
ODGOVORITE
1. Na koji nain vam istinsko dranje Subote pomae da postanete savreni Boji
svedok?
2. Da li Bog smatra da je pravo dranje Subote samo pristojno se obui i prisustvo-
vati Subotom slubi u crkvi? Razgovarajte o tome.
Luanga Donatan, Kampala, Uganda
1 The SDA Bible Commentary, 2
nd
ed., vol. 1, p. 604.
2 Isto, vol. 5, p. 898.
3 Isto, vol. 1, p. 604.
4 Adventistiki hriani veruju. . . ., 2
nd
ed. (Boise, Id. Pacific Press

, 2
nd
ed.. 2005), p. 297.
98
SVEDOANSTVO (Isaija 42,12; Matej 5,17.18; Marko 2,23-28; Jakov 2,8)
DAN ISCELJENJA I RADOSTI
8. septembar 2014.
Po
Duh slube treba da se pokae u domu i Crkvi. Onaj koji nam je dao est
dana za nae privremene poslove, blagoslovio je i posvetio sedmi dan i odvo-
jio ga za Sebe. Boanska milost odredila je da se za bolesne i one koji pate tre-
ba pobrinuti. Trud koji je potreban da bi se njihovo stanje olakalo predstavlja
neop hodno delo, a ne nepotovanje Subote. Takva dela su u savrenom skladu
sa zapoveu o Suboti. Na veliki Uzor uvek je bio aktivan Subotom kad god su
Mu bile predoene potrebe bolesnih i onih koji pate.
1

Iz ovog razloga On je izabrao Subotu da izvri delo ozdravljenja u Vitezdi.
Mogao je da izlei bolesnog oveka i u neki drugi dan sedmice, ili ga je mogao
izleiti a da mu ne naloi da ponese svoj leaj. Ali, to Mu ne bi dalo priliku koju je
eleo. U osnovi svakog dela u Hristovom ivotu na Zemlji nalazila se neka mudra
namera. Sve to je inio bilo je vano samo po sebi i po svojoj pounosti. Meu
nesrenicima u banji izabrao je najtei sluaj na kome je iskazao svoju isceljujuu
silu i dopustio oveku da ponese svoj leaj kroz
grad i tako objavi veliko delo uinjeno nad njim.
Ovo e pokrenuti pitanje ta je zakonito initi
Subotom i otvorie Mu put da optui jevrejska
ogranienja u pogledu Gospodnjeg dana i objavi
da je njihovo predanje nitavno.
Isus im je saoptio da je delo izleenja bolesnih u skladu sa zakonom o
Suboti. Ono je bilo u skladu sa radom Bojih anela, koji neprekidno silaze i pen-
ju se izmeu Neba i Zemlje sluei oveanstvu koje pati. Otac Moj doslije ini, i
Ja inim...
2
Valja initi, znai da je to u skladu sa Zakonom. Hristos nikada nije ukorio
Jevreje zbog dranja Zakona, niti zbog svetkovanja Subote. Naprotiv, On je uvek
podravao Zakon u njegovoj celovitosti.
ODGOVORITE
1. Na koji nain Hristovo pitanje: Valja li u Subotu dobro initi ili zlo initi? Duu
odrati, ili pogubiti, menja nain na koji gledate na Subotu?
2. ta moemo nauiti o dobrotvornom radu i slubi na osnovu uda, koja je Isus
inio Subotom?
Vamala Enoh, Kampala, Uganda
1 Ellen G. White, Counsels for the Church, p. 267.
2 Vajt, enja vekova, str. 206. orig.
Isus im je saoptio
da je delo izleenja
bolesnih u skladu sa
zakonom o Suboti.
99
DOKAZ (Marko 2,27.28; Luka 4,16)
OSVEITE SE, BUDITE BLAGOSLOVENI
9. septembar 2014.
Ut
Mnogi danas smatraju da je Subota ukinuta ili da je zamenjena nedeljom.
Ipak, nijedan biblijski tekst ne ukazuje na to. Hristos je svetkovao Subotu (Luka
4,16). On nije doao da je ukine, ve da je podri.
Mi rutinski servisiramo svoje automobile i druga prevozna sredstva da bi radi-
la dobro i bila bezbedna u vonji. Subota je kao taj rutinski servis. Kada je svetku-
jemo na nain na koji je Bog predvideo, Subota nas obogauje duhovno, fziki i
emotivno. Zamislite da radite tokom cele sedmice. Bez subotnog odmora, umor
i stres bi nas brzo mentalno iznurili, fziki i duhovno. Uvek smo veoma zauzeti
tokom est radnih dana. Treba pohaati asove, pisati zadatke i raditi da bismo
mogli da zaradimo za kolarinu i druge ivotne trokove. ivimo grozniavo od
nedelje do petka, ali sedmog dana svi moemo biti
nasmejani zbog osveenja koje nam donosi subot-
ni odmor.
Pravo svetkovanje Subote zahteva uestvovanje
cele porodice. Roditelji treba da daju primer svojoj
deci, kada je re o dranju Subote na odgovarajui
nain. Deca treba da naue da je Subota sveto vre-
me u kome mogu da se usredsrede na Boga i sve ono to je On uinio za njih.
Za njih je to vreme uivanja, jer mogu da ue o svetu prirode koji je Bog stvorio.
Subota je odvojena da bismo mogli da ojaamo svoj odnos sa naim
Stvoriteljem i naom porodicom. Sedmi dan je posebno vreme kada moemo
da pokaemo svoju ljubav i vernost prema Bogu. Svetkovanjem sedmog dana
mi priznajemo svoju veru u Njega. Svi nai odnosi napredovae ukoliko Subotu
posvetimo Njemu.
ODGOVORITE
1. Mnogi hriani prisustvuju prepodnevnom bogosluenju, ali ne vraaju se na
popodnevnu slubu! Zato? Gde oni provode ostale subotne asove?
2. Ako bi Drugi dolazak bio u Subotu, gde bi vas Isus zatekao?
Luanga Robert Musisi, Kampala, Uganda

Svi nai odnosi
napredovae
ukoliko Subotu
posvetimo Njemu.
100
10. septembar 2014.
OBNOVLJENJE
PRIMENA (Isaija 58; Luka 4,16) Sr
panski umetnik Elias Garsija Martinez /Elias Garcia Martinez/, je 1930. go-
dine naslikao remek-delo Evo oveka /Behold the Man/. U avgustu 2012,
Sesilija Himenes de Borha /Cecilia Jimenez of Borja/ pokuala je da restaurira tu
fresku koja je poela da propada. Meutim, uprkos njenim dobrim namerama, to
joj nije polo za rukom.
1
Zar ne mislite da se to deava i u naem
ivotu? estog dana stvaranja Bog je stvorio
ljude prema svom liku i poverio im brigu o os-
talim svojim stvorenjima. Bog je, osim toga,
stvorio i Subotu da bismo mogli da se odmori-
mo od svih poslova, koje obavljamo ostalih dana i provedemo puna 24 asa sa
Njim. Naalost, to remek-delo je toliko oteeno grehom da se danas ak i na
Subotu gleda kao na obian radni dan, ili dan za zabavu. Kako da ne naruimo
Boji plan o svetkovanju Subote? U nastavku je predstavljeno nekoliko naina
kako moemo svetkovati Subotu tako da se Boji lik obnovi u nama.
Dosledno svetkujte Subotu. Tekst u Jevanelju po Luki 4,16. ui nas da je Isus
svake Subote odlazio u sinagogu. Spasitelj nam je na taj nain ostavio primer da
i mi tako postupamo.
Shvatite znaaj Subote. Subota nije samo zakon koji moramo da potujemo.
To je vreme posveeno iskljuivo Bogu. Ako se usredsredite na Njega i na ono
to On ini za vas tokom subotnih asova, tada e Subota zaista postati milina, a
ne samo dan u koji neke stvari ne smete da radite. Ako odvrati nogu svoju od
Subote da ne ini to je tebi drago na moj sveti dan, i ako prozove Subotu mi-
linom, sveti dan Gospodnji slavnijem, i bude ga slavio ne idui svojim putovima
i ne inei to je tebi drago, ni govorei rijei, tada e se veseliti u Gospodu, i
izveu te na visine zemaljske, i dau ti da jede nasljedstvo Jakova oca svojega;
jer usta Gospodnja rekoe. (Isaija 58,13.14)
Poveite se sa Bobom. Marljivo prouavajte Njegovu re. Molite se bez prestan-
ka. I ne zaboravite da se molite za druge vernike i voe u crkvi. Molite se da vas
Sveti Duh nadahne da pravilno svetkujete Subotu. Stalna molitva pomae nam
da imamo blizak odnos sa Hristom.
Semjuel Nsubuga, Kampala, Uganda
1 Wikipedia, Ecce Homo (Elas Garca Martnez), http://en.wikipedia.org/wiki/Ecce_Homo
_(El%C3%ADas _Garc%C3%ADa_Mart%C3%ADnez).
Marljivo prouavajte
Njegovu re. Molite
se bez prestanka.
101
MILJENJE (Matej 26,64; Luka 4,16; Dela apostolska 13,14-52; Jevrejima 4. poglavlje7)
NAELA I USMERENJE
11. septembar 2014.
e
Verujem da je Bog govorio Adamu i Evi o tome kako ih je stvorio i kako je
stvorio Zemlju. Verujem da im je rekao i zato im daje Subotu. ak i kada je greh
doao na Zemlju, Subota je predstavljala vaan inilac u odnosu izmeu ove-
anstva i Boga. Tada je Subota ukazivala ne samo na stvaranje ljudi, ve i na nji-
hovo spasenje (Jevrejima 4).
Dranje Subote bilo je Isusov obiaj. U skladu sa tim znamo da On nije doao
da ukine zapovest o Suboti, ve da je ispuni i pokae nam kako da je drimo. Kao
hriani trebalo bi da imamo na umu da je Subota znak spasenja izmeu Boga i
Njegovog naroda i da ona treba da nas na poseban nain podsea na spasenje.
Hristos je inei dobra dela Subotom naglaavao njen karakter otkupljenja i da-
vao ljudima novu nadu za ovo vreme, ali i za venost.
Subota je odvojena da bi obogatila na odnos sa
Bogom. Tekst u Delima apostolskim 13,14-52. poka-
zuje nam kako su, posle Isusove smrti, Njegovi sled-
benici nastavili da svetkuju Subotu prisustvujui
slubi prilikom koje su ohrabrivali jedni druge i uili
kako je Bog u prolosti vodio svoj narod.
