II deo Pregled sociolokih teorija

Savremene
socioloke
teorije
BIHEJVIORISTIKE TEORIJE
Kao teorijsko-metodoloki pravac zaet je u
psihologiji.
Franklin Gidings zasnovao pluralistiku
bihevioristiku socioloku teoriju.
Za Gidingsa, svi oblici udruivanja ivih bia su
proizvod kolektivnog ili pluralistikog naina borbe za
opstanak.
ovek, za razliku od ivotinje, kada ustanovi granice
do kojih moe okolinu da prilagoava sebi, poinje
da prilagoava sebe okolini
BIHEJVIORISTIKE TEORIJE
Iz meusobne stimulacije i govorne
komunikacije formira se svest vrste
Prema Gidingsu, ovekovo ponaanje
odreuju dve okolnosti:
Podsticaji, tj stanja ili zbivanja koja direktno
izazivaju odreeno ponaanje
Slinost ili razliitost reagovanja ljudi na
podsticaje
BIHEJVIORISTIKE TEORIJE
Prema Gidingsu, stimulansi 4 osnovne
klase:
1. Ideomotorne direktno podstiu motorni sistem
2. Ideoemocionalne uglavnom budi emocionalne
reakcije
3. Dogmatsko-emocionalne obraaju se
emocijama i uverenjima
4. Kritiko-intelektualne usmereni ka viim
intelektualnim procesima

BIHEJVIORISTIKE TEORIJE
Analizirajui meusobnu povezanost drutvene
svesti i oblika i stepena drutvene kontrole, Gidings
je definisao osam razliitih tipova racionalnog
ponaanja:
1. Saoseajni tip predstavlja homogenu krvnosrodniku
zajednicu gde je saoseanje glavna drutvena veza
2. Kongenijalni tip drutvo koje se sastoji od onih koji se
privlae slinou prirode ili srodnou ideja
3. Apobracioni tip zajednica raznovrsnih, esto delinkvetnih
elemenata, koje privlai i povezuje ansa za brim
bogaenjem
4. Despotski tip drutvo koje se zasniva na despotskoj sili i
poslunosti iz straha

5. Autoritativni tip drutvo u kome se samovolja
identifikuje sa religijom ili tradicijom, a
potovanje vlasti je jedna drutvena veza
6. Zavereniki tip drutvo u kome su intrige i
zavere jedina drutvena veza
7. Kontraktualni tip drutvo zasnovano na
konvenciji ili ugovoru
8. Idealistiki drutveni tip zajednica zasnovana
na razumevanju, poverenju, vernosti i altruizmu

