DRAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

Katedra za psihologiju










SEMINARSKI RAD

IZVETAJ O HOSPITOVANJU
















Mentor, asistentica Anida Fazlagid Student, Fahrudin Madovid



U Novom Pazaru
Dat. 28.5.2014 god.




IZVETAJ O HOSPITOVANJU



Nastava u koli jeste prenoenje znanja i umenja od strane zaposlenih prosvetara. Govori se
i o izvorima i agensima nastave, to jest obrazovanja i vaspitanja, ali, ja taj pristup ne volim pa o
tome nedu ni pisati. Nastava bi trebala da obezbedi sticanje osobina oveka, prvenstveno, a
potom i sticanje ostalih znanja. Jedino tako uenje dobija smisao. Kvalitet nastave u velikoj
meri zavisi od nivoa drutvene svesti u konkretnoj zemlji.

Osnovni cilj psihologije u nastavi, za uzrast srednjokolaca druge godine, jeste sticanje svesti
o sebi, ili njeno obogadenje, kao i o drugima. Potom, ciljevi su i sticanje znanja koje nauka
nagomilava u svojim arhivima. Uenik bi treba da moe i da sintetizuje ta znanja i sa
prethodnim, tekudim i bududim kursevima iz slinih, ili ak i daljih naunih oblasti. Pre svega sa
sociologijom, filozofijom itd.

Dogovor o hospitovanju sam obavio sa profesoricom psihologije, u gimnaziji, i nastava koju
sam obavljao tekla je u najboljem redu.



Posmatranje asova


Prvi as

kola gimnazija u Novom Pazaru

Predmet: psihologija

Profesor: Nezrina Nievid

Odeljenje: II/1

Nastavna jedinica: psihologija grupe

Tip asaobrada novog gradiva

Datum: 27.5.2014 godine


- Obrada novog gradiva i evaluacija.

Uvodni deo asa:

Profesorica je naglasila ta de se raditi tog dana na asu i koja je nastavna tema. Takoe je
reeno da de na kraju asa biti ispitivanja i davanja ocena.
Ponaanje uenika: uenici su mahom, pre svega u poslednjim klupama, prali meusobno i
samo je delimino sluali, kao da su podsvesno sasvim dovoljno precizno primali date
informacije, i kao da je postojao predutni dogovor o svemu tome da tako treba da ide.
Oigledno da je to potvren tip voenja asa koji u ovom odeljenju daje rezultate, sve jedno na
odsustvo jae discipline, a zahvaljujudi fer meusobnom odnosu i ipak izvravanju zadataka, od
strane uenika, u prihvatljivim rokovima.

Sredinji deo asa:
Profesor je govorio o temi koja je bila ubeleena udbenikom. Dinamika rada je bila redno
izlaganje tema i povremena pitanja o miljenju uenika o pojedinim pitanjima, po mom
miljenju, da bi se zadrala budnost uenika na asu na zadovoljavajudem nivou. Nisu svi uenici
bili aktivni.
Ono to je bitno jeste da su uenici govorili iz svojih svakodnevnih, ivotnihiskustava,
odgovarajudi na profesoriina pitanja, to govori o usmerenju i prirodi odnosa, kako prema
uenicima tako i prema filozofiji znanja u nauci i kako mu se treba odnositi. to bih definisao
kao odnos ''odrasli'' ''odrasli''.

Zavrni deo asa: reeno je da se sada prelazi na ispitivanje i zavrni deo asa je tekao u
tom obliku rada sve dok nije zvonilo kada je reeno da za slededi as utvrde novo obraenu
nastavnu jedinicu i da de biti ispitivanja i na slededem asu.


Drugi as

kola gimnazija u Novom Pazaru

Predmet: psihologija

Profesor: Nezrina Nievid

Odeljenje: II/2

Nastavna jedinica: psihologija grupe

Tip asaobrada novog gradiva

Datum: 27.5.2014 godine


- Obrada novog gradiva i ispitivanje
Uvodni deo asa: slian i prethodno opisanom i nije bilo signifikantnih razlika. Tematska
jedinica je bila ista kao i u prethodno naglaenoom.