Na osnovu zapovesti o Suboti u 2. Mojsijevoj 20,8-10. saznajemo sledee:
(1) stav koji treba da imamo prema Suboti, (2) da svetkovanje Subote obuhvata
celo nae domainstvo, (3) da Subota ukazuje na Boga kao naeg Stvoritelja i na
Primer u vezi sa tim kako treba drati Subotu, i (4) da na poetku svake sedmice
treba da isplaniramo svoje svakodnevne obaveze da bismo u petak uvee nestr-
pljivo ekali da Subota pone. Da bismo se setili dana od odmora da ga svetku-
jemo (2. Mojsijeva 20,8), moramo misliti o Suboti cele sedmice i vriti neophodne
pripreme da bismo je svetkovali tako da to bude po Bojoj volji. Mi moramo pa-
ziti da ne iscrpemo svoje snage u toku sedmice toliko da nismo u stanju da ue-
stvujemo u Njegovoj slubi u Subotu.
1
Sadabi Sekasi Stefan, Kampala, Uganda
1 Adventistiki hriani veruju. . . . , str. 334. orig.
Subota je
odvojena da bi
obogatila na
odnos sa Bogom.
102
12. septembar 2014.
DA LI SMO POTOVAOCI SUBOTE?
ISTRAIVANJE (Marko 2,27. 28) Pe
ZAKLJUAK
Subota. ta taj dan znai za vas? Da li je to samo jo jedan dan dosadne ili
stresne sedmice, ili vam je, ipak, malo uzbudljivija od posla koji u odreeno vreme
obavljate svakog radnog dana? Moramo imati na umu da je Subota nainjena
radi nas, a ne obrnuto. Ako vam je Subota teret na zemlji, vremenski period koji
ne volite jer ne moete da gledate omiljeni TV kanal ili da kupujete odeu, da li e
vam isto tako predstavljati teret i na Nebu? Subota e uvek postojati (Isaija 66,22,
23), a uivanje u njoj poinje danas. Kako bi bilo tuno, kada na Nebu ne biste
voleli zalazak Sunca petkom uvee pre poetka Subote.
RAZMOTRITE
Provedite Subotu sami sa Bogom. To moe biti u vaoj sobu, u prirodi, na putu.
Razgovarajte sa Bogom i budite u crkvi sa Njim kuda god da idete. Iskljuite
svoj mobilni telefon i neometano Ga sluajte.
Uestvujte u bogosluenju. Mnoge Subote provodimo sedei u klupi i posma-
trajui druge kako vode bogosluenje. Pitajte pastora ili stareinu kako biste i vi
mogli doprineti slubi pesmom, molitvom, kao redar, itd.
Napiite pesmu ili lanak o Suboti. Moete ga postaviti na Internetu ili na
Fejsbuk-stranici da bi mogao da bude blagoslov za druge.
Ponite drugaije da razmiljate o sedmici koja je pred vama. Svake nedelje,
umesto da pomislite: O, jo jedna naporna sedmica je preda mnom, usredsredite
se na sedmi dan. Nikad nije kasno da ponete mentalno i duhovno da se pri-
premate za Subotu koja dolazi. Neka vam ona bude podsticaj tokom cele sed-
mice.
Ponite Subotom popodne da prouavete Bibliju. Umesto uobiajenog drema-
nja, pozovite nekoliko prijatelja i zajedno prouavajte Re.
POVEITE
Jeremija 17,22; Matej 12,1-11; Jevrejima 4,1-11.
Celeste Perrino Walker, Making Sabbath Special: Simple Traditions to Make the
Day a Delight; Yara Young, Oh No, Its Sabbath Again.
Adventistiki hriani veruju, Subota, str. 316 335.
Dario Penja, Kolumbija, Juna Amerika
Od 13. do 19. septembra 2014.
Po u ka 12
A Isus joj ree: Ja sam Vaskrsenije i ivot, koji vjeruje Mene ako i
umre ivljee. (Jovan 11,25)
Smrt i
vaskrsenje
104
UVOD (Otkrivenje 1,18)
NADMAI TO, ZEVSE
13. septembar 2014.
Su
U pokuaju da objasne ulazak greha u svet, stari Grci izmislili su priu o lepoj,
ali opasno radoznaloj Pandori. Prema toj legendi, Pandora je bila prva ena koja
se pojavila na zemlji na zahtev grkog boga Zevsa. Kasnije u prii, druga grka
mitoloka linost, Prometej, razgnevio je Zevsa zato to je ukrao vatru sa neba da
bi je dao ljudskim biima. Zevs je otpoeo svoju osvetu dozvolivi da se Pandora
uda za Prometejevog brata Epimeteja. U jednom trenutku, Pandori je poklonjena
kutija koju nipoto nije smela da otvori. Zevs je nastavio da kuje zaveru. To je bio
lukav plan da Epimetej, ili njegov brat Prometej, otvore kutiju, ali kao to se mo-
glo pretpostaviti Pandorina radoznalost nadvladala je i ona ju je otvorila. Njen
sadraj pun zala, pakosti i bolesti koje je Zevs poeleo Prometeju odjednom je
izleteo i rasuo se po celoj Zemlji. Ipak, pre nego to je Pandora uspela da zatvori
kutiju, jo neto je pobeglo u svet nada.
1

Ironino je da su mnogi elementi ovog grkog mita slini biblijskom izvetaju
o stvaranju. Stvorena bia, Adam i Eva, bila su iskuana. Oni su pali na ispitu i, kao
posledica toga, greh i njegove uasne posledice, ukljuujui smrt, ule su u svet.
To je svet u kome danas ivimo svet u kome je uobiaje-
no da mirno prolazimo kolima, dok se prekoputa deava
ubistvo, ne razmiljamo o opalom liu i posmatramo na-
slove vesti o ubistvima. Meutim, kada nai najmiliji vie
ne budu sa nama, postajemo svesni da nema nieg pri-
rodnog u vezi sa smru. Shvativi svoju nitavnost, naa
dua ezne za neim veim od sebe.
Sreom po nas, mi ne sluimo Bogu koga pokree elja za osvetom kao u prii
o Pandori. Dobra vest tu poinje. U stvarnosti, Stvoritelj svemira odrekao se svo-
je slave i bio usmren za nae spasenje. Samo je prava ljubav mogla da Ga nave-
de na to (1. Jovanova 4,10). U Njegovom planu spasenja, nalazimo pravo pore-
klo nade. Isus pouzdano objavljuje: Ja sam Prvi i Posljednji, i ivi; i bijah mrtav i
evo sam iv va vijek vijeka, amin. I imam kljueve od pakla i od smrti. (Otkrivenje
1,17.18) Njegovo vaskrsenje daje nam mir u uverenju da su greh i smrt neto ne-
prirodno to i mi moemo pobediti kada poverujemo u Njega (Jovan 3,16). To je
najbolje obeanje koje danas postoji. Neka Zevs nadmai to ako moe!
Vindi Ambroz, St. Kroa, Amerika Devianska Ostrva
1 Lin Donn, Pandoras Box, http://greece.mrdonn.org/greekgods/pandora.html (accessed june
26, 2013).
Mi ne sluimo
Bogu koga
pokree elja
za osvetom.
105
DOKAZ (Otkrivenje 1,18)
EVO SAM IV
14. septembar 2014.
Ne
Otkljuavanje otvara i oslobaa ono to je bilo zakljuano. Ono nam omogu-
ava pristup neemu to nije bilo dostupno. Jedna od mnogih prednosti koje do-
bijate kada otkljuate (tj. otplatite) svoj mobilni telefon je to to ste osloboeni
ogranienja i dodatnih trokova nametnutih od strane vaeg provajdera. To zna-
i da moete da promenite provajdera i izaberete nekoga sa boljom tarifom, a da
pritom ne morate da kupite nov telefon. Osim toga, moete slobodno da koristi-
te svoj telefon kad putujete u inostranstvo.
Knjiga Otkrivenje predstavlja Isusa kao Onoga koji ima kljueve od pakla
(podzemlja) i od smrti. Isusova smrt i vaskrsenje pokazali su nam da On zaista
ima klju kojim moe da otvori grobove onih koji su umrli u Njemu. Prilikom svog
Drugog dolaska, On e otkljuati grobove onih koji su umrli verujui u Njega.
Pavle kae: Jer e sam Gospod sa zapovijeu, s glasom Arhanelovijem, i s tru-
bom Bojom sii s Neba; i mrtvi u Hristu vaskrsnue najprije. (1. Solunjanima
4,16) Oni koji su umrli u Hristu osloboeni su iz svog stanja smrti, koje ih je od-
vajalo od ivota. Oni koji su umrli u Hristu, spava-
ju u Njemu koji je pobedio smrt! Kada shvatimo
tu velianstvenu istinu, spremni smo da se suo-
imo sa prevarama, koje nam sotona sprema, jer
zna da mu je preostalo jo samo malo vremena.
Meutim, mnogi e, ipak, biti zavedeni njegovim
lukavim igrama.
Biblija tvrdi da je Bog Izvor sveukupnog ivota. Prema tome, dobili smo deta-
ljan opis prirode ivota i smrti od Onoga koji je odgovoran za pojavu ivota. Zato
je neophodno da se okrenemo Bibliji kao pouzdanom izvoru da bismo dobili od-
govore na pitanja povezana sa smru.
1
ODGOVORITE
1. Kako moete uputiti rei ohrabrenja iz biblijske perspektive nekome koga po-
znajete i kome je smrt oduzela neku dragu osobu?
2. Razmiljajte o nadi koju imamo u veni ivot u kome vie nee biti alosti, smrti i
patnje. Razmotrite koliko je vano iveti ivotom vere u Isusa.
Huan A. Kabrera, Bartonsvil, Merilend, SAD
1 The Authoritative Source of Truth, The Truth About Death, http://www.truthaboutdeath.
com /blog /id/1591/the-authoritative-source-of-truth.aspx.
Biblija tvrdi da
je Bog Izvor
sveukupnog ivota.
106
BOANSKI PLAN
15. septembar 2014.
Logos (O Jovu 14,12; Psalam 146,4; Propovednik 9,5.6.10; Luka 23,43; Jovan 1,1-4; 14,6)
Po
Gubitak drage osobe verovatno je neto najtee sa ime jedno ljudsko bie
moe da se suoi, naroito ako se to iznenada dogodi. Oaloena porodica i pri-
jatelji tada imaju veliku potrebu za nekom vrstom utehe. Mnogi hriani uvera-
vaju oaloene da se njihovi mili i dragi sada nalaze na boljem mestu, ili da su
na nebu i posmatraju ih. Meutim, Biblija ima dosta da kae o tome ta se za-
pravo deava kada neko umre.
