ANTI KA GRKA

Termin Antika Grka odnosi se ne samo na podruje dananje Grke, ve i na sva ostala
podruja koja su u antika vremena bila naseljena Grcima Kipar, e!ejska obala Turske, "icilija,
ju#na Italija, kao i sva ra$bacana naselja na obalama %adransko!, &editeransko! i 'rno! mora(
)metnost antike Grke $au$ima veoma va#no mesto u istoriji * ona pove$uje umetnost koja se
javila u vreme prvi+ civili$acija na ,liskom Istoku i umetnost savremene -vrope(
Saznanja o mu$ici u antikoj Grkoj postoje $a+valjujui ra$voju slikarsktva, ar+itekture,
vajarstva i knji#evnosti( "ve ove umetnosti poele su inten$ivno da se ra$vijaju u 8. veku pre
nove ere( Ipak, !lavni i$vori $a prouavanje mu$ike i$ to! vremena bile su rasprave grkih
flozofa i muzikih teoretiara(
&u$ika je u antikoj Grkoj bila veoma cenjena( "matrala se darom bo!ova( Njeno ime potie
od rei Muses, koja se odnosi na bo!inje, erke vr+ovno! !rko! bo!a .evsa i bo!inje
&nemo$ine( ,ilo i+ je /, a predvodio i+ je bo! Apolon( &u$e su bile $atitnice pesnitva,
umetnosti i nauke i verovalo se da inspiriu pesnike, slikare i mu$iare(
,ilo da se radilo o venanju ili sa+rani, o verskom obredu, javnoj sveanosti, takmienju ili ak
poljskim radovima, sve ove aktivnosti bile su obave$no praene mu$ikom( Ipak, mu$ika nije
slu#ila samo za zabavu, ve je bila veoma cenjena i kao umetnost( Imala je veliku ulo!u u
vaspitanju dece( 0judi koji su se bavili mu$ikom smatrani su obra$ovanim ljudima, pa su imali i
bolji polo#aj u drutvu( ak je i 1laton rekao 2to je u dravi bolja muzika bolja !e biti i
drava"(
"tari Grci delili su mu$iku na dobru i lo#u( 3erovali su da ona ima veliku mo i da mo#e da
utie na oveka po$itivno ili ne!ativno, u $avisnosti od to!a u kojoj se lestvici i$vodi( ak su
verovali da mo#e i da i$lei bolesne(
3erovatno ste ve uli mit o $rfeju, jednom od najva#niji+ pesnika i mu$iara antike( Nje!ova
mu$ika imala je mo da umiri divlje $veri, da pomera drvee i kamenje, pa ak i da $austavi
reke( Na #alost, iako je bio veliki mu$iar, 4r5ej nije imao sree u ljubavi * nje!ova voljena
%uridika umrla je od ujeda $mije( 4r5ej je tada u$eo svoju liru i $aputio se u pod$emni svet,
kako bi pokuao da je vrati me6u #ive(
"vojom mu$ikom uspeo je da $aara tro!lavo! psa Kerbera koji je stajao na ula$u u 7ad( Kada
je doao do &ada i 'ersefone, koji su vladali pod$emnim svetom, svojom tu#nom pesmom
uspeo je da i+ oara( 8opustili su mu da povede -uridiku sa sobom, ali pod jednim uslovom *
ne sme da se okree ka njoj sve dok ne i$a6u na svetlost dana( 4r5ej je tada krenuo ka i$la$u,
me6utim nije bio si!uran da li !a -uridika prati( &uen sumnjama i e#njom, okrenuo se( Isto!