Sredinji deo asa: postupno je, deo po deo, izlagan sadraj nastavne jedinice uokviren
napisanim u knjizi. Sve je bilo isto kao i u prethodno opisanom asu, sa jednom razlikom da je
bilo drugaijih pojedinaca, u ovom sluaju koji su se vie isticali i bili aktivniji na nastavi sa
postavljanjem pitanja i davanjem odgovora i sa davanjem nekih aljivih opaski na ppjedine
postavljene problemske situacije. Sredinji deo asa,i ovaj put, bilo je izlaganje novog gradiva, a
potom je se prelo na ipsitivanje. Ispitivanje je teklo u najboljem redu, a tada je aktivnost
ostalih uenika, ne ukljuenih u ispitivanje, u datom trenutku, opala i vie su meusobno
razgovarali i ''ukali'', na ta poprofesorican ije obradala posebnu panju.
Zavrni deo asa: naglaeno je da se utvrdi obraivana nastavna jedinica za slededi put i da
de biti ispitivanja.

Dodatak.
Profesorica je vidno uspostavila odnos sa uenicima koji je bio prijateljski, u kome su bili na
isstoj autoritativnoj ravni, tj. jednaki. Ipak, aci su pokazivali znanje, i pored neto oputenije
atmosfere, koja se mogla opaziti u tom metodu. Tu injenicusam primetio i van nastavne
jedinice aktivnosti, u holu gimnazije, kada su joj prilazili aci, s ljubavlju i ljubopitljivo zapitkivali.
U tom smislu, profesorica ima svaku pohvalu od mene za takve postignute ciljeve, jer je
postigla i ostvarenje zrelih linosti kao i zacrtanih planova za izgradnju optih naunih saznanja.



Realizacija asa

Plan asa se sastojao iz dve velike grupe tema, prva je naslovljena ''Komunikacijom'', a druga
''psihologija grupa''. Prva gradivna celina sastojala se iz uvoda kroz primere, potom definiciju i
razjanjenje. Nakon toga ralanjavanje je kroz sledede pasuse pod naslovima: verbalna
komunikacija, neverbalna komunikacija, vrste neverbalne komunikacije i komunikacija dodirom
i pogledom. Na kraju je izloeno, pod naslovom, ''koji su izvori nesporazuma u komunikaciji''.
Potom je u okviru psihologije grupe raeno na podelama i vrstama grupa. Pasusi: ta je
grupa i koje su vrste grupa, velike i male grupe, primarne i sekundarne grupe, referentne i
nereferentne, formalne i neformalne, pripadnike i nepripadnnike, vrnjake i kolsko
odeljenje, kako se grupe formiraju, struktura i grupne norme... kod poslednjeg sam prekinut u
izlaganju jer je reeno da je ''dovoljno'', iako je po zadatku koji mi je dat trebalo da nastavim i
dalje do zakljuno sa rukovoenjem grupe..

Opis toka realizacije asa

U uionicu sa uao sa profesoricom. Razred nije reagovao na mene, kao da nisam ni doao.
profesorica je izala, nakon to je ostavila svoje stvari, i ja sam to vreme iskoristio da se
predstavim. Uinio sam to tako da su odmah stekli slobodu u odnosu sa mnom. Profesorica je
ula i rekla je, u hodu, ''izvolite predstavite se uenicima'', ili u tom smislu, a uenik je rekao, iz
druge klupe, ved smo se upoznali, slobodnim glasom. Nakon to je upisala to je u dnevniku
trebalo, pitao sam dal i mogu da ponem. Rekao sam koje demo teme obraivati. Nakon tog
pojanjenja zamolio sam ih da otvore svoje sveske i knjige na strani 215, i da pripreme svoje
pisaljke, olovke ili ta ko koristi, ako bude potrebno da zapisuju neke sadraje sa asa.

