0

Filoloki fakultet Univerziteta u Beogradu,

Katedra za iberijske studije





Pragmatika analiza koncesivnih reenica
Seminarski rad iz panskog jezika 7



Profesorka:
dr Jelena Raji

Studenti:
Tamara Nikoli, 090788
Teodora Vukovi, 091311





Beograd, januar 2013.

1
Sadraj:


Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
Opti pojmovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
Pragmatika analiza kocesivnih reenica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
Poreenje koncesivnih i adverzativnih reenica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Upotreba glagolskog naina u koncesivnim reenicama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Bibliografija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10


2
Uvod

Prema Grasijeli Rejes, lingvistika pragmatika izuava procese pomou kojih ljudska
bia produkuju i intepretiraju znaenja kada koriste jezik, pri emu se ne misli na znaenje
pojedinanih rei u govornom nizu, ve na znaenje poruke koja se tim reima prenosi.
1
Ovu
drugu dimenziju jezika lingviisti izuavaju od druge polovine XX veka. Imajui u vidu da je
glavni objekat pragmatike kontekst u okviru kojeg se vri komunikacija, od izuzetne je vanosti
veza izmeu gramatikih entiteta i kontekstualne dinamike komunikacije; to jest, tek na osnovu
analize gramatikih konstrukcija i njihovih semantikih vrednosti i njihovim povezivanjem sa
kontekstom u kom su nastale, mogue je istraivati pragmatiku realizaciju koja je rezultat
njihove interakcije. Govornici svoje jezike izraze formiraju sa nekakvom namerom, a one u
skladu sa situacijom i percepcijom od strane sagovornika, postiu odreen uinak. Sve to je tema
pragmatikih istraivanja.
Polju pragmatikih studija pripadaju i dopusne reenice, koje usled svog kompleksnog
karaktera u poslednje vreme zasluuju panju lingvista. Razlog iz kojeg su ponovo iskrsle kao
predmet pragmatikih studija jeste prevazilaenje bazinih interpretacija utemeljenih u tri
aspekta: prvo, da koncesivne reenice predoavaju prepreku koja se prevazilazi radnjom
nezavisne reenice; drugo, da se oprenost mogue/nemogue ispoljava kroz upotrebu naina; i
tree, semantike slinosti koje postoje izmeu koncesivnih i uslovnih i adverzativnih reenica.
Ovaj rad ima za cilj prvenstveno bazian opis dopusnih reenica i pragmatikih naela
neophodnih za njihovu analizu, kao i proirenje nekih osnovnih naela o dopusnim reenicama.
Bie predstavljena duboko pragmatika priroda dopusnih reenica, s obzirom na to da su nuno
uslovljene znanjem koje govornici dele, kao i enciklopedijskim znanjem uobliavajui ih tako u
svojevrsni stav koji govornik ima prema stvarnosti. Za ovakav pristup analizi gramatike
katerogirje, potrebno je, dakle, povezati jezike strukture pod im se podrazumevaju
sintaksika i semantika u okviru diskursivnog okvira. Svi su elementi povezani kontekstom,
situacijom i odnosom izmeu samih govornika.


1
Reyes, 2009., str. 7-11.

3
Opti pojmovi
Polazina taka u izuavanju dopusnih reenica jeste definicija prema kojoj u
koncesivnom izrazu u celosti, zavisna reenica izraava oprenost ili prepreku za izvrenje
onoga to se kae u glavnoj reenici; ali ta prepreka ne spreava njeno izvrenje.
2
Neto
konkretnije objanjenje nudi Nova panska gramatika: govori se o koncesiji kao o retorikoj
figuri koja je tradicionalno bazirana na sekvenci koju formira jedna teza i jedna antiteza:
govornik priznaje da njegov sagovornik moda ima pravo, ali napreduje u svojoj argumentaciji u
suprotnom smislu; koncesivni izraz u svojim granicama se usredsreuje na argumentativno
rasuivanje meu svojim lanovima, poto zavisna i nezavisna reenica belee suprotne
zakljuke.
3
Veznici, prilozi i priloke konstrukcije kojima se uvode ove reenice su: aunque
(najea), a pesar de (que), pese a (que), as, aun, aun cuando, siquiera que, a riesgo de (que),
si bien, y eso que, a sabiendas de que, por ms que, por muy que, por mucho que; con +
infinitivo, aun + gerundio; reduplikativne formule: pase lo que pase, sea lo que fuere, digan lo
que digan, etc.
4
Ovaj rad e se pre svega bazirati na primerima sa aunque, poto je najee
upotrebljavan veznik. Sline su adverzativnim, kao na primer: Tengo mucha hambre, aunque
puedo aguantar. Tengo mucha hambre, pero puedo aguantar. Ali takoe i uslovnim: Aunque
tenga mucha ropa, siempre llevar el mismo vestido.
Da bi se pristupilo pragmatikoj analizi potrebno je predstaviti i neke lingvistike
pojmove i koncepte koji su vani za tumaenje koncesivnih reenica. Jedan od glavnih elemenata
kojima se pragmatika bavi je kontekst. Ljudski diskurs je interaktivne prirode i uslovljen je
kontekstom i situacijom u kojoj se odigrava, i to u i pogledu semantikog sadraja i sintaksike
strukture. Za pragmatiku analizu dopusnih reenica bitno je odrediti njihovu funkciju u okviru
diskursa. Pojam funkcije je blisko povezan sa ulogom koju neki element ima u odreenoj
strukturi u okviru odreenog sistema
5
i vai za sve jezike elemente i strukture sintagme u
okviru reenice, reenice u okviru ireg diskursa i tako dalje. U pragmatici funkcija se moe
odnositi i na iskaze u razgovoru, a odreuje je izmeu ostalog namera sa kojom govornik formira
svoj iskaz, odnosno koji efekat eli da izazove; Govornik svoj iskaz formira u skladu sa svojim

