Literatura:

MORKOT, R.G., The Egyptians. An Introduction, Oxon

2005, 200-213.
OTO, E., Bogovi i hramovi, u: K. Lange, M. Hirmer,
Egipat, Beograd 1973, 25-31.

Religija
2
Dananja znanja poivaju na podacima dobijenim analizom
pisanih izvora, kao i pokretnih i nepokretnih spomenika.
Religija Egipana - isprepletena sa svim sferama ivota
Veza religije i prirodnog okruenja:
suneva svetlost/dan, ciklino kretanje sunca,
godinji ciklus prirode, uz godinje plavljenje Nila

Religija
sredstvo za objanjenje opaenih pojava, prevoenje
nedovoljno razumljivog na shvatljivi jezik metafore
(sunce plovi u amcu, leti kao skarabej i sl.)
ali i
- sistem komunikacije koji obuhvata sve ivo i sve
postojee

Mnotvo bogova
Bogovi noma
Vreme nastanka
egipatskog religijskog
sistema i njegov razvoj

Znanja o egipatskoj religiji
- Raspoloivi podaci
- Mlai spomenici brojniji
- Uticaj kraljevskog patronata
- Drutveni slojevi
Prevaga mlaih spomenika

Elefantina, hram Satet File, hram Izide
Zatita spomenika

David Roberts, Edfu (1838/9.?)
8
Uticaj kraljevskog patronata
Karnak Amon-Mut-Honsuov hram
Uticaj kraljevskog patronata

Heliopolis
Abidos

10
11
Staro i Srednje carstvo
Fokus: Kraljevske grobnice i pratee graevine

Osnovni elementi*:
1. Hram u dolini
2. Ulazna staza
3. Posmrtni hram
4. Piramida
5. Pomone piramide
6. Jame za barku

1
2
3
4
5
6
6
6
Kraljevske piramide u Gizi
Staro i Srednje carstvo
Znaajni solarni aspekt
Novo carstvo
Povezivanje kraljevskog kulta sa kultom bogova
Ramazeum, zapadna Teba
Novo carstvo
Fokus gradnje: hramovi bogova
Hram Amona, Mut i Honsua, Luksor
15
Novo carstvo: razvoj standardnog ili klasinog hrama
Preovlaujui koncept hrama od Novog carstva
Delovi hrama, po pravcu
kretanja:
ulaz kapija sa pilonom
dvorite
jedna ili dve hipostilne
dvorane
predvorje
Svetilite



Ukraene sve povrine
(reljef, skulptura)
17
Novo carstvo: razvoj standardnog ili klasinog hrama
Kompleks ukljuuje i pristanite, aleju sfingi i sveto jezero, kao i
ekonomske zgrade i stanove za osoblje. Opasan je zidovima.
Jaanje ekonomskog i politikog uticaja hrama
Hramovi milion gopdina
Ramzesa II i Ramzesa III u su
imali male ceremonijalne
palate uz prvo dvorite
18
Kosmogonije i
teogonije
Nekoliko razliitih objanjenja, iz
razliitih kultnih centara:
Hermopolis
Heliopolis
Memfis

Egiptolozi postojanje vie mitova o
nastanku sveta i bogova esto
objanjavaju borbom verskih
centara za primat, ali neki
strunjaci u njima vide samo
razliite aspekte istog shvatanja
19
Kosmogonije i teogonije - Hermopolis
Po mitu iz Hermopolisa, svet nastao iz ogdoade, tj.
osmorke bogova
Ogdoada (Osmorka) etiri para, po muko i ensko
boanstvo
Svaki par predstavlja neki od elemenata pra-sveta i
mada inertan, sadri potencijal nastanka
Nun i Naunet (voda)
Heh i Hauhet (beskonanost)
Kek i Kauket (tama)
Amun i Amaunet (skrivenost)
Egipani su ogdoadu nazivali oevima i majkama
boga sunca
20
Kosmogonije i teogonije -
Hermopolis
Svet nastao kada se iz prvobitnih
voda prvi put izdigla pra-humka
(Ta-tenen).
U tekstovima se negde kae da se
cvet lotosa izdigao iz tih voda,
negde da se izdigao sa pra-humke.
Iz tog cveta se pojavilo mlado sunce,
obasjavajui kosmos i to je
poetak vremena i poetak
stvaranja.