Poeo sam sa izlaganjem mojih miljenja o pojavi koju smo imali izuavati. Rekao sam da
dosta toga o pojavama koje demo izuavati ved dosta znamo i da samo treba da osvestimo ono
to o komunikaciji, idr., ved znaju, da bi smo na tome gradili, na tim temeljima, dalja nauna
saznanja.
Krenuo sam sa definicijom komunikacije, dovodedi je u pitanje i analizirajudi njene delove,
dovodedi ih u vezu i zakljuivajudi o smislenosti i svrsishodnosti pojedinih pojmova i njihovih
veza. Tako smo doli do pojedinih zakljuaka, koji su se njima dopali, ikako su na kraju izgubili iz
vida sveukupnu celinu svih podataka koje smo obraivali. Nisu mogli u jednom momentu
sadravi u sebi sve elemente koje smo raspravljali i reili ih, kao kada se daje reenje zadatka
matematikog. To im se nije dopalo, ali na pozitivan nain, i dobio sam subliminarnu poruku da
trebato sve tako da uradim da mogu zadrati sve date elemente reenja u jednom momentu,
kao i ja, to su pretpostavljali za mene da mogu.
U tom stilu i takvim tokom i dinamikom sam nastavio. Polovimna aka je bilo ivo budna i
pratila je izlaganje. Druga polovica, neto udaljenija, tokom gotovo celog asa je pokazivala
nepanju. ukali su i razgovarali, kao da je to potpuno prirodno, i pokazivali utvrenost takvog
ponaanja na asu. Ipak sam na kraju uspeo , i neto pre toga, postepeno, a potom i u
poptunosti, da pridobijem svu njihovu mogudu panju. To sam uinio koristedi se nainima
kojima sam budio njihovo radoznanje.

Potom sam, kroz primere, izlagao i o neverbalnoj komunikaciji. Zahvaljujudi izlaganju o
neverbalnoj komunikaciji, i komunikaciji, njihova samokontrlola, samoopaanje, paljivost i
potovanje izlagaa, kao i shvatanje i praktinost o komunikaciji i posebno neverbalnoj naglo su
se poboljali, tako da to nisu bili isti ljudi koji su poeli na asu. Bili su to zreliji ljudi.

Zavrio sam sa razlozima sporazuma i nesporazuma u komunikaciji, sa davanjem svojih
primera, i podstiudi ih na svoje razmiljanje i davanje svog sopstvenog doprinosa, samima sebi.

Preli smo na psihologiju grupe. Izlagao sam o podelama u psihologiji grupa. Na nekim sam
se posebno zadrao, smatrajudi da su referentne grupe posebno znaajne za njihov uzrast, to i
obrazlagajudi podrobno. Malo posebne panje sam posvetio i porodici, kao drutvenoj grupi, iz
istih razloga. Naglasio sam kako mogu i sami praviti, prema svojim potrebama, podele grupa u
soc. Psih. Tu sam dobio reakciju, u kojoj sam osetio da su shvatili, koliko je toga u nauci
varijabilno, to sam i ranije posebnim svojim tekstovima istakao, i kako zapravo nema nieg
fiksiranog i da oni i sami, bar u ovim naukama, mogu i moda znaju i vie nego sami naunici, i
ohrabrioih na njihov samodoprinos i ozbiljnost korisnosti njihovih autentinih miljenja, i u
drutvenom smislu. Na taj nain su stekli i osobinu ozbiljnosti kakvu bi u svom ponaanju imali
odgovorni u nauci.

