1

EGIPAT:
JEZIK, PISMA I PISMENOST
Literatura:
, ., , : , . ,
2005, 71-94.
, ., , 6/7/8 (1998) 82-87.
Dopunska:
BARD, K.A., An Introduction to the Archaeology of Ancient Egypt, Oxford 2007, 24-34.
R. Bugarski, Pismo, Beograd 1997, 40-45, 61-66.
Upotreba iskljuivo u akademske svrhe
2
Jezik
Isticana srodnost sa:
semitskim
kuitskim
adski jezicima
Bitni faktori u razmatranju veza:
faktor vremena
istorijsko-kulturni faktor
prostorni faktor

3
Jezik
Osim slinosti, postoje i bitne razlike u
odnosu na pomenute grupe jezika
Mnoga pitanja ostaju otvorena
Stoga bolja iroka i neutralna odrednica:
pripadnost afro-azijskoj grupi, kojoj
pripada i semitska grupa jezika.
4
Nastanak pisma
Dugo se verovalo da je pismo
nastalo oko 3100 p.n.e.

Od 1990-ih, nalazi sa nemakih
iskopavanja u Abidosu
(predinastiki period) -
pomeraju granicu dublje u
prolost, za najmanje 150
godina, po nekim autorima i
do 3500. p.n.e.













Etikete iz poznopredinastike
grobnice U-j, iz Abidosa

5
Grobnica U-j (kralj
Skorpion?), Abidos/Um
el-Kab

6
7
Pismo nastaje i razvija se pre svega radi potreba birokratije.

Lista tkanina kralja Sehemheta, III dinastija
Ploice kraljice Neithotep, poetak I
dinastije (ime sa jedne, brojevi s druge
strane)
8
Vrlo rano se pojavljuju -
isprva vrlo kratki
natpisi vezani za
dogaaje neke godine .

Ploica kralja Dena, iz Abidosa, I dinastija
Ploica kralja Deta, I dinastija

9
Stela Hkn
10
Pisma
Hijeroglifsko i kurzivno hijeroglifsko
Hijeratsko
Demotsko
Koptsko
11
Egipatska pisma poetak korienja
pismo vreme
(hijeroglifsko) Od kraja IV milenijuma
p.n.e - rani natpisi

hijeroglifsko Od Starog carstva

hijeratsko Od Starog carstva
demotsko Od VII veka p.n.e.
koptsko Od rimskog doba do
srednjeg veka
12
Hijeroglifsko pismo










Unas, Tekstovi piramida
13
Kurzivno hijeroglifsko pismo









Knjiga mrtvih, XVIII dinastija, detalj
14
Hijeratsko pismo







Poruka, pozna XIX
dinastija, Deir el Medina
15
Demotsko pismo
Privatna prepiska:
pismo grupe vojnika
drugim vojnicima,
Gebelein
datum: 110. g. p.n.e
16
Koptsko pismo













Pogrebna stela, Edfu, V vek n.e.









Knjievni tekst, Sohag,
VII-VIII vek n.e.

Koptsko pismo: grki
alfabet (24 znaka) sa
dodatkom 7 znakova
preuzetih iz demotskog,
za glasove kojih nema u
grkom:
17
18
Svetost pisma
mdw ntr govor bogova

19
Zeat i Tot
20
Hijeroglifsko pismo
Znaci
fonogrami
jednokonsonantski
(alfabet)
dvokonsonantski
trokonsonantski
semogrami
(ideogrami)
determinativi
21
Hijeroglifsko pismo
Isti znak moe biti korien kao fonogram,
semogram ili determinativ
Iskljuivo konsonantski ili slogovni fonogrami
(Gelb, Schenkel)?