Stanje mrtvih (O Jovu 3,11-13; 14,12; Psalmi 13,3; 115,17; 146,4;
Propovednik 9,5. 6.10)
Da li ste ikada spavali tako dubokim, okrepljujuim snom, da niste imali pred-
stavu koje je doba dana kad ste se probudili? Biblija opisuje smrt kao neto slino
tome dubok, miran san koji traje sve do Drugog dolaska. Mrtvi nisu vie svesni
onoga to se deava oko njih (Propovednik 9,5.6.10). Prema tome, oni ne mogu
da vas posmatraju odozgo. Moete li da zamislite agoniju i alost koju bi osea-
la majka na Nebu, dok bi posmatrala kako njena deca prolaze kroz nevolje ovde
na Zemlji?
U Jevanelju po Luki 23,43. Isus kae jednom od razbojnika na krstu: Zaista
ti kaem danas, bie sa Mnom u raju. Isus nije hteo da kae da e taj ovek kada
umre doslovno otii pravo na nebo.
1
Umesto toga, Isusova izjava upuena razboj-
niku bila je snana potvrda da nas Bog voli i da e nas prihvatiti u bilo kome trenut-
ku naeg ivota ukoliko smo iskreni. Ako se iskrenim srcem uhvatite za Spasitelja,
makar i u 11. as, biete spaseni. Razbojnik je molio u veri, u poniznosti i pokaja-
nju. Molio je usrdno kao da je u potpunosti razumeo da bi Isus mogao da ga spase
ako bude hteo. Nada u njegovom glasu bila je pomeana sa bolom, kada je shva-
tio da e, ako Isus to ne bude hteo, on biti izgubljen, zauvek izgubljen.
2

ak i na ivici smrti, Hristos je u stanju da spase i oprosti grehe. To dokazuje da
niko u Bojim oima nije preveliki grenik. Ukoliko jo uvek imate dah u pluima
i srce koje kuca u grudima, onda jo uvek imate mogunost da budete spaseni.
Nada u vaskrsenje (Jovan 1,1-4; 14,6)
Isus je ponizno i posluno poao na krst da bismo mi imali nadu u vaskrsenje.
On je osiromaio i bio ponien da bismo mi mogli biti bogati i uzvieni. On je po-
loio svoj ivot da bi mogao nama da da ivot veni. On je doiveo prezir, mrnju i
sramotu. On je osetio svako zlostavljanje, svaki udarac biem, svaki trn, svaki klin,
i odluio je da to pretrpi. Hristos je put sa Zemlje na Nebo. Svojom ljudskom pri-
rodom On dodiruje Zemlju, a boanskom dodiruje Nebo.
3
Kada iskreno preda-
te svoj ivot Hristu, ak i ako umrete ovde na Zemlji, primiete dar venog ivota
prilikom Njegovog povratka.
107
Sud (Propovednik 12,14; Rimljanima 2,1-11; Jakov 2,18)
Na sudu e biti procenjeno svako delo, bilo dobro ili zlo. Oni koji su inili do-
bra dela bie nagraeni venim ivotom, ali oni koji su inili zlo bie prokleti.
Mrtvi u Hristu ustae ponovo i zato ne oajavajte kada izgubite svoje mile i dra-
ge. Oni e ponovo ustati!
Iako je istina o sudu veoma vana i ne treba je nikad
zanemariti, Biblija nas ohrabruje da budemo radosni i
slavimo Isusa zato to je pobedio greh radi nas. Bojte
se Boga, i podajte Mu slavu, jer doe as suda Njegova; i poklonite se Onome koji
je stvorio nebo i Zemlju i more i izvore vodene. (Otkrivenje 14,7) Sud nije neto
ega treba da se bojimo. Umesto toga, treba da hvalimo Boga za to. Bez suda ne
bi bilo ni Neba. U svetu bez suda sve je besmisleno. Dobro se ne razlikuje od zla.
Nema osnova da se neto nazove dobrom a neto drugo zlom. Nema osnova da
odluimo ta je vredno truda a ta ne.
4

Veliki Pobednik (Jovan 5,21; 10,17.18; 11,38-45; 1.
Korinanima 15,17-20)
Jedino Bog ima silu da podie mrtve, jer je On Davalac ivota. Isus je iskori-
stio Lazarevu smrt i vaskrsenje da bi pokazao Boju slavu (Jovan 11,1-45). To je
ukazalo na povezanost izmeu Boga Oca i Boga Sina. Isus je umro za nae grehe
i bio podignut iz mrtvih da bi pokazao da smrt nema mo nad Njim i da bi nas
oslobodio od naih grehova. Isus je umro i pobedio smrt da bismo mi mogli da
ivimo veno.
ta ete izabrati ivot ili smrt?
Ebigejl Hervud, Tortola, Britanska Devianska Ostrva
1 Zbog naina na koji su znakovi interpunkcije postavljeni u ovom stihu, mnogi hriani
veruju da odlazimo na Nebo ubrzo nakon smrti. Meutim, u originalnom grkom tekstu
nije bilo znakova interpunkcije. Za vie informacija pogledajte The Seventh-day Adventist
Bible Commentary, tom 5, str. 877 i lanak DeathThe Last Enemy, na vebsajtu Instituta za
biblijska istraivanja /Biblical Research Institute/: https://adventistbiblicalresearch.org/sites/
default/files/pdf/Last%20Enemy_0.pdf.
2 The SDA Bible Commentary, 2nd ed., vol. 5, p. 1128.
3 Isto, str. 1035.
4 Tim Chester, The Good News About Judgment, http://timchester.wordpress.com/2007
/02/27/the-good-news-of-god-judgment/.
ta ete izabrati
ivot ili smrt?
108
SVEDOANSTVO ( 1. Korinanima 15,55)
GDJE TI JE, PAKLE (SMRTI), POBJEDA?
16. septembar 2014.
Ut
Svri se, objavio je Hristos samo nekoliko sekundi pre nego to je Njegova
misija zavrena. Pobeda je izvojevana. Isus je doao na Zemlju da bi nas otkupio
posle ovekovog traginog pada. Plan spasenja je ostvaren, a avo je pobeen.
Kada je Isus, dok je visio na krstu, povikao: Svri se, zemlja se zatresla, stene
su se raspadale i neki od grobova otvorili.
Kad je On ustao kao Pobednik nad smru i grobom, dok je zemlja podrhtava-
la, a nebeska slava obasjavala Njegov grob, mnogi od umrlih pravednika, odazi-
vajui se Njegovom pozivu, ustali su kao svedoci Njegovog vaskrsenja. Ti poseb-
no poastvovani sveti ljudi, izali su iz svojih grobova zaodeveni slavom. To su
bili izabrani sveti iz svih vremena, poevi od stvaranja pa sve do Hristovih dana. I
dok su jevrejske voe pokuavale da prikriju injenicu da je Hristos vaskrsao, Bog
je ovu grupu pravednika podigao iz mrtvih da posvedoe da je Isus ustao iz gro-
ba i da objave Njegovu slavu.
1

Isusova slava se pokazala kad je On pobedono-
sno ustao iz groba. Gdje ti je, smrti, alac? Gdje ti
je, pakle (smrti), pobjeda? (1. Korinanima 15,55)
Isus nam je pokazao da i mi moemo pobediti grob
ako ostanemo u Njemu. Mnogo puta je to potvrdio
na delu dodirujui i isceljujui bolesne. Isus nije si-
ao na Zemlju samo da bi nas spasao, ve i da bi nam pokazao kako da ivimo hri-
anskim ivotom, kada On vie ne bude sa nama. Apostol Jovan nam otkriva da
je u Isusu ivot i da je On videlo ljudima. Iako smo skrenuli sa staze venog ivo-
ta, Isus Hristos je prineo Sebe na rtvu da bismo mogli imati jedan potpuno nov
ivot. Sinovi ljudski prestupom su postali sotonini podanici. Verom u Hristovu
rtvu pomirenja Adamovi sinovi mogu da postanu Boji sinovi. Hristos je uzdi-
gao oveanstvo uzimajui na Sebe ljudsku prirodu. Greni ljudi dospeli su tamo
gde povezanou sa Hristom, mogu da postanu dostojni imena Boji sinovi.
2
Ono to nam Isus danas nudi jeste da poraz pretvorimo u pobedu. Ono to
svet moe da ponudi ne moe se uporediti sa prednostima, koje imamo ako
ostanemo pod Njegovim okriljem. On poziva sve ljude da provode vreme u
Njegovom prisustvu, da budu ispunjeni Svetim Duhom i dele Njegovu radost i
blagoslove sa drugima.
Semjuel K. Mozes Jr., Tortola, Britanska Devianska Ostrva
1 Ellen G. White, Early Writings, p. 184.
2 Vajt, Put Hristu, str. 15. orig.
Ono to nam Isus
danas nudi jeste da
poraz pretvorimo u
pobedu.
109
Sr
17. septembar 2014.
VIE OD NADE
PRIMENA (Matej 19,26; Jovan 6,40; 2. Petrova 3,9)
Isus je jasno izjavio da e nam On, ako Mu verujemo, dati veni ivot. To obe-
anje treba da nam osigura nadu i mir. Meutim, moram iskreno da kaem da mi
je zaista teko da osetim radost koju je On eleo da pokrenu Njegove rei. Da li
je mogue da neto ujete toliko puta, a da to prestane da deluje na vas? Seam
se koliko puta sam uo svog propovednika kako velia blaenu nadu u vaskr-
senje, koliko puta sam i ja o tome govorio, pevao i itao. Ipak, ponekad, vaskrse-
nje izgleda kao neka udaljena nada, koja je bitna samo onima kojima se blii kraj.
Pitate li se ponekad da li obeanje o vaskrsenju u veni ivot ima ikakav prak-
tian znaaj ovde i sada? Ako je tako, eleo bih da vam ponudim sledei odgovor:
Nauite da volite svoje blinje. S obzirom da postoji vaskrsenje, oni koji su uz
vas danas, mogli bi da ostanu sa vama zau-
vek. Imajte na umu da se vaskrsenje ne odnosi
samo na vas i vae prijatelje. Bog eli da se svi
spasu (2. Petrova 3,9). To svi, obuhvata i neke
ljude koji vam se ne dopadaju. Na primer, kolega koji je pokuao da vam naudi,
osoba u crkvi koja iri glasine o vama, ili neki prijatelj koga ste uvredili, a nikad
mu se niste izvinili. Neemo uspeti da zauvek izbegavamo jedni druge.