BIHEJVIORISTIKE TEORIJE
Dord Herbert Mid (1863-1931), u delu Duh,
ja i drutvo zaeo simboliko
interakcionalistiku teorijuponaanja oveka
Po njemu, ovek se od biolokog razvija u
drutveno bie stalnim interakcijama sa
drugim ljudima, kroz razvoj svesti o sebi,
pomou simbola od kojih su najvaniji
sadrani u jeziku
BIHEJVIORISTIKE TEORIJE
Prema Midu, proces usvajanja stavova
drugih o sopstvenim postupcima
(preuzimanje uloge drugog) ima odluujui
znaaj za socijalizaciju oveka i njegovo
drutveno ponaanje
Drutvo odnosno organizovana zajednica
koja mu daje unutranje jedinstvo se moe
nazvati uopteni drugi
BIHEJVIORISTIKE TEORIJE
Prema Herbertu Blumeru, simboliki
interakcionalizam poiva na tri premise:
1. Ljudi deluju na osnovu znaenja koja daju
predmetima i dogaajima
2. Znaenja nastaju u procesu interakcije
3. Znaenja su rezultat interpretativnih postupaka
pojedinaca unutar interakcijskog konteksta
BIHEJVIORISTIKE TEORIJE
Blumer prihvata da je ponaanje pojedinaca
u odreenoj meri struktuirano i rutinizirano,
ali uvek postoji prostor za ljudsku inicijativu i
kreativnost
Isak Tomas (1863-1947) i Florijan Znanjecki
(1882-1952) poli su od toga da drutvo i
kultura utiu na pojedince, a da isto tako
pojedinci utiu na drutvo i kulturu
BIHEJVIORISTIKE TEORIJE
Prema Tomasu i Znanjeckom, drutveno
ponaanje ljudi je proizvod interakcije
individue i drutva, odnosno interakcija
stavova pojedinaca i drutvenih vrednosti
Stav, prema Tomasu i Znanjeckom, jeste
proces u svesti pojedinca koji odreuje
njegovo stvarno ili mogue ponaanje u
drutvenom svetu
BIHEJVIORISTIKE TEORIJE
Prema Tomasu, celokupno ljudsko
ponaanje izvire iz etiri osnovne elje:
1. elja za novim iskustvom
2. elja za saoseanjem
3. elja za priznanjem i
4. elja za sigurnou
BIHEJVIORISTIKE TEORIJE
Prema Tomasu, ovek kao svesno bie
definisanjem situacije, modifikuje i
kontrolie svoje primarne elje, jer se to
definisanje organizuje u sheme ili pravila
akcijekoja odreuju pravac interesovanja
pojedinaca ili grupe prema izvesnim
vrednostima grupe i ignorisanja drugih
BIHEJVIORISTIKE TEORIJE
Najpotpuniju bihejvioristiku teoriji razvili Rajt Mils i
Gert Hans; oni su u zajednikom delu Karakter i
drutvena struktura: Psihologija drutvenih
institucija stvorili posebnu teoriju motivacije
Mils i Hans, pod motivacijom, podrazumevaju takvo
ponaanje koje uspostavlja ravnoteu u oveku u
trima ravnima:
1. Fizioloko-hemijskoj na osnovu primarnih organskih
procesa
2. Emocionalnoj psiholoki procesi na mentalnom planu; i
3. Drutvenoj preko drutvenih uloga koje su osnovni
element drutvene strukture
BIHEJVIORISTIKE TEORIJE
Elementi drutvene strukture prema Milsu i
Hansu:
1. Drutvene uloge
2. Institucije
3. Institucionalni poreci
4. Sfere drutvenog delovanja
BIHEJVIORISTIKE TEORIJE
Prema Milsu i Hansu, razlikuju se 5
institucionalnih poredaka:
1. Srodniki poredak
2. Ekonomski poredak
3. Politiki poredak
4. Vojniki poredak
5. Religiozni poredak
BIHEJVIORISTIKE TEORIJE
Postoje 4 sfere drutvenog delanja:
1. Simboli
2. Tehnologija
3. Statusna sfera i
4. Vaspitna sfera
Prema Milsu i Hansu, simboli obuhvataju
raznovrsne znake, ambleme, ceremonije,
naine govora i slino, koji podraavaju
odreene institucionalne poretke
BIHEJVIORISTIKE TEORIJE
Rajt i Mils posebnu vanost pridavali
statusnoj sferi
Razlikuju 4 glavna elementa drutvene
stratifikacije:
1. zanimanje,
2. klasna pripadnost,
3. status i
4. mo
BIHEJVIORISTIKE TEORIJE
Bihejvioristike socioloke teorije dale su
veliki doprinos razumevanju ljudskog
ponaanja
Ipak, ove teorije gube iz vida globalne
drutvene sisteme i strukture, koje
uslovljavaju sadraj i karakter razliitih
drutvenih stanja i zbivanja, koja kao
podsticaji utiu na drutveno ponaanje
pojedinaca i grupa
FUNKCIONALISTIKE TEORIJE
Pojavio se veoma rano, ve sa Kontom, Spenserom
i Emilom Dirkemom
Strukturalni funkcionalizam polazi se od drutva
kao celine
Zaetnici strukturalnog funkcionalizma su Bronislav
Malinovski (1898-1967) i Retklif Braun (1881-1953)
Poli su od pretpostavke da se svako drutvo,
primitivno ili moderno, mora tretirati kao zatvoren,
relativno samodovoljan sistem, iji svi delovi skladno
funkcioniu, kako bi odrali sistem u ivotu
FUNKCIONALISTIKE TEORIJE
Nastanak i funkcionisanje drutvenog sitema i
kulture Malinovski je tumaio polazei od potreba i
interesa pojedinaca i naina njihovog zadovoljenja
Drutvo je, za Malinovskog, sloen sistem
meusobno zavisnih objekata, aktivnosti i
ponaanja,koji se oko vanih i vitalnih zadataka
organizuju u institucije,kakve su porodica, klan,
optina, pleme i organizovane ekonomske, politike,
pravne, vaspitne i dr. drutvene grupe
FUNKCIONALISTIKE TEORIJE
Braun je sve drutvene i kulturne tvorevine
objanjavao na drutvenim, a ne na
individualnim iniocima
Prema Braunu, kultura i njene pojedine
ustanove se mogu razumeti samo s obzirom
na ulogu koju imaju u drutvenoj strukturi

