PRENOS I

DISTRIBUCIJA DISTRIBUCIJA
Osnovi elektroenergetike
Sadraj
Osnovni elementi prenosa i distribucije
Vodovi
Trofazne elektrine mree
Struje kratkog spoja
Tokovi snaga i naponi u prenosnoj mrei
Vazduni vodovi Vazduni vodovi
Kablovski vodovi
Razvodna postojenja
Sabirnice
zolatori
Rasklopni aparati
Osigurai
!
PRENOS I DISTRIBUCIJA
Osnovni elementi prenosa i distribucije su vodovi i
razvodna postrojenja"
Vodovi
#lektrini vodovi slue za sprovo$enje elektrine
energije" energije"
#lektrina energija koju sprovodimo vodom moe biti
razliiti% vrsta i oblika napona& snage i frekvencije"
'a prenos i distribuciju elektrine energije u svetu se
koristi uglavnom trofazni& naizmenini sistem& mada
neke zemlje primenjuju i jednosmerni sistem za prenos
energije na velike razdaljine"
(
Elektrini vodovi
#lektrini vodovi sainjavaju elektrine mree& koje& prema ulozi i
veliini naznaenog napona& delimo na)
Prenosne& koje slue za prenoenje energije od elektrana do
potroaki% centara i za me$usobno povezivanje pojedini%
elektroenergetski% sistema u jedinstveni sistem" Kod nas se koriste
prenosne mree slede*i% naznaeni% napona) ++,kV& !!,kV i
(-,kV. (-,kV.
Distributivne& koje slue za razvo$enje /raspodelu0 elektrine
energije do potroaki% centara i do sami% potroaa" Kod nas se
koriste distributivne mree slede*i% naznaeni% napona) (1kV i
+,kV" 2ko je to izuzetno ekonomski opravdano koriste se i mree
naznaeni% napona 3,kV i !,kV" nterne mree veliki% industrijski%
postrojenja i rudnika koriste i mree naznaeni% napona 3kV i (kV"
Niskonaponske& koje slue za snabdevanje potroaa u naseljenim
mestima" Obino su kablovske& naznaeni% napona (-,4!!,V"
5
#lektrini vodovi
Osnovni elementi voda su)
provodnik&
izolacija provodnika&
slojevi za zatitu provodnika i izolacije provodnika
od vlage& me%aniki% uticaja /plat0& toplotni% i od vlage& me%aniki% uticaja /plat0& toplotni% i
%emijski% uticaja /omota0&
pribor za spajanje& zavravanje& noenje i
me%aniku i elektrinu zatitu voda"
Vodove naje*e delimo prema nainu izvo$enja& i to
na elektrine mree& vazdune /nadzemne0 vodove i
kablovske vodove"
1
Trofazne elektrine mree
#lektrine mree u elektroenergetici su dominantno
trofazne& naizmenine"
6 normalnom pogonu& mrea se sastoji od jednaki%
elemenata u svim fazama& a optere*enja su praktino
tako$e simetrina" Ovakav sistem je simetrian trofazni
sistem" sistem"
6 mreama se mogu pojaviti i nesimetrine pojave&
koje mogu biti izazvane nesimetrijama u
elektromotornim silama i4ili impedansama u pojedinim
fazama" #kstremni sluajevi nesimetrini% optere*enja
su kratki spojevi i prekidi"
Trofazni izvori& transformatori i prijemnici su obino
spregnuti u zvezdu ili trougao"
3
Trofazne elektrine mree

l
I
l
U
f l
I I =
f
U
f l
U U =
7
f
I
f
Slika + Trofazni sistem spregnut u trougao i
zvezdu