trenutka, $auvek je i$!ubio svoju dra!u( 1robao je da se ponovo vrati u 1od$emlje, ali ovo!a
puta vrata 7ada ostala su $atvorena(
( ) S * + , - % ) * A + ( . , -
Najpopularniji instrumenti u antikoj Grkoj bili su lira i kitara od #iani+ i aulos od duvaki+(
/(0A)( ()S*+,-%)*(
9
1(+A je kao re$onator imala kornjainu koru, a 2(*A+A drvenu kutiju( 1rema !rkoj mitolo!iji,
lira je nastala tako to je bo! &ermes veliki kornjain oklop pokrio #ivotinjskom ko#om i
ro!ovima od antilope(
4ba instrumenta imala su i3e iste duine, koje su proi$vodile samo jedan ton, ija je visina
$avisila od debljine i napetosti #ice( ,roj #ica se vremenom stalno poveavao * u poetku i+ je
bilo 4, $atim 8, u :( veku pre n(e( 55, a kasnije ak i 54 6 58( "viralo se prstima ili trzali3om
;t$v( plektron<(
0ira je bila vie namenjena ku!nom muzi3iranju, a njeno uenje je bilo obave$no kod
omladine, naroito u Atini(
2(*A+A je bila vrlo slina liri ;pripadale su istoj porodici instrumenata<( Koristila se u!lavnom $a
solistike napeve, na kon3ertima( ,ila je malo komplikovanija $a sviranje od lire( 8esnom
rukom bi se i$vodio napev ;tr$anjem #ica prstima i tr$alicom<, a levom rukom bi se svirala
pratnja( 4vaj instrument pove$ivao se sa bo!om Apolonom(
I lira i kitara smatrani su instrumentima iji $vuk donosi vedrinu i du#evnu ravnoteu(
$stali iani instrumenti7
7ar5e ;psalterione< strano! porekla => velika e!ipatska +ar5a u obliku polumeseca
$vala se SA-8,2A
%edno#ini monokord
9,:A02( ()S*+,-%)*(
Najpopularniji duvaki instrument u antikoj Grkoj bio je A,1$S( "astoji se i$ drvene cevi sa
rupicama, koja je otvorena na kraju, i dvostruko! je$ika ;slino dananjoj oboi<( 1ravio se od
trske, imira, obine ili slonove kosti(
9(A,1$S ;dvostruki aulos< sastojao se i$ dve odvojene cevi, koje su mo!le biti iste ili ra$liite
du#ine( 4bino su tonovi desne cevi bili dublji, tako da se na njoj i$vodila melodija, dok je leva
cev proi$vodila visoke tonove, koji su bili pratnja( 1ratnja je mo!la biti i jedan isti ton ;bordun<(
&+$-A*S2( A,1$S ra$vio se kasnije( Imao je mno!o vie mo!unosti, tako da je i melodija
koja se na njemu i$vodila bila mno!o bo!atija(
Na aulosu se sviralo pri verskim obredima, na !o$bama, na ve#balitu, u vojsci( "matrao se
instrumentom uzbu;enja i strasti, a bio je pove$ivan sa bo!om 9ionisom( Koristio se sve
do :( veka nove ere(
$stali duvaki instrumenti7
<lauta ili monoklamna ;jednocevna< sirin!a ;syrinx<
'anova frula ili poliklamna sirin!a, sastojala se od ni$a pove$ani+ cevi ra$liite
du#ine? predstavlja preteu usne +armonike
4d ,9A+A1.2(, najvie su se koristile kastanjete, bubnjii i cimbal ;inele<(
@
Treba pomenuti i hidraulis, prvi instrument sa dirkama, koji je i$!ledao kao dananje or!ulje, a
radio je na vodeni po!on
&).IKA "TARI7 'I3I0I.A'I%A
) $emljama staro! istoka ;Egipat, Mesopotamija, Kina, Indija i Palestina< socijalna struktura
drutva bila je potpuno dru!aija od one koja je vladala u prvobitnoj drutvenoj $ajednici(
-konomsko=socijalno ure6enje ovi+ dr#ava temeljilo se na principima robovlasnikog drutva(
1oto su uslovi drutveno! #ivota bili slini u svim ovim dr#avama, mo!u se nai velike slinosti
i u ra$voju umetnosti, posebno u ra$voju mu$ike(
Zajednike crte u mu$ikoj kulturi naroda staro! istoka su
1) nastaje ja i$me6u vladajue klase i iroki+ narodni+ slojeva, to tako6e $nai i ja$ i$me6u
dvorske mu$ike i mu$ike masa( "ocijalna 5unkcija mu$ike se tako6e menja * mu$ika sada velia
vladara i postaje sastavni deo kulta? mu$ike sveanosti nisu vie namenjene celokupnom
drutvu, ve manjini koja vlada?