FUNKCIONALISTIKE TEORIJE
Talkot Parsons (1902-1972) je zasnovao celovit
strukturalno-funkcionalistiki socioloki sistem; dela
Struktura drutvene akcije i Drutveni sistem
Parsons ljudsko drutvo je kolektivno
organizovano stanovnitvo koje naokupu dri
jedinstven sistem institucionalizovanih vrednosti i
normi
Parsons smatra da je individualno delanje polazna
teorijska kategorija za objanjenje drutva i
drutvene strukture
FUNKCIONALISTIKE TEORIJE
Parsons elementi iz kojih je sastavljeno
individualno delanje su:
1. Akter
2. Cilj
3. Situacija
4. Normativna orijentacija

FUNKCIONALISTIKE TEORIJE
Prema Parsonsu, elementi strukture
socijalne akcije su:
1. Bioloki organizam
2. Linost pojedinca
3. Drutveni sistem
4. Kulturni sistem
FUNKCIONALISTIKE TEORIJE
Parsons etiri podsistema koji oblikuju drutvo:
1. Kulturni poredak kojim se postie duhovno jedinstvo
drutva
2. Pravni poredak kojim se obezbeuje integracija drutva
3. Politiki poredak motivie pojedince na ostvarenje
zajednikog cilja drutva
4. Privredni poredak obezbeuje adaptaciju drutvenog
sistema prema prirodi i drugim okruujuim drutvenim
sistema




FUNKCIONALISTIKE TEORIJE
Konstituitivni elementi drutvenog sistema,
prema Parsonsu:
Uloga
Kolektivitet
Norma i
vrednost
FUNKCIONALISTIKE TEORIJE
Prema Parsonsu, najvaniju ulogu u drutvenom
sistemu imaju kulturne i moralne vrednosti
Parsons uloga je najelementarnija jedinica drutva
Drutvene promene, prema Parsonsu, mogu imati
karakter procesa koji vode uravnoteenju
drutvenog sistema i procesa koji dovode do
strukturalne promene
NEOFUNKCIONALISTIKE TEORIJE
Najstaju u tenji da se prevazie preterana
statinost Parsonsove teorije drutva
Zaetnik je Robert Merton
Smatra da su opti teorijski sistemi
nedelotvorni
Merton se zalae na zasnivanje tzv teorije
srednjeg obima,koja bi stajala izmeu radne
hipoteze i opte teorije
NEOFUNKCIONALISTIKE TEORIJE
Parsonsovom principu univerzalne
funkcionalnosti, Merton suprotstavlja princip
disfunkcionalnosti, odnosno smatra da svi
delovi sistema ne samo da ne moraju vriti
neku pozitivnu funkciju, nego mogu biti i
disfunkcionalni
Merton - Latentne funkcije drutva funkcije
ija dejstva, a posebno rezultate, akteri nisu
oekivali
NEOFUNKCIONALISTIKE TEORIJE
Merton princip alternativnih vrednosnih
orijentacija stvaranje potkulture i okviru
vladajueg sistema kulture
Luis Kozer nastoji da utvrdi funkcije konflikta
u drutvenom sistemu
Prema Kozeru, sukobi izviru iz nejednake
raspodele retkih vrednosti i dobara, meu
kojima se istiu: status, dohodak i mo