Zavrio sam sa vebama koje samsam osmislio. Jedna je bila komunikacija sa nama samima.
Jako im se dopala i promene koje su se tu, u toj vebi ostvarile su bile ogromne, izvanredne.
Dinamika grupe, atmosfera, koncentraacija i ozbiljnost, kao i dobroraspoloenje, potpuno su
ispunili uionicu i svi su bili 100% optimalno paljivi. Nakon toga smo odradili vebu u vezi naih
porodica, to je bio dobar sled, jerje za oviu temu bila potrebna koncentracija i ozbiljnost, kao i
sve ostalo dobijeno to sam napomenuo, a zato zato jer su uenici pokazali, neverbalno i
verbalno, nestrpljenje i promenu raspoloenjakada sam pokretao pojedina pitanja o kojima su
trebali razmiljati, kao, koliko su zadovoljni sovjim porodicama, koliko je mogude promeniti
stanje tkavo, i na kraju koliko oni mogu doprineti tim promenama. Na kraju svakog pitanja sam
naglaavao da ne daju glasom odgovor, ved da odgovore djau u sebi. Da naglasim da je vedi
deo, gotovo sve na nastavi, to nije bilo iz samog udbnika, bilo ga je dosta, a posebno u formi
izlaganja, bilo spontano i improvizujude. Oslonio sam se na svoja znanja i iskustva iz psihologije,
koja sada broje i vie od decenije i posebne obuke, iskustva i razmiljanja, kao i promatranja
razliitih bogatih literatura. Pokazali su nervozu, kada sam poinavljao, i govorili da nasstavim
dalje, u smislu da su razumeli, na nervozan nain, kada sam govorio da u sebi zadre i daju
odgovore. Za svaki postupak , i formu, imao sam poseban i jasan i svestan razlog ba takvog
injenja, u svakom trenutku svakog sekunda. To sam i povremeno i jasno i temeljno pojanjivao,
da bi, sa istim razlogom, i sami razvijali miljenje takvo. Zavrio sam, nakon poslednjeg pitanja,
prema nekim umnim ljudima, mi smo sto posto odgovorni za sve to nam se deava u ivotima.
Dobio sam aplauze, i jo jednom kada sam izlazio, to je liilo na ovacije. Aplaudirali su i kada
sam zatvorio vrata.


Zakljuak

Teko mi je da govorim o tome ta sam nauio na nastavi. Puno sam o nastavio nauio ved
izlaganjem seminarskih radova na fakultetu. Gotovo nieg nije bilo ega ved nije na ovim
izlaganjima, bar kada bih ih radio ozbiljno motivisano. U tom smiuslu, smao mogu redi kakvi su
moji pristupi, a to bi bio odgovor i nap itanje ta bih proimenio kod profesora, ili drugih
profesora, u njihovim izlaganjima.
Smatram da treba podsticati samostalnost i samomotivisanost kod uenika. Zrelim i
motiviudim odnosom od strane samog profesora. Osobine samog profesora su kljune i van
toga se ne mogu postidi nikakvi rezultati, kakav profesor, takvai nastava. Nema te metode i
nauke koja bi to promenila. U tom smislu, treba se raditi na boljim ljudima profesorima, vie
nego na metodima nastave. To je jedinoreenje i moj predlog. Svi drugi su se ved pokazali
potpuno, pristupi, potpuno jalovi. Stvaramo kompjutere koji nisu spremni da ue, ved samo da
reprodukuju, a produkcija je svedena na apsolutni minimum, i to samo za one najupuenije i
najtalentovanije. Ostalo je sve mrtvo more. Kada edukatori profesora budu drugaiji, bide i
profesori i uenici. A da bi ti, prvi u hijerarhiji bili drugaiji, potrebno je promeniti sve, ili bar
pojedinca jednog pojednog. Ali bi morao postojati taj pojedinac od koga de tedi drugi pojedinci
koji bi bili bolji. Na neke odgovore nema pitanja i obrnuto. Prosto, ono to znamo znamo, ono
to neznamo, tu nastajel itica neznanja, i to je sve. Treba se vie skoncentrisati na ono to
znamo i tome sevoditi, a ne posustajati u realizaciji onog to znamo, zato jer neznanjem koje
postoji, imamo situaciju da znanje nije sigurno, te bi ga trebalo preispitivati i ostaviti promene
za vreme kad ne bude neznanja.


