Univerzitet u Beogradu

Filoloki fakultet
Katedra za iberijske studije
panska i hispanoamerika
kinematografija
Seminarski rad iz predmeta Hispanske kulture
!rofesor "
#eljko $oni%
Student" &eodora 'ukovi%
Br( indeksa" )*+,++
Beograd- septembar .)+,(
+
1. Kritika Katolike crkve i buroaskog morala u Bunjuelovim filmovima
/uis Bunjuel je predstavnik i zaetnik nadrealizma u filmu- a svoju filmografiju poeo
je kratkim- ali upeatljivim filmom Andaluzijski pas. 0vo ostvarenje je izazvalo mnoge
polemike upravo zato to jasno stavlja do znanja da je re o eks1entrinom umetniku koji
pomera grani1e( Svaki njegov naredni film je kritika sveta i ustanovljenih drutvenih
konven1ija- u drutvu gde je privilegovan onaj koji je bogat- a moralan onaj koji je religiozan(
0vakav kon1ept drutvene stvarnosti Bunjuel smatra neljudskom i- pre svega- la2nom( 0n
kao kamena3temelja1 svake od odgovaraju%ih institu1ija 41rkve s jedne- i bur2oaske klase- s
druge strane5 vidi li1emerje- to je u vreme Frankovog re2ima izazvalo je brojne negativne
krtitike- gnuanja i 1enzure- i ak politiki egzil( 6asuprot tome- iako je ve%inu radnog veka
proveo van panije- Bunjuel se nesumljivo smatra jednim od najboljih panskih stvarala1a
dvadesetog veka(
U jednim od njegovih najistaknutijih ostvarenja- Viridijani i Tristani- on predstavlja
kao glavnog mukog lika starijeg pripadnika bur2oazije koji posr%e za nevinom lepotom
devojke mnogo mla7e od njega( U oba sluaja je to moralno- i po svim gra7anskim naelima
zabranjena- odnosno izopaena ljubav- to zbog razlike u godinama- to zbog oinskog
odnosa koji bi trebalo da postoji izme7u njih( U Viridiani re je o devoj1i koju- na putu da se
zamonai- ujak zove na imanje- jer mu je ona jedina ro7aka- na ta ona pristaje i odlazi sa
njim( Ujak- don Hajme- zbog slinosti izme7u 'iridijane i njegove mrtve 2ene- odluuje da je
omami i da je siluje- ali me7utim- u ovom drugom nije uspeo( 6e mogavi da 2ivi sa takvim
saznanjem o sebi- odluuje da se ubije( Svoj deo nasledstva 'iridijana odluuje da iskoristi za
pomo% prosja1ima- koje ak dovodi u ku%u svog ujaka( $rugi deo nasledstva je pripao don
Hajmeovom nezakonitom sinu Horheu- koji 2eli da sa tim nov1em renovira imanje( 6a taj
nain Bunjuel uspostavlja kontrast izme7u naivne i estite 'iridiane i njenog ro7aka-
proraunatog materijaliste( Kulmina1ija u filma su s1enama gde prosja1i zloupotrebljavaju
odsudstvo uku%ana kako bi napravili sebi bahati pir- za ta Bunjuel krivi 'iridijanu- jer je ona
ta koja ih je terala da rade i da se mole sve vreme(
+
!oto su dvoji1a prosjaka pokuali da je
siluju- mladoj monahinji bivaju uniteni ideali kojima se vodila i tako prihvata i spoznaje
drugu stvarnost- sutu suprotnost onu u koju je do tad verovala(
U Tristani je tako7e predstavljen sunovrat 2enskog lika8 istoimena junakinja- budu%i
siroe- predata je na staranje don /opeu- koji se ubrzo zaljubljuje u nju( 0n taj odnos vidi
onako kako njemu odgovara- i sebe smatra &ristaninim zatitnikom( 9e7utim- &ristana se-
zaljubljuje u drugoga i naputa don /opea- ali mu se vra%a kada zbog bolesti gubi nogu( 6oga
+
:olina ; &orrent- .)).- str( +.,
.
metaforiki predstavlja devojku zaljubljive prirode- pa ovakav gubitak predstavlja svojevrsnu
kaznu i za njeno bekstvo( 0na do2ivljava naglu transforma1iju u zrelu 2enu- a time postaje i
izopaena i surova- pronalazi svoju mranu stranu( 0brnuta transforma1ija prisutna je kod
don /opea( <sprva beskrupulozni kapitalista la2nog morala- tipian predstavnik bur2oaske
klase- koji modifikuje ak i bo2je zakone onako kako njemu odgovaraju- na kraju se kaje
zbog svojih dela(
=ajednika 1rta Bunjuelovih pripadnika visokog drutva je da za svoje nemoralno
ponaanje nalaze opravdanje- koje je sutinski- na dubljem planu jo nemoralnije( Sligno je i
sa 1rkvenim predstavni1ima koji neretko postupaju sa dvostrukim arinima( =bog kritika
upu%ivanim pripadni1ima 1rkve i visokog stale2a- Bunjuel je bio optu2ivan- 1enzurisan i
progonjen- jer se u vreme politikih neprilika usu7ivao da bez dlake na jeziku osu7uje
kljune karike re2ima( =bog toga- ali i zbog sveukupnog stvaralakog genija i danas ostaje
jedan od naj1enjenijih re2isera ikada(
2. Rod, pol i majinstvo u filmovima Pedra lmodovara
>lmodovar divljenje prema 2eni iskazuje na izuzetno nekonven1ionalan nain- kako
objanjava #an 9e2en( U stvari- itavo njegovo stvaralatvo se mo2e smatrati
nekonven1ionalnim- to ga izdvaja od ostalih( 6jegovi filmovi su uvek kontroverzni i obiluju
eks1entrinim i- moglo bi se re%i bizarnim likovima( 6eki od glavnih elemenata koji se
provlae kroz njegove filmove su seksualni identitet i drutveni integritet- to u njegovom
sluaju podrazumeva bavljenje temama kao to su seksualna opredeljenost i transeksualnost(
6a taj nain on odstupa od ustaljenih drutvenih formi i dobija potpunu slobodu- stvaraju%i
od svojih likova univerzalne heroje- to mu daje prostora za kritiku konven1ionalnog- a
pohvalu originalnosti( &ako veto on zamenjuje mesta marginalizovanog i opteprihva%enog-
stvaraju%i na taj nain novo vi7enje normalnog( 6ajprominentnije obele2je njegovih filmova
je- me7utim- bez sumnje feminizam i obo2avanje 2ene( Kroz svoju bogatu filmografiju
>lmodovar je pokazao izrazitu privr2enost 2enama herojima- ija je snaga nepravedno
pot1enjena i omalova2avana(
U filmu Mujeres al borde de un ataque de nervios on predstavlja venu 2ensku
lakomu i strastvenu borbu za muku ljubav- u kojoj nikad nisu dovoljno potovane( Slino se
deava i u filmu Tacones lejanos- sa jedne strane- a sa druge strane prikazan je sukob izme7u
ego1entrine majke i %erke kojoj nedostaje majinska ljubav( 6a kraju se majka 2rtvuje za
%erkinu sre%u- ime govori o snazi majinske ljubavi prema detetu koja uvek nadvladava sve(
?loria- u filmu Qu he hecho yo para merecer esto- je frustrirana doma%i1a- 2ivi pakao od
,
2ivota- gde nikome ne mo2e da e obrati za utehu- osim tabletama za smirenje( @adi kao
istai1a- 2ivi u malom stanu sa mu2em koji je ne voli- svekrvom- starijim sinom koji je diler
droge( 9la7eg sina prodaje zubaru pedofilu u nadi da e mu to obezbediti lagodniji 2ivot- a
njen uiniti malo lakim- a od nov1a kupuje figaro za kosu- ne bi li priutila sebi malo
luksuza( ?lorija propada moralno i psihiki- a gledala1 ne mo2e da ne oseti empatiju i mora
da je podr2i ak i kada nesre%nim sluajem ubija svog mu2a- jer na taj nain ona bar
delimino sebe osloba7a svog surovog 2ivota( U ovom filmu on daje uvid u drutveni polo2aj
2ene u postfrankistikom paniji( 9oralni sunovrat majke je prikazan i u filmu Todo sobre mi
madre kada 9anuela- inae po2rtvovana i nesebina majka- svoje interese nadre7uje
interesima svog deteta u trenu1ima slabosti(
&ransvestiti su tako7e jedno od najsvojstvenijih >lmodovarovih obele2ja- a neki od
filmova u kojima se pojavljuju su !a mala educaci"n# Todo sobre mi madre i Tacones
lejanos. oni su u ovim filmovima tesno povezani sa protagonistima- ili su i sami protagonisti-
a samim tim u 1entru pa2nje( >lmodovar na ovaj nain ukazuje na poteko%e sa kojima se oni
svakodnevno susre%u u drutvu- pri emu oni sami nemaju problem sa svojom seksualno%u-
ve% prihvataju sebe onakve kakvi jesu( $rutvo je to koje ima problem i koje ih odba1uje kao
nenormalne( $anas- u vreme kada smo tokom 1iviliza1ije i evolu1ije svesti shvatili da su
pripadni1i drugih vera i rasa tako7e ljudi- >lmodovar je jedan od predvodnika struje koja za
1ilj ima propagiranje i afirma1iju seksualne slobode i razliitosti bez diskrimina1ije(
>lmodovarova vetina i veliina le2i u njegovoj sposobnosti da od marginalnih likova
napravi univerzalne heroje sa kojima svako mo2e da se poistoveti( 0n iza eks1entrinih i
gizdavih likova krije temperamentne junake koji su esto tragini- pogo7eni problemima
svakodnevi1e- ime ih pribli2ava poimanjima obinog oveka(
!. "omoseksualnost u stvarala#tvu Pedra lmodovara
Kao to je ve% reeno- seksualna razliitost je jedna od najprimetnijih obele2ja dela
!edra >lmodovara- jednog od najoriginalnijih i najingenioznijih re2isera dananji1e( Smatra
se da ovakve teme proizilaze iz ideja madridske 9ovide- na ijem elu je >lmodovar bio(
9ovida je bio antifrankistiki kulturni pokret koji se borio za slobodu u svim pogledima-
slobodu izbora- pa i sa stanovita seksualne orijenta1ije( Stanovni1i >lmodovarovog 9adrida
su homoseksual1i- transvevstiti- prostitutke- narkomani i ostali odbaeni- diskriminisani i
marginalizovani od strane dananjeg konzervativnog drutva( Kljuni element njegovih
filmova je romantina i erotska ljubav u svim vidovima- bez obzira na njene uesnike( &o
mogu biti partneri istog ili razliitog pola- sadisti ili mazohisti- bila ona uzvra%ena ili

destruktivna(
.