NEOFUNKCIONALISTIKE TEORIJE
Za Kozera, drutveni sukob je borba oko
vrednosti i polaganja prava na retke
poloaje, sredstva i mo u kojoj su ciljevi
protivnika da neutraliu, onesposobe ili
unite svoje rivale
Sukobi ne moraju uvek da budu
disfunkcionalni za drutvene odnose; funkcija
odnosno disfunkcija sukoba zavisi od
predmeta spora
NEOFUNKCIONALISTIKE TEORIJE
Prema Kozeru, u demokratskim i otvorenim
drutvima sa elastinim strukturama, koje
doputaju da se sukobi javljaju i artikuliu,
opasnosti od potpunog sloma drutvenog
sistema su malo verovatne
NEOFUNKCIONALISTIKE TEORIJE
Ralf Darendorf njegov model polazi od
sledeih premisa:
1. Svako drutvo je stalno podvrgnuto promeni
2. Svako drutvo pokazuje stalnu prisutnost
sukoba
3. Svaki element drutva doprinosi njegovoj
promeni i dezintegraciji
4. Svako drutvo poiva na prisili, prinudnom
potinjavanju jednih lanova od strane drugih
NEOFUNKCIONALISTIKE TEORIJE
Darendorf smatra da su drutveni sukobi
konstitutivni delovi drutvenog ivota i
stvarnosti; uzroke vidi u nejednakoj raspodeli
vlasti svako sukobljavanje pretpostavlja
dovoenje u pitanje legitimnosti vlasti
Drutveni sukobi nisu direktni izvor promena
PSIHOLOKO-SPIRITUALISTIKE
TEORIJE
Nastaju kao radikalna kritika pozitivizma u
sociologiji
Pitirim Sorokin (1889-1968) je najznaajniji
predstavnih ovih teorija
Sorokin celokupnu stvarnost deli na tri dela:
Neorgansku
Organsku i
Sociokulturnu
PSIHOLOKO-SPIRITUALISTIKE
TEORIJE
U drutvenoj stvarnosti, Sorokin razlikuje tri
osnovna dela:
Duhovni sadraji
Materijalni prenosioci znaenja i
Ljudi
PSIHOLOKO-SPIRITUALISTIKE
TEORIJE
U osnovi svih sociokulturnih sistema nalaze
se tri supersistema:
Ideatistiki stvarnost se shvata kao nadulna i
vena
Senzualistiki stvarnost se shvata kao ulna; i
Idealistiki sinteza prethodna dva
Ovi supersistemi veito traju i ciklino se
smenjuju


PSIHOLOKO-SPIRITUALISTIKE
TEORIJE
or Gurovi osnovna kategorija koju
prouava je totalni socijalni fenomen; pojmu
totalnosti daje strukturalno znaenje
Prema Guroviu, socijalni fenomeni su
viedimenzionalni, satkani iz vie slojeva
PSIHOLOKO-SPIRITUALISTIKE
TEORIJE
Prema Guroviu, struktura svake pojave obuhvata
10 slojeva:
1. Morfoloku i ekoloku povrinu
2. Organizovanu aparaturu
3. Drutvene modele
4. Ustanovljena kolektivna ponaanja
5. Spletove drutvenih uloga
6. Kolektivne stavove
7. Drutvene simbole
8. Novatorska i stvaralaka kolektivna ponaanja
9. Kolektivne ideje i vrednosti
10. Kolektivna drutvena stanja i psihike aktivnosti