Trofazne elektrine mree
Kod spoja u zvezdu& linijski /me$ufazni0 napon
jeputa ve*i od faznog napona& a linijske struje
su jednake faznim)
I I U U = = , 3
Kod spoja u trougao& linijski napon je jednak
faznom naponu& a linijske struje su puta ve*e
od fazni%)
-
f l f l
I I U U = = , 3
. 3 ,
f l f l
I I U U = =
Trofazne elektrine mree
8rovodnici trofaznog sistema su glavni ili fazni provodnik& neutralni
provodnik& zatitni provodnik i zatitni neutralni provodnik"
Glavni (ili fazni) provodnik se prikljuuje na izvor napajanja i u
normalnom pogonu ima napon prema zemlji" 'a naizmeninu trofaznu
struju nove oznake su 9+& 9!& 9(& a stare oznake su R& S& T" :oje ila
izolovani% vodova i kablova su crna i braon& a ako ne postoji neutralni
provodnik moe se primeniti i svetloplava" provodnik moe se primeniti i svetloplava"
Neutralni provodnik spojen je u trofaznom sistemu na neutralnu taku
/zvezdite trofaznog sistema0" ;ova oznaka je ;& a stara <p" :oja ile
izolovani% vodova i kablova svetlo plava"
Zatitni provodnik slui za spajanje provodni% delova ure$aja radi zatite
od previsokog napona dodira" ;ova oznaka je 8#& a stara S9& boja
zeleno=uta
Zatitni neutralni provodnik (nulprovodnik) je provodnik koji u sebi
objedinjuje funkcije neutralnog i zatitnog provodnika" ;ova oznaka je
8#;& a stara S9><8& boja zeleno=uta"
?
Str!e kratko" #$o!a
Kratkim spojem se naziva spoj me$u provodnicima izme$u
koji% postoji napon i koji su normalno izolovani jedan od
drugog" 6 trofaznim mreama razlikuju se)
tropolni /ili trofazni0 kratki spoj& kod koga su u kratkom
spoju sve tri faze&
dvopolni /ili dvofazni0 kratki spoj& kod koga su u kratkom
spoju samo dve faze& spoju samo dve faze&
jednopolni /ili jednofazni0 kratki spoj& kod kojeg je kratko
spojen provodnik jedne faze sa nultim provodnikom ili
zemljom"
Tropolni kratki spoj predstavlja simetrian kratki spoj& jer su u
osnovi elektrine prilike u sve tri faze jednake& dok dvopolni i
jednopolni kratki spoj predstavljaju nesimetrine sluajeve
kratkog spoja" 6 sluaju tropolnog kratkog spoja& zbog prisutne
simetrije& proraune i analize potrebno je raditi samo za jednu
fazu& dok se za ostale kratke spojeve proraun mora provesti za
svaku fazu posebno"
+,
Str!e kratko" #$o!a
'a analizu nesimetrini% stanja trofazni% sistema&
kako pogonski%& tako i kvarova& koristi se Metoda
simetrinih komponenti"
Osnov ove metode predstavlja rastavljanje
polaznog nesimetrinog trofaznog sistema na tri polaznog nesimetrinog trofaznog sistema na tri
simetrina trofazna sistema) direktni& inverzni i
nulti"
@irektni sistem ima isti redosled faza& a inverzni
suprotni u odnosu na polazni nesimetrini sistem"
;ulti sistem se sastoji od tri& po veliini i faznom
stavu& jednaka vektora"
++
Str!e kratko" #$o!a
A B C
C
C
B
B
direktni sistem
inverzni
nulti
+!