6a taj nain homoseksualna ljubav je poistove%ena sa heteroseksualnom(
Upravo je smetanje u taj areni buket razliitosti ini ravnopravnom i jednako intenzivnom i
stastvenom ili plemenitom- onom koju ose%a svaki ovek- u stvari ini da seksualna
opredeljenost bude potpuno nebitna i podre7ena ljubavi(
U filmu $ntre Tinieblas glavna asna sestra je zaljubljena u mladu devojku Aolandu
koja je utoite potra2ila u samostanu- u kom obitavaju etiri atipine monahinje( 0na Aolandi
esto udeljuje komplimente- ali joj i priznaje svoju ljubav( Homoseksualne insinua1ije su u
ovom filmu skrivene i u pesmama- na primer- kada vrhovna sestra peva $ncarnados- pesmu o
zabranjenoj ljubavi(
,
U filmu !a mala educaci"n govori o Bnrikeu i <gnasiju- koji se
zaljubljuju kao dea1i u katolikom internatu( 0ta1 9anolo malog <grasija primorava na
blud- oaran njegovim glasom i lepotom- to na njega ostavlja trajne posledi1e( Bnrike je
postao re2iser- a jednog dana mu dolazi mladi% koji se predstavlja kao <gnasio i pokazuje mu
s1enario o 2ivotu u internatu( 6akon zamrenog zapleta ispostavlja se da je to u stvari
<gnasiov brat Huan- a da je <gnasio mrtav( Bnrike zapoinje romantinu vezu sa Huanom-
me7utim sve vie poinje da sumnja i nakon posete <gnasijovoj maj1i- shvata ta se zapravo
dogodilo( 0dluuje da zavri film- koji postaje uspean( Bnrike se vodi stra%u- a ota1 9anolo
je slika grenika- za ta biva ka2njen bole%u( Huana u filmu %ika glumi lezbejku koja
pokazuje seksualnu 2elju prema protagonistkinji Kiki( 0na je predstavljena kao preterano
stereotipina lezbejka- mukobanjasta- neotesana i sa brkovima(

6a kraju homoseksualnost
kao voljna odluka je prikazana u filmu Todo sobre mi madre u liku 6ine koja naputa
lezbejsku vezu da bi se udala i imala de1u(
C
>lmodovar ovim likovima ipak daje opte ljudske probleme to u ljubavi- to u 2ivotu
uopte- veto odevenu u kontroverzne zaplete i odnose( 6jihova glavna osobina je ljudskost-
jer oni su ranjivi- slabi- puni fantazija i u veitoj potrazi za sre%om- kao i svi >lmodovarovi
juna1i( 6a taj nain on od njih ini univerzalne heroje sa kojima publika mora saose%ati(
$. "umor, satira i groteska u #panskoj kinematografiji od tran%icije do danas
.
HolguDn- 4+***5" EF(
,
>llison- 4.))+5" +),(

<bid(" +)(
C
<bid(" +),(
C
U razdoblju mranog frankizma- 1rnog doba panske moderne istorije- kada se nije
mogao prebroditi jaz izme7u publike i filma i kada je film bio jednako 1rno3beli kao i
drutveni i politiki pejza2i vremena
E
- postojala je re2nja da se panska umetnost izvue iz
represije i dobije slobodu izra2avanja( Filmski stvarao1i sada izbegavaju temu rata i ruge
ustaljene teme i 1entralni element njihovog stvaranja postaje ovek- njegove patnje i
previranja i ljudsko telo( Kritikovane su dr2avne institu1ije i 1rkva- a na s1enu stupaju
marginalizovane grupe(
0dmah po okonanju Frankovog re2ima izlazi film !as1ual $uarte koji na slikovit
nain prikazuje psihiko pripadanje glavnog junaka( 6ajte2e su s1ene u kojima on ubija svog
psa i konja- i to potpuno realno- bez trikova(
!edro >lmodovar upoznaje gledao1e sa skrivanom i mranom stranosm sveta bez
imalo ustruavanja( 6jegovi likovi esto odudaraju od opteprihva%enih naela- i deo su
onoga to je naje%e smatrano za sramotno i tabu( 0n velia psihiki nestabilne-
homoseksual1e- transeksual1e- narkomane( okantan je i vizuelni aspekt njegovih filmova
prepun kolorita i esto preterano arolikog i nakin7urenog kostima( 6jegovi filmovi su esto
izrazito dramatini- ali i puni apsurdnih i humoristinih situa1ija to njegovom stvaralatvu
daje karakteristian ton( 6ajeks1entriniji su njegovi likovi >ndree Karakortade- voditeljke
emisije o bizarnim zloinima u filmu- i kune pomo%ni1e- brkate Huane u filmu %ika# ali i lik
Huaninog brata- kao i izra2eno erotske s1ene kada on siluje Kiku ili kada masturbira na
krovu- a njegova sperma pada na li1e >ndree Karakortade- u istom filmu( =atim- lik advokata
koji vodi dvostruki 2ivot transvestita u filmu Tacones lejanos- ali i transvestit u filmu !a
mala educacion- koji sam po sebi obiluje grotesknim obele2jima(
U filmu Mam& cumple cien a'os Saura kao pokretaa radnje iznosi lik mame koja ima
natprirodne mo%i da uje sve to se deava na imanju i da telepatski razgovara sa svima koji
se tu nalaze( 0na je buna- stara i izaziva strah- le2e%i u postelji u svojoj mranoj sobi- a
naroito na svom ro7endanu kada se di2e iz mrtvih( Saura u filmu (Ay# )armela* prikazao je
probleme 2ivota bez slobode u represivnom Frankovom re2imu kroz potresan i tragian
brani par u tragikominim s1enama njihove borbe za 2ivot( potresno je re
Santiago Segura u liku &orentea igra iskvarenog- nevaspitanog- lenjoj i dosadnog
poli1aj1a- koji je olienje svega loeg u ljudima( /o je njegov odnos prema o1u- prjateljima-
i komijama( &ako je slikovito- gotovo plastino predstavljen njegov lik u ovoj 1rnoj komediji
da se gotovo mo2e osetiti smrad(
E
9igel Huan !ajan- +avremeni ,panski -ilm- prevela sa panskog Aelena !etrovi%- :lio- Beograd- .))(- str( F
E
&. 'lementi maginog i fantastinog reali%ma u (ispanoamerikoj kinematografiji
U hispanoamerikoj kinematografiji sre%u se elementi fik1ije i fantastike u
metaforikim- simbolikim i bajkovitim situa1ijama( Filmovi )omo el a.ua para el
chocolate i /azareno )ruz y el lobo obiluju fantastinim i nestvarnim motivima i
doga7ajima(
Garolija je glavni motiv pokreta u filmu >lfonsa >raua- )omo el a.ua para el
chocolate( Snimljen prema istoimenom romanu /aure Bskivel- predstavlja magini svet
kuvanja &itinog kuvanja- koji je deo njene svakodnevi1e- budu%i da je odrasla u kuhinji( &a
magija je predoena je gledao1u na oigledan- ali suptilan i simpatian nain tako da nije
teko poverovati- da se je ona zaista svojim kuvanjem uspela da tako emotivno utie na ljude
koji bi tu hranu jeli( 6jena jela upijaju njene emo1ije posredstvom sastojaka koje u njih
stavlja i te emo1ije prenosi na one koji ih jedu- koji ih te emo1ije ne mogu izbe%i( 6a
venanju njene sestre i ljubavi njenog 2ivota- !edra- svi gosti plau jedu%i kola u koji su
upale njene suze- i na kraju od njega povra%aju( <sto tako svi ose%aju bla2enstvo i strast
zaljubljenosti kada im poslu2i prepeli1e u lati1ama ru2e zaaranu njenom ljubavlju prema
!edru( 0d tog jela je njena sestra toliko uzavrela da je zapalila kupatilo- i tako naga pobegla u
zagrljaj svojoj ljubavi( 6a kraju kada su &ita i !edro izgoreli od vatrenosti svoje strasti- njen
