Xegan Marija

Arijan, Aleksandrova vojna, prevod Milan Stahuak, Zagreb 1952.

Napomena
Predstojei tekst se sastoji iz dva dela: Pregleda i Sadraja. Ci
prvog dela jeste kratak prikaz Arijanovog dela Aleksandrova vojna, kao i napor
da se dokuqi kakav je Arijan kao istoriqar i kakvo je egovo poimae istorije.
U drugom delu pod nazivom Sadraj nee biti zadravaa na prepriqavau
pojedinih kiga. Dakle, uslov za razumevae ovog teksta jeste ranije poznavae
sporne teme. Opxirnije e biti prikazani samo oni dogaaji koje autor ovog
teksta slabo poznaje. Komentari dati u posebnim zagradama ,,[ ], jesu belexke
M. Stahuaka.
M.X
ALEKSANDROVA VOJNA PREGLED
Uvod
U uvodu svoga spisa Arijan govori o najznaqajnijim izvorima kojim se
koristio: Ptolemejem, sinu Lagovom, i Aristobulom. Gde se ova dvojica slau,
Arijan je prihvatio kao istinito. U sluqaju razliqitih verzija, prihvatio je
onu koja se emu qini verovatnijom.
Prva kiga
Prva kiga sastoji se iz qetiri maih odeaka, gde svaki odeak nosi
zaseban naslov. Svoj spis Arijan poqie 336. godinom p. n. e., taqnije Aleksan-
drovom posetom Heladi, a prvu kigu zavrxava dogaajima u zimu 334. godine
p. n. e. U ovoj kizi kao interesantne treba izdvojiti Arijanove razloge da
se prihvati pisaa jednog dela posveenog Aleksandru, kao i egov doivaj
poraza Tebe (335).
Druga kiga
Druga kiga sastoji se iz dva maa odeka, gde svaki odeak nosi
zaseban naslov. Obuhvata dogaaje od persijskih operacija na Egejskom moru
(334/333) do pada Gaze, grada u Palestini (333/332). U drugoj kizi Arijan
u celosti iznosi pisma persijskog cara Darija III, kao i Aleksandrove odgov-
ore. Takoe prua i govore koje je Aleksandar navodno odrao pred skupxti-
nom Makedonaca, kada je odluqio ne progoniti Darija. Koliko su ovi govori
i pisma autentiqni neizvesno je, ali interesantna je tea Arijana da svoje
svedoqanstvo potvrdi dokumentarnom graom.
Trea kiga
Trea kiga sastoji se iz pet maih odeaka, gde svaki odeak nosi za-
1
seban naslov. Odeak poqie Aleksandrovim dolaskom u Egipat (332), a zavrx-
ava se Aleksandrovim osvajaima na Dalekom Istoku Baktriji i Sogdijani
(329). Treba obratiti pau na Arijanovo uporeivae makedonske i rimske
politike u Egiptu, zatim na datovae dogaaja prema arhontima u Atini, na
precizne opise oaze Siva i Keramika, na kritiku Aleksandra zbog spaivaa
kraeve palate, na blag stav prema Dariju III i na podatke vezane za Tanais/Jak-
sart.
Qetvrta kiga
Qetrvrta kiga sastoji se iz qetiri maih odeaka, gde svaki odeak
nosi zaseban naslov. U okviru ove kige pratimo ratne operacije Aleksandra
u periodu od 329. do 327. godine. Aleksandru je trebalo tri godine da pod
svoju vlast podvede Baktriju i Sogdijanu i potom stigne do desne obale Inda.
Autor se posebno zadrava na dogaajima koji su potresali makedonski tabor u
Baktriji: suee Besu, tragiqna sudbina Klita i Kalistena, ustanak paeva.
Deo obiluje Arijanovim kritikama Aleksandra, laskavaca i Kalistena.
Peta kiga
Peta kiga sastoji se iz qetiri maih odeaka, gde svaki odeak nosi
zaseban naslov. Sama kiga posveena je Aleksandrovom pohodu na Indiju od
trenutka prelaza reke Ind (327) do dogaaja kod reke Hifasis (326). Kao
izvorima za ovaj deo Arijan se koristio Eratostenom, Nearhom i Megastenom i u
nexto maoj meri Homerom, Herodotom i Ktesijem, u qiju verodostojnost suma.
Za xira obavextea o Indiji Arijan nas upuuje na poseban spis. Kao intere-
santnim u ovome delu moemo izdvojiti Arijanovu nedoumicu o vrsti mosta
sagraenog preko Inda, gde se Arijan pokazuje kao pravi istoriqar.
Sedma kiga
Sedma kiga je ujedno i posleda kiga Arijanovog spisa. Sastoji se
iz qak osam maih odeaka, gde svaki odeak nosi zaseban naslov. Posveena
je dogaajima u periodu od 324. do Aleksandrove smrti. Arijan s oprezom gov-
ori o daim Aleksandrovim osvajaqkim planovima, naglaxavajui da prenosi
ono xto drugi pisci pixu i ograujui se od nagaaa. Meutim, dozvoava
sebi da pretpostavi da je Aleksandar svakako nexto planirao, budui da mu je
priroda bila takva. Smatra da Aleksandar zbog samog slavouba nije se mogao
prihvatiti uqea Diogena i indijskih mudraca, iako ih je sam mnogo cenio. Ar-
ijan ne propuxta da pohvali indijske mudrace. Pisac se vraa na hronoloxko
kazivae dogaaja: pratimo Aleksandrovu posetu Suzi, Opisu, Egbatani i Vav-
ilonu. Govori o Nearhovom istraivau arapske obale, nameri Aleksandra da
zauzme Arabiju, ali u qemu ga spreqava smrt. Govorei o Aleksandrovoj smrti,
Arijan u celosti prenosi odlomak iz kraevskih dnevnika, a koje su vodili Er-
itranin, istoriqar Diodet i Eumen. Na kraju Arijan daje svoj konaqan sud o
Aleksandru, a pixe i o svom istorijskom delu.