Tip pisma: meoviti u osnovi glotografsko, sa
nekim preostalim elementima semasiografskog
(ideografskog)
Princip rebusa
22
Egipatsko pismo
NIJE
piktografsko (slikovno)
23
Hijeroglifsko pismo
Hijeroglifsko pismo koristi slike iz
stvarnog sveta
Poreklom piktografski znaci hijeroglifskog
pisma u pogledu forme nisu pretrpeli
promenu koja bi dovela do do delimine ili
potune apstraktnosti znakova.
To je bilo mogue zbog digrafije, odnosno
kasnije poligrafije, pri kojoj su druge vrste
pisma omoguavale ekonominije pisanje.
24
Hijeroglifsko pismo
Hijeroglifsko pismo je vezano
pre svega za spomenike od
kamena, a oni pak sa idejom
o beskrajnom trajanju,
nepromenljivosti koje je bitna
komponenta egipatskog
naina miljenja.
25
Hijeroglifsko pismo
Pravac pisanja:
s leva na desno
s desna na levo
Slaganje teksta:
horizontalni redovi
vertikalni stupci


Detalj statue Senusreta I
26
Hijeroglifsko pismo












Posuda za mirisne masti, Pepi II
27
Funkcija pisma
Pismo nastaje i razvija se pre svega radi potreba
birokratije, ali se vrlo rano pojavljuju i isprva
vrlo kratki monumentalni natpisi.
Nain korienja i polja upotrebe pisma
predstavlja kompleks pravila i konvencija koji
odreuje ta e i gde e neto biti zapisano i
prikazano;
tekst i slika se nadovezuju jedno na drugo i
nerazdvojivo su povezani (oigledno na
monumentalnim spomenicima)

28
Iz grobnice Ihija.
Sakara, Srednje carstvo
29
Funkcije pismenosti
slubena akta, dokumenta, pisma
knjievnost u irokom smislu
za recitovanje (za kult)
obrazovna (za uenje napamet)
uenost (prirunici)
natpisi
knjige mrtvih
30









Merenje polja
31
Sfere korienja pisma
Birokratska
Hramovska
Kraljevska
Privatna


32
Ogranienja pisanih dokumenata kao izvora
podataka:
kakve vrste dokumenata su ouvane
selektivnost u izboru sadraja koji se zapisuju
sporo irenje sfera korienja pisma: nijedan
podatak nije automatski zapisivan
drutveni sloj korisnika pisma
33
Podloge za pisanje
Kamen
Drvo

34
Podloge za pisanje
Papirus p3-pr-aa onaj koji
pripada velikoj kui, tj.
faraonu. Pravljenje papirusa
kraljevski monopol. See se na
listove ili koristi u svicima
(svitak ine slepljeni listovi)
Ova podloga za pisanje je skupa
i od novog carstva se esto stari
papirusi ponovo koriste (na
starim administrativnim
spisima na drugoj strani
knjievni tekstovi).
35
Hijeratski papirus Chester Beatty I, XX dinastija

Sadri:
Mitoloke prie
Ljubavne pesme
Ekonomske zapise
36
Podloge za pisanje
Koa egipani su je smatrali trajnijom
podlogom od papirusa, pominje se u egipatskim
tekstovima, ali je retko ouvana.
Laneno platno koristi se za ispisivanje tekstova
koji se nose uz telo (u amuletima, npr.) ili kao
tekstovi za mrtve na ovojima mumije.
Drvene ploice prevuene tukom su se koristile u
kolama
Ostraka (sing. ostrakon) ravni otpaci krenjaka iz
kamenoloma ili fragmenti polomljenih
keramikih posuda. Koriste se za vebanje u
kolama, za privatna pisma, manje pravne
dokumenta (priznanice)



37
Drvena ploica prevuena tukom. Srednje carstvo.
Sadri deo tzv. Satire o zanatima, knjievnog teksta iz
Srednjeg carstva. Petrie Collection, London.

38
Ostrakon iz Deir el Medine. Doba Ramezida.
Sadri deo knjievnog teksta Proroanstvo Nefertija, nastalog
verovatno u Srednjem carstvu. Petrie Collection, London.
39
Osnovna sredstva za pisanje
Crvena i crna boja, paleta,
posuda za vodu (i
pripremu boje), pisarska
trska. Pisarska trska je
bila ukoso zasecana a vrh
vakanjem pretvaran u
finu etkicu.
Tek od grkog doba se
koristi kalamos, tvrdog
vrha, poput pera.
40

41
Osnovna sredstva za pisanje
Crvena boja se esto koristi za poetnu re
neke celine (poglavlja, pesme i sl.),
naslove, isticanje (titule, npr.), korekture
teksta, napomene i dr.
U pisarskom priboru se konkretizuje
boanska mo pisma koja stvaralaka,
ureivaka, upravljaka i kontrolna.

