Novogodišnje jelke

Od katoličkog Božića pa do Srpske Nove godine u mnogim kućama se kao važan

ukras nalaze novogodišnje jelke. Mnogi pritom ne znaju da su to ustvari smrče (rod
Picea), koje se koriste u ovim prilikama jer mnogo bolje podnose gradske uslove od jele
(rod Abies).

Smrče i jele su po izgledu dosta slične. Najlakše se razlikuju po izgledu krošnje (habi-
tusu), šišarkama (veličina, trajnost, oblik) i osobinama četina. Kod jela šišarice se vrlo
brzo raspadaju posle rasejavanja semena i uglavnom su veće od šišarki smrče. Četine su
uglavnom mekše (ne bodu), pljosnate, u osnovi proširene, uglavnom sa dve bele paralel-
ne pruge na naličju. Posle opadanja četina grančica je glatka. Kod smrča četine su uglav-
nom četvorougaonog poprečnog preseka, čvrste su te bodu, a posle opadanja četina gran-
čica je hrapava. Krošnja smrče je gušća i bogatija, a šišarice su manje i ne raspadaju se.
Oba roda obuhvataju veliki broj vrsta, a kao novogodišnje jelke u ovim područjima se
koriste Picea abies – srebrna smrča, Picea pungens – bodljikava smrča, Picea glauca –
plava smrča i Picea omorika – omorika. Sve vrste su visokog rasta, široke uglavnom
kupaste krošnje (osim omorike), a grane se spuštaju do zemlje. Mogu se saditi u grupama
ili kao soliterna stabla, a neke su se dobro pokazale kao živa ograda. Ali najveću
dekorativnost postižu kada imaju dovoljno mesta za razvoj.

Ove vrste u prirodi rastu na otvorenom te je po unošenju u zatvoren prostor neophodno

posvetiti im pažnju kako ne bi propale. To se naročito odnosi na jeke sa busenom.
Ukoliko se nabave par dana pre praznika poželjno je da se čuvaju u hladnoj prostoriji do
momenta unošenja u sobu i kićenja. Na taj način će se smanjiti šok biljke usled velike
temperaturne razlike. Kada se unesu u toplu prostoriju jelku je potrebno staviti što dalje
od izvora toplote. Tokom praznika neophodno je zalivati je, što zavisi od konkretnih
uslova. Preporučuje se da se zalivanje vrši na 4 do 7 dana, uz povremeno orošavanje kako
bi se što više izbeglo opadanje četina.

Šta uraditi sa jelkom kada prođu svi praznici?

Jelka sa busenom se može posaditi u dvorište ukoliko ima mesta za nju. Posle
skidanja ukrasa poželjno je jelku staviti 3 do 5 dana u hladniju prostoriju ili na terasu,
kako bi se ona ponovo privikla na spoljašnje uslove. Kako je ovo period niskih
temperatura te zemljište može biti smrznuto sadnju treba odložiti do porasta temperature
iznad 0oC (kada se zemljište odmrzne) ili do proleća. Zemljište ne bi trebalo da bude
previše vlažno.

Po izboru mesta za sadnju vrši se iskop sadne jame, čije dimenzije trebaju da budu za
makar 20 cm veće i dublje od dimenzija busena. Gornji sloj zemlje debljine oko 15-20
cm je najplodniji te se odlaže na posebnu gomilu kako bi se stavio na dno sadne jame.
Poželjno je da se pomeša sa malo pregorelog stajnjaka ili sa tresetom. Po iskopu sadne
jame na njeno dno se stavlja gornji sloj zemlje. Busen se postavlja centralno i vrši se
njegovo zatrpavanje skoro do vrha. Potom se zemlja nabija, jama se potpuno zatrpava,
zemljište se ponovo dobro nabija i pravi se čanak (tanjir) oko sadnice. Pritom treba uvek
paziti da biljka stoji uspravno.

Ukoliko se sadi visoka jelka (preko 2 m) dimenzije sadne jame moraju biti veće i
dublje za oko 30-40 cm i neophodno je izvršiti ankerisanje (učvršćivanje sadnice). Na
izvesnom rastojanju od krošnje u zemlju se zabadaju 3 kočića tako da su im krajevi
okrenuti na suprotnu stranu od krošnje. Za centralno stablo sadnice vezuju se 3 kanapa
dovoljne dužine i na istoj visini i učvršćuju se za kočiće. Kanapi trebaju da budu
zategnuti, a da bi se centralno stablo zaštitilo od oštećenja pre vezivanja kanapa može se
postaviti neko platno - stara tkanina, juta, ili gumena obloga.

Sadnice novogodišnjih jelki koje su tretirane i posađene kako je preporučeno sigurno

će se primiti. Ukoliko ipak dođe do sušenja verovatno se radi o bolesnoj ili fiziološki
slaboj biljci ili je temperaturna razlika bila previše velika te biljka nije mogla da se
oporavi.

Sređni novogodišnji i božićni praznici

i uspešna sadnja novogodišnjih jelki

Nataša Špica, dipl. ing. pejz arh.

„MODUS“
časopis gradjevinarstva i arhitekture