Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati 1

9. POSTKRITINO PONAANJE LIMENIH NOSAA

9.1 UVOD

Pri projektovanju graevinskih objekata od elika velikih raspona (na primer mostova), est je sluaj
da se u nosaima javljaju uticaji koji prevazilaze nosivost i najveih valjanih profila koji projektantu
stoje na raspolaganju. U tom sluaju, kao najefikasnije reenje pokazala se primena zavarenih limenih
nosaa sa odgovarajuim ukruenjima, kako je to ematski prikazano na Slici 9.1.

Slika 9.1 ema limenog nosaa sa poprenim i podunim ukruenjima
Kao to je poznato, kod limenih nosaa primarna funkcija donjeg i gornjeg pojasa je da prime
normalne napone pritiska i zatezanja koji nastaju usled savijanja nosaa, dok rebra primaju smiue
napone. Funkcija podunih zavarenih avova je da povezuju rebro i pojaseve, omoguujui da se
podune smiue sile prenesu sa rebra na pojaseve.
Pri zadatom optereenju, normalne sile u pojasevima opadaju kada visina rebra J raste. Sa gledita
smanjenja naprezanja u pojasevima, jasno je da se povoljno reenje sastoji u tome da rebra imaju
visinu J to je mogue veu. Sa druge strane, ekonomino projektovanje ima cilj smanjenja
sopstvene teine nosaa, a to zahteva minimalnu debljinu rebra t. Usled ovih zahteva, u savremenim
elinim konstrukcijama veoma esto se javljaju rebra velike vitkosti (koja se izraava odnosom Jt,
koja zasluuju posebnu panju pri projektovanju i proraunu. Naime, tanka rebra se izvijaju i pri
relativno malim vrednostima poprenog optereenja. Zato, da bi se nosai sa visokim rebrima mogli
ekonomino koristiti, potrebno je voditi rauna i o post-kritinoj nosivosti ovih nosaa, tj. o spo-
sobnosti nosaa da nose optereenje i posle izboavanja rebra.
Odreivanje kritinog optereenja za izboavanje vertikalnog lima (rebra) je predmet intenzivnih
istraivanja. Razmatrae se limeni nosai sa vertikalnim (poprenim) ukruenjima i limeni nosai sa
horizontalnim (podunim) ukruenjima.

9.2 LIMENI NOSAI SA POPRENIM UKRUENJIMA

Da bi se poveala nosivost vertikalnih limova obino se na njih postavljaju poprena ukruenja, kako
je to prikazano na Slici 9.2. Razmak ovih ukruenja b ima veliki uticaj na ponaanje nosaa, a odnos
dimenzija pojedinih polja (panela) obino se uzima kao jedan od bitnih parametara nosivosti tog
nosaa.

Slika 9.2 Limeni nosa sa poprenim ukruenjima
2 Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

Oigledno je da e kod nosaa veih raspona pojedina polja biti optereena razliitom kombinacijom
momenata savijanja i transverzalnih sila, u zavisnosti kom delu nosaa pripadaju. Tako na primer,
polja blie osloncima bie optereena preteno na smicanje, dok e centralna polja biti optereena
uglavnom na savijanje. Usled ove razlike u optereenju pojedina polja e se i razliito ponaati, pa je
potrebno razmatrati svaki od navedenih sluajeva.

9.2.1 Nosivost pri smicanju

Kada je rebro izloeno istom smicanju, tada pre nego to doe do pojave izboavanja, glavni naponi
pritiska i zatezanja su jednaki, a njihov raspored je prikazan na Slici 9.3. Ako se optereenje i dalje
poveava doi e do izboavanja lima, pa lim gubi sposobnost da nosi bilo koje dodatno popreno
optereenje. Tada nastupa faza post-kritinog ponaanja lima pri emu se formira membransko
naponsko polje zatezanja koje prihvata i nosi dodatno popreno optereenje, Slika 9.4.
Ovo post-kritino ponaanje prvi je opisao Wagner 1929.godine [1] za nosae koji se obino
upotrebljavaju u avionskoj industriji. U pitanju su nosai sa veoma vitkim rebrom i krutim pojasevima
za koje je Wagner izveo izraze za veliinu i nagib naponskog polja zatezanja. Ovim problemom
kasnije su se bavili i drugi istraivai, pa su tako na primer Kuhn i Peterson 1947. [2] i Kuhn i dr.
1962. [3] razvili metode prorauna ovih nosaa u avionskoj industriji, koje uzimaju u obzir post-
kritine rezerve materijala. Ove metode se ipak ne mogu direktno primeniti na nosae koji se koriste
u graevinarstvu, jer su oni bitno drugih dimenzija. Posebno pojasevi nosaa u graevinarstvu su
obino manje krutosti od onih u avionskoj industriji. Usled toga, pri veim optereenjima dolazi do
krivljenja pojaseva to utie na veliinu i nagib polja zatezanja koje se formira u rebru.
Prvi pokuaj da se formulie metoda prorauna ovih nosaa u graevinskim konstrukcijama potie od
Baslera-a iz 1960. godine [4]. On usvaja, prilino konzervativno, da su pojasevi tako fleksibilni da nisu
u stanju da se odupru optereenju koje se na njih prenosi preko zategnutog polja u rebru, tako da e
oni prenositi optereenje samo na vertikalna ukruenja na ivicama toga polja. Ova pretpostavka, da
su pojasevi veoma fleksibilni, daje drugu granicu reenja u odnosu na Wagner-ovu teoriju sa krutim
pojasevima.
Rockey i kaloud su 1968. godine [5] pokazali da su za limene nosae uobiajenih dimenzija u
graevinarstvu krutosti pojaseva znatne, i da imaju veliki uticaj na graninu nosivost. Oni su utvrdili
da pri izboavanju limenih nosaa dolazi do formiranja plastinih zglobova u zategnutom pojasu.
Sline mehanizme loma predloili su i Fujii 1968. [6], Chern i Ostapenko 1969. [7], Komatsu 1971. [8]
i Calladine 1973. [9]. Svi ovi mehanizmi imaju neke svoje specifinosti kao i ogranienja u primeni.
Rockey i dr. [10] su 1974. godine su predloili jedno optije reenje, a koje je posle uporeenja sa
eksperimentalnim rezultatima drugih autora potvrdilo svoju tanost. Ono je kao takvo nalo svoju
primenu i u Britanskim standardima BS 5400.