2
Lpez, 1994., str. 165.
3
Nueva gramtica de la lengua espaola, 2011., str. 3598-3599.
4
Raji, 2009., str. 176.
5
Alonso, 1996., str. 33.

4
znanjem o svetu i odnosima u njemu, na osnovu situacije u kojoj se nalazi, ali i na osnovu onoga
to veruje da njegov sagovornik misli i zna, kao i na osnovu onoga to oekuje da sagovornik
razume i zakljui. Znaenje u bilo kom kontekstu moe biti shvaeno pomou pragmatike, na
primer Grajsovih konvencionalnih implikatura, opteg znanja, i teorije relevantnosti (relevance
theory).
6

U pragmatici se uvek postavlja pitanje: ta elimo da kazemo time to govorimo, tj. ta se
sve moe shvatiti iz onoga to govorimo. Grajs u svojoj teoriji o implikaturama kae sledee:
most izmeu onoga to je reeno (doslovnog sadraja izgovorene reenice, odreenog
gramatikom strukturom sa znanjem o tome na ta se svaki lan odnosi) i onoga to se time eli
kazati predstavljaju implikature.
7
Informacije koje nisu bukvalno sadrane u samim iskazima,
odnosno u znaenju rei u iskazu, nazivaju se konverzacionim implikaturama.
8
One su usko
povezane sa principom kooperativnosti u okviru kog vae odreena pravila koja bi trebalo
potovati u komunikaciji. Princip kooperativnosti glasi: uini svoj doprinos konverzaciji
odgovarajuim, u skladu sa nivoom na kojem se dogaa, u odnosu na prihvaenu svrhu ili
usmerenje govorne razmene u koju si ukljuen
9
. Treba jo spomenuti i Ostinovu teoriju govornih
inova. Svaki in govorenja koji se sastoji iz samog izgovaranja nekog iskaza (lokucioni in),
poruke koji govornik eli da poalje, odnosno namera sa kojom neto izgovara (ilokucioni in), i
efekta koji time eli da izazove kod sagovornika (perlokucioni in).
10
Dakle, kao to je ve
reeno, prilikom govorne interakcije, (sa)govornici uvek moraju imati u vidu enciklopedijso
znanje, znanje sagovornika, kontekst, situaciju i efekat koji ele da izazovu, ali i elju da prenesu
nekakvu poruku. S tim u vezi svaki iskaz i svaki in govorenja moe biti protumaen u okviru
ire celine, odnosno diskursa kome pripada.


Pragmatika analiza koncesivnih reenica
Kao to je ve ukratko navedeno, u osnovi koncesivnosti najee lei oprenost ili
kontrast, prema tome, koncesivne reenice se sastoje iz tvrdnje i kontra-tvrdnje. U tom odnosu

6
Brown, 2006., str.65.
7
Horn, Ward, 2006., Str. 3.
8
Reyes, 2009., str. 39.
9
Yule, 1996., str. 37.
10
Yule, 1996., str. 47-58.