kuvar ostaje 1eo i pre2ivljava vatrnu stihiju(
6ajgledaniji argentinski film- /azareno )ruz y el lobo- snimljen +*FC( U re2iji
/eonarda Favija- pripada 2anru fantastike- i predstavlja bajkovitu adapta1iju stare narodne
legende o deaku koji se rodio kao sedmo dete- to u narodu znai da %e postati vukodlak(
Kako bi zatitila svog sina- majka pribegava veri u magijsko delovanje jezika i daje
religiozno ime 6asareno( !roroanstvo se ostvaruje kada se zaljubljuje u prelepu ?riseldu i
on od tada dobija oblik vuka pri svakom punom mese1u- i nemogavi da kontrolie svoju
zversku prirodu nanosi tetu seljanima- koji 2ele da ga ubiju( U pomo% mu pristi2e sam Havo-
koji mu nudi nagodbu i vodi ga u podzemlje- to je propra%eno nerealnim doga7ajima i
likovima poput antropomorfnih 2ivotinja i veti1a( Sam njegov susret i zaljubljivanje u
?riseldu je predstavljeno izrazito lirski u nameri da ilustruje pravi ose%aj zaljubljenosti-
gubitak ose%aja za vreme i prostor i zanesenost u vrtlogu strasti( Sve u svemu stie se utisak
da je re2iser hteo da prenese itavu situa1iju iz perspektive junaka- a ne iz perspektive
posmatraa- trude%i se da je to verodostojnije doara(
). *u%ika, ples i (umor u stvarala#tvu Karlosa +aure
F
Karlos Saura je jedan od najboljih i najnagra7ivanijih panskih re2isera- sa vrlo
bogatom filmografijom( 6jegova dela su visokog kvaliteta i sa opravanjem dobija sve
pohvale publike i kritiara u paniji i svetu( &okom svog dugog rada uspeo e da usavri
filmsku vetinu prilago7avaju%i se vremenima i okolnostima( 9uzika i ples su 1entralni u
njegovim filmovima to se mo2e videti i po nekim od njegovih naslova- kao to su
0lamenco# )armen# (Ay# )armela* i 0ados( Saura je izjavio da toliko voli mjuzikl- da odmah
prisate da ga snimi(
F
)armen je snimljena +*I,( po uzoru na uvenu istoimenu operu #or2a Bizea( Saurina
)armen zapravo predstavlja Jflamenko operuK L adapta1iju ove uvene opere u flamenko
stilu( >ntonio- vrhunskog koreografa i plesaa- kog u filmu glumi >ntonio ?ades- jedan od
najboljih flamenko igraa- 2eli da re2ira flamenko operu sa motivima iz opere Karmen- i tra2i
izuzetnu plesai1u za glavnu ulogu( !osle mnogo traganja otkriva mladu i prelepu devojku
koja se zove Karmen- u koju se i zaljubljuje( 6everovatna hemija koja izme7u njih postoji
najbolje se prime%uje dok pleu( 0n plesom u ovom filmu govori podjednako toliko- ako ne i
vie nego jezikom- pa deluje da je likovi gotovo i ne moraju da govore( 6jihov ples toliko
zanese i uvue gledao1a da je posredstvom njega on u potpunosti u stanju da do2ivi emo1ije i
odnose izme7u likova- jer svaki pokret- koreografija i s1ena plesa imaju svoju funk1iju u
filmu( &e emo1ije nisu samo ljubavne- on predstavlja rivalstvo izme7u mlade Karmen i zrele
igrai1e Kristine- koja joj zavidi na mladosti i glavnoj ulozi- prikazana u uvenoj s1eni u
kojoj uve2bavaju deo opere koji se deava u fabri1i duvana( :eo film je prepun strasti koje su
vrlo 2ivo izra2ene kroz ples i pokret(
U filmu- tragikomediji- (Ay# )armela* glavni elementi radnje i emo1ije glavnih likova
predstavljeni su kroz njihove nastupe i pesmu( !utuju%i trio koji sainjavaju Karmela 4kao u
republikanskoj pesmi5- !aulino i ?ustavete bivaju zatvoreni od strane Frankovog re2ima-
nakon ega bivaju primorani da nastupaju za na1ionaliste- suprotno svojim idejnim
ube7enjima( 6emogavi da govori protiv svojih ideala- Karmela odbija da nastavi sa
priredbom- to budi bes kod vojnika koji je ubijaju ispalivi joj metak u elo- i tako tragino
strada( 0va slika metaforiki predstavlja ubijanje slobode u paniji od strane Frankovog
re2ima(
Kompleksan i inteligentan humor prisutan je u njegovom filmu Mam& cumple cien
a'os- ime pokazuje da je on majstor u razliitim 2anrovima( U njoj humor pronalazi kako u
likovima- tako i u situa1ijama i doga7ajima( U 1entru pa2nje je 2ena iju smrt itava porodi1a
iekuje- ali ona deluje 2ivahnije razumnije od njih- to ih tera da preduzmu oajnike mere i
F
!ajan- 4.))5
I
pokuaju da je ubiju( 9e7utim ona pobe7uje i smrt u fantastinoj s1eni varskrsenja- i time
osuje%uje sve njihove planove da se domognu nasledstva( /ikovi u ovom filmu nisu tipski-
oni su duboko nesre%ni- svako na svoj nain- i tokom filma pogrenim putevima se trude da
do sre%e do7u( U ovoj 1rnoj komediji na kraju trijumfuje nepobediva svevide%a i sveznaju%a
9ama koja se odrie svih koji su hteli da je ubiju(
7. ,storijska stvarnost u #panskom i (ispanoamerikom filmu
6eretko su panski i hispanoameriki filmski stvarao1i inspira1iju pornalazili u
realnim istorijskim doga7ajima i linostima- bilo da su oni 1entralni ili sporedni elementi u
njihovim filmovima( U kominom istorijskom filmu $l rey pasmado re2isera <manola Uribea-
prikazana je zatu1anost stanovnika srednjevekovne panije- ak i u sluaju tadanjih
pripadnika visoke klase intelektuala1a( 6a duhovit nain- preko ljubavnih i seksualnih
istra2ivanja tadanjeg mladog i neiskusnog kralja Filipa <' ilustruje globalno stanje svesti
ljudi koji su smatrali da je videti golo ljudsko telo nedopustiv greh(
Kultura i politike prilike prve polovine dvadesetog veka mogu se videti u filmovima
Fernanda &ruebe $l a'o de las luces i 1elle 2poque( U oba filma prisutan je sukob izme7u
leviarskih i desniarskih politikih stavova( U filmu $l a'o de las luces desniarsku struju
predstavlja uitelji1a &ransito- koja predstavlja na1ionalistiku paniju- i njena politika
suprotnost- domar Bmilio- koji svojim liberalnim stavovima predstavlja uzor protagoniste
9anola- a itav film je kritika desniarskih prin1ipa i oda slobodi( @adnja filma 1elle 2poque
smetena je u +*,+( godinu- neposredno pre gra7anskog rata u paniji( $ezerter Fernando
upoznaje i sprijateljuje se sa 9anolom- nakon ega upoznaje njegove etiri prelepe %erke(
6akon to se u svaku zaljubio i sa svakom imao seksualne odnose- o2enio se najmla7om(
Fernando- 9anolo i njegova porodi1a predstavljaju leviarki prava1- a la2ni moral desniara i
1rkve je ismejan kroz likove Huanita i njegove majke- zakletih vernika koji na kraju odba1uju
svoju veru- ali i nemoralnog svetenika(
Kao to je ve% reeno- film (Ay# )armela* Karlosa Saure govori o vremenima
Frankove diktature i pokazuje koliko je svima onima koji su mislili drugaije od vlasti bilo
teko da 2ive u ovakvom okrutnom re2imu- a da su oni koji su se usudili da svoje miljenje
iznesu javno bivali esto u%utkani smr%u( <sto je predstavljeno i u filmu !a len.ua de las