a) Ponaanje nosaa pre pojave izboavanja vertikalnog lima
Pri manjim optereenjima, kada jo nije dolo do izboavanja lima, raspored napona je dat na Slici
9.3. Glavni naponi zatezanja imaju nagib 45
o
u odnosu na osu nosaa, a glavni naponi pritiska su
istog intenziteta sa nagibom od 135
o
.
Ovo stanje napona postojae sve dok napon ne dostigne vrednost
c
, kada dolazi do izboavanja
lima u rebru. Vrednost kritinog smiueg napona izolovanog polja moe se odrediti primenom
klasine teorije bifurkacione stabilnosti [11,12]. Vano je samo napomenuti da u ovom sluaju kritian
napon smicanja zavisi od graninih uslova izolovanog polja, a njih je teko tano odrediti jer se ne
moe tano sraunati stepen ukljetenja lima u pojaseve i ivina vertikalna ukruenja. Obino se
usvaja da je lim slobodno oslonjen po svojim ivicama, pa se kritian napon odreuje iz poznatog
izraza:
Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati 3

Slika 9.3: Raspored napona pre
izboavanja rebra

Slika 9.4 Post-kritino ponaanje
Slika 9.5 Stanje napona u
rebru u post-kritinoj fazi

c
= k
n
2
E
12(1 - v
2
)
_
t
J
]
2
(1)
gde je koeficijent izboavanja k:
k = S.SS + 4 _
J
b
]
2
za
b
J
1.u (iioko polje)
k = S.SS _
J
b
]
2
+4 za
b
J
1.u (usko polje)


b) Post-kritino ponaanje
Kada je usled poveanja poprenog optereenja dolo do
izboavanja lima, rebro gubi sposobnost da prima dodatne
napone pritiska, pa se formira novi mehanizam za
prihvatanje dodatnog optereenja. Ovaj mehanizam ine:
novonastalo polje napona zatezanja u rebru, gornji i donji
pojas, kao i ivina ukruenja zajedno sa susednim poljima
nosaa.
Intenzitet polja napona oznaen je sa o
t
, a ugao
nagiba ovog polja, koji je za sada nepoznat,
obeleie se sa , (Slika 9.4).
Ukupno stanje napona u rebru na ovom nivou
optereenja moe se dobiti sabiranjem napona koji
su dostignuti pri izboavanju lima
c
sa naponima
o
t
koji se javljaju tokom ovog post-kritinog
ponaanja.
Razlaui ove napone u komponente du nagiba i
normalno na nagib , (Slika 9.5), dobija se:
o
q
=
cr
sin2 + o
t

o
q+90
= -
cr
sin2 (2)

q
= -
cr
cos 2

c) Ponaanje pri kolapsu
Pri daljem poveanju optereenja poveavaju se i naponi o
t
u
naponskom polju zatezanja, pa i rezultujui naponi prema izrazima
(2). Konano dolazi do plastifikacije pri emu rezultujui naponi
dostiu napon teenja u rebru o
w
. Ako se primeni Von Mises-
Hencky-ev uslov teenja, dobija se:
o
q
2
+o
(q+90)
2
- o
q
o
(q+90)
+ S
q
2
= o
w
2