42
43
Pismenost
Opismenjavanje: prvobitno uenjem od strarijeg
pisara, u svojstvu pomonika. Tek od srednjeg
carstva kole uz palatu, kao sredstvo
izgraivanja inovnike elite, a u novom carstvu
kola uz hram.
Nije bilo profesionalnih nastavnika niti ispita.
Uilo se na osnovu uzornih tekstova, zbirki
rukopisa sastavljenih preteno od klasinih
tekstova na srednjoegipatskom. Prepisivanje.
Istovremeno se stie i obrazovanje.

44
45
Pismenost
kolovanje se zavravalo dodeljivanjem
radnog mesta.
Procenjuje se da je u starom carstvu svega
oko 1% stanovnitva bilo pismeno, uz
izvestan porast do novog carstva i potom
opadanje.
46
uvanje tekstova
Postojale su sekularne arhive (ha en ze) privrednih
dokumenta (hramova, dravnih institucija poput
riznice), sakralne hramovske biblioteke (per medat) sa
kultnim, medicinskim, magijskim i slinim tekstovima.
Iz poznog perioda su sauvani i katalozi knjiga nekih
hramova (Edfu, Tod).
U privatnim prirunim bibliotekama je bilo osim
magijskih, kultnih tekstova i knjievnih i dr.
Religijski tekstovi su sastavljani, kopirani i uvani u
kui ivota (per anh). Kopiranje kako radi potrebe da
se izradi vie primeraka, tako i zato to su tekstovi zbog
korienja i starosti propadali.

47
Hram Horusa u Edfuu, sa
oznaenim poloajem
bibliotekeEdfu.
Natpisi u toj prostoriji sadre
katalog spisa koji su njoj uvani a
samu prostoriju identifikuju kao
Kuu knjiga Horusa, snabdevenu
moima Horus-Rea.
Pr mDAt n Hr apr m bAw Hr-ra

Veliina i poloaj prostorije ukazuju
na to da su u njoj uvani samo
tekstovi korieni u ritualu, a ne svi
tekstovi i dokumenta hrama.
48









Administrativna lista iz hrama Neferirkarea
49
Pisari
Ogromni uticaj i
sveprisutnost pisara u
planski i
administrativno
organizovanoj dravi
kao to je bila
egipatska.
50
Pisari
Pisari tj. inovnici ine sr egipatske
administracije (riznice, itnice, vojske,
palate, hrama, noma i dr.) i ine gornji sloj
drutva.
Drugi (a nekad uz preklapanje) deo pisara
ini deo svetenstva, koji su vezani time za
kult, magiju, medicinu.
Postojali su oni kojima je osnovno
zanimanje pisarsko (sekretari, prepisivai)
Obuka pisara
U Starom carstvu izgleda samo privatno, individualno poduavanje
(prepoznatljivo u Ptahhotepovim poukama, knjievnom tekstu iz
StC).
Prvi pisani podaci o arhitektonskom prostoru namenjenom
obrazovanju: iz Prvog meuperioda i rane XII dinastije.
Podaci su malobrojni i u Novom carstvu: ukazuju na neke hramove
u Zapadnoj Ttebi (Deir el Bahari, Ramazeum) i hram Mut u
Karnaku.
Rei kola odgovara jedino sloenica at-sbAyt (ta-sbait) ije je
znaenje soba za poduavanje.
Osnovna obuka u koli sa veim brojem uenika trajala oko etiri
godine, sledilo individualno poduavanje ili usavravanje kroz rad.
Nastavnici: profesionalni pisari, od kojih su neki imali titulu
nastavnik (sbA), ali im to nije jedino ni osnovno zanimanje.
51
Iz pisarske perspektive: Pouka Hetija, sina Duaufovog
Tekst datiran po jezikim odlikama u
Srednje carstvo (verovatno rana 12.
dinastija)
Heti vodi svog sina Pepija u prestonicu,
da bi bi ga smestio u kolu meu decu
slubenikatamo uio i postao pisar.
Oslikava mu znaaj pisarskog poziva,
izmeu ostalog stavljajui mu nasuprot
opise drugih zanimanja, pre svega
zanata, te se tekst naziva i Satirom o
zanatima.
Tekst je istovremeno prikaz drutvene
raslojenosti i klasne podvojenosti u
Egiptu.