5
posreduje veznik aunque (i njemu srodni veznici) koji i sam nosti znaenje nekog izuzetka,
odnosno odstupanja, od datih okolnosti. ema kojoj se odvija koncept koncesije se najee
odvija tako to se prvo iznese neka tvrdnja i utvruje se da ona vai, tj. da je istinita, a potom se
iznosi tvrdnja koja joj je potencijalno suprotstavljena.
11

Ako bismo posmatrali iz ugla implikatura, koncesivne reenice bi se mogle objasniti na
sledei nain. I glavna i zavisna reenica predstavljaju odreene propozicije, od kojih svaka ima
svoje implikature. Posebnost koncesivnih reenica je u tome to se posredstvom koncesivnog
veznika te implikature meusobno iskljuuju, to se jasnije moe videti na primerima koji slede.
Aunque tiene mucho dinero, vive una vida modesta. Naime, iz reenice Aunque tiene mucho
dinero bi se na osnovu znanja o svetu pretpostavilo da ta osoba vodi zivot bogataa, koji nije
skroman, dok bi se iz reenice vive una vida modesta zakljuilo da ta osoba nema mnogo novca.
Aunque la venta de cigarrillos a los menores de edad es ilegal, esto pasa todo el tiempo. na
osnovu zavisne reenice izvuene iz konteksta bi se moglo zakljuiti da se ta nezakonita radnja
ni ne deava, to je opovrgnuto u glavnoj reenici. Drugaije reeno, glavna reenica je esto
negirana posledica koncesivne reenice, budui da mnogi lingvisti dovode u vezu uzrone i
koncesivne reenice.
12

Sa stanovita govornih inova dopusne reenice se mogu predstaviti na sledei nain.
Lokucioni in predstavlja izgovoren ili napisan smislen i gramatian jeziki niz koji u sebi
sadri dopusnu reenicu sa veznikom aunque ili nekim drugim dopusnim veznikom. Svaki
govorni in mora da zadovoljava odreene uslove, pored onog osnovnog da govore istim
jezikom , koji se podrazumeva.
13
Radi lake analize uzeemo za primer reenicu Aunque est
nevando, voy a salir. Prvenstveno je bitno da ta reenica oslikava realnost, to jest da napolju
zaista pada sneg, a onda i da govornik zaista namerava da izae, kao i da se to izlaenje odnosi
na budui dogaaj. Zatim je potrebno da govornik ima odreenu predstavu o snegu, kao o looj
okolnosti ako nameravate ili iz nekog razloga morate da izaete iz kue, kao i da sagovornik ima
istu predstavu ili da je upuen to kakvo vienje snega ima ovaj drugi.
14
Jer nemaju svi isti stav o
snegu (to moe biti sluaj i sa bilo im drugim) - u toplijim podrujima sneg je izrazito
nepovoljna okolnost, gok na severu ljudi izlaze lagano obueni ak i na niskim temperaturama.

11
Barth-Weingarten, 2003.,str. 33.
12
Barth-Weingarten, 2003.,str. 28-33.
13
Yule, 1996., 50-51.
14
Nueva gramtica de la lengua espaola, 2009., str. 3599.

6
Govornik upotrebom dopusne konstrukcije istie suprotnost ove dve premise, sa namerom da je
sagovornik prepozna, to je krajnji element ovog govornog ina. Slian je sluaj sa gotovo svim
upotrebama dopusnih reenica. Kada je u pitanju tip govornog ina, one mogu biti deo bilo kog
iskaza, u zavisnosti od toga ta govornik eli rei. Govorna situacija direktno utie na sadraj
dopusne reenice, u ostalom i sama definicija kae da je govorna situcija aktivnost u kojoj
sagovornici uestvuju posredstvom govora na konvencionalan nain da bi doli do odreenog
ishoda.
15
Govornik sastavlja svoj iskaz iz dva elementa meu kojima postoji odreena opozicija,
koja se temelji na optim znanjima o svetu, kao i na onim informacijama koje su poznate samo
sagovornicima. On samom upotrebom koncesivne konstrukcije istie tu opoziciju, a zahvaljujui
toj konstrukciji, sagovornik je lake uoava.
Govorne funkcije dopusnih reenica se mogu sagledati sa razliitih aspekata. Neki autori
ih karakteriu kao ograivanje od pogrenog zakljuka ili ubeivanje govornika., pokuavajui
da daju to sveobuhvatniji opis.
16
Njihova osnovna ideaciona funkcija je ukazivanje na kontrast
budui da predstavljaju, kao to je ve opisano, dve suprotstavljene propozicije, odnosno
implikature. Pored toga one mogu da predstavljaju naglaavanje kontrasta, tj. skretanje panje na
neko ve poznato stanje stvari ili ukazivanje na greku sagovornika, kao i stavljanje restrikcije na
njegovu tvrdnju.
17
Koncesivne reenice su esto sredstvo za davanje kontraargumenata u
razgovoru, budui da, ako su dobro upotrebljene mogu zadovoljiti obe strane, jer ne moraju u
potpunosti odbaciti jednu tvrdnju, a dodaju novu koja joj je donekle, ako ne i u potpunosti
suprotstavljena. Kada je ograivanje u pitanju dopusne reenice se koriste kao svojevrsna mera
predostronosti. Govornik na taj nain moe da pokae i da je svestan konverzacionih
maksima
18
, ali i da ih prekri, kao to je u sledeem primeru sluaj sa maksimom kvaliteta.
Aunque no s mucho de eso, s que es muy caro upozorava da je njegovo znanje ogranieno,
ali neto ipak tvrdi sa sigurnou, dok bi ista maksima bila naruena ukoliko bi govornik rekao
neto u ta nije siguran. U ureenju govora ili teksta u pogledu kohezije, koncesivne reenice
mogu dobro posluiti pri organizaciji argumenata. Mogu se koristiti da bi se sa jedne teme prelo