Tok asa


Sadraj Metod i oblik rada Potrebna sredstva
U
v
o
d
n
i

d
e
o

a
s
a

(
T
r
a
j
a
n
j
e

u

m
i
n
.
)

5

m
i
n

-upoznavanje sa uenicima, iznoenje cilja
asa i upoznavanje sa nainom realizacije
monoloka metoda
(izlaganje predavaa)
dijaloka metoda
(pitanja predavaa na
koja uenici
odgovaraju)

frontalni oblik rada



C
e
n
t
r
a
l
n
i

d
e
o

a
s
a

(
T
r
a
j
a
n
j
e

u

m
i
n
.
)

3
0

m
i
n

U ovom delu asa govorim o:
- komunikaciji definicija
Primeri komunikacije
Podele komunikacije
Nev. Verb.
Izvori nesporazuma u komnikaciji
Psihologija grupe
Vrste grupa
Kako se grupe formiraju
Struktura grupe i grupne norme
monoloka metoda
(izlaganje predavaa)
dijaloka metoda

frontalni oblik rada

Z
a
v
r

n
i

d
e
o

a
s
a


(
T
r
a
j
a
n
j
e

u

m
i
n
.
)

1
0

m
i
n

-vebe na neke od proraenih tema:
Komunikacija sa samim sobom i
Razmiljanje o porodici

dijaloka metoda

frontalni oblik rada

N
A
P
O
M
E
N
A




Operativni plan rada nastavnika
Za mesec maj 2014. godine
Naziv predmeta: Psihologija Razred: II Nedelnji fond asova: 2

Redni
broj
nastavne
teme
Redni
broj asa
nastavne
jedinice
Naziv
nastavne
jedinice

Tip
asa

Oblik
rada

Metod
rada
Mesto
rada i
nastavna
sredstva

Inoavacije

Evaluacija
i
korekcija

1.
Znakovi,
signali i
simboli

ONG

GOR

Monoloka

Uionica,
projektor


2.
Uslovi
uspene
komunikacije

ONG

GOR

Monoloka

Uionica,
projektor


3.

Grupa,
pojam
grupe, vrste
drutvenih
grupa

ONG

GOR

Monoloka,
dijaloka

Uionica,
Projektor


4.

Psihiki
poremedaji i
izmenjena
stanja svesti

ONG

FOR

Monoloka

Uionica
projektor


5.

Utvrivanje
gradiva

UTVG

FOR

Dijaloka

uionica


6.

Ocenjivanje

UTVG

FOR

Dijaloka

uionica


7.
Napomena*
Nisam mogao od prof. Nicevi da
dobijem operativni plan, zato sam
nakon razgovora i doputenja
prof. Beare napravio svoj
operativni plan.







____Nezrina Nicevid_ ____________
___Opta pishologija_______ ________
-___II/1________
_____Psihologija grupe___ _________
__27.5.2014 god.________

: . ; . ;

I
. ;

- :
. ( );
- __nastavnik je detaljno i iskusno
pripremljen_________________


II

1.

-
. ; .
; . ;

- ?
. ;
- :
1. : . ; . .
2. : . ;
3. : . ;

III

1. :
. (); . ();
2. :
. ;
3. :

4. ?
.

5. :
-
-


6. : ( , . :
Da. Nastavnik je imao dobar tok izlaganja, dobro uveban. Svojom linom dinainodu govora je podstica
na razmiljanje
/
/.

Da. Kroz postavljanje problemskih situacija.
.


Da. Kroz povezivanje sa ved pomenutim, ranije, elementima gradiva koji su se ticali psihologije grupe.
.

Da, kroz davanje primera.
.

Da. Kroz davanje primera iz razliitih oblasti ivota i reazliitih tematika.
.

Da. Motivie ih da treba sami da istrauju i da se interesuju jer je psihologija usko povezana sa naim
ivotima.
.

Da. Zahtevi nisu preteki, ved optimalni.
.


.

Da. Razgovor sa pojedincima, na nastavi, voen je njihovim linim razmiljanjima
.

Da. Teme ne izlaze iz okvira sadraja, tj. potreba nastavne jedinice. U skladu su sa optim drutvenim i
obrazovnim ciljevima.


7. : ( , . :

.

Da. Delimino. Ne svi.
.
Da. Delimino. Ne svi i ne sve vreme.

/ .

Da. Ali ne uvek i svi, jer nisu sve vreme svi bili paljivi. Ipak, pri proveri znanja pokazuju dobar nivo.
.

