Univerzitet u Beogradu

Filoloki fakultet
Katedra za optu lingvistiku






Seminarski rad iz Opte lingvistike 7 (Sintaksa 2)
Konstrukcija za +akuzativ u imenskom predikatu kao izraz stava ili
reakcije u srpskom i panskom jeziku







Profesorka: Student:
prof. dr Jasmina Moskovljevi-Popovi Teodora Vukovi,
br. indeksa 091311







Beograd, septembar 2013.
1

Sadraj:
1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
2. Karakteristike konstrukcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2
2.1. Reenice sa kopulativnim predikatom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3
2.2. Izraavanje stava i subjunktivno znaenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9
2.3. Deverbalizovanost i deagentizovanost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
2.4. Odsustvo rekcije? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11
3. Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15
2

1. Uvod
Tema ovog rada je utvrivanje karakteristika konstrukcije za + akuzativ u funkciji
imenskog predikativa u srpskom i paralelnih konstrukcija u panskom jeziku. Nju ini glagolaska
imenica u akuzativu ili nelini glagolski oblik sa predlogom za, u okviru kopulativnog imenskog
predikata. Kako je ova konstrukcija nedovoljno istraena, potrebno je pokuati opisati njenu
formu, znaenje i funkciju pomou literature i primera na oba jezika.
Prvo e biti predstavljeni primeri ove konstrukcije na srpskom, ma osnovu kojih e biti
odreena njena forma i predstavljeni i analizirani primeri u panskom jeziku. Bie posmatrane
njene sintaksike i leksike karakteristike, to podrazumeva precizno utvrivanje modela
konstrukcije, izbora rei koje ukljuuje sa morfolokog i znaenjskog aspekta, i na kraju odnos
izmeu konstituenata u reenici sa ovom konstrukcijom sa gledita njene povrinske i dubinske
strukture. Cilj se da se skupom svih ovih komponenata doe do njenog to celovitijeg opisa.
2. Karakteristike konstrukcije
Kao to je ve reeno u pitanju je predikativna konstrukcija sa predloko-padenom
konstrukcijom za + glagolska imenica u akuzativu/infinitiv. Preciznije reeno, to je njena
najee upotrebljivana forma, a kasnije e biti rei o jo nekim konstrukcijama koje mogu
preneti isto znaenje, a koje su znaajne za njeno preciznu deskripciju. Ona se najuestalija u
razgovornom i novinarskom je ziku, dok se u knjieno-umetnikom stilu manje koristi.
Konstrukcija za + akuzativ u funkciji predikativa u srpskom jeziku se moe videti sledeim
primerima:
1) Prosto je za neverovanje da sada ta ista stranka koja se s pravom borila
protiv pokuaja falsifikovanja izbora odugovlaenjem i sakrivanjem iza navodnih
legalnih rokova pokuava da odloi formiranje skuptinske veine.
2) On smatra da je za uenje da se nalae RTCG da plati otpremninu.
3) Ovo nije za sluanje, ovo je samo da sedne i plae...
4) Ovo nije za smejanje, ovo je za plakanje.
5) Ako ovo nije za ismevanje, ja stvarno ne znam ta je??
6) Ovo nije za gledanje.
7) Ovo nije za komentarisanje nego za hapenje.
3

8) Ovo nije za pohvalu, ovo je za orden!
9) Ovo nije za priu.
10) Ovo nije za estitanje.
11) Video nema, jer ovo nije za sedenje, ni gledanje u komp, nego za ustati i igrati.
12) Ovo nije za komentar, bilo kakav.
13) Sva srea ovo nije za ocenu.
14) Pa, ovo nije za igranje, nego za ozbiljan rad.
1


2.1. Reenice sa kopulativnim predikatom
U svakom od prideva podvueni su kopula i imenski deo predikata. Popovi (2004: 225-
226) u odeljku o imenskom predikatu kae da se njime oznaava sadraj (ibid.: ) koji se pripisuje
subjektu, a strukturu reenice sa imenskim predikatom opisuje na sledei nain:
IMENSKI
Reenica
imenski predikat
SUBJEKAT KOPULA PREDIKATIV