Nefertem (identifikuje se sa lotosovim cvetom i sa
mladim bogom sunca; u bliskoj je vezi i sa
Reom). Desno: iz grobnice Horemheba; levo: iz
grobnice Tutanhamuna
21
Kosmogonije i teogonije - Heliopolis
U osnovi mita je eneada (devetorka)
bogova, koja se sastoji od boga sunca i
njegovih osam potomaka.
Bog sunca - otac svega postojeeg i vladar
bogova.
Bog sunca u mitu o stvaranju obino uzima
oblik Atum-a, i kao takav je postojao pre
stvaranja u prvobitnim vodama u svom
jajetu.
Trenutak nastanka je roenje Atuma iz
prvobitne poplave - sam sebe stvorio


Atum-zmija sa mladim suncem
22
Kosmogonije i teogonije - Heliopolis
Atum iz sebe samog (svojih telesnih tenosti ili izluevina)
stvara svoje dvoje dece: ua (vazduh) i Tefnut (vlaga).
Deca ovog para su Geb (zemlja) i Nut (nebo).
Deca Geba i Nut su Oziris, Izida, Set i Neftis
23
Kosmogonije i teogonije - Memfis
Tzv. memfiska teologija je sauvana
na Kamenu abake iz XXVI
dinastije (danas u Britanskom muzeju), ali je
verovatno nastala u ranoj XIX
dinastiji.
Tekst ne porie heliopolijsku teologiju,
ali kao boga koji svemu prethodi
imenuje Ptaha: Ptah postojao pre
boga sunca, stvorio Atuma, potom
druge bogove i sve ostalo, i to
pomou svog srca i svog jezika.
24
Kosmogonije i teogonije - Memfis
Izraz pomou svog srca i svog jezika govori o
smiljanju stvaranja i njegovom izvoenju, dakle
stvaranju pomou misli i rei i to stvaranju ex nihilo.
Memfiska teologija se smatra najstarijim primerom
doktrine logosa, odnosno nastanka sveta pomou
boanske stvaralake rei (up. Postanje I.3).
Ptah je, poput Atuma, smatran za boga u kome su
objedinjeni muki i enski element.

Kosmologija

25
Kosmologija
26
Stvaranje oveka
Nijedan mit nije posveen ovom pitanju.
Pitanje se uzgred pominje u nekoliko izvora.
U Knjizi kovega (iz Srednjeg carstva) se kae da je
oveanstvo nastalo iz suza stvoritelja.
tema se sree u vie varijanti
rei ljudi i suze su homofone
27
Stvaranje oveka
Himna Atumu (iz Novog carstva): Atum stvorio
ljude prema svojoj slici, ali se nain ne
objanjava;
Himna Ptahu: Ptah izradio ljude kao to je
oblikovao fiziki izgled bogova;
Hnum: stvorio sve na svom grnarskom toku,
te i ljude.

28
29
Egipatski bogovi
Nisu apstraktna i nerazumljiva bia, ve bia, sile ija se dela
mogu razumeti i izmeniti.
Njihove osobine su delom srodne ljudskim (raaju se, nekad
mogu i umreti ali se i ponovo roditi, svaati se, ljutiti).
Istovremeno su besmrtni i obdareni osobinama nadreenim
ljudskim.
Neki bogovi su izrazito vezani za odreeni prostor, mada su
potovani i na drugim mestima.
Neki bogovi nemaju izraziti kultni centar, ponekad ak nije
poznat nijedan hram koji bi bio njima posveen (npr. Zeat;
Neftis), to ne umanjuje znaaj koji su imali.
30
Grupisanje bogova
dijade muko/ensko
(Amon i Amunet)
trijade (porodine)
Ptah-Sehmet-Nefertem
Amon-Mut-Honsu.
Takoe i vee grupe, poput
onih u vezi sa
kosmogonijom:
ogdoada (osmorka
bogova)
eneada (devetorka
bogova)
31
Predstavljanje bogova
Vie naina:
iskljuivo antropomorfno
iskljuivo zoomorfno
ljudsko telo sa ivotinjskom glavom ili kao ivotinja
kao ljudsko bie ili kao ivotinja