Pronaite odreeni razlog da volite svoje blinje. To nee biti lak zadatak, ali ako
uopte postoji prilika na koju se odnosi obeanje iz Jevanelja po Mateju 19,26.
onda je to ova. Neke ljude je naizgled nemogue voleti, ali Isus je kazao da je
Bogu sve mogue.
Zaboravite sve to je bilo loe u postupanju drugih prema vama. Neka se Bog
time pozabavi. Zamolite Ga da vam pomogne da oprostite tim ljudima. Neki od
njih e moda iveti blizu vas na Nebu.
ODGOVORITE
1. Kako bi nada u vaskrsenje mogla da utie na va svakodnevni ivot?
2. ta mislite, zato Isus nije vie govorio o tome kako e biti na Nebu?
3. Da li emo se na Nebu seati runih postupaka koje su drugi imali prema nama?
Da li e se drugi seati runih stvari koje smo im mi uinili? Ili e seanje na nae
grehe biti potpuno izbrisano? Objasnite svoje odgovore.
4. Setite se nekih praktinih saveta, koji vam mogu pomoi da reite sukob izmeu
sebe i ljudi koje poznajete.
5. ta treba uiniti ukoliko nije dobro da se neki ljudi pomire?
Robert Fuler, Arlington, Virdinija, SAD
Neka se Bog time
pozabavi.
110
MILJENJE (Jovan 11,25)
DA LI ETE BITI SPREMNI?
18. septembar 2014.
e
Nama je veoma teko da prihvatimo smrt. Odbijamo da poverujemo da neko
ko nam je drag nije vie sa nama i teko nam je da shvatimo kako emo ive-
ti bez te osobe. To me navodi da razmiljam o tome kako smo sreni to je Isus
umro i ponovo ustao, to Mu je omoguilo da ivi u nama. On je kazao: Ja sam
Vaskrsenije i ivot: koji vjeruje Mene ako i umre ivljee. (Jovan 11,25) Mnogi od
nas se plae smrti. Plaimo se na kojoj strani emo se nai prilikom vaskrsenja.
Izgleda da zaboravljamo da ako ivimo za Hrista ne treba da se brinemo kakav
e biti krajnji ishod.
Prilikom vaskrsenja biemo pozvani da se pridruimo ljudima, koji su i-
veli za Hrista tokom proteklih vekova. U Jevanelju po Jovanu 14,6. Isus kae: Ja
sam Put i Istina i ivot; niko nee doi k Ocu do kroza
Me. On ima silu da podigne iz mrtvih nas i nae mile i
drage koji su umrli u Njemu. Biemo uzeti i uzdignuti
na Nebo zajedno sa Njim. Znajui to, ne bi trebalo da
se plaimo Isusovog povratka, osim ako ivimo gre-
nim ivotom. Jer e svako djelo Bog iznijeti na sud
i svaku tajnu, bila dobra ili zla. (Propovednik 12,14)
Koliko god zvualo kao klie, na razlog broj jedan za ivot je da ivimo za Boga.
Svaki dan bi trebalo da budemo za korak blie Njemu. Tekst u Otkrivenju 16,15
glasi: Evo idem kao lupe; blago onome ko je budan i koji uva haljine svoje, da
go ne hodi i da se ne vidi sramota njegova. Lopov vas nikad ne bi upozorio da
e vam doi u kuu. Lopovi dolaze nenajavljeno, ne ostavljajui vam vremena da
se pripremite. Sistem obezbeenja je jedan od naina da se zatitimo od proval-
nika. Alarm vas opominje da su nepoeljni gosti uli u vau kuu. Tako treba da
ivimo kao hriani potpuno spremni za Isusov povratak. Na alarm mora biti
stalno u reimu spremnosti za Njegov povratak. Da li ete se potruditi da redov-
no obnavljate njegove baterije?
ODGOVORITE
1. ta je to u vaem ivotu to vas spreava da budete spremni za Hristov povra-
tak?
2. Da li ste spremni da se toga odreknete? Ako niste, zato?
Dimitri Smit, Tortola, Britanska Devianska Ostrva
Sistem
obezbeenja je
jedan od naina
da se zatitimo
od provalnika.
111
PRVENAC IZ MRTVIH
ISTRAIVANJE (Jovan 5,24; 11,25)
19. septembar 2014.
Pe
ZAKLJUAK
Pisci Novog zaveta govore o Hristovom vaskrsenju kao o prvom dogaaju te vr-
ste u itavoj istoriji univerzuma. On je Prvina, Prvenac iz mrtvih. On je razvalio vra-
ta koja su bila zakljuana jo od smrti prvog oveka. On se suoio sa knezom smrti,
borio se sa njim i pobedio ga. Time se sve promenilo. To je poetak novog stvaranja:
otvoreno je novo poglavlje u kosmikoj istoriji.
1
RAZMOTRITE:
Proitajte tekstove u Jevanelju po Jovanu 5,24. i 11,25. i zapiite svoja razmi-
ljanja o tim stihovima. Moete koristiti neki biblijski komentar ili grki renik
da biste istraili puno znaenje rei smrt i sud. Zapazite da je za one koji
prihvataju Hrista kao svog Spasitelja i Gospoda metamorfoza, odnosno pre-
lazak iz smrti u ivot, ve otpoela, ak i pre vaskrsenja mrtvih prilikom Drugog
dolaska. Pre Hrista, mi smo u doslovnom smislu mrtvi koji hodaju. Meutim,
Isusova smrt dovela je do naeg duhovnog novoroenja oslobaajui nas od
suda i lanaca smrti!
Poite u etnju po prirodi i uivajte u delima Bojeg stvaranja (Starog stvara-
nja). Potraite primere metamorfoze, koje nam Bog otkriva u svetu prirode.
Ponesite sa sobom svesku i navedite sve primere koje ste videli kako u bilj-
nom, tako i u ivotinjskom svetu oko vas.
Razmiljajte o tome kako Bog, preko Hrista, ispoljava svoju preobraavaju-
u silu u vaem ivotu da bi vas vodio prema konanom ispunjenju Njegovog
obeanja o vaskrsenju i venom ivotu sa Njim. Iskoristite to vreme da se za-
hvalite Bogu za ivot u izobilju koji vam sad daje i za nadu u venu budunost
sa Njim na Nebu i na novoj Zemlji.
Pozovite nekog prijatelja da vam se pridrui u molitvi, prouavanju biblijskog
teksta ili istraivanju prirode da biste zajedno doiveli nadu i izobilje ivota koje
imamo u Hristu.
Skicirajte, naslikajte, ili napravite kompjutersku grafku koja pokazuje va rast u
Hristu.
Podelite sa prijateljima, porodicom ili subotnokolskim razredom ono to ste
lino doiveli prouavajui pouku za ovu sedmicu. Govorite i o tome kako nada
u vaskrsenje i venost sa Isusom utie na vae duhovno putovanje.
POVEITE
1. Korinanima 15,26; 1. Korinanima 15,52-54; 1. Solunjanima 4,14-18; Otkrivenje
20,5. 6; 14,13.
Adventistiki hriani veruju. . ., Smrt i vaskrsenje, str. 441-453.
C.S. Lewis, Miracles, chapter 15, The Miracle of the New Creation.
Din A. Kelner, Fulton, Merilend, SAD
1 C. S. Lewis, Miracles (HaperCollins: New York, NY., 2001), pp. 236, 237.
Od 20. do 26. septembra 2014.
Po u ka 13
Da se ne plai srce vae, vjerujte Boga i Mene vjerujte. Mnogi su
stanovi u kui Oca Mojega. A da nije tako, kazao bih vam: Idem da
vam pripravim mjesto. I kad otidem i pripravim vam mjesto, opet
u doi, i uzeu vas k Sebi da i vi budete gdje sam Ja.
(Jovan 14,1-3)
Drugi Hristov dolazak
113
UVOD (2. Petrova 3,9; Otkrivenje 22,10)
DA LI STE SPREMNI?
20. septembar 2014.
Su
Isus je doao da nam pokae kako da ivimo. On je doao i zato da bi umro
za nas koji smo ostali bez nade u veni ivot, i na taj nain osigurao spasenje oni-
ma koji Ga prihvate kao svog Otkupitelja. On e doi po drugi put da bi poveo
na Nebo one koji su sauvali Njegove zapovesti u svom srcu. Veliko pitanje gla-
si: Da li olakavate Isusu Hristu da vas pronae kada se bude vratio? Ne moe-
mo sumnjati u Njegovo obeanje da e to uiniti. Potrebno je da Mu zahvalimo
za Njegovu sveobuhvatnu ljubav koja ne samo da nas spasava od greha, ve e-
zne da nas ima sa sobom na Nebu. On bi mogao jednostavno da nas pozove sa
svog trona da doemo na Nebo i tako ne bi morao da se vraa na ovaj greni svet.
Ipak, On je odluio da to uini u svojoj ogromnoj ljubavi koju osea prema nama.
U drugoj polovini devetnaestog veka oekivanje blizine Hristovog dolaska
skoro da se sasvim izgubilo.
1
To je delimino bilo zbog toga to je katolika teo-
logija bila uglavnom zainteresovana za smrt i sud, nebo i pakao
2
, dok je pro-
testantska teologija bila pod dubokim uticajem razvoja racionalizma i gledala
kako se carstvo Boje uspostavlja na Zemlji pobedom nauke i razuma.
3
Ne bu-
dimo toliko zainteresovani za ta odstupanja da
bismo zaboravili na Hristovo obeanje da e se
vratiti po nas. Znamo da je Njegov povratak blizu,
jer vidimo da se ispunjavaju mnogi znaci koji ga
predskazuju. Treba da se ohrabrimo i ostanemo
verni. Treba da svedoimo drugima i kroz slubu
oveanstvu pokaemo Hrista koji je u nama. Mi
smo budunost novog sveta koji dolazi. Treba li da budemo sebini u svojoj lju-
bavi prema Hristu ili da unosimo nadu u nespokojan ivot ljudi koji ive oko nas?
Moda se neki pitaju zato se Hristos tako dugo ne vraa. Petar odgovara na
to pitanje: Ne docni Gospod s obeanjem, kao to neki misle da docni, nego nas
trpi, jer nee da ko pogine, nego svi da dou u pokajanje. (2. Petrova 3,9)
Da, Hristos jo uvek trai vas i sve ostale koji ele da hodaju s Njim. Poto On
jo uvek nije doao, vi i ja imamo priliku da objavljujemo obeanje o Njegovom
povratku. On kae: Dolazim uskoro. Neka va odgovor bude: Da, Gospode!
Spreman/Spremna sam!