Imenika jedinica kopulativni glagol 1. Kongruentna pridevska
u nominativu jesam/biti jedinica u nominativu
u kongruentnom (u neodreenom vidu)
linom obliku 2. Imenika jedinica
u nominativu
Model br. 1 Reenica sa imenskim predikatom (ibid.:)
U gornjim primerima mi imamo evidentne sluajeve imenskog predikata, ali tip jedinice
ne odgovara nijednoj od dve izloene stavke. Van te eme jedino spominje da u funkciji
imenskog predikativa moe biti i imenika jedinica u nekom padeu (obino sa predlogom) koji
ima kvalifikativno znaenje, to ilustruje primerima To pitanje je od ogromne vanosti. i Taj film
je u boji.(ibid.: 225) Meutim, naa konstrukcija se ne podudara ni sa jednim od tih primera, a
kao to emo kasnije pokazati, ni sa njihovim znaenjem.
Popovi (ibid.:235-237) tek u odeljku o konstrukcijama sa dopunskim predikativom
govori o njihovij slinosti sa imenskim predikatom, jer se i njima pripisuje pridevski ili imeniki
sadraj imenikom pojmu pomou glagola, s tim to je u njihovom sluaju taj glagol nepravi

1
Primeri 1-14 su preuzeti iz grae sakupljene od strane prof. dr Jasmine Moskovljevi-Popovi za potrebe kursa
Opta lingvistika 7, kolske 2012/2013. godine.
4

kopulativni ili semikopulativni. Kako on kae, ove konstrukcije se smatraju imenskim
predikatom u irem smislu, a njihov model predstavlja na dva naina, u zavisnosti od prelaznosti
semikopulativnog glagola:

1) Neprelazni semikopulativni glagol:
DOPUNSKI
Reenica
neprelazni nepravi
SUBJEKAT PREDIKAT PREDIKATIV


kopulativni glagol

Imenika jedinica Neprelazni nepravi 1. Imenika ili
u nominativu kopulativni glagol pridevska jedinica
u kongruentnom u nominativu ili
linom obliku instrumentalu ili
za + akuzativ
Model br. 2 Reenica sa neprelaznim semikopulativnim glagolom

2) Prelazni semikopulativni glagol:
DOPUNSKI
Reenica
prelazni nepravi
SUBJEKAT PREDIKAT OBJEKAT PREDIKATIV


kopulativni gl.
Imenika Prelazni nepravi Imenika 1. Imenika ili
jedinica kopulativni jedinica pridevska jedinica
u nominativu glagol u u akuzativu u nominativu ili
kongruentnom instrumentalu ili
linom obliku za + akuzativ

Model br. 3 - Reenica sa prelaznim semikopulativnim glagolom (ibid., 2004: 2)

Nepravi glagoli koji stoje uz dopunski predikativ u obliku za + akuzativ je proglasiti se,
dok su prelazni glagoli sa istom dopunom smatrati, nazvati, nazivati i sl. Iako je ovakva forma
blia naoj konstrukciji, nikako je ne opisuje. Prema tome date modele reenica sa imenskim i
dopunskim predikativom moramo modifikovati kako bi odgovarale primerima 1-14. U njima
primeujemo pravi kopulativni glagol praem konstrukcijom za + glagolska imenica u
akuzativu/infinitiv u funkciji imenskog predikativa, pa e model ovakve reenice konstruisan po
ugledu na Popoviev izgledati ovako:
5

IMENSKI
Reenica
imenski predikat
SUBJEKAT KOPULA PREDIKATIV


Imenika jedinica kopulativni glagol 1. Imenika jedinica
u nominativu jesam/biti u jedinica u obliku
kongruentnom za + akuzativ
linom obliku 2. za + infinitiv

Model br. 4 Reenica sa imenskim predikatom II
Da bismo model konstrukcijame sa dopunskim predikativom prilagodili naoj
konstrukciji moramo najpre dati primere koji to ilustruju:
15a) Prvi pria nove viceve i slui za zaljubljivanje , a drugi - stare i glupe i slui
za izbegavanje.
2

15b) Prvi pria nove viceve i slui za zaljubljivanje , a drugi - stare i glupe i slui
za izbegavati.
15c) Prvi, koji pria nove viceve je zaljubljivanje , a drugi - stare i glupe i on je za
izbegavanje.
Sva tri primera imaju isto znaenje, s tim to je u primerima 15a i 15b upotrebljen
neprelazni nepravi kopulativni glagol sluiti u funkciji predikata i konstrukcija za + akuzativ,
odnosno za + infinitiv u funkciji dopunskof predikativa. Prema tome model reenice sa
dopunskim predikatom koji odgovara tom primeru e izgledati ovako:
DOPUNSKI
Reenica
neprelazni nepravi
SUBJEKAT PREDIKAT PREDIKATIV


kopulativni glagol

Imenika jedinica Neprelazni nepravi 1. Imenika jedinica
u nominativu kopulativni glagol u obliku
u kongruentnom za + akuzativ
linom obliku 2. za + infinitiv