Neki bogovi mogu deliti isti izgled kao krava moe biti
predstavljena Hathor, ali i Nut.

Danas preovlauje stav, da ivotinjski oblici egipatskih bogova
nisu poreklom totemske ivotinje, ili znak da su Egipani
nekada praktikovali zoolatriju. Korienje ivotinjskih odlika
(celine ili delova) je verovatno imalo svrhu da sugerira neke
od odlika odreenog boanstva.
32
Predstavljanje bogova
Iskljuivo antropomorfno ( Ptah, Oziris)
Iskljuivo zoomorfno ( bik Apis)
Antropomorfno ili zoomorfno ( Amon)
Ljudsko telo sa ivotinjskom glavom ili kao ivotinja (Tot,
Anubis).










33
Sinkretizam
Osobine koje bogovi imaju nisu vezane uvek
iskljuivo za jedno boanstvo. Sline osobine
ih mogu povezivati, ili ak stapati u jedno
boanstvo. To stapanje se naziva sinkretizam i
opaeno je i kod vie religija.
U egipatskoj religiji, ovakvo povezivanje bogova
ima specifini vid, te se uvek naglaava da je
re o egipatskom sinkretizmu.

34
Egipatski sinkretizam
Stapanje dva ili vie boanstava u jedno ne vodi do
neralanjive povezanosti karakteristika novog
boanstva i time do prestanka zasebnog postojanja
boanstava koja su sinkretizovana.
Sinkretizovano boanstvo
postaje jedan od aspekata boanstva sa kojim je
sinkretizovano;
zadrava i one osobine koje ne deli sa boanstvom sa
kojim je sjedinjeno;
i dalje postoji kao zasebno boanstvo.
35
Priroda egipatske religije
Naizgled kontradiktorne osobine objedinjene u nekom bogu ili
kontradiktorna objanjenja pojave sveta - su samo nain da se
objasni sloenost neke pojave, njeni razliiti aspekti ili tenja
da se kroz sloenost objasni nerazumljivost pojave.
Od kraja XIX veka, vei broj strunjaka je egipatsku religiju
video kao (solarni) panteizam. Novije analize (Marie-Ange
Bonhme, Erik Hornung) pokazuju da je ovo netano, to
jasno pokazuju na primerima (npr. veliki bogovi imaju veliki
broj pojavnih oblika, ali ne i neogranien).
Politeizam - Tokom itave istorije u Egiptu potovan veliki broj
bogova. Tekstovi potvruju da su i pojedinci uvek iskazivali
potovanje veem broju bogova istovremeno.
36
Ehnaton monoteizam ili henoteizam?
Versku reformu Ehnatona, je odlikovalo
oboavanje Atona (Jati), sunevog
diska, i progon Amon-rea i jo nekih
bogova.
Religija doba Amarne nije ipak
monoteizam ili njegova rana forma,
kao to je niz strunjaka verovao.
Neki od razloga protiv monoteistikog
shvatanja reforme Ehnatona:
i dalje je potovana Maat, i kao
koncept i kao personifikacija;
Ehnaton i Nefertiti su povezivani sa
uom i Tefnut;
Ehnaton i Nefertiti sami podignuti u
status boanstva.
37
Ehnaton monoteizam ili henoteizam?
Teorija o monoteizmu Ehnatona - J.H.
Breasted, H. Junker, S. Morenz, Jan
Asman. Ukazuju na korene
Ehnatonovog stava u periodu koji je
prethodio njegovoj vladavini.
Erik Hornung da je to henoteizam
religija u kojoj se jedan bog izdie
iznad drugih, koji i dalje postoje i
potovani su. Potovanje Amona u
doba Ramezida ima odlike
henoteizma, ali nije praeno
progonom drugih bogova, za razliku
od doba Amarne. Hornung istie da
je Ehnatonov stav novina.