Mariposas u kom slobodoumni uitelj- vrhunski intelektuala1- biva uhapen od strane re2ima-
a njegovi najve%i potovao1i su primorani da na njega ba1aju najstranije uvrede da bi se
zatitili i skinuli sa sebe sumnju(
*
3ojo amanecer- meksiki film re2isera Horhea Fonsa zasniva se na realnom doga7aju
brutalnog masakra studenata na studentskim protestima od strane meksike vlade u 9eksiko
sitiju drugog oktobra +*EI( Bkraniza1ija ovog surovog doga7aja morala je biti 1enzurisana-
ali je nesumnjivo doprinela podizanju na1ionalne svesti jer otvoreno govori i najstro2e
osu7uje stravian zloin nad bor1ima za ljudska prava i slobodu i predoava ulogu dr2ave
koja staje na put ljudskoj slobodi(
-. Rat i nasilje u #panskoj i (ispanoamerikoj kinematografiji
$elimino se nadovezuju%i na prethodno pitanje- nesumnjiv deo istorije je svakako i
rat i nasilje nad ljudima( Film 3ojo amanecer ponovo je idealan primer( Studenti koji su se
pobunili zbog mentalnog nasilja od strane dr2ave- bivaju brutalno desetkovani( U filmu su
bez 1enzure prikazane rane i ubijanja- ali ono to ostavlja najjai utisak su strah i haos-
pojaan time to se radnja itavog filma deava u stanu radnike porodi1e( Aedina s1ena koja
se deava van stana- ujedno mo2da i najpotresnija u filmu je kada deak na kraju prolazi kroz
leeve i lokve krvi- nakon to mu je ubijena porodi1a( 9eksiki gra7anski rat sa poetka
dvadesetog veka i njegovi uesni1i se spominju u jo jednom hispanoamerikom filmu-
)omo el a.ua para el chocolate- i to kada se jedna od &itinih sestara zaljubljuje i postaje lan
pristali1a !ana 'ilje- i dovodi ih u svoju rodnu ku%u(
Fiziko- ali najpre psihiko nasilje prikazano je i u ve% pominjanom filmu (Ay#
)armela*- smetenom u period Frankove panije- koja je neis1rpan izvor inspira1ije panskih
re2isera- upravo zbog svog okrutnog i represivnog karaktera( Karmelinim stradanjem Saura
2eli da uka2e na nebrojene 2rtve- bor1e za slobodu- koji su stradali zarad @epublike( Slina
tematika obra7ena je i u filmu !a len.ua de las Mariposas u kom je prikazano kako lako i
brzo zavlada strah me7u narodom pod uti1ajem okrutne strahovlade u kojoj svaiji 2ivot
mo2e visiti o kon1u(
6asilje se ne mora odnositi samo na istorijsku stvarnost- ono mo2e biti prikazano i u
kontekstu pojedin1a ili so1ijalnih grupa( Krvavo nasilje je tako7e vrlo slikovito predstavljeno
i u filmu reditelja >lehandra ?omesa <njaritua- Amores perros kroz krvave i brutalne borbe
pasa u podzemlju 9eksika( U tom podzemlju vlada kriminal- i neprikosnoveni zakon jaeg- i
materijalni interes- a samim tim potpuno odsustvo morala i dostojanstva( 6asilje nad 2enom
predstavljeno je u filmu !a buena estrella- u kom je glavna junakinja- na poetku filma
besku%ni1a koja biva brutalno pretuena- iako je trudna(
S1ene ekspli1itnog nasilja prisutne su i u filmu @ikarda Franka- 4ascual 5uarte8
5uarte- u kom !as1ual- nestabilni so1iopata- koji sve dublje ponire u agresivnost- tokom
+)
filma ubija- ne samo 2ivotinje- o emu je ve% bilo rei- nego i svoje roditelje i zeta(
Hladnokrvnog ubi1u osu7uju na smrt- i on kao da u neveri1i shvata ta se desilo- tek kada
biva suoen oi u oi sa sopstvenom smr%u(
.. 'lementi strave u #panskom i (ispanamerikom filmu
Strava je neizostavni element horor 2anra u kinematografiji- koja za 1ilj ima
zastraivanje i izazivanje adrenalinskog uzbu7enja kod gledala1a( Blementi horora prisutni su
i u panskoj i hispanoamerikoj kinematografiji( <ako ne pripada ovom 2anru- film
Andaluzijski pas- manifest filmskog nadrealizma- u sebi sadr2i nesumnjivo stravine prizore
seenja oka- odse1anja ake i insekata koji iz nje izlaze- koji i danas izazivaju debate o
njihovom znaenju(
0dlian primer je filma sa elementima horora je ostvarenje iz .)))(- !a )omunidad(
?lavna junakinja Hulija- agent nekretnina- useljava se u stan koji treba da proda- 2ele%i da
u2iva u njegovom luksuzu i ubrzo doznaje da se u stanu iznad tog nalazi skriveno trista
miliona peseta- koje je za sobom ostavio umrli komija- koji u strahu od suseda nije smeo da
napusti stan- u kom je i umro( Kada se domogla nov1a- ona njegovo prokletsvo navlai sebi
na rat i jedna izvlai 2ivu glavu u dinaminoj borbi protiv izopaenih suseda leinara(
6ajgadnije su s1ene iz smrdljivog stana umrlog komije u kom je nova1 prona7en koji je pun
sme%a i bubavaba(
Strava je prisutna i u argentinskoj ekraniza1iji narodnog mota- filmu /eonarda Favija-
mitovima- /azareno )ruz y el lobo( &o su- ne samo s1ene 6asarenove transforma1ije u
vukodlaka i njegovi no%ni pohodi- nego i s1ene iz podzemlja kroz koje ga vodi sam Havo- pri
emu se sre%e sa raznim fantastinim pojavama i bi%ima- ali i sablasno dete koje s pojavljuje
toko 1elog filma( $o2ivljaj upotpunjuju i efekti mrane atmosfere- muzike i spe1ijalnih
efekata(
U jednom filmu >leksa de la <glesije- $l d6a de la bestia- radnja se vrti oko svetenika
koji se trudi da poini to vie greha- ne bi li izazvao 7avola da mu ponudi daproda duu- sa
1iljem da uspe da ubija >ntihrista pre nego to ovaj uniti svet( !ratila1 u filmu mu je
potovala1 hevi metal subkulture- smotani Hose 9arija( $a bi prizvali 7avola juna1i
pristupaju ritualu kom im poma2e poznavala1 okultizma- televizijski voditelj- profesor
Kavan- i 7avo im se prikazuje o obliku jar1a koji stoji na zadnjim nogama- ustaljenoj
personifika1iji 7avola( U ovoj dinaminoj 1rnoj komediji se stravino konstantno prepli%e sa
smenim- kako na nivou likova- tako i na nivou situa1ija(
++
1/. Katoliki moral, ljubav i seksualna sloboda u savremenom (ispanskom filmu
/jubav i seksualna sloboda esto je u hispanskoj kinematografiji predstavljena kroz
sferu 1rkve- ali i van nje( U tom pogledu 1rkva esto zauzima pozi1iju visokog moraliste
izra2avaju%i stavove o grenosti seksualnog ina- i sline tradi1ionalistike stavove( 9e7utim
esto je ljubav i najpre seksualna sloboda predstavljana kao neodvojiv i neizbe2an deo
ljudske prirode koji mora da se ostvari na bilo koji nain- ukazuju%i samim tim na pogrenost
la2nih predstava koje 1rkva pokuava da nametne( U tom stremljenju sve vie se pomeraju
grani1e izra2avanja(
6eprestano pomeraju%i grani1e- bez sumnje- daleko je najvie odmakao !edro
>lmodovar- koji se u svim svojim filmovima dotie upravo tema ljubavi i seksualne slobode-
a kada spominje pripadnike 1rkve- on ih predstavlja kao izrazito nemoralne( &o je sluaj u