2) mu$iko i$vo6enje poverava se pro!esionalcima * pevaima, sviraima( plesaima, to
mu$iku praksu podi#e na jedan vii nivo?
3) podaci koji postoje o mu$ici to! perioda su najee oni koji se odnose na mu$iku kulturu
vladajue klase, jer su jedino pripadnici vie! stale#a bili u prilici da ukraavaju !robnice i
dvorce crte#ima na kojima su se mo!le videti ra$ne mu$ike mani5estacije?
4) mu$ika iri+ narodni+ slojeva i dalje je poveana sa radnim i proivodnim procesima?
5) mu$ika se najee javlja u kombinaciji sa tekstom ili pokretom ;plesom< i postaje sve
samostalnija(
EGIPAT
&u$ika u -!iptu imala je toliko $naajnu ulo!u da su mu$iare smatrali !araonovim ro"acima(
Na $idovima e!ipatski+ !robnica mo!u se videti brojni pri$ori i$ tadanje! mu$iko! #ivota(
-!ipani su upotrebljavali veliki broj instrumenata ra$ne udaraljke, e!rtaljke tipa kastanjeta,
sistrum ;trouglasti instrument, na kome su bili privr#eni metalni prstenovi koji su udarali
jedni o druge i tako proivodili vuk<, ra$ne 5rule, svirale sa je$ikom, ra$liiti #iani instrumenti
;+ar5e, citre, laute<( Nakon osnivanja stalni+ vojni+ jedinica, pojavili su se i vojni orkestri, sa
tipinim vojnim instrumentima * trubama i bubnjevima( Najinteresantniji instrument i$ to!
vremena su svakako $idrauline orgulje, u kojima je te#ina vode stvarala pritisak potreban $a
pokretanje va$du+a u cevima(
A
Bto se teorije tie, pretpostavlja se da su -!ipani po$navali pentatoniku i $romatsku lestvicu(
Glavni intervali bili su oktava, kvinta i kvarta, a to se notacije tie, pretpostavlja se da nije ni
postojala(
MESOPOTAMIJA
) prostranoj ravnici i$me6u -u5rata i Ti!ra ra$vijale su se kulture %umera, &siraca i 'avilonaca(
"ocijalne osnove ra$voja ovi+ naroda sline su onima i$ -!ipta( Naj$naajnija od ove tri bila je
kultura %umera, a na njenim temeljima ra$vila se Asirsko=3avilonska kultura( Kod "umerana,
mu$ika je bila skoro iskljuivo poveana u crkvene obrede( 'rkveni napevi pevali su se prema
utvr"enom rasporedu, koji niko nije smeo da menja(
Raskoni dvorski #ivot i pro5esionalni mu$iki ansambli karakteriu mu$iku &esopotamije(
Instrumenti koji su bili korieni su prvenstveno lire i +ar5e, a $atim i e!rtaljke, $veke, kao i
ra$liiti oblici bubnjeva( 1onekad su itavi oltari bili napravljeni u obliku o!romno! bubnja, koji
je imao veliku $vunu sna!u, a postojali su i bubnjevi toliko veliki da su na njima plesai plesaliC
1ostojali su tako6e i sistrumi, du!uljaste Daute, duvaki instrumenti sa je$ikom, ro!ovi, laute(
1ostoje ak i neki podaci o ajednikom muiciranju nesrodni$ instrumenata ;udaraljki,
duvaki+ i #iani+ instrumenata<( 4vako bo!at mesopotamski instrumentarijum bio je osnova
na kojoj se i$!ra6ivalo bo!atsvo instrumenata itave mediteranske civili$acije(
KINA
Kineska civili$acija pojavljuje se oko 9:EE !odine pre n(e( ) drutvenom #ivotu stare Kine
mu$ika je i!rala posebnu ulo!u( (snovna obele)ja kineske mu$ike su otra melodijska linija i
stro!a simetrija u ritmikom i melodijskom smislu( Pentatonika se uvruje ne samo u
du+ovnoj, ve i u svetovnoj mu$ici *kori#enje pentatonike je u vei sa gledanjem Kinea na
