Pravilnik o Programu Rada Stručnih Saradnika

PRAVILNIK
O PROGRAMU SVIH OBLIKA RADA STRUNIH

SARADNIKA
("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 5/2012)
lan 1
Ovim pravilnikom utvruje se program svih oblika rada strunih saradnika u ustanovama
obrazovanja i vaspitanja i to: pedagoga, psihologa, pedagoga za likovno, muziko i
fiziko vaspitanje, logopeda, bibliotekara, nototekara, medijatekara, andragoga,
socijalnog radnika i defektologa.
lan 2
Struni saradnici uestvuju u poslovima:
- planiranja i programiranja obrazovno-vaspitnog rada, odnosno vaspitno-obrazovnog
rada,
- praenja i vrednovanje obrazovno-vaspitnog rada, odnosno vaspitno-obrazovnog rada,
- rada sa vaspitaima, odnosno nastavnicima,
- rada sa decom, odnosno uenicima i polaznicima,
- rada sa roditeljima, odnosno starateljima,
- rada sa direktorom, strunim saradnicima, pedagokim asistentom i pratiocem deteta,
odnosno uenika,
- rada u strunim organima i timovima,
- saradnje sa nadlenim ustanovama, organizacijama, udruenjima i jedinicom lokalne
samouprave,
- voenja dokumentacije, pripreme za rad i struno usavravanje.
lan 3
Program svih oblika rada strunih saradnika odtampan je uz ovaj pravilnik i ini njegov
sastavni deo.
lan 4
Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o programu rada strunih
saradnika u srednjoj koli ("Prosvetni glasnik", broj 1/93) i Pravilnik o programu rada
strunih saradnika u osnovnoj koli ("Prosvetni glasnik", broj 1/94).
lan 5
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom
glasniku".

PROGRAM SVIH OBLIKA RADA STRUNIH SARADNIKA

PEDAGOG
CILJ
Primenom teorijskih, praktinih i istraivakih saznanja pedagoke nauke pedagog
doprinosi ostvarivanju i unapreivanju obrazovno vaspitnog rada u ustanovi, u skladu sa
ciljevima i principima obrazovanja i vaspitanja definisanih Zakonom o osnovama sistema
obrazovanja vaspitanja, kao i posebnim zakonima.
ZADACI
- Uee u stvaranju optimalnih uslova za razvoj dece i uenika i ostvarivanje
obrazovno-vaspitnog rada,
- Praenje i podsticanje celovitog razvoja deteta i uenika,
- Podrka vaspitaima u kreiranju programa rada sa decom, predlaganje i organizovanje
razliitih vidova aktivnosti, koje doprinose dejem razvoju i napredovanju,
- Pruanje podrke vaspitau, odnosno nastavniku na unapreivanju i osavremenjivanju
vaspitno-obrazovnog rada,
- Pruanje podrke roditeljima, odnosno starateljima na jaanju njihovih vaspitnih
kompetencija i razvijanju saradnje porodice i ustanove po pitanjima znaajnim za
vaspitanje i obrazovanje dece i uenika,
- Uestvovanje u praenju i vrednovanju obrazovno-vaspitnog rada,
- Saradnja sa institucijama, lokalnom samoupravom, strunim i strukovnim
organizacijama od znaaja za uspean rad ustanove,
- Samovrednovanje, stalno struno usavravanje i praenje razvoja pedagoke nauke i
prakse.
OBLASTI RADA
I. PLANIRANJE I PROGRAMIRANJE OBRAZOVNO-VASPITNOG, ODNOSNO
VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
1. Uestvovanje u izradi predkolskog, odnosno kolskog programa, odnosno programa
vaspitnog rada plana samovrednovanja i razvojnog plana ustanove,
2. Uestvovanje u izradi godinjeg plana rada ustanove i njegovih pojedinih delova
(organizacija i oblici rada - stalni, povremeni, posebni, redovni i prioritetni zadaci,
programa strunih organa i timova, strunog usavravanja, rada strunih saradnika,
saradnje sa porodicom, saradnje sa drutvenom sredinom, preventivnih programa),
3. Pripremanje godinjih i mesenih planova rada pedagoga,
4. Sprovoenje analiza i istraivanja u ustanovi u cilju ispitivanja potreba dece, uenika,
roditelja, lokalne samouprave,
5. Pruanje pomoi vaspitaima u razvijanju programa, planiranju i dokumentovanju
vaspitno-obrazovnog rada u vaspitnoj grupi u skladu sa razvojnim nivoom grupe i
specifinostima sredine, a u skladu sa potrebama i interesovanjima dece,
6. Uestvovanje u pripremi individualnog obrazovnog plana za decu, odnosno uenike,
7. Uestvovanje u izboru i koncipiranju posebnih i specijalizovanih programa
predkolske ustanove,
8. Planiranje organizacije rada predkolske ustanove u saradnji sa direktorom i drugih
zajednikih aktivnosti sa direktorom i drugim strunim saradnicima,
9. Uee u planiranju i organizovanju pojedinih oblika saradnje sa drugim institucijama,
10. Uestvovanje u formiranju vaspitnih grupa, izboru i rasporedu vaspitaa i
medicinskih sestara u vaspitne grupe,
11. Planiranje nabavke strune literature, periodike i uee u nabavci i izradi
didaktikog materijala, nastavnih sredstava, igraaka, slikovnica - ujednaavanje
opreme u svim vaspitnim grupama,
12. Uestvovanje u pisanju projekata ustanove i konkurisanju radi obezbeivanja
njihovog finansiranja i primene,
13. Iniciranje i uee u inovativnim vidovima planiranja nastave i drugih oblika
14. Uestvovanje u izboru i koncipiranju raznih vannastavnih i vankolskih aktivnosti,
odnosno uee u planiranju izleta, ekskurzija, boravka dece i uenika u prirodi,
15. Uee u planiranju i realizaciji kulturnih manifestacija, nastupa dece, odnosno
uenika, medijskog predstavljanja i slino,
16. Pruanje pomoi nastavnicima u izradi planova dopunskog, dodatnog rada,
praktine nastave i ambijentalne nastave, plana rada odeljenjskog stareine, sekcija,
17. Uee u izboru i predlozima odeljenjskih stareinstava,
18. Formiranje odeljenja, rasporeivanje novopridolih uenika i uenika koji su upueni
da ponove razred.
II. PRAENJE I VREDNOVANJE OBRAZOVNO-VASPITNOG, ODNOSNO VASPITNO-
OBRAZOVNOG RADA
1. Sistematsko praenje i vrednovanje vaspitno-obrazovnog, odnosno nastavnog
procesa razvoja i napredovanja dece, odnosno uenika,
2. Praenje realizacije vaspitno-obrazovnog, odnosno obrazovno-vaspitnog rada,
3. Praenje efekata inovativnih aktivnosti i projekata, kao i efikasnosti novih
organizacionih oblika rada,
4. Rad na razvijanju i primeni instrumenata za vrednovanje i samovrednovanje razliitih
oblasti i aktivnosti rada ustanove,
5. Praenje i vrednovanje primene mera individualizacije i individualnog obrazovnog
plana,
6. Uestvovanje u radu komisije za proveru savladanosti programa uvoenja u posao
vaspitaa/nastavnika, strunog saradnika,
7. Iniciranje i uestvovanje u istraivanjima vaspitno-obrazovne prakse koje realizuje
ustanova, naunoistraivaka institucija ili struno drutvo u cilju unapreivanja
vaspitno-obrazovnog rada,
8. Uee u izradi godinjeg izvetaja o radu ustanove u ostvarivanju svih programa
vaspitno-obrazovnog rada (programa strunih organa i timova, strunog usavravanja,
preventivnih programa, rada pedagoko-psiholoke slube, saradnje sa porodicom,
saradnje sa drutvenom sredinom, praenje rada strunih aktiva, timova),
9. Uestvovanje u praenju realizacije ostvarenosti optih i posebnih standarda,
postignua uenika,
10. Praenje analize uspeha i discipline uenika na klasifikacionim periodima, kao i
predlaganje mera za njihovo poboljanje,
11. Praenje uspeha uenika u vannastavnim aktivnostima, takmienjima, zavrnim i
prijemnim ispitima za upis u srednje kole,
12. Uestvovanje u usklaivanju programskih zahteva sa individualnim karakteristikama
uenika,
13. Praenje uzroka kolskog neuspeha uenika i predlaganje reenja za poboljanje
kolskog uspeha,
14. Praenje postupaka i efekata ocenjivanja uenika.
III. RAD SA VASPITAIMA, ODNOSNO NASTAVNICIMA
1. Pruanje pomoi vaspitaima, odnosno nastavnicima na konkretizovanju i
operacionalizovanju ciljeva i zadataka vaspitno-obrazovnog, odnosno obrazovno-
vaspitnog rada,
2. Pruanje pomoi vaspitaima u usklaivanju programskih zahteva sa specifinostima
konteksta (individualnim karakteristikama dece, porodinog okruenja, ustanove i ire
sredine),
3. Rad sa vaspitaima na preispitivanju vaspitno-obrazovne prakse, razmatranjem
pedagokih pristupa i konkretnih problema vaspitne prakse,
4. Pruanje strune pomoi vaspitaima, odnosno nastavnicima na unapreivanju
kvaliteta vaspitno-obrazovnog rada, odnosno nastave uvoenjem inovacija i iniciranjem
korienja savremenih metoda i oblika rada (uz prouavanje programa i praenje
strune literature),
5. Ukljuivanje u rad na estetskom i pedagokom oblikovanju prostora predkolske
ustanove, a posebno prostora u kojima borave deca,
6. Saradnja sa vaspitaima za izradu didaktikog materijala, prikupljanju i korienju
materijala,
7. Pruanje pomoi nastavnicima u pronalaenju naina za implementaciju optih i
posebnih standarda,
8. Rad na procesu podizanja kvaliteta nivoa uenikih znanja i umenja,
9. Motivisanje vaspitaa, odnosno nastavnika na kontinuirano struno usavravanje i
izradu plana profesionalnog razvoja i napredovanja u struci,
10. Analiziranje realizacije praenih aktivnosti u predkolskoj ustanovi, asova redovne
nastave u kolama i drugih oblika vaspitno-obrazovnog, odnosno obrazovno-vaspitnog
rada kojima je prisustvovao i davanje predloga za njihovo unapreenje,
11. Praenje naina voenja pedagoke dokumentacije vaspitaa i nastavnika,
12. Iniciranje i pruanje strune pomoi nastavnicima u korienju razliitih metoda,
tehnika i instrumenata ocenjivanja uenika,
13. Pruanje pomoi vaspitaima, odnosno nastavnicima u osmiljavanju rada sa
decom, odnosno uenicima kojima je potrebna dodatna podrka (darovitim uenicima,
odnosno deci odnosno uenicima sa tekoama u razvoju),
14. Osnaivanje vaspitaa, odnosno nastavnika za rad sa decom, odnosno uenicima iz
osetljivih drutvenih grupa kroz razvijanje fleksibilnog stava prema kulturnim razlikama i
razvijanje interkulturalne osetljivosti i predlaganje postupaka koji doprinose njihovom
razvoju,
15. Osnaivanje vaspitaa, odnosno nastavnika za timski rad kroz njihovo podsticanje
na realizaciju zajednikih zadataka, kroz koordinaciju aktivnosti strunih vea, timova i
komisija,
16. Pruanje pomoi nastavnicima u ostvarivanju zadataka profesionalne orijentacije i
karijernog voenja i unapreivanje toga rada,
17. Pruanje pomoi vaspitaima odnosno, nastavnicima u realizaciji oglednih i uglednih
aktivnosti, odnosno asova i primera dobre prakse, izlaganja na sastancima vea,
aktiva, radnih grupa, strunim skupovima i roditeljskim sastancima,
18. Pruanje pomoi nastavnicima u izradi planova dopunskog, dodatnog rada,
praktine nastave i ambijentalne nastave, plana rada odeljenjskog stareine i sekcija,
19. Upoznavanje i odeljenjskih stareina i odeljenjskih vea sa relevantnim
karakteristikama novih uenika,
20. Pruanje pomoi odeljenjskim stareinama u realizaciji pojedinih sadraja asa
odeljenjske zajednice,
21. Pruanje pomoi vaspitaima, odnosno, nastavnicima u ostvarivanju svih formi
saradnje sa porodicom,
22. Pruanje pomoi pripravnicima u procesu uvoenja u posao, kao i u pripremi
polaganja ispita za licencu,
23. Pruanje pomoi vaspitaima, odnosno nastavnicima u primeni razliitih tehnika i
postupaka samoevaluacije.
IV. RAD SA DECOM, ODNOSNO UENICIMA
1. Ispitivanje deteta upisanog u osnovnu kolu,
2. Praenje dejeg razvoja i napredovanja,
3. Praenje optereenosti uenika (sadraj, vreme, obim i vrsta i nain angaovanosti
deteta odnosno uenika),
4. Savetodavni rad sa novim uenicima, uenicima koji su ponovili razred, rad sa
uenicima oko promene smerova, prelaska uenika izmeu kola, promene statusa iz
redovnog u vanrednog uenika,
5. Stvaranje optimalnih uslova za individualni razvoj deteta odnosno uenika i pruanje
pomoi i podrke,
6. Pruanje podrke i pomoi uenicima u radu uenikog parlamenta i drugih uenikih
organizacija,
7. Identifikovanje i rad na otklanjanju pedagokih uzroka problema u uenju i ponaanju,
8. Rad na profesionalnoj orijentaciji uenika i karijernom voenju,
9. Analiziranje i predlaganje mera za unapreivanje vannastavnih aktivnosti,
10. Pruanje pomoi i podrke ukljuivanju uenika u razliite projekte i aktivnosti
strunih i nevladinih organizacija,
11. Pruanje pomoi na osmiljavanju sadraja i organizovanju aktivnosti za kreativno i
konstruktivno korienje slobodnog vremena,
12. Promovisanje, predlaganje mera, uee u aktivnostima u cilju smanjivanja nasilja, a
poveanja tolerancije i konstruktivnog reavanja konflikata, popularisanje zdravih stilova
ivota,
13. Uestvovanje u izradi pedagokog profila deteta, odnosno uenika za decu odnosno
uenike kojima je potrebna dodatna podrka izrada individualnog obrazovnog plana,
14. Analiziranje predloga i sugestija uenika za unapreivanje rada kole i pomo u
njihovoj realizaciji,
15. Uestvovanje u pojaanom vaspitnom radu za uenika koji vre povredu pravila
ponaanja u koli ili se ne pridrava odluka direktora i organa kole, neopravdano
izostane sa nastave pet asova, odnosno koji svojim ponaanjem ugroava druge u
ostvarivanju njihovih prava.
V. RAD SA RODITELJIMA, ODNOSNO STARATELJIMA
1. Organizovanje i uestvovanje na optim i grupnim roditeljskim sastancima u vezi sa
organizacijom i ostvarivanjem vaspitno-obrazovnog, odnosno obrazovno-vaspitnog rada,
2. Priprema i realizacija roditeljskih sastanaka, tribina, radionica sa strunim temama,
3. Ukljuivanje roditelja, staratelja u pojedine oblike rada ustanove (vaspitno-obrazovni
rad, odnosno nastava, sekcije, predavanja, projekti...) i participacija u svim segmentima
rada ustanove,
4. Pruanje podrke roditeljima, starateljima u radu sa decom, odnosno uenicima sa
tekoama u uenju, problemima u ponaanju, problemima u razvoju, profesionalnoj
orijentaciji,
5. Upoznavanje roditelja, staratelja sa vaeim zakonima, konvencijama, protokolima o
zatiti dece, odnosno uenika od zanemarivanja i zlostavljanja i drugim dokumentima od
znaaja za pravilan razvoj dece, odnosno uenika u cilju predstavljanja koraka i naina
postupanja ustanove,
6. Pruanje podrke i pomoi roditeljima u osmiljavanju slobodnog vremena dece,
odnosno uenika,
7. Rad sa roditeljima, odnosno starateljima u cilju prikupljanja podataka o deci,
8. Saradnja sa savetom roditelja, po potrebi, informisanjem roditelja i davanje predloga
po pitanjima koja se razmatraju na savetu.
VI. RAD SA DIREKTOROM, STRUNIM SARADNICIMA, PEDAGOKIM
ASISTENTOM I PRATIOCEM DETETA, ODNOSNO UENIKA
1. Saradnja sa direktorom, strunim saradnicima na istraivanju postojee vaspitno-
obrazovne, odnosno obrazovno-vaspitne prakse i specifinih problema i potreba
ustanove i predlaganje mera za unapreenje,
2. Saradnja sa direktorom i strunim saradnicima u okviru rada strunih timova i komisija
i redovna razmena informacija,
3. Saradnja sa direktorom i strunim saradnicima na zajednikom planiranju aktivnosti,
izradi stratekih dokumenata ustanove, analiza i izvetaja o radu kole,
4. Saradnja sa direktorom i psihologom na formiranju odeljenja i raspodeli odeljenjskih
stareinstava,
5. Timski rad na pronalaenju najefikasnijih naina unapreivanja voenja pedagoke
dokumentacije u ustanovi,
6. Saradnja sa direktorom i psihologom na planiranju aktivnosti u cilju jaanja
nastavnikih i linih kompetencija,
7. Saradnja sa pedagokim asistentima i pratiocima deteta, odnosno uenika na
koordinaciji aktivnosti u pruanju podrke deci/uenicima za koje se donosi individualni
obrazovni plan,
8. Saradnja sa direktorom i psihologom po pitanju prigovora i albi uenika i njegovih
roditelja, odnosno staratelja na ocenu iz predmeta i vladanja.
