Pojam predmet I sistem prekrsajnog prava

P predstavljaju jedan deo kaznenog prava. P imaju odredjene specificnosti: 1. Obuhvata oblasti prestupnosti s najnizim stepenom
drustvene stetnosti I opasnosti 2. Najdinamicnija oblast promenjivosti normi, 3. Obuhvataju najsiru oblast pravne regulative, 4.
Ono je autonomnih I analognih normi k, kp, p procesnog. Ono ima socijalnu zastitnu funk kaznene politike. Kao naucna
dispciplina proucava opste pravne institute prekrsaje, sankcije, postupak I odgovornost, kao deo pozitivnog prava cini skup
pozitivnih normi. Predmet izucavanja su: prekrsaji, p odgovornost, p sankcije. P materijlano obuhvata opsti I posebni deo.
Prekrsajno izvrsno- izvrsenje p sankcija. P normama obezbedjuje se sankcionisanje prestupnickog ponasanja. Upravno pravo je
skup pravnih normi kojima se regulisu drstv odnosi uvezi s org I radom javne uprave.
Izvori pp I Vazenje pp
Kod p postoji sirina izvora. Izvori, Osnovni zakon o prekrajima, propisi zakonske i podzakonske propise (uredbi Vlade, odluka
pravilnika i naredbi republikih i odluka lokalnih organa samouprave u okviru njihovih nadlenosti). Izvori mogu biti neposredni I
posredni materijalni I formalni. Neposredni direktno uredjuju posredni proizilaze iz nekih drugih propisa. Materijalni izvori
regulisu opste institute. Izvori posebnog dela odnose se na zakonske I podzakonske institute. Vremensko vaenje, principi-
legaliteta i retroaktivnosti. Retroaktivnost ne vazi za prekrsajno-procesno pravo jer se uvek primenjuje postupak koji je na snazi.,
Prostorno vaenje, principi- teritorijalni.
Pojam materijlanog prekrsajnog prava opsti deo
Postoje prekrsajno materijalno, procesno i izvrsno. Prekr mat-opsti deo...
Pojam prekrsaja
Teorijska definicija1. prekraj je delo fizikog ili pravnog lica, s posledicama konkretne ili apstraktne opasnosti, 2. prekraj je
drutveno tetno delo kojim se ugroava javni poredak; 3. prekraj je protivpravno delo I 4.prekraj je delo propisano zakonom ili
drugim propisom nadlenog organa. Zakonska definicija- Novi Zakon o prekrajima donet 14. novembra 2005. godine, koji de se
primenjivati od 1. januara 2007. godine prekraj definie kao protivpravnu skrivljenu izvrenu radnju koja je propisom nadlenog
organa odreena kao prekraj. Elementi prekraja objekat i subjekat, radnja ucnioca , posledica protivpravnost, predvidjenost
propisom, drustvena stetnost.
Objekt i subjekt prekraja
Pravni poredak obezbedjuje funk javnog poretka i pravnu sigurnost gradjana. Objekt prekraja, zatitni objekt (opti) i objekt
zatite (posebni)javni poredak kao njegov podsistem i element pojma, predstavlja skup pravnih normi kojima su regulisana
osnovna prava i slobode graana, kao i interes zajednice na ouvanju i zatiti osnovnih drutvenih vrednosti koje su utvrene
najviim pravnim aktom, ustavom. Od opsteg zastitnog objekta razlikuje se objekat napada, tj konkretno ugrozeno dobro. Subjekt
prekraja, moe biti fiziko i pravno lice. pod fizikim i pravnim licem podrazumevaju i punoletna i maloletna lica (14-18 god),
odgovorna i slubena lica, pravna lica (objektivna odgovornost). Preduzetnik je i pravno i fizicko lice.
Radnja i posledica prekraja
Cinjenje komisivni prekrsaj, necinjenje tj propustanje omisivni prekrsaj. Omisivni voljno propustanje duzne radnje.
Propustanje duznog nadzora- samo pravno ili odgovorno. Od radnje prekrsaja treba razlikovati radnju izvrsenja prekrsaja koja je
odredjena u svakom propisu kojim je prekrsaj regulisan. Kod prekrsaja moze doci i do saucesnistva. Posledica moze biti u vidu
povrede i ugrozavanja. Apstraktna opasnost je dovoljna posledica za postojanje prekrsaja i prekrsajne odgovornosti.
Vreme i mesto izvrenja prekraja
Vreme prekraja i vanost vremena, osnovno pravilo- vreme kada je preduzeo radnju, manje je bitno kada je posledica nastupila.