38
Ehnaton monoteizam ili henoteizam?
J.P. Allen na izvestan nain objedinjuje oba prethodna stava,
posmatrajui egipatsku religiju kao celinu.
Allen daje objanjenje da je re o jednom od fenomena
sinkretizma - bog istovremeno jedan i mnotvo.
Ukazuje na tzv. Tekstove mudrosti u kojima se iskazuje
potovanje boanskom uopte, a ne ovom bogu kao u
politeizmu, ili Bogu, kao u monoteizmu, ve samo
bogu.
Po ovome, Egipani bi bili na neki nain istovremeno politeisti
i monoteisti, a radikalnost Ehnatonove reforme se ogledala
u iskljuivosti, usresreivanju na jednog boga, to je bilo
neprihvatljivo veini Egipana.

39
Lina pobonost
Naini na koji se komunicira sa
bogom su raznovrsni, naroito
od Novog carstva:
- Na spoljnom zidu hrama
naroiti prostor kapele uha
koje slua gde molitelj apue
molitvu uhu boga. Od XVIII
dinastije i male stele ukraene
uima
- Obraanje statuama uvenih
pisara, za koje se verovalo da
prenose molbu bogu i zalau
se za molioca (npr.
Amenhotep, sin Hapua,
kraljevski arhitekta
Amenhotepa III)

40
Lina pobonost
- Pri procesijama pristupanje i
obraanje pitanjem statui boga
dok je u usputnim stanicama
- Svuda bilo malih kapela i svetih
mesta raznih bogova, gde su
obini ljudi ostavljali svoje
votivne darove (Hathor, Tot i dr.)
- lanovi viih slojeva postavljali
svoje statue u predvorje hrama
obezbeuju sebi blizinu u svetom
mestu i iskazuju pobonost.
- U kuama Deir el Medine nie
sa predstavama predaka i kunih
bogova (obino Bes i Taveret)

Pitanja?
Da li su Egipani imali ivotinje za
bogove?

Da li je prikazivanje bogova u obliku ivotinja ostatak
praistorijskog potovanja ivotinja ili ivotinjskih bogova?

ealj. Nakada III Pozna Nakada I-Nakada II
Etiketa, Abidos, O. dinastija
.
Sfinga - Senusret III iz Karnaka
Tot; vinjeta iz Knjige mrtvih
Na koji nain bi se
moglo objasniti
prikazivanje bogova u
obliku ivotinja?
46
Shvatanja o zagrobnom ivotu
Egipani verovali da je zagrobni ivot vean, ali i u
velikoj meri slian zemaljskom.
Osnovni preduslovi za zagrobni ivot:
Ouvanje tela
Hrana i pie

47
Shvatanja o zagrobnom ivotu
U najstarijim tekstovima* istovremeno i shvatanja:
pokojnik svoje potrebe zadovoljava u samom grobu
(grobnici):
due umrlih obitavaju na severnom delu neba
(nepokretne zvezde),
pokojnik prati Rea na njegovom putovanju dnevnim i
nonim nebom
pokojnik odlazi u carstvo mrtvih Ozirisa

Sva ta shvatanja ostaju isprepletena tokom itave
istorije Egipta.

(* Staro carstvo)
48
Grob/grobnica:
koncept
Dve osnovne zone:
Prostor (ili prostorija/-e) za
posmrtni kult (kod
kraljevskih grobnica
hram)
Prostor (ili prostorija/-e) za
sahranjivanje i opremu
grobnice


Kao i kod jednostavnih grobnih jama,
prostorija za sahranjivanje u grobnici
se zatvara (zazida, zapeati) i nadalje
je nepristupana.