A
A
B
C
A
nesimetrini
Slika ! 8rimer direktnog& inverznog i nultog
sistema simetrini% komponenti
Str!e kratko" #$o!a

2
v
Z
+(
E
p
Z
2
v
Z
G
g
Z
Slika ( Kratak spoj
Str!e kratko" #$o!a
Slika ( prikazuje generator impedanse Z
g
& koji
preko impedanse voda Z
v
& napaja prijemnik
impedanse Z
p
"
6 normalnom radu& struja u kolu je) 6 normalnom radu& struja u kolu je)
2ko do$e do kratkog spoja prikazanog slikom&
prijemnik je kratko spojen& tako da je struja
kratkog spoja)
+5
p v g
Z Z Z
E
I
+ +
=
v g
k
Z Z
E
I
+
=
Str!e kratko" #$o!a
8oto je Z
p
AAZ
g
>Z
v
& impedansa kola se znaajno
smanjuje& iz ega sledi da je struja kratkog spoja mnogo
ve*a od struje u normalnom reimu rada
k
AA" 2parati
u postrojenjima moraju da budu tako dimenzionisani
da izvesno vreme izdre ovu pove*anu struju& dok da izvesno vreme izdre ovu pove*anu struju& dok
zatita ne iskljui mesto kvara" 6opteno& moemo za
struju kratkog spoja da piemo)
gde su i sume aktivni%& odnosno reaktivni%
otpora kratkospojene konture /zamke& petlje0"
+1
( ) ( )
2 2
X R
E
I
k
+
=

R

X
Str!e kratko" #$o!a
-20
-10
0
10
i
_
1
(
t
)
,

k
A
+3
-50
-40
-30
-20
0
.
0
0
0
0
0
.
0
1
1
0
0
.
0
2
2
0
0
.
0
3
3
0
0
.
0
4
4
0
0
.
0
5
5
0
0
.
0
6
6
0
0
.
0
7
7
0
0
.
0
8
8
0
0
.
0
9
9
0
0
.
1
1
0
0
0
.
1
2
1
0
0
.
1
3
2
0
0
.
1
4
3
0
0
.
1
5
4
0
0
.
1
6
5
0
0
.
1
7
6
0
0
.
1
8
7
0
0
.
1
9
8
0
t, s
Slika 5 Vremenski tok struje kratkog spoja
Tokovi #na"a i na$oni $reno#no!
mrei
8roraun tokova snaga i napona u prenosnoj
mrei potreban je radi analize pogona i
planiranja mree"
Vodovi i transformatori u ovim proraunima Vodovi i transformatori u ovim proraunima
modeluju se B emama gde je Z
r
redna
impedansa elementa& koja se koristi i kod
prorauna struja kratkog spoja& a Z
o
otona
impedansa& kojom se obu%vata kapacitivnost i
odvodnost elementa prema zemlji"
+7
Tokovi #na"a i na$oni $reno#no!
mrei
zvori elektrine energije i potroai modeluju se snagom
P!"#& injektiranom na mestima spojeva vodova /vorovi0&
koja moe biti pozitivna i negativna"
8oto prenosna mrea obu%vata podruje itave drave&
postoje veliki broj vorova mree" Sa druge strane obino se
trai brzo izraunavanje& tako da su prorauni veoma trai brzo izraunavanje& tako da su prorauni veoma
sloeni"
Razvijene su brojne numerike metode koje izme$u ostalog
koriste i injenicu da veliki broj vorova u mrei nema
vodove /grane0 koje i% direktno povezuju& pa se u matricma
koje opisuju veze u prenosnoj mrei pojavljuje veliki broj
nula /retke matrice0"
'a proraun tokova aktivni% snaga po granama mree koristi
se linearni ili D$ model tokova aktivnih snaga" 'a
izraunavanje tokova reaktivni% snaga i napona u vorovima
koristi se potpuni ili %$ model tokova snaga"
+-
%azd&ni vodovi
Vazduni vod je skup svi% elemenata koji slue za
vazduno vo$enje elektrine energije"
Ovde ubrajamo vazdune niskonaponske i
visokonaponske mree i dalekovode svi% napona" visokonaponske mree i dalekovode svi% napona"
@alekovodise koriste za prenos ve*i% koliina
elektrine energije na velike razdaljine"
Koriste se van naseljeni% mesta& osim u Capanu&
gde se zbog velike gustine naseljenosti dalekovodi
veliki% visina stubova sre*u i u naseljima"
+?