VII. RAD U STRUNIM ORGANIMA I TIMOVIMA
1. Uestvovanje u radu vaspitno-obrazovnog, nastavnikog vea, odnosno pedagokog
vea (davanjem saoptenja, informisanjem o rezultatima obavljenih analiza, pregleda,
istraivanja i drugih aktivnosti od znaaja za obrazovno-vaspitni rad i jaanje vaspitakih
odnosno nastavnikih kompetencija),
2. Uestvovanje u radu timova, vea, aktiva i komisija na nivou ustanove koji se
obrazuju radi ostvarivanja odreenog zadatka, programa ili projekta. Uestvovanje u
radu pedagokog kolegijuma, pedagokih vea i strunih aktiva za razvojno planiranje i
razvoj predkolskog, kolskog programa, odnosno programa vaspitnog rada,
3. Predlaganje mera za unapreivanje rada strunih organa ustanove.
VIII. SARADNJA SA NADLENIM USTANOVAMA, ORGANIZACIJAMA,
UDRUENJIMA I JEDINICOM LOKALNE SAMOUPRAVE
1. Saradnja sa obrazovnim, zdravstvenim, socijalnim, naunim, kulturnim i drugim
ustanovama koje doprinose ostvarivanju ciljeva i zadataka vaspitno-obrazovnog,
odnosno obrazovno-vaspitnog rada ustanove,
2. Uestvovanje u istraivanjima naunih, prosvetnih i drugih ustanova,
3. Osmiljavanje programskih aktivnosti za unapreivanje partnerskih odnosa porodice,
ustanove i lokalne samouprave u cilju podrke razvoja dece i mladih,
4. Aktivno uestvovanje u radu strunih drutava, organa i organizacija,
5. Saradnja sa kancelarijom za mlade i drugim udruenjima graana i organizacijama
koje se bave programima za mlade,
6. Uee u radu i saradnja sa komisijama na nivou lokalne samouprave, koje se bave
unapreivanjem poloaja dece i uenika i uslova za rast i razvoj,
7. Saradnja sa nacionalnom slubom za zapoljavanje.
IX. VOENJE DOKUMENTACIJE, PRIPREMA ZA RAD I STRUNO USAVRAVANJE
1. Voenje evidencije o sopstvenom radu na dnevnom, mesenom i godinjem nivou,
2. Izrada, priprema i uvanje posebnih protokola, ek lista za praenje nastave i
vaspitnih aktivnosti na nivou kole,
3. Priprema za poslove predviene godinjim programom i operativnim planovima rada
pedagoga,
4. Prikupljanje podataka o deci, odnosno uenicima i uvanje materijala koji sadri line
podatke o deci odnosno uenicima u skladu sa etikim kodeksom pedagoga,
5. Struni saradnik pedagog se struno se usavrava: praenjem strune literature i
periodike, praenjem informacija od znaaja za obrazovanje i vaspitanje na internetu;
uestvovanjem u aktivnostima strukovnog udruenja (Pedagoko drutvo Srbije) i na
Republikoj sekciji pedagoga i psihologa Srbije, pohaanjem akreditovanih seminara,
ueem na kongresima, konferencijama, tribinama, osmiljavanjem i realizacijom
akreditovanih seminara, pohaanjem strunih skupova, razmenom iskustva i saradnjom
sa drugim pedagozima i strunim saradnicima u obrazovanju.
Preporuke za ostvarivanje programa
Sve navedene oblasti rada pedagoga sastavni su deo njegovog godinjeg plana i
programa.
U zavisnosti od vrste ustanove u kojoj radi, njenih prioriteta i specifinosti pedagog
priprema svoj godinji plan i program rada kao i mesene planove rada i vodi dnevnik
rada.
Planovi sadre:
- planirane aktivnosti po oblastima rada,
- vreme realizacije,
- dinamiku rada,
- predviene saradnike.
Pri planiranju treba imati u vidu usklaivanje plana sa ciljevima i zadacima rada
pedagoga i prioritetima u radu odnosno prilagoavanje planova rada aktuelnim i realnim
uslovima u ustanovi.
Pedagog vri odabir oblika i metoda rada koji obezbeuju ostvarivanje planiranih
aktivnosti i efikasnost u radu pedagoga. Struni saradnik - pedagog samostalno
procenjuje naina ostvarivanja planiranih aktivnosti da u skladu sa procenom situacije,
svojim strunim znanjem i kodeksom rada pedagoga.
U savremenoj predkolskoj ustanovi, odnosno koli potreba za ueem pedagoga u
timskom radu je izraenija i sveobuhvatnija u radu na projektima radi ostvarivanja
razliitih zadataka ili programa (u odnosu na dosadanji rad pedagoga u predkolskoj
ustanovi odnosno koli).
Timski rad sa ostalim uesnicima predkolskog, odnosno kolskog ivota je jedna od
osnovnih pretpostavki uspenog rada pedagoga. Posebno je vana saradnja sa
direktorom ustanove, strunim saradnicima, sa kojima timski u okviru odreenih oblasti
rada i poslova realizuje aktivnosti u ustanovi.
U toku jedne radne, odnosno kolske godine pedagog uestvuje najvie u radu tri tima,
a moe da koordinie jednim timom.
O svom radu pedagog vodi evidenciju kroz:
- dnevnik rada pedagoga (sadri taksativno pobrojane sve aktivnosti u toku dana uz
osnovni opis, a ako se aktivnost odnosi na neposredni rad moe da sadri i: ime i
prezime osobe, razlog rada, ko je inicirao rad, preporuke za rad i drugo),
- instrumente za vaspitni rad sa decom, odnosno uenicima, roditeljima, vaspitaima
odnosno nastavnicima,
- protokole za praenje vaspitno-obrazovnog rada, odnosno nastave i ostalih vaspitno-
obrazovnih, odnosno vannastavnih aktivnosti u ustanovi.
Dnevnik rada pedagoga je dostupan dokument koji sadri popis dnevnih aktivnosti, a
dosijea o individualnom radu sa decom, odnosno uenicima spadaju u profesionalnu
tajnu. Dosije deteta, odnosno uenika, protokoli individualnih razgovora sa detetom,
odnosno uenikom daju se na uvid drugom licu po utvrenoj zakonskoj proceduri.
Samovrednovanje svog rada pedagog sprovodi na kraju radne, odnosno kolske godine
i periodino nakon realizovanih planiranih aktivnosti. Ono obuhvata sve poslove iz osam
oblasti koje je pedagog ostvario odnosno realizovao. Sopstvena procena ostvarenosti
rezultata svog rada znaajna je za unapreenje rada i planiranje narednih aktivnosti.
PSIHOLOG
CILJ
Psiholog ustanove primenom teorijskih i praktinih saznanja psihologije kao nauke
doprinosi ostvarivanju i unapreivanju obrazovno-vaspitnog rada u ustanovi u skladu sa
ciljevima i principima obrazovanja i vaspitanja i standardima postignua uenika
definisanih Zakonom o osnovama sistema obrazovanja vaspitanja, kao i posebnim
zakonima.
ZADACI
- Stvaranje optimalnih uslova za razvoj dece i ostvarivanje vaspitno-obrazovnog rada,
- Uestvovanje u praenju i podsticanju razvoja deteta, odnosno uenika,
- Podrka jaanju vaspitakih, odnosno nastavnikih kompetencija i njihovog
profesionalnog razvoja,
- Uestvovanje u praenju i vrednovanju obrazovno-vaspitnog rada i predlaganje mera
koje doprinose obezbeivanju efikasnosti, ekonominosti i fleksibilnosti rada ustanove,
- Uestvovanje u praenju i vrednovanju ostvarenosti optih i posebnih standarda
postignua uenika i predlaganje mera za unapreivanje,
- Podrka otvorenosti ustanove prema pedagokim inovacijama,
- Razvijanje saradnje ustanove sa porodicom i podrka vaspitnim kompetencijama
roditelja, odnosno staratelja,
- Saradnja sa drugim institucijama, lokalnom zajednicom, strunim i strukovnim
organizacijama od znaaja za ustanovu,
- Stalno struno usavravanje i praenje razvoja psiholoke nauke i prakse.
OBLASTI RADA
I. PLANIRANJE I PROGRAMIRANJE VASPITNO-OBRAZOVNOG, ODNOSNO
OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA
1. Uestvovanje u pripremi razvojnog plana ustanove, predkolskog, odnosno kolskog
programa, odnosno programa vaspitnog rada, plana samovrednovanja predkolske
ustanove, individualnog obrazovnog plana za decu, odnosno uenike,
2. Uestvovanje u pripremi koncepcije godinjeg plana rada ustanove,
3. Uestvovanje u izradi godinjeg plana rada predkolske ustanove i njegovih pojedinih
delova (organizacija i oblici rada - stalni, povremeni, posebni; redovni i prioritetni zadaci,
programa strunih organa i timova, strunog usavravanja, preventivnih programa,
programa rada strunih saradnika, saradnje sa porodicom, saradnje sa drutvenom
sredinom, program zatite dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja). Uestvovanje
u pripremi delova godinjeg plana rada kole koji se odnose na planove i programe:
podrke uenicima (rad sa uenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrka,
rad sa uenicima sa izuzetnim sposobnostima; profesionalna orijentacija, prevencija
bolesti zavisnosti; promocija zdravih stilova ivota); zatite uenika od nasilja,
zlostavljanja i zanemarivanja, podizanja kvaliteta znanja i vetina uenika, strunog
usavravanja zaposlenih, saradnje kole i porodice, celodnevne nastave i produenog
boravka u osnovnoj koli, praktine nastave u srednjoj koli,
4. Uestvovanje u izboru i planiranju realizacije posebnih i specijalizovanih programa,
5. Uestvovanje u osmiljavanju i izradi akcionih planova i predloga projekata koji mogu
doprineti unapreivanju kvaliteta vaspitanja i obrazovanja u predkolskoj ustanovi,
odnosno obrazovanja i vaspitanja u koli, konkurisanju radi obezbeivanja njihovog
finansiranja i uestvovanje u njihovoj realizaciji,
6. Uestvovanje u izboru didaktikog materijala u predkolskoj ustanovi, odnosno
udbenika u koli,
7. Pripremanje plana posete psihologa vaspitno-obrazovnim aktivnostima u predkolskoj
ustanovi, odnosno asovima u koli,
8. Pripremanje godinjeg programa rada i mesenih planova rada psihologa,
9. Pripremanje plana sopstvenog strunog usavravanja i profesionalnog razvoja.
II. PRAENJE I VREDNOVANJE OBRAZOVNO-VASPITNOG, ODNOSNO VASPITNO-
OBRAZOVNOG RADA
1. Uestvovanje u praenju i vrednovanju vaspitno-obrazovnog, odnosno obrazovno-
vaspitnog rada ustanove i predlaganje mera za poboljanje efikasnosti, ekonominosti i
uspenosti ustanove u zadovoljavanju obrazovnih i razvojnih potreba dece, odnosno
uenika,
2. Uestvovanje u kontinuiranom praenju i podsticanju napredovanja dece u razvoju i
uenju. Uestvovanje u kontinuiranom praenju i vrednovanju ostvarenosti optih i
posebnih standarda postignua sprovoenjem kvalitativnih analiza postignua uenika,
informisanjem svih zainteresovanih strana o rezultatima analize i pripremom preporuka
za unapreivanje postignua,
3. Praenje i vrednovanje primene mera individualizacije i individualnog obrazovnog
plana za decu,
4. Uestvovanje u praenju i vrednovanju efekata inovativnih aktivnosti i projekata,
efikasnosti novih organizacionih oblika rada u predkolskoj ustanovi, vrednovanju ogleda
koji se sprovode u koli,
5. Uee u izradi godinjeg izvetaja o radu predkolske ustanove, a naroito
ostvarivanja svih programa vaspitno-obrazovnog rada, programa strunih organa i
timova, strunog usavravanja, preventivnih programa, rada psiholoko-pedagoke
slube, saradnje sa porodicom, saradnje sa drutvenom sredinom,
6. Iniciranje razliitih istraivanja radi unapreivanja obrazovno-vaspitnog rada ustanove
i ostvarivanja poslova definisanih ovim pravilnikom,
7. Uestvovanje u istraivanjima koja se sprovode u okviru samovrednovanja rada kole
(izradom instrumenta procene, definisanjem uzorka i kvalitativnom analizom dobijenih
rezultata) i sprovoenja ogleda.
1. Savetodavni rad usmeren ka unapreivanju procesa praenja i posmatranja dejeg
napredovanja u funkciji podsticanja dejeg razvoja i uenja. Iniciranje i pruanje strune
podrke vaspitaima u korienju razliitih metoda, tehnika i instrumenata praenja
dece,
2. Savetodavni rad usmeren ka stvaranju psiholokih uslova za podsticanje celovitog
razvoja dece,
3. Uee u prilagoavanju ritma ivota i rada u predkolskoj ustanovi specifinostima
uzrasta i potrebama dece,
4. Pruanje strune podrke vaspitaima usmereno na adekvatno i pravovremeno
zadovoljavanje potreba deteta ili uzrasne grupe (nega, podsticanje igre i drugih
aktivnosti),
5. Pruanje podrke vaspitaima, odnosno nastavnicima u planiranju i realizaciji
neposrednog obrazovno-vaspitnog rada sa decom, odnosno uenicima, a naroito u
oblasti prilagoavanja rada obrazovno-vaspitnim potrebama deteta, odnosno uenika;
izbora i primene razliitih tehnika uenja; efikasnog upravljanja procesom uenja; izbora
postupaka posmatranja i praenja napredovanja dece u uenju i razvoju, odnosno
vrednovanja uenikih postignua; stvaranja podsticajne atmosfere u grupi, odnosno na
asu; razvijanja konstruktivne komunikacije i demokratskih odnosa u grupi, odnosno
odeljenju,
6. Pruanje podrke jaanju vaspitakih, odnosno nastavnikih kompetencija u
oblastima: komunikacija i saradnja, konstruktivno reavanje sukoba i problema, podrka
razvoju linosti deteta, odnosno uenika, poduavanje i uenje, organizacija sredine i
didaktikog materijala,
7. Upoznavanje vaspitaa, odnosno nastavnika sa karakteristikama igre i odnosom igre i
uenja na predkolskom uzrastu, psiholokim principima uspenog procesa uenja,
grupne dinamike, socijalne interakcije, prirodom motivacije za uenje, metodama za
podsticanje razliitih vrsta inteligencije, stilovima i oblicima uenja, strategijama uenja i
motivisanja za uenje,
8. Savetovanje vaspitaa, odnosno nastavnika u individualizaciji vaspitno-obrazovnog
rada, odnosno nastave na osnovu uoenih potreba, interesovanja i sposobnosti dece,
odnosno psiholoke procene individualnih karakteristika uenika (sposobnosti,
motivacije, osobina linosti) i ostvarenosti obrazovnih postignua u koli,
9. Pruanje podrke vaspitaima, odnosno nastavnicima za rad sa decom, odnosno
uenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrka. Koordiniranje izrade i u
saradnji sa vaspitaem, odnosno nastavnikom i roditeljem, timsko izraivanje
pedagokog profila deteta, odnosno uenika. Uestvovanje u razvijanju individualnih
obrazovnih planova korienjem rezultata sopstvenih psiholokih procena i psiholokih
procena dobijenih iz drugih ustanova,
10. Osnaivanje nastavnika za rad sa uenicima izuzetnih sposobnosti (talentovani i
obdareni) kroz upoznavanje sa karakteristikama tih uenika (sposobnosti, motivacija, stil
uenja, interesovanja, vrednosti, osobine linosti) i predlaganje postupaka koji doprinose
njihovom daljem razvoju,
11. Osnaivanje vaspitaa, odnosno nastavnika za rad sa decom, odnosno uenicima iz
osetljivih drutvenih grupa kroz upoznavanje sa karakteristikama tih uenika, odnosno
dece, razvijanje fleksibilnog stava prema kulturnim razlikama i razvijanje interkulturalne
osetljivosti i predlaganje postupaka koji doprinose njihovom razvoju,
12. Pruanje podrke nastavnicima u radu sa uenicima kod kojih je utvren psiholoki
uzrok neuspeha u dostizanju zahteva obrazovnih standarda kao i pojava neadaptivnih
oblika ponaanja i predlaganje mera za njihovo prevazilaenje,
13. Osnaivanje nastavnika da prepoznaju sposobnosti, interesovanja i sklonosti
uenika koje su u funkciji razvoja profesionalne karijere uenika,
14. Pruanje podrke vaspitaima, odnosno nastavnicima u formiranju i voenju dejeg,
odnosno uenikog kolektiva, ukazivanje na psiholoke uzroke poremeaja
interpersonalnih odnosa u grupama, odnosno odeljenjskim zajednicama i predlaganje
mera za njihovo prevazilaenje,
15. Pruanje podrke vaspitaima, odnosno nastavnicima u radu sa roditeljima, odnosno
starateljima,
16. Savetodavni rad sa vaspitaima, odnosno nastavnicima davanjem povratne
informacije o poseenoj aktivnosti, odnosno asu, kao i predlaganjem mera za
unapreenje praenog segmenta vaspitno-obrazovnog, odnosno obrazovno-vaspitnog
procesa,
17. Uvoenje inovacija u vaspitno-obrazovni rad na osnovu naunih saznanja o
psihofizikom razvoju dece i procesu uenja, kroz instruktivni rad sa vaspitaima,
18. Osnaivanje vaspitaa, odnosno nastavnika za timski rad kroz njihovo podsticanje
na realizaciju zajednikih zadataka, kroz koordinaciju aktivnosti strunih vea, timova i
komisija,
19. Pruanje podrke vaspitaima, odnosno nastavnicima mentorima i savetodavni rad
sa pripravnicima u procesu uvoenja u posao i licenciranja. Mentorski rad sa
psiholozima pripravnicima u procesu uvoenja u posao i licenciranja,
20. Pruanje podrke vaspitaima u primeni razliitih tehnika i postupaka
samoevaluacije,
21. Usmeravanje vaspitaa, odnosno nastavnika u kreiranju plana strunog
usavravanja i njihovog profesionalnog razvoja.