2
ALEKSANDROVA VOJNA SADRAJ
Prva kiga
1. Dogaaji u Heladi i Makedoniji prije Aleksandrove azijske vojne
336. skupxtina u Korintu
Na skupxtini u Korintu (336) jedino Lakedemoani nisu priznali Aleksandra
kao vrhovnog zapovednika u ratu protiv Persije. Naime, obiqaj Lakedemoana
nije bio da sluxaju druge.
335. rat protiv Tribala
335. rat protiv Ilira
Kao predstavnike Ilira treba izdvojiti kraa Klita, koji se posle Filipove
smrti odmetnuo, i Glaukija, koji oduvek bejaxe nezavisan. Do odluqujue bitke
izmeu Ilira i Aleksandra doxlo je kod Pelija.
335. ustanak u Tebi
Arijan poraz Tebe (335) pokuxava prikazati kao najvei helenski poraz
1
, odno-
sno kao kaznu za nepravedno postupae s ostalim Helenima.
Arijan dri da se Atina uspela oporaviti i posle poraza ne Siciliji (413), kao
i posle poraza kod Egospotama (405). On smatra da porazi Sparte kod Leuktre
(371) i Mantineje (362) nisu bili toliko straxni koliko neobiqni. Meutim,
poraz Tebe (335):
I poradi veliqine osvojenoga grada i poradi brzine osvojea...
i kod stradalnika i kod krivaca taj je helenski poraz upla-
xio...
Naprotiv odmetnue Tebanaca, izvedeno brzo i bez ikakova
promixaa, zauzee uspjelo u tako kratko vrijeme i bez na-
pora za napadaqe, silan poko, jer su ga poqinili istople-
menici i protivnici zbog stare mre, potpuno zarobivae
grada, koji se tada mou i ratnom slavom isticao meu Helen-
ima, to je sve s priliqnom vjerovatnoxu bilo pripisano
srbi boanstva: Da su Tebanci pretrpeli odavna zasluenu
kaznu, jer su izdali Helene u Perzijskom ratu, jer su jox za
trajaa ugovora o miru napali Plateju... i jer su glasovali
da se Ateani unixte...
2
(Aleksandrova vojna I, 1, 9)
Sudbinu Tebe Aleksandar je prepustio sinderionu u Korintu. Sinderion je od-
luqio da se u Kadmeju postavi garnizon, da se grad poruxi, da se stanovnixtvo
proda u ropstvo. Jedino nisu sruxeni hramovi i kua horskog liriqara Pin-
dara. Gradovi Orhomen i Plateja imali su se nanovo podii.
Atina
Kada su posle poraza Tebe Atiani i Etoani izrazili spremnost za mirovne
pregovore, Aleksandar je od Atine traio da mu preda Demostena. Naime, Es-
hin pixe da se svojevremeno [na podstrek Demostena u Atini slavila smrt Fil-
ipova, zatim da je ubici Makedoncu Pausaniji podigla svetilixte i napokon da
je Demosten Aleksandra nazivao budalom i kukavicom]. Mada mu nije predala
Demostena, Atina je naixla na milost kod Aleksandra.
2. Dogaaji u Makedoniji i u Maloj Aziji do bitke kod Granika
1
Sliqno Tukididu koji veliki rat izmeu Atine i Sparte pokuxava predstaviti kao
najveu nesreu po Helene
2
Arijan, Aleksandrova vojna, prevod Milan Stahuak, Zagreb 1952, 31 32.
3
prolee 334.
Aleksandar uredivxi prilike u Makedoniji i Heladi, upravu nad zemom pove-
rio je Antipatru. Sam je, sa 30 000 pexaka i 5 000 koanika, organizovao pohod
na Persiju. Preko Trakije stigao je u Sest, gde se poklonio grobu Protesilaja,
uqesniku Agamemnonovog pohoda na Ilij i prvom Helenu koji je stupio na tlo
Azije. Potom je posetio Abidos i napokon Ilij, gde je odao poqast Ahilu, dok
se egov pouzdanik i prijate Hefestion poklonio grobu Patrokla.
Zaxto Arijan pixe Anabazu. Arijanova pohvala Ksenofontu
Aleksandar je, po predaji, nazvao Ahileja sretnim, jer je u
Homeru naxao glasnika svoje slave. I zaista je Aleksandar
imao razloga da nazove Ahileja sretnim zato xto se Aleksan-
dru kako god ga je inaqe pratila srea, dogodilo, da mnogo
toga o emu nije spomenuto i da egova djela nisu bila dosto-
jno iznesena u svijet. Doista nitko nije ni u prozi ni u epskoj
pjesmi, paqe ni u lirskoj pjesmi proslavio Aleksandra... Radi
toga se egova djela mnogo mae poznaju nego najneznatniji neg-
daxi dogaaji. Ta vojna onih deset tisua s Kirom protiv
kraa Artakserksa, nevoe Klearha i drugova zajedno s im
uhvaenih te povratak onih pod Ksenofontovim vostvom, sve
je to mnogo jasnije svijetu radi Ksenofonta... Zato sam i ja,
priznajem, bio potaknut, da sastavim ovaj spis, jer sam se sma-
trao dostojnim, da objasnim svijetu Aleksandrova djela. Bio ja
tko mu drago, to o sebi znam, da ne treba da ovdje spomenem svoje
svijetu nimalo nepoznato ime, niti svoju domovinu, niti svoj
rod, paqe ni to, da li sam vrxio koju slubu u svojoj domovini,
ali u spomenuti to, da ovaj spis bijaxe jox od mladosti, a
i sada jest moja domovina, rod i sluba. I zato se smatram
dostojnim opisati u h e l e n s k o m jeziku najvea djela, ako je
inaqe Aleksandar doista meu prvima u oruju.