Od vremena zavisi primena propisa, da li je laksi ili tezi, racunjanje zastarelosti, utvrdjivanje odgovornosti, uracunjivosti. Mesto
izvrenja, osnovno pravilo i vanost mesta izvrenja-mesto gde je preduzeta radnja, osim ako je zakonom drugacije odredjeno.
Znacajna je za mesnu nadleznost, a i za to sto neki prekrsaji mogu biti ucinjeni samo na javnom mestu.
Pokuaj, sticaj i produeni prekraj
Osnovno pravilo kod pokuaja, razlika od krivinog dela- pokuaj prekraja postoji samo ukoliko je to zakonom propisano. Sticaj,
pravilo Sticaj prekraja i vrste istovetni su kao i kod krivinih dela.(idealni- jednom radnjo vise prekrsaja, realni vise radnji vise
prekrsaja) Produeni prekraj- istovetnosti prekraja i otedenog, vremenski kontinuitet, slinosti naina izvrenja, zajednika
posledica i istovetnost prostora na kome su prekraji vreni. Kolektivni prekraj- moe da bude u vidu zanata, zanimanja i navike.
Odnos prekraja i drugih dela, protivpravnost i odredjenost propisom,
Ako je neko ponasanje odredjeno kao kd za isto delo se ne moze odgovarati ni za pp ni za p, isto vazi i za pp, a obrnuto ako je
neko delo tretirano kao prekrsaj onda se moze odgovarati i za pp i za kd. Nacelo legaliteta- niko ne moze biti kaznjen za delo koje
nije proisano propisom
Pojam i uslovi prekrajne odgovornosti
Pojam skup uslova da se neki prekraj odreenom subjektu moe staviti u krivicu i za njega izredi odgovarajuda prekrajna
sankcija. Uslovi odgovornosti lica - njihova uraunljivost u vreme izvrenja prekraja, ne postoji smanjena uraunljivost, Oblici
vinosti- odgovornost postoji uvek i za umiljaj i nehat, kao i za prekraje izvrene u stanju alkoholisanosti ili pod uticajem droga Za
prekraj iz nehata odgovara se uvek a za umiljajnu radnju samo ako je to zakonom propisano, to je veoma retko. U jo reim
sluajevima za prekraj se propisuje kao uslov i neka namera, to pretpostavlja direktni umiljaj. Princip actiones libere in causa
(dovodjenje sebe u stanje neuracunjivosti). Prekrajno pravo ne poznaje ovaj princip, jer umiljaj ili nehat u ovoj oblast prava ne
treba dokazivati . prekrsajna odgovornost je iskljucena u sl: duzeno oboljenje, dusevna poremecenost,zaostalost d razvoja. Lica sa
diplomatskim imunitetom ne mogu biti prekrsajno odgovorni.
Prekrajna odgovornost punoletnih i maloletnih lica
P postoji fl moze biti odgovorno, ako je uracunjiv, delo ucinio iz nehata ili umisljaja, i da je sposoban da rasudjuje. Kod
maloletnika su uslovi isti kao i kod punoletnog lica (postojanje prekrsaja, uracunjivost, krivica) vazan je stepen dusevne
razvijenosti. Maloletnik mladji od 16 g izricu mu se mere opomene kao vaspitne mere. Uglavnom se maloletnici kaznjavaju
vaspitnim i disciplinskim merama. Roditelj koji se nije starao o maloletniku pa je maloletnik ucinio p roditelj se kaznjava kao da je
on sam ucinio p.
Odgovornost pravnih i odgovornih lica i preduzetnika
Pravno lice- Odg postoji ako je zakonom propisano. Odg pravnog proizilazi iz odgovornosti odgovornog jer on poseduje svest u
volju. Strana pravna lica odgovaraju ako je prekrsaj pocinjen na nasoj teritoriji. Pl koje je ustecaju ne moze mu se izreci kazna
moze mu se samo oduzeti imovinska korist. Odgovorno lice- je ono lice kojeima ovlascenja u pravnom l, povereni su mu odredjeni
poslovi, vrsi odredjene duznosti. Ol odgovara ako je njegovom radnjom doslo do prekrsaja a ne odgovara ako je u pitanju radnja
koju je izvrsio jer mu je to bilo naredjeno. Preduzetnik primenjuju se sankcije koje se primenjuju i za pravno lice.