PSIHOLOKO-SPIRITUALISTIKE
TEORIJE
Prema Guroviu, spontani oblici drutvenosti
su najelementarniji sastavni delovi stvarnosti
koji se ne mogu dalje ralanjavati
Gurovi razlikuje tri vrste realnih kolektivnih
zajednica:
Posebne drutvene grupe
Drutvene klase i
Globalna drutva
PSIHOLOKO-SPIRITUALISTIKE
TEORIJE
Gurovi smatra klase najznaajnijim oblicima
drutvenog grupisanja
Globalna drutva su, za Gurovia, pravno i
drutveno suverene i struktuirane istorijske
zajednice

PSIHOLOKO-SPIRITUALISTIKE
TEORIJE
Prema Guroviu, istorijska drutva se dele na:
1. Harizmatske teokratije
2. Patrijarhalna drutva
3. Feudalna drutva
4. Globalna drutva
5. Drutva sa poetnom fazom kapitalizma
6. Demokratsko-liberalna drutva
7. Drutva sa dirigovanom ekonomijom
8. Faistika drutva
9. Planski rukuvoena drutva po naelima kolektivistikog etatizma
10. Planski rukovoena drutva po naelima pluralistikog
kolektivizma
KRITIKE TEORIJE DRUTVA
Maks Horkhajmer (1895-1973) je osniva
frankfurtskog kruga i jedan od glavnih utemeljivaa
kritike teorije
Horkhajmer smatra da kao jedinstvo teorije i prakse,
kritika teorija treba da bude intelektualna strana
istorijskog procesa emancipacije proleterijata
Kritika inteligencija treba da nastupa sa sveu
proleterijata, tj u ime opteoveanskih interesa
KRITIKE TEORIJE DRUTVA
Horkhajmer, kao i Marks, kritiku graanskog drutva
temelji na kritici politike ekonomije i privatne svojine
Smatra da je faizam legitimni naslednik liberalizma
On otro kritikuje i etatistiki socijalizam
Posle II svetskog rata, vie se bavi filozofskom
kritikom uma
Horkhajmer sve vie naputa marksizam i okree se
openhauerovoj filozofiji metafizikog pesimizma
KRITIKE TEORIJE DRUTVA
Jedan od utemeljivaa kritike teorije drutva je bio
Herbert Markuze (1898-1979)
Markuze se uglavnom oslanjao na Hegelovo i
Marksovo uenje, kao i na saznanja Fjordove
psihoanalize
Markuze smatra da je cela ljudska civilizacija
zasnovana na neslobodi i nesrei oveka;
pokoravajui prirodu pomou rada, ovek je otuio
od sebe svoju pravu ljudsku prirodu i naneo sebi
neizleivu ranu
KRITIKE TEORIJE DRUTVA
ovek je u savremenom industrijskom
drutvu uspostavio gotovo potpuno
gospodarenje nad prirodom, ali je
istovremeno, smatra Markuze, porobio i sebe
i drutvo
Ljudi savremene civilizacije su posredstvom
potreba izmanipulisani i nisu toga svesni
Savremeno drutvo simbol neslobode,
totalitarne dominacije i prinude