(Aleksandrova vojna I, 2, 12)
3. Bitka kod Granika
4. Nove uredbe i osvajaa u zapadnoj i jugozapadnoj Maloj Aziji do zaposjednua Velike Frigije
Zapadna obala Male Azije (334)
Po bici kod reke Granik, Sard svojevono predaje Aleksandru. Aleksandar [na-
suprot savetima Aristotela da sa varvarima postupa despotski, a sa Helenima
kao vojskovoa] dozvoava Lianima da ive po svojim starim zakonima.
Efes i Milet pruili su otpor Aleksandru. Posle zauzea Mileta Aleksandar
raspuxta mornaricu. Nije zainteresovan da ratne operacije prebaci na more,
budui da je persijska flota bila superiornija. Spreman je da iskoristi svoje
kopnene snage u unixtavau neprijateskih pomorskih baza.
Halikarnas je takoe pruio otpor Aleksandru. Po zauzeu grada, makedonski
kra je izdao naredbu da se sruxi. Ali, nedugo zatim, bie podignut novi grad
pod istim imenom.
Aleksandar je pod svoju vlast podveo i Kariju.
Jugozapadna Mala Azija (334)
S ciem da uqvrsti vlast u Likiji i Pamfiliji, Aleksandar morao prei preko
Taura. [Ovaj egov prelaz Josif Flavije opisuje kao Mojsijev prelazak Crvenog
mora].
Velika Frigija (334/333)
U Gordiju se Aleksandar sastao sa Parmenionom. U ovo vreme stie mu molba
4
Atiana da im vrati graane koje je zarobio u bici kod Granika, xto Aleksan-
dar odbija.
Druga kiga
1. Perzijske operacije na Egejskom moru
Persijske operacije na Egejskom moru
Jox na poqetku rata Roanin Memnon, najamnik Persijanaca, savetovao je Dar-
ija III da dok Aleksandar osvaja Malu Aziju, Persijanci rat prebace na more,
zauzmu ostrva i podstaknu ustanke u Heladi i Makedoniji. U prvi mah Darije
se nije obazirao na predlog, ali je kasnije Memnona postavio za zapovednika
svih brodova.
Memnon zauzima Hios, kao i neke gradove Lezbosa. Meutim, umire od bolesti
prilikom opsade Mitilene. Na poloaju ga zameuje Farnabaz. Ovome je poxlo
za rukom da zauzme Tenedos.
2. Aleksandrova osvajaa i bojevi u sredoj i jugoistoqnoj Maloj Aziji
Priqa o Gordiju i Midi. Razrexeu gordijevog qvora
Aleksandrovo pokoravae Galatije, Kapadokije i Kilikije (333)
Bitka kod Isa 333)
Aleksandar ne samo da je izvojevao pobedu kod Isa, ve je zarobio i Darijevu
porodicu. Darijevu majku Aleksandar je prvi put posetio zajedno sa Hefes-
tionom. Kako su i jedan i drugi bili obuqeni po posledoj plemikoj modi,
jadna ena bila je u neprilici kome da se pokloni kao krau. Na kraju se
poklonila Hefestionu, ali to nimalo nije uvredilo Aleksandra. Zbog toga ga
Arijan hvali.
Aleksandar odustaje od progona Darija
Aleksandar mesto da progoni Darija, radije izraava spremnost organizovaa
pohoda na Fenikiju, Kipar i Egipat. egov ci je zauzimae pomorskih baza
Persijanaca. Time bi ostvario prevlast na moru i onemoguio dae pokuxaje
pobuna u Heladi. Arijan ovaj plan smatra razboritim, budui da u to vreme
spartanski kra Agis trai pomo Persijanca Farnabaza, zapovednika svih
brodova.
Pohod na Fenikiju (333/332)
Gradovi Arad i Marat dobrovono se predaju Aleksandrovoj vlasti.
U ovo vreme Aleksandru stie prvo pismo od Darija, a koje Arijan u celosti
prenosi. Darije moli povratak svoje porodice, a nudi i saveznixtvo. Alek-
sandar pristaje pod uslovom da Darije liqno doe po svoju porodicu, kao i da
potvrdi Aleksandrovu vlast.
Parmenion zauzima Damasak i konfiskuje carevu blagajnu. Gradovi Sidon i
Biblos dobrovono se predaju.
Budui da se grad Tir nije eleo pokoriti Aleksandrovoj ei da u gradu
rtvuje Heraklu, egova opsada trajala je 7 meseci. Kada ga je Aleksandar
napokon zauzeo, dozvolio je svojim vojinicima da se surovo obraqunaju sa bran-
iocima. [Naime, 6 000 Tirana je ubijeno, a kada su se ubice umorile od klaa,
preostalih 2 000 je razapeto].
U vreme opsade Tira Darije je Aleksandru dao drugu ponudu: ruku svoje keri,
vlast nad zemama zapadno od Eufrata i sina kao taoca. Mada se Parmenionu
ponuda svidela, Aleksandar je odbija.
Pohod na Palestinu (333/332)
5
Najznaqajniji otpor Aleksandru pruila je Gaza, qija je opsada trajala 2 mese-
ca.
Trea kiga
1. Aleksandrova djela u Egiptu
Mazak prima Aleksandra
Poxto je Aleksandar pod svoju vlast podveo Siriju, Palestinu i Arabiju i
poxto su Egipani mrzeli Persijance zbog verskog i politiqkog pritiska, sa-
trap Egipta Mazak kao prijate prima Aleksandra i predaje mu vlast.
Aleksandar je u Egiptu posetio Memfis i Heliopolis.
Osnivae Aleksandrije
...Kad je doplovio do Kanoba i oplovio jezero Mariju, pristane,
gdje je sada po emu nazvani grad Aleksandrija. Mjesto mu se
qinilo osobito zgodno da ondje osnuje grad, koji bi mogao po-
stati bogat. Obuze ga ea, da se odmah prihvati posla, pa sam
sastavi nacrt grada te oznaqi mjesto, gdje treba podii trg,
odredi broj hramova za helenske bogove i za egipatsku Isidu,
te opseg zidova oko grada. Zatim je prikazao rtve, koje su se
ukazale povonima.