1. Uee u organizaciji prijema dece, praenja procesa adaptacije i podrka deci u
prevazilaenju tekoa adaptacije,
2. Uee u praenju dejeg napredovanja u razvoju i uenju,
3. Uee u timskom: identifikovanju dece kojoj je potrebna podrka u procesu
vaspitanja i obrazovanja i osmiljavanju i praenju realizacije individualizovanog pristupa
u radu sa decom,
4. Ispitivanje deteta upisanog u osnovnu kolu procenom intelektualnog, kognitivnog,
emocionalnog i socijalnog statusa radi davanja preporuka za dalji rad. Provera
spremnosti za polazak u kolu deteta starosti od est do est i po godina. Testiranje
muzikih i optih intelektualnih sposobnosti u okviru prijemnih ispita u muzikim i
baletskim osnovnim i srednjim kolama,
5. Uee u struktuiranju vaspitnih grupa, odnosno odeljenja prvog i po potrebi drugih
razreda. Uestvovanje u formiranju klasa u muzikim i baletskim osnovnim i srednjim
kolama,
6. Ispitivanje optih i posebnih sposobnosti, osobina linosti, kognitivnog stila, motivacije
za kolsko uenje, profesionalnih opredeljenja, vrednosnih orijentacija i stavova, grupne
dinamike odeljenja i statusa pojedinca u grupi, psiholokih inilaca uspeha i
napredovanja uenika i odeljenja, primenom standardizovanih psiholokih mernih
instrumenta i procedura, kao i drugih instrumenata procene radi dobijanja relevantnih
podataka za realizaciju neposrednog rada sa uenicima i drugih poslova u radu sa
nastavnicima, roditeljima, institucijama,
7. Savetodavno-instruktivni rad sa uenicima koji imaju tekoe u uenju, razvojne,
emocionalne i socijalne tekoe, probleme prilagoavanja, probleme ponaanja,
8. Pruanje podrke deci, odnosno uenicima za koje se obezbeuje vaspitno-obrazovni
rad po individualnom obrazovnom planu, odnosno koji se koluju po individualiziranoj
nastavi i individualnom obrazovnom planu,
9. Pruanje podrke deci, odnosno uenicima iz osetljivih drutvenih grupa,
10. Identifikovanje uenika sa izuzetnim sposobnostima (daroviti i talentovani) i pruanje
podrke takvim uenicima za njihov dalji razvoj. Uestvovanje u proceni mogunosti za
ubrzano kolovanje uenika sa izuzetnim sposobnostima,
11. Rad sa decom, odnosno uenicima na unapreenju kljunih kompetencija, stavova i
vrednosti potrebnih za ivot u savremenom drutvu: strategije uenja i motivacije za
uenje, vetine samostalnog uenja, koncept celoivotnog uenja, socijalne vetine
(nenasilna komunikacija, konstruktivno reavanje problema, interkulturalna komunikacija
i uvaavanje razliitosti), zdravi stilovi ivota, vetine donoenja odluka i drugo,
12. Podrka razvoju profesionalne karijere uenika profesionalnim informisanjem i
savetovanjem (na osnovu procenjenih sposobnosti, interesovanja, osobina linosti,
motivacije uenika),
13. Pruanje podrke uenikom aktivizmu i participaciji u kolskom ivotu,
14. Pruanje psiholoke pomoi detetu, odnosno ueniku, grupi, odnosno odeljenju u
akcidentnim krizama,
15. Uestvovanje u pojaanom vaspitnom radu za uenike koji vre povredu pravila
ponaanja u koli ili se ne pridravaju odluka direktora i organa kole, neopravdano
izostanu sa nastave pet asova, odnosno koji svojim ponaanjem ugroavaju druge u
ostvarivanju njihovih prava,
16. Organizovanje i realizovanje predavanja, tribina i drugih aktivnosti za uenike iz
oblasti mentalnog zdravlja, pedagoke, razvojne i socijalne psihologije.
1. Prikupljanje podataka od roditelja, odnosno staratelja koji su od znaaja za
upoznavanje deteta, odnosno uenika i praenje njegovog razvoja,
2. Savetodavni rad sa roditeljima, odnosno starateljima dece, odnosno uenika koji
imaju razliite tekoe u razvoju, uenju i ponaanju,
3. Podrka jaanju roditeljskih vaspitnih kompetencija, naroito informisanjem o
psiholokim karakteristikama njihove dece u okviru individualnih konsultacija i oblika
grupnog psiholokog obrazovanja roditelja,
4. Savetodavni rad i usmeravanje roditelja, odnosno staratelja ija deca vre povredu
pravila ponaanja u koli i kojima je odreen pojaani vaspitni rad,
5. Saradnja sa roditeljima, odnosno starateljima na pruanju podrke deci, odnosno
uenicima koji pohaaju predkolsku ustanovu, odnosno se koluju po individualnom
obrazovnom planu,
6. Osnaivanje roditelja, odnosno staratelja da prepoznaju karakteristike svoje dece koje
ukazuju na njihove izuzetne sposobnosti i saradnja na pruanju podrke u pronalaenju
razliitih mogunosti podsticanja i usmeravanja njihovog opteg i profesionalnog razvoja,
7. Uestvovanje u realizaciji programa saradnje ustanove sa roditeljima, odnosno
starateljima dece, odnosno uenika (opti i grupni, odnosno odeljenjski roditeljski
sastanci i drugo),
8. Saradnja sa savetom roditelja, po potrebi, informisanjem roditelja i davanje predloga
po pitanjima koja se razmatraju na savetu,
9. Pruanje psiholoke pomoi roditeljima, odnosno starateljima ija su deca u
akcidentnoj krizi.
1. Saradnja sa direktorom i strunim saradnicima na poslovima koji se tiu
obezbeivanja efikasnosti, ekonominosti i fleksibilnosti obrazovno-vaspitnog rada
ustanove, a naroito u vezi sa: rasporedom rada vaspitaa po grupama, izborom
vaspitaa, odnosno nastavnika mentora, podelom odeljenskog stareinstva i drugo.
Predlaganje novih organizacionih reenja obrazovno-vaspitnog rada,
2. Saradnja sa direktorom i strunim saradnicima na pripremi dokumenata ustanove,
pregleda, izvetaja i analiza,
3. Saradnja sa direktorom i strunim saradnicima u organizovanju tribina, predavanja,
radionica za uenike, zaposlene, roditelje,
4. Saradnja sa drugim strunim saradnicima na pripremi i realizaciji raznih oblika
strunog usavravanja (predavanja, radionice, prikazi strunih lanaka i sl.) za
vaspitae, odnosno nastavnike u okviru ustanove,
5. Saradnja sa direktorom i pedagogom po pitanju prigovora i albi uenika i njegovih
roditelja, odnosno staratelja na ocenu iz predmeta i vladanja,
6. Uestvovanje u radu komisije za proveru savladanosti programa za uvoenje u posao
vaspitaa, odnosno nastavnika, strunog saradnika,
7. Redovna razmena, planiranje i usaglaavanje zajednikih poslova sa drugim strunim
saradnicima u ustanovi,
8. Saradnja sa pedagokim asistentom i pratiocem deteta, odnosno uenika na
koordinaciji aktivnosti u pruanju podrke deci, odnosno uenicima koji se koluju po
individualnom obrazovnom planu.
1. Uestvovanje u radu vaspitno-obrazovnog, odnosno nastavnikog, odnosno
pedagokog vea (davanjem saoptenja, informisanjem o rezultatima obavljenih analiza,
pregleda, istraivanja i drugih aktivnosti od znaaja za obrazovno-vaspitni rad i jaanje
vaspitakih, odnosno nastavnikih kompetencija),
2. Uestvovanje u radu timova ustanove koji se obrazuju radi ostvarivanja odreenog
zadatka, programa ili projekta,
3. Uestvovanje u radu strunih aktiva za razvojno planiranje i razvoj predkolskog,
odnosno kolskog programa i pedagokog kolegijuma,
4. Predlaganje mera za unapreivanje rada strunih organa predkolske ustanove.
1. Saradnja sa obrazovnim, zdravstvenim, socijalnim i drugim institucijama znaajnim za
ostvarivanje ciljeva obrazovno-vaspitnog rada i dobrobiti dece, odnosno uenika,
2. Saradnja sa lokalnom zajednicom i irom drutvenom sredinom za ostvarivanje ciljeva
obrazovno-vaspitnog rada i dobrobiti dece, odnosno uenika,
3. Uestvovanje u radu strunih udruenja, njihovih organa, komisija, odbora,
4. Saradnja sa psiholozima koji rade u drugim ustanovama, institucijama,
organizacijama, udruenjima od znaaja za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada i
dobrobiti dece, odnosno uenika: nacionalna sluba za zapoljavanje, centar za socijalni
rad, domovi zdravlja, zavodi za patologiju govora, mentalno zdravlje i druge zdravstvene
ustanove, institut za psihologiju, matini fakultet, zavodi za vrednovanje i unapreenje
obrazovno-vaspitnog rada i dr.
1. Voenje evidencije o sopstvenom radu u sledeoj dokumentaciji: dnevnik rada
psihologa i evidencija o radu sa detetom u predkolskoj ustanovi, odnosno psiholoki
dosije (karton) uenika,
2. Voenje evidencije, po potrebi, o izvrenim analizama, istraivanjima, psiholokim
testiranjima, poseenim aktivnostima, odnosno asovima i dr.,
3. Priprema za sve poslove predviene godinjim programom i operativnim planovima
rada psihologa,
4. Prikupljanje i na odgovarajui nain uvanje i zatita materijala koji sadri line
podatke o deci, odnosno uenicima,
5. Struno se usavrava praenjem strune literature i periodike, uestvovanjem u
aktivnostima strukovnog udruenja (Drutvo psihologa Srbije, sekcije psihologa u
obrazovanju, podrunice), pohaanjem akreditovanih seminara, voenjem akreditovanih
seminara, autorstvom akreditovanog seminara, pohaanjem simpozijuma, kongresa i
drugih strunih skupova, razmenom iskustva i saradnjom sa drugim psiholozima u
obrazovanju.
U Programu rada su navedeni opti cilj i zadaci rada psihologa kao i popis poslova
kojima se oni ostvaruju rasporeenih u devet oblasti bez preporuenog broja radnih sati.
Na osnovu njega svaki psiholog, u zavisnosti od vrste ustanove u kojoj radi i njenih
specifinosti, priprema svoj godinji program rada kao i mesene planove rada. Godinji
program sadri: oblasti rada, da li te oblasti pripadaju posrednom ili neposrednom radu i
vreme realizacije, a meseni planovi, po oblastima rada, popis aktivnosti kojima se
realizuju odreeni poslovi, predviene saradnike i napomenu o realizaciji. Pri planiranju
treba imati u vidu da postoje poslovi koji se realizuju tokom cele godine i oni koji su
fiksirani samo u odreenom periodu. Psiholog vodi rauna da broj planiranih aktivnosti u
okviru poslova ne utie na kvalitet rada.
Psiholozi koji obavljaju poslove strunog saradnika u kolama za obrazovanje odraslih u
svojim planovima umesto uenik koriste re odrasli (polaznik), a iz ovog programa biraju
aktivnosti koje odgovaraju ustanovi u kojoj rade i specifinostima svoje ciljne grupe.
Zbog prirode posla i dinamike ivota i rada u ustanovi potrebno je da psiholog ima
oseaj za prioritet, da bira oblike i metode rada koji obezbeuju efikasnost i efektnost, da
daje prednost grupnim preventivnim aktivnostima i da fleksibilno prilagoava svoje
planove rada aktuelnim dogaajima u skladu sa ciljevima i zadacima rada psihologa u
ustanovi.
Navedeni cilj i zadatke psiholog ostvaruje obavljanjem sledeih strunih poslova:
1. psiholoka procena i primena standardizovanih psiholokih mernih instrumenata,
2. psiholoka prevencija i edukacija,
3. psiholoko savetovanje,
4. psiholoko istraivanje i evaluacija.
Psiholog ima samostalnost da u skladu sa procenom situacije, svojim strunim znanjem i
etikom struke procenjuje koje e standardizovane psiholoke merne instrumente
primenjivati, na koji nain e prikupljati podatke potrebne za svoj rad, koja e istraivanja
sprovoditi, koga e ukljuiti u odreene aktivnosti.
Praenje i podsticanje razvoja dece u predkolskoj ustanovi zapoinje saradnjom sa
porodicom u planiranju adaptacije deteta na vrti, praenjem toka adaptacije na kolektiv,
pruanjem instruktivne pomoi vaspitaima prikupljanju podataka o osnovnim
karakteristikama deteta i njegove porodice. Nain daljeg praenja razvoja i napredovanja
deteta psiholog definie u zavisnosti od specifinih potreba svakog deteta.
Praenje i podsticanje razvoja dece, odnosno uenika (intelektualni, emocionalni,
socijalni, moralni, profesionalni razvoj i razvoj sistema vrednosti) zapoinje
upoznavanjem linosti deteta, odnosno uenika pri upisu u ustanovu, prikupljanjem
podataka o osnovnim karakteristikama deteta, odnosno uenika i njegove porodice.
Nain daljeg praenja razvoja i napredovanja deteta, odnosno uenika psiholog definie
u zavisnosti od specifinosti ustanove (vrsta i veliina ustanove, broj i vrsta strunih
saradnika i drugo).
Psiholog zaposlen u predkolskoj ustanovi ne radi neposredno sa detetom kojem je
potrebna podrka. Svaki kontakt sa detetom odvija se u grupi kroz komunikaciju sa
detetom u prirodnom okruenju (meu vrnjacima, tokom igre i aktivnosti, bez izdvajanja
deteta, bilo u okviru grupe, bilo van nje). Psiholog prua podrku dejem razvoju i
napredovanju kroz savetodavni rad sa vaspitaima i roditeljima koji je usmeren na
kreiranje povoljne sredine za razvoj, prilagoavanje vaspitno-obrazovnih aktivnosti
potrebama deteta.
Da bi psiholog mogao efikasno da sprovede neposredni rad sa uenikom neophodna je
stalna saradnja sa drugim uesnicima kolskog ivota (sam uenik, drugi uenici,
nastavnici, roditelji, direktor) koji e ga blagovremeno obavestiti o novonastalim
promenama zbog kojih se pojavljuje potreba za neposrednim radom psihologa sa
uenikom.
Kada je u pitanju struni rad psihologa u okviru pojaanog vaspitnog rada kole,
psiholog procenjuje koje aktivnosti i u kom obimu e sprovesti, a u zavisnosti od uzrasta
uenika, vrste povrede pravila ponaanja, karakteristika porodice i drugo.
Timski rad sa ostalim uesnicima ivota ustanove je jedna od osnovnih pretpostavki
uspenog rada psihologa. Posebno je vana saradnja sa drugim strunim saradnicima,
ukoliko ih ustanova ima, sa kojima timski u okviru odreenih oblasti rada i poslova,
realizuje razliite aktivnosti a u skladu sa bazinim obrazovanjem, razlikama u
metodama, tehnikama i instrumentima koji se koriste.
S obzirom da se u ustanovi, za ostvarivanje razliitih zadataka, programa ili projekata,
obrazuje vie timova u ijem radu se pojavljuje potreba za ueem psihologa, prednost
se daje timovima koji podrazumevaju pruanje podrke dejem razvoju i napredovanju,
odnosno neposredni rad sa uenicima. U toku jedne kolske godine psiholog uestvuje
u radu do dva tima koji ne podrazumevaju pruanje podrke dejem razvoju i
napredovanju, odnosno neposredni rad sa uenicima.
O svom radu psiholog vodi evidenciju u sledeoj dokumentaciji: dnevnik rada psihologa
(sadri taksativno pobrojane sve aktivnosti u toku dana uz osnovni opis, a ako se
aktivnost odnosi na neposredni rad moe da sadri i: ime i prezime osobe, razlog rada,
ko je inicirao rad, preporuke za rad i drugo); evidenciju o radu sa detetom u predkolskoj
ustanovi (sadri ime i prezime deteta, datum i razlog rada, ko je inicirao rad, opservacija
deteta u grupi, podatke dobijene od roditelja i vaspitaa, preporuke za rad i drugo);
psiholoki dosije (karton) uenika za koga postoji potreba da se sprovodi dodatni rad koji
nije obuhvaen planiranim aktivnostima u okviru godinjeg plana rada psihologa (sadri
ime i prezime uenika, datum rada, razlog rada, ko je inicirao rad, rezultate psiholoke
procene, preporuke za rad, podatke dobijene od roditelja, nastavnika i drugih aktera
kolskog ivota i drugo).
Dokumentacija sa rezultatima psiholokih ispitivanja, rezultati psiholoke procene i nalaz
spadaju u profesionalnu tajnu i mogu se dostaviti samo drugom psihologu i to za potrebe
konsultacija, supervizije i istraivanja, kao i u sluaju prelaska deteta u drugu
predkolsku ustanovu ili kolu, odnosno uenika u drugu kolu. Miljenje psihologa koje
se daje na osnovu psiholoke procene i nalaza moe se dostaviti nastavniku, direktoru,
prosvetnom savetniku, prosvetnom inspektoru. Ukoliko miljenje psihologa trai centar
za socijalni rad, sud, inerresorna komisija moraju uputiti koli pismeni zahtev sa
obrazloenjem.
Da bi se zatitila privatnost i podaci line prirode uenika i roditelja, odnosno staratelja,
kao i propisana procedura psiholokog rada i proces rada uopte, potrebno je da
psiholog ima obezbeenu zasebnu prostoriju za neposredni rad sa uenicima i
roditeljima, odnosno starateljima.
PEDAGOG ZA LIKOVNO, MUZIKO I FIZIKO VASPITANJE
CILJ
Primenom teorijskih, praktinih i istraivakih saznanja pedagoke nauke u oblasti
fizikog, odnosno muzikog, odnosno likovnog vaspitanja, pedagog za fiziko, muziko,
odnosno likovno vaspitanje doprinosi ostvarivanju i unapreivanju posebne oblasti
vaspitno-obrazovnog rada u ustanovi, u skladu sa ciljevima i principima obrazovanja i
vaspitanja definisanih Zakonom o osnovama sistema obrazovanja vaspitanja, kao i
posebnim zakonima.
ZADACI
1. Stvaranje optimalnih uslova za uravnoteen psiho-fiziki razvoj dece i negovanje i
kultivisanje dejeg stvaralakog izraavanja,
2. Praenje i podsticanje celovitog razvoja deteta sa posebnim fokusom na oblast
motornog razvoja, muzikog i likovnog stvaralatva i izraavanja,
3. Podrka vaspitaima u kreiranju programa rada s decom, predlaganje i organizovanje
razliitih vidova aktivnosti u oblasti fizikog, muzikog odnosno likovnog vaspitanja,
4. Pruanje podrke vaspitau na unapreivanju i osavremenjivanju obrazovno
vaspitnog rada,
5. Uestvovanje u praenju i vrednovanju vaspitno-obrazovnog rada,
6. Saradnja sa institucijama, lokalnom samoupravom, strunim i strukovnim
organizacijama od znaaja za uspean rad ustanove,
7. Samovrednovanje, stalno struno usavravanje i praenje razvoja pedagoke nauke i
prakse.