Model br. 5 Reenica sa neprelaznim semikopulativnim glagolom II
Nakon toga je potrebno utvrditi na koji se jo nain moe iskazati isto to. U tu svrhu
emo upotrebiti neke od primera 1-14, u izvornom obliku ili modifikovane. Jedna od mogunosti

2
Korpus savremenog srpskog jezika na Matematikom fakultetu, 7.9.2013.
6

je upotreba priloga u funkciji prilokog predikativa, a druga je upotreba konstrukcije da +
prezent, kao u sledeim primerima:
3) Ovo nije za sluanje, ovo je samo da sedne i plae...
11) Video nema, jer ovo nije za sedenje, ni gledanje u komp, nego za ustati i igrati.
16) To je za neverovanje.
16a) To je neverovatno.
16b) To je da ne poveruje.
17) To je za uenje.
17a) To je da se zaudi.
Na osnovu svega priloenih primera moemo izvesti potpuniji model ove konstrukcije:
IMENSKI
Reenica
im. predikat/
SUBJEKAT KOPULA PREDIKATIV


nepravi kop. gl.
Imenika jedinica kopulativni glagol 1. Imenika jedinica
u nominativu jesam/biti u jedinica u obliku
kongruentnom za + akuzativ
linom obliku 2. za + infinitiv
3. da + prezent
PRILOKI
PREDIKATIV
prilog

DOPUNSKI


PREDIKAT PREDIKATIV



Neprelazni nepravi 1. Imenika jedinica
kopulativni glagol u obliku
u kongruentnom za + akuzativ
linom obliku 2. za + infinitiv

Model br. 6 Reenica sa konstrukcijom za + akuzativ
7

Nakon analize ove konstrukcije u srpskom, utvrdiemo na koje je naine mogue preneti
isto znaenje na panskom. Jess Fernndez (1999: 2359-2361) i Nova gramatika pansog jezika
(La Nueva gramtica de la lengua espaola
3
) (2009: 2773-2774) reenice sa kopulativnim
predikatom deli na one sa pravim kopulativnim glagolom, sa pseudo-kopulativnim glagolom, i sa
nepravim predikativnim glagolom
4
. U primerima koje smo nali na panskom jeziku su uoene
prve dve vrste predikata, tako da o treoj neemo dalje govoriti. U panskom, kao i u srpskom,
ova konstrukcija ima funkciju imenskom kopulativnog predikativa (atributo), odnosno
dopunskog predikativa (complemento predicativo), u zavisnosti od glagola koji je uvodi.
Daemo nekoliko primera sa konstrukcijom koja na s zanima na panskom, a onda emo ih
analizirati:
18) Esto es para llorar. (Ovo je za plakanje)
zam. kop. gl. ser predlog intr. gl.
esto 3.l.jd.prez. para llorar, inf.
(ovo) (jesam/biti) (za) (plakati)
19) Esto es de no creer.
5
(Ovo je za neverovanje / da ne poveruje.)
zam. kop. gl. ser predl. odr. intr. gl.
esto 3.l.jd.prez. de partik. no creer, inf.
(ovo) (jesam/biti) (za/da) (ne) ((po)verovati)
20) Esto es increble!
6
(Ovo je neverovatno.)
zam. kop. gl. ser pril.
esto 3.l.jd.prez. increble
(ovo) (jesam/biti) (neverovatno)
21) Esto es difcil de creer. (Teko je poverovati u ovo. /
zam. kop. gl. ser pril. predl. intr.gl ?Ovo je teko za (po)verovati.)
esto 3.l.jd.prez. difcil de creer, inf.
(ovo) (jesam/biti) (teko) (da/za) ((po)verovati)