%azd&ni vodovi
Osnovni elementi
dalekovoda su)
provodnik.
izolatori. izolatori.
stub.
zatitno ue.
sigurnosno ue"
!,
%azd&ni vodovi
Provodnik se obino izra$uje od bakra& aluminijuma ili
legura na bazi bakra i aluminijuma" Visokonaponski vodovi
se obino izra$uju od tzv" aluel provodnika& tj" od snopa
provodnika u kojem oplatu /plat0& koja slui za vo$enje
energije& sainjavaju provodnici od alumijima& a jezgro& koje
daje me%aniku vrsto*u& provodnici od elika" 2luel
provodnici se oznaavaju na slede*i nain) presek
daje me%aniku vrsto*u& provodnici od elika" 2luel
provodnici se oznaavaju na slede*i nain) presek
provodnika od aluminijuma4presek provodnika od elika
mm
!
& na primer +-14(! mm
!
"
zolatori slue za odvajanje delova pod naponom od
uzemljeni% delova& kao i za noenje i privr*ivanje goli%
provodnika" 8rave se od porcelana& stakla i vetaki% masa"
zolatore prema obliku i mestu primene delimo na
potporne& lanaste i vise*e"
!+
%azd&ni vodovi
Potporni izolatori slue za izolaciju od podnoja i kao potpora
koja nosi goli provodnik" 8odnoje je izvedeno od metala&
telo od porcelana& a kapa i dra sabrinica tako$e od metala"
Osim elektrini% naprezanja usled napona koji se javljaju u
pogonu& ovi izolatori moraju da izdre i me%anika
naprezanja usled tereta provodnika" naprezanja usled tereta provodnika"
&anasti izolatori se odre$uju prema naznaenom naponu
mree i prema me%anikom optere*enju izolatorskog lanca"
:roj lanaka u lancu odre$uje napon mree i nain
uzemljenja nulte take sistema" 8oto su izolatori izloeni
delovanju pogonskog napona pod nepovoljnim uslovima
/kia& praina0 i udarnim atmosferskim naponima& propisima
je odre$ena visina napona& uestanosti 1, Dz u trajanju od +
minuta& kao i udarni napon oblika +&!41, ms koju izolator
treba da izdri bez proboja"
!!
%azd&ni vodovi
6mesto izolatorski% lanaca sastavljeni% od lanaka&
upotrebljavaju se i vise'i izolatori sa masivnim
porcelanskim jezgrom i odre$enim brojem rebara& tzv"
tapni izolatori"
(tubovi su bilo koja konstrukicja koja slui za noenje
izolatora& provodnika i zatitni% ueta" Sastoje se od izolatora& provodnika i zatitni% ueta" Sastoje se od
temeljnog dela& ukopanog u zemlju& od trupa i glave
stuba koja ima konzolu za veanje izolatora& kao i vr%a
za postavljanje zatitnog ueta"
Raspon stubova je %orizontalni razmak izme$u dva
susedna stuba"
6gib je vertikalni razmak u rasponu voda od linije
provodnika do prave koja spaja njegove take
pri%vatanja /take veanja provodnika0"
!(
%azd&ni vodovi
Stub ;aznaeni napon
)
n
EkVF
Raspon
EmF
;edostaci
drveni manji od (1 +1, truli&
pogotovo uz pogotovo uz
temelj i na
vr%u
betonski manji od (1 +1, kruni se&
teak
elino=
reetkasti
(1=(-, !,,=(3, korozija
!5
Tabela + Osnovne karakteristike stubova
%azd&ni vodovi
8rema nameni& stubove delimo na)
nose'e G koji slue za nose*e pri%vatanje provodnika& kod
koji% su sile zatezanja u oba raspona jednake&
zatezne G koji slue za zatezno pri%vatanje provodnika&
kod koji% se sile zatezanja direktno prenose na stub"
Stubovi mogu da se nalaze u pravolinijskoj trasi /lini"ski Stubovi mogu da se nalaze u pravolinijskoj trasi /lini"ski
stubovi0 ili na uglu trase /ugaoni stubovi0" ;ose*i i zatezni
stubovi mogu biti linijski ili ugaoni"
Zatitno u*e je uzemljeno ue koja spaja vr%ove stubova i
slui za zatitu od atmosferski% prenapona" 'ati*ena zona se
nalazi u podruju od (, stepeni levo i desno od stuba&
mereno od vr%a stuba" Svi provodnici treba da se nalaze u
zati*enoj zoni" 'atitno ue je efikasno samo ako je dobro
uzemljeno na svakom stubu"
!1
Dimenzioni#an!e vazd&ni' vodova
Radi pravilnog dimenzionisanja vazduni% vodova&
sprovode se odgovaraju*i elektrini i me%aniki
prorauni i provere"
Hilj ovi% prorauna je odre$ivanje potrebnog preseka
provodnika& odabiranje dovoljne izolacije i provodnika& odabiranje dovoljne izolacije i
dimenzionisanje stubova da izdre mogu*a me%anika
naprezanja"
#lektrini proraun se sastoji od)
odre$ivanja preseka provodnika na osnovu
dozvoljenog zagrevanja& dozvoljenog pada napona i
gubitka snage i me%anikog naprezanja provodnika.