15
Yule, 1996, 57.
16
Barth-Weingarten, 2003.,str. 160.
17
Barth-Weingarten, 2003.,str. 164-166.
18
Yule, 1996., str. 38-39.

7
na drugu, i da bi se dovele u vezu i suprotstavile neke dve teze, ali takoe pri uvoenju digresije
ili dodavanju novih informacija.
19


Poreenje koncesivnih i adverzativnih reenica
Slinosti izmeu koncesivnih i kondicionalnih reenica su neosporne, imajui u vidu
hipotetiki karakter dopusnih izraza, na ta jasno ukazuju primeri Quiero ir al cine, aunque no
tengo dinero prema Si tuviera dinero, ira al cine.
20
Zakon preferencija i naruavanje oekivanja
na kojima se zasniva pragmatika koncesivnih reenica su upravo ono u emu lei slinost
dopusnih i adverzativnih reenica. Soledad obtuvo el premio, aunque sus historias no eran tan
buenas i Soledad obtuvo el premio, pero sus historias no eran tan buenas u prvom sluaju
oekivanje je bilo vee , dok je u drugom sluaju ono slabije, to je u korespondenciji sa
jezikom sveu bilo kog govornika sa panskog jezikog podruja.
S druge strane, ako je teko predvideti preferenciju koju govornik ima prema nekom
reenju ili elementu stvarnosti, jezik odbija koncesivnu konstrukciju. U tom sluaju referencija se
iskazuje adverzativnom konstrukcijom, iako je mogue identino izraziti dopusnom. Naredni
primer ilustruje ovakav sluaj: Tengo un coche potente, pero blanco. Tengo un coche potente
aunque blanco. Semantiki, reenice ostaju iste, s tim to sintaksiki nije mogue poistovetiti ih.
U ovom sluaju veznik aunque ne bi mogao da zauzima inicijalnu poziciju. Ako, meutim,
uporedimo navedeni primer sa trima reenicama Era alto, pero gordo. / Era alto, aunque gordo.
/ Aunque gordo, era alto., dolazi se do zakljuka da fizika merila nae kulture povezuju visinu
sa mravou, i debljinu sa niskou, zbog ega je oprenost izmeu alto i gordo uvek
predvidljiva; dok se, uopte uzev, ne nalazi odnos toga koliko je auto moan i njegove boje
(osim ako takvo miljenje ne predstavlja posledicu nekog ve utvrenog konteksta). Odatle
proistie da je samo adverzativna odgovarajua za izraavanje preferencije. Saeto reima
Lopesa Garsije, u pravoj adverzativnoj ne postoji, naime, socijalizovana preferencija, ve ona
individualna koju postavlja sam govornik; u jednoj dopusnoj reenici uvek je mogue analizirati
pomenuto iz perspektive enciklopedijskog znanja o svetu koje svaki govornik poseduje. Ovi

19
Barth-Weingarten, 2003.,str. 185-196.
20
Lpez, 1994., str. 167.

8
primeri ukazuju na znaaj odnosa meu (sa)govornicima i ne samo optekulturnog znanja, ve i
onog koji dele govornici meu sobom.
21