Zamenom izraza (2) u ovaj uslov teenja, nalazi se vrednost napona
u formiranom polju zatezanja o
t
= o
t
kada dolazi do plastifikacije u
rebru:
o
yt
o
yw
= __1 - _

cr

yw
_
2
_1 -
S
4
sin
2
2]_ -
S
2

cr

yw
sin2 (S)
4 Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati


Slika 9.6 Mehanizam loma
Ovaj izraz je dat u bezdimenzionalnom obliku, pri emu je uvedeno da je
w
= o
w
S. On omo-
guuje da se srauna napon o
t
, ako su poznati
c
i , kao i mehanike karakteristike rebra o
w
.
Poto je dolo do plastifikacije rebra na
prethodno opisani nain, konano dolazi i do
kolapsa nosaa, i to kad se pojave plastini
zglobovi u pojasevima, kako je to prikazano na
Slici 9.6. Na Slici 9.7 ematski je prikazan
nosa posle izboavanja.
Optereenje loma moe se odrediti na ovako
formiranom mehanizmu loma primenom
principa virtualnih pomeranja, dajui meha-
nizmu loma mogue pomeranje u obliku kako
je to prikazano na Slici 9.6. Pri ovom razmatra-
nju, deo rebra wXZ gde je dolo do plas-
tifikacije moe se ukloniti, a njegovo dejstvo
na okolni deo rebra i pojaseve zameni pomou
membranskog polja zatezanja, Slika 9.8a.


Slika 9.7: ematski izgled nosaa posle izboavanja

Slika 9.8 Ponaanje pri lomu a) naponi u rebru b) naponi u pritisnutom pojasu
Na delu wZ nee postojati rad sila, to je jasno sa prethodne slike. U sluaju istog smicanja, ako su
u pitanju pojasevi istih dimenzija, duine wX i Z koje odreuju poloaj plastinih zglobova bie
iste (c = c
c
= c
t
), pa je u ravnotei rad sila na gornjem i donjem pojasu. Prema tome, pri moguem
Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati 5

pomeranju mehanizma loma rad e vriti samo sile koje deluju na delu X. Rezultujua sila F
x

iznosi:
F
x
= o
t
t sin (J cotg - b + c)
Za zadato virtualno pomeranje povrina X e se pomeriti navie za veliinu c, tako da e spoljanji
rad vertikalne komponente F
x
biti:
F
x
csin
Ako se sa I
uIt
obelei sila koja odgovara post-kritinom poprenom optereenju koje izaziva pojavu
mehanizma loma i kolaps, rad ove sile iznosi:
I
uIt
c
Prema tome, totalni rad spoljanjih sila je:
I
uIt
c - F
x
csin = I
uIt
c - o
t
t sin
2
(J cotg - b + c) c
Rad unutranjih sila u ovom sluaju predstavlja samo rad momenata plastinosti u etiri plastina
zgloba koji se formiraju u pojasevima, tj.
4H
p]

gde je H
p]
momenat pune plastinosti pojasa, koji za pojas limenog nosaa sa Slike 9.2. iznosi:
H
p]
= u.2S b
]
t
]
2
o
]

gde je o
]
napon teenja u pojasu.
Shodno principu virtualnog rada, kada izjednaava se rad spoljanjih i unutranjih sila, nalazi se za
post-kritinu nosivost I
uIt
:
I
uIt
= o
t
t sin
2
(J cotg - b + c) +
4H
p]
c

Da bi se dobilo totalno optereenje loma I
s
, potrebno je dodati i smiue optereenje
c
J t koje je
prethodno izazvalo izboavanje rebra:
I
s
=
c
J t +o
t
t sin
2
(J cotg -b + c) +
4H
p]
c
(4)
Ova jednaina nije data u pogodnoj formi za proraun optereenja loma, jer sadri lan c koji
prikazuje poziciju plastinog zgloba u pojasu, a koji nije poznat. Da bi se to odredilo, razmatra se
ravnotea pojasa prema Slici 9.8b.
Kako e se plastini zglob formirati na mestu maksimalnog momenta u pojasu, gde je poprena sila
jednaka nuli, nee biti reakcije u voru w. Zato je momenat oko X dat izrazom:
2H
p]
= o
t
t
c
2
2
sin
2

pa je poloaj plastinog zgloba odreen sa:
c =
2
sin
_
H
p]
o
t
t
(S)
Zamenjujui gornji izraz u (4), i uvodei bezdimenzionalni parametar nosivosti pojasa H
p

definisan
kao:
H
p

=
H
p
J
2
t o
yw
(6)
granino optereenje se dobija u obliku:
6 Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati


Slika 9.9 Mehanizam
loma za sluaj krutih
I
s
=
cr
J t +o
yt
t sin
2
(Jcotg -b +c) +4 J t sin_o
yw
H
p

o
yt

Gornja jednaina moe se prikazati i u bezdimenzionalnom obliku, ako se podeli sa poprenom silom
koja je potrebna da izazove teenje u rebru I
w
=
yw
J t. Tako, se konano nalazi:
I
s
I
w
=