OBLASTI RADA
I. PLANIRANJE I PROGRAMIRANJE VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
1. Uestvovanje u izradi godinjeg plana rada predkolske ustanove u oblasti planiranja i
programiranja fizikog, odnosno muzikog, odnosno likovnog vaspitanja,
2. Izraivanje godinjih i mesenih planova rada pedagoga za fiziko, muziko, odnosno
likovno vaspitanje,
3. Pruanje pomoi vaspitaima u kreiranju programa rada sa decom iz oblasti fizikog,
odnosno muzikog, odnosno likovnog vaspitanja u skladu sa Osnovama programa,
planiranju sadraja i metoda rada u raznovrsnim prostornim uslovima (sobama, salama,
vienamenskim salama i otvorenim prostorima), korienjem raznovrsnih sredstava,
instrumenata i materijala, planiranju i realizaciji igara i aktivnosti prilagoenih za decu sa
smetnjama u razvoju,
4. Izrada globalnog plana aktivnosti iz fizikog, odnosno muzikog, odnosno likovnog
vaspitanja u saradnji sa vaspitaima, vodei rauna o ravnomernoj zastupljenosti svih
vidova izraavanja, u skladu sa uzrastom, individualnim potrebama, mogunostima dece
i prostornim i materijalnim mogunostima predkolske ustanove,
5. Uee u planiranju i realizaciji kulturnih, sportskih i javnih manifestacija, nastupa
dece, medijskog predstavljanja i slino,
6. Planiranje nabavke strune literature, rekvizita, didaktikih sredstava, materijala i
opreme namenjene kvalitetnijem realizovanju fizikih, odnosno muzikih, odnosno
likovnih aktivnosti, ujednaavanje opreme u svim vaspitnim grupama,
7. Planiranje organizacije rada predkolske ustanove u saradnji sa direktorom i drugih
zajednikih aktivnosti sa direktorom i drugim strunim saradnicima,
8. Uee u planiranju i organizovanju pojedinih oblika saradnje sa osnovnom kolom i
drugim ustanovama (kulture, obrazovanja, fizike kulture i sl.),
9. Uestvovanje u pisanju projekata i konkurisanju radi obezbeivanja njihovog
finansiranja.
II. PRAENJE I VREDNOVANJE VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
1. Uestvovanje u sistematskom praenju vaspitno-obrazovnog procesa, odnosno
razvoja i napredovanja dece,
2. Praenje i vrednovanje realizacije vaspitno-obrazovnog rada posebno u domenu
ostvarivanja fizikog, odnosno muzikog, odnosno likovnog vaspitanja,
3. Uestvovanje u radu komisije za proveru savladanosti programa uvoenja u posao
vaspitaa,
4. Praenje efekata inovativnih aktivnosti i projekata, kao i efikasnosti novih
organizacionih oblika rada,
5. Uee u izradi godinjeg izvetaja o radu predkolske ustanove.
III. RAD SA VASPITAIMA
1. Pruanje pomoi vaspitaima u ostvarivanju svih vidova vaspitno-obrazovnog rada u
oblasti fizikog, likovnog, odnosno muzikog vaspitanja,
2. Pruanje strune pomoi vaspitaima u osavremenjivanju neposrednog vaspitno-
obrazovnog rada (savetodavni rad, prezentacije i radionice), iniciranjem korienja
savremenih metoda i oblika rada, strune literature i uvoenjem inovacija,
3. Pruanje pomoi vaspitaima u pripremi strunih tema i uglednih aktivnosti,
4. Ukljuivanje u rad na estetskom i funkcionalnom oblikovanju prostora predkolske
ustanove,
5. Davanje sugestija vaspitaima za izradu i stvaralako korienje razliitog didaktikog
materijala i sredstava u funkciji stvaranja stimulativne sredine za uenje i razvoj,
6. Pruanje pomoi pripravnicima u procesu uvoenja u posao, kao i u pripremi
polaganja ispita za licencu,
7. Uee u osmiljavanju i realizaciji posebnih i specijalizovanih programa.
IV. RAD SA DECOM
1. Uee u praenju dejeg razvoja i napredovanja, identifikovanje potreba i afiniteta
dece i predlaganje igara i aktivnosti za podsticanje razvoja,
2. Odravanje uglednih aktivnosti u svim grupama,
3. Uee u individualizaciji vaspitno-obrazovnog rada, izradi individualnog obrazovnog
plana, praenje njegove realizacije i pruanje podrke deci,
4. Pruanje podrke deci iz osetljivih drutvenih grupa,
5. Priprema, organizacija i realizacija aktivnosti u prirodi, izleta, ekskurzija i etnji, kao i
priredbi, izlobi,
6. Realizacija posebnih programa u neposrednom radu sa decom (preventivnih,
programa za podsticanje dejeg stvaralakog izraavanja, programa za podsticanje
motornog razvoja i sl.).
1. Ukljuivanje roditelja, odnosno staratelja u raznovrsne aktivnosti sa decom
(ekskurzije, izleti, smotre, izlobe, priredbe, maratoni),
2. Savetodavni rad sa roditeljima, odnosno starateljima ija deca imaju zdravstvene
smetnje kao i smetnje u fizikom razvoju,
3. Davanje informacija roditeljima, odnosno starateljima o svim pitanjima koja ih
zanimaju u oblasti fizikog, odnosno muzikog, odnosno likovnog vaspitanja kroz
individualne razgovore, sastanke, tribine i radionice,
4. Savetodavni rad sa roditeljima, odnosno starateljima prilikom ukljuivanja dece u
adekvatne sportske klubove i druga drutva specijalizovana za rad sa decom.
ASISTENTOM I PRATIOCEM DETETA
1. Uestvovanje u istraivakim radovima koje organizuje predkolska ustanova,
2. Predlaganje mera pedagokim asistentima i pratiocima deteta u vidu adekvatnih
programa prilagoenih potrebama i mogunostima deteta kao i materijalnim uslovima
predkolske ustanove, u cilju poboljanja i osavremenjivanja vaspitno-obrazovnog rada,
3. Pripremanje i dogovaranje sa direktorom i drugim strunim saradnicima, timovima i
strunim institucijama o zajednikim zadacima i aktivnostima u predkolskoj ustanovi i
izvan nje,
4. Pripremanje uvoenja inovacija u vaspitno-obrazovni rad (oglednih inovativnih
radionica, primera dobre prakse, istraivanja...).
1. Uestvovanje u radu strunih aktiva, radnih grupa i tematskih diskusija,
2. Uestvovanje u radu vea, timova i komisija u sklopu predkolske ustanove,
3. Uestvovanje u istraivakim radovima u okviru predkolske ustanove, kao i u
istraivanju koje organizuju strune institucije i organizacije, kao i druge predkolske
ustanove.
1. Saradnja sa obrazovnim, zdravstvenim, socijalnim, naunim, institucijama kulture i
drugim ustanovama koje doprinose ostvarivanju ciljeva i zadataka vaspitno-obrazovnog
rada ustanove,
2. Uestvovanje u istraivanjima naunih i prosvetnih institucija i drugih ustanova,
3. Uestvovanje u organizaciji sportskih manifestacija, kulturnih i javnih dogaanja u
organizaciji ustanove, kola i drugih predkolskih ustanova kao i institucija kulture i
sporta,
4. Uee na strunim skupovima koje organizuju strune institucije i udruenja.
1. Voenje evidencije o sopstvenom radu u sledeoj dokumentaciji: dnevnik rada
pedagoga,
2. Voenje evidencije, po potrebi, o izvrenim analizama, istraivanjima, poseenim
aktivnostima i drugo,
rada pedagoga,
4. Planiranje strunog usavravanja na nivou ustanove (predavanja, tribine, okrugli
stolovi; aktivi, vea),
5. Dogovaranje o kontinuiranom strunom usavravanju (ueu na seminarima,
strunim skupovima, kongresima, tribinama, aktivnostima strukovnog drutva, Udruenja
strunih saradnika i saradnika predkolskih ustanova Srbije, izboru i praenju strune
literature i periodike u skladu sa planom profesionalnog razvoja),
podatke o deci,
7. Struno se usavrava praenjem strune literature i periodike, uestvovanjem u
aktivnostima strukovnih udruenja, pohaanjem akreditovanih seminara, autorstvom
odnosno voenjem akreditovanih seminara, pohaanjem simpozijuma, kongresa i drugih
strunih skupova, razmenom iskustva i saradnjom sa drugim uesnicima u obrazovanju.
Program rada je namenjen pedagozima za fiziko, odnosno muziko, odnosno likovno
vaspitanje i obrazovanje koji obavljaju poslove strunog saradnika u predkolskim
ustanovama. U njemu su navedeni opti cilj i zadaci rada pedagoga kao i popis poslova
Sve navedene oblasti rada pedagoga sastavni su deo njegovog godinjeg plana i
programa.
U zavisnosti od vrste ustanove u kojoj radi, njenih prioriteta i specifinosti pedagog
priprema svoj godinji plan i program rada kao i mesene planove rada i vodi dnevnik
rada.
Planovi sadre:
- planirane aktivnosti u odgovarajuim oblastima rada,
- vreme realizacije,
- dinamiku rada,
- predviene saradnike.
Pri planiranju treba imati u vidu usklaivanje plana sa ciljevima i zadacima rada
pedagoga i prioritetima u radu odnosno prilagoavanje planova rada aktuelnim i realnim
uslovima u ustanovi.
Pedagog vri odabir oblika i metoda rada koji obezbeuju ostvarivanje planiranih
aktivnosti, kao i efikasnost u radu pedagoga. Struni saradnik - pedagog za fiziko,
odnosno muziko, odnosno likovno vaspitanje i obrazovanje ima samostalnost da u
skladu sa procenom situacije, svojim strunim znanjem opredeli kako e da ostvari
planirane aktivnosti.
U savremenoj predkolskoj ustanovi potreba za ueem strunih saradnika - pedagoga
u timskom radu i radu na projektima radi ostvarivanja razliitih zadataka ili programa je
izraenija i sveobuhvatnija nego u dosadanjem radu.
Timski rad sa ostalim uesnicima predkolskog ivota je jedna od osnovnih pretpostavki
uspenog rada pedagoga. Posebno je vana saradnja sa direktorom ustanove, drugim
strunim saradnicima, ukoliko ih ustanova ima, sa kojima timski u okviru odreenih
oblasti rada i poslova realizuje razliite aktivnosti u ustanovi.
O svom radu pedagog vodi evidenciju kroz dnevnik rada pedagoga (sadri taksativno
pobrojane sve aktivnosti u toku dana uz osnovni opis, a ako se aktivnost odnosi na
neposredni rad moe da sadri i: ime i prezime osobe, razlog rada, ko je inicirao rad,
preporuke za rad i drugo; ukoliko u svom radu koristi posebno konstruisane instrumente
za praenje vaspitno-obrazovnog rada u oblasti fizikog, odnosno muzikog, odnosno
likovnog vaspitanja, oni predstavljaju sastavni deo evidencije o radu pedagoga).
Samoevaluaciju svog rada pedagog sprovodi na kraju radne godine i periodino nakon
realizovanih planiranih aktivnosti. Ona obuhvata sve poslove iz devet oblasti koje je
pedagog ostvario odnosno realizovao. Sopstvena procena ostvarenosti rezultata svog
rada znaajna je za unapreenje rada i planiranje narednih aktivnosti.
LOGOPED
CILJ
Primenom teorijskih i praktinih saznanja logoped doprinosi ostvarivanju i unapreivanju
obrazovno-vaspitnog rada u ustanovi u skladu sa ciljevima i principima obrazovanja i
vaspitanja i standardima postignua uenika definisanih Zakonom o osnovama sistema
obrazovanja vaspitanja, kao i posebnim zakonima.
ZADACI
- Prevencija govorno-jezikih poremeaja,
- Stimulacija govorno-jezikog razvoja kada je on ispod nivoa i standarda za
odgovarajui uzrast deteta, odnosno uenika,
- Identifikovanje dece, odnosno uenika sa govorno-jezikim poremeajem,
- Identifikovanje uenika sa tekoama u itanju i pisanju (disleksija i disgrafija),
- Korekcija postojeih govorno-jezikih poremeaja: disfazija, mucanje ili brzopletost,
dislalija, dizartrija, disfonija uenika,
- Korekcija poremeene funkcije itanja i pisanja uenika,
- Podrka jaanju vaspitakih, odnosno nastavnikih kompetencija upuivanjem u
probleme govorno jezikih poremeaja i sprovoenje korekcionog postupka,
- Saradnja sa ostalim strunim saradnicima i vaspitaima, odnosno nastavnicima u cilju
obezbeivanja optimalnih uslova za razvoj dece, odnosno uenika sa tekoama u
psihofiziolokom razvoju,
- Savetodavni i instruktivni rad sa roditeljima dece, odnosno uenika.
OBLASTI RADA
I. PLANIRANJE I PROGRAMIRANJE OBRAZOVNO-VASPITNOG, ODNOSNO
VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
1. Uestvovanje u izradi planskih dokumenata ustanove, posebno u delovima koji se
odnose na planove i programe podrke deci i uenicima (rad sa uenicima kojima je
potrebna dodatna obrazovna podrka),
2. Pripremanje godinjeg programa rada i mesenih planova rada logopeda,
3. Uestvovanje u pripremi individualnog obrazovnog plana za decu, odnosno uenike,
II. PRAENJE I VREDNOVANJE VASPITNO-OBRAZOVNOG, ODNOSNO
1. Uestvovanje u praenju i vrednovanju vaspitno-obrazovnog, odnosno obrazovno-
vaspitnog rada ustanove i predlaganje mera za poboljanje efikasnosti i uspenosti
ustanove u zadovoljavanju razvojnih potreba dece, odnosno uenika,
2. Uestvovanje u praenju i vrednovanju primene mera individualizacije i individualnog
obrazovnog plana za decu i uenike sa tekoama u govorno-jezikom razvoju,
3. Praenje usklaenosti oblika, metoda i sredstava vaspitno-obrazovnog, odnosno
obrazovno-vaspitnog rada sa potrebama i mogunostima dece i uenika sa problemima
u govorno-jezikom razvoju.
Logoped u ustanovi omoguava vaspitaima, odnosno nastavnicima da upoznaju
probleme govorno-jezikih poremeaja, kao to su: vrste i stepeni govornog oteenja,
uzroci njihovog nastanka i posledice koje ovi poremeaji ostavljaju na emocionalni,
intelektualni i socijalni razvoj dece, odnosno uenika.
1. Pruanje pomoi i podrke vaspitaima, odnosno nastavnicima u radu sa decom,
odnosno uenicima koji imaju tekoe na nekom od nivoa verbalne i neverbalne
komunikacije,
2. Pruanje pomoi i podrke vaspitaima, odnosno nastavnicima u individualizaciji
vaspitno-obrazovnog rada, odnosno nastave,
3. Saradnja i pruanje podrke vaspitaima, odnosno nastavnicima u praenju,
vrednovanju i prilagoavanju postavljenih ciljeva individualnih obrazovnih planova u
skladu sa napredovanjem dece, odnosno uenika sa posebnim obrazovnim potrebama,
4. Pruanje podrke jaanju vaspitakih, odnosno nastavnikih kompetencija u
oblastima komunikacija i saradnja i timski rad sa decom koja imaju specifine govorno-
jezike smetnje,
5. Saradnja sa vaspitaima, odnosno nastavnicima pri izradi didaktikog materijala,
6. Pruanje podrke nastavnicima u ostvarivanju zadataka profesionalne orijentacije.
1. Tretman nepravilnosti u izgovoru pojedinih glasova, kao to su umekavanja i
zamenjivanje nekih glasova iz grupe afrikata i frikativa,
2. Vebe logomotorike sa decom u grupi,
3. Preventivno - korektivni rad u grupi sa decom koji se bazira na podsticanju i korekciji
izgovora pojedinih glasova naeg jezika,
4. Rad sa uenicima koji imaju potpunu nemogunost izgovora glasova, kao to su: "r",
"lj", "nj", "l" i pojaani nazalni, lateralni ili interdentalni (vrskavi) izgovor veeg broja
glasova ili jaa nazalna (unjkava), obojenost celog govora,
5. Rad sa uenicima kod kojih je nedovoljno razvijena jezika struktura, kao to su:
renik, gramatika i sintaksa, u odnosu na uzrast i uzrasne norme jezike razvijenosti
ostale dece, odnosno uenika,
6. Rad sa decom, odnosno uenicima kod kojih je izrazito verbalno zaostajanje
uslovljeno ometenim psihikim i fizikim razvojem, kao to su bolesti, laka mentalna
ometenost i neadekvatni sociokulturni faktor (izuzimaju se deca iji maternji jezik nije
slubeni i ije nepoznavanje ovog jezika zahteva poseban tretman),
7. Rad sa uenicima koji izuzetno teko savlauju proces itanja, pisanja i raunanja,
koja zbog subjektivnih neurofiziolokih, audiovizuelnih, perceptivnih, vizuelnih i
emocionalnih smetnji ne odgovaraju zahtevima nastave i pored posebnog angaovanja
nastavnika i porodice,
8. Rad sa uenicima koji mucaju, govore odvie brzo, brzopleto, nerazgovetno ili
patoloki sporo, koja su van nastave verbalno fluentna, a na asovima doivljavaju
emocionalno-fizioloke blokade, strah od govora, govornu nesigurnost ili nemogunost
jezike interpretacije pod specifinim govornim okolnostima,
9. Rad sa uenicima koji ne uju dobro i kod kojih usled manje uoljivog gubitka sluha
postoje smetnje u praenju nastave, u verbalnoj komunikaciji, razvoju apstraktnih
jezikih pojmova i optem uspehu,
10. Rad na poboljanju komunikacijskih vetina uenika (npr. redukcija naglaska,
korekcija izgovora, rad sa osobama iz dvojezikih sredina i slino),
11. Prevencija, dijagnostika, rehabilitacija poremeaja verbalne i neverbalne
komunikacije kod uenika sa posebnim potrebama (mentalnom ometenou,
cerebralnom paralizom i hroninim bolestima, slepoom i slabovidnou, autizmom).
1. Upoznavanje roditelja, odnosno staratelja o radu logopeda sa decom, odnosno
uenicima na objektivan i njima razumljiv i primeren nain uz uvaavanje kulturolokih,
obrazovnih i drugih specifinosti roditelja, odnosno staratelja,
2. Pruanje podrke roditeljima u prepoznavanju i razumevanju govorno-jezikih
problema dece, odnosno uenika,
3. Osnaivanje roditelja, odnosno staratelja u oblasti razvoja govorno-jezikih
sposobnosti dece, odnosno uenika,
4. Informisanje roditelja o napredovanju uenika na tretmanu,
5. Saradnja sa roditeljima dece i uenika sa posebnim potrebama i podsticanje istih na
uestvovanje u izradi individualnog obrazovnog plana.