(Aleksandrova vojna III, 1, 1)
Makedonske ratne operacije na moru (332)
Aleksandar poverava Hegelohu operacije na moru protiv Farnabaza. Hegeloh
uspeva da oslobodi Tenedos, Hios i neke gradove Lezbosa. Farnabaz je pao u
zarobenixtvo. Aleksandar ostvaruje prevlast na moru.
Aleksandrova poseta Amonovom svetilixtu
Aleksandar, budui u Egiptu, odluqio je da poseti Amonovo svetilixte u oazi
Siva. Pored ostalog hram je posetio jer su mu svojevremeno qast uqinili i
Persej i Heraklo, a od kojih je sam vodio poreklo.
...Poxao je dakle k Amonu s tom namjerom da sazna nexto toqnije o svojoj lozi
ili da moe rei da je saznao.
(Aleksandrova vojna III, 1, 3)
Ureee graanske i vojniqke uprave Egipta
[Do Aleksandra Egipat je bio podeen na 44 nome, a kojima su upravali no-
marsi]. Aleksandar je kao dva nomarha Egipta postavio Egipane i ima razde-
lio egipatsku zemu. Kao zapovednike posadama postavio je neke od pouzdanika,
i to u Memfisu i u Peluziju. Upravu Kirenaike i Arabije poverio je svo-
jim udima. Kleomenu, upravniku Arabije, je naloio da pusti nomarhe da
upravaju svojim okrueima po starim zakonima, a da on samo od ih uteruje
poreze.
...Aleksandar je upravu Egipta razdijelio mnogima, kako se
je govorilo, zato, jer je mnogo cijenio i prirodna svojstva i
jakost zeme pa mu se qinilo, da nije bez opasnosti jednomu
qovjeku povjeriti upravu qitavoga Egipta. Ja mislim, da su to
i Rimani nauqili od Aleksandra i oquvali Egipat time, xto
kao upravitea Egipta nisu izaslali nijednog senatora, nego
jednoga od vitexkoga stalea.
(Aleksandrova vojna III, 1, 5)
6
2. Dogaaji u Siriji i Mesopotamiji prije bitke kod Gaugamele
Arijanova hronologija
Arijan dogaaje datuje prema arhontima u Atini, na primer:
Aleksandar stigne u Tapsak u mjesecu hekatombeonu za arhonta
Aristofana u Ateni i nae dva sagraena mosta...
(Aleksandrova vojna III, 2, 7)
Sirija, Fenikija prolea 331.
Uqvrstivxi vlast u Egiptu, Aleksandar je ponovo posetio Siriju i Fenikiju.
Negde u ovo vreme vratio je Atianima vojnike koje je zarobio kod Granika.
Takoe je Harpala, koji je jedno vreme bio u nemilosti, ponovo postavio za up-
ravitea blagajne. Naime, jox 337. godine, kada se Aleksandar posvaao sa
svojim ocem, tada kraem, Filipom, Aleksandrovi prijatei Harpal, Ptolemej,
Nearh i Laodamant napustili su Makedoniju. Za ihovu vernost Aleksandar
ih je nagradio onda kada je sam postao makedonski kra. Ptolemeja je postavio
za vrhovnog telesnog quvara, Harpala za upravitea kraeve blagajne, Lao-
damanta za nadzornika zarobenih Persijanaca, a Nearha kao satrapa Likije i
pograniqnih krajeva, sve do Taura.
Aleksandar prelazi Eufrat i Tigar bez otpora (331)
Raspored Darijeve vojske
Darije je odluqio Aleksandra saqekati kod Gaugamele; ravnica pogodna za de-
lovae Darijevih koa i bojnih kola, a koja se nalazila nedaleko od Arbele.
O broju Darijeve vojske izvextaji su razliqiti. Arijan tvrdi da je raspolagao
sa 1 000 000 pexaka i 40 000 koanika. Dakle znatno vixe od Aleksandra koji je
na raspolagau imao 40 000 pexaka i 7 000 koanika. Na levom krilu Darije je
postavio Baktre, Sogdijance, Inde, a sve ove predvodio je satrap Baktrije Bes.
Sam Darije se, kao i obiqno, nalazio u centru, okruen kraevim roacima
[poqasni naziv za gardu, koja je u vreme bitke kod Isa brojala 15 000, a sada 1
000 qlanova] i persijskim jabukonoxama [1 000 izabranih od 10 000 besmrtnih,
koji su imali na vrhu kopa srebrne i zlatne jabuke].
Raspored Aleksandrove vojske
Aleksandar uvodi dvostruki bojni red.
3. Bitka kod Gaugamele
Kratak pregled bitke kod Gaugamele (oktobar 331)
U koaniqkoj bici Makedonci uz velike gubitke potisnu odvane Baktrane.
Darije puxta sva srponosna kola u bojnom redu na Makedonce. Uqinak kola
nije bio poguban po Makedonce. Aleksandar napada sredixte neprijateske vo-
jske. Darije bei, a za im i egovo levo krilo. Makedonsko desno krilo da se
u progon. Preostali Persijanci iskoristili odlazak neprijatea da udare na
makedonski tabor. Progonioci se vraaju i napadaju paqkaxe. Parmenion, za-
povednik levog makedonskog krila, zove Aleksandra u pomo. Aleksandar porazi
i desno makedonsko krilo, zapleni Darijev tabor i progoni Darija do Arbele.
4. Dogaaji do umorstva Dareja
Darijeva beanija
Darije bei prema Mediji, Egbatani da onde sakupi novu vojsku. Smatrao je
takoe da ga Aleksandar nee odmah progoniti, ve da e krenuti prema bogatim
gradovima Suzi i Vavilonu.
Aleksandrova poseta Vavilonu, Suzi, Persepou i Pasargadi (331)
7
Vavilon se dobrovono predao. U Vavilonu je Aleksandar ostao 34 dana. Tu je
bio proglaxen kraem Azije.