Upotreba glagolskog naina u koncesivnim reenicama
esto se upotreba naina u dopusnim reenicama razjanjava prema pravilu prema kojem
indikativ prati one u kojima se govori o stvarnoj injenici, tj. informacija vai kao tana i, samim
tim, da se subjunktiv koristi u onim reenicama koje oznaavaju mogunost ili neostvarljivost.
uvene reenice koje ilustruju ovu teoriju su: Aunque llueve, saldr gde je kia predstavljena kao
realan dogaaj, prema Aunque llueva, saldr, gde se o kii samo nagaa. Ovakvo sagledavanje,
meutim, ne mora nuno tako da funkcionie. Lopes Garsija nudi primere u kojima je jasna
upotreba subjunktiva ak i kada je re o realnim injenicama: Aunque solo hayas tenido un hijo,
te dar las misma preocupaciones que si hubieses tenido dos.
22
Oigledno je da osoba kojoj se
govornik obraa ima sina, to ukazuje na to da je mogue i u ovakvom sluaju koristiti
subjunktiv; u lingvistici panskog jezika ovakav subjunktiv naziva se polemikim (subjuntivo
polmico). Re je o nainu koji se upotrebljava prilikom kontraargumentacije neposredno
prethodnog izreenog diskursa.
23
Sam termin ukazuje na znaaj ve pomenutog odnosa
govornika prema stvarnosti; dakle, subjunktiv e se koristiti kada govornik ima razloga da
pretpostavi da je informacija kojom e se posluiti ve poznata sagovorniku ili, ako pak nije
tako, kada eli da postigne efekat izraajnosti i argumentativnosti predstavljajui je kao takvu.
Zato je uobiajeno uvesti subjunktivom poznatu informaciju koja moe da se dovede u pitanje
kao vaan argument, ali neefikasan u nekoj generalizaciji: Aunque el hombre sea un animal
racional, su razn brilla demasiado a menudo por su ausencia.
24

Navedeno se moe svesti pod sledei ablon: dopusne reenice mogu da se podele na
konfirmativne i polemike u okviru kojih se uspostavljaju diskursni odnosi slaganja i neslaganja
uslovljene upotrebom indikativa, odnosno subjunktiva.
25


21
Lpez, 1994., str. 183.
22
Lpez , 1994., str. 166.
23
Nueva gramtica de la lengua espaola, 2009., str. 3609.
24
Nueva gramtica de la lengua espaola, 2009., str. 3609.
25
Lpez, 1994., str. 172.

9

Zakljuak
Znaenje koncesivnih konstrukcija esto je mogue odrediti iskljuivo na osnovu
konteksta, i to u okviru vee diskursne celine. Zbog slojevitosti koncepta koncesivnosti, to
znaenje je retko iskazano u semantikom sadraju leksema koje su upotrebljene u
suprotstavljenom paru propozicija, ve ih predstavljaju vielane sintagme i reenice koje se
tumae u okviru govorne situacije. Uprovo zbog toga su pogodne za pragmatiku analizu. One se
konstruiu u odnosu na govornikove preferencije, u zavisnosti od toga ta on eli da istane, na
koju informaciju eli da skrene panju, to, izmeu ostalog moe biti upotrebljeno za
manipulaciju argumentima u nekom izlaganju. Da bi govorni in koji sadri dopusnu
konstrukciju bio uspean, neophodno je da sagovornici poseduju isto znanje o svetu,a esto je
bitno i da pripadaju istom socijalnom staleu i da dele stavove i poglede na svet, ili da barem
budu upueni u poglede ovog drugog. Ovo su ujedno i osnovna naela pragmatikih zakona.
Iako one uglavnom podrazumevaju oprenost u znaenju, to ne mora uvek biti sluaj. One se
nekad mogu koristiti samo da bi se istakao neki element ili neka nijansa u postojeem stanju
stvari. A koristi se da bi se izbegao konflikt izmeu potencijalno suprotnih znaenja.









10



Bibliografa:

Alonso, Csar Hernndez, Gramtica funcional del espaol, Grficas Condor, Madrid, 1996.
Barth-Weingarten, Dagmar, Concession in Spoken English: On the Realisation of a
Discourse-pragmatic Relation, Gunter Narr Verlag, Tbingen, 2003.
Brown, Keith, Encyclopedia of Language and Linguistics, Elsevier, Oxford, 2006.
Horn, Laurence R., Ward. Gregory, The Handbook of Pragmatics, Blackwell Publishing,
Oxford, 2006.
Lpez, Andrs Garca, Gramtica del espaol La oracin compuesta, Arco/Libros, Madrid,
1994
Nueva gramtica de la lengua espaola, La Real Academia Espaola, La Asociacin de
Academias de la Lengua Espaola, 2009.
Raji, Jelena, Gramtica de la lengua espaola para serbiohablantes, Zavod za udbenike,
Beograd, 2009.
Reyes, Graciela, Abec de la pragmtica, Cuadernos de Lengua Espaola, Madrid, 2009.
Yule, George, Pragmatics, Oxford University Press, Oxford, 1996.