1. Rad i radne zadatke logoped ostvaruje i izvodi individualno, u strunim timovima i u
saradnji sa strunim saradnicima, pedagokim asistentom i pratiocem uenika,
2. Saradnja sa direktorom i strunim saradnicima na pripremi izvetaja, planova,
programa, projekata, rasporeda rada i slino,
3. Saradnja sa direktorom, strunim saradnicima, pedagokim asistentom i pratiocem
uenika na koordinaciji aktivnosti u pruanju podrke uenicima,
4. Saradnja sa direktorom, strunim saradnicima na istraivanju i reavanju specifinih
problema i potreba ustanove.
1. Uestvovanje u radu strunih organa, vea, pedagokog kolegijuma i timova ustanove
koji se obrazuju radi ostvarivanja odreenog zadatka, programa ili projekta,
2. Saradnja i razmenjivanje informacija sa strunim saradnicima (psiholog, pedagog) i
uestvovanje u unapreivanju obrazovne prakse,
3. Informisanje strunih organa o praenju postignua uenika kojima je potrebna
dodatna obrazovna podrka iz domena rada logopeda.
1. Saradnja sa drugim obrazovnim, zdravstvenim, socijalnim ustanovama (kolama,
domovima zdravlja, specijalizovanim zdravstvenim ustanovama, optinom,
ministarstvom i dr.) znaajnim za ostvarivanje ciljeva obrazovno-vaspitnog rada,
2. Saradnja sa lokalnom samoupravom i irom drutvenom sredinom radi ostvarivanja
ciljeva obrazovno-vaspitnog rada i dobrobiti uenika.
IX. VOENJE EVIDENCIJE, PRIPREMA ZA RAD I STRUNO USAVRAVANJE
1. Voenje evidencije o sopstvenom radu, realizaciji planiranih aktivnosti i radu sa
decom, odnosno uenicima,
2. Voenje evidencije, po potrebi, o izvrenim analizama i istraivanjima,
rada logopeda,
podatke o deci, odnosno uenicima,
5. Struno usavravanje praenjem strune literature i periodike, uestvovanjem u
aktivnostima strukovnog udruenja, pohaanjem akreditovanih seminara, simpozijuma i
drugih strunih skupova,
6. Uestvovanje u organizovanim oblicima razmene iskustva i saradnje sa drugim
strunim saradnicima defektolozima i logopedima (aktivi, sekcije i dr.).
Kako je govor jedno od osnovnih sredstava za komunikaciju i socijalizaciju dece,
odnosno uenika i prenoenje znanja, bilo usmeno ili pisano, to smetnje, tekoe i
specifinosti u govornoj komunikaciji mogu biti prepreka za postizanje uspeha kao i za
intelektualni, emocionalni i socijalni razvoj.
Rad logopeda u ustanovi obuhvata prevenciju, identifikaciju, dijagnostiku, stimulaciju i
rehabilitaciju dece, odnosno uenika sa problemima u govorno-jezikom razvoju.
Logoped u ustanovi rad ostvaruje kroz individualni rad sa uenicima, uiteljima,
roditeljima, odnosno starateljima i kroz saradnju sa drugim uesnicima u vaspitno-
obrazovnom procesu, koristei razliite metode, oblike rada (individualni i grupni rad,
savetodavni i instruktivni rad) i tehnike rada.
Logoped analizira, predvia, osmiljava, podstie i usmerava govorno-jeziki razvoj
verbalne komunikacije tako da ona bude u potpunosti usklaena sa potrebama i
razvojnim potencijalima dece u predkolskoj ustanovi, odnosno uenika u ustanovi i
koristi savremena nauna znanja u cilju obezbeivanja optimalnih uslova za podrku
deci, odnosno uenicima sa tekoama u psihofiziolokom razvoju u savladavanju
individualnih ili prilagoenih programa.
U programu rada su navedeni opti ciljevi i zadaci rada logopeda, kao i popis poslova
kojima se oni ostvaruju. Na osnovu njega svaki logoped, u zavisnosti od vrste ustanove
u kojoj radi i njenih specifinosti, priprema svoj godinji program rada. Godinji program
sadri: oblasti rada, da li te oblasti pripadaju posrednom ili neposrednom radu i vreme
realizacije. Pri planiranju treba imati u vidu da postoje poslovi koji se realizuju tokom cele
godine i oni koji su fiksirani samo u odreenom periodu. Logoped vodi rauna da
optimalno planira aktivnosti (broj i trajanje), kako bi obezbedio maksimalni kvalitet u
radu.
Zbog prirode posla i dinamike rada u ustanovi potrebno je da logoped ima oseaj za
prioritet, da bira oblike i metode rada koji obezbeuju efikasnost i efektnost.
Navedeni cilj i zadatke logoped ostvaruje obavljanjem sledeih strunih poslova:
1. Logopedska procena i primena standardizovanih logopedskih mernih instrumenata,
2. Logopedska prevencija, edukacija i savetovanje,
3. Logopedska evaluacija.
O svom radu logoped vodi evidenciju u sledeoj dokumentaciji: dnevnik rada logopeda,
evidencija o radu sa uenikom u ustanovi (sadri ime i prezime deteta, datum i razlog
rada), logopedski dosije (inicijalni test, retestiranja i evaluacija tretmana).
KOLSKI BIBLIOTEKAR
CILJ
Struni saradnik - kolski bibliotekar, svojim strunim angaovanjem, doprinosi
ostvarivanju i unapreivanju obrazovno-vaspitnog rada u osnovnim i srednjim kolama,
realizujui program rada prilagoen nastavnim planovima i programima. Program rada
kolskog bibliotekara obuhvata zadatke i poslove iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, kao
i biblioteko-informacijske poslove iz domena kulturnih i umetnikih aspekata
obrazovanja.
On podstie promovisanje itanja i samostalnost uenika u uenju, daje svoj pun
doprinos razvoju informacione pismenosti (medijske i informatike) za uenike i
nastavnike, ostvaruje saradnju i zajedniko planiranje aktivnosti nastavnika, kolskog
bibliotekara i lokalne samouprave, obezbeuje elektronske izvore i pristup ka njima, to
omoguava uenicima da ovladaju vetinama nalaenja i kritikog procenjivanja datih
informacija i permanentnost uenja tokom itavog ivota.
ZADACI
kolski bibliotekar, realizovanjem zadataka i poslova iz oblasti obrazovanja i vaspitanja,
kao i biblioteko-informacijskih iz domena kulturnih aktivnosti kolske biblioteke,
doprinosi unapreivanju svih oblika i podruja rada, tako to uestvuje u poslovima
planiranja, programiranja, organizovanja, unapreivanja i praenja rada kole, odnosno
celokupnog obrazovnog procesa, kao lan kolskih timova ima zadatke:
- razvijanja i negovanja navike itanja i korienja biblioteke kod uenika i nastavnika,
- razvijanja i promovisanja pravilne upotrebe svih oblika izvora informacija,
- stvaranja uslova za interdisciplinarni pristup nastavi i elektronskom uenju,
- motivisanja za uenje i podsticanje na osposobljavanja za samostalno uenje i
obrazovanje tokom celog ivota,
- saradnje sa nastavnicima, uenicima i njihovim roditeljima,
- praenja i podsticanja razvoja uenika u individualnim sposobnostima i njihovim
sklonostima ka intelektualnom, emocionalno-socijalnom i svakom drugom
profesionalnom razvoju,
- pruanja pomoi obdarenim uenicima pri nalaenju i izboru odgovarajue literature, a
posebno uenicima koji imaju tekoe u uenju i radu, ali i onim uenicima koji ive u
teim socijalnim prilikama, saraujui sa njihovim roditeljima i relevantnim institucijama,
- stvaranja uslova za to neposredniji i jednostavniji pristup bibliotekom fondu i
raspoloivim izvorima informacija, i razvijanje individualne stvaralake sposobnosti i
kreativnosti kod uenika,
- obezbeivanja pristupa programima koji rade na razvijanju informacione pismenosti,
kako bi se korisnici osposobili za pronalaenje, analiziranje, primenu i saoptavanje
informacija, uz veto i efikasno korienje informaciono-komunikacionih tehnologija,
- pripremanja i realizovanja bibliotekog programa namenjenog uenicima sa posebnim
potrebama i posebnim sposobnostima,
- voenja automatizovanog bibliotekog poslovanja (inventarisanje i signiranje,
katalogizacija, klasifikacija biblioteke grae i drugi poslovi),
- korienje savremenih oblika i metoda rada sa uenicima,
- zatita i uvanje biblioteko-medijateke grae i periodina revizija fonda.
OBLASTI RADA
I. PLANIRANJE I PROGRAMIRANJE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA
1. Planiranje nabavke literature i periodinih publikacija za uenike, nastavnike i strune
saradnike,
2. Izraivanje godinjeg, mesenih i operativnih planova,
3. Planiranje i programiranje rada sa uenicima u kolskoj biblioteci,
4. Izrada programa rada biblioteke sekcije,
5. Planiranje razvoja kolske biblioteke i nabavka biblioteke grae potrebne za
realizaciju nastave i obrazovno-vaspitnog rada.
II. PRAENJE I VREDNOVANJE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA
1. Uee u izradi godinjeg plana rada i samovrednovanja rada ustanove,
2. Voenje automatizovanog bibliotekog poslovanja, sa uvidom u nastavne planove i
programe rada kole,
3. Odabiranje i pripremanje literature i druge grae za razne obrazovno-vaspitne
aktivnosti (teorijska i praktina nastava, dopunski i dodatni rad, vannastavne aktivnosti
uenika i dr.),
4. Korienje saznanja i dostignua savremene nauke, nauno proverene metode i
rezultata sopstvenog istraivakog rada,
5. Poboljanje informacione, medijske i informatike pismenosti korisnika razvijanjem
kritikog odnosa prema razliitim informacijama i izvorima saznanja i oseaja za
estetske vrednosti.
III. RAD SA NASTAVNICIMA
1. Saradnja sa nastavnicima na promociji itanja radi zadovoljstva kroz sve oblike
2. Saradnja sa nastavnicima u pripremanju uenika za samostalno korienje raznih
izvora informacija,
3. Organizovanje nastavnih asova iz pojedinih predmeta u kolskoj biblioteci,
4. Saradnja sa nastavnicima oko utvrivanja godinjeg plana obrade lektire, i korienja
nastavniko-saradnikog dela kolske biblioteke,
5. Korienje resursa biblioteke u procesu nastave,
6. Sistematsko informisanje korisnika kolske biblioteke o novoizdatim knjigama,
strunim asopisima i drugoj grai, o tematskim izlobama u vezi s pojedinim izdanjima,
autorima, akcijama i jubilejima, i usmeno ili pismeno prikazivanje pojedinih knjiga i
asopisa.
IV. RAD SA UENICIMA
1. Priprema (obuava) uenika za samostalno korienje razliitih izvora saznanja i svih
vrsta informacija u nastavi i van nje,
2. Sistematski obuava uenike za upotrebu informacionog bibliotekog aparata, u
skladu sa njihovim sposobnostima i interesovanjem,
3. Prua pomo uenicima kod uenje van kole i usvajanju metoda samostalnog rada
na tekstu i drugim materijalima,
4. Prua pomo uenicima u pripremi i obradi zadate teme,
5. Upoznaje uenike sa metodama i tehnikama naunog istraivanja i bibliografskog
citiranja,
6. Radi na razvijanju pozitivnog odnosa prema itanju i vanosti razumevanja teksta i
upuivanju na istraivake metode rada (upotreba leksikona, enciklopedija, renika i dr.)
i omoguavanju pretraivanja i upotrebi svih izvora i osposobljavanju za samostalno
korienje,
7. Stimulie navikavanje uenika da paljivo koriste i uvaju biblioteku grau, da
razvijaju naviku dolaenja u kolsku i javnu biblioteku i da uzimaju uea u njenim
kulturno-prosvetnim aktivnostima u skladu sa njihovim interesovanjima i potrebama
(asovi bibliotekarstva i upoznavanje sa radom kolskih sekcija; itanje, besednitvo,
stvaralatvo, takmienja, kvizovi o proitanim knjigama, razvijanje komunikacije kod
uenika i sl.),
8. Podstie poboljanje informacione, medijske i informatike pismenosti uenika,
razvijanjem istraivakog duha i kritikog odnosa prema razliitim informacijama i
izvorima saznanja i oseaja za estetske vrednosti,
9. Radi sa uenicima u itaonici, u radionicama za uenike, i na realizaciji kolskih
projekata (Zdrav ivot, Ekologija, Tolerancija, kola bez nasilja, Deija prava i drugo).
1. Uee na roditeljskim sastancima radi davanja informacija o italakim
interesovanjima i potrebama uenika, radi razvijanja italakih i drugih navika uenika i
formiranju linih i porodinih biblioteka,
2. Ostvarivanje saradnje sa roditeljima u vezi sa razvijanjem italakih navika uenika.
ASISTENTOM I PRATIOCEM UENIKA
1. Saradnja sa strunim veima nastavnika, pedagogom, psihologom i direktorom kole
u vezi s nabavkom i korienjem knjine i neknjine grae, te celokupnom organizacijom
rada kolske biblioteke,
2. Informisanje strunih vea, strunih saradnika i direktora o nabavci nove strune
literature za predmete, didaktiko-metodike i pedagoko-psiholoke literature,
3. Informisanje o razvoju medijske i informatike pismenosti, i upuivanje na kritiki i
kreativni odnos uenika prilikom korienja izvora,
4. Priprema zainteresovanih za realizaciju multidisciplinarnih projekata, izlobi, kreativnih
radionica; za organizovanje knjievnih susreta i drugih kulturnih dogaaja, kao i
ekolokih projekata i sadraja u kojima se apostrofira borba protiv svih oblika zavisnosti,
5. Saradnja oko obezbeivanja knjine i neknjine grae za kolsku biblioteku koju
koriste uenici, nastavnici i struni saradnici,
6. Pripremanje i organizovanje kulturnih aktivnosti kole (knjievne tribine, susreti,
razgovori, akcije prikupljanja knjiga i zaviajne knjine i druge grae, izlobe, konkursi,
obeleavanje znaajnih jubileja vezanih za kolu i prosvetu: "Mesec knjige", "Svetski dan
knjige", "Deija nedelja", "Dan pismenosti", "Dan maternjeg jezika", Jubilej kolskih
biblioteka i kolskih bibliotekara i dr.),
7. Uee u pripremanju priloga i izradi kolskog glasila i internet prezentacije kole.
1. Rad u kolskim timovima na izradi godinjeg i razvojnog plana kole i kolskog
programa, na realizaciji nastave zasnovane na istraivanju - projektne nastave,
2. Rad u strunim timovima u skladu sa reenjem direktora,
3. Rad u strunim timovima u cilju promovisanja kole i prikupljanja sredstava za obnovu
knjinog fonda.
1. Saradnja sa drugim kolama, kolskom, narodnom i drugim bibliotekama na teritoriji
lokalne samouprave, upravnog okruga i Republike Srbije po pitanju razmene i
meubiblioteke pozajmice,
2. Saradnja sa lokalnom samoupravom po pitanju promocije rada biblioteke i kole,
3. Saradnja sa prosvetnim, naunim, kulturnim i drugim ustanovama (novinsko-
izdavakim preduzeima, radio-televizijskom centrima, filmskim i pozorinim kuama,
domovima kulture i kulturno prosvetnim zajednicama i organizacijama koje se bave
radom i slobodnim vremenom omladine i drugim obrazovnim ustanovama),
4. Uee u radu Drutva kolskih bibliotekara Srbije i drugih strunih drutava u
lokalnoj samoupravi i Republici Srbiji.
1. Pripremanje tematskih bibliografija i izrada anotacija, popisa i skupljanja podataka u
vezi s nastavnim predmetima i struno-metodikim obrazovanjem i usavravanjem
nastavnika i saradnika, voenje zbirki i posebnih fondova,
2. Praenje i evidencija korienja literature u kolskoj biblioteci,
3. Voenje dokumentacije o radu kolske biblioteke i kolskog bibliotekara - analiza i
vrednovanje rada kolske biblioteke u toku kolske godine,
4. Struno usavravanje - uee na seminarima, savetovanjima i drugim skupovima na
kojima uzimaju uee i kolski bibliotekari.
Osnove programa rada kolskog bibliotekara usklaene su sa zakonima o osnovnoj i
srednjoj koli, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, planovima i
programima obrazovno-vaspitnog rada u svim podrujima rada, funkcijama i zadacima
kolske biblioteke u osnovnokolskom i srednjekolskom obrazovanju.
Viegodinji (perspektivni) i godinji (globalni) program rada kolskog bibliotekara
zasniva se na planovima i programima obrazovno-vaspitnog rada odgovarajuih
podruja rada, programu rada kole i ovom programu rada kolskog bibliotekara.
Godinjim programom rada kolske biblioteke utvruju se zadaci i poslovi (po
delatnostima, polugoditima i mesecima), koji se dalje razrauju i konkretizuju u
operativnim planovima rada (mesenim, nedeljnim i dnevnim). Operativnim planovima
rada utvruju se i metodologija i dinamika realizacije svih predvienih zadataka, kao i
njihovi izvrioci. kolski bibliotekar posebno razrauje program rada kolske biblioteke
sekcije iji je struni voditelj.
Ostvarujui cilj i zadatke srednjeg i osnovnog obrazovanja i vaspitanja i programske
osnove kolske biblioteke, bibliotekar, sarauje sa strunim i drugim organima kole i
drutvene sredine u unapreivanju obrazovno-vaspitnog procesa, obezbeivanju uslova
za svestrani razvoj i afirmaciju uenika i javnu delatnost kole.
Bibliotekar brine o realizaciji i unapreivanju svih predvienih oblika i sadraja rada
kolske biblioteke. O ostvarivanju programa rada kolski bibliotekar redovno obavetava
direktora, nastavniko vee i kolski odbor.
KOLSKI NOTOTEKAR I MEDIJATEKAR
CILJ
Struni saradnik - kolski nototekar, odnosno medijatekar, doprinosi ostvarivanju i
unapreivanju obrazovno-vaspitnog rada u osnovnim i srednjim kolama, realizujui
program rada prilagoen nastavnim planovima i programima. Program rada kolskog
nototekara, odnosno medijatekara obuhvata zadatke i poslove iz oblasti obrazovanja i
vaspitanja, kao i nototeko, odnosno medijateko-informacijske poslove iz domena
kulturnih i umetnikih aspekata obrazovanja.