izraunavanja struje zemljospoja"
!3
Dimenzioni#an!e vazd&ni' vodova
<e%aniki proraun se sastoji od)
kontrole naprezanja provodnika& usled sopstene teine i
dodatnog tereta G snega& leda i inja& kao i sila zatezanja&
vetra i slino.
provere sigurnosne visine& tj" naznaenog dozvoljenog
razmaka od provodnika do zemlje ili objekta na zemlji. razmaka od provodnika do zemlje ili objekta na zemlji.
provere duine provodnika u rasponu /kritian raspon i
kritina temperatura0.
provere potrebnog rastojanja provodnika na stubu&
me$usobno i prema zatitnom uetu.
provera stuba s obzirom na sile tereta /provodnik& dodatni
teret0& naprezanja na savijanje i izvijanje& te provera
stabilnosti stuba i provera nosivosti tla.
provere izolatora"
!7
(a)lov#ki vodovi
Kabl je vrsta voda sa vie me$usobno izolovani% provodnika sa
zatitom od pogoranja elektrine funkcije pri radu& kao i pri polaganju
u kablovske vodove& kablovske kanale ili vodu"
#nergetske kablovske vodove razlikujemo prema naponu i snazi koju
provode" @anas se u svetu kablovi izra$uju za naznaene napone i
preko 1,, kV"
Kablovski vodovi i mree se upotrebljavaju na mestima gde je Kablovski vodovi i mree se upotrebljavaju na mestima gde je
nemogu*a ili nepodesna izvedba vazduni% vodova" To su prvenstveno
gradske mree i industrijske mree i instalacije" ;apajanje ostrva
elektrinom energijom moe se izvesti samo pomo*u podmorskog
kabla"
8rednost kablovski% vodova je u tome to su pogonski sigurniji i malo
su izloeni kvarovima jer su ukopani u zemlju& tako da na nji% ne utiu
oluje& gromovi& led i dr"
;edostatak im je visoka cena& kao i teko pronalaenje i otklanjanje
kvara"
!-
(a)lov#ki vodovi
Kao izolacija provodnika naje*e se koristi papir& tekstili
/pamuk& svila& platno juta0& lakovi /silikonski0& elastomeri ili
gume /na bazi prirodnog ili vetakog kauuka0&
termoplastika /8VH& polietilen& najlon& teflon itd"
Slojevi za zatitu provodnika i izolacije od vlage& me%aniki%&
toplotni% i %emijski% uticaja& izra$uju se od metala& guma& toplotni% i %emijski% uticaja& izra$uju se od metala& guma&
termoplastika& impregnirani% tekstila itd"
@a bi se spreilo prodiranje vlage u kabl i curenje kablovske
mase& krajevi kabla imaju specijalne zavretke& tzv" kablovske
glave "
<ontaa kablovski% glava je delikatan posao koji treba da
obavlja struno i izvebano osoblje" 'a spajanje kabla koriste
se spojnice & koje su prave od olova ili livenog gvo$a"
Kablovske spojnice su slaba mesta na kablu& ako nisu
izvedene kvalitetno& zbog ega i% treba izbegavati gde god je
to mogu*e"
!?