KRITIKE TEORIJE DRUTVA
Prema Markuzeu, u savremenom
industrijskom drutvu je zagospodarila
ugodna, uhodana, razumna demokratska
nesloboda
Savremena civilizacija je unitila unutranju
dimenziju ljudskog duha
Deerotizacija oveka i njegove okoline
dovela je do irenja seksualnih sloboda
KRITIKE TEORIJE DRUTVA
Tehnoloki progres, prema Markuzeu, izaziva
promene u mentalnoj strukturi koje unitavaju
autonomiju linosti kao polotikog i ekonomskog
subjekta
Osloboenje oveka od otuenja, dominacije i
prinude, mogue je, po miljenju Markuzea,
radikalnom revolucijom
Revolucija treba da pomogne da se potisnu stare
potrebe i razviju istinske ljudske potrebe: za mirom,
slobodom, smirenou, lepotom, solidarnou i
sreom
KRITIKE TEORIJE DRUTVA
Od sredine 60tih, Markuze naputa teze o
imanentnom ugnjetakom karakteru
savremene nauke i tehnike;
Smatra da se bez revolucionisanja radnike
klase, kapitalizam ne moe dovesti u pitanje;
vana i borba naroda treeg sveta
Inteligencija svojom kritikom delatnou
treba da odgaja i prosveuje mase u duhu
slobode i novih autentinih ljudskih potreba
KRITIKE TEORIJE DRUTVA
Erih From (1900-1980)
Centar istraivanja egzistencija oveka u
savremenom drutvu
On je svoja istraivanja usmerio na
psiholoke aspekte ovekove egzistencije
From je smatrao da postoji ljudska priroda
koja karakterie oveka kao ljudsku vrstu
KRITIKE TEORIJE DRUTVA
ovek je, za Froma, istorijsko bie iju sutinu ine
socijalno psiholoke potrebe nastale iz
protivnrenosti njegove egzistencijalne situacije
Osnovne potrebe koje konstituiu ovekovu prirodu
su:
1. Potreba za udruivanjem
2. Potreba za stvaranjem
3. Potreba za ukorenjenjem u rodu
4. Potreba za sticanjem sopstvenog identiteta
5. Potreba za okvirom orijentacije i verovanja
KRITIKE TEORIJE DRUTVA
Potreba za udruivanjem poto je otrgnut od
prirode, ovek ima potrebu za pripadnou odnosno
udruivanjem, jer od toga zavisi njegov opstanak i
mentalno zdravlje
Potreba za stvaranjem ovek je obdaren
samosveu, razumom i imaginacijom i ne moe da
se zadovoji pasivnom ulogom kreature ve
stvaralatvom tei da prevazie svoju pasivnu
egzistencijalnu situaciju

KRITIKE TEORIJE DRUTVA
Potreba za ukorenjenjem u rodu nastaje
zbog odvajanja od prirode, zbog gubljenja
prirodnog doma; ovek tako mora traiti nove
korene u vezanosti za oca i majku, rasu
narod, dravu i ljudski rod
Potreba za sticanjem sopstvenog identiteta
kao bie obdareno sveu i razumom, ovek
ima unutrau potrebu da stvori pojam o sebi
i da osea i kae ja sam ja

KRITIKE TEORIJE DRUTVA
Potreba za okvirom orijentacije i verovanja
s obzirom da poseduje razum i susree se sa
mnotvom nepoznatih pojava i problema,
namee mu se potreba za intelektualnom
orijentacijom u svetu. To je potreba da veruje
u neto, ali i da moe da pomou razuma
objektivno shvati svet, prirodu samog sebe i
druge ljude
KRITIKE TEORIJE DRUTVA
Prema Fromu, ovek mora da zadovolji
svaku od pet navedenih potreba da bi bio
mentalno zdrav, ba kao to mora da
zadovolji svoje bioloke potrebe da bi fiziki
opstao
Po Fromu, strukturu drutva ine tehnika,
tehnologija, svojina, specifina organizacija i
odgovarajua kultura
KRITIKE TEORIJE DRUTVA
Prema Fromu, drutveni karakter nije prost zbir
individualnih karakternih osobina ljudi date kulture
ve sutina karakterne strukture koja je zajednika
veini lanova iste kulture, suprotno individualnom
karakteru po kome se ljudi razlikuju jedan od drugog
iako priradaju istoj kulturi
Zadatak drutvenog karaktera jeste da kanalie
ljudsku energiju u okviru datog drutva radi
neprekidnog funkcionisanja samog tog drutva
Glavna psihika agencija drutva je porodica
KRITIKE TEORIJE DRUTVA
Prema Fromu, postoji 5 osnovnih
neproduktivnih karakternih orijentacija ljudi
tokom istorijskog razvitka drutva. To su:
1. Orijentacija roba
2. Feudalna orijentacija
3. Orijentacija ka hordi
4. Trina orijentacija i
5. Perceptivna orijentacija