Osnovi iskljucenja postojanje prekrsaja i prekrsajne odgovornosti
Nuzna odbrana, krajnja nuzda, sila, pretnja, prinuda, postupanje po nalogu pretpostavljenog. Primenjuju se na nacin kako je to
propisano u KZ. Nuzna o je uglavnom kod p protiv javnog reda i mira, a k nuz je kod privr i fin poslovanja. Oni su uslovi za blaze
kaznjavanje.nuzna odbrana- (istovremeni protivpravni napad...)subjektivno shvatanje- n o ucinioca dovelo u stanje
neuracunjivosti, objektivno bio ovlascen da povredi napadacevo dobro. Krajnja nuzda- (istovremena neskrivljena opasnost) uslov
opasnosti uslov otklanjanja opasnosti. Naredjenje pretpostavljenog-odgovorno lice. Konkretnije je reseno kod p neko kod kd. Sila i
pretnja- nema prekrsaja ako je u pitanju s i p. Sila je upotreba snage prema nekom licu koja je upravljena na to da ono ucini
odredjenu radnju. Moze biti neposredna i posredna, apsolutna i kompulzivna.pretnja izjava nekog lica kojom se drugom licu ili
njegovim najblizim stavlja neko zlo u izgled podobno za odlucivanje, apsolutna sila nema prekraja jer je sloboda volje iskljucena,
kompulzivna- blaze se kaznjava.
Iskljucenje krivice- p odgovornosti
Neuracunjivost, pravna i stvarna zabluda. Nije mogao da shvati znacaj svoga cinjenja ili ne cinjenja ili nije moga oda upravlja
svojim postupcima. Ako je pod uticajem alkohola, droge ne iskljucuje se odgovornost. Nepoznavanje propisa neiskljucuje se
odgovornost.stvarna zabluda je dovoljan osnov ali ne zabluda u uzem smislu. Pravna zabluda ne iskljucuje.Odgovornost za
saucesnistvo Sauc postoji ako vise lica ucestvuje u radnji izvrsenja. Podstrekivanje i pomaganje. Ono mora biti umisljajno.
Podstrekivanje uticaj na volju. Pomaganje doprinos uciniocu. Saucesnik se kaznjava kao i ucinilac.
Prekrsajne sankcije uvod prekrsajne kazne NOVCANA KAZNA
Kazna je osnovna vrsta sankcija, opomena je sukcesivna. Prekrsajne kazne su: kazna zatvora, rad u javnom interesu, novcana
kazna, kazneni poeni.alternativno se mogu propisati kazna zatvora ili novcana izrice se samo jedna od njih. Kazna zatvora samo
kao glavna. Jedino za prekrsaj sticanja mat koristi idu i zatvor i novcana. Za pravno lice je samo novcana. Novcana se moze
propisati i zaknom i podzakonskim aktom. KAZNA ZATVORA- raspon od 1 do 30 dana a kod tezih prekrsaja javnog reda i mira,
zivota i zdravljai do 60 dana. Ove sankcije se iskljucuju kod: mladjih maloletnika, trudne zene, zene sa detetom do 1 god, 6
meseci posle porodjaja ako je dete rodjeno mrtvo.
I tezi: grupno remecenje javnog reda i mira svadjom i vikom, ugrozavanje bezb gradj, vredjanje i zloupotrebe, paljenje raketa,
pucanje iz vatrenog oruzja. II tezi maksimalna kazna kod p kojima se ugrozava zivot i zdravlje ljudi. III tezi druge teske posledice
prekrsajji u vezi sa drzanjem i nosenjem oruzja eksploziva isl. NOVCANA KAZNA- moze da se izrice jedina, alternativna,
kumulativna s kaznom zatvora.zavisi od vrste, subjekta, propisa kojim se odredjuje, vrste postupka. Najnizi iznos je u
mandatnom postupku tj placanje na licu mesta i to u fiksnom iznosu. Navedeni iznosi mogu da se predju ako je p u oblasti javnih
prihoca, info, carina, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja. Kod narusavanja konkurencije moze da ide i do 10% od prihoda
pravnog lica. kazna moze da bude srazmera pocinjenoj steti. Kazna za fizicko ili odgovorno- 500-50 000, 10 000-1 000 000 za
pravno, 5000-500 000 za preduzetnika.ako se naplacuje na licu mesta za fizicko 500-5 000, pravno 2000-20 000. Izvrsenje je
predvidjeno u odredjenim rokovima i iznosima moze se zameniti zatvorom ili prinudnom naplatom. Rok ne moze biti kraci od 15
dana, niti duzi od 3 meseca, ako se placa uratama najduze u roku od 6 meseci. Ako ne plati novcanu kaznu pa ona predje u
zatvorsku zatvorska ne moze da bude duza od 30 dana a ako se izreknu novcana i kazna zatvora pa se novcana pretvori u zatvor
ne moze da bude duze od 60 dana.