Suza se dobrovono predala Aleksandru. Makedonci su zaplenili carevu blaga-
jnu od 50 000 talenata. Deo novca Aleksandar je poslao Antipatru za rat protiv
Lakedemoana. Atini je vratio bronzani kip Harmodija i Aristogitona, koji
je Kserks doneo u Suzu. Stiglo mu je i pojaqae iz Makedonije: 13 500 pexaka
i 2 100 koanika.
Vojnom silom Aleksandar zauzima Persepo i Pasargade. U znak odmazde za
Kserksovo paee Atine, Aleksandar je spalio carevu palatu. Arijan kritikuje
Aleksandra za nerazboritost.
Aleksandar nastava progoniti Darija (330)
Darije, poxto nije bio spreman za novu bitku, napuxta Egbatanu, i povlaqi se ka
istoku. Egbatana je bez otpora primila Aleksandra. Tom prilikom, Aleksandar
je raspustio Tesalce i druge saveznike. Arijan ne pixe o razlozima ovakvog
postupka.
Aleksandar nastava progon preko Rage do Kaspijskih vrata.
Darijeva smrt
Doxavxi u zemu Baktra, Darije je izrekao odluku da se jox jednom ogleda sa
Aleksandrom. egovi podanici, uvereni da e s im kao vojskovoom izgubiti
i tu bitku, skovali su zaveru i zatvorili ga. Za privremenog kraa bio je
izabran satrap Baktrije Bes. Aleksandar je pourio ne bi Darija zatekao jox
u ivotu, ali zaverenici ga ubixe. Mrtvo telo persijskog cara Aleksandar je
poslao da se uz sve qasti sahrani u kraevsku grobnicu kod Persepoa [Nakxe
Rustam].
Sam Arijan blago sudi o Dariju, smatrajui da je imao tu nesreu da je na
vlast doxao kada i Aleksandar.
4. Dogaaji do dolaska do rijeke Jaksarta
Aleksandrova daa osvajaa (330/329)
Mada su vojnici eleli da se vrate u Evropu, Aleksandar ih je svojim govorima
oduxevio za vojnu na Daleki Istok. Proxavxi Kaspijska vrata, Aleksandar je
pod svoju vlast podveo Hirkaniju, Ariju, zemu Dranana i Arahoziju.
Pogubee Filote (zema Dranana 330) po odluci skupxtine i sma-
knue Parmeniona (Medija 330)
[Pouzdanici su zauzimali prva mesta u Aleksandrovoj vojsci, savetovali su
kraa i svuda su ga pratili. Najboi meu ima bili su ,,vrhovni telesni
quvari (bilo ih je sedam, kasnije osam), koji su imali naizmeniqno danu i
nou slubu oko kraa.]
[Makedonsko koanixtvo deli se u petnaest qeta, tzv. ile. Xesnaesta je poqasna
qeta, kraevska garda, koaniqka telesna straa, koju vodi sam Aleksandar
(agama). S om obiqno Aleksandar vrxi prvi napad.]
[Kada je Aleksandar bio u Suzi (330) ilu je podelio na dva koaniqka loha,
kako bi bila okretnija.]
[Hiparh je zapovednik koanika.]
Filota je bio zapovednik qitavog koanixtva. Po egovom pogubeu:
Aleksandar postavi na qelo pouzdanika dva hiparha, i to He-
festiona... i Klita... i razdijeli qetu pouzdanika na dvije
skupine, jer nije vixe htio, da samo jedan od prijatea ima
vrhovno zapovjednixtvo nad tolikim koanicima...
(Aleksandrova vojna III, 5, 27)
Ptolemej, sin Lagov, postaje vrhovni telesni quvar (330)
Aleksandar prodire do Indijskog Kavkaza i osniva grad Aleksandriju
(330/329)
8
[Indijski Kavkaz za razliku od pravog Kavkaza, koji je izmeu Crnog i Kaspi-
jskog mora.]
[Tu je Aleksandar svojim izmuqenim vojnicima pruio dui odmor, pa je dao
na glavnom ulazu u Indiju blizu danaxeg Kabula graditi grad kao uporixte
budue vojne na Indiju.]
Sudbina Besa
Aleksandar je posebno bio zainteresovan da uhvati satrapa Baktrije Besa, ne
samo stoga xto je uqestvovao u zaveri protiv Darija, ve i stoga xto se stao
ponaxati kao nov persijski car. Ime je promenio u Atrakserks [naime kada
persijski kraevi stupaju na presto oni uzimaju drugo ime], zatim nosio je
uspravnu tijaru [pravo persijskih careva], a nosio je i hainu persijskoga cara
[grimizna sa belim prutiima, preko koje je prebaqen grimizni kaftan ukraxen
zlatnim vezom].
U vreme kada Aleksandar prodire do Indijskog Kavkaza, Bes prelazi reku Oks
i bei u Sogdijanu. Tamo ga je uhvatio Ptolemej. Poslat je u Baktriju na
pogubee.
Preko Baktrije, Aleksandar prodire u Sogdijanu i zauzima prestonicu
Marakandu (329)
Aleksandar stie do reke Jaksart
Arijan razlikuje dve reke pod imenom Tanais: jedna se nalazi u zemi Skita,
a drugu Aristobul naziva Jaksart. [Tanais je u stvari danaxa reka Don. U
starom su veku zameivali Jaksart sa Tanaisom, jer su kod obe reke stanovali
Alani, koji vodu, reku, nazivaju ,,tan, ,,don. Otuda Danubius, Danastris (De-
star), Danapris (Depar).]
Qetvrta kiga
1. Razni ponajvixe ratni dogaaji kod Tanaisa
Osnivae Aleksandrije kraje (329)
Severoistoqno od Marakande, kod reke Jaksart, Aleksandar je odluqio osnovati
grad pod nazivom Aleksandrija kraja (Alexandreia eshate ili Alexandria ultima);
grad kao uporixte u sluqaju vojne protiv Skita i kao zaxtita zeme od napada
varvara.