KRITIKE TEORIJE DRUTVA
Produktivnu orijentaciju, po Fromu,
karakterie sposobnost i spremnost oveka
da kreira nove situacije i da na taj nain
zadovoljava svoje ljudske potrebe i razvija
sebe kao celovito bie
Maina je zavladala ovekom, prema Fromu,
i unitila njegov rad i inteligenciju
ovekova nemo pred drutvenim silama
dovodi ga do bekstva od slobode
KRITIKE TEORIJE DRUTVA
Po Fromu, ovek e biti osloboen jedino
uspostavljanjem humanistikog socijalizma, tj.
humanizma primenjenog na industrijsko drutvo
Jirgen Habermas po njemu je potrebno izvriti
rekonstrukciju istorijskog materijalizma
Habermas je izdvojio etiri drutvene formacije:
1. Onu koja prethodi visokoj kulturi - pretklasna
2. Tradicionalnu robovlasnika i feudalna,
3. Kapitalistiku i
4. Postkapitalistiku savremena dravno socijalistika
drutva
KRITIKE TEORIJE DRUTVA
Princip postpoderne formacije budunosti
bie komunikativno delovanje
Na osnovu razlike u karakteru ljudskih
radnji, Habermas razlikuje etiri tipa
delanja:
1. Teoloko delanje
2. Delanje koje je regulisano normama
3. Dramaturko delanje i
4. Komunikativno delanje
KRITIKE TEORIJE DRUTVA
Habermas u svojoj teoriji drutva razlikuje:
Drutvenu okolinu (svet ivota) i
Drutveni sistem (privredni, politiki, pravnonormativni)
Po Habermasu, razvojem ljudskog drutva dolazi do
odvajanja sistema i sveta ivota; sutinu krize
savremenog drutva vidi u injenici tj. tendenciji da
se sistemi ire, da suavaju prostor oveka,
pokoravaju svet ivota

KRITIKE TEORIJE DRUTVA
Habermas posmatra progresivnu ulogu novih
drutvenih pokreta, koji mogu da pomognu u
irenju prostora slobodnom delovanju i
sporazumevanju ljudi

STRUKTURALISTIKE TEORIJE
Javlja se 60tih godina XX veka u Francuskoj
Utemeljiva strukturalistike filozofije je Miel
Fuko ono to nas proima i dri u vremenu
i prostoru jeste sistem
Objavjujui u svojoj filozofiji smrt oveka kao
objekta, Fuko na njegovo mesto stavlja
epistemu ona je jedinstveno znanje jedne
epohe koja se formira oko jedne centralne
ideje


STRUKTURALISTIKE TEORIJE
Utemeljiva strukturalistike teorije drutva je Klod
Levi Stros
Prema Strosu, drutvene nauke moraju da se
odreknu istraivanja pojavnog i da se okrenu
skrivenom, podsvesnom koje uslovljava ponaanje
oveka i sve objektivno postojee odnose i institucije
u drutvu
Pri opaanju drutvene strukture, prema Strosu,
potrebno je sagledati odnose sinhronije i dijahronije,
kao i odnose opozicije i korelacije
STRUKTURALISTIKE TEORIJE
Strukturalistike teorije poriu ulogu subjekta
u drutvenom ivotu
FENOMENOLOKE TEORIJE
Zaete su u Nemakoj u prvim decenijama XX veka,
kao reakcija na pozitivistiko shvatanje drutva
Prema fenomenolozima, pojedinci dolaze u dodir s
spoljanjim svetom pomou ula: vida, sluha, dodira,
mirisa i ukusa bez njih je nemogue bilo kakvo
saznanje o spoljanjem svetu
Pojedinci organizuju svoj svet u fenomene
klasifikuju svoja ulna iskustva u stvari za koje se
ini da imaju zajednike karakteristike