cr

yw
+ S sin
2
_cotg -
b
J
_
o
yt
o
yw
+ 4S sin
_
o
yt
o
yw
H
p

(7)
d) Nagib polja zatezanja
Da bi se sraunalo optereenja loma I
s
iz jednaine (7), potrebno je prethodno odrediti nagib
naponskog polja zatezanja . Ova vrednost se ne moe odrediti direktno, ve je potrebno primeniti
iterativan postupak gde se sukcesivno pretpostavljaju vrednosti za , pa se odreuju odgovarajue
vrednosti I
s
. Proces se ponavlja sve dok se ne dobije ona vrednost koja daje maksimalnu vrednost
I
s
. Varijacija I
s
obzirom na nije tako brza, i parametarska studija Evans i dr. [13] potvrdila je da za
grede uobiajenih dimenzija, vrednost koja daje maksimalnu vrednost za I
s
iznosi priblino 2S od
nagiba dijagonale odgovarajueg polja, odnosno:
=
2
S
tan
-1
_
J
b
_ (8)
Ova vrednost za vodi pri proraunu ka tanoj vrednosti optereenja loma ili daje neto manje
vrednosti, pa je prema tome na strani sigurnosti. Jednaina (8) takoe daje dobru poetnu vrednost
ako se koristi pri iterativnom postupku.

e) Ekstremni sluajevi
Analizom izraza (7) vidi se da se nosivost nosaa za sluaj dejstva poprenog optereenja sastoji iz tri
dela: prvi lan na desnoj strani jednaine prikazuje otpornost na izboavanje rebra, drugi lan odnosi
se na post-kritino ponaanje kada je formirano polje zatezanja u rebru, a trei lan je funkcija H
p

i
prikazuje doprinos pojaseva.
U sluaju nosaa sa fleksibilnim (mekim) pojasevima, vrednost H
p

je mala i trei lan se moe

zanemariti, pa je:
I
s
I
w
=

c

w
+ S sin
2
_cotg -
b
J
]
o
t
o
w
(9)
U ovom sluaju polje zatezanja nosaa se ne oslanja na pojaseve ve
samo na poprena ukruenja. Dobijeno reenje (9) odgovara sada
Basler-ovom reenju iz 1960. godine.
Kada su pojasevi veoma kruti, odstojanje plastinog zgloba od kraja
polja c raste, kao to se vidi iz jednaine (5). Kada c postane jednako
irini polja b, zglobovi se formiraju u uglovima posmatranog polja i
mehanizam loma ima oblik dat na Slici 9.9, a naponsko polje zatezanja
ima nagib = 4S.

Zamenjujui vrednosti c = b u jednainu (5), i uzimajui = 4S u
jednaini (3), jednaina (6) daje graninu vrednost jaine pojasa:
H
p,Im

=
1
8
_
b
J
]
2
_
_
1 -
1
4
_

cr

yw
_
2
-
S
2
_

cr

yw
__ (1u)
Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati 7

Unosei odgovarajue vrednosti za i o
yt
o
yw
u jednainu (7), dobija se sledei uproen izraz za
graninu nosivost:
I
s
I
w
=
1
4

c

w
+
S
2
_
1 -
1
4
_

w
_
2
+4S _
J
b
] H
p

(11)
Prema tome, kada odreujemo granino popreno optereenje za bilo koju gredu, potrebno je
sraunati nosivost pojasa da vidimo da li ona prelazi graninu vrednost iz izraza (10). Ako je tako, a
to nee biti esto za grede u graevinarstvu, izraz (11) treba koristiti umesto opteg izraza (7) pri
odreivanju graninog optereenja. U sluaju grede debelim rebrom, rebro se moe plastifikovati pre
nego to se izboi, tako da nee doi do pojave naponskog polja zatezanja, a mehanizam loma e biti
prema Slici 9.9. Zamenom
c
=
w
u (11) dobija se:
I
s
I
w
= 1 + 4S _
J
b
] H
p

Korienjem izraza za H
p

iz (6), ovo reenje se moe jo uprostiti i dobiti sledei izraz za poprenu

nosivost grede sa neizboenim rebrom:
I
s
= I
w
_1 +
4H
p
b
_ (12)
Nosai sa veoma tankim rebrom imaju malu nosivost na izboavanje rebra i odnos
c

w
ima malu
vrednost. Uoava se pojava znaajnog post-kritinog ponaanja, a vrednost membranskog napona
zatezanja o
t
bie visoka, kako se vidi iz (3). U ovom sluaju vai uopten izraz za nosivost pri
smicanju (7).

9.2.2 Rebra izloena momentima savijanja i poprenim silama

Kada je rebro nosaa optereeno momentima savijanja i poprenim silama, odreivanje nosivosti
postaje znatno komplikovanije. Interakcija izmeu efekata smicanja i savijanja moe se prikazati
tipom dijagrama koji je dat na Slici 9.9.,

Slika 9.10 Dijagram interakcije izmeu efekata smicanja i savijanja
gde se nosivost na smicanje grede nanosi na vertikalnu osu, a nosivost na savijanje na horizontalnu
osu. Na taj nain, bilo koja taka na ovom interaktivnom dijagramu prikazuje odgovarajue vrednosti
smiuih sila i momenata savijanja koje greda moe da primi.
8 Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