52
Deo tzv. Satire o zanatima.
Drvena ploica prevuena tukom.
Srednje carstvo.
Petrie Collection, London.
Iz Pouke Hetija, sina Duaufovog
... Video sam kujundiju pri radu
kod otvora njegove pei za topljenje.
Njegovi prsti su kao u krokodila,
on smrdi vie od riblje iznutrice....

Grnar je ispod zemlje, mada ivot
jo provodi meu ivim ljudima.
Valja se u movari vie nego svinje
da bi ispekao svoje lonce.
Odea mu je ukruena od blata,
pojas mu ini iskidani kraj tkanine.
Njegov nos se puni vazduhom
koji izlazi iz njegove pei...


Pominjem ti i zidara,
njemu su bubrezi bolesni;
on je napolju na vetru,
zidajui bez odee na sebi...


Pomenuti su i obuar, zlatar,
strelar, glasnik, berberin,
batovan, ribar, tka i drugi..

53
54
Posledice pisma
esto se smatra da u kompleksnim
drutvima upotreba pisma otvara put
socijalnim i kognitivnim promenama
Pismenost kao privilegija elite, sakralni
karakter pisma i dr. su u Egiptu
ograniavali uticaj pismenosti na socijalne
promene.
55
Posledice pisma
Uticaj na kognitivni razvoj je primetan u
matematici, donekle u sferi prava; na
podruju religije ima visoko naunih
kompilacija, kataloga i sl., ali se na
najveem broju polja mora primetiti da je
pismo vie kodifikovalo znanje nego to
ga je unapreivalo
56
Posledice pisma
Ukupna ocena uticaja pisma na Egipat negativna.
Razlozi:
Pismo je deo onoga to elitu ini elitom, ne moe
se izdvojiti kao posebni element koji deluje
nezavisno, te se ni promene koje proizvodi elita
ne mogu pripisati samo ili u znatnoj meri pismu.
Pismo je sredstvo elite za usavravanje
administracije i iskazivanje sopstvenog prestia
te ne dovodi do duboke promene u drutvu, do
istraivanja ili kritikog preispitivanja.
57
Deifrovanje
Antiki pisci se nisu uputali u razmatranje o
prirodi hijeroglifskog pisma (upotreba tada ve
ograniena na monumentalne hramovske
spomenike; poznavao ga samo mali broj ljudi)
samo se Diodor izjanjava, tvrdei da hijeroglifi
nemaju fonetski karakter, ve da su alegorijski.
Horapollo, koji je tvrdio da je Egipanin, u svojoj
Heroglyphica (IV v.n.e.) dokazivao da su
hijeroglifi u osnovi simboli (a ne pismo koje
belei jezik); Horapolovom spisu je pridavana
velika vanost, smatralo se da sadi mudrost i
istine od ogromnog znaaja.