3
U daljem radu NGLE
4
Na panskom: verbos convencionalmente copulativos, verbos pseudo-copulativos i verbos semi/cuasi-atributivos
(semi/cuasi-copulativos)
5
Originalni primer: Slo veo lunas y nimas, lluvias y colores, animales, herederos desheredados , venganzas y
sueos, parejas y puertas, y es como deno creer . Korpus panskog jezika Corpus del espaol,
http://www.corpusdelespanol.org/, 31.8.2013.
6
Korpus panskog jezika Corpus del espaol, http://www.corpusdelespanol.org/, 31.8.2013.
8

22) Esto resulta increble. (Ovo je neverovatno. / ?Ispada da je ovo neverovatno.)
zam. semikop. gl. pril.
esto resultar, 3.l.jd.prez. increble
(ovo) (rezultirati
7
) (neverovatno)
22) Esto es para recordar.
8
(Ovo je za pamenje.)
zam. kop. gl. predl. intr. gl.
esto ser para recordar, inf.
(ovo) (jesam/biti) (za) ((u)pamtiti)
23) Esto es para admiracin.
9
(Ovo je za divljenje.)
zam. kop. gl. ser predlog gl.im.
esto 3.l.jd.prez. para admiracin
(ovo) (jesam/biti) (za) (divljenje)
24) Esto es para lamentar.
10
(Ovo je za aljenje.)
zam. kop. gl. ser predlog intr. gl.
esto 3.l.jd.prez. para lamentar, inf.
(ovo) (jesam/biti) (za) (aliti)
25) Esto es para una medalla.
11
(Ovo je za medalju.)
zam. kop. gl. ser predlog neodr. zaj.im.
esto 3.l.jd.prez. para lan .r. medalla
(ovo) (jesam/biti) (za) (medalja)
U datim primerima ova konstrukcija ima gotovo isti oblik kao i u srpskom - imenski
predikativ u formi predlog + imenica/infinitiv ili priloki predikativ uveden kopulativnim
glagolom. Jedina razlika je u nejednakoj distribuciji infinitiva i glagolske imenice, ali je ona u
ovom sluaju beznaajna, poto infinitiv moe alternirati sa imenicama, naroito onim nastalih

7
Osnovno znaenje glagola je rezultirati, on oznaava kraj nekog procesa ili ishod ili zakljuak nekog procesa,a se
na srpski moe prevesti na razne naine, od kojih je najei glagolima jesam/biti, ispostaviti se, ispasti.
8
Originalni primer: Sus nicas palabras fueron para recordar. Korpus panskog jezika Corpus del espaol,
http://www.corpusdelespanol.org/, 31.8.2013.
9
Originalni primer: Lo que hoy ha tenido los riones de hacer es para admiracin, por un lado, y para darle una
yoya por otro. Forum El atleta, tema Lobby pedestre montaero villalbino, komentar lana Ppong,
http://www.elatleta.com/foro/showthread.php?88177-Lobby-pedestre-monta%C3%B1ero-villalbino/page64
10
Originalni primer: El papel de Espaa, como el de Europa, como el de las Naciones Unidas en esta crisis,
es para lamentar. Korpus panskog jezika Corpus del espaol, http://www.corpusdelespanol.org/, 31.8.2013.
11
Originalni primer: ...la creatividad del Mexicano es para medalla de oro... . Sajt Twitter, post lana la vivis,
https://twitter.com/vivisleonc/status/230766803830308865/photo/1
9

