Hasanaginica

Prvi zapis ove pesme je done Alberto Fortis u Dalmaciji 1774. Godine. U svom prvom
objavljenom delu Maoj prostonarodnoj slaveno-serbskoj pjesnarici 1818. Zapisao ju je i Vuk
Karadi u neto izmenjenom obliku. Pesma je doivela veliku popularnost irom Evrope i
previena je na vie jezika.
Pema Hasanaginica spada u narodne balade. Ove peme Vuk je onaio kao peme na mei,
odnosne pesme koje objedinjuju lirke i epke elemente. Odlika ovog anra je i ukljuivanje
dramskih elemenata, pa se u pemi moe zapaziti itava dramska struktura.
Uvodni deo teksta, koji odgovara dramskoj ekspoziciji, govori kako Hasanaga boluje od ljutih
rana, obilaze ga mati i sestrica "a ljubovca od stida ne mogla". Uvreeni Hasanaga poruuje eni
da ga ne eka ni u dvoru ni u rodu njegovome.
Tu zapravo poinje I zaplet koji e dovesti do traginih posledica. Hasanaginica se nalazi u
nezavidnom poloaju. Od nje se prema patrijarhalnom sistemu vaspitanja oekuje da se ponaa
smerno, te stoga ona ne sme javno iskazivati svoja oseanja niti otii na mesto u kome se nalaze
drugi mukarci. ena nije smela da pokazuje oseanja prema muu, nije smela ni ime da mu
spominje pred drugima (kada bi govorila o muu, uvek bi rekla "on") i time izrazi bliskost ili
intimna oseanja. Odlazak agi pod ator bio bi veliki prestup i ogreenje o patrijarhalne norme
jer bi to bio nevien sluaj i velika sramota. Brani odnosi su od nje ipak zahtevali drugaije
ponaanje I pokazivanje brige I ljubavi prema povreenom muu. U trenutku usamljenosti i bola,
Hasanaga zaboravlja na vreme i obiaje i ima na umu samo svoju elju: da mu ena doe i olaka
samou. Naavi se izmeu ovakvih zahteva, Hasanaginica je unapred osuena na osudu,jer bi
bila prekorena ta god da je uradila. Ostajui dosledna normama ponaanja, ona, i pored toga to
misli na mua i mui je to to ne moe da ga obie i donese mu ponude, smatra da postupa
jedino ispravno i da drugaije i ne moe da bude. U svome mirovanju vidi uzor i ispravnost'
svoga supruanskog odnosa i ponaanja; svako drugaije ponaanje bilo bi nemoralno i podlono
osudi sredine, porodice i mua. Hasanaga je kao mukarac imao vie slobode u kretanju I
upoznavanju sveta oko sebe, te bi se razlog drugaijeg vienja stvari mogao nai i tu. ena nije
imala tu slobodu izbora, ona je bila vaspitavana da se okree domu, bude posluna I nikada nije
smela kriti moralne norme. Za nju je bilo neoprostivo ono to se mukarci ne bi zamerilo.
Muevljevo otputanje je velika sramota za Hasanaginicu kao enu i majku. Dogaalo se da mu
otpusti enu, ali su razlozi bili oiti: neverstvo ili nemogunost da raa. U njenom sluaju nije
postojao ni jedan od razloga, a sama injenica da je oterana iz muevljeva doma nanosi joj
sramotu. Ovo je jo jedna od okolnosti kje dodatno oteavaju ve teak poloaj u kome se
Hasanaginica nala.
Peripretija zapoinje prilikom njegog povratka u porodini dom. Oajna, Hasanaginica se jo nije
ni osvestila od oka, a ve stie njen brat, odvodi je svome domu i ubrzo udaje za imotskog
kadiju. Hasanaginica moli brata da to ne ini, ali ne moe da se odupre bratovljevoj odluci, jer
patrijarhalni sitem volju ene uvek podinjuje volji starije muke glave u kui. Ona je primorana
da slua. Iako je oterana iz muevljeva doma, Hasanaginicu ne bije rav glas: krivica je pala na
njenoga mua, a njene osobine kao ene bile su nadaleko poznate, kao i injenica da je iz
dobroga roda. Njen brat eli da je zatiti I pomogne joj u tekoj situaciji u kojoj se nala, te se
zato odluuje na ovakav korak. Beg uri da uda sestru u interesu njenoga ugleda i asti: da se
pokae kako nije njena krivica i sramota to je oterana jer, eto, "dobru kadu prose sa svih strana",
i to je najvanije "a najvie imotski kadija", koji je iznad Hasanage i po vlasti i po ugledu. To
sve ide u prilog Hasanaginici i njenome rodu, a na tetu i sramotu Hasanage koji je
nepromiljeno postupio oteravci ovako dobru kadu. Beg PintorovI, dakle, eli da sauva obraz
svojoj sestri i svome rodu, i da se osveti Hasanagi ba time to sestra nije ostala u rodu ni nedelju
dana; toliko je poznata po dobroti i moralnim vrednostima.
Kada su svatovi prolazili pored Hasanaginog dvora, pred Hasanaginicu izlaze sinovi i mole je da
svrati u kuu. Ona zaustavlja svatove i daruje svoju decu, a Hasanaga ih poziva da se vrate u
dvor "kad se nee smilovati na vas majka vaa srca kamenoga". Zaslepljen besom, Hasanaga je
udaju svoje ene tumaio kao slobodnu volju, njenu elju da svoj ivot nastavi u novom domu I
zaboravi na ono to ostavlja iza sebe. On nije u stanju da shvati traginost njenog poloaja I
svojom osudom je dovodi do oajanja. Ove rei teko povrede majinsko srce Hasanaginice I
dolazi do traginog raspleta prilikom koga njoj prepukne srce i ona umire.
Tragini udes jedne majke i teina njenog bola, oduevili su mnoge koji su itali ovu pesmu,te je
potpuno jasno odakle tolika popularnost ove pesme. Sreom, danas su se prilike proimenile i
nadam se da nikada vie nee biti ena koje e biti primorane da izgube ono to im je
najvrednije.