(a)lov#ki vodovi
Slika 5=7 #kranizovani kabl ;8'O +(=2& !,4(1 kV
+0 2l=provodnik. !0 ekran ile. (0 izolacija ile. 50 ekran izolacije.
10 osnovni omota. 30 impregnirani papir ili 8VH=trake. 70 impregniran
papir. -0 impregnirana juta. ?0 eline trake. +,0 impregnirana juta
(,
10
9 8
7
6 5 4 3
2
1
(a)lov#ki vodovi
(+
Slika - Kablovske glave i spojnica
Razvodna $o#to!en!a
Razvodna postrojenja slue za razvo$enje elektrine
energije"
Razvodna postrojenja u elektroenergetskom sistemu
nalaze se na mestima spajanja vodova u prenosnoj i u
distributivnoj mrei i u okviru elektrana" distributivnoj mrei i u okviru elektrana"
2ko razvodno postrojenje sadri transformatore naziva
se transformatorska stanica "
Razvodna postrojenja se sastoje od provodnika
elektrine struje& izolatora& ure$aja za prekidanje i
uspostavljanje strujnog kola& merni%& zatitni%&
upravljaki%& signalni% i drugi% pomo*ni% ure$aja"
(!
Razvodna $o#to!en!a
Slika ? Transformatorska stanica na otvorenom prostoru
((
Razvodna $o#to!en!a
Provodni+i slue za vo$enje elektrine struje izme$u ostali%
elelmenata postrojenja" Razlikuju se goli provodnici& u obliku goli%
metalni% uadi& pljosnati% ili okrugli% profila& izolovani provodnici i
kablovi" 8osebna vrsta provodnika u razvodnim postrojenjima su
sabirni+e"
zolatori slue za odvajanje delova pod naponom od uzemljeni%
delova postrojenja" stovremeno slue i kao nosai goli% provodnika" delova postrojenja" stovremeno slue i kao nosai goli% provodnika"
8rave se od porcelana& stakla i vetaki% masa"
,asklopni aparati se upotrebljavaju za ukljuivanje i iskljuivnje
generatora& transformatora i dalekovoda u normalnim prilikama i
prilikom kvarova /prekidai0& kao i za sigurno odvajanje delova pod
naponom od ostali% delova postrojenja /rastavljai0"
-sigurai se koriste za prekidanje struja kratkog spoja"
Merni transformatori slue za svo$enje veliki% struja i napona na
manje& bezopasne iznose& u cilju omogu*avanja merenja struje&
napona& snage i energije& kao i prikljuka zatitni% ure$aja"
(5
Razvodna $o#to!en!a
-dvodni+i prenapona upotrebljavaju se za zatitu
postrojenja od opasni% atmosferski% prenapona do
koji% dolazi usled udara groma u dalekovode ili u
postrojenje"
'a automatiza+i"u upravl"an"a razvodnim postrojenjem 'a automatiza+i"u upravl"an"a razvodnim postrojenjem
u modernim uslovima se koriste odgovaraju*i SH2@2
sistemi& sa daljinskim upravljanjem preko RT6 jedinica
/remote terminal unit0"
;a slede*em slajdu na primeru upro*ene eme
razvodnog postrojenja G jedne TS sa dva transformatora
& prikazani su samo energetski transformatori i
rasklopna oprema0"
(1
Razvodna $o#to!en!a
(3
Slika +, 8rimer upro*ene eme razvodnog postrojenja
Sa)irni*e
Sabirnice povezuju vodove kojima se dovodi elektrina
energija sa vodovima kojima se dalje odvodi& pa su& prema
tome& od najve*e vanosti za normalan pogon razvodnog
postrojenja"
<ogu biti napravljene od golog /neizolovanog0 provodnika
obliku ueta& pljosnate ine& ili okruglog oblika& a mogu biti i obliku ueta& pljosnate ine& ili okruglog oblika& a mogu biti i
izolovane"
<aterijal provodnika je bakar ili aluminijum"
Kriterijumi za izbor poprenog preseka sabirnice su)
termika naprezanja s obzirom na maksimalnu struju u
normalnom pogonu& kao i s obzirom na velike struje za
vreme trajanja kratkog spoja.