FENOMENOLOKE TEORIJE
Alfred uc ljudi su razvili tipifikaciju
koncepte koje pripisuju klasama stvari koje
iskustveno doivljavaju
Prema ucu, ljudi izmeu sebe stvaraju
iluzije da u drutvu postoji stabilnost i red,
dok u stvarnosti postoji gomila doivljaja koji
nemaju jasan oblik niti jasnu formu

FENOMENOLOKE TEORIJE
Poseban pravac fenomenoloke kole
etnometodologija osniva Harold
Garfinkel
Bavi se prouavanjem metoda kojima se
obini ljudi slue u svojim svakodnevnim
aktivnostima da bi interpretirali ili objanjavali
drutvenu stvarnost
FENOMENOLOKE TEORIJE
Kljunu ulogu u konstituisanju stvarnosti, prema
Garfinkelu, ima indeksiranost svi sudovi o bilo
kojem predmetu ili aktivnosti imaju komunikacijsku
vrednost samo u odnosu na konkretnu situaciju iz
koje su izvedeni
Prema Aronu Cikurelu, dve vrste pravila utiu na
oblikovanje drutvenog poretka u ponaanja ljudi:
Povrinska (javna) i
osnovna ili interpretativna (neiskazana pravila)

TEORIJE O INDUSTRIJSKOM I
POSTINDUSTRIJSKOM DRUTVU
Poetkom 60tih godina XX veka
Volt Rostov ponudio novu periodizaciju
istorije smatrao da industrijalizacija
neminovno dovodi do novog istorijskog tipa
drutva- drutva masovne potronje i
blagostanja
TEORIJE O INDUSTRIJSKOM I
POSTINDUSTRIJSKOM DRUTVU
Prema Rostovu, drutvo prolo kroz 5 etapa
razvoja:
Tradicionalno drutvo
Prelazno drutvo
Drutvo industrijskog uzleta
Kretanje ka zrelom industrijskom drutvu
Postindustrijsko drutvo masovne
proizvodnje

TEORIJE O INDUSTRIJSKOM I
POSTINDUSTRIJSKOM DRUTVU
Rejmon Aron smatra da su razvoj nauke i tehnike
postale univerzalne pojave savremene civilizacije
Najvanije karakteristike novog tipa drutva, koje se
zasniva na krupnoj porizvodnji su:
1. Odvojenost preduzea od porodice
2. Visokorazvijena tehnoloka podela rada
3. Usmerenost industrijskog preduzea iskljuivo na
akumulaciju kapitala
4. Dominacija racionalnog interesa u poslovanju preduzea
5. Velika koncentaracija radnika na radnom mestu
TEORIJE O INDUSTRIJSKOM I
POSTINDUSTRIJSKOM DRUTVU
Danijel Bel novo drutvo u nastajanju izrasta iz
novih intelektualnih tehnologija, informatike,
kibernetike i biotehnologije
Prema Belu, dominantno mesto u drutvu koje
nastaje zauzima inteligencija, stvaralaka elita
naunika i viih strunjaka, administratora i
organizatora
U prvi plan, prema Belu, izbijaju pojedinci i
korporacije (koje osim ekonomske funkcije
zadobijaju kljunu drutvenu ulogu)
TEORIJE O INDUSTRIJSKOM I
POSTINDUSTRIJSKOM DRUTVU
Prema Belu, u novom drutvu nastupa i kraj
ideologije
Alen Turen novo postindustrijsko ili programirano
drutvo predstavlja prelazak iz ere maina u eru
informatike u njemu znanje postaje osnovna
proizvodna snaga
Prema Turenu, izlazi se iz drutva eksploatacije, a
ulazi u drutvo alijenacije
Po Turenu, novi drutveni pokreti, koji se bore protiv
alijenacije se sastoje iz mladih i inteligencije,
posebno univerzitetskih radnika i studenata