Prostorija za kult princeze Vatet-het-Her;
mastaba Mereruke, Sakara.
49
Mastaba iz doba Hufua
50
Shvatanja o zagrobnom ivotu
Komponente koje ine neku osobu su:
ka-dua
ba-dua
ah-dua
ime
senka

51
Shvatanja o zagrobnom ivotu
Za ka pokojnika, a time i ivot na drugom svetu, neophodni
materijalni preduslovi

Sredstva kojima se obezbeuju osnovni materijalni preduslovi
Telo kao stan za ka
mumificirano telo;
zamene za telo skulptura i dvodimenzionalne likovne predstave
pokojnika)
hrana i pie
realni prilozi
liste hrane
predstave hrane i pia - dvodimenzionalne i trodimenzionalne

Potrebe pokojnika sline ovozemaljskim odea, lini predmeti,
nametaj i dr. grobni prilozi, modeli ili likovne predstave.
52
Nematerijalne potrebe:
Redovno i trajno odravanje posmrtnog rituala
Obnavljanje funkcija ula i sposobnosti tela da se
kree, hrani
Zatita pokojnika od opasnosti koje mu prete na
drugom svetu
53

Delotvornost oivljavanje
Obezbeuje se magijskim sredstvima pre svega
kroz ritual otvaranja usta kojim se oivljava mumija
pokojnika, prikazi pokojnika, ali i sve druge
predstave u grobnici (predstave ivog i neivog)

54
Pred Ozirisom: Merenje due (srca)
Utvruje se ispravnost delanja pokojnika na ovom svetu (u skladu sa maat)
Ukoliko je presuda negativna za pokojnika, prodire ga Velika deraica, ime je lien
ivota na onom svetu.
Knjiga mrtvih, Iahtesnaht, Herakleopolis Magna, XXVI din
55
Jedan broj likovnih predstava u grobnicama u
neposrednoj vezi sa shvatanjima o ivotu na drugom
svetu.
Ovo postaje izraeno i u kraljevskim i u privatnim
grobnicama u Novom carstvu, kada vani deo
dekoracije predstavljaju ilustracije tekstova o onome
ta se nalazi u Donjem svetu.

Lov na ptice i ribe u movari;
grobnica Sabnija, Asuan

56

Putovanje suneve barke po nonom
nebu. Grobnica Sennedema, XIX
dinastija. Deir el Medina.
Ramzes VI (KV 9), nono putovanje
sunca; XX dinastija. Teba.
57
Radnici za pokojnika
Staro carstvo statuete slugu
Srednje carstvo modeli
Od II meuperioda uabti/abti
figure (pretee kraj srednjeg
carstva)
58
Grobnica
Funkcija:
zatita tela
posmrtni kult
grobna oprema

Lokacija birana za sahranjivanje: izvan plodne
doline, tj. na ivici pustinje ili u podnoju
obronaka.
Nekropole su u blizini naselja, ali van njih.
59
Oprema
Elita:
telo polagano u koveg, a on u sarkofag

I dinastija
Emery, Archaic Egypt, Pl. 24b.
Drveni kovezi
60
Sarkofazi

IV dinastija
Seipel, Gtter, Grber und die Kunst, 29
Nektanebo II, XXX dinastija.
Robins, Art of Ancient Egypt, fig. 277
XXX dinastija
Seipel, Gtter, Grber und die Kunst, 477.
Osnovni oblici:
kvadar
antropomorfni
61
Kanopske posude


V dinastija
II meuperiod (XXII dinastija)
62
Grobni prilozi
Hrana,nametaj,
tkanine, lini predmeti i
dr.
63


Bronzano
ogledalo
igra senet
64
Boanstva
Oziris
Izida
Anubis
Hathor

Tot ...

66
etiri Horusova sina
67
etiri Horusova sina
ime izgled organ orijentacija pod zatitom
Amseti ljudski jetra jug Izida
Duamutef akal eludac istok Neit
Hapi babun plua sever Neftis
Kebehsenuef soko creva zapad Serket
Simboli