filmovima !a mala educaci"n i $ntre &inieblas u kojima iznosi nekonven1ionalno ponaanje
i seksualne predstavnika katolianstva( 0n je kroz svoj bogat opus prestavio najraznovrsnije
varija1ije seksualnih i ljubavnih me7uljudskih odnosa- budu%i da je to jedna od njegovih
glavnih tema( U drami 7able con ella# na primer- on zalazi duboko i psihu poreme%enog
junaka- bolniara Benigna- koji je opsednut svojom pa1ijentkinjom- ne2nom balerinom
>lisijom o kojoj se neprestano stara( <spostavlja se da je Benigno sa njom- bez iijeg znaja
imao seksualni odnos- zbog kog je osu7en( 9e7utim- izgleda da je upravo na taj nain- kao u
baj1i o Uspavanoj /epoti1i- dodue inom koji prevazilazi poljuba1- on >lisiju vratio u 2ivot(
@aulog tome jedino mo2e biti njegova najiskrenija i najistija ljubav prema njoj- to se kosi
sa etikim aspektom njegovog ina( 9ora se re%i da je >lmodovar verovatno i najve%i bora1
za seksualnu slobodu- koji kao to je ve% nekoliko puta spominjano- velia sve oblike ljubavi-
bilo da je ona izme7u istih ili razliitih polova- bilo da je uzvra%ena ili ne( 9nogi njegovi
filmovi obiluju s1enama seksa- a neki od njih su i %ika# )arne tremula# !a mala educaci"n i
drugi(
/jubav je 1entralni motiv i u filmu Hulia 9edema- !os amantes del c6rculo polar(
0vaj film je prepun neoekivanih sluajnosti koji povezuju 0ta i >nu( !ored ljubavi-
neverovatna sluajnost tako7e je sveprisutna je u prii i odnosu izme7u 0ta i >ne( 6jihova
uzajamna privlanost poinje jo u detinjstvu i prati ih do zrelog doba- bez obzira na 2ivotne
situa1ije u kojima se nalaze( Kada su odvojeni oni neizmerno eznu jedno za drugim- i kao
posredstvom neke nevidljive sile oni se pronalaze- ali samo da bi ih smrt rastavila(
+.
U filmu Mar adentro >lehandra >menabara- koji se smatra jednim od najusenijih
panskih filmova budu%u da je dobio mnoge nagrade- predstavljena je neoekivana ljubav
izme7u dvoje potresnih junaka- invalida @amonu i Hulije- kojima je onemogu%en
dostojanstven 2ivot( @amon vie od dvadeset godina le2i u krevetu potpuno nepokretan i
zahteva eutanaziju- jer ne mo2e da podnese takav 2ivot- Aedini traak svetlosti mu predstavlja
advokati1a Hulija- koja zastupa njegove zahteve i polako poinje da saose%a s njim- budu%i da
deli slinu sudbinu(
/jubavnim patosom i povrnim erotskim s1enama obiluju filmovi Bigasa /une
8am"n# 8am"n i 7uevos de 9ro( U oba filma Aavier Bardem igra privlanoj sna2nog mladi%a
koji lako zavodi 2ene i sa njima olako stupa u seksualne odnose( Auna1i ovih filmova su
uvueni u vrtloge strasti koji im esto pomute razum- i na raj nain prikazuju slepilo ljubavi-
koje je esto tema umetnika(
+,
0eksikon (ispanske kinematografije
bades, Re1es L doprineo panskoj kinematografiji kao strunjak za spe1ijalne efekte(
@o7en u Kastilblanku +**(8 sara7ivao sa mnogobrojnim re2iserima- kao to su Karlos Saura-
>leks de la <glesija- ?iljermo del &oro- !edro >lmodovar i dr( 0svojio je devet ?ojinih
nagrada za spe1ijalne efekte u filmovima (Ay# )armela*# 1eltenebros# 56as contados# $l d6a
de la bestia# Tierra# 1u'uel y la mesa del rey +alom"n# $l lobo# $l laberinto del -auno i
1alada triste de trompeta(
lmod2var, Pedro jedan od najpoznatijih panskih reditelja( @o7en u Kalsada de
Kalatravi +**- reditelj- s1enarista i produ1ent( Sa bratom je otvorio produk1ijsku ku%u $l
5eseo da bi mogao sam da odluuje o svojim filmovima( $obitnik brojnih presti2nih
nagrada- ukljuuju%i . 0skara( !oznat po okantnim temama me7u kojima su
homoseksualnost- droga- prostitu1ija- transvestizam(((>utor je filmova" !os abrazos rotos
4.))*5- Volver 4.))E5- !a mala educaci"n 4.))5- 7able con ella 4.)).5- Todo sobre mi
madre 4+***5- )arne trmula 4+**F5- %ika 4+**,5- Tacones lejanos 4+**+5- (:tame* 4+*I*5-
Mujeres al borde de un ataque de nervios 4+*II5- Qu he hecho yo para merecer esto
4+*I5 i drugih(
bril, 3ictoria L panska glumi1a8 ro7ena u 9adridu +*C*(8 sa petnaest godina
poinje da se bavi glumom i plesom- ali postaje poznata panskoj publi1i kada dobija ulogu
sekretari1e u uvenoj emisiji ;n# dos# tres... responda otra vez- posle ega slede uloge u
raznim filmovima- me7u kojima se istiu Amantes- /adie hablar& de nosotros cuando
hayamos muerto- :tame# %ika i mnogi drugi( 'eoma je priznata u paniji- osvojivi dva puta
=latnu koljku u San Sebastijanu- jednu ?ojinu nagradu- kao i Srebrnog medveda na
uvenom berlinskom filmskom festivalu(
ctri% de reparto L sporedna glumi1a8 glumi1a- ija uloga u predstavi ili filmu nije
1entralna- ve% slu2i da dopuni predstavljanje likova glavnih gluma1a- odnosno protagonista8
Banda sonora L poznatije pod angli1izmom kao soundtrack- skup pesama ili
kompozi1ija- koje se javljaju u filmu ili seriji8 tako7e oznaava sinhronizovani snimljeni zvuk
u filmskoj terminologiji8
Banderas, ntonio L jedan od najpoznatijih panskih savremenih gluma1a koji je
ostvario uspeh kako u domovini- tako i u Holivudu8 ro7en +*E)( u 9alagi- glumom poinje
da se bavi sa devetnaest godina i ubrzo zapoinje saradnju sa >lmodovarom( Aavlja se kao
protagonista u filmovima !aberinto de pasiones# Matador# !a ley del deseo# Mujeres al borde
de un ataque de nervios# (:tame*8 trebalo bi pomenuti i filmove kao to su 0our rooms#
+
$vita# The Mask o- <oro# 0emme 0atale i mnogi drugi koji su mu obezbedili svetsku slavu i
interna1ionalno priznanje8 za svoje uloge dobio je i mnoge nagrade8
Bardem, 4avier prvi panski gluma1 koji je nominovan za 0skara- a zatim i prvi
koji ga je osvojio- .))I( godine za ulogu u filmu /o es pa6s para viejos. $obitnik je C ?oja
nagrada- =latnog globusa i nagrade za najboljeg glum1a- u Kanu( &ako7e je bitna njegova
uloga u filmu Mar adentro u kom glumi paraplegiara koji pokuava da se izbori da mu na
sudu odobre asistirano samoubistvo- da bi dostojanstveno umro(
Bernal, 5ael 5arc6a L poznati meksiki televizijski i filmski gluma18 ro7en u
?vadalahari +*FI(8 karijeru je zapoeo u /ondonu8 prvi film- Amores perros- bio je
nominovan za 0skara u kategoriji najboljeg stranog filma- a za tu ulogu dobio je priznanje
>riel( 6astupao je u filmovima 5e tripas coraz"n# = tu mam& tambin# !a mala educaci"n#
1abel# !a ciencia del sue'o i dr( 0svojio je nagradu u Kanu za otkri%e godine .)),(- nagradu
8uventud i mnoge druge(
7analejas, 0ina L :on1ep1iMn Nlvarez :analejas- panska glumi1a- ro7ena +*,.(-
sestra glum1a Hose Kanalehasa( ?lumila je u >lmodovarovom filmu $ntre tinieblas 4+*I,5(
7(om2n, +egundo L pionir panskog nemog filma prve polovine dvadesetog veka8