58
Deifrovanje
Takva shvatanja
predstavljala ozbiljnu
prepreku, pravu zamku,
za kasnije istraivae koji
su radili na deifrovanju
hijeroglifskog pisma.(npr.
ugledni Atanasius
Kirchner je u svoje
ozbiljne studije koptskog
ukljuio i fantastina
objanjenja hijeroglifa).
Kirherov nacrt obeliska za
cara Ferdinanda III, sa
titulaturom cara
59
Deifrovanje
Lingua Aegyptiaca restituta (1643) jezuite
Atanasiusa Kirhera (1601-1680) predstavlja
polaznu taku u ozbiljnim studijama koptskog.
Poznavanje koptskog docnije olakalo
deifrovanje hijeroglifa
Kirher izneo ideju da je koptski jezik onaj kojim
su pisani hijeroglifski tekstovi, ali je ona tek u
zavrnoj fazi deifrovanja odista i iskoriena.
Opat Bartelemi 1762. izneo predpostavku da su
u kartuama pisana imena kraljeva ili bogova.
60
Deifrovanje
Pronalazak dvojezinog
Kamena iz Rozete
1799. je bio odluujui
za ubrzanje napretka
u deifrovanju.
Tri pisma:
Hijeroglifski,
demotski i grki tekst
61
Deifrovanje
orijentalista Antoine Isaac Silvestre de Sacy
prvi pokuao da razrei Kamen iz Rozete,
1802, sa deliminim uspehom u pogledu
deifrovanja imena (bavio se samo demotskim
tekstom)
diplomata i orijetalista Johan David kerblad
(takoe se bavio samo demotskim tekstom)
poveao broj identifikovanih imena, uspeniji
od de Sacyja u pogledu identifikovanja
glasovnih vrednosti.
62
Deifrovanje
Lekar i fiziar Tomas Jang (Thomas
Young) je otiao dalje od
prethodnika u identifikovanju
grkih rei sa pandanima iz
demotskog, a takoe i hijeroglifskog
dela teksta.
Uprkos brojnim tanim reenjima,
brojna su i pogrena i u celini
gledano, nije nainiio korak od
prepoznavanja delova do itanja, te
ni on nije nainio odluujui
preokret u deifrovanju.
63
Deifrovanje
Prelomnu taku predstavlja 1822.
g., kada je an-Fransoa
ampolion (Jean-Franois
Champollion) u svom Pismo
gospodinu Dasijeu
predstavio reenje i
primenjeni metod, koje je u
celosti objavio 1824.
64
Jezik osnovni stupnjevi razvoja
vreme jezik pismo
Od kraja IV
milenijuma p.n.e
Rani natpisi
Staro carstvo staroegipatski hijeroglifsko i
hijeratsko
Prvi meuperiod i
Srednje casrtvo do
grko-rimskog doba
Srednjoegipatski
(govorni jezik do kraja
srednjeg carstva)
hijeroglifsko i
hijeratsko
Od kraja XVIII
dinastije
novoegipatski
(poznoegipatski)
hijeratsko
Od VII veka p.n.e. demotski demotsko
Od rimskog doba do
srednjeg veka
koptski koptsko
65
Pismo
pismo upotreba
hijeroglifsko Od
kraja IV milenijuma
do kraja istorije
starog Egipta
Mesto: Zidovi hramova, grobnica; statue,
rtvene ploe, stele, kovezi
Tehnike: Uklesivanje, urezivanje, slikanje
Podloge: Kamen, drvo, slonovaa
Tekstovi: religijski, autobiografski,
istorijski
Natpisi: naslovi scena, posvete,
imena, titule, govor i dr. uz likovne
predstave i na predmetima
kurzivno
hijeroglifsko
Tehnika: pisanje mastilom i etkicom (od
trske)
Podloge: papirus, drvo, koa
Skoro iskljuivo za religijske
tekstove
hijeratsko
Tehnika: pisanje mastilom i etkicom (od
trske)
Podloge: papirus, drvo, koa; od Treeg
meuperioda sporadino uklesivani (kamen)
Prvobitno za svakodnevnu
upotrebu: pisma i administracija
Od Treeg meuperioda i za
religijske tekstove
demotsko
Tehnika: pisanje mastilom i etkicom (od
trske)
Podloge: papirus, drvo, koa; u ptolmejsko
doba i za natpise na kamenu namenjene
irim slojevima (uklesivani)
Za sve vrste poslovnih i privatnih
dokumenata; od XXVI dinastije i
knjievni i neki religijski tekstovi
Koptsko alfabet
egipatskih hriana
(24 grka slova, 7
demotskih znakova
i 1 monogram)
Tehnika: pisanje mastilom i etkicom (od
trske)
Podloge: papirus, drvo, koa
Prvobitno za hrianske religijske
tekstove; od V v. n.e jedino sredstvo
pisanja egipatskog jezika i za
sekularne tekstove
66
67
Literatura
Altenmller, H., Vom Weiterleben gyptischer Symbole in der abendlndischen
Kultur, in: Mannheimer Forum 77/78, 169-229.
Baines, J. & J. Malek, Cultural Atlas of Ancient Egypt, New York 2000.
Egypt. The World of the Pharaohs, ed. By R. Schulz and M. Seidel, Kairo 2001.
Jean, G., Writing. The Story of Alphabets and Scripts, London New York 1994.
Shaw, I. (Ed.), The Oxford History of Ancient Egypt, Oxford 2000.