me%anika naprezanja zbog elektrodinamiki% sila"
;aprezanje na savijanje mora biti manje od dozvoljenog"
(7
Sa)irni*e
6 postrojenjima u kojima postoji potreba za sabirnicama&
primenjuju se razni sistemi sabirnica& iji izbor zavisi od broja
odvoda i stepena elastinosti i sigurnosti napajanja
potroaa"
8ostoje odvodi prema potoaima i mernim poljima"
Kod manipulacija u razvodnim postrojenjima& veoma je vano Kod manipulacija u razvodnim postrojenjima& veoma je vano
obratiti panju na redosled ukljuivanja rastavljaa i prekidaa
u odvodu" ;aime& kod ukljuivanja se prvo ukljue rastavljai&
dok se kod iskljuivanja prvo iskljue prekidai"
.ednostruke sabirni+e se koriste u postojenjima sa malo
odvoda" 6 ovom sluaju& svaki rad /i*enje& izmena sumljivi%
izolatora& pregled spojeva i sl"0 i svaki kvar na sabirnicama
za%teva obustavu rada celog razvodnog postrojenja& pa svi
odvodi ostaju bez napona& a potroai prikljueni na razvodno
postrojenje bez energije"
(-
Sa)irni*e
(?

Slika +! 6pro*en prikaz prikljuenja vodova na
jednostruke i dvostruke sabirnice
Sa)irni*e
;i radovi /godinja revizija traje nekoliko sati0& a ni kvarovi
na sabirnicama nisu tako esti da bi iskljuivali upotrebu
jednostruki% sabirnica"
To pogotovo vredi ako na sabirnice nisu prikljueni vrlo
osetljivi potroa*i& kojima bi prekid isporuke elektrine
energije znaio veliku tetu ili bi to moglo izazvati nesre*u" energije znaio veliku tetu ili bi to moglo izazvati nesre*u"
Dvostruke sabirni+e pove*avaju elastinost i sigurnost u
pogonu i omogu*uju i*enje i popravku jedni% sabirnica& a
da potroai ne ostanu bez energije" Svaki odvod se moe
prikljuiti bilo na jedne& bilo na druge sabirnice& pa su zato
potrebna dva rastavljaa" <ogu se primeniti i po dve
sklopke po odvodu /ameriki sistem0& to predstavlja skuplje
ali sigurnije reenje"
5,
Sa)irni*e
zgradnjom pomo'nih sabirni+a u postrojenju s
jednostrukim sabrinicama omogu*eno je
ukljuivanje rezervnog prekidaa u bilo koji
odvod jednostavnim ukljuivanjem odvod jednostavnim ukljuivanjem
odgovaraju*eg rastavljaa"
6 odnosu na jednostruke i dvostruke
sabirnice& ovo je srednje reenje po te%nikim
i ekonomskim kriterijima"
5+
Ra#klo$ni a$arati
6 strujnim kolima razvodnog postrojenja& osim normalne struje
/trajne struje optere*enja0& moe do*i i do pojave prekomereni%
struja) struje preoptere*enja& struje ukljuenja& ili struje kvara" 6
zavisnosti od prekidne mo*i& sklopne aparate delimo na)
,astavl"ae koji slue za vidjivo odvajanje pojedin% aparata ili
delova postrojenja od delova pod naponom" delova postrojenja od delova pod naponom"
Ovo je potrebno da bi se moglo vriti i*enje& ispitivanje ili
popravka delova postrojenja bez opasnosti da ti delovi do$u pod
napon"
Rastavljai nisu u stanju da prekidaju strujno kolo pod
optere*enjem"
'a napone do (1kV& rastavljai se pokre*u runo preko izolovane
poluge ili preko sistema poluga& dok se preko navedenog napona
pokre*u komprimovanim vazdu%om ili elektromotorom"
Osnovne karakteristike za izbor su im naznaeni napon i
naznaena struja"
5!
