10.

PITANJE
Retoricko(retorsko) pitanje(lat.interrogatio)
Oznacava posebnu upotrebu upitnih recenica,bez namere da stvarno oznace pitanje,na
njega se ne ocekuje odgovor.I te upitne recenice sluze kao izjavne recenice
naglasavajuci svojim upitnim odlikom odredjeni emocionalni stav(uzbudjenost)kod
pisca,koji pobudjuje I kod citaoca slicnu emociju ,moguce ga je potpuno zbuniti I
navesti da meganicki reaguje nametnutim odgovorom ili da potvrdi ono sto ne bi,ali
isto tako moze da utice na citaoca tako sto ce ga zamisliti,probuditi nekom stravom I
podstaci u njemu jaka osecanja,sto se cesce dogadja.Naime retoricko pitanje je
prividno pitanje a zapravo se radi o afektivno nabijenoj kategorickoj tvrdnji koja se
postavlja kao pitanje radi vece uverljivosti,radi ozivljavanja govora,da bi se
slusalac podstakao na razmisljanje,radi izrazavanja
cudjenja,ogorcenja,nezadovoljstva,mrznje,sazaljenja I slicnog.
O klasje moje ispod golih brda/moj crni hljebe krvlju postrapani/ko mi te stedi,/ko
li mi te brani/od gladnih ptica moja muko tvrda A.Santic Dakle ovde se upitna
intonacija koristi samo zato da bi se pojacao emocionalni utisak:tuga,slutnja,bol.
Njime se vise nesto tvrdi nego sto se pita Mi nesmo braca,mi Srbi nesmo!/Ili vi
neste Nemanjin soj?/Sta mi vredi sastanak na nebu/kad ja necu cuti vise tvoj
smeh?/Umro pre dva meseca I jos nije zaboravljen?Djura Jaksic.Padajte braco
Eksklamacija I retorsko pitanje pripadaju I figurama strasti I tu spade jos nekooliko
figura koje izrazavaju neko jako uzbudjenje.Retorika je razlikovala vise vrsta takvih
figura: eroteza(erotesis-ispitivanje),pitanje postavljeno da se izazove narocit
odgovor,zatom eperoteza,a to je kratko,emocionalno naglaseno pitanje koje ne zahteva
odgovor kao u monologue vladike Danila u Njegosevom :Gorskom vjencu: A ja sta
cu,ali sa kime cu?/malo ruku,malena I snaga/jedna slamka medju vihorovi.Antipofora-
pitanje iza kojeg sledi odgovor kojim se zapravo porice mogucnost odgovora Kos am I
sto sam,sto cu,koga volim/sto trazim,kuda idem,za cim lutam?/Uzalud nebo za odgovor
molimTin Ujevic,Tajanstva;erotema-pitanje koje u sebi podrazumeva odgovor I koje je
zapravo tvrdnja u formi pitanja,obicno radi emocionalnog naglasavanja,Primer iz
Mazuranicevog speva Smrt Smail age Cengicaimaju u sebi jos I puzmu tj protest u
obliku pitanja: Harac,harac!Otkud raji harac?/otkud zlato koji krova neima/mirna
krova da ukloni glavu?/Otkud zlato koji njive neima.nego tursku svojijem znojem
topi?Otkud zlato koji stoke neima/no za tudjom po brdijem se bije?/Otkud zlato koji
ruha neima?/Otkud zlato koji kruha neima?. Anecenoza,pitanje licno nekom
upuceno,ali nekome ko nije prisutan ili cije se prisustvo samo zamislja O da li se
secas kako smo isli/sve ulice nocu obisli/po kisi?/secas li se,nocne su nam tice/I
lopovi I bludnice/bili nevini/gde si sada Ti? Crnjanski,Mizera .Simbouleuza.pitanje
u kojem se trazi savet,kao u Ujevicevom stihu Ko ce mi reci ime moga cilja? ili u
Dizdarevoj nedoumici Kako svom izvoru da se vratim?
Sve ove podvrste mogu se svesti na 2 oblika:jedan je takav da odgovor moze biti samo:
ne, I drugi oblik koji izrazava stravu,ogorcenje,cudjenjeRetorsko pitanje jedno je
od najcescih stedstava patosa.U antici,Demosten I Ciceron bili su majstori retorskog
pitanja.
APOSTROFA(grc.apostrophe-okretanje na drugu stranu;odvracanje od publike)
Kod starih Grka,apostrofom se nazivao postupak kod besednika kada se on ne obraca
vise publici nego direktno bicima,predmetima,nadprirodnim pojavama o kojima
govori,prekidajuci tok govora.Otuda se apostrofom danas podrazumeva pesnikovo
obracanje mrtvim ili odsutnim licnostima,predmetima Ili apstraktnim pojmovima sto
zapravo ozivljava odnos izmedju pesnika I njih I cini ga bliskijim,toplijim I
neposrednijim.Ona ima intonacioni znacaj jer je uvek u vokativu I uvek je na njoj
teziste nekog akcenta.Cesto je u osnoci njenoj personifikacija I nekada je bila
povezana sa njom. Buduci!zavestavam ti svoj topli dah/koji ce te milovati na
putovanjima Drainac ili Nasa mila Boko,nevesto Jadrana Santic ili Branko
Radicevic u Djackom rastanku: Vinogradi,zbogom,umiljati/Zbogom,grozdje,necu te
ja brati/Ao berbo,tebe zalim kletu/ta sta lepse od tebe na svetu ili Branko
Miljkovic u Pohvali svetu: Ne napustaj me,svete!Ne idi naivna lasto
Apostrofa je bila jednako cesta u govornistvu antike na sudu ili na politickim
skupovima kao sto je bila uobicajena u knjizevnosti.Ponekad je cello delo pisano u
apostrofi kao sto je to slucaj sa Kocicevom Slobodi
Padni mesece,na krov stracare/I zvizni na prst,zut odzacareOskar Davico,Koracnica
sna ili iz narodne knjizevnosti Ah moja vodo studena!/I ruzo moja rimena/Stos tako
rano procvala?/nemam te kome trgati(ubrati)
Ona se razlikuje od eksklamacije,sa kojom je zblizava uzvicna recenica I naglasena
intonacija,po tome sto se njome izrazava neki stav,ona je naime nesto izmedju
retorskog pitanja I apostrophe Oj Stojane,jabuko od zlata/Snao,Jelo nenoseno
zlato s tim sto najavljuje retorsko pitanje,a istovremeno se odnosi na zive
predmete,ali ona ih stavlja u kontekst apstrakcije,jer je u pitanju sin kojeg nema I
snaja koja mlada udovica ostade.