Deo krive izmeu taaka S i C predstavlja oblast gde su dominantni smiui naponi, pa e do loma
doi nastankom mehanizma koji je prethodno detaljno opisan. Vertikalna ordinata take S prikazuje
nosivost na smicanje iz jednaine (7). Idui dalje od take S ka taki C vidi se da e ova nosivost biti
znatno umanjena prisustvom uveanih vrednosti momenata savijanja. Desno od take C nalazi se
oblast u kojoj dominiraju normalni naponi od savijanja. Do loma u ovoj oblasti dolazi plastifikacijom
pojasa, odnosno njihovim izboavanjem u ravni nosaa, ili pojavom izvijanja. Prema tome, linija 0C
na dijagramu znai liniju podele izmeu oblasti gde se formira mehanizam loma pri smicanju i oblasti
gde lom nastaje usled izvijanja pojaseva. Novija istraivanja Evans i dr. [13] su pokazala da do
promene mehanizma loma dolazi kada vrednost momenta savijanja postane priblino jednaka
otpornom momentu pri potpunoj plastifikaciji pojaseva, zanemarujui pri tome bilo kakav doprinos
rebra. Zato se horizontalna koordinata vora C moe uzeti da je priblino jednaka H
P
, gde je za
tipian popreni presek sa Slike 9.2:
H
P
= b
]
t
]
o
]
(J + t
]
) (1S)
U ovom poglavlju analizirae se deo krive SC gde se lom deava nastajanjem mehanizma usled
smicanja pri emu je prisutan i uticaj momenata savijanja.
Prisustvo momenata savijanja zahteva analizu sledea tri dodatna faktora:
a) redukcija kritinog smiueg napona pri izboavanju rebra usled napona savijanja,
b) uticaj napona savijanja na veliinu membranskih napona potrebnih da izazovu teenja u rebru,
c) redukcija plastinog momenta nosivosti pojaseva kao rezultat aksijalnih napona u pojasevima
koji se javljaju usled momenata savijanja.

a) Modifikovani napon za izboavanje rebra
Ovaj napon
cm
se zbog prisustva napona od savijanja moe dobiti iz:
_

cm

c
]
2
+ _
o
mb
o
cb
]
2
= 1 (14)
gde je
c
kritini napon pri istom smicanju iz jednaine (1), o
mb
je maksimalni napon pritiska od
savijanja u sredini polja nosaa koje se razmatra, a o
cb
je kritian napon izboavanja za polje koje je
izloeno istom savijanju. Ovaj napon se moe odrediti primenom klasine bifurkacione stabilnosti, pa
usvajajui kao u sluaju istog smicanja da su rebra slobodno oslonjena, to je na strani sigurnosti,
nalazi se:
o
cb
= 2S.9
n
2
E
12(1 - v
2
)
_
t
J
]
2


b) Modifikovani membranski napon teenja u rebru
U odeljku 9.2.1 odreena je vrednost membranskog napona o
t
koju je potrebno dodati kritinom
naponu izboavanja rebra, da bi dolo do pojave teenja u rebru. Dodatni naponi savijanja koji
nastaju od nanetog optereenja moraju se takoe uzeti u obzir, pa se primenom Von Mises-Hencky-
vog uslova teenja dobija sledei izraz za membranske napone:
o
tm
= -
1
2
A +
1
2
_A
2
- 4(o
b
2
+ S
cm
2
-o
w
2
) (1S)
gde je:
A = S
cm
sin 2 + o
b
sin
2
- 2o
b
cos
2

U ovoj jednaini o
b
je vrednost napona savijanja koja varira u zavisnosti od visine i irine polja
nosaa, pa e zato i vrednosti o
tm
da variraju po povrini polja. U jednostavnijem sluaju istog
smicanja, vrednost o
t
ostaje konstantna po celom rebru, tako da rezultanta F
x
membranskih
Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati 9


Slika 9.11 Mehanizam loma
kada su prisutni efekti savijanja
napona (Slika 9.8) moe biti direktno sraunata. Ovo nije mogue kad membranski naponi variraju,
pa je zato potrebno prvo nai o
tm
u odreenom broju taaka u traenom preseku, odnosno prvo
sraunati napone savijanja o
b
.
Veliina membranskog napona e takoe varirati du spoja izmeu rebra i pojaseva tako se da
jednaina ravnotee za pojaseve (5) treba modifikovati da se ovo uzme u obzir. To se moe postii
nalaenjem o
tm
u odreenom broju taaka na spoju pojas-rebro i odreivanjem rezultante koja
odgovara rasporedu membranskih napona. Iskustvo je pokazalo da se za veinu greda, sa malim
gubitkom tanosti, ali uz znaajno uproenje, ova varijacija membranskih napona du spoja pojas
rebro moe zanemariti. Konstantna vrednost sraunata u sredini izmeu zglobova o
tm
moe biti
usvojena za ceo deo pojasa koji lei izmeu zglobova.

c) Redukcija plastinog momenta nosivosti pojaseva
U sluaju smicanja, momenat pune plastinosti pojaseva iznosi u.2S b
]
t
]
2
o
]
. Kada nastaje velika
aksijalna sila u pojasevima usled momenta savijanja, efekti aksijalnih sila na redukciju momenata
pune plastinosti pojaseva moraju se uzeti u obzir. Iz standardne teorije plastinosti poznato je da se
redukovani momenat nosivosti moe izraziti kao:
H
p]
i
= H
p]
_1 - _
o
]
o
]
_
2
_ (16)
gde je o
]
proseni normalni napon za deo pojaseva izmeu zglobova. Ova redukcija mora biti
primenjena i na pritisnuti i na zategnuti pojas jer e se prosean napon u njima razlikovati. Svakako,
ako imamo pojaseve razliitih dimenzija, odgovarajue vrednosti za H
p]
treba sraunati za svaki
pojas.