)ivot i smrt, i najavljuje nji$ovu statinost i pasivnost+( &e6utim, pentatonska lestvica nije
jedina koju Kine$i po$naju * uvedena je bila i lestvica sa , tonova ', 8, -, Fis, G, A, 7(
Bto se tie instrumentarijuma, postoje podaci $a vie od -. vrsti bubnjeva ;udaraljki<( King je
instrument sastavljen od ni$a kameni+ ploica, po kojima se udara ekiem( 1o$nati instrument
je i gong, na$van jo i tam/tam, koji je oblika okru!le bron$ane ploe( 4d drveni$ duvaki$
instrumenata, interesantne su ano!e "ru#e ;svirale tipa oboe<, a postoje i limeni duvaki
instrumenti( 1osebna vrsta duvako! instrumenta je $eng * kombinacija 1anove 5rule i or!uljaC
4d instrumenata sa #icama, va#an je %in, koji je srodan citri ;sa : do G #ica< i i * nalik !itari(
Bto se tie instrumentalni$ sastava, u$ dvorske i crkvene ansamble postojali su i vojni orkestri(
Najbo!atije ra$doblje kineske kulture ve$ano je doba H0ang1 ;3II=II vek pre n(e(<( Tada i )ene
poinju da uestvuju u i$vo6enju mu$ike( ) ra$doblju 1%ong1 ;I=III vek< te#i se i$!ra6ivanju
speci2no kineskog stila( ) III veku javlja se scenska vrsta u$ pevanje i instrumentalni sastav,
a kasnije ;II3=I3II vek< e se ra$viti i kineska opera(
IN&IJA
&u$ika Indije ima posebnu 2ionomiju( Indijski napev karakterie lestvica iroko! opse!a,
+romatika, kao i slobodniji ritmiki i 5ormalni tok( Indijska mu$ika teorija deli oktavu na @@ dela
na$vana sruti ;intervali od otprilike J tona<( %ruti predstavlja najmanju akustiku jedinicu koju
K
slu+ mo#e ra$likovati( ) Indiji je postojala i lestvica od , tonova, od koji+ svaki ima svoje ime(
4vakvi+ lestvica bilo je @L(
Indijci su pravili veliku ra$liku i$me6u du+ovne i svetovne mu$ike( 3u$ovni napevi ;saman *
smirenost< bili su $asnovani na tekstovima K knji!e 'eda i bili su mirni spori i dostojanstveni(
4snova svetovni$ napeva ;raga * strastvenost, u$bu6enost< bili su stalni melodijski obrasci,
koje je umetnik varirao i obo!aivao ornamentiranjem( 4vi napevi pevali su se uvek u unapred
utvr"eno vreme(
Instrumentarijum kod Indijaca bio je tako6e bo!at( Koristili su udaraljke ;koje su bile sline
kastanjetama<, bubnjeve, !on!, $vonca, timpane, a posebno je interesantna nagara * vrsta
timpana od !line( 4d duvaki$ instrumenata koristile su se ra$ne vrste 5rula, oboe, !ajde, trube
i ro!ovi( &e6utim, najbitniji i najbrojniji bili su )iani instrumenti( Naj$naajniji #iani instrument
je !ina, koja se sastoji od du!uljaste cevi, koja je sa oba kraja privrena u$ pra$ne bundeve *
re$onatore( 8u# cevi je ra$apeto nekoliko #ica, koje se pritiskom prstiju ;kao na !itari< skrauju i
produ#uju, ime nastaju dublji i vii tonovi( 1oetkom II veka n(e( u Indiji se pojavljuju i gudaki
instrumenti ra!anastra, koji je danas $aboravljen, i sarangi, koji je i danas iroko
rasprostranjen, a koji predstavlja prau$or evropske viole d4amore(
PA'ESTINA
I u 1alestini je mu$ika imala $naajnu ulo!u, prvenstveno pri bogoslu)enju, a $atim i na ra$nim
sveanostima i u ratovima( 8ok je na sna$i bilo rodovsko ure6enje, nisu postojali pro5esionalni
svetenici, a ni mu$iari(To se promenilo tek oko 9EEE !odine pre n(e(, kada je 1alestina postala