Borbe protiv Skita i Sogdijanaca, koje predvodi Spitamen
2. Dogaaji, uglavnom tragiqni, u Baktri Zarijaspi
Aleksandar zimu provodi u Zarijaspi (329/328?)
[Zarijaspa je grad pokrajine Baktrijane, koji se prvo nazivao Baktra]
Smrt Besa
U Baktri je odrano suee Besu, koji je optuen za izdaju svog cara Darija
III. Poxto je okriven, odseqeni su mu nos i uxi i potom je poslat u Egbatanu na
pogubee. Arijan kritikuje Aleksandra da je odredio odve surovu kaznu. Ar-
ijan neblagonaklono gleda i na Aleksandrovo sve uqestalije ponaxae u skladu
istoqaqkih obiqaja i odevau po persijskoj modi kolekcija jesen/zima.
Izvextaj o ubistvu Klita i tragiqnoj sudbini Kalistena (327)
Arijan da bi dokazao svoju tvrdu da se u ovo vreme Aleksandar stao neraz-
borito ponaxati pripoveda o nesrenim sudbinama Klita, Aleksandrovog pouz-
danika i prijatea, i Kalistena iz Olinta, istoriqara i filozofa.
Jedne hladne, a moda i tople noi, Aleksandar je po obiqaju pijanqio sa svo-
jim navodnim prijateima. Neki od podanika sumivog morala, a u narodu poz-
natih kao laskavci, poqexe dela Aleksandrova uznositi i nad delima egova
9
oca Filipa, pa qak i boanstava. Klit, ve tad pod gasom, nije mogao sluxati
baezgaa ovih ugursuza te poqe glasno sumati u veliqinu svoga kraa, a
malo se i hvalio kako mu je svojevremeno spasao ivot. Aleksandar, razgneven
ovakvim drskim ponaxaem, naredi prisutnima da ga poxau bogu na istinu.
Meutim, kako egovu naredbu niko nije izvrxavao, on sam dohvati kope dugo
vixe metara, pa ga lansira u pravcu svog milog druga. Naravno, avo je odneo
Klita, a Aleksandar, otreznivxi se, duuuuugo je tugovao za im. Na osnovu ove
iskrene pate, Arijan blago sudi o Aleksandru.
Filozof Kalisten znao je slaviti Aleksandrova dela, ali se nije slagao sa
sofistom Anaksarhom da Aleksandru treba iskazivati boanske poqasti. Nije
mu smetalo da istoqaci, koji su na to ve navikli, niqice padaju pred kraem
i ube zemu kojom hoda, ali je smatrao da to nije primereno Helenima i Make-
doncima. Zbog ovakva stava, koji je kra drao za liqnu uvredu, pao je u ne-
milost. Stoga kada je Kalisten osumiqen da je uqestvovao u zaveri paeva
2
,
Aleksandar je dobio priliku da ga smakne.
Arijan zbog ovih dela ne osuuje toliko Aleksandra, koliko laskavce, zatim
Klita i Kalistena koji su trebali s vixe obzira da se odnose prema krau.
3. Vijeae s skitskim poslanicima i s kraem Horasmana. Bojevi s Sogdijanom.
Razni satrapi. Aleksandrovo vjenqae s Roksanom
Prijateski savez sa Skitima i Horasmanima
[Horasmani su narod koji je naseavao prostor Doeg Oksa, a na istoqnoj
obali Kaspijskog jezera.] Kra Horasmana Farasman ponudio je Aleksandru
pomo u osvajau oblasti Ponta:
(Aleksandar) Farasmana pohvali i sklopi s im prijateski
savez, ali izjavi, da sada jox nije zgoda za vojnu na Pont...
emu je izjavio da sada misli na Indiju, imat e u vlasti
ve qitavu Aziju, a kad bude imao Aziju, tada e se vratiti
u Heladu... krenuti na Pont. Molio je Farasmana da do toga
vremena odgodi ono, za xto se je u ovaj qas ponudio...
(Aleksandrova vojna IV, 3, 15)
Masageti ubijaju Spitamena (? godine)
Aleksandar umiruje Sogdijanu, poxto egovi ,,letei ratnici zauzexe
Sogdijansku peinu
Aleksandar se eni Oksijartovom erkom Roksanom
4. Operacije u Paretaci. Bojevi i osvajaa sa desne strane rijeke Inda
Krajem prolea 327. godine preko Parapamisa Aleksandar prodire u
Indiju. Hefestion i Perdika, po nalogu Aleksandrovom, zauzimaju zemu Peuke-
laotidu [a koja se nalazila sa obe strane Inda] i grade most preko reke. Sam
Aleksandar pokorava narode u zemi Parapamisaana, istoqno od Inda.
2
[Filip je osnovao zavod u kojem su se ,,paevi, mladii iz makedonskih plemikih
porodica, vaspitavali za budue zapovednike i za najuu vezu sa kraem.] Jednog od
ovih paeva izmlatio je Aleksandar i izblamirao ga pred svima. Prebijeni je potom sa
svojim drugovima skovao zaveru. Naravno, zavera je razotkrivena, a zaverenici ubijeni.
Na sueu je prebijeni optuio Aleksandra za ubistvo Filote, Parmeniona, Klita i
dugo spavae.
10
Peta kiga
1. Dogaaji u Nisi i oko Nise. Poklon kneza od Taksile
Geografske i etnografske napomene o Indiji i Aziji uope
Dogaaji u Nisi i oko Nise
Gradu Nisi, izmeu reke Inda i ene zapadne pritoke Kabula, a koji je navodno
osnovao Dionis, Aleksandar ostava slobodu i politiqku nezavisnost.
Poklon kneza od Taksile
Knez Taksila predaje Aleksandru bogate darove, kao i grad Taksilu, najvei
grad izmeu Inda i Hidaspa.
Geografske i etnografske napomene o Indiji i Aziji uopxte
Arijan pripoveda da e o Indiji dati osnovna obavextea; obavextea dovona
da se prati Aleksandrov pohod na tu zemu. Za xira obavextea o Indiji
Arijan nas upuuje na delo koje namerava sastaviti.