Postupak prorauna
U sluaju istog smicanja (Slika 9.8), kod nosaa sa jednakim
gornjim i donjim pojasom, plastini zglobovi se formiraju na istom
odstojanju od kraja polja, tj. vrednost c za oba pojasa je ista.
Meutim, to nee biti sluaj kada su prisutni i efekti savijanja,
(Slika 9.11).
Kao i u sluaju istog smicanja, ni ovde se nagib ne moe
direktno odrediti ve je potrebno sprovesti iterativan proraun.
Meutim, za usvojenu vrednost nije mogue direktno odrediti
vrednost napona u pojasu, pa je potrebno sprovesti i sekundarni
iterativni proces, u kome se usvaja u poetku da je prosena
vrednost napona o
]
nula. Zatim se odreuje poloaj plastinih
zglobova, optereenje loma kao i tanija vrednost napona u
pojasu. Proces se zavrava kada je dostignut eljeni stepen
konvergencije. Time je dobijeno optereenje loma koje odgovara
usvojenoj vrednosti za . Sada je potrebno usvojiti novu vrednost za i ponoviti proraun. Kao
rezultat niza sukcesivnih iteracija dobija se konana vrednost koja odgovara optereenju loma.

9.2.3 Rebra optereena na isto savijanje

Oblast iza take C, (Slika 9.10), prikazuje deo gde je nosa optereen velikim momentom savijanja
tako da je lom posledica savijanja, a ne smicanja. Kod nosaa sa vitkim rebrom, usled napona pritiska
od savijanja, doi e do izboavanja rebra koje gubi mogunost da i dalje nosi napone pritiska. Tako
e raspored podunih napona od savijanja du visine rebra postati nelinearan, kako je to istakao
10 Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

Owen i dr. 1970. [14]. Neutralna osa poprenog preseka e se pomeriti dalje od pritisnutog pojasa
usled ega se poveavaju poduni naponi pritiska u pojasu.
Kad postoji puni doprinos rebra greda nije u stanju da ima puni otporni momenat plastinosti H
p]

poprenog preseka. Ako postoje odgovarajui boni oslonci (ukruenja), koji spreavaju pojavu
bonog izvijanja nosaa, tada e greda pretrpeti lom usled kolapsa pritisnutog pojasa u ravni nosaa.
Ovaj lom pojasa desie se kada je vrednost nanetog optereenja, odnosno momenta H
u
, priblino
jednaka momentu koji je potreban da izazove teenje u najvie optereenom vlaknu pritisnutog
pojasa. Ovaj momenat je svakako modifikovan zbog efekta izvijanja rebra i moe se odrediti
primenom koncepta efektivne irine, kako je to preporuio Winter 1947. [15]. Iako je po svojoj sutini
postupak jednostavan, on je relativno dug, ali rad Cooper-a iz 1971. [16] omoguio je odreivanje
graninog momenta nosivosti direktno iz empirijske formule do koje se dolo na bazi eksperimentalnih
rezultata:
H
u
H

= 1 - u.uuuS
A
w
A
]
_
J
t
- S.7_
E
o
]
_ , zo H
u
H
p
(17)
U gornjem izrazu H

predstavlja momenat savijanja potreban da izazove teenje u najvie

optereenom vlaknu pritisnutog pojasa zanemarujui efekat izboavanja rebra. Tanost ove formule
potvrena je i eksperimentalnim rezultatima drugih autora. Ona omoguuje da se odredi poloaj
take na horizontalnoj osi.
Kako se H
u
odnosi na pojavu teenja u pojasu, naponi u rebru bie ispod napona teenja, pa rebro
moe nositi znatan deo smiueg optereenja. To je definisano ordinatom take B koja lei vertikalno
iznad take na dijagramu sa Slike 9.9. Ordinata I
B
moe jednostavno da se srauna sa
prihvatljivom tanou iz izraza:
I
B
I
C
= _
H
p
- H
u
H
pw
(18)
gde je H
p
momenat pune plastinosti kompletnog poprenog preseka, a H
pw
je otporni momenat pri
plastistifikaciji rebra (sopstveni), tj. H
pw
= u.2S t J
2
o
w
.
Jednaina (18) definie krajnju taku dijagrama pri emu se deo CB krive moe usvojiti kao
parabolian ili sa daljim uproenjem i malom grekom kao linearan.