klasna dr)ava, a kraljevi su postali vr+ovni svetenici( Tada se i$!radio i velianstveni
o(re)ni%, u$ uee veliko! broja pro5esionalni+ mu$iara KEEE levita inilo je mu$iko telo(
4ni su se delili u @K !rupe, pod vo6stvom 9@ upravljaa( Tada su nastali i $naajniji
instrumentalni sastavi(
Instrumentarijum stari+ %evreja se naroito obo!atio kada se kralj "olomon venao erkom
jedno! e!ipatsko! 5araona( Tada je i mno!o e!ipatski+ instrumenata doneeno u 1alestrinu(
Interesantno je da likovni umetnici nisu smeli da slikaju instrumente, jer su oni pripadali
bo!oslu#enju(
Kara%teristi%e starojevrejske mu$ike su strogo jednoglasje vokalno! tipa i potovanje
melodijski+ prau$ora ;koji se $atim obo!auju improvi$acijom i dodavanjem ornamenata<, kao i
podela na psalmodijsko recitovanje i ritmiki slobodnije napeve( &elodije se kreu u okviru
tetra$orda ;ili u !ranicama @ pove$ana tetra+orda<( Najstariji napevi i$!ra6eni su na
pentatonici(
) mu$ici bo!oslu#enja istie se te+nika t$v( reson*orija#nog e!anja, koje je kasnije
preu$ela i katolika litur!ija( 4va vrsta pevanja sastoji se u nai$meninom pevanju soliste i
+ora, koji ponavlja ceo napev soliste ili samo nje!ov $avrni deo(
4,0I'I ANTIK- GRK- &).IK-
) antikoj Grkoj, najstariji mu$iki oblik bila je 2(*A+$9(.A * peva bi sam sebe pratio na kitari,
a u pau$ama i$me6u pevanja svirao bi interludijum =( 1evale su se u!lavnom ljubavne pesme,
:
odlomci i$ epopeja ;kojima bi pret+odio preludijum<, $dravice, politike pesmeM Glavna taka
kitarodiki+ nastupa bio je )$-$S, posveen bo!u Apolonu, koji se sastojao i$ nekoliko delova(
A,1$9(.A predstavlja oblik staro!rke mu$ike !de je pevanje praeno sviranjem na aulosu(
Naravno, $a ovakav oblik mu$iciranja potrebna su dva i$vo6aa ;$ato to je aulos duvaki
instrument<, pa je mo#da to bio ra$lo! to je aulodija bila manje popularna od kitarodije(
Bto se tie instrumentalne muzike, postojale su kitaristika i auletika( I ovi mu$iki oblici dobili
su svoje na$ive prema instrumentima koji u mu$iciranju uestvuju 2(*A+(S*(2A je sviranje na
kitari ;be$ pevanja<, a A,1%*(2A * sviranje na aulosu( Bto se popularnosti ovi+ oblika tie,
kitaristika je bila manje popularna od auletike( Repertoar je bio manji, siromaniji, a cilj je bio to
bo!atije ukrasiti melodiju(
"olo mu$iciranje na aulosu bilo je mno!o vie cenjeno, a i repertoar je bio mno!o bo!atiji(
Glavna 5orma ovo! mu$iciranja bio je >pitijski nomus", koji je, $apravo, prvi pokuaj
pro!ramske mu$ike( Naime, umetnik na aulosu trebalo je da doara borbu Apolona sa $majem
'itosom, i to po tano utvr6enom redosledu numera
9( uvodno raspolo#enje
@( Apolon i$a$iva $maja
A( borba
K( Apolonova pobeda i nje!ove pobednike pesme
Naravno, osim ovi+ oblika, postojale su i meovite vrste instrumentalne mu$ike ;$ajedniki
nastupi aulosa i kitare<, kao i +orska mu$ika(
&$+S2$ '%:A).% poelo je da se ra$vija od L( veka pre nove ere( 7or je obino inilo i$me6u
9: i AE pevaa, a nastupali su u$ pratnju kitare iNili aulosa( .animljivo je da su u to vreme lanovi
+ora pevali samo u oktavama ili unisono ;nije bilo pevanja u ra$maku terce ili kvinte<(