Alehandra Argeta E., Misisoga, Kanada
1 Handbook of Seventh-day Adventist Theology, George Reid, general editor, (Review and Herald

Publishing Association and the General Conference of Seventh-day Adventists), p. 918.
2 Isto.
3 Isto.
Treba li da budemo
sebini u svojoj
ljubavi prema
Hristu?
114
LOGOS (Matej 24,42-44.45-51; Marko 13; Jovan 14,1-3)
OBEANJE
21. septembar 2014.
Ne
Istinita obeanja (Jovan 10,27.28; 14,1)
I u Starom i u Novom zavetu Bog je dao neka obeanja. Na primer, On je
Izrailjcima obeao zemlju u kojoj tee med i mleko (Isaija 55,1) i roenje naeg
Spasitelja, Isusa Hrista (Mihej 5,2; Luka 1,26-38). Iako je prolo dosta vremena do
njihovog ostvarenja, ona su se, ipak, na kraju ostvarila.
Ba kao i u biblijska vremena, ljudi i danas doivljavaju bol, povreenost, a-
lost, izdaju i mnogo toga drugog. Izgleda da svet postaje sve gori. Ljudski po-
stupci zbunjuju mnoge i izgleda kao da mnogo toga uopte nema smisla.
Meutim, tekst iz Jevanelja po Jovanu 14,1. kae: Da se ne plai srce vae,
vjerujte Boga i Mene vjerujte. Isus je izgovorio te rei svojim uenicima nepo-
sredno pre svoje smrti. Pokuavao je da im objasni da On nee zauvek biti s nji-
ma na Zemlji. Oni nisu u potpunosti razumeli Njegovu poruku i bili su uznemireni
zato to e uskoro izgubiti svog velikog Prijatelja Isusa. Nisu mogli ni da zamisle
kako e se suoiti sa svim buduim izazovima bez Njega. Njihovim uznemirenim
srcima bila je potrebna uteha, isceljenje i, to je najvanije, nada. Zato im je Isus
obeao da e, preko Svetog Duha, On biti uz njih.
ak i danas, Bog je Jedini koji moe pomoi svom narodu da prebrodi teka i
izazovna vremena. On nam je dao obeanja koja donose nadu, a sve to je obe-
ao zaista e se ispuniti. Kada verujemo u Njega i predamo Mu svoje srce, moe-
mo izdrati oluju koju On zaustavlja jednim pokretom ruke.
Obeanje nade (Marko 16,16; Jovan 14,1-3)
Isus je obeao da e se u vreme koje Bog odredi vratiti da nas sa sobom po-
vede kui. Tada emo zauvek biti sa Njim. On upravo sada priprema mesto za one
koji Mu veruju i slede Ga. Mnogi su stanovi u kui Oca Mojega. A da nije tako,
kazao bih vam: Idem da vam pripravim mjesto (Jovan 14,2). Isus je govorio o
svom vaznesenju na Nebo posle svoje smrti i vaskrsenja. Na taj nain obezbedio
je svom narodu ulazak na to predivno mesto. To nije bilo kakvo mesto. To je dom
kakav ne moemo ni da zamislimo.
Re stanovi znai mesto boravka, prebivalite... injenica da ima mnogo
stanova uverava nas da u Oevoj kui ima dovoljno mesta za sve koji prihvate
Oev poziv.
1
Verujte Bogu (Jovan 14,1-3; Dela apostolska 2,38)
Vreme istie. Isus e doi ranije nego to oekujemo, ali samo Njegovim pra-
vim sledbenicima bie doputeno da uu u kuu Njegovog Oca. I kad otidem i
pripravim vam mjesto, opet u doi, i uzeu vas k Sebi da i vi budete gdje sam Ja.
115
(Jovan 14,3) Ne moe biti jasnije od toga. Oni koji prihvate Isusa za svog Spasitelja
i predaju Mu svoj ivot, bie sa Njim zauvek! Moemo verovati Njegovom obea-
nju. Nije nam potreban GPS da bismo tamo stigli. On e se lino sresti sa nama
na oblacima i mi emo zajedno sa Njim ui u
Nebesko carstvo.
Kakvi god da su vai problemi i tereti, po-
stoji samo jedno reenje. To isto reenje ponu-
eno je Izrailjcima i brojnim drugim bibijskim
linostima. Jedno jedino reenje za terete i te-
koe je Isus Hristos. On isceljuje one koji su slomljenog srca, daje snagu slabima,
ini nae srce poniznim i ispunjava nas sreom i radou. Obeanja koja je Isus
dao treba da utee ne samo uenike, ve i nas. Njegovo obeanje da e se vratiti
po nas i povesti nas sa Sobom na Nebo, tei nas i daje nam nadu. Mi sada patimo,
ali postoji vreme i mesto na kome vie nee biti patnji. Na tom mestu, koje na
um ne moe u potpunosti da shvati, nee biti tuge, patnje, ni suza. Umesto toga,
imaemo radost, sreu i smeh.
ta moe biti utenije od saznanja da postoji Bog, koji nas toliko voli da pri-
prema posebno mesto za nas na kome emo sreno i zauvek iveti sa Njim. Sa
kojim god problemom da se suoavate, uvek se moete okrenuti Isusu, a On e iz
temelja promeniti va ivot. Verujte u Gospodnja obeanja jer e ih On ispuniti.
Isusove rei pokazuju da je put u veni ivot siguran, iako ga jo uvek ne moe-
mo videti toliko siguran koliko i nae uzdanje u Isusa. On je ve pripremio put u
veni ivot. Jedino pitanje koje moda jo uvek nije reeno jeste naa spremnost
da verujemo.
2
Ketrin Hernandez, Ontario, Kanada
1 The Seventh-day Adventist Bible Commentary, vol. 5, p. 1034.
2 Life Application Bible, NIV, on John 14,3. (Wheaton, Ill.: Tyndale House Publishers, Inc., 1984),
p. 1910.
Kakvi god da su vai
problemi i tereti,
postoji samo jedno
reenje.
116
NAJBOLJE OBEANJE
22. septembar 2014.
SVEDOANSTVO (2. Petrova 1,4) Po
Pripremajuu put za Hristov prvi dolazak, on [Jovan Krstitelj] je bio predstav-
nik onih koji e pripremati ljude za Drugi dolazak naeg Gospoda. Svet se prepu-
stio zadovoljstvima. Postoji mnogo zabluda i lai. Sotonine smrtonosne zamke
se umnoavaju. Svako ko eli da napreduje u svetosti mora da se naui umereno-
sti i samokontroli u strahu Bojem. Apetit i strasti moraju se potiniti viim silama
uma. Ta samokontrola je od kljune vanosti za umnu snagu i duhovnu pronic-
ljivost koja nas osposobljava da razumemo i primenimo svete istine Boje rei.
Zbog toga je umerenost vana u delu pripreme za Hristov drugi dolazak.
1
Razmiljajte o sadanjoj istini, o Hristovom drugom dolasku. Gospod usko-
ro dolazi. Mi imamo vrlo malo vremena da objavimo istinu za ovo vreme istinu
koja treba da obrati due. Tu istinu treba iznositi u
najveoj jednostavnosti, kao to je Hristos iznosio,
tako da je ljudi mogu razumeti. Istina e razvejati
oblake zabluda.
2
Uskoro se na istoku pojavljuje mali crni oblak,
upola manji od ovekove ake. To je oblak koji
okruuje Spasitelja i koji izdaleka izgleda kao da
je okruen tamom. Pripadnici Bojeg naroda znaju da je to znak Sina oveijega.
U sveanoj tiini posmatraju kako se pribliava Zemlji, kako postaje sve svetli-
ji i sve slavniji, dok se konano ne pretvori u veliki beli oblak, ija je osnova kao
oganj koji prodire, dok iznad njega lebdi duga zaveta. Isus dolazi kao moni
Pobednik.
3
Sada se uje Isusov glas, koji govori: Dosta ti je Moja blagodat. Lica praved-
nih postaju ozarena, radost ispunjava svako srce, a aneli podiu glas i ponovo
zapoinju pesmu pribliavajui se Zemlji.
4
Nensi Rejes, Toronto, Ontario, Kanada
1 Ellen G. White, Conflict and Courage, p. 271.
2 White, Heaven, p. 164.
3 Vajt, Velika borba, str. 640. 641. orig.
4 Isto, p. 641. orig.
Razmiljajte o
sadanjoj istini, o
Hristovom drugom
dolasku.
117
Isusovo obeanje da e se vratiti jedno je od Njegovih najveih i najdragoceni-
jih obeanja. Tokom mnogih vekova, vera u to obeanje pomogla je brojnim ver-
nicima da istraju u nebrojenim vremenima nevolje.
Meutim, i samo vreme koje prolazi predstavlja izazov za veru pojedinaca. To
to ni posle skoro 2000 godina to obeanje nije doslovno ispunjeno negativno se
odrazilo na veru i tumaenje Biblije.
Egzistencijalista Rudolf Bultman /Bultmann/ je rekao da Hristov drugi dolazak
ne treba razumeti kao neku dramatinu kosmiku katastrofu, ve kao dogaaj
unutar istorije koji je zapoeo dolaskom Isusa Hrista i koji
se uvek iznova deava u istoriji, ali ne kao ona vrsta istorij-
skog razvoja, koju bi mogao potvrditi bilo koji istoriar.
1
Moderan spiritistiki uitelj Ekhart Tol /Eckhart Tolle/ je
rekao: Hristov drugi dolazak je preobraaj ljudske svesti,
prelazak iz vremena u sadanjost, od miljenja do iste sve-
snosti, a ne doslovan dolazak nekog mukarca ili ene.
2
Od sutinske je vanosti da mi, kao adventistiki hriani, iji stubovi doktrine
obuhvataju i blaenu nadu da e Spasiteljev dolazak biti doslovan, lini, vidljiv i-
rom sveta, lino doivimo stvarnu nadu i silu u uverenju da Isusovo obeanje i da-
lje vai. Da bismo u tome uspeli, ne smemo uzimati u obzir odlaganje. Ne smemo
traiti novo tumaenje onoga to je On rekao. Neemo teiti da otkrijemo greke
i pogreno shvatanje Isusovih rei kada je govorio o tome. Neemo postavljati pi-
tanje: Gdje je obeanje dolaska Njegova, kao to to mnogi danas ine. Mi emo
jednostavno ponavljati obeanje!