Rad u javnom interesu i kazneni poeni
Rad u korist drustva. Uslovi I- ucinilac mora da pristane na nju, II ne moze trajati krace od 10 niti duze od 120h, III- ne moze da
traje duze od dva sata dnevno. Moze biti glavna i sporedna kazna. Ovim radom lice ne sme da ostvari prihod. Kazeneni poeni- kod
p protiv bezbednosti javnog saobracaja 1-18 poena. Ako u 2 god se izrekne maksimalan br poena ponistava se vozacka. Ona
moze biti glavna i sporedna.
Opomene zastitne mere oduzimanje predmeta
Op su fakultatitvne, odnose se na licnost ucinioca, tezinu prekrsaja, svrsishodnost opomene, da je dovoljna. Vazno je pre
donosenje resenja da je ucinilac nadoknadio stetu, drugi uslov je da se prekrsaj ucinioca odnosi na neispunjenu obavezu, opom
su vezane za subjektivnu procenu i vazno jeda postoje okolnosti koje umanjuju odgovornost. Zastitne mere- prevencija- za
ponovno cinjenje prekrsaja. Izricu se uz kaznu ili opomenu. Mogu biti: oduzimanje predmeta, zabrana vrsenja deltnosti, duznosti.
Zabrana upravljanja motornim vozilom, udaljivanje stranca sa teritorije. Prvostepeni sud moze izreci jednu ili vise zastitnih mera.
Ove mere izrice sud ili organ drzavne uprave koji vodi postupak. Oduzimanje predmeta- predmet kojim je izvrsen p, koji je nastao
prekrsajem, pribavljen pr aktivnscu. Nekada je moguce oduzeti predmet kada se prema uciniocu ne izrice nikakva kazna ako to
nalazu interesi bezbednosti, moral. Ako ucinilac p onemoguci oduzimanje predmeta onda treba da plati iznos koji je jednak
vrednosti predmeta. Kada su u pitanju peredmeti u vezi spoljnotrg prometa mogu se oduzeti i ako kazna nije izrecena. Ti
predmeti se unistavaju, orodaju ili predaju zainteresovanom organu, organizaciji
Zabrana vrsenja odredjene delatnosti- preduzetniku ili dr licu na rok od 6m-3god.odnosi se na deltnost koja je upisana u registar u
sl kada je tim prekrajem lice zloupotrebilo svoju delatnost. Zabrana pravnom licu da vrsi delatnost-odnosi se na prekraje koji je
bio opasan po zivot i zdravlje ljudi ili stetan za privr i fin poslovajne za druga pravna lica ili zemlju. 3 m- 1 g. Zabrana odgovornom
licu da vrsi odredjene poslove- 3 m 1 god poslovi koje je obavljalo u vreme izvrsenja, poslovi u vezi sa finansijama i poslovi u
vezi sa imovinom. Zabrana upravljanja motornim vozilom- istovetni su i kod mera bezbednosti. 30 dana 1 god. Odnose se na
prekraje u javnom saobracaju ako je u pitanju strani vozac zabrana se vezuje za odredjen rok.
Obavezno lecenje alkoholicara i narkomana- odnosi se na prekrsaje koje cine usled zavisnosti, postoji sansa da ce prekrsaj
ponoviti, zavisnost je stetna za njihovo zdravlje, opasni su po okolinu, prekrsaj cini bas zbog zavisnosti. Neophodno je da se
pribavi misljenje lekara ili vestaka. Mera se moze prekinuti ako je lecenje uspesno obavljeno. Udaljavanje stanca sa terirotije Srb-
izrice se strancu koji je na domacoj teritoriji pocinio prekrsaj i ako se proceni da je njegov dalji boravak nepozeljan. Mera je
fakultativna a u nekim sl obavezna 6 m 3 god. Zabrana pristupa ostecenom, objektima ili mestu izvrsenja p- preventivna mera
da ne bi uznemiravao ostecenog ili ponovio prekrsaj. Do 1 god. Novcano do 15 000 din ili zatvorom do 30 dana. Iste kazne idu i
ostecenom ako navede ucinioca da prekrsi zabranu. Javno objavljivanje presude ako je potrebno da se javnost upozna sa
presudom i time otklone potencijalne opasnosti po zdravlje i zivot.