On podstie samostalnost uenika u uenju i upoznavanje muzike literature, kroz
korienje svih dostupnih izvora: notnih, audio, audio-vizuelnih, i prateih nauno-
istorijskih; ostvaruje saradnju i zajedniko planiranje aktivnosti nastavnika, kolskog
nototekara, odnosno medijatekara i lokalne samouprave; obezbeuje elektronske izvore
i pristup ka njima, to omoguava uenicima da ovladaju vetinama nalaenja i kritikog
procenjivanja datih informacija i permanentnost uenja tokom itavog ivota.
ZADACI
kolski nototekar, realizovanjem zadataka i poslova iz oblasti obrazovanja i vaspitanja,
kao i nototeko, odnosno medijateko-informacijskih iz domena kulturnih aktivnosti
kolske nototeke, odnosno medijateke, doprinosi unapreivanju svih oblika i podruja
rada, tako to uestvuje u poslovima planiranja, programiranja, organizovanja,
unapreivanja i praenja rada kole, odnosno praenja celokupnog obrazovnog
procesa, kao lan kolskih timova ima zadatke:
- razvijanja i negovanja navike upoznavanja muzike literature i korienja nototeke,
odnosno medijateke kod uenika i nastavnika,
- razvijanja i promovisanja pravilne upotrebe svih oblika izvora informacija,
- stvaranja uslova za interdisciplinarni pristup nastavi i elektronskom uenju,
- motivisanja za uenje i podsticanja na osposobljavanje za samostalno uenje i
obrazovanje tokom celog ivota,
- saradnje sa nastavnicima, uenicima i njihovim roditeljima,
- praenja i podsticanja razvoja uenika u individualnim sposobnostima i njihovim
sklonostima ka intelektualnom, emocionalno-socijalnom i svakom drugom
profesionalnom razvoju,
- pruanja pomoi obdarenim uenicima pri nalaenju i izboru odgovarajue literature, a
posebno uenicima koji imaju tekoe u uenju i radu, ali i onim uenicima koji ive u
teim socijalnim prilikama, saraujui sa njihovim roditeljima i relevantnim institucijama,
- stvaranja uslova za to neposredniji i jednostavniji pristup nototekom, odnosno
medijatekom fondu i raspoloivim izvorima informacija, i razvijanje individualne
stvaralake sposobnosti i kreativnosti kod uenika,
- obezbeivanja pristupa programima koji rade na razvijanju informacione pismenosti,
kako bi se korisnici osposobili za pronalaenje, analiziranje, primenu i saoptavanje
informacija, uz veto i efikasno korienje informaciono-komunikacionih tehnologija,
- pripremanja i realizovanja nototekog, odnosno medijatekog programa namenjenog
uenicima sa posebnim potrebama i posebnim sposobnostima,
- voenja automatizovanog nototekog, odnosno medijatekog poslovanja
(inventarisanje i signiranje, katalogizacija, klasifikacija biblioteke grae i drugi poslovi).
Planiranje i programiranje obrazovno-vaspitnog rada se realizuje kroz:
1. planiranje nabavke literature i periodinih publikacija za uenike,
2. nastavnike i strune saradnike,
3. izraivanje godinjeg, mesenih i operativnih planova,
4. planiranje i programiranje rada sa uenicima u kolskoj nototeci, odnosno medijateci,
5. planiranje razvoja kolske nototeke, odnosno medijateke i nabavka biblioteke grae
potrebne za realizaciju nastave i obrazovno-vaspitnog rada.
1. Uee u izradi godinjeg plana rada i samovrednovanja rada ustanove,
2. Voenje automatizovanog nototekog, odnosno medijatekog poslovanja, sa uvidom
u nastavne planove i programe rada kole,
3. Pomo u odabiranju i pripremanju literature i druge grae za razne obrazovno-
vaspitne aktivnosti (teorijska i praktina nastava, dopunski i dodatni rad, vannastavne
aktivnosti uenika i dr.),
4. Korienje saznanja i dostignua savremene nauke, nauno proverene metode i
rezultata sopstvenog istraivakog rada,
5. Poboljanje informacione, medijske i informatike pismenosti korisnika razvijanjem
kritikog odnosa prema razliitim informacijama i izvorima saznanja i oseaja za
estetske vrednosti.
1. Saradnja sa nastavnicima na promociji upoznavanja muzike literature radi
zadovoljstva kroz sve oblike obrazovno-vaspitnog rada,
2. Saradnja sa nastavnicima u pripremanju uenika za samostalno korienje raznih
izvora informacija,
3. Organizovanje nastavnih asova iz pojedinih predmeta u kolskoj nototeci, odnosno
medijateci,
4. Saradnja sa nastavnicima oko utvrivanja godinjeg plana obrade muzike literature, i
korienja nastavniko-saradnikog dela kolske nototeke, odnosno medijateke,
5. Korienje resursa nototeke, odnosno medijateke u procesu nastave,
6. Sistematsko informisanje korisnika kolske nototeke, odnosno medijateke o novim
muzikim izdanjima, strunim asopisima i drugoj grai, tematskim izlobama u vezi s
pojedinim izdanjima, autorima, akcijama i jubilejima, usmeno ili pismeno prikazivanje
pojedinih izdanja muzike literature i asopisa.
IV. RAD SA UENICIMA
1. Priprema (obuava) uenika za samostalno korienje razliitih izvora saznanja i svih
vrsta informacija u nastavi i van nje,
2. Sistematski obuava uenike za upotrebu informacionog nototekog, odnosno
medijatekog aparata, u skladu sa njihovim sposobnostima i interesovanjem,
3. Prua pomo uenicima kod uenja van kole i usvajanja metoda samostalnog rada
na muzikom (notnom) tekstu i drugim materijalima,
4. Prua pomo uenicima u pripremi i obradi zadate teme,
5. Upoznaje uenike sa metodama i tehnikama naunog istraivanja i bibliografskog
citiranja,
6. Radi na razvijanju pozitivnog odnosa prema upoznavanju muzike literature, vanosti
razumevanja muzikog (notnog) teksta i upuivanju na istraivake metode rada
(upotreba leksikona, enciklopedija, renika i dr.) i omoguavanju pretraivanja i upotrebi
svih izvora i osposobljavanju za samostalno korienje,
7. Stimulie navikavanje uenika da paljivo koriste i uvaju nototeku, odnosno
medijateku grau, da razvijaju naviku dolaenja u kolsku i javnu nototeku, odnosno
medijateku i da uzimaju uea u njenim kulturno-prosvetnim aktivnostima u skladu sa
njihovim interesovanjima i potrebama (asovi nototekarstva, odnosno medijatekarstva),
8. Podstie poboljanje informacione, medijske i informatike pismenosti uenika,
razvijanjem istraivakog duha i kritikog odnosa prema razliitim informacijama i
izvorima saznanja i oseaja za estetske vrednosti,
9. Radi sa uenicima u itaonici, i radi ili sarauje u radionicama za uenike, i na
realizaciji kolskih projekata
1. Uee na roditeljskim sastancima radi davanja informacija o korisnikim
interesovanjima i potrebama uenika, radi razvijanja navika upoznavanja muzike
literature i formiranju linih i porodinih nototeka, odnosno medijateka,
2. Ostvarivanje saradnje sa roditeljima u vezi sa razvijanjem navika upoznavanja
muzike literature kod uenika.
1. Saradnja sa strunim veima nastavnika, pedagogom, psihologom i direktorom kole
u vezi s nabavkom i korienjem knjine i neknjine grae, te celokupnom organizacijom
rada kolske nototeke, odnosno medijateke,
2. Informisanje strunih vea, strunih saradnika i direktora o nabavci nove strune
literature za predmete, didaktiko-metodike i pedagoko-psiholoke literature,
3. Informisanje o razvoju medijske i informatike pismenosti, upuivanje na kritiki i
kreativni odnos uenika prilikom korienja izvora,
4. Priprema zainteresovanih za realizaciju multidisciplinarnih projekata, izlobi, kreativnih
radionica, za organizovanje kulturnih dogaaja,
5. Saradnja oko obezbeivanja knjine i neknjine grae za kolsku nototeku, odnosno
medijateku, koju koriste uenici, nastavnici i struni saradnici,
6. Saradnja na pripremi i organizovanju kulturnih aktivnosti kole (muzike tribine,
susreti, razgovori, akcije prikupljanja knjiga i zaviajne knjine i druge grae, izlobe,
konkursi, obeleavanje znaajnih jubileja vezanih za kolu i prosvetu,
7. Uee u pripremanju priloga i izradi kolskog glasila i internet prezentacije kole.
1. Rad u kolskim timovima na izradi godinjeg i razvojnog plana kole i kolskog
programa, na realizaciji nastave zasnovane na istraivanju - projektne nastave,
2. Rad u strunim timovima u skladu sa reenjem direktora.
Saradnja sa strunim institucijama i lokalnom samoupravom obuhvata:
1. saradnju sa drugim kolama, kolskim, narodnim i drugim nototekama, odnosno
medijatekama na teritoriji lokalne samouprave, upravnog okruga i Republike Srbije po
pitanju razmene i meunototeke, odnosno meumedijateke pozajmice,
2. saradnju sa lokalnom samoupravom po pitanju promocije rada nototeke, odnosno
medijateke i kole,
3. saradnju sa prosvetnim, naunim, kulturnim i drugim institucijama (novinsko-
izdavakim preduzeima, radio-televizijskom centrima, filmskim i pozorinim kuama,
domovima kulture i kulturno prosvetnim zajednicama i organizacijama koje se bave
radom i slobodnim vremenom omladine i drugim obrazovnim ustanovama),
4. uee u radu Drutva kolskih nototekara, odnosno medijatekara Srbije i drugih
strunih drutava u lokalnoj samoupravi i Republici Srbiji.
1. Pripremanje tematskih bibliografija i izrada anotacija, popisa i skupljanja podataka u
vezi s nastavnim predmetima i struno-metodikim obrazovanjem i usavravanjem
nastavnika i saradnika, voenje zbirki i posebnih fondova,
2. Praenje i evidencija korienja literature u kolskoj nototeci, odnosno medijateci,
3. Voenje dokumentacije o radu kolske nototeke, odnosno medijateke i kolskog
nototekara, odnosno medijatekara - analiza i vrednovanje rada kolske nototeke,
odnosno medijateke u toku kolske godine,
4. Struno usavravanje - uee na seminarima, savetovanjima i drugim skupovima na
kojima uzimaju uee i kolski nototekari, odnosno medijatekari.
Osnove programa rada kolskog nototekara, odnosno medijatekara usklaene su sa
zakonima o osnovnoj i srednjoj koli, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i
vaspitanja, planovima i programima obrazovno-vaspitnog rada u svim podrujima rada,
funkcijama i zadacima kolske nototeke, odnosno medijateke u osnovnokolskom i
srednjekolskom obrazovanju.
Viegodinji (perspektivni) i godinji (globalni) program rada kolskog nototekara,
odnosno medijatekara zasniva se na planovima i programima obrazovno-vaspitnog rada
odgovarajuih podruja rada, programu rada kole i ovom programu rada kolskog
nototekara, odnosno medijatekara. Godinjim programom rada kolske nototeke,
odnosno medijateke utvruju se zadaci i poslovi (po delatnostima, polugoditima i
mesecima), koji se dalje razrauju i konkretizuju u operativnim planovima rada
(mesenim, nedeljnim i dnevnim). Operativnim planovima rada utvruju se i
metodologija i dinamika realizacije svih predvienih zadataka, kao i njihovi izvrioci.
kolski nototekar, odnosno medijatekar posebno razrauje program rada kolske
nototeke, odnosno medijatelke sekcije iji je struni voditelj.
U ostvarivanju cilja i zadataka srednjeg i osnovnog obrazovanja i vaspitanja i
programske osnove kolske nototeke, odnosno medijateke, nototekar, odnosno
medijatekar, sarauje sa strunim i drugim organima kole i drutvene sredine u
unapreivanju obrazovno-vaspitnog procesa, obezbeivanju uslova za svestrani razvoj i
afirmaciju uenika i javnu delatnost kole.
Nototekar, odnosno medijatekar brine o realizaciji i unapreivanju svih predvienih
oblika i sadraja rada kolske nototeke, odnosno medijateke. O ostvarivanju programa
rada kolski nototekar, odnosno medijatekar redovno obavetava direktora, nastavniko
vee i kolski odbor.
ANDRAGOG
CILJ
Primena relevantnih, savremenih teorijskih, praktinih i istraivakih saznanja
andragoke nauke u procesu ostvarivanja i unapreivanja obrazovno-vaspitnog rada
andragoga u koli za obrazovanje odraslih, u osnovnoj i srednjoj koli zavisno od
potreba kole i programa koji se ostvaruje, u skladu sa principima, ciljevima i
standardima postignua definisanih Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i
vaspitanja.
ZADACI
- planiranje i programiranje obrazovno-vaspitnog rada,
- praenje i vrednovanje obrazovno-vaspitnog rada,
- podrka unapreivanju razvoja kompetencija nastavnika za rad u obrazovanju odraslih
i podrka nastavnicima u direktnoj realizaciji vaspitno-obrazovnih aktivnosti sa
odraslima,
- rad sa polaznicima,
- rada sa osobama bliskim polaznicima,
- saradnja i instruktivno-andragoki rad sa strunim saradnicima i upravom kole,
- saradnja sa strunim institucijama i lokalnom samoupravom,
- analitiko-istraivaki rad,
- rad u strunim organima i timovima,
- voenje dokumentacije,
- pripremanje za rad i kontinuirano profesionalno usavravanje.
OBLASTI RADA
1. Uestvovanje u izradi godinjeg plana i programa kole, ispitivanje potreba za
znanjima i vetinama na tritu rada, ispitivanje obrazovno-vaspitnih potreba razliitih
kategorija odraslih polaznika, izrada dela godinjeg plana rada kole zasnovanog na
potrebama trita rada i polaznika, usklaivanje realizacije prilagoenih programa za
odrasle sa godinjim planom rada kole,
2. Uestvovanje u izradi delova godinjeg plana rada kole koji se odnose na planove i
programe unapreivanja obrazovno-vaspitnog rada, unapreivanja rada strunih organa,
andragoko usavravanje nastavnika (andragoko-organizaciono, andragoko-
didaktiko-metodiko, za inkluzivno obrazovanje, za delovanje na podruju doivotnog
obrazovanja i uenja), uvoenja pripravnika u rad, sopstvenog kontinuiranog
profesionalnog usavravanja, pruanja andragoke podrke polaznicima, profesionalne
orijentacije i karijernog voenja polaznika, vannastavnih aktivnosti polaznika, rada sa
polaznicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, rada sa polaznicima sa izrazitim
sposobnostima, polaznicima u razliitim razvojnim i ivotnim krizama, osobama bliskim
polaznicima i saradnje kole sa irim okruenjem,
3. Uestvovanje u organizaciji obrazovno-vaspitnog rada i predlaganju mera koje
doprinose obezbeivanju efikasnosti, efektivnosti, ekonominosti i fleksibilnosti rada
kole,
4. Planiranje realizacije projekata vezanih za unapreivanje realizacije vaspitno-
obrazovnog rada sa odraslima,
5. Pripremanje godinjeg programa rada i mesenih planova rada andragoga,
1. Praenje procesa zadovoljavanja utvrenih potreba za znanjima i vetinama na tritu
rada i obrazovno-vaspitnih potreba razliitih kategorija odraslih polaznika,
2. Uee u procesu samovrednovanja rada kole, dostizanja obrazovnih standarda koji
se odnose na: postignue polaznika, rad nastavnika i rad ustanove,
3. Praenje optereenosti polaznika,
4. Praenje usklaenosti realizacije pojedinih nastavnih predmeta i oblasti u skladu sa
principima, ciljevima i standardima postignua,
5. Pruanje podrke u praenju ostvarivanja postizanja planiranih efekata inovacija i
ogleda u oblasti obrazovanja odraslih,
6. Izrada i prilagoavanje razliitih andragokih instrumenata za praenje, vrednovanje i
samovrednovanja razliitih oblasti andragokog rada,
7. Praenje redovnosti pohaanja nastave, rada, uenja i razvoja polaznika,
8. Praenje usklaenosti plana realizacije obrazovnih aktivnosti odraslih s obzirom na
potrebe, mogunosti i razliite karakteristike odraslih,
9. Praenje usklaenosti programskih zahteva sa starosnim i individualnim
karakteristikama polaznika,
10. Praenje postupaka ocenjivanja polaznika i efekata procesa uenja,
11. Praenje motivisanosti polaznika za pohaanje nastave, rad i uenje,
12. Izrada analize uspeha polaznika na klasifikacionim periodima.
III RAD SA NASTAVNICIMA
1. Pruanje andragoke podrke i pomoi nastavnicima:
- u identifikovanju, konkretizovanju i operacionalizovanju ciljeva i ishoda obrazovno-
vaspitnog rada na osnovu utvrenih globalnih i individualnih obrazovnih potreba i
individualnih karakteristika polaznika,
- u pripremanju i planiranju neposrednog obrazovno-vaspitnog rada sa polaznicima
(planiranje i pripremanje asa, izbor oblika, metoda, sredstava i organizacija rada,
planiranje i izvoenje ogleda i drugih obrazovno-vaspitnih postupaka, izrada
individualnih obrazovnih planova i sl.),
- u identifikovanju i uvaavanju razliitih karakteristika polaznika u cilju unapreivanja
procesa uenja (polaznici sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, polaznici sa izrazitim
sposobnostima, polaznicima u razliitim razvojnim i ivotnim krizama,
- u realizaciji obrazovno-vaspitnih ciljeva i zadataka pojedinih nastavnih tema i jedinica,
- u upoznavanju i uvaavanju principa grupne dinamike i socijalne interakcije obrazovne
grupe,
- u identifikovanju interesovanja polaznika i njihovog adekvatnog ukljuivanja u
vannastavne aktivnosti i druge oblike angaovanja i praenju i usklaivanju njihove
optereenosti nastavnim i vannastavnim aktivnostima,
2. Andragoko-instruktivni rad s nastavnicima, osposobljavanje i usavravanje
nastavnika za korienje andragoko-didaktiko-metodikih inovacija u nastavi,
3. Osposobljavanje i usavravanje nastavnika za rad u obrazovnoj grupi odraslih
polaznika,
4. Upuivanje nastavnika na korienje andragoke literature radi osavremenjavanja
nastavnog procesa,
5. Andragoki rad sa nastavnicima - pripravnicima,
6. Pruanje podrke nastavnicima u kreiranju plana strunog usavravanja i
profesionalnog razvoja.