od glagola. (NGLE, 2009: 1963). Prema tome, model koji bi predstavljao ovu reenicu u
panskom bi bio isti kao u srpskom, sa izuzetkom konstrukcije da + prezent, jer se na osnovu
pronaenih primera moe zakljuiti da je ova konstrukcija u panskom nelina. Kako i panski
moe da izrazi nelino znaenje pomou drugog lica prezenta, pretpostavljamo da to nije sluaj
sa ovom konstrukcijom da ne bi dolo do njenog meanja sa finalnim reenicama, koje uvodi
predlog para, a koje se konstruiu sa subjunktivom, koji je lini glagolski oblik. Kasnije e biti
rei o slinostima i razlikama izmeu nae konstrukcije i finalnih reenica.
2.2 Izraavanje stava i subjunktivno znaenje
Kao to je ve napomenuto, imeniki predikativ oznaava neku karakteristiku ili svojstvo
pojma izraenog subjektom (Fernndez, 1999: 2366-2384), to jest imeniki konstituentski u
funkciji kopulativnog ili dopunskog predikativa pripisuju svoj sadraj imenikom pojmu, u ovom
sluaju subjekatskom. (Popovi, 2004: 275) Kada je u pitanju konstrukcija za + glagolska
imenica u akuzativu/infinitiv u predikativnoj funkciji, ovo ne vai u potpunosti, jer iako se njome
pripisuje neka karakteristika, ona je pre iskazana u vidu reakcije na situaciju ili pojam iskazan
subjektom, nego u vidu direktne osobine, kao to se to ini, na primer, pridevima.
Najei predlog koji se u panskom pojavljuje u okviru ove konstrukcije je predlog para
(koji se pak u poglavlju o predikativu kad se govori o predikativima sa predlogom, nigde se ne
spominje. (Fernndez, 1999: 2375-2377)) Njegova znaenja se preklapaju sa znaenjima srpskog
predloga za, a to je predlog koji se nejee nalazi i u naoj konstrukciji na srpskom. Predlog
para prenosi znaenja finalnosti, sposobnost, cilj, pravac kretanja, vreme i slino (De Bryne,
1999: 678-680). U srpskom jeziku predlog za kada se koristi sa akuzativom, pored navedenih
znaenja predloga para u panskom jeziku, ima i razna mesna znaenja, i druga koja nisu u vezi
sa znaenjem nae konstrukcije. (v. Stevanovi et al., (1990): 57) Sa znaenjem ove kosntrukcije
jedino je srodno finalno znaenje, jer se moe rei da ona predstavlja posledicu nekog dogaaja,
ili reakciju na neku situaciju iszraenu subjektom, a time je ujedno karakterie, ispunjavajui
svoje predikativno znaenje.
Na osnovu prethodnog zakljuujemo da je svakako re o konstrukciji koja iskazuje
reakciju na pojam oznaen subjektom, ili bi moda bolje bilo rei miljenje ili ocenu, to jest -
stav. U prilog tome ide i injenica da su glagolske imenice ili infinitivi upotrebljeni u ovoj
10

konstrukciji nastali od glagola emotivne reakcije, poput plakati, smejati se, kajati se, aliti,
glagola miljenja poput verovati, i na kraju glagola percepcije poput gledati, sluati i slino.
Meutim, ak se i za glagole percepcije, kao i za druge imenske rei koje se mogu upotrebiti u
ovoj kosntrukciji, moe rei da imaju izraenu emotivnu notu, to podrava gore navedena
znaenja.
To nas dovodi do jo jedog aspekta njenog znaenja, a to je modalnost, odnosto
subjunktivno znaenje, poto je subjunktiv glagolski oblik koji se koristi upravo za izraavanje
stava, miljenja ili vrednosnog suda. (lvarez, 1998: 34) To potvruje i pomenuta slinost sa
finalnim reenicama u kojima se obavezno upotrebljava subjunktiv (osima ako se subjekat
zavisne reenice ne poklapa sa subjektom glavne reenice, kada se koristi infinitiv). (Raji i
Blanco, 2009: 174). Takoe, konstrukcija da + prezent kakvu smo sreli u prethodnim primerima
se smatra sredstvom za izraavanje subjunktiva u srpskom jeziku. (Tomi, :504-506)
2.3 Deverbalizovanost i deagentizovanost
U konstrukciji za + akuzativ u funkciji imenskog predikativa za izraavanje stava
upotrebljavaju se glagolske imenice i infinitiv kao nelini glagolski oblik, koji kao to je ve
reeno ima neke karakteristike imenica. U srpskom se to moe pravdati odsustvnom oblika
subjuntiva, ali kako se i u panskom javljaju iste vrste rei, dolazimo do zakljuka da je
deverbalizovanost jedno od bitnih obeleja ove konstrukcije. ak si i imenice poput pohvala i
rad nastale dodavanjem nultog sufiksa na osnovu glagola.
Prvenstveno nas upotreba infinitiva, ali i drugih vrsta rei koje mogu sainjavati ovu
konstrukciju vodi do jo jedne njene vrlo bitne karakteristike. To je njena deagentizovanost.
Glagoli koji se u okviru nje koriste su bezlini, at upravo je odsustvo agensa, jo jedan razlog
(moda ak bitniji od ambigviteta sa finalnim reenicama) zbog kog se u panskom jeziku u ovoj
konstrukciji ne sreu lini oblici subjunktiva. U sluaju primera sa konstrukcijom da + prezent u
srpskom jeziku, to drugo lice jednine je takoe upotrebljeno sa nelinim znaenjem.
Ovo, dakle, karakteristiku pripisanu imenikom pojmu, odnosno stav o imenikom pojmu
iskazan predikativom podie na univerzalni nivo. ini da to svojstvo postane opte i da vai za
sve koji dou u dodir sa situacijom ili pojmom iznaenom imenikim pojomom u funkciji
subjekta. Iako to moe vilo lako biti miljenje pojedinca, njena deagentizovanost eliminie bilo
11