Kao izvorima za sastavae ovog odeka koristio se, pre svega: 1) Eratostenom
(275 - 199) [upravnik Aleksandrijske biblioteke i osnivaq helenske geografije],
2) Nearhom [Nearh je poxao s Aleksandrom u Aziju, postao satrap Lidije, posle
pratio Aleksandra u Indiju. Na povratku iz Indije kao vrhovni zapovednik
mornarice istraio je obalu izmeu uxa Inda i Eufrata. O svom putovau
sastavio je jedan spis] i 3) Megastenom [Seleuk Nikator, kra Sirije, koji je
kao vojskovoa Makedonaca pratio Aleksandra u Indiju i upoznao tu zemu,
slao je vixe puta svog pouzdanika Megastena kao poslanika indijskom krau
Sandrakotu. Megastenu je poverio da istrai geografiju, floru, faunu, kaste
i obiqaje Indije. Megasten je svoja zapaaa zabeleio u delu o Indiji, u 4
kige, a egovim su se delom sluili Arijan, Diodor i Strabon].
Od izvora Arijan jox pomie Homera, Herodota i Ktesija, u qiju verodostojnost
suma.
2. Politika vijeaa i vojniqke operacije od prijelaza
preko Inda do prijelaza preko Hidaspa
Arijan o mostu preko Inda
Kako je most po Aleksandrovu nalogu bio sagraen, ne spomiu
ni Aristobul ni Ptolemej, koje ja najvixe slijedim, a ja sam
ne mogu sigurno prosuditi... Meni je vjerovatnije da je most
bio sagraen od laa, jer dubina vode ne bi bila dopustila
stalan most niti bi se u tako kratko vrijeme moglo izvrxiti
ovako izvanredno djelo... Od vrsta, koje ja poznajem, rimsko
je premoxivae na laama najbre, i to u ja sada, jer je
vrijedno spomena, opxirnije opisati:...
(Aleksandrova vojna V, 2, 7)
Aleksandrov prelaz preko Hidaspa (326)
Dok se Aleksandar utaborio na obali Hidaspa, na drugoj obali reke svoj tabor
utvrdio je kra Por, spreman da makedonskom krau onemogui prodor. Ari-
jan tvrdi da je Por na raspolagau imao 200 slonova, 300 bojnih kola, 4 000
koanika i 30 000 pexaka.
Aleksandar je nagnao svoje ratnike da svaku no koju provedu u ovome kraju,
pevaju peane i uzvikuju bojne pokliqe kao da e u prodor. Zavaran ovim, Por
je u vixe navrata napuxtao tabor, razvijao bojni red, da bi potom uvideo da
neprijate i dae mirno stoji na drugoj obali. Sledei put Por se na buku
nije obazirao, ali je iz predostronosti ostavio nekoliko straara da motre
na neprijatea.
11
Jedne kixne noi, Aleksandar, ostavivxi Kratera s delom vojske na obali,
neprimetno pree reku. Neprijateski straari iznenaeni pourili su da
obaveste svog kraa o nenadanoj situaciji. Por je ispred glavnine vojske poslao
svog sina i bojna kola. Meutim, ovi u borbi protiv Makedonaca nisu imali
sree i Porov sin je poginuo. Tada je Por, mada ga je brinuo Krater s druge
strane reke, odluqio da Aleksandra napadne svom snagom.
Por je izabrao teren pogodan za delovae egovih kola. U prve redove razvio
je slonove, a iza ih postavio je pexadiju. Na krilima je razmestio koanike
i bojna kola.
3. Slavodobitna bitka protiv Pora
Aleksandar vs Por
Aleksandar zapoqne bitku koaniqkim napadom. Indi, napadnuti sa obe strane,
povlaqe se iza svojih slonova. Straxan boj sa slonovima. Silan poko meu
indijskim koanixtvom. Sveopxti beg pobeenih. Krater prelazi reku i zada
konaqan udarac Indima.
Aleksandar postupa sa Porom ,,kraevski.
Arijan se divi Poru (visokom pet lakata [oko 2m i 30cm!?!]) i kao vojskovoi i
kao ratniku.
4. Posledice te bitke. Izvextaj politiqkoga, vojniqkoga i geografskog sadraja
o prelazu preko Akesina i Hidraota do Hifasisa
Nikeja i Bukefal (326)
Aleksandar je na prostoru izmeu Porovog kraevstva osnovao dva grada: Ni-
keju u qast pobede nad Porom i Bukefal u qast svog koa.
Aleksandar prelazi Akesin i Hidroat i stie do Hifasisa
Skupxtina Makedonaca
Ken, Aleksandrov istaknuti vojskovoa i prijate, izraava vou svih Make-
donaca o povratku. Aleksandar se da texko nagovoriti, ali na kraju pristaje.
Sedma kiga
1. Aleksandrove osnove za daa osvajaa opreqne shvaau Diogena
i indijskih mudraca, osim Kalana, koji sam sebe spauje na lomaqi
Arijan o Aleksandrovim planovima za daa osvajaa
Arijan, pozivajui se na druge pisce, pripoveda o namerama Aleksandra da
oplovi Arabiju i pod svoju vlast podvede Libiju i Kartagu, zatim da oplovi
Crno more i napokon da organizuje pohod na Siciliju i Junu Italiju:
Kakve bijahu egove osnove ja ne mogu toqno navesti, a naga-
aem se ne bavim. Mislim, da smijem tvrditi, da on nije
osnovao nixta maleno i neznatno i da ne bi bio ostao miran kod
onoga, xto je ve postigao, niti kad bi Evropu pripojio Aziji,
niti Bretanske otoke Evropi, nego da bi bio potraio jox koju
ondjexu nepoznatu zemu i ako ni s kim drugim, natjecao bi
se sam sa sobom...
(Aleksandrova vojna VII, 1, 1)
Arijan hvali indijske mudrace
Aleksandar nikada u potpunosti nije mogao usvojiti uqea mudraca, niti se u
skladu s ima ponaxati, budui da je bio odve podloan ,,slaviqnosti.