Tekst u Knjizi proroka Avakumu 2,3. glasi: Jer e jo biti utvara do odreenoga
vremena, i govorie ta e biti do poljetka i nee slagati; ako oklijeva, ekaj je, jer
e zacijelo doi, i nee odocniti. A Jevrejima 10,36.37. kae: Jer vam je trpljenje
od potrebe da volju Boiju savrivi primite obeanje. Jer jo malo, vrlo malo, pak
e doi Onaj koji treba da doe i nee odocniti.
Ne obazirui se na nova tumaenja onih koji ive oko nas, mi jednostavno od-
luujemo da verujemo da je obeanje o Isusovom dolasku istinito. Mi istrajavamo i
verujemo da e On zaista doi. Ta nezamislivo bolja budunost daje nam hrabrost
da se suoimo sa izazovima dananjice.
ODGOVORITE
Kako vam razmiljanje o Isusovom povratku da se ne plai srce vae pomae u
trenutku kada se suoavate sa nekim problemom.
Glen G. Pul, II, Elbert, Kolorado, SAD
1 Rudolf Bultmann, History and Eschatology (Edinburgh, UK: University Press), pp. 151. 152.
2 Eckhart Tolle, The Power of Now, A Guide to Spiritual Enlightenment (Novato, CA: New World
Library), p. 105.
DOKAZ (2. Petrova 3,3.4; Jevrejima 10,36.37)
GDE JE OBEANJE DOLASKA NJEGOVA?
23. septembar 2014.
Ut
Mi istrajavamo
i verujemo da
e On zaista
doi.
118
PRIMENA (Matej 24,42; 28,19; Efescima 6,13-17)
PRIPREMA ZA DRUGI DOLAZAK
24. septembar 2014.
Sr
Verovanje da je Drugi dolazak blaena nada Crkve

jedno je od osnovnih ve-
rovanja adventistikkih hriana.
1
Naa vera nam omoguava da prepoznamo to
obeanje u vreme u kome anarhija preti za zavlada celim svetom. Mi smo sigur-
ni u Njegov povratak, ali Boja re nas neprekidno podstie da straimo, jer ne
znamo kada e to biti (Matej 24,42). Dok ekamo, u naem svakodnevnom ivotu
mora da se pokae odgovarajua priprema za povratak naeg Spasitelja. Idealno
bi bilo da obuemo Boji neprobojni oklop (Efescima 6,13-17), dok se marljivo
trudimo da pouimo sve narode o Isusovoj ljubavi i Njegovom sigurnom povrat-
ku (Matej 28,19). Kako moemo nositi taj oklop u svom svakodnevnom ivotu?
Evo nekih praktinih saveta:
Uzmite oklop vere i ma Duha (Boju re) da bi-
ste osigurali postojanost. esto ete pomisliti da su
vae nevolje i iskuenja preveliki da bi se mogla
podneti. Meutim, vera u Boja obeanja daje nam
sigurnost da e Drugi dolazak uiniti kraj svim naim stradanjima (Otkrivenje
21,4).
Svedoite o Isusovoj ljubavi. Kada obuete tit pravednosti i Jevanelje mira,
neka va ivot postane ivo svedoanstvo. Mir dolazi jedino od Isusa, a znanje o
Njemu vodi nas opravdanju. Njegova re je na vodi u ivotu (Psalam 119,105).
Kada usvojimo Njegova naela, iveemo u skladu sa Njegovom porukom nade i
mira. To je nesumnjivo najbolje svedoanstvo koje moemo dati.
Marljivo prouavajte svoju Bibliju. Boja re je dostupna svima. To je najbolji
nain da se zatitimo od lanih uenja i sotoninih bogohulnih podsticaja. Boja
istina je vena. Ona je duhovni ma koji nas titi od sotoninih neistina (Efescima
6,17).
ODGOVORITE
1. Zbog ega je za nas vano da u Bojoj rei traimo oslonac i vostvo, dok eka-
mo Hristov povratak?
2. Kako lino moete doprineti ostvarenju naloga datog Crkvi da ide i naui sve na-
rode?
Alisija Volas, Des Baras, Babono, Sent Lusija
1 Adventistiki hriani veruju, str. 421-437.
Boja re je
dostupna svima.
119
Biblija nam otkriva sve to treba da znamo o Drugom dolasku naeg Spasitelja,
Isusa Hrista. Mnogi sumnjaju u Njegov povratak, jer smatraju da kad bi On, zai-
sta bio tamo gore, ne bi toliko ekao da nas povede kui. Zato neki ak dovode
u pitanje Boje postojanje. Statistike pokazuju da je Biblija najprodavanija knjiga
koja ne pripada beletristici
1
, ali je moda, isto tako, na prvom mestu i meu onim
knjigama koje se nikad ne otvore. Kakva je to teta za one koji imaju istinu u svo-
jim rukama, ali odbijaju da je itaju i da joj veruju! Sam Isus je rekao: Ja sam Put i
Istina i ivot; niko nee doi k Ocu do kroza Me. (Jovan 14,6) On eli da vas spa-
se, ali tu odluku morate doneti sami.
Kako odravate duboku i svakodnevnu vezu sa Isusom? To je zapravo jed-
nostavnije nego to moda izgleda. Dva najbolja naina su molitva i prouava-
nje Biblije. Dok Mu se molite i zahvaljujete sve svoje
brige bacite na Nj, jer se On brine za vas. (1.Petrova
5,7) Osim toga, itajte i Oevu re koju nam je tako lju-
bazno ostavio kao deci, kojoj je potrebno da sluaju
svog roditelja, jer on zna ta je najbolje za njih. Tekst iz
Jevanelja po Mateju 24,42-44. glasi: Straite, dakle,
jer ne znate u koji e as doi Gospod va. Ali ovo znajte: Kad bi znao domain u
koje e vrijeme doi lupe, uvao bi i ne bi dao potkopati kue svoje. Zato i vi bu-
dite gotovi; jer u koji as ne mislite doi e Sin ovjeij. Ovaj stih nam kae koliko
je zaista vano da imamo dubok, lini odnos sa svojim Ocem.
Da li ste ikad posumnjali u skori povratak naeg Spasitelja? Mi svakoga dana
moramo iveti kao da e Isus tog dana doi. Jedna od sotoninih omiljenih rei je
sutra. Mi imamo obiaj da kaemo: Sutra u prestati sa tim. Sutra u krenuti is-
poetka sa Isusom. Sutra u itati Bibliju. Naalost, to sutra obino se pretvara
u nikad. Danas je dan u kome treba da sledimo Isusa. Ne budite jedan od mnogih
koji gube iz vida Hrista i sumnjaju u Hristov povratak. Isus eli da budete spremni
kada On doe, a On dolazi uskoro!
ODGOVORITE
ta vas spreava da ve danas imate dubok lini odnos sa Isusom?
Diego Antonio Urucia, Toronto, Ontario, Kanada
1 Best Selling Book of Non-fiction, http://www.guinnessworldrecords.com/records-1/best-se-
lling-book-of-non-fiction/.
Naalost, to
sutra obino
se pretvara u
nikad.
MILJENJE (Rimljanima 8,28-39)
DANAS JE SVE TO IMATE
25. septembar 2014.
e
120
Pe
VRHUNAC JEVANELJA
26. septembar 2014.
ZAKLJUAK
Hristov drugi dolazak predstavlja vrhunac Jevanelja. Spasiteljev dolazak
bie doslovan, lian i vidljiv irom sveta. Kada se On vrati, pravedni mrtvi e
vaskrsnuti i, zajedno sa ivim pravednicima, bie proslavljeni i uzeti na Nebo, a
nepravedni e umreti. Skoro potpuno ispunjenje veine prorokih lanaca, zajed-
no sa sadanjim stanjem u svetu, ukazuje da je Hristov dolazak blizu. Tano
vreme tog dogaaja nije nam otkriveno i zato smo pozvani da budemo spremni
u svako doba.
1
RAZMOTRITE
Preispitajte svoj ivot da biste uvideli koje aktivnosti vam oduzimaju najvie
vremena. Zatim razmotrite koje od tih aktivnosti predstavljaju samo smet-
nju koja vas spreava da se pripremate za Hristov povratak. Kako moete
biti svesniji Njegovog skorog povratka, dok se bavite svojim svakodnevnim
aktivnostima?
Upotrebite svoj omiljeni kaligrafski stil i napravite estitku sa tekstom iz
Jevanelja po Jovanu 14,1-3. Stavite je negde gde je moete videti, tako da
kad nas pogodi obeshrabrenje moete se podsetiti Isusove elje da provede
venost sa vama. Ili je poaljite nekome za koga znate da je obeshrabren.
Upotrebite konkordans da biste pronali reference o Drugom dolasku. Kad
razmotrite svoju trenutnu situaciju, zapitajte se koje od tih referenci su
najznaajnije za vas i zato?
Razgovarajte sa nekim prijateljima o svojim stavovima o Drugom dolasku.
Kako moete ohrabriti jedni druge da se pripremite za taj dogaaj?
Posmatrajte izlazak Sunca i pomislite koliko e sjajniji i lepi biti Drugi dolazak.
Pevajte himne koje govore o Drugom dolasku. Moete ih nai u pesmarici
Hrianske himne pod brojevima od 402. do 425. Ima i drugih koje su ratrkane
po celoj pesmarici. Pogledajte tematski sadraj pod naslovom Oekivanje
Hristovog dolaska.
POVEITE
O Jovu 19,25-27; Psalam 50,3; Isaija 29,17-21.
Adventistiki hriani veruju, str. 421-437.
Lin Bruer, Bruklin, Njujork, SAD
1 Ekkehardt Mueller Christs Second Coming, https://adventistbiblicalresearch.org/sites /
default/files/pdf/Christ%27s%20second%20coming_0.pdf.
ISTRAIVANJE (1. Solunjanima 4,13-18)
121
SUKOB I HRABROST
Otvorena vrata
1. U Propovednik 7,29. Skupa greka
2. S 1. Korinanima 15,22.23. Adam ponovo u svom domu
3. Jevrejima 11,5. Otvorena vrata
4. P 1. Mojsijeva 7,1. Sigurni u kovegu
5. S 1. Mojsijeva 18,19. Dom koji Bog moe da blagoslovi
Zato ekati?
6. N 1. Mojsijeva 39,9. Kako bih uinio takvo neto?
7. P 1. Mojsijeva 32,28. Zagarantovana snaga
8. U Jevrejima 11,27. Gledajui nevidljivo
9. S Psalam 105,39. Ognjeni oblak
10. 4. Mojsijeva 13,31. Zato ekati?