9.2.4 Eksperimentalna istraivanja greda sa poprenim ukruenjima

Mehanizam loma koji je analiziran u ovom poglavlju potvren je mnogim eksperimentalnim
istraivanjima raznih autora. To je sumirano u radu Rockey 1978. i dr. [17] koji su razmatrali 58
testova raznih istraivaa. Odnos izmeu teorijskih i eksperimentalnih rezultata dao je srednju
vrednost 0.998 i standardnu devijaciju 0.06 potvrujui tanost ovako usvojenog mehanizma loma.
Kasnije su Evans i Tang 1981. [18] prikazali seriju od 5 testova sa limenim nosaima veih dimenzija.
Rebra su bila veoma vitka sa odnosom Jt oko 800, to je omoguilo intenzivno post-kritino
ponaanje, jer je optereenje loma bilo 30 puta vee od optereenja kada dolazi do izboavanja lima.
Na Slici 9.12 prikazani su eksperimentalni rezultati na interaktivnom dijagramu zajedno sa teorijskim
reenjem. I ovi rezultati potvrdili su tanost koncepta mehanizma loma koji se bazira na formiranju
polja napona zatezanja u rebru, a koji je naao iroku primenu u mnogim zemljama.
Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati 11


Slika 9.13 ematski izgled nosaa
posle izboavanja

Slika 9.12 Eksperimentalni rezultati prema Evans i Tang-u [18]

9.3 LIMENI NOSAI SA PODUNIM UKRUENJIMA

U cilju optimalnog projektovanja limenih nosaa, vitka rebra se esto pored poprenim ukruuju i
podunim ukruenjima. Glavna funkcija takvih podunih ukruenja je da poveaju otpornost na
izboavanje vertikalnog lima. Upotrebom odgovarajuih ukruenja rebro se deli na manja polja, ime
moe znatno da se povea granina nosivost ovih greda.

9.3.1 Nosivost pri dominantnim naponima smicanja

Mehanizam loma kada preovlauju smiui naponi (Slika 9.8) moe se, kako je to predloio Rockey i
dr 1974. [10], primeniti i kod poduno ukruenih greda ukoliko su ukruenja dovoljno kruta da ostanu
prava sve do loma nosaa. Ovaj zakljuak se bazirao na eksperimentalnoj studiji oblika mehanizma
loma poduno ukruenih greda (Slika 9.13).
Sa ove slike je jasno da velika povrina polja (panela)
ostaje ravna pri lomu i da se polje zatezanja iri preko
kompletne visine rebra. Na osnovu toga, u cilju da se
dobije jednostavna metoda za proraun, moe se usvojiti
da je glavni efekat podunih ukruenja da povea
otpornost na izboavanje rebra. Jednom, kada se jedno od
polja izboi, post-kritino polje zatezanja razvija se du
itave visine rebra i uticaj ukruenja na polje zatezanja
moe se zanemariti. Tako, jednaine izvedene ranije u
odeljku 9.2, koje definiu nosivost smicanja za deo SC dija-
grama na Slici 9.10, mogu biti primenjene i za poduno ukruene grede. Jedina razlika je u tome da
se vrednost kritinog napona smicanja (
c
i
cm
) u ovim jednainama mora modifikovati. U sluaju
poduno ukruenog rebra vrednost kritinog napona mora biti sraunata za svako individualno polje.
Kada je ukrueno rebro optereeno poprenom silom i momentom savijanja mora se uzeti u obzir
odgovarajui raspored normalnih napona pri odreivanju kritinog napona. U sluaju popreno
ukruenog rebra, kompletno rebro je izloeno naponima od savijanja, pa se modifikovani smiui
napon pri izvijanju moe odrediti iz jednaine (14).
12 Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati


Slika 9.14 Raspored napona
Meutim, za poduno ukrueno rebro
kako je prikazano na Slici 9.14,
gornje polje bie preteno optere-
eno normalnim naponima, raspored
napona du centralnog polja varirae
linearno od pritiska do zatezanja, a
nia polja bie uglavnom optereena
na zatezanje. Odgovarajui smiui
napon pri izvijanju moe se nai iz
teorije elastine stabilnosti, usva-
jajui slobodno oslonjene ivice, kako
je objasnio Ardeli 1980. [20].
Od svih sraunatih vrednosti u daljem proraunu koristi se otpornost na izboavanje najslabijeg polja.
Pri proraunu pravca polja zatezanja kod poduno ukruenog rebra , uzima se da ovaj nagib iznosi
2S nagiba dijagonale za celo rebro (panel). Na ovaj nain, odreivanje granine nosivosti kada preo-
vlauju naponi smicanja poduno ukruenih rebara slino je kao i kod popreno ukruenih rebara.

9.3.2 Nosivost na isto savijanje

Kada su nosai optereeni preteno momentom savijanja tako da se kolaps deava usled savijanja,
pre nego usled smicanja, uvoenje podunih ukruenja moe znaajno poveati graninu nosivost. U
gredama sa tankim rebrom kolaps pritisnutog pojasa bie praen i izvijanjem pritisnute zone rebra.
Korektno postavljena ukruenja u pritisnutoj zoni mogu odgoditi ili ak eliminisati pojavu izvijanja u
toj zoni, i tako znatno poveati optereenje loma. Granini momenat nosivosti H
u
poduno ukruenih
nosaa moe se takoe odrediti i iz empirijske formule (17) predloene od Cooper-a.