IV. RAD SA POLAZNICIMA
1. Prepoznavanje i uvaavanje relevantnog ivotnog i radnog iskustva odraslih polaznika
u cilju prilagoavanja obrazovnog procesa potrebama polaznika,
2. Praenje i podsticanje napredovanja polaznika u nastavi i vannastavnim aktivnostima
u skladu sa principima, ciljevima i standardima postignua,
3. Podrka polaznicima sa problemima u uenju i polaznicima koji se nalaze u
odreenim razvojnim i situacionim krizama,
4. Prepoznavanje i otkrivanje polaznika sa izuzetnim sposobnostima i stvaranju
optimalnih uslova za njihov razvoj i uspeno napredovanje,
5. Identifikovanje barijera participacije polaznika u obrazovnim programima i rad na
njihovom prevazilaenju,
6. Organizacija vannastavnih aktivnosti i podsticanje odraslih polaznika za uee u
vannastavnim aktivnostima,
7. Instruktivni rad sa polaznicima, mentorski rad sa polaznicima i uee u realizaciji
individualnih obrazovnih programa za odrasle radi unapreivanja procesa uenja,
8. Profesionalna orijentacija i i karijerno voenje polaznika.
V. RAD SA OSOBAMA BLISKIM POLAZNICIMA
1. Instruktivno-savetodavni rad sa osobama bliskim polaznicima vezano za uee
polaznika u vaspitno-obrazovnom procesu,
2. Planiranje, organizacija i realizacija razliitih obrazovnih aktivnosti, (radionice, tribine i
sl.) namenjenih osobama bliskim polaznicima,
3. Instruktivno-savetodavni rad sa osobama bliskim polaznicima koji imaju probleme u
uenju i polaznicima koji se nalaze u odreenim razvojnim i situacionim krizama,
4. Instruktivno-savetodavni rad sa osobama bliskim polaznicima sa izrazitim
sposobnostima.
VI. RAD SA DIREKTOROM I STRUNIM SARADNICIMA
1. Upoznavanje strunih saradnika i organa kole sa andragoko-organizacionim i
andragoko-didaktiko-metodikim inovacijama i njihovom praktinom primenom,
2. Saradnja sa direktorom i strunim saradnicima na pripremi dokumenata ustanove,
pregleda, izvetaja i analiza,
3. Redovna razmena, planiranje i usaglaavanje zajednikih poslova sa drugim strunim
saradnicima u ustanovi,
4. Saradnja sa pedagokim (andragokim) asistentom i pratiocem polaznika na
koordinaciji aktivnosti u pruanju podrke polaznicima koji se koluju po individualnom
obrazovnom planu.
1. Uestvovanje u radu strunih organa (izvetavanjem o rezultatima obavljenih analiza i
istraivanja i predlaganjem odgovarajuih mera, o unapreivanju obrazovno-vaspitne
prakse i predlaganjem racionalizacije obrazovno-vaspitnog rada i primene efikasnijih
oblika, metoda i sredstava, nastavnih i drugih vidova rada sa odraslim polaznicima,
zadatka, programa ili projekta.
Planiranje, uspostavljanje, organizovanje, realizacija i kontinuirano praenje i
vrednovanje saradnje sa razliitim organizacijama, institucijama i drugim nadlenim
ustanovama koje doprinose ostvarivanju utvrenih standarda postignua polaznika i to
sa:
- drugim kolama,
- strunim institucijama,
- visokokolskim ustanovama, institutima, zdravstvenim, socijalnim i kulturnim
ustanovama,
- filijalama Nacionalne slube za zapoljavanje,
- preduzeima, poslodavcima i njihovim udruenjima,
- relevantnim predstavnicima lokalne samouprave,
- organizacijama civilnog drutva,
- drugim institucijama od znaaja za obrazovanje i vaspitanje polaznika.
1. Redovno voenje dokumentacije o sopstvenom radu (na godinjem-globalnom i
mesenom-operativnom nivou),
podatke o polaznicima,
3. Uestvovanje u unapreivanju kolske andragoke dokumentacije, posebno one koja
se odnosi na planiranje i praenje realizacije programa rada kole u skladu sa
principima, ciljevima i standardima postignua polaznika,
4. Pripremanje za obavljanje svih poslova predvienih mesenim i godinjim planovima
andragoga,
5. Andragog u koli se kontinuirano profesionalno usavrava u skladu sa linim planom
profesionalnog razvoja:
- praenjem strune literature i periodike,
- uestvovanjem u aktivnostima profesionalnog udruenja,
- pohaanjem i/ili voenjem akreditovanih seminara,
- pohaanjem konferencija, simpozijuma i dr.,
- razmenom iskustva i saradnjom sa drugim andragozima zaposlenim na podruju
obrazovanja i dr.
U Programu rada navedeni su opti cilj i zadaci rada andragoga kao i popis poslova
Andragozi koji poslove strunog saradnika ostvaruju u posebnim programima u
osnovnim i srednjim kolama vre izbor radnih zadataka iz ovog programa u skladu sa
potrebama i okolnostima u kojima se program ostvaruje. Na osnovu ovog programa
svaki andragog, u zavisnosti od vrste ustanove u kojoj radi i njenih specifinosti,
priprema svoj godinji program rada kao i mesene planove rada u kojima se nalaze
aktivnosti iz svih oblasti. Oni sadre popis poslova (aktivnosti), vreme realizacije,
dinamiku rada kao i predviene saradnike. Pri izboru poslova treba imati u vidu da
postoje poslovi koji se svake godine moraju obaviti i oni koji su periodini, poslovi koji se
realizuju tokom cele godine i oni koji su fiksirani samo u odreenom periodu, kao i
poslovi koje iskljuivo obavlja andragog i oni koje obavlja u saradnji sa drugima.
Polaznici sa kojima andragog ostvaruje svoje strune poslove u koli za obrazovanje
odraslih i u osnovnim i srednjim kolama, zavisno od potreba kole i programa koji se
ostvaruje, su odrasle osobe, vanredni uenici - lica u prvom razredu srednjeg
obrazovanja i obrazovanja za rad starija od 17 godina, i lica koja su stekla srednje
obrazovanje, a ele da se prekvalifikuju ili dokvalifikuju, steknu specijalistiko ili
majstorsko obrazovanje.
Priroda posla i dinamika kolskog ivota zahtevaju da andragog ima oseaj za prioritet,
da bira oblike i metode rada koji obezbeuju efikasnost i efektivnost, da daje prednost
preventivnim andragokim aktivnostima i da fleksibilno prilagoava svoj program rada
aktuelnim dogaajima u skladu sa ciljevima i zadacima rada andragoga u koli.
Navedeni cilj i zadatke andragog ostvaruje primenom relevantnih, savremenih teorijskih,
praktinih i istraivakih saznanja andragoke nauke, u skladu sa principima, ciljevima i
standardima postignua, obavljanjem sledeih strunih poslova:
- andragoko planiranje i programiranje,
- andragoko procenjivanje,
- andragoko-obrazovni rad,
- andragoko savetovanje i intervenisanje,
- andragoko instruktivni rad,
- andragoko istraivanje i evaluacija.
Andragog ima samostalnost da u skladu sa procenom situacije, svojim strunim znanjem
i profesionalnom etikom procenjuje na koji nain e prikupljati podatke potrebne za svoj
rad, koje e andragoke instrumente primenjivati, koja e istraivanja sprovoditi, koga e
ukljuiti u odreene aktivnosti. Bilo koja izabrana aktivnost ne sme da ugrozi neiju
privatnost, prava ili potrebe, a sve line podatke do kojih doe u svom radu andragog
tretira kao profesionalnu tajnu.
Navedeni struni poslovi andragoga u koli, a posebno, u okviru njih, praenje i
podsticanje razvoja, profesionalna orijentacija i motivisanje polaznika za pohaanje
nastave, rad i uenje, zahtevaju ispitivanje: obrazovnih potreba i interesovanja, barijera
u uenju i participaciji, postojanja razliitih razvojnih i situacionih kriza, kao i
upoznavanje linosti polaznika, prikupljanje podataka o osnovnim karakteristikama
polaznika i osoba koje su mu bliske. Tako formirana baza podataka iskljuivo je
namenjena andragogu i mora biti uvana na odgovarajui nain.
Timski rad sa ostalim uesnicima kolskog ivota je jedna od osnovnih pretpostavki
uspenog rada andragoga. Posebno je vana saradnja sa drugim strunim saradnicima.
S obzirom da se u osnovnim i srednjim kolama, zavisno od potreba kole i programa
koji se ostvaruje, a posebno u kolama za obrazovanje odraslih, za ostvarivanje razliitih
zadataka, programa ili projekata, obrazuje vie timova u ijem radu se pojavljuje potreba
za ueem andragoga, prednost se daje timovima koji podrazumevaju neposredni rad
sa odraslim polaznicima. U toku jedne kolske godine andragog uestvuje u radu do dva
tima koji ne podrazumevaju neposredni rad sa polaznicima.
O svom radu andragog vodi evidenciju.
SOCIJALNI RADNIK
CILJ
Socijalni radnik u koli primenom savremenih teorijskih i praktinih saznanja, metoda,
tehnika i vetina socijalnog rada doprinosi ostvarivanju i unapreivanju obrazovno-
vaspitnog rada u osnovnoj i srednjoj koli, u skladu sa principima, ciljevima i
standardima postignua definisanih Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i
vaspitanja.
ZADACI
- Uestvovanje u stvaranju optimalnih uslova za adekvatno odrastanje i sazrevanje
uenika,
- Preventivno delovanje, prepoznavanje socijalnog konteksta u kome uenik funkcionie,
praenje i jaanje kompetentnosti uenika za reavanje linih i socijalnih problema,
- Podrka boljoj integraciji uenika u kolsku sredinu i pruanje pomoi u kriznim
situacijama,
- Podrka stvaranju pozitivnih interpersonalnih odnosa meu uenicima i uenicima i
nastavnicima u obrazovno-vaspitnom radu,
- Saradnja sa ostalim strunim saradnicima, nastavnicima, roditeljima, strunim
organizacijama, lokalnom samoupravom i institucijama od znaaja za kolu.
OBLASTI RADA
U okviru izrade kolskih planskih dokumenata:
1. izrauje godinji program i operativne planove za svoj rad,
2. uestvuje u izradi pojedinih delova godinjeg plana rada kole i to:
- koncepcije godinjeg plana rada kole (struktura),
- plana i programa vaspitnog rada s uenicima (u okviru programa odeljenjskog
stareine i odeljenjske zajednice, rada na profesionalnoj orijentaciji, saradnje sa
roditeljima, odnosno starateljima uenika i dr.),
- plana i programa socijalno-zdravstvenog vaspitanja (humani odnosi meu polovima,
rodna ravnopravnost, bolesti zavisnosti, mobing),
- koncepcije programa socijalnog razvoja kole, odnosno njene specifine zajednice
uenika i zaposlenih kroz kolsko razvojno planiranje i samovrednovanje i vrednovanje
rada kole,
- plana i programa vannastavnih aktivnosti,
- plana i programa saradnje porodice i kole,
1. uestvuje u izradi kolskog programa,
2. prua podrku u izradi i razvijanju individualnih obrazovnih planova i sarauje sa
interresornom komisijom u proceni potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i
socijalnom podrkom ueniku.
1. prati usklaenost oblika, metoda i sredstava obrazovno-vaspitnog rada sa uzrasnim
karakteristikama uenika,
2. prati efekte inovativnih poduhvata (novih sadraja, oblika, metoda i sredstava
obrazovno-vaspitnog rada, motivacionih podsticanja i posebnih vaspitnih mera),
3. prati postignua uenika u nastavnom i vannastavnom radu,
4. uestvuje u analizama i istraivanjima koja se preduzimaju u koli u cilju
unapreivanja obrazovno-vaspitnog rada.
1. upoznaje odeljenjske stareine sa socijalnom strukturom i socijalnom dinamikom
odeljenja,
2. upoznaje nastavnike i odeljenjske stareine sa uzrocima neuspeha pojedinih uenika
uslovljenih porodinim i socijalnim razlozima i daje predloge za pruanje odgovarajue
pomoi;
3. upoznaje nastavnike sa specifinim uslovima razvoja uenika i potrebom za razliitim
obrazovno-vaspitnim pristupom u zavisnosti od utvrenih specifinosti.
IV. RAD SA UENICIMA
1. planira, izrauje i sprovodi preventivne programe za podsticanje i osnaivanje
kvalitetnog razvoja uenika i suzbijanje socijalnih rizika (asocijalno ponaanje, socijalna
iskljuenost, delikvencija, nasilje, zavisnost i drugo),
2. upuuje uenike na pravilno korienje slobodnog vremena, pre svega ukljuivanjem
u rad sekcija, uenikih organizacija, humanitarnih aktivnosti i slino,
3. podrava razvoj dobrih socijalnih odnosa u odeljenju (pojedinac-grupa-odeljenje-
kola) i prati socijalnu dinamiku,
4. uestvuje u organizovanju aktivnosti dnevnog boravka, ishrane uenika i slino,
5. planira i sprovodi aktivnosti iji je cilj poboljanje uenikog standarda,
6. prati i analizira socijalne uslove ivota i rada uenika i njihovih porodica i preduzima
odgovarajue podsticajne mere (u koli i van nje),
7. uestvuje u identifikaciji i radu sa uenicima koji imaju problema u uenju i vladanju,
8. usmerava uenike na osmiljeno korienje slobodnog vremena i prati angaovanje
uenika u vankolskim aktivnostima,
9. radi sa uenicima koji imaju problema u porodici (poremeeni odnosi roditelja,
odnosno staratelja, bolesti zavisnosti, razdvojenost roditelja, odnosno staratelja-
inostranstvo, ivot u drugom gradu, teke i hronine bolesti i slino),
10. obavlja savetodavni i pojaani vaspitni rad sa uenicima, u skladu sa zakonom,
11. obavlja savetodavni rad sa uenicima i njihovim roditeljima, odnosno starateljima,
12. upoznaje uenike zavrenih razreda sa podrujima rada i upisnom politikom srednjih
kola i visokokolskih ustanova,
13. prua podrku uenikom parlamentu,
14. prati i analizira socio-ekonomske uslove i potrebe uenika,
15. prati i prouava uzroke neuspeha uslovljene porodinim i socijalnim prilikama,
16. izrauje informacije o socijalno ugroenim uenicima,
17. izuava i primenjuje savremene oblike socijalnog rada, naroito one koji su usmereni
na suzbijanje poremeaja u ponaanju i prevenciju poremeaja u ponaanju kod
uenika, pravovremeno uoavanje i zatitu uenika od razliitih socijalnih rizika iz
njihovog porodinog i ireg okruenja,
18. organizuje, unapreuje i podstie dobrovoljne socijalno-humanitarne aktivnosti
uenika i roditelja, odnosno staratelja.
1. ostvaruje kontinuiranu saradnju sa roditeljima, odnosno starateljima u cilju praenja
uenja i vladanja uenika i pruanja podrke i pomoi oko reavanja izraenih problema
(individualno i grupno),
2. ostvaruje instruktivno-savetodavni rad sa roditeljima, odnosno starateljima nadarene
dece,
3. obilazi uenike koji ive u domu uenika i poseuje porodice uenika radi
sagledavanja uslova ivota i iznalaenja naina za prevazilaenje uoenih problema,
4. organizuje predavanja za roditelje, odnosno staratelje i ispituje interesovanja i
mogunosti roditelja, odnosno staratelja za ukljuivanje u pojedine oblike rada u koli,
5. uestvuje u profesionalnom informisanju i obrazovanju roditelja, odnosno staratelja,
6. prua strunu pomo roditeljima, odnosno starateljima oko ostvarivanja odreenih
prava iz domena socijalne zatite.
1. informie direktora i strune organe kole o rezultatima analiza i istraivanja koja se
bave problematikom kole, uenika i porodice,
2. na osnovu izvrenih analiza, u saradnji sa ostalim strunim saradnicima, pedagokim
asistentom, odnosno pratiocem uenika, realizuje preventivne aktivnosti iji je cilj
spreavanje, rano otkrivanje, olakavanje ili prevazilaenje socijalnih problema,
3. uestvuje u strukturiranju odeljenja prvog, a po potrebi i drugih razreda s posebnim
akcentom na socijalnu strukturu porodice (obrazovni status, odnosno staratelja,
zaposlenost roditelja, odnosno staratelja, stambeni i materijalni uslovi, deficijantnost
porodice).
1. uestvuje u organizovanju timova i timskog rada u koli,
2. uestvuje u radu sednica nastavnikog vea, daje miljenje i predloge za reavanje
obrazovno-vaspitnih problema iz oblasti socijalnog rada, informie strune organe i
pedagoki kolegijum o rezultatima izvrenih istraivanja i analiza,
3. sarauje sa odeljenjskim veima, direktorom i strunim saradnicima u reavanju
obrazovno-vaspitnih problema,
4. uestvuje u radu tima za prevenciju nasilja i drugih timova u koli.
1. uestvuje u organizovanju predavanja strunih lica iz oblasti podruja rada kole,
2. uestvuje u istraivanjima drugih institucija koje se bave problematikom kole,
uenika i porodice,
3. sarauje sa drugim osnovnim kolama, predkolskim ustanovama, srednjim i kolama
u kojima stiu obrazovanje i vaspitanje uenici ometeni u razvoju, centrom za socijalni
rad, policijom, zdravstvenim ustanovama, domovima za decu i omladinu, drugim
strunim i visokokolskim ustanovama, kulturnim, sportskim, humanitarnim i nevladinim
organizacijama i drugim institucijama.
1. struno se usavrava individualno (literatura, internet, tampa i sl.), grupno na nivou
kole i vankolskih institucija (seminari, struni skupovi, simpozijumi i sl.),
2. uestvuje u voenju dokumentacije koja se odnosi na planiranje i realizaciju ivota i
rada kole,
3. vodi evidenciju o uslovima ivota i razvoja uenika,
4. vodi evidenciju o uenicima koji se nalaze u stanju socijalne potrebe i preduzetim
merama,
5. vodi posebnu dokumentaciju o uenicima koji su na individualnom tretmanu (socijalna
analiza/anamneza ili lini list uenika, list praenja i dr.),
6. priprema se za poslove predviene godinjim programom i operativnim planovima
rada, kao i za druge poslove koje obavlja.