kakvu subjektivnost (u ovom sluaju je moda bolji izraz agentivnost), dajui mu irinu i optost.
Moda je ovo jedan od razloga este upotrebe ove konstrukcije u novinarstvu.
2.4. Odsustvo rekcije?
Iako deverbalizovanost podrazumeva odsustvo svih glagolskih karakteristika ini se da u
sluaju ove konstrukcije nije u potpunosti tako. Iako rei koje se u njoj sreu nemaju formu i
funkciju pravih glagola, ine su zadrane neke njihove osobenosti usled kojih nastaju odreena
ogranienja u njenom obliku. Pojam izraen predikativom se odnosi na pojav izraen subjektom i
vie nego to to na povrini izgleda. Naime, ini se da na dubinskoj strukturi imeniki pojam u
funkciji subjekta predstavlja rekciju implicitnog glagola izraenog predikativom. Ta rekcija
moe imati razliite oblike koje zavise od karakteristika glagola. Ogranienje koje isled toga
nastaje glasi ovako: glagolska re (glagolska imenica, infinitiv, prezent) ne moe imati onu
izkazanu onu rekciju koju u odnosu na nju predstavlja pojam iskazan subjektom. Evo primera
koji to i pokazuje.
26) *Poletanje u svemir je za divljenje svadbi.
Ova reenica je negramatina jer je pozicija indirektnog objekta glagola diviti se, koji
stoji kao osnova glagolske imenice ve implicitno zauzeta sintagmom poletanje u svemir, a jednu
funkciju ne mogu vriti dve jedinice. Drugi sluaj je kada reenica nije negramatina, ali
konstrukcija u funkciji predikativa ,e odgovara znaenju nae:
27) La reunin fue para comentar ese asunto
12
.
odr.lan zaj.im. kop.gl, ser predl. gl. comentar pok.zam. ese + zaj.im.
la reunin 3l.jd.perf para inf. asunto- dir.obj
(sastanak) (je bio) (za) (komentarisati) (ovo pitanje/tema)
(?Sastanak je bio za komentarisanje ovog pitanja)
U primeru 27 radi se o finalnoj konstrukciji, izraavanju svrhe, to jest cilja sastanka, a ne
sud o njemu. Takoe, ne mora uvek implicitna rekcija biti objekat, to moe biti i odredba uzroka,
na u sledeem primeru:

12
Originalni primer: Senador, la reunin de hoy fue para comentar el asunto del Fobaproa y como se va a tratar
esto, como lo va abordar el partido?
12

28) *Petrova smrt je za aljenje zbog globalnog zagrevanja.
29) Petrova smrt je za aljenje zbog ogromnog gubitka.
Kako se u primeru 29 Petrova smrt i ogroman gubitak odnose na isti entitet, ta reenica
je prihvatljiva, to nije sluaj sa reenicom broj 28. Takoe je prihvatljiv sluaj kada je iskazana
rekcija glagolske rei u predikativu sastavni deo pojma iskazanog subjektom kao u primeru:
30) Veliki uspeh na takmienu je bio za estitanje svim igraima.

Dodavanje modifikatora koji se ne poklapaju sa subjekatskim pojmom glagolskoj rei u
predikativnoj funkciji ne predst nikakav problem. Zato su sledei primeri sasvim prihvatljivi:
31) Ovo je za veliko potovanje svih nas.
32) Ovo je da se slatko nasmeje.
Dubinsku strukturu nae konstrukcije mogu ilustrovati sledei primeri u kome su reenice
sa konstrukcijom za + akuzativ parafrazirani tako da je glagol od kog je nastala imenica u linom
obliku:
33) Ovo nije za gledanje.
33a) Ne sme da gleda ovo.
34) Ovo je za uenje.
34a) udim se ovome.
Ova pojava se moe porediti sa jedne strane sa prisustvom traga kao posledice
pomeranja u transformacionoj gramatici, a sa druge strane, uslovno reeno, na neakuzativne
konstrukcije zbog toga to u njima subjekat na povrinskoj strukturi u stvari objekat na dubinskoj
strukturi. (v. Bresnan, Zaenen. 1990) Ako se uzme da je rekcija koja implicitno dopunjuje
glagolski pojam u predikativu na dubinskoj strukturi ostavlja trag, prosto stablo reenica sa
naom konstrukcijom bi izgledala ovako:
13

35) Ovo je za komentarisanje
t
.