ro7en u &eruelu +IF+(- proslavio se i kao strunjak na polju spe1ijalnih efekata( Sara7ivao je
sa drugim evropskim re2iserima te epohe8 najbitnija ostvarenja" )hoque de trenes# $l hotel
elctrico# )abiria# $l -ue.o i druga(
7iencia ficci2n nauna fantastika
7ine de aventuras avanturistiki film
7ine de terror horor film
7ine 8pico epski film
7ine er2tico erotski film
7ine (ist2rico istorijski film
7ine infantil filmovi za de1u
7ine mudo nemi film
7ine musical mjuzikl
7ine sonoro zvui film
7ru%, Penelope L najpoznatija i najpriznatija panska glumi1a dvadeset prvog veka8
ro7ena u >lkobendasu +*F(- glumom je poela da se bavi sa osamnaest godina- kada je
dobila glavnu ulogu u 8am"n# jam"n- film reditelja Bigasa /une8 proslavila se u ulogama
panskih sineasta" 1elle 2poque# Abre los ojos# )arne Trmula# Todo sobre mi madre- Volver
kao i u holivudskim blokbasterima" Vanilla +ky# Vicky# )ristina# 1arcelona# 4irates o- the
+C
)aribbean i drugim( !rva je pankinja koja je osvojila 0skara 4za sporednu ulogu u filmu
'udija >lena Vicky# )ristina# 1arcelona5 i prva koja je dobila zvezdu na holivudskom putu
slave(
7ortometraje L kratkometra2ni film- u trajanju od deset do dvadeset minuta- naroito
za neme filmove i skeeve(
7uerda, 4os8 0uis (1947 - ) panski reditelj- s1enarista i produ1ent( !oznat po filmu
!a len.ua de las mariposas(
9ar6n, Ricardo L argentinski gluma1- re2iser i s1enarista8 ro7en +*CF( u Buenos
>iresu- esto sara7uje sa poznatim argentinskim re2iserom- Huan Hose de Kampaljom( <gra
glavnu ulogu u filmovima" /ueve reinas- $l hijo de la novia- !una de Avellaneda- !a aura.
$l secreto de sus ojos u Kampaljinom re2iji najnoviji je film u kojem mu je pripala glavna
uloga- a to je posle filma /azereno )ruz y el lobo najuspeniji je i najgledaniji argentinski
film svih vremena i drugi film u istoriji argentinskog filma koji je osvojio 0skara(
9ibujos animados 1rtani filmovi
9iego, 5abino L panski gluma18 ro7en u 9adridu +*EE(- poinje filmsku karijeru
ulogom u filmu Fernanda Fernana ?omesa !os bicicletas son para el verano- posle ega
slede uloge u (Ay# )armela* 4za ta je dobio ?ojinu nagradu za najbolju sporednu ulogu5- $l
rey pasmado- 1elle 2poque# $l amor perjudica seriamente la salud# Torrente> el brazo tonto
de la ley
9ocumental dokumentarni film8 filmska ili televizijska forma koja za 1ilj ima
prikazivanje realnih injeni1a iz 2ivota8
9ue:as, 0ola panska glumi1a( !oznata je po ulogama u filmovima !as razones de
mis ami.os- 0uera de habla i Volver- a za filmove Mar adentro 4.))5 i =o# tambin 4.))*5
dobija brojne nagrade ukljuuju%i ?oja nagradu(
'scuela de Barcelona L katalonski filmski pokret- nastao ezdesetih godina pod
uti1ajem fran1uskog 6ovog talasa 4/ouvelle Va.ue5- kao i engleskog fri sinema 4-ree
cinema58 na slian nain razvila se i danska 5o.ma ?@8 pokret je nastao sa 1iljem
opovrgavanja vladaju%e filmske atmosfere- dakle protiv politiki koreknog folklora- koji je
uzeo maha za vreme Frankove panije8 predstavni1i barselonske kole bili su" 'isente
>randa- Hasinto Bsteva- #oakim #orda i drugi8
;avio, 0eonardo L argentinski peva- gluma1- re2iser i s1enarista8 ro7en u /uhan de
Kuju- +*,I(8 znaajan za hispanski film kao re2iser najgledanijeg argentinskog filma svih
vremena- /azareno )ruz y lobo(
+E
;ern<n 52me%, ;ernando panski gluma1 i reditelj( Sin glumi1e Karole Fernan L
?omes- pedesetih je poeo da re2ira filmove- me7u kojima i adapta1iju svog romana $l viaje
a nin.una parte( $obitnik je brojnih nagrada- etrnaest godina je bio o2enjen 9arijom
$olores !raderom- a zatim sedam godina- do svoje smrti- sa Bmom Koen( Smatrao se
anarhistom i po njegovoj 2elji- njegov koveg je bio prekriven u 1rveno L 1rnu anarhistiku
zastavu(
;estival ,nternacional de cine de +an +ebasti<n L filmski festival u San Sebastijanu
jedan je od znaajnijih interna1ionalnih festivala u Bvropi" odr2ava se jednom godinje- kada
se dele priznanja za vrhunska filmska ostvarenja8 nagrade se simbolino nazivaju )onchas de
oro 4=latne koljke5- kao aluzija na pomorski grad8
Forqu, Vernica (1955 - ) panska glumi1a- %erka reditelja i produ1enta Hose
9arije Forkea( !roslavila se u filmovima !edra >lmodovara( !ored njega- sara7ivala je i sa
Fernandom &ruebom- Fernandom Kolomom i 9anuelom ?omesom !ereirom( 9e7u njenim
brojnim nagradama nalaze se ?oja nagrade( Udata je za reditelja 9anuela <boru(
;ranco, Ricardo 4+**3+**I5 L bio je panski re2iser- s1enarista- gluma1 i produ1ent8
godine +*FC( snima film 4ascual 5uarte- sniman prema romanu Kamila Hosea Sele- koji na
Kanskom festivalu naredne godine donosi nagradu za najboljeg glum1a Hoseu /uisu
?omesu8 slede%e uspeno ostvarenje- !a buena estrella- dostupno je publi1i posle neto vie
od dvadeset godina8 5obra zvezda odnosi pet ?ojinih nagrada +**F(8
5arc6a Berlanga, 0uis panski reditelj i s1enarista( U toku Frankovog
re2imaprevario je 1enzuru filmom !os jueves# mila.ro 4+*C*5( Smatra se jednim od
renovatora panskog filma posle ?ra7anskog rata( Snimio je mnogo filmova- od kojih su
najpoznatiji (1ienvenido# Mr. Marshall* 4+*C,5 i $l verdu.o 4+*E,5(
5il, riadna L panska glumi1a8 ro7ena +*E*( u Barseloni8 ?lumila u poznatim
panskim filmovima" 1elle 2poque# !os peores a'os de nuestro vida# Torrente A> Misi"n en
Marbella- Alatriste# $l laberinto del -auno i drugim(
5il, *ateo L panski s1enarista i re2iser8 ro7en +*F.( u /as !almas de ?ran Kanarija-
esto je sara7ivao sa >lehandrom >menabarom- dve od etiri ?ojine nagrade koje je dobio-
upravo su za s1enarije >menabarovih filmova- Mar adentro i :.ora
5ui2n L s1enario
"errero, 5erardo L panski re2iser- s1enarista i produ1ent8 ro7en u 9adridu +*C,(8
iako sa diplomom prava- oduvek se interesuje za film i bavi njime- pa tako +**C( dobija
pozitivne kritike za film Buantanamera- za iju je produk1iju bio zadu2en8 sledi Malena es
un nombre de tan.o- zatim !as razones de mis ami.os# $l principio de Arqu6medes- 7ero6na i
+F
dr( Gesto sara7uje sa argentinskim re2iserom Huanom Hose de Kampanaljom- za iju
produk1iju filmova je bio zadu2en 4!una de Avellaneda# $l hijo de la novia58
"uerga, *anuel L panski televizijski i filmski re2iser8 ro7en +*CF( u Barseloni8
radio je na ostvarenjima kao to su )aracas# 1iennal de +Co 4aulo# Montbliard i drugim(
?odine +*FF( osniva 0ilm# Video# Dn-ormaci"- kulturnu platformu koja se bavi izdavanjem