1oto su +orovi nastupali u ra$nim prilikama, vremenom su se i$!radili i razliiti horski obli3i,
od koji+ su naj$naajniji tren, pean i ditiramb(
*+%) je bilo +orsko pevanje u$ pratnju aulosa, koje je bilo pove$ano sa pretklasnom ma!ijom(
4vo pevanje vremenom se ra$vilo u oplakivanje i #alopojke, tako da je postalo sastavni deo svi+
po!rebni+ obreda ;iliti sa+rana<(
'%A) je bila pesma radosti, koja je pevala o $dravlju, srei, pobedi u predstojeim ratnim
po+odima, o dobru koje oekuju od bo!ovaM 4bino je bila posveena Apolonu(
9(*(+A-8 je bio posveen 9ionisu, bo!u vina, a stari Grci pevali su !a u prolee( ) i$vo6enju
ovo! mu$iko! oblika uestvovalo je obino oko :E pevaa i plesaa, koje je najavljivao solista
;%ori"ej<( 1ratili su i+ svirai na aulosu ;ili diaulosu< i bubnju( 1evai i plesai bili su preobueni u
ko$je ili jaree ko#e i kru#ili su oko 8ionisovo! oltara(
I$ ditiramba se vremenom ra$vio najva#niji knji#evno=mu$iki oblik stare Grke * tra!edija(
O
*+AG%9(.A se kao oblik javlja tek sredinom O( veka pre nove ere, a svoju pravu 5ormu stekla je u
:( veku pre n(e( "ama re Ptra!edijaQ nastala je od dve rei 5tragos6, to $nai jare i 5ode6, to
$nai pesma(
I u tra!ediji ;kao u ditirambu< pevai i plesai kru#ili su oko 8ionisovo! oltara, u$ pratnju sviraa,
a najavljivao i+ je solista( 3remenom se ulo!a soliste i +ora proirivala, a pojavili su se i glum3i *
u poetku jedan, a $atim tri ;u klasinoj !rkoj tra!ediji nije bilo nikad vie od tri !lumca<( Glumci
su imali maske na licu, a neki su koristili i sandale sa velikim plat5ormama * t$v( %oturne(
&ukarci su !lumili i #enske ulo!e(
) to vreme, u Atini su se svako! prolea odr#avale 9ionizijske sveanosti( Trajale su po K
dana, a u njima je uestvovao ceo !rad ;osim robova, naravno<( "veanost je poinjala tako to
bi se or!ani$ovala povorka ;koju su inili lanovi +orova<, koja bi kro$ !rad nosila 8ionisovu sliku(
.atim bi se prinela #rtva, a onda bi svi odla$ili u amRteatar, nosei statuu 8ionisa( ) amRteatru
bi se tada najavljivale dramske priredbe koje e biti i$vedene u naredna etiri dana( Naime, na
ovim sveanostima nadmetalo bi se po A tragiara i A ili : komiara, a najbolji !lumci i dela bi
na kraju bili na!ra6eni(
1oto je autor teksta obino bio i kompo$itor, u tra!ediji je vladala vrsta pove$anost rei i tona(
Inspiraciju $a sadraj tragedije, pisci su u!lavnom preu$imali i$ mitolo!ije, a pria bi uvek
!ovorila o sukobu oveka sa sudbinom(
Najpo$natiji autori antiki+ tra!edija bili su %shil ;4kovani 1rometej, 4resteja<, Sofokle
;Anti!ona, Kralj -dip, -lektra< i %uripid ;-lektra, IR!enija na Aulidi, IR!enija u Tauridi<(
Grka tra!edija ima veliki $naaj, ne samo u ra$voju !rke kulture, ve i u ra$voju kulture
celokupno! oveanstva( Na temeljima !rke tra!edije u Firenci e pred kraj renesanse nastati
opera, a veliki re5ormatori opere, Gluk i :agner, svoje ideje $a unapre6ivanje ovo! mu$iko=
scensko! oblika nai e upravo u antikoj tra!ediji(
=(nterludijum me6ustav? samostalna kompo$icija ili deo kompo$icije, koji ra$dvaja stavove
ciklusne 5orme ili delove neke kompo$icije
G