Prekrsajne sankcije prema maloletnicima
Mladji maloletnici samo vaspitne mere, a stariji i vaspitne i kazne. Po pravilu im se ne izricu zastitne mere osim mera oduzimanja
prdmeta i obaveznog lecenja. VASPITNE mere- mere upozorenja i usmeravanja- ukor i posebne ovaveze i pojacan nadzor. Uslovi
su odredjene okolnosti, tezina prek, stanje dusevnog razvoja, licnost ucinioca, vaspitanje, povrat. Pre donosenja resenja mera se
moze zameniti drugom, uslov je da je naknadno doslo do saznanja o nekim okolnostima. Ako je ucinio p u sticaju izrice se samo
jedna vaspitna mera.mere UPOZORENJA I USMERAVANJA- UKOR- najblaza mera ona je adekvatna opomeni. Sremnost da u
buduce nece ciniti prekr i da se moze zakljuctii da je ova mera dovoljna. POSEBNE OBAVEZE izricu se pojedinacno ili zajedno. To
su: izvinjenje ostecenom, nadoknada stete, neposecivanje nekih mesta, izbegavanja nekog drustva, lecenje, rad bez nadoknade.
Ove mere ne smeju da ometaju nejgovo skolovanje ili posao. Mere POJACANOG NADZORA- trajniji uticaj. Dva oblika- pojacan
nadzor od strane roditelja i pojacan nadzor od strane organa starateljstva. Rok od 1 god. Ako je svrha ostvarena moze se
obustaviti
Upucivanje u disciplinski CENTAR ZA Maloletnike-v mera zavodskog karaktera. Vaspitni uticaj u ustanovi. Odrejden tretman.
Vremenski je kratkorocna i to: odredjen br sati u praznicne dane, najduze 4 praznicna dana, odredjen br sati u toku dana, a
najduze do 15 dana. KAZNE-samo starijem maloletniku uslov je da je u vreme izvrsenja bio dovoljno dusevno zreo da shvati znacaj
svog postupka. Ima ograniceno trajanje i to do 15 dana. Ako je ucinio p za koji se izricu i vaspitne mere i kazne izreci ce se kazna.
Oduzimanje imovinske koristi i zastarelost u p pravu
Posebna mera preventivne prirode. To se odnosi na protivpravno stecen novac, vrednosti isl. Mera je obavezna. Izrice se svim
uciniocima pa i pravnim licima i licima koja nisu ucinila prekrsaj ali je ta stvar dosla u njihov posed i to u sl ako su je imovinsko
pravo preneto bez naknnade ili sa nerealnom naknadom, ako je lice znalo ili je moglo da zna da je predmet stecen prekrsajem.
ZASTARELOST- prestaje da postoji pravo da se pokrene p gonjenje posle proteka odredjenog vremena. Zastarelost pokretanja
nastupa nakon 1 god od izvrsenja prekrsaja. Apsolutni rok je dvostruko vise vremena od toga tj 2 god. Tok vremena se prekida
svakim postupkom organa. Zastarelost: kod produzenog od poslednje radnje, kod kolektivnog od poslednje radnje kod trajnog sa
prestankom posledice, kod pravih sa prestankom obaveze na cinjenje.
Prekrsajno procesno pravo pojam vrste i nacela.
Deo kaznenog procesnog- pravni instituti prekrsajnog postupka. Skup zakonskih pravila i propisa kojima se utvrdjuje postojanje
prekrsaja i prekrsajne odgovornosti ucinioca te normi kojima se utvrdjuje izricanje prekrsajnih sankcija. Proverava se i utvrdjuje
da li postoji prekrsaj. On znaci zakonsko pravo procesnih subjekata da preduzimaju radnje da bi se prekrsajno sporna stvar resila.
Ovaj postupak nije ni upravni ni krivicni blizak je proceduri i principima upravnog postupka. S druge str u p postpuku se resavaju
pitanja o ogranicavanju ljud prava i sloboda tako da je princip istine jedan od najvaznijih. Vrste: opsti ili redovni postupak i
posebni postupak. Posebni je za maloletnike, naknadu stete, nepravedno osudjena lica pred organima uprave i postupak za
naplatu kazne.