filmofilskih asopisa8 pisao je za eminentne panske novine kao to su" $l 4a6s# $l Mundo- $l
4eri"dico de )atalunya- i druge(
,glesia, =le> de la L panski re2iser- produ1ent i s1enarista8 ro7en +*EC( u Bilbau8
privlai >lmodovarovu pa2nju kratkometra2nim filmom Mirindas asesinas- to mu je
pomoglo da ostvari svoj prvi dugometra2ni film- Acci"n mutante. ?odine +**C( snima jedan
od najuspenijih filmova panske kinematografije- $l d6a de la bestia- uinivi tako Santjaga
Seguru slavnim glum1em- za taj film dobija est ?ojinih nagrada- izme7u ostalih i onu za
najboljeg re2isera( Uspesi nastavljaju da se re7aju sa filmovima kao to su 4erdita 5uran.o#
)rimen 0erpecto# 1alada triste de trompeta i drugi( <glesijine filmove odlikuju 1rni humor-
nasilje i udnovatost(
,glesias, lberto L panski filmski kompozitor8 ro7en u San Sebastijanu +*CC(- pisao
je muziku za nekoliko panskih filmova- uglavnom sara7ivao sa >lmodovarom8 radio je na
filmovima kao to su" !a -lor de mi secreto# )arne trmula# !os amantes del c6rculo polar#
Todo sobre mi madre# !uc6a y el seEo# 7able con ella# !a mala educaci"n# Volver# !os
abrazos rotos# !a piel que habito# a za filmove The )onstant Bardener i The %ite 3unner
primio je nomina1ije za presti2nu filmsku nagradu 0skar- a dobitnik je drugih znaajnih
priznanja kao to je Forld +oundtrack AGard 4The )onstant Bardener58
,:<rritu, lejandro 5on%<le% L najuspeniji savremeni meksiki re2iser8 ro7en +*E,(
u 9eksiko Sitiju8 uvena je njegova Trilo.ija smrti H5eath trilo.yI- koja se sastoji od
filmova Amores perros# AJ .rams i 1abel. Filmovi su nastajali nezavisno- tako da je svaki
dobio kako na1ionalna priznanja- tako i ona na me7unarodnom nivou 41A0TA# Bolden .lobe#
)annes- itd(5 8
Kauderer, 'milio L argentinski filmski kompozitor8 radio je na filmovima kao to su"
!a 5iscoteca del Amor# !as vacaciones del amor# Tiempo de revancha# 4lata dulce# $l mismo
amor# la misma lluvia# ;n lu.ar en el mundo# kao i viestruko nagra7ivani $l +ecreto de sus
9josK
0ampreave, 7(us L panska glumi1a8 ro7ena u 9adridu +*,)(8 iako se glumom
bavila oduvek- panskoj publi1i postaje poznata tek sa >lmodovarovim filmovima8 zapa2ene
uloge ostvarila je u filmovima kao to su" $ntre tinieblas# Qu he hecho yo para merecer
+I
esto# Matador# $l a'o de las luces# Mujeres al borde de un ataque de nervios# 1elle 2poque#
!a -lor de mi secreto# Torrente# el brazo tonto de la ley# 7able con ella# !os abrazos rotos8
0argometraje L dugometra2ni film8 traje najmanje ezdeset minuta(
Len, Loles (1950 - ) slavna panska filmska i televizijska glumi1a( !oznata je po
tome to je jedna od J>lmodovarovih devojakaK- i po svojim televizijskim ulogama- kao to
je uloga u seriji Aqu6 no hay quien viva(
0una, Bigas L panski re2iser8 ro7en +*E( u Barseloni8 pansku kinematografiju
obele2io filmovima kao to su 8am"n# jam"n# !a teta y la luna# 7uevos de oro# !as edades de
!ulL(
*aura, 7armen L panska glumi1a8 ro7ena u 9adridu +*C8 jedna je od
najnagri7avinijh panskih glumi1a- osvojila je ak etiri ?oja nagrade8 igrala je glavnu ulogu
u uvenim panskim filmovima" $ntre tinieblas# Qu he hecho yo para merecer esto# (Ay#
)armela*# !a )omunidad# Volver i mnogim drugima( 0svajala je nagrade i na drugim
presti2nim festivalima u San Sebastijanu i Kanu(
*edem, 4ulio L panski pisa1 i re2iser8 ro7en u San Sebastijanu +*CI8 prvi
dugometra2ni film snima +**.(- Vacas- posle ega slede zapa2eni filmovi kao to su !a
ardilla roja# Tierra# !os amantes del c6rculo polar# !uc6a y el seEo# )a"tica Ana i drugi(
$obitnik je dve ?ojine nagrade- a na Kanskom festivalu osvojio je 6agradu mladosti za !a
ardilla roja(
Molina, nela panska glumi1a- %erka glum1a i pevaa >ntonija 9oline( !ostala
je poznata u svetu +*FF( godine- posle glavne uloge u Bunjuelovom filmu )et obscur object
du dsir. @adila je sa mnogim uspenim rediteljima kao to su >lmodovar- Oavari i >ragon(
$obitni1a je brojnih filmskih nagrada( ?lumila je u filmovima" !os abrazos rotos 4.))*5-
)arne trmula 4+**F(5- +a.itario 4.))+(5 i mnogim drugima(
*ovida *adrile:a L kulturni pokret koji je nastao u prvim godinama tranzi1ije- posle
Frankove vladavine( Aedan od osnovnih 1iljeva ovog pokreta jeste bilo promovisanje i
negovanje zapostavljane i potiskivane kulture usled Frankovog re2ima( !okret je zastupao
sve vidove kulture- pa tako i film(
?ieto, 4os8 3 panski kompozitor8 ro7en u 9adridu +*.(8 radio je muziku za filmove
kao to su" $l rey pasmado# Amantes# 56as contados# $l maestro de es.rima# + quien eres#
)armen# !os .irasoles cie.os i mnoge druge( $obitnik je ak osam ?ojinih nagrada8
?oriega, 'duardo L panski gluma18 ro7en u Santanderu +*F,(8 esto sara7uje sa
panskim re2iserom- >lehandrom >menabarom 4Tesis# Abre los ojos# !una5- ali zapa2ene
+*
uloge ostvaruje i u slede%im filmovima" /adie conoce a nadie# )he Buevara# $l mtodo#
Alatriste# $l mal ajeno i drugim( !rimio je nekoliko nomina1ija za svoje uloge(
Palma, Ros1 de L panska glumi1a8 ro7ena na !alma de 9ajor1i +*E(8 poznata kao
chica Almod"var zbog este saradnje sa re2iserom8 snima u paniji i Fran1uskoj8 popularnost
stekla u filmovima" !a ley del deseo# Mujeres al borde de un ataque de nervios# *:tame(#
Acci"n mutante# %ika# !a -lor de mi secreto# !os abrazos rotos i mnogim drugim(
Paredes, *arisa L panska glumi1a8 ro7ena u 9adridu +*E(8 priznata kako u
domovini- tako i van nje8 filmska i pozorina glumi1a8 od mnotvo filmova u kojima je igrala-
ovde se izdvajaju pojedini" $ntre tinieblas# !as bicicletas son para el verano# Tacones
lejanos# !a -lor de mi secreto# !a vida es bella# Todo sobre mi madre# $l coronel no tiene
quien le escriba# 7able con ella# 0r6o sol de invierno# !a piel que habito- i mnogim drugim8
Pel6cula en color film u boji- kolor film
Pons, 3entura jedan od najpoznatijih katalonskih reditelja( Svojim prvim filmom-
9cana# an Dntermittent 4ortrait +*FF( godine biva izabran za festival u Kanu( Snimio je +I
filmova- poeo je karijeru prave%i komedije o lokalnim obiajima- ali posle je anga2ovan da
bi pravio adapta1ije tekstova katalonskih pisa1a(
Premios 5o1a L presti2ne filmske nagrade koje se dodeljuju u paniji od strane
Academia de las Artes y las )iencias )inemato.r&-icas de $spa'a( $odeljuju se u raznim
kategorijama" za najbolji film- najboljeg re2isera- najbolji s1enario- najbolje muke i 2enske
uloge kako glavne tako i sporedne- za kratkometra2ne- animirane i mnoge druge sfere filma8
kao i poasna nagrada Boya de honor.