11. P Isus Navin 1,8. Jedini nain pobede
12. S Sudije 7,2. Previe vojnika
Pesma za borbu
13. N 1. Samuilova 3,1. Bez generacijskog jaza
14. P 1. Samuilova 17,34.35. Priprema za vostvo
15. U Efescima 6,12. Sotonin tajni rad
16. S Propovednik 2,11. Kasno buenje
17. 1. O carevima 17,1. Glas u pustinji
18. P 2. Dnevnika 20,21. Pesma za borbu
19. S Luka 9,62. Sve na oltaru
Znanje zahteva delovanje
20. N Jona 1,2. Poslanik koji okleva
21. P Pla 3,26. Jeremija, Boji vesnik
22. U Avakum 2,4. Vera u Boja obeanja
23. S Danilo 6,4. Danilo, Boji predstavnik
24. Jezdra 7,6. Znanje zahteva delovanje
25. P 2. Korinanima 4,7. Nesavreni
26. S Matej 9,21. Lini pristup
Samo za jednog oveka
27. N 2. Korinanima 5,14. Nita preskupo
28. P Djela 8,26.27. Samo za jednog oveka
29. U Djela 9,6. Od Savla do Pavla
30. S Filibljanima 3,13.14. Prema belezi
31. Psalam 105,1.2. Dovde nam Gospod pomoe
JUL
122
AVGUST
BOJA ZADIVLJUJUA BLAGODAT
Boje carstvo u srcu
1. P Luka 17,21. Boje carstvo u srcu
2. S Matej 13,33. Kao kvasac
U Svetinji nad svetinjama
3. N Otkrivenje 19,8. Carsko ruho
4. P Matej 1,23. S nama Bog
5. U Efescima 1,5.6. Usvojeni sinovi i keri
6. S Psalam 40,8. Blagoslovi poslunosti
7. Avakum 2,20. U Svetinji nad svetinjama
8. P Psalam 45,6. Izvor pravde
9. S Jeremija 31,3. Da nas privue Bogu
Boji veni zalog
10. N 2. Mojsijeva 19,5. Uslovi zaveta
11. P Jeremija 31,33.34. Napisan u srcu
12. U Psalam 105,8. Boji veni zalog
13. S Isaija 63,3. Neopisiva usamljenost
14. Isaija 53,5. Gresi celog sveta
15. P Rimljanima 5,18.19. Tako dragoceno a opet besplatno
16. S Jovan 16,7. Uteitelj slian Hristu
Savrenstvo ve sada?
17. N Psalam 51,10. Sila koja isti i oivljava
18. P Zaharija 10,1. Pozni dad
19. U Isaija 27,3. Potrebno je vreme
20. S Matej 5,48. Savrenstvo ve sada?
21. Jovan 16,24. eka na zahtev
22. P Luka 10,19. Aneoska pomo
23. S Efescima 3,20. Znak hrianstva
Hvala Bogu!
24. N Filibljanima 1,9-11. Uslovi za hrianski rast
25. P Koloanima 3,12. U ljubaznosti
26. U 2. Solunjanima 1,12. Boansko uputstvo
27. S Rimljanima 13,14. Zajednitvo s Hristom
28. Isaija 63,7. Hvala Bogu!
29. P Luka 12,35.36. Dok ekamo
30. S 1. Korinanima 3,14. Kakve li nagrade
Podignite pogled
31. N Isaija 40,1.2. Podignite pogled
123
SEPTEMBAR
OVAJ DAN SA BOGOM
Sukob zavren
1. P Matej 5,18. Sukob zavren
2. U 1. Petrova 3,8. Stanovnici Neba
3. S Djela 4,13. Hristov uticaj
4. Psalam 37,3. Uplaenima i slabima
5. P 2. Mojsijeva 31,13. Jedina sigurnost
6. S 1. Dnevnika 16,11. Otvorite prozore!
Biti iv u Bogu
7. N Galatima 1,4. Sigurna pobeda
8. P Matej 7,7. Nebesko jemstvo
9. U Matej 7,12. iveti novim ivotom
10. S Efescima 5,8. Osnove spasenja
11. Matej 10,32.33. Biti iv u Bogu
12. P Jovan 14,30. Saoseajni hrianin
13. S Galatima 2,20. Potpuno predanje
Uvek prisutna pomo
14. N Efescima 5,25-27. Bez mane
15. P 2. Korinanima 4,2. Istina e pobediti
16. U Jovan 17,22.23. Ljubav bez premca
17. S Naum 1,7. Uvek prisutna pomo
18. 2. Korinanima 5,21. Boanska zamena
19. P 1. Petrova 4,8. Negujte nenost u domu
20. S Psalam 89,19. Uhvatite se za boansku silu
Zavrni sukob
21. N Jakov 4,4. U svetu, ali ne od sveta
22. P 1. Korinanima 9,16. Boanska blagodat naa najvea potreba
23. U Jovan 6,51. Gozba Boje rei
24. S Otkrivenje 16,15. Zavrni sukob
25. Jevrejima 10,22. Prednosti ostvarene molitvom
26. P Jevrejima 12,2. Sadanje prednosti i koristi u budunosti
27. S Filibljanima 2,8. Sveti Duh poklon nad poklonima
Kada Istina usmerava ivot
28. N Isaija 8,20. Gospodnja flozofja
29. P Jovan 8,12. Kada Istina usmerava ivot
30. U Matej 25,15. Hodati Isusovim stopama
124
Jul
1. 4.Moj. 20:1-13; PP 411-
413
2. PP 414-418
3. PP 419-421
4. 4.Moj. 20:14-29; 21;
PP 422
5. PP 423-425
6. PP 426-428
7. PP 429-432
8. 5.Moj. 1, 2
9. 5.Moj. 3:1-23; PP 433,
434
10. PP 435-437
11. 4.Moj. 22, 23, 24
12. PP 438-440
13. PP 441-443
14. PP 444-448
15. PP 449-452
16. 4.Moj. 25, 26
17. 4.Moj. 27:1-15; 28
18. 4.Moj. 29; 30
19. 4.Moj. 31, 32
20. 4.Moj. 33, 34
21. PP 453-455
22. PP 456-458
23. PP 459-461
24. 5.Moj. 3:24-29; 4; 5;
4.Moj. 27:16-23
25. 5.Moj. 6, 7, 8
26. PP 462-464
27. PP 465-468
28. 5.Moj. 9, 10, 11
29. 5.Moj. 12, 13, 14
30. 5.Moj. 15, 16, 17
31. 5.Moj. 18, 19, 20
Avgust
1. 5.Moj. 21, 22, 23
2. 5.Moj. 24, 25, 26
3. 5.Moj. 27, 28
4. 5.Moj. 29, 30
5. 5.Moj. 31, 32
6. 5.Moj. 33, 34
7. PP 469-471
8. PP 472-476
9. PP 477-480
10. Isus Navin 1, 2, 3
11. Isus Navin 4, 5:1-12;
PP 481, 482
12. PP 483-486
13. Isus Navin 5:13-15;
6, 7
14. PP 487-491
15. PP 492-494
16. PP 495-498
17. Isus Navin 8; PP 499
18. PP 500-504
19. Isus Navin 9, 10:1-39
20. PP 505-507
21. PP 508, 509
22. 4.Moj. 35, 36
23. Isus Navin 10:40-43;
11, 12, 13
24. Isus Navin 14, 15, 16
25. Isus Navin 17, 18, 19
26. Isus Navin 20, 21
27. Isus Navin 22; PP 510,
511
28. PP 512-514
29. PP 515-517
30. PP 518-520
31. Isus Navin 23, 24; PP
521
Septembar
1. PP 522-524
2. PP 525-527
3. PP 528-529
4. 3.Moj. 25; PP 530
5. PP 531-533
6. PP 534-536
7. PP 537-539
8. PP540-542
9. Sudije 1, 2
10. Sudije 3, 4, 5
11. Sudije 6, 7
12. Sudije 8, 9:1-35
13. Sudije 9:36-57; 10
14. PP 543-545
15. PP 546-548
16. PP 549-553
17. PP 554-556
18. PP 557-559
19. Sudije 11, 12, 13
20. Sudije 14, 15, 16
21. PP 560-562
22. PP 563-565
23. PP 566- 568
24. Sudije 17, 18, 19
25. Sudije 20, 21
26. Ruta 1, 2
27. Ruta 3, 4
28. 1 Sam. 1
29. 1 Sam. 2;
3.Moj. 7:11-38
30. PP 569-571
INJ BIBLI I SPISA ELEN VAJT RDM
* PP Elen G. Vajt, Stvaranje, patrijarski i proroci
** Brojevi strana stavljeni su prema originalu knjige Stvaranje,
patrijarski i proroci (brojeve stranica originala u naem izdanju
knjige nalaze se na spoljnoj margini)
125
VEERNJE BOGOSLUENJE U PORODICI
Predlaemo vernicima da ove tekstove itaju u
toku veernjeg bogosluenja u svojoj porodici.
Jul
1. Psalam 1.
2. Psalam 2.
3. Psalam 3.
4. Psalam 4.
5. Psalam 5.
6. Psalam 6.
7. Psalam 7.
8. Psalam 8.
9. Psalam 9.
10. Psalam 10.
11. Psalam 11.
12. Psalam 12.
13. Psalam 13.
14. Psalam 14.
15. Psalam 15.
16. Psalam 16.
17. Psalam 17.
18. Psalam 18,1-15.
19. Psalam 18,16-30.
20. Psalam 18,31-50.
21. Psalam 19.
22. Psalam 20.
23. Psalam 21.
24. Psalam 22,1-15.
25. Psalam 22,16-31.
26. Psalam 23.
27. Psalam 24.
28. Psalam 25.
29. Psalam 26.
30. Psalam 27.
31. Psalam 28.
Avgust
1. Psalam 29.
2. Psalam 30.
3. Psalam 31,1-14.
4. Psalam 31,15-24.
5. Psalam 32.
6. Psalam 33.
7. Psalam 34.
8. Psalam 35,1-14.
9. Psalam 35,15-28.
10. Psalam 36.
11. Psalam 37,1-19.
12. Psalam 37,20-40.
13. Psalam 38.
14. Psalam 39.
15. Psalam 40.
16. Psalam 41.
17. Psalam 42.
18. Psalam 43.
19. Psalam 44,1-12.
20. Psalam 44,13-26.
21. Psalam 45.
22. Psalam 46.
23. Psalam 47.
24. Psalam 48.
25. Psalam 49.
26. Psalam 50.
27. Psalam 51.
28. Psalam 52.
29. Psalam 53.
30. Psalam 54.
31. Psalam 55.
Septembar
1. Psalam 56.
2. Psalam 57.
3. Psalam 58.
4. Psalam 59.
5. Psalam 60.
6. Psalam 61.
7. Psalam 62.
8. Psalam 63.
9. Psalam 64.
10. Psalam 65.
11. Psalam 66.
12. Psalam 67.
13. Psalam 68.
14. Psalam 69,1-16.
15. Psalam 69,17-36.
16. Psalam 70.
17. Psalam 71,1-14.
18. Psalam 71,15-24.
19. Psalam 72.
20. Psalam 73,1-15.
21. Psalam 73,16-28.
22. Psalam 74.
23. Psalam 75.
24. Psalam 76.
25. Psalam 77.
26. Psalam 78,1-14.
27. Psalam 78,15-28.
28. Psalam 78,29-42.
29. Psalam 78,43-56.
30. Psalam 78,57-72.
126
POETK SUBOTE U JULU 2014. GODINE
MESTO
DTUM
4. 11. 18. 25.