Ra#klo$ni a$arati
Prekidae koji slue za ukljuivanje i iskljuivanje generatora&
transformatora i vodova pod optere*enjem& kao i za prekidanje
strujnog kola u sluaju pojave kratkog spoja"
'bog pojave luka kod prekidanja elektrine struje& kontakti
prekidaa su pri tome izloeni vrlo jakom termikom naprezanju"
'a istu vrednost struje& lake je prekidati naizmeninu struju& jer 'a istu vrednost struje& lake je prekidati naizmeninu struju& jer
se& usled prolaska struje kroz nulu& luk u jednom momentu gasi"
Spreavanje ponovnog paljenja luka i na taj nain brzo
prekidanje struja kratkog spoja postie se)
pove*anjem duine puta elektrinog luka istovremenim
prekidanjem na vie mesta.
intenzivnim vetakim %la$enjem.
oduvavanjem polarizovani% estica izme$u elektroda i
dovo$enjem sveeg medija.
vrlo brzim razmicanjem kontakata"
5(
Ra#klo$ni a$arati
8rema mediju u kojem se vri gaanje luka& razlikuju se
uljni& SI
3
i vakumski prekidai"
'avisno od veliine napona& ukljuenje i iskljuenje se
vri runo& motornim pogonom i komprimovanim
vazdu%om" vazdu%om"
Jlavne karakteristike prekidaa su) naznaeni napon&
naznaena struja i naznaena rasklopna snaga& P
ras
"
55
Ra#klo$ni a$arati
,astavne sklopke predstavljaju prelazno reenje
izme$u rastavljaa i prekidaa"
6potrebljavaju se na mestima gde je potrebno
ukljuivati i iskljuivati naznaenu struju ukljuivati i iskljuivati naznaenu struju
optere*enja& ili ak struje kvara& ako je snaga
kratkog spoja na mestu ugradnje dovoljno mala"
Obini rastavljai to nisu u stanju da urade& a
ugradnja& normalno skupog prekidaa& nije
ekonomski opravdana"
51
O#i"rai
Osigurai slue za prekidanje strujnog kola kod pojave veliki%
struja kratkog spoja u cilju zatite vodova i aparata"
Ceftini su i efikasniji su od prekidaa"
Slino instalacionom osigurau sa topljivim ulokom&
visokonaponski osigura je izra$en u obliku porcelanske cevi
u kojoj se nalazi topljiva ica privr*ena za metalne kape" u kojoj se nalazi topljiva ica privr*ena za metalne kape"
Kica je izvedena u obliku spirale kako bi se pove*ao put
elektrinom luku"
6nutranjost cevi je ispunjena kvarcnim peskom"
8roizvode se za napone do (1kV& jer te%noloki nije reeno
gaenje luka u pesku za ve*e napone"
8rednost osiguraa je u nji%ovom brzom delovanju G
prekidaju struju kratkog spoja pri samoj njenoj pojavi tako da
se ona ne moe razviti do punog iznosa
53
O#i"rai
8rema brzini delovanja& razlikuju se brzi i tromi
osigurai"
Kod veliki% struja kratkog spoja tromi osigura
pregoreva znatno sporije"
Ovakva karakteristitka je potrebna kod zatite Ovakva karakteristitka je potrebna kod zatite
potroaa kod koji% se kratkotrajno pojavljuju
ve*e struje od naznaeni% /npr" kod ukljuenja
asin%roni% motora0& pri emu je nepoeljno
pregorevanje osiguraa"
;edostatak osiguraa je u tome to je nepraktian
jer se posle upotrebe mora zameniti"
57
9iteratura
<" <ilankovi*& @" 8eri*& " Vlaji*=;aumovska&
/-snovi elektroenergetike0& Visoka kola
elektrote%nike i raunarstva strukovni% studija&
:eograd& !,+(" :eograd& !,+("
5-