Da. Izovri su obraivane literature i iskustva. Primereno predmetu.
/ .

Da. Feedback profesorai ma uticaja u reavanja misaonog problema.
/.

Da. Nekada se ne slau sa predloenim reenjem, a potom i menjaju svoje miljenje.
.


Da. Ponekad.

8. - : ( , .
:

.


Da. Visoko potovanje, obostrano.
.


Da. Emotivne kk asa su dobre i meusobno usaglaene.
.


Nije bilo primera za ovo tumaenje.
.


Da. Razliiti postupci usmeno izlagani.
,
.

Da. Postoji dovoljno slobode za izlaganje svojih miljenja.

:

Profesor je profesionalno vodio as.

10. : ( )
. ;

III :

1. :
. ;
:
Motivisanje da svojim kudama utvrde gradivo.

2. :
. ; .
:

IV :

. ( ,
)

postignuti su obrazovni efekti
.

as je voen ustaljenim tempom i efektnim
.


. ( )


.


/
______Fahrudin Madovid________________





Na drugom analiziranom asu nije bilo razlika koje bi se mogle istadi u predloenoj listi odgovora, te je
identian prethodnom. Razlike su ved prethodno iznte, u prethodnom tekstu.


____Nezrina Nicevid_ ____________
___Opta pishologija_______ ________
-___II/2________
_____Psihologija grupe___ _________
__27.5.2014 god.________

: . ; . ;

I
. ;

- :
. ( );
- __nastavnik je detaljno i iskusno
pripremljen_________________


II

1.

-
. ; .
; . ;

- ?
. ;
- :
1. : . ; . .
2. : . ;
3. : . ;

III

1. :
. (); . ();
2. :
. ;
3. :

4. ?
.

5. :
-
-


6. : ( , . :
Da. Nastavnik je imao dobar tok izlaganja, dobro uveban. Svojom linom dinainodu govora je podstica
na razmiljanje
/
/.

Da. Kroz postavljanje problemskih situacija.
.


Da. Kroz povezivanje sa ved pomenutim, ranije, elementima gradiva koji su se ticali psihologije grupe.
.

Da, kroz davanje primera.
.

Da. Kroz davanje primera iz razliitih oblasti ivota i reazliitih tematika.
.

Da. Motivie ih da treba sami da istrauju i da se interesuju jer je psihologija usko povezana sa naim
ivotima.
.

Da. Zahtevi nisu preteki, ved optimalni.
.


.

Da. Razgovor sa pojedincima, na nastavi, voen je njihovim linim razmiljanjima
.

Da. Teme ne izlaze iz okvira sadraja, tj. potreba nastavne jedinice. U skladu su sa optim drutvenim i
obrazovnim ciljevima.


7. : ( , . :

.

Da. Delimino. Ne svi.
.
Da. Delimino. Ne svi i ne sve vreme.

/ .

Da. Ali ne uvek i svi, jer nisu sve vreme svi bili paljivi. Ipak, pri proveri znanja pokazuju dobar nivo.
.

Da. Izovri su obraivane literature i iskustva. Primereno predmetu.
/ .

Da. Feedback profesorai ma uticaja u reavanja misaonog problema.
/.

Da. Nekada se ne slau sa predloenim reenjem, a potom i menjaju svoje miljenje.
.


Da. Ponekad.

8. - : ( , .
:

.


Da. Visoko potovanje, obostrano.
.


Da. Emotivne kk asa su dobre i meusobno usaglaene.
.


Nije bilo primera za ovo tumaenje.
.


Da. Razliiti postupci usmeno izlagani.
,
.

Da. Postoji dovoljno slobode za izlaganje svojih miljenja.

:

Profesor je profesionalno vodio as.

10. : ( )
. ;

III :

1. :
. ;
:
Motivisanje da svojim kudama utvrde gradivo.

2. :
. ; .
:

IV :

. ( ,
)

postignuti su obrazovni efekti
.

as je voen ustaljenim tempom i efektnim
.


. ( )


.


/
______Fahrudin Madovid________________