12
2. Dokazi kraeve pravednosti, milosti i mudrosti koja se smjerala
na stapae Makedonaca i Azijata
Suza (324)
1) Venqae Aleksandra sa Darijevom erkom. Venqae 10 000 Makedonaca sa
Persijankama.
2) Aleksandar otplauje dugove svojih vojnika.
3) U redove kraevske vojske, Aleksandar uvodi Persijance, tzv. epigone, xto
budi zlovou Makedonaca.
[Epigonima su Heleni nazvali sinove onih junaka, koji su pali u boju protiv
Tebe, kada je Edipov sin Polinik zaratio protiv brata Eteokla. Aleksandar
je tim nazivom nagovestio svoju nameru: da ti Azijati zamene pale ili ve
nesposobne evropske borce. Ujedno pruie mu zalee protiv eventualnih daih
buna jox preostalih i ozlovoenih Makedonaca. Tih 30 000 persijskih deqaka
dao je Aleksandar sakupiti i vojniqki osposobiti, kad je prvi put doxao u
Persiju 331.].
3. Aleksandrove dane ratne osnove u Mesopotamiji, unapreivae zeme
i pomirba s Makedoncima
Aleksandar plovi rekom Eulejem, koja kanalom povezana s Tigrom
Opis (324)
Pobuna Makedonaca. Aleksandrov govor, koji Arijan u celosti prenosi. Poka-
jae Makedonaca. Krater 10 000 isluenih ratnika vraa u Makedoniju.
Zbog Antipatrovih razmirica sa Olimpijadom, Aleksandar ga smeuje sa polo-
aja i zvae upravnika Makedonije i Helade daje Krateru.
4. Dogaaji mirni i ratni, alosni i radosni u Mediji, zemi Kosejaca i Hirkaniji.
Povratak u Babilon
Egbatana (323)
Satrap Medije Atropat predao je Aleksandru 100 Amazonki. Arijan, budui da
jox Ksenofont, koji pixe o brojnim varvarskim narodima, ne spomie Amazonke,
suma da su one postojale u Aleksandrovo vreme.
U Egbatani umire Aleksandrov najboi prijate Hefestion.
Putovae ka Vavilonu (323)
Aleksandar prima poslanstva iz raznih zemaa, a moda i iz Rima. Arijan ne
zna da li je ovo taqno, budui da o tome ne pixu Ptolemej i Aristobul, ali
smatra da je mogue.
Aleksandar organizuje ekspediciju za istraivae Kaspijskog jezera.
5. Proroqanstva o smrti Hefestiona, Aleksandra, Antigona i Perdike
6. Ponovna poslanstva iz Helade. Nearh istrauje arapsku obalu
Poslanstva iz Helade
Poslanici iz Helade nose natrag kipove koje je Kserks svojevremeno oteo.
Vavilon. Istraivae arapske obale
Mornarice: jedna Nearhova, druga iz Fenikije. Aleksandar kupi mornare, gradi
luku i spremixta kod Vavilona, eli naseliti obale i ostrva Persijskog zaliva
sve kao baza predstojeeg pohoda protiv Arapa.
13
7. Voa prokopom Palakopom. Dani znakovi o skorom svrxetku kraa
Aleksandar iz Vavilona niz Eufrat otplovio do reke Palakopa, gde
podie branu
Osnivae Aleksandrije na Eufratu
[Mesto zgodno za odbranu i napad protiv Arabije, kasnije prestonica kalifa,
Kusa]
Seleuk
Arijan smatra da je najvei Aleksandrov naslednik upravo Seleuk
Aleksandar spreman oprostiti Kleomenu, satrapu Arabije, egova zlo-
dela, pod uslovom da dostojno oda poqast Hefestionu. Arijan, zbog
ovoga kori Aleksandra.
8. Posledi Aleksandrov boravak u Vavilonu. Arijanov sud o egovom znaqaju
i o svom historiqnom djelu
Aleksandrova smrt u Vavilonu
Arijan u celosti prenosi odlomak iz kraevskih dnevnika, a koje su vodili
Eritranin, istoriqar Diodet i Eumen.
Arijan daje svoj konaqan sud o Aleksandru, a pixe i o svom istorijskom
delu
Ako je Aleksandar nexto pogrexio... ja to ne drim za ve-
liku pogrexku, ako se pritom praviqno misli na egovu mla-
dost i stalnost egove sree te na one ude, koji su u druxtvu
kraeva za zabavu, ne za dobro... Uostalom Aleksandar se je-
dini od svih negdaxih kraeva, koliko ja znam, pokajao za
ono, xto je pogrijexio, jer je imao prirodno plemenito srce...
Tako se meni qini, da je egova perzijska noxa domixaj
prema barbarima, da im se kra ne ukazuje sasvim kao tuinac,
a prema Makedoncima, da se nekako zaxtiti od makedonske es-
tine i obijesti...
I pijanke, kako kae Aristobul, ne bijahu tako dugotrajne po-
radi vina, jer Aleksandar nije mnogo pio, nego iz prijaznosti
prema svojim pouzdanicima.
(Aleksandrova vojna VIII, 8, 29)
...Ja mislim, da u ondaxe vrijeme nije na zemi bilo ni-
jednoga naroda, nijednoga grada, paqe nijednoga qovjeka, do ko-
jega nije doprlo Aleksandrovo ime. Zato se, po mojem mixeu,
dogodilo ne bez voe boje, da se rodio mu neusporediv ni s
jednim drugim qovekom...
...Ja sam doista i sam u ovom spisu o Aleksandrovim djelima
zbog mnogih djela ega korio, ali se ne stidim, xto se samom
Aleksandru divim. One sam egove qine korio radi moje istini-
tosti i ujedno radi koristi za ude. Zato se i sam nisam bez
boanskog poticaja dao na pisae ovoga spisa.
(Aleksandrova vojna VIII, 8, 30)
14