9.3.3 Eksperimentalna istraivanja

Prikazani mehanizmi loma testirani su uporeenjem sa eksperimentalnim rezultatima koji su sumirani
u radu Rockey i dr. 1978. [17]. Utvreno je da je srednja vrednost odnosa izmeu sraunatog i
izmerenog optereenja loma iznosila kod 30 testova 0.995, a standardna devijacija 0.071 to uveliko
potvruje usvojene pretpostavke. Na Slici 9.15. prikazana su etiri testa koje je obavio Rockey i dr.
1977 [21].

Slika 9.15 Eksperimentalni rezultati prema Rockey-u i dr. [21]
Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati 13

Grede su bile indentine s tim to je variran broj podunih ukruenja, od nosaa bez ukruenja do
nosaa sa tri poduna ukruenja. Prikazan je interaktivni dijagram sa dobrim slaganjem rezultata.
Moe se uoiti znaajan uticaj broja podunih ukruenja na poveanje nosivosti nosaa.

Literatura
[1] Wagner H. "Ebene blechwandtrager mit sehr dunnen Stegblechen" Z. Flugtech Motor Luftsch, 20, 1929.
[2] Kuhn P., Peterson J.P. "Strenght analysis of stiffened beam webs", NACA, TN 1364, 1947.
[3] Kuhn P., Peterson P.P. and Levin .R. "A summary of diagonal tension, parts I and II", NACA, TN 2661
and 2662, 1962.
[4] Basler K."Strenght of plate girdera in shear", Fritz Engineering Laboratory Report No.231-20, Lehigh
University, Bethlehem, 1960.
[5] Rockey K.C. and kaloud M. "Influence of flange stiffeners upon the load carrying capacity of webs in
abear", Proc. 8th Congress IABSE, New York, 429-39, 1968.
[6] Fujii T. " On an improved theory for Dr Basler's theory", Proc. Sth IABSE Congress, New York, 477-87,
1968.
[7] Chern C. and Ostapenko A. "Ultimate strenght of plate girders under shear", Fritz Engineering
Laboratory Report No.328-7, Lehigh University, Bethlehem, 1969.
[8] Komatsu S. "Ultimate strenght of stiffened plate girders subjected to shear", Proceedings of IABSE
Colloquium, London, 49-65,1971.
[9] Calladine C.R. "A plastic theory for collaps of plate girders under combined chearing force and bending
moment", Structural Engineering, 51,147-54, 1973.
[10] Rockey K.C. and Porter D.M. and Evans H.R. "The ultimate shear load behaviour of logitudinally
reingorced plate girders", Proceedings of Symposium on Structural Analysis, Non-Linear Behaviour and
Techniques, TRRL, 163-74, 1974.
[11] Timoshenko S.P. and Gere J.M. "Theory of Elastic Stability", 2nd Edition, McGraw--Hill, Tokyo, 1961.
[12] Allen H.G. and Bulson .S. "Background to Buckling", McGraw--Hill, Maidehead, Berks,1980.
[13] Evans H.R., Porter D.M. and Rockey K.C. "A parametric study of the collaps behaviour of plate girders",
Univesity College, Cardiff, Report, 1976.
[14] Owen D.R.J., kaloud M. and Rockey K.C. "Ultimate load behaviour of longitudinally reinforced web
plates subjected to pure bending", IABSE Memories, Zurich, 113-48, 1970.
[15] Winter G. "Strength of thin steel compression flange", Cornell University Engineering Experiment Station
Bulletin, 35/3, 1947.
[16] Cooper P.B. "The ultimate bending moment for plate girders" Proceedings of IABSE Colloquium,
London, 291-7, 1971.
[17] Rockey K.C., Evans H.R. and Porter D.M. "A design method for predicting the collapse behaviour of
plate girders", Proc. Instn. Civ. Engrs., Part 2,85-112, 1978.
[18] Evans H.R. and Tang .H. "A report on five testa carried out on a large-scale transversely stiffened plate
girders, TRV3", University College, Cardiff, Report No.DT/SC/8,1981.
[19] Rockey K.C., Evans H.R. and Tang K.H. "An investigation of the rigidity of longitudinal web stiffeners for
plate girders", University College Cardiff, Report, 1979.
[20] Ardel S. "A parametric study of the effect of logitudinal web stiffeners on the behaviour of plate girders"
McThesis, University College, Cardiff, 1980.
[21] Rockey K.C., Evans H.R. and Porter D.M. "Tests on longitudinally reinforced plate girders subjected to
shear", Proceedings on Stability of Steel Structures, Liege, 1977.
[22] Evans H.R. "Longitudinally and Transversely Reinforced Plate Girders", in Plated Structures, ASP,
London and New-York, 1983.