@uerejeta, 'l6as L panski produ1ent8 ro7en u Bnaniju +*,(8 bivi nekada fudbaler-
radio je na kratkometra2nim filmovima o sportu8 radio je produk1iju za filmove kao to su
Mam& cumple cien a'os i !os lunes al sol8 radio je i s1enario za uveni film @ikarda Franka-
4ascual 5uarte8
Resines, ntonio - panski gluma1( ?odine +*I)( prvi put se pojavljuje u &ruebinom
filmu Mpera prima. 6ajzapam%enije uloge su mu uloga $ijega u seriji !os +errano i uloga
@afaela u filmu !a buena estrella.
Re1, ;ernando L panski gluma1 4+*+F3+**58 ro7en u /a Korunji8 gluma1
interna1ionalnog renomea- koji se proslavio pre svega u Bunjuelovim filmovima- u kojima je
glumio otmene i prefinjene pripadnike bur2oaske klase8 uveni su filmovi $l discreto encanto
de la bur.ues6a# $se oscuro objeto del deseo# Tristana# Viridiana i drugi( $obitnik je
presti2nih nagrada na festivalu u San Sebastijanu- ?ojine nagrade- kao i nagrade na Kanskom
.)
festivalu +*FC( za film $lisa# vida m6a- ostvarenje u re2iji Karlosa Saure8 umro je +**( u
9adridu8
Re1, ;lori<n L panski re2iser 4+I*3+*E.58 ro7en u Saragosi- jedan je od najva2nijih
predstavnika panskog nemog filma i panskog filma uopte za vreme $ruge republike8
najznaijniji filmovi" !a revoltosa# !a 7ermana +an +ulpicio# !a aldea maldita# /obleza
baturra# Morena )lara i mnogi drugi8
Rueda, Bel8n L panska glumi1a8 ro7ena +*EC( u 9adridu8 prvu filmsku ulogu
ostvarila je u uvenom ostvarenju >lehandra >menabara- Mar adentro8 odmah je usledila
?ojina nagrada za otkri%e godine kao i brojne uloge u filmovima" $l 9r-anato# $l mal ajeno#
!os ojos de 8ulia# /o ten.as miedo i drugim8 pre nego to je poela da se bavi filmom-
aktivno se pojavljivala u televizijskom programu8 jednu od zapa2enijih ulogu ostvarila je kao
/usija u seriji !os +erranoK
+aura, 7arlos L panski re2iser i fotograf8 ro7en u Ueski +*,.8 njegovu veoma bogatu
filmografiju odlikuju muziki i plesni elementi- to se prime%uje iz naslova poput 0lamenco#
Tan.o# 0ados# )armen8 iz brojnih ostvarenja izdvajaju se $lisa# vida m6a# Mam& cumple cien
a'os# Ay# )armela# TaEi# 1u'uel y la mesa del rey +alom"n8 dobitnik je mnogobrojnih
nagrada- bitno je pomenuti da je .))F( na Festivalu u San Sebastijanu dobio nagradu za
2ivotno delo- koja je prethodno dodeljena samo jednom- i to /uisu Bunjuelu- +*I+(8
+egura, +antiago L panski gluma1- s1enarista- produ1ent- re2iser8 ro7en +*EC( u
9adridu8 proslavio se dugometra2nim filmom Torrente> el brazo tonto de la ley- u kojem igra
i glavnu ulogu8 sara7ivao je sa >leksom de la <glesijom na filmovima 4erdita 5uran.o#
1alada triste de trompeta- $l d6a de la bestia# Acci"n mutante kao i sa ?iljermom del &orom
na 7ellboy3u i 1ladeNu8
!ol, Laura "el L panska glumi1a- igrala je u filmu !as bicicletas son para el verano
4+*I5 Haimea Oavarija- zatim glavnu ulogu u filmu )armen 4+*I,5 Karlosa Saure- i ulogu
9arfise- prostituke u filmu $l rey pasmado 4+**+5 <manola Uribea(
+olanas, ;ernando L argentinski re2iser i politiar8 ro7en +*,E( u Buenos >jresu8 na
nekoliko filmova sara7ivao je sa uvenim argentinskim kompozitorom- >storom !ja1olom8
re2irao je filmove kao to su" +e.uir andando# $l eEilio de Bardel HTan.osI# +ur# $l viaje# !a
di.nidad de los nadies i druge8
Aoro, 5uillermo del meksiki re2iser- s1enarista i produ1ent8 ro7en +*E( u
?vadalahari8 film koji ga je proslavio je $l laberinto de -auno- za ta je dobio na1ionalna i
interna1ionalna priznanja8 radio je na filmovima kao to su 7ellboy# 1lade DD# $l espinazo del
diablo i drugim8 na filmovima $l 9r-anato# )r"nicas i !os ojos de 8ulia radio je produk1iju8
.+
Aosar, 0uis L panski gluma18 ro7en +*F+( u Kupejtu- zapa2ene uloge ostavrio u
filmovima )elos# !a )omunidad# Te doy mis ojos# +in noticias de 5ios# !os lunes al sol i
drugim8
Arueba, ;ernando L panski re2iser8 ro7en +*CC( u 9adridu8 njegovi najpoznatiji
filmovi su" $l a'o de las luces# 1elle $poque# !a ni'a de tus ojos# $l baile de Victoria( !ored
pet ?ojinih nagrada koje je dobio u razliitim kategorijama- svakako je najznaanija presti2na
nagrada 0skar koju je dobio za film 1elle $poque +**,(
Bgalde, Bna> L panski gluma18 ro7en u 'itoriji +*FI( 8 ostvario zapa2ene uloge u
filmovima 0r6o sol del invierno# !os -antasmas de Boya# Alatriste# $l amor en los tiempos de
c"lera# )h# el ar.entino i drugim( 9nogo puta bio je nominovan za svoje uloge- a nekoliko
puta i osvojio nagrade na na1ionalnom festivalu8
Bribe, ,manol L panski re2iser i produ1ent8 ro7en +*C)( 8 poznati su njegovi filmovi"
$l rey pasmado i 56as )ontados8 dobitnik je mnogih ?ojinih nagrada- ako i jedne =latne
koljke na Festivalu u San Sebastijanu8
3ega, Pa% L panska glumi1a8 ro7ena +*FE( u Sevilji8 popularnost je stekla glume%i u
filmovima !uc6a y el seEo# 7able con ella# $l otro lado de la cama# +pan.lish# Teresa# el
cuerpo del )risto i drugim( $obitni1a je mnogih nagrada i nekoliko puta je bilo nominovana
naje%e za film !uc6a y el seEo8
3erdC, *aribel L panska glumi1a8 ro7ena +*F)( u 9adridu8 iz njene bogate
filmografije izdvajaju se filmovi kao to su" $l laberinto del -auno# 1elle $poque# = tu mam&
tambin# $l a'o de las luces# 7uevos de oro# !a buena estrella# !os .irasoles cie.os i drugi(
0svojila je ?ojinu nagradu- >riel nagradu- nagradu Sant Aordi i mnoge druge8
Danes, gust6n 96a% L panski re2iser i s1enarista8 ro7en +*C)( u 9adridu8 poznati su
njegovi filmovi Alatriste# /adie hablar& de nosotros cuando hayamos muerto# +in noticias
de 5ios# 1elmonte. ?odine +**( prima ?ojinu nagradu8
..
0iteratura
>llison- 9( 4.))+5( A +panish !abyrinth> The -ilms o- 4edro Almodovar( /ondon" <(B(
&auris(
?as1a- /( 4+**I5( ;n si.lo de cine espa'ol( Bar1elona" Bditorial !laneta(
?ubern- @( et al( 4.)))5( 7istoria del cine espa'ol( 9adrid" :atedra Signo e <magen(
HolguDn- >( 4+***5( 4edro Almod"var- 9adrid" :Ptedra Signo e <magen(
9Qjean- Aean39aR- 4edro Almod"var- tradu11iMn de :aterina Berthelot- @obin Book-
Bar1elona- .))F
!ajan- 9( A( 4.))5( +avremeni ,panski -ilm- prevela sa panskog Aelena !etrovi%-
Beograd" :lio(
&urrent- &( ! ; :olina- A( 4.)).5( 1u'uel por 1u'uel( 9adrid" !lot Bdi1iones(
SSS(imdb(1om
http"TTSSS(1lub1ultura(1omT1lub1ineT1lub1ineastasTalmodovarT
.,