36) Ovo je za smejanje
t
.

37) Ovo je za pohvalu
t
.

14

ak se i u reenicama jao to je Ovo je za medalju. moe pretpostaviti glagol u okviru
predikativa. Ona bi se mogla preformulisati kao Ovo zasluuje da mu iri da medalju., gde se
indirektni objekat glagola dati preklapa sa subjektom. to zajedno sa prethodnim primerima
potvruje pretpostavku o nepotpunoj deverbalizovanosti koja izaziva prepreku, to ovu
konstrukciju izdvaja od slinih konstrukcija.
Zakljuak
Na osnovu svega izloenog izvodi se zakljuak da ova konstrukcija u rpskom ima oblik
(semi)kopulativan glagol + za + glagolska imenica u akuzativu/infinitiv / da + prezent, a u
panskom (semi)kopulativan glagol + para/de + glagolska imenica u akuzativu/infinitiv. Ona vri
funkciju predikativa (imenskog, prilokog ili dopunskog) kojim se iskazuje stav, sud ili
miljenje o subjekatskom pojmu, to odreuje njen modalni karakter. Ona je zakoe
deagentizovana to je na izvestan nain ini univerzalno vaeom. Na kraju, iako se sastoji od
nelinih glagolskih jedinica sa imenikom vrednou, ona nije u potpunosti deverbalizovana, to
se odraava na ogranienja prilikom odabira rekcije. Naime, glagolska re u konstrukciji za +
akuzativ u predikativnoj funkciji ne moe imati iskazanu rekciju koja se poklapa sa odnosem koji
u odnosu na nju ima subjekatski pojam na dubinskoj strukturi, ako se njom iskazuje stav.
Pretpostavlja se da je ova konstrukcija nije dovoljno istraena zato to se retko pojavljuje
u knjievnom jeziku, dok je uestala u govornom i novinarskom jeziku. Jezik knjievnosti je
lake analizirati jer ima stabilniju formu, nasuprot emu, razgovorni jezik obiluje varijacijama,
pa je tee utviditi same jedinice koje bi se analizirale, a i njihov oblik.

15

Literatura:
lvarez, J. F. (1998). El subjuntivo. Madrid: ELDESA Grupo Didascalia, S.A.
Bresnan, J. & Zaenen, A. (1990). Deep Unaccusativity in LFG. Stanford, CA: Stanford University &
Xerox-PARC.
Corpus del espaol, http://www.corpusdelespanol.org/
De Bryne, J. (1999). Las preposiciones. U: Bosque, I. & Demonte, V. Gramtica descriptiva de la
lengua espaola, 657-704. Madrid: Espasa Calpe S.A.
Fernndez, J. (1999). La predicacion: las oraciones copulativas. U: Bosque, I. & Demonte, V.
Gramtica descriptiva de la lengua espaola. 2357-2460. Madrid: Espasa Calpe S.A.
La Real Academia Espaola (RAE) y la Asociacin de Academias de la Lengua Espaola. (2009) La
Nueva gramtica de la lengua espaola. Madrid: Espasa Calpe S.A.
Popovi, Lj. (2004). Sintaksa. U: Stanoji, . & Lj. Popovi, Gramatika srpskoga jezika: Udbenik za I,
II, III i IV razred srednje kole, 189381. Beograd: Zavod za ubenike i nastavna sredstva.
Raji, J. & Blanco, H. M. (2009). Gramtica de la lengua espaola para serbiohablantes.
Beograd: Zavod za udbenike.
Stevanovi, M. & Markovi, S., Mati, S., Peikan, M. (1990). Renik srpskohrvatskoga
knjievnog jezika, knjiga druga -K (kosite). Novi Sad: Matica srpska.
Tomi, O. M. (2006). Balkan Sprachbund Morpho-Syntactic Features. Dordrecht: Springen