Gus (nemacki iskvareni naziv za liveno gvozdje) je uslovno zavarljiv materijal (zavarljiv,

ovde znaci da mu se vrate osobine nosivosti koje je imao pre havarije)... Tj uglavnom je
zavarljiv je ali ako se ispuni nekoliko zahteva... U retkim slucajevima stvarno je
nezavarljiv.
"C! postupak" je neprihvatljiv za zavarivanje gusa. "oristi se jedino ponekad u
livnicama za popunu livackih gresaka. #azlozi su poznati$
% Gus ima mnogo ugljenika koji prelazi u celik od zice i stvara vrlo tvrdi i krti metal koji
se skuplja i bukvalno kida gus pored sebe koji je inace vrlo slab.
% Gus&liveno gvozdje ima strukturu celik'gra(it (ugljenik je u (ormi gra(ita koji se
stvorio vrlo laganim hladjenjem odlivka). )ri zavarivanju dolazi do naglog zagrevanja, i
tada ugljenik u zoni pored zavara (tzv *ona Uticaja Toplote&*UT) migrira u resetku
gvozdja, obogacuje je, napreze je itd... *atim dolazi do naglog hladjenja i taj ugljenik
ostaje zarobljen u resetki gvozdja i stvara nesto sto se zove cementit i+ili ledeburit i+ili
martenzit tj vrlo tvrdo i krto jedinjenje slicno staklu koje opet pri hladjenju puca...
,ajbolje je grejati gusani deo, ali je neprakticno. "o ce blok da stavlja u pec (nema svako
pec), greje je polako na -..C, odrzava temperaturu tokom zavarivanja i posle hladi
brzinom od /.C+h...
*ato je razvijen tzv hladni postupak sa elektrodama na bazi nikla, koje se lako pale,
unose malo toplote, malo se mesaju sa gusom, ne stvaraju sa ugljenikom vezu vec ga ili
odbijaju ili se u njima ugljenik izlucuje bas kao gra(it... )ostupak je da se prslina iskopa,
zabuse krajevi svih prslina, polazu se zavari dugacki najvise !/ mm, vrsi iskivanje tih
zavara, pa se ceka dok se mesto zavarivanja ne ohladi ispod -.C, tj da moze ruka da se
drzi na tom mestu, pa novi zavar itd... )roblem je i poroznost jer obicno svi gusani delovi
"popiju" dosta ulja... *ato nekad treba poloziti 0 zavar, pa ako je porozan, prebrusiti ga,
pa ponovo na isto mesto...
,ajbolje je koristiti elektrode koje u oblozi imaju razne agense za prljavstinu i ulje u
gusu... ali one kostaju preko /... din+kg. ,ajlosije elektrode kostaju oko 1!.. din+kg.
U vreme kada su se uvozili krsevi od automobila, sa polomljenim blokovima, mnoge sam
reparirao za par uvoznika iz #ume i 2apca potpuno uspesno.
Glave, koje su jos i termicki napregnute ne mogu uspesno da se zavaruju niklenim
elektrodama vec jedino toplim postupkom (pec, -..C, specijalna istorodna zica i topitelj,
zavarivanje na toplo, vrlo lagano hladjenje%preko !1 h...).
U principu blokovi nisu problem, jedino je dosadno a i potrebno je malo znanja