Radovi, Strumica, evelija 20,10 20,07 20,03 19,56
Kavadarci 20,12 20,09 20,05 19,58
Veles, Prilep, Bitola 20,14 20,11 20,07 20,00
Pirot, Vranje, Kumanovo, Skoplje 20,16 20,13 20,09 20,02
Knjaevac, Ni, Leskovac, Tetovo, Debar 20,18 20,15 20,11 20,04
Kladovo, Negotin, Zajear, Pritina, Prizren 20,20 20,17 20,13 20,06
Bor, Parain, Kruevac, Kosovska Mitrovica, akovica 20,22 20,19 20,15 20,08
Jagodina, Novi Pazar, Pe 20,24 20,21 20,17 20,10
Poarevac, Smederevska Palanka, Kragujevac, aak,
Kraljevo, Berane, Kolain, Podgorica, Ulcinj
20,26 20,23 20,19 20,12
ranelovac, Uice, Bar 20,28 20,25 20,21 20,14
Vrac, libunar, Kovin, Smederevo, Panevo, Beograd,
Valjevo, Pljevlja, Zelenika
20,30 20,27 20,22 20,16
Kikinda, Srpska Crnja, Zrenjanin, Ruma, aabc, Foa,
Bilea, Trebinje, Dubrovnik
20,32 20,29 20,24 20,18
Senta, Beej, Novi Sad, Sremska Mitrovica, Bogati,
Bijeljina, Loznica, Sarajevo, Mljet
20,34 20,31 20,26 20,20
Baka Topola, Kula, Vrbas, Baka Palanka, id, Tuzla,
Mostar, Metkovi, Peljeac
20,36 20,33 20,28 20,22
Subotica, Sombor, Dalj, Vukovar, Vinkovci, Doboj, Zenica,
Hvar, Korula
20,38 20,35 20,30 20,24
Beli Manastir, Osijek, Slavonski Brod, Derventa, Jajce,
Livno, Bra, Vis
20,40 20,37 20,32 20,26
Slavonska Poega, Banja Luka, Split 20,42 20,39 20,34 20,28
Podravska Slatina, Daruvar, Nova Gradika, Bosanska
Gradika, Prijedor, Drvar, Knin, ibenik
20,44 20,41 20,36 20,30
Virovitica, Biograd 20,46 20,43 20,38 20,32
Koprivnica, Bjelovar, Sisak, Biha, Gospi, Zadar, Dugi
otok
20,48 20,45 20,40 20,34
akovec, Varadin, Zagreb, Slunj, Pag 20,50 20,47 20,42 20,36
Murska Sobota, Ormo, Ptuj, Krapina, Karlovac, Rab
20,52 20,49 20,44 20,38
Maribor, Rogaka Slatina, Celje, Zidani Most, Crikvenica,
Krk, Cres, Loinj
20,54 20,51 20,46 20,40
Dravograd, Slovenj Gradec, Meica, Ljubljana, Rijeka,
Pula
20,56 20,53 20,48 20,42
Kranj, Postojna, Koper, Rovinj 20,58 20,55 20,50 20,44
Jesenice, Kranjska gora, Gorica 21,00 20,57 20,52 20,46
Podaci iz ove tabele izvedeni su po letnjem raunanju vremena.
127
POETK SUBOTE U VGUSTU 2014. GODINE
MESTO
DTUM
1. 8. 15. 22. 29.
Strumica 19,48 19,40 19,29 19,16 19,05
Radovi, evelija 19,50 19,41 19,31 19,18 19,07
Pirot, Kavadarci 19,52 19,43 19,33 19,20 19,09
Vranje, Kumanovo, Veles, Prilep, Bitola 19,54 19,45 19,35 19,22 19,11
Kladovo, Negotin, Zajear, Knjaevac, Ni, Leskovac,
Skoplje, Tetovo, Ohrid
19,56 19,47 19,37 19,24 19,13
Bor, Parain, Kruevac, Pritina, Prizren, Debar
19,58 19,49 19,39 19,26 19,15
Jagodina, Kosovska Mitrovica, akovica
20,00 19,51 19,41 19,28 19,17
Vrac, Kovin, Poarevac, Smederevo, Smederevska Palanka,
Kragujevac, Kraljevo, Novi Pazar, Pe
20,02 19,53 19,43 19,30 19,19
libunar, Panevo, Beograd, ranelovac, aak,
Berane, Kolain, Podgorica, Ulcinj
20,04 19,55 19,45 19,32 19,21
Kikinda, Srpska Crnja, Zrenjanin, Valjevo, Uice,
Pljevlja, Bar
20,06 19,57 19,47 19,34 19,23
Senta, Beej, Novi Sad, Ruma, Sremska Mitrovica,
Bogati, abac, Foa, Zelenika
20,08 19,59 19,49 19,36 19,25
Subotica, Baka Topola, Kula, Vrbas, Baka Palanka, id,
Bijeljina, Loznica, Bilea, Trebinje, Dubrovnik
20,10 20,01 19,51 19,38 19,27
Sombor, Dalj, Vukovar, Vinkovci, Tuzla, Sarajevo,
Mostar, Metkovi, Mljet
20,12 20,03 19,53 19,40 19,29
Beli Manastir, Osijek, Doboj, Zenica, Peljeac 20,14 20,05 19,55 19,42 19,31
Slavonska Poega, Slavonski Brod, Derventa, Jajce, Livno,
Bra, Hvar, Korula
20,16 20,07 19,57 19,44 19,33
Virovitica, Podravska Slatina, Daruvar, Nova Gradika,
Bosanska Gradika, Banja Luka, Split, Vis
20,18 20,09 19,59 19,46 19,35
Bjelovar, Prijedor, Drvar, Knin, ibenik
20,20 20,11 20,01 19,48 19,37
Koprivnica, Sisak, Biha, Biograd
20,22 20,13 20,03 19,50 19,39
Murska Sobota, Ormo, akovec, Varadin, Zagreb, Slunj,
Gospi, Zadar, Dugi Otok
20,24 20,15 20,05 19,52 19,41
Maribor, Ptuj, Rogaka Slatina, Krapina, Karlovac, Rab,
Pag
20,26 20,17 20,07 19,54 19,43
Slovenj Gradec, Celje, Zidani Most, Crikvenica, Krk,
Cres, Loinj
20,28 20,19 20,09 19,56 19,45
Dravograd, Meica, Ljubljana, Postojna, Rijeka
20,30 20,21 20,11 19,58 19,47
Jesenice, Kranj, Koper, Rovinj, Pula
20,32 20,23 20,13 20,00 19,49
Kranjska Gora, Gorica
20,34 20,25 20,15 20,02 19,51
Podaci iz ove tabele izvedeni su po letnjem raunanju vremena.
128
POETK SUBOTE U SEPTEMBRU 2014. GODINE
MESTO
DTUM
5. 12. 19. 26.
Strumica
18,57 18,44 18,31 18,18
Pirot, Radovi, evelija
18,59 18,46 18,33 18,20
Kladovo, Negotin, Zajear, Knjaevac, Leskovac, Vranje,
Kavadarci
19,01 18,48 18,35 18,22
Bor, Ni, Kumanovo, Skoplje, Veles, Prilep, Bitola
19,03 18,50 18,37 18,24
Vrac, Poarevac, Jagodina, Parain, Kruevac, Pritina,
Tetovo, Ohrid
19,05 18,52 18,39 18,26
libunar, Panevo, Kovin, Smederevo, Smederevska
Palanka, ranelovac, Kragujevac, Kraljevo, Novi Pazar,
akovica, Kosovska Mitrovica, Prizren, Debar
19,07 18,54 18,41 18,28
Kikinda, Srpska Crnja, Zrenjanin, Beograd, aak, Pe 19,09 18,56 18,43 18,30
Senta, Beej, Novi Sad, Ruma, abac, Valjevo, Uice, Berane,
Kolain
19,11 18,58 18,45 18,32
Subotica, Baka Topola, Kula, Vrbas, Baka Palanka, id,
Sremska Mitrovica, Bogati, Bijeljina, Loznica, Pljevlja,
Podgorica, Bar, Ulcinj
19,13 19,00 18,47 18,34
Sombor, Osijek, Dalj, Vukovar, Vinkovci, Tuzla, Foa,
Zelenika
19,15 19,02 18,49 18,36
Beli Manastir, Sarajevo, Bilea, Trebinje, Dubrovnik
19,17 19,04 18,51 18,38
Podravska Slatina, Slavonska Poega, Slavonski Brod,
Derventa, Doboj, Zenica, Mostar, Metkovi, Mljet
19,19 19,06 18,53 18,40
Virovitica, Daruvar, Nova Gradika, Bosanska Gradika,
Banja Luka, Jajce, Peljeac
19,21 19,08 18,55 18,42
Koprivnica, Bjelovar, Prijedor, Livno, Bra, Hvar, Korula 19,23 19,10 18,57 18,44
Murska Sobota, Ormo,akovec, Varadin, Sisak, Drvar,
Knin, Split, Vis
19,25 19,12 18,59 18,46
Maribor, Ptuj, Rogaka Slatina, Krapina, Zagreb, Slunj,
Biha, ibenik, Biograd
19,27 19,14 19,01 18,48
Slovenj Gradec, Celje, Zidani Most, Karlovac, Gospi,
Zadar, Dugi Otok
19,29 19,16 19,03 18,50
Dravograd, Meica, Crikvenica, Krk, Rab, Pag
19,31 19,18 19,05 18,52
Jesenice, Kranj, Ljubljana, Postojna, Rijeka, Cres, Loinj 19,33 19,20 19,07 18,54
Kranjska Gora, Gorica, Koper, Rovinj, Pula
19,35 19,22 19,07 18,56
Podaci iz ove tabele izvedeni su po letnjem raunanju vremena.