Program rada je namenjen socijalnim radnicima koji, zbog potreba kole i programa koji
se ostvaruje, pruaju dodatnu podrku i obavljaju strune poslove u koli.
Socijalni rad u koli je sastavni, ali specifian deo ukupnih aktivnosti kole usmeren, pre
svega, ka ostvarivanju osnovnih obrazovno-vaspitnih zadataka. Svojim aktivnostima
socijalni radnik neposredno utie na socijalni razvoj, vaspitanje i obrazovanje uenika i
njihovo drutveno sazrevanje. To ostvaruje podsticanjem - aktiviranjem unutranjih
inilaca u koli i njihovim povezivanjem sa iniocima van kole, porodicom,
odgovarajuim organizacijama i institucijama, kao i pojedincima i grupama graana u
uoj i iroj socijalnoj sredini, koji mogu doprineti poboljanju kvaliteta ivotnih i radnih
uslova uenika i svestranom razvoju njihove linosti.
Zadatak socijalnog radnika je, da u sadejstvu sa nastavnicima, drugim strunim
saradnicima i roditeljima, odnosno starateljima, radi na humanizaciji i stvaranju jednakih i
to optimalnijih ivotnih i radnih uslova za sve uenike. Usklaivanjem odnosa uenika,
kole, porodice i ire socijalne sredine i ueem u prilagoavanju obrazovno-vaspitnih
ciljeva i aktivnosti specifinim potrebama uenika, socijalni radnik doprinosi uspenosti
uenika u obrazovno-vaspitnom procesu i njihovoj boljoj socijalnoj integraciji.
Svojim aktivnostima socijalni radnik doprinosi stvaranju atmosfere tolerancije i
uzajamnog poverenja, kao i zadovoljstva uenika boravkom u koli. Doprinosi
humanizaciji ivotnih i radnih uslova uenika, uvaavanju njihovih razvojnih potreba,
jaanju i razvoju individualnosti uenika, njihovom oseaju sigurnosti i line vrednosti.
Podstie uenike na aktivno uee i preuzimanje uloge aktivnog inioca u procesu
celovitog oblikovanja sopstvene linosti, kroz vrednovanje vlastitih postupaka.
Predlaganje i preduzimanje preventivnih aktivnosti radi predupreivanja i ranog
otkrivanja negativnih pojava i problema, na osnovu sistematskog i kontinuiranog
praenja i analize socio-ekonomskih prilika uenika, predstavlja veoma vaan deo rada
socijalnog radnika. Primenom savremenih teorijskih i praktinih saznanja, metoda,
tehnika i vetina socijalnog rada, razliitim podsticajima, kao i pruanjem konkretne
podrke i pomoi uenicima i roditeljima, odnosno starateljima oko prevazilaenja
izraenih problema i ostvarivanja odreenih prava, socijalni radnik doprinosi realizaciji
ciljeva obrazovanja i vaspitanja, posebno u ostvarivanju socijalne i socijalno-preventivne
funkcije kole.
Upoznaje nastavnike i druge strune saradnike sa socijalnom funkcijom kole, uticajem
socio-ekonomskih prilika uenika na njihov uspeh i funkcionisanje u koli, kao i mestom i
ulogom socijalnog radnika u koli.
Socijalni radnik je obavezan da u svoj godinji plan rada uvrsti aktivnosti iz svih devet
oblasti navedenih u programu. Koje e aktivnosti realizovati iz svake ove oblasti i koliko
e vremena planirati za odreenu oblast zavisi od sredine i uslova u kojima radi, kao i od
potreba i prioriteta kole za tu kolsku godinu.
Socijalni radnik je odgovoran za kvalitet ovoga rada, i potovanje profesionalne tajne
(podaci osetljivi za lini i drutveni integritet uenika i njihovih porodica) bilo da je do nje
doao sopstvenim radom ili je rezultat saradnje sa nastavnicima i drugim strunim
saradnicima kole ili druge ustanove.
DEFEKTOLOG
CILJ
Cilj rada defektologa u koli je: identifikacija, prevencija, korekcija i kompenzacija
specifinih smetnji, koji se ostvaruju kroz individualni i grupni rad sa uenicima i
roditeljima, kroz saradnju sa nastavnicima i ostalim strunim saradnicima u koli i van
nje, korienjem razliitih metoda i tehnika, uz negovanje timskog, multidisciplinarnog
pristupa i potovanje etikog kodeksa. Defektolog svojim strunim radom treba da
doprinese unapreivanju obrazovno-vaspitnog rada u ustanovi u skladu sa ciljevima i
principima obrazovanja i vaspitanja i standardima postignua uenika definisanih
Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kao i posebnim zakonima.
ZADACI
- Stvaranje jednakih mogunosti i optimalnih uslova za sve uenike i za one sa
smetnjama i potekoama u intelektualnom, senzo-motornom, emocionalnom i
socijalnom razvoju, kao i za uenike iz marginalizovanih drutvenih grupa,
- Utvrivanje kvaliteta psihomotornog i socijalnog funkcionisanja uenika kao i
dostignutog nivoa saznajnih perceptivnih i receptivnih funkcija,
- Sprovoenje preventivnih aktivnosti i postupaka rada sa decom, odnosno uenicima sa
rizikom u senzornom i perceptivnom razvoju,
- Doprinos otklanjanju ili ublaavanju tekoa senzomotronog i psihomotornog
funkcionisanja i dostizanju optimalnog nivoa saznajnih funkcija i socijalne adaptacije,
- Podrka jaanju vaspitakih, odnosno nastavnikih kompetencija za izbor i primenu
specifinih metoda, oblika i sredstava rada u cilju razvijanja postojeih sposobnosti i
sklonosti svakog uenika sa posebnim potrebama,
- Saradnja sa ostalim strunim saradnicima i vaspitaima, odnosno nastavnicima u cilju
obezbeivanja optimalnih uslova za razvoj uenika sa tekoama u senzornom i
perceptivnom razvoju,
- Savetodavni i instruktivni rad sa roditeljima uenika.
OBLASTI RADA
I. PLANIRANJE I PROGRAMIRANJE VASPITNO-OBRAZOVNOG, ODNOSNO
1. Uestvovanje u izradi planskih dokumenata kole i izraivanje godinjeg programa i
operativnih planova za svoj rad,
2. Uestvovanje u pripremi delova godinjeg plana rada kole koji se odnosi na planove i
programe za rad sa uenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrka,
3. Uestvovanje u izboru didaktikog materijala u predkolskoj ustanovi, odnosno
udbenika u koli,
4. Planiranje nastavnih i vannastavnih aktivnosti za pojedine uenike ili grupe uenika,
5. Uestvovanje u planiranju i voenju neophodnih metodolokih adaptacija izvoenja
nastave,
6. Uestvovanje u izboru preventivnih programa - univerzalnih, selektivnih i indikovanih:
program zatite uenika od nasilja, program prevencije zloupotrebe psihoaktivnih
supstanci, program zdravstvenog prosveivanja i drugi programi u skladu sa potrebama
uenika,
7. Uestvovanje u izradi individualnih obrazovnih planova i pruanje posebne podrke
uenicima koji se koluju po individualiziranoj nastavi i individualnom obrazovnom planu,
8. Izraivanje individualnih pedagokih tretmana, samostalno ili timski, za uenike u
ijem su ponaanju identifikovani problemi ili potekoe u socijalnom ponaanju,
9. Izraivanje planova za korektivno-stimulativni rad sa uenicima sa senzornim, ili
psiho-fizikim oteenjima.
II. PRAENJE I VREDNOVANJE VASPITNO-OBRAZOVNOG, ODNOSNO
1. Sistematsko praenje usklaenosti programskih zahteva za rad sa uenicima kojima
je potrebna dodatna obrazovna podrka,
2. Uestvovanje u praenju i vrednovanju primene mera individualizacije i individualnog
obrazovnog plana za uenike,
3. Praenje i predlaganje mera za prevazilaenje uzroka kolskog neuspeha uenika,
4. Iniciranje razliitih istraivanja radi unapreivanja obrazovno-vaspitnog rada ustanove
i ostvarivanja poslova definisanih ovim pravilnikom.
1. Pruanje podrke vaspitaima, odnosno nastavnicima u planiranju i realizaciji
neposrednog obrazovno-vaspitnog rada sa uenicima sa specifinim obrazovno-
vaspitnim potrebama. Uestvovanje u razvijanju individualnih obrazovnih planova za
uenike sa tekoama u psihofizikom i socijalnom razvoju,
2. Iniciranje i pruanje strune podrke vaspitaima, odnosno nastavnicima u odabiru i
adekvatnom korienju adaptiranih specifinih metoda rada i nastavnih sredstava,
3. Iniciranje i pruanje strune podrke vaspitaima, odnosno nastavnicima pri
prilagoavanju didaktikog materijala, prostora, nametaja i okoline potrebama uenika
sa smetnjama u razvoju,
4. Instruktivni rad sa nastavnicima pri korienju asistivnih tehnologija,
5. Osnaivanje vaspitaa, odnosno nastavnika za rad sa uenicima sa smetnjama u
razvoju i iz osetljivih drutvenih grupa kroz upoznavanje sa karakteristikama tih uenika i
predlaganje postupaka koji doprinose njihovom razvoju,
6. Osnaivanje nastavnika da prepoznaju sposobnosti, interesovanja i sklonosti uenika
sa tekoama u razvoju koje su u funkciji razvoja njihove profesionalne karijere,
7. Pruanje podrke vaspitaima, odnosno nastavnicima u radu sa roditeljima, odnosno
starateljima uenika sa smetnjama u razvoju i iz osetljivih drutvenih grupa.
IV. RAD SA UENICIMA
1. Identifikovanje uenika sa problemima u intelektualnom, senzomotornom i socijalnom
ponaanju, ispitivanje uzroka tih problema i preduzimanje adekvatnih mera,
2. Sprovoenje individualnih pedagokih tretmana za uenike sa ispoljenim
poremeajima ponaanja,
3. Pruanje pomoi i podrke uenicima sa smetnjama u psihofizikom i socijalnom
razvoju i uenicima iz marginalizovanih drutvenih grupa,
4. Individualni korektivni rad u cilju prevazilaenja postojeih smetnji kroz osnaivanje i
razvoj preostalih sposobnosti,
5. Korektivno-stimulativni rad i osposobljavanje za ukljuivanje u iru drutvenu
zajednicu,
6. Poboljanje socijalizacije uenika kroz organizovanje zajednikih aktivnosti na nivou
odeljenja i kole koje e doprineti senzibilizaciji vrnjaka prema uenicima sa nekom
vrstom psiho-fizikog oteenja,
7. Obuavanje uenika za rad na odgovarajuim sredstvima asistivne tehnologije,
8. Rad sa uenicima koji imaju probleme u porodici (bolest roditelja, poremeeni
porodini odnosi, odvojenost od roditelja, razvedeni roditelji, nezaposlenost i
siromatvo),
9. Odlazak na teren - poseivanje porodica uenika,
10. Praenje i prouavanje uenikih kolektiva (odeljenskih zajednica), pruanje pomoi
u otklanjanju problema i formiranju dobre klime na nivou odeljenja i kole,
11. Sistemsko praenje socio-ekonomskih i porodinih uslova ivota uenika i
preduzimanje odgovarajuih podsticajnih mera u koli i van nje,
12. Realizovanje radionica i tribina za uenike u cilju promocije nenasilnog, tolerantnog,
saradnikog ponaanja,
13. Uee, po potrebi, u struktuiranju vaspitnih grupa, odnosno odeljenja prvog
razreda.
1. Savetodavni rad sa roditeljima, odnosno starateljima uenika koji imaju razliite
tekoe u razvoju, uenju i ponaanju,
2. Saradnja sa roditeljima, odnosno starateljima na pruanju podrke uenicima koji
pohaaju predkolsku ustanovu, odnosno se koluju po individualnom obrazovnom
planu,
3. Podrka jaanju kompetencija roditelja da prepoznaju i razumeju razvojne potrebe i
probleme uenika, tekoe u adaptaciji i savlaivanju kolskog programa, socijalne i
emocionalne probleme, specifine smetnje uenja kao i smetnje u psihofizikom razvoju,
4. Odravanje tematskih roditeljskih sastanaka i tribina,
5. Informisanje roditelja o napredovanju dece na individualnom tretmanu.
1. Saradnja sa direktorom i strunim saradnicima na istraivanju, ranoj detekciji i
reavanju specifinih problema i potreba ustanove,
2. Saradnja sa pedagokim asistentom i pratiocem uenika na koordinaciji i izvoenju
aktivnosti u pruanju podrke uenicima koji rade po individualnom obrazovnom planu,
3. Saradnja sa direktorom i strunim saradnicima, pedagokim asistentom i pratiocem
uenika u organizaciji i adaptaciji kolskog prostora (uionica, toaleta, dvorita...),
4. Uestvovanje u radu na unapreivanju pedagoke dokumentacije u ustanovi,
5. Saradnja sa drugim strunim saradnicima na pripremi i realizaciji raznih oblika
strunog usavravanja (predavanja, radionice, prikazi strunih lanaka i sl.) za
vaspitae, odnosno nastavnike u okviru ustanove,
6. Saradnja sa direktorom i strunim saradnicima u organizovanju tribina, predavanja,
radionica za uenike, zaposlene, roditelje.
1. Uestvovanje u radu vaspitno-obrazovnog, odnosno nastavnikog vea
(obavetavanjem, informisanjem o rezultatima obavljenih analiza, pregleda, istraivanja i
drugih aktivnosti od znaaja za obrazovno-vaspitni rad i jaanje vaspitakih, odnosno
nastavnikih kompetencija),
zadatka, programa ili projekta.
1. Saradnja sa obrazovnim, zdravstvenim i socijalnim institucijama (kolama, domovima
zdravlja, savetovalitima, centrima za socijalni rad, kolskim policajcem) i drugim
ustanovama koje doprinose ostvarivanju standarda i postignua,
2. Ostvarivanje saradnje sa kolama radi korienja prostora i tehnologija koje ustanova
ne poseduje, a koje su neophodne za korektivno-stimulativni rad sa uenicima sa nekom
vrstom oteenja (ortooptiki kabinet, senzorna soba...),
3. Po potrebi, pruanje savetodavne pomoi kolama u okruenju.
1. Voenje evidencije o sopstvenom radu,
2. Pisanje izvetaja o radu u okviru godinjeg izvetaja o radu kole,
3. Voenje dokumentacije o radu sa uenicima - ueniki
dosije,
4. Voenje evidencije o radu sa roditeljima i nastavnicima,
5. Voenje evidencije o razliitim istraivanjima, programima, projektima i o saradnji sa
drugim institucijama,
6. Pripremanje za individualni i grupni rad sa uenicima i roditeljima,
7. Pripremanje za rad sa nastavnicima - individualno savetovanje, rad u strunim
organima kole, predavanje za nastavnike,
8. Pripremanje preventivnih programa,
9. Pripremanje istraivanja, radionica i projekata,
10. Struno usavravanje praenjem strune literature, akreditovanih seminara i sekcija,
konferencija, ueem u aktivnostima strunog udruenja, razmenom iskustva sa drugim
defektolozima na podruju obrazovanja,
11. Uestvovanje u organizovanim oblicima razmene iskustva i saradnje sa drugim
strunim saradnicima psiholozima, pedagozima, logopedima, socijalnim radnicima
(aktivi, sekcije, kongresi).
U programu rada su navedeni opti ciljevi i zadaci rada defektologa, kao i popis poslova
kojima se oni ostvaruju. Na osnovu njega svaki defektolog, u zavisnosti od vrste
ustanove u kojoj radi i njenih specifinosti, priprema svoj godinji program rada.
Godinji program sadri: oblasti rada, da li te oblasti pripadaju posrednom ili
neposrednom radu i vreme realizacije, popis aktivnosti kojima se realizuju odreeni
poslovi, predviene saradnike i napomenu o realizaciji. Pri planiranju treba imati u vidu
da postoje poslovi koji se realizuju tokom cele godine i oni koji su fiksirani samo u
odreenom periodu. Defektolog vodi rauna da optimalno planira aktivnosti (broj i
trajanje) kako bi obezbedio maksimalni kvalitet u radu. Zbog prirode posla i dinamike
rada u ustanovi potrebno je da defektolog ima oseaj za prioritet, da bira oblike i metode
rada koje obezbeuju efikasnost i efektnost.
Navedeni cilj i zadatke defektolog ostvaruje obavljanjem sledeih strunih poslova:
- Defektoloka procena i primena standardizovanih defektolokih mernih instrumenata,
- Defektoloka prevencija, edukacija i savetovanje,
- Individualni korektivni rad,
- Defektoloko istraivanje i evaluacija.
Rad defektologa je usmeren na sve uenike, kojima je potrebna posebna pomo i
podrka kako bi aktivno uestvovali u obrazovno-vaspitnom radu, a naroito na rad sa
uenicima sa disfunkcijama ili tekoama vezanim za perceptivno-receptivne i motorike
smetnje, smetnje u psiho-fizikom razvoju, govorno-jezikom funkcionisanju, na rad sa
uenicima sa specifinim smetnjama u uenju, afektivnom, socijalnom i emocionalnom
ponaanju i uenicima iz marginalizovanih drutvenih grupa.
Posao defektologa u ustanovi obuhvata savetovanje, prevenciju, dijagnostiku i tretman
razliitih oblika posebnih potreba uenika sa tekoama u razvoju, tekoama u uenju,
problemima u ponaanju i emocionalnim problemima, kao i sa tekoama iji su
uzronici vaspitni, socijalni i ekonomski inioci.
O svom radu defektolog vodi evidenciju u sledeoj dokumentaciji: dnevna evidencija o
radu, dosije uenika (defektoloki karton) i ostalu potrebnu dokumentaciju.
Da bi defektolog efikasno obavljao svoj posao neophodno je da sarauje sa drugim
strunim saradnicima i ostalim uesnicima ivota ustanove.

Pravilnik o Programu Rada Stručnih Saradnika

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pravilnik o Programu Rada Stručnih Saradnika

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PRAVILNIK

O PROGRAMU SVIH OBLIKA RADA STRUNIH

You might also like