Nacela
1.principu zakonitosti- najvazniji princip. Jedno je da se odgovornom uciniocu izrekne sankcija od strane organa pod uslovima
koje predvidja zakon i na osnovu zakonitosti sprovodjenja postupka. I- primena norme koje predvidja mat prekrsajno pravo a II-
primena norme koje predvidja procesno prekrsajno pravo; 2.principu akuzatornosti i inkvizitornosti- pp se vodi i pokrece na
osnovu zahteva ovlascenog organa ili ostecenog. Subjekti godnjenja i odlucivanja su odvojeni i p se vodi samo po onom pitanju
koje je navedeno u optuzbi. ; 3. principu pretpostavke nevinosti; 4. principu istine-utvrdjivanje materijlne istine, jednakom
paznjom se ispitiju cinjenice koje idu u koristi a i na teret okrivljenog utvrdi se istina, potpuno razmotre cinjenice i svaka cinjenica
pojedinacno; 5. principu ravnopravnosti pravo na odbranu- zakonske osnove za izvodjenje a- organ vodjenja postupka treba da
se stara da neznanje stranke ne bude na njegovu stetu,b- okrivljeni na prvom ispitivanju treba da zna sta mu se stavlja na teret, c-
ima pravno na strucnu pomoc, d-uputi okri o pravu na branioca, e- okr ima pravo da govori na svom jeziku ; 6. principu slobodne
ocene dokaza- razmatrane cinjenice ne posmatra kao formalne dokaze, vec ih ocenjuje po svom slobodnom uvrenju, a ta
procena treba da je objektivna; 7. principu ekonominosti- u kracem roku treba da donese pravosnaznu odluku; 8. principu
neposrednosti znacajan je za polozaj okriv u p postupku, koj treba da je povoljniji i ravnopravniji 9.principu dvostepenosti-
presudjena stvar nije konacna i podlozna je preispitivanju zalba vsii prekrsajni sud. 10. Princip javnosti kontrola rada
prekrsajnih organa.javnost se moze iskljuciti pod odredjenim uslovima.
Subjekti prekrajnog postupka
Vrste subjekata - uesnici prekrajnog postupka fizika i pravna lica, koji imaju pravo, ovladenja i dunosti da preduzimaju
prekrajnoprocesne radnje. Razlikujemo subj po funk: odluivanja; pokretanja postupka; i odbrane.
Vrste i nadlenosti prekrajnih organa
dve vrste organa: prekrajni sudovi i nadleni organi uprave. prekrajni sudovi nadleni za prvostepeni prekrajni postupak i Vii
prekrajni sud. Vii prekrajni sud osniva se za teritoriju Republike Srbije, sa seditima u Beogradu i moe imati odeljenja izvan
sedita. odeljenja za vodjenje prekrajnog postupka za prekraje iz oblasti javnih prihoda, carinskog, spoljnotrgovinskog i
deviznog poslovanja. Vrhovni kasacioni sud je neposredno vii sud za Vii prekrajni sud. Prekrajni sud u prvom stepenu sudi u
prekrajnim postupcima ako nije nadlean organ uprave, odluuje o albama na odluke koje u prekrajnom postupku donose
organi uprave i vri druge poslove odreene zakonom. Vii prekrajni sud, prema stvarnoj nadlenosti odluuje o albama na od-
luke suda, o sukobu i prenoenju mesne nadlenosti sudova. sudija prekrajnog suda sudi i odluuje kao sudija pojedinac, dok Vii
prekrajni sud sudi i odluuje u vedu sastavljenom od trojice sudija. Izuzeda sudija isto kao kod kd i pp. Protiv resenja kojim se
usvaja zahtev za izuzece nije dozvoljena zalba a resenje kojim se izuzece odbija moze da se pobije samo zalbom protiv presude.
Okrivljeni u prekrajnom postupku
Lice protiv koga se vodi postupak- fiziko, odgovorno i pravno lice. Status, prava okrivljenog - da li je re o punoletnom ili
maloletnom, odgovornom, vojnom, domadem ili stranom dravljaninu, domadem ili stranom pravnom. Okr ima pravo na pravino
suenje, da podnosi dokaze, stavlja predloge i koristi pravna sr predviena zakonom. Pored toga on ima pravo da se brani sam ili
uz strunu pomod branioca. Dunosti okr... Prestavnik okri pravnog l -lice ovladeno da to pl predstavlja ili zastupa na osnovu
zakona ili drugog akta. Njegov predstavnik ne moze da bude svedok, ili odgovorno lice protiv koga se vodi taj postupak.
Predstavnik moze da bude samo jedno lice a on nije branilac iako se nalazi u funk subj odbrane.
Otedeni u prekrajnom postupku
fiziko ili pravno lice kome je prekrajem za koji se vodi postupak povreeno ili ugroeno neko lino ili imovinsko pravo. Osteceni
moze da bude jedno ili vise lica. Status, prava i poloaj otedenog - Ima pravo: da sama ili preko svog zastupnika ili punomodnika
podnosi i zastupa zahtev za pokretanje prekrajnog postupka; podnosi dokaze, stavlja predloge i istie imovinskopravni zahtev za
naknadu tete ili povradaj stvari i izjavljuje albu na presudu odnosno reenje doneto povodom njegovog zahteva za pokretanje
pp. Prava i status otedenog u pp proistiu iz njegovog najvanijeg prava na imovinskopravni zahtev. Imovinsko pravo-pravilo
gradjanskog prava. Princip ekonomicnosti-ako se p postupak oteze, osteceni ce se uputiti na gradjansku parnicu.
Organi nadleni za pokretanje prekrajnog postupka
1. Pravo na podnoenje zahteva za pokretanje pp imaju ovladeni organ i otedeni. Ovl organ je javni tuilac, ovladeni organi
unutranjih poslova, inspekcije i dr dravni organi u ijoj je nadlenosti nad za sprovoenje propisa u oblasti u kojoj je prekraj
poinjen. TUZILAC- javni- drzavni organ optuzbe 1. preduzima mere radi otkrivanja, pronalaenja dokaza potrebnih za gonjenje
uinilaca p i voenje pp pred sudom ili nadlenim organom uprave 2. podnosi zahtev za pokretanjepp, albu ili vanredna pravna
sredstva protiv odluka suda odnosno nadlenog organa I 3. preduzima druge radnje na koje je ovladen zakonom i propisima.
Izvan funk organa s javnim ovladenjima zahtev za pokretanje postupka ima pravo da podnese jo samo otedeno pravno ili fiziko
lice.
Dokazi i dokazne radnje u prekrajnom postupku
Dokazivanje kao postupak i dokazi karakteristini su za razne faze prekrajnog postupka. Dokazna sredstva: sasluanje
okrivljenog, svedoenje, uviaj, vetaenje, pretresanje prostorija i lica, materijalne dokaze, isprave, zapisnike. Postupak faze:
predlaganje dokaza, odlucivanje o dokazima, podnosenje dokaza, izvodjenje d, proveravanje i ocena.
Sasluanje okrivljenog
Preduzima ga p sud da bi pribavio iskaze. Saslusava se usmeno, u sl kada organ proceni da je to nepotrebno pozove se okrivljeni
da da svoju izjavu pismeno. Organ koji vodi postupak treba da postuje dostojanstvo licnosti ne sme da primenjuje silu, pretnju isl.
On moze biti saslusan i u odsustvu branioca. Prilikom saslusanja mora mu se saopstiti zasto je okrivljen, i zatim ima pravo da se
izjasni o okolnostima koje ga terete. Kad okrivljeni zavrsi iskaz, postavice mu se pitanje ako treba da se popune praznine. Izuzetak
u odnosu na kp ako okrivljeni ima prebilaviste izvan podrucja suda onda se moze saslusa i pred sudom na cijem podrucju ima
prebivaliste.
Svedocenje
Svedoci su fizicka lica koja su u objektivnoj mogucnosti da daju obavestenja o prekrsaju, uciniocu, cinjenicama... svedok je duzan
da se odazove svedocenju, treba da govori istinu a moze da ne odgovori na pitanje. Moze mu biti zabranjeno da svedoci ako cuva
neku poslovnu tajnu. Moze da se oslobodi od duznosti svedocenja ako je u srodstvu sa okrivljenim- svedok ima pravo ali nije
duzan da svedoci. specifinosti pri sasluanju maloletnih, bolesnih i invalidnih lica. Maloletno, nije navrilo 16god, poziva se kao
svedok preko zakonskog zastupnika - staratelja, osim ako to nije mogude zbog potrebe da se hitno postupi. Ukoliko maloletno
lice, s obzirom na uzrast i duevnu razvijenost, nije sposobno da shvati znaaj prava da ne mora da svedoi ne moe se sasluati
kao svedok, osim ako to sam okrivljeni zahteva.
Sveodic se saslusavaju pojedinacno. Istovremeno se mogu suociti samo dva svedoka. Procesne sankcije se odnose na
neodazivanje i neopravdavanje razloga nedolaska.Novanom kaznom se sankcionie svedok:1. koji je uredno pozvan a ne doe ili
izostanak ne opravda, ili se bez odobrenja ili opravdanog razloga udalji sa mesta gde treba da bude sasluan; 2. ukoliko nede bez
zakonskog razloga da svedoi. U prvom sluaju svedok moe biti i prinudno priveden
Vetaenje-- Dokazno sr kada je potrebno strucno misljenje koristi ga organ koji vodi postupak. Vest odredjuje sud pismenom
naredbom. Za v se ne moe uzeti lice koje ne moe biti sasluano kao svedok ili lice koje je osloboeno od dunosti svedoenja
kao ni lice koje je prekrajem otedeno. Sankcije za vest- vetak duno je da se odazove i da svoj nalaz i miljenje, u protivnom ako
ne doe, a svoj izostanak ne opravda ili ako neopravdano odbije, moe mu se naloiti da nadoknadi prouzrokovane trokove, a i
kazniti novano. alba protiv reenja o kanjavanju vetaka ne odlae izvrenje reenja, a ukoliko vetak ne plati izreenu novanu
kaznu, ona de se naplatiti prinudno. Uvidjaj zapazanje promena na prostoru objektima, sredstvima... predmet moze da bude
mesto izvrsenja prekrsaja, . sudija koji vodi postupak ucinice uvidjaj ako proceni da je to potrebno u zapisnik se unose naziv sada,
tj organa urave koji sprovodi uvidjaj, prisutnim licima, rezultatima uvidjaja, isl.
Pretresanje prostorija i lica
Dokazne radnje. Pravni osnov ako postoji verovatnoca da se u stanu nalaze neki znacajni predmeti za pp. Formalni uslov je
pismena naredba koja se moze izdati tek nakon zahteva. Naredba se pre pretresanja predaje licu kod koga ce se pretresanje
uciniti. Pretresanju prisustvuju dva punopravna gradjanina. Pretresanje pravnih l uz prisustvo predstavnika. Zakljucane
prostorije ce se otvoriti silom ako drzalac nije prisutan ili ne zeli da ih otvori. Ako se u pretresu nadju znacajni predmeti oni se
oduzimaju. Lic od koga se oduzimaju izdaje se potvrda. Ako se ne zna vlasnik predmeta onda se oni drze god dana da se javi
vlasnik. Materijalni dokazi sluzbene i dr isprave--Md su sredstva kojima je izvrsen, nastali ili pribavljeni prekrsajem. Pismene
isprave su dokazi koji su znacajni u materijalno-finansijskom poslovanju. Mogu da budu predmet prekrsaja ili sr pomocu kojeg se
vrsi prekrsaj.
Rokovi i vracanje u redjasnje stanje
Ekonomicnost nalaze da faze se orocavaju u odredjenom vremenskom trajanju. Prvi rokovi su odredjeni propisom o prekrsajima
a drugi zakonskim ovlascenjima stranaka. Prekluzivni rokovi njihovo propustanje povlaci pravnu posledicu gubljenje prava na
procesnu radnju to se odnosi na sve rokove u koje se ulazu lekovi, zalbe i prigovori. Od ovog prava postoji izuzetak i to institut
povracaja u predjasnje stanje i to ako je rok propusten iz opravdanih razologa. (8 dana je rok za podnosenje molbe). M se
podnosi organu koji je doneo prvostepenu odluku. Protiv resenja kojim se dozvoljava vracanje u predjasnje stanje nije dozvoljena
zalba.
Troskovi u pp--To su svi izdaci stranaka, subjekata od pokretanja pa sve do presude tj resenja. Troskovi svedoka, sudija, vestaka,
uvidjaja putni, nagrade,... obaveze placanja postupka padaju na teret lica koje je kaznejno za prekraj, za prekrsaj gde je postupak
obustavljen troskove snosi organ koji je postupak vodio.. ako ima vise okrivljenih oni mogu da srazmerno svaki snosi odredjen deo
troskova.
Pojam podnesaka, zapisnika i odkuka
Odvijaju se u formalnom obliku belezenja onog sto se predlaze, zahteva, konstatuje, odlucuje. Podnesci su oni akti ovlascenih
stranak u postupku kojim se on pokrece, predlazu radnje. Zakonom podn je: 1. Zahtev za pokretanje pp, 2. Predlog stranke u p, 3.
Pravni lekovi, 4. Dr saopstenja isl. Pismeni pod se predaju neposredno ili se salju postom. Zapsinici vode se o svakoj preduzetoj
radnji vodi ih zapisnicar ili lice koje preduzima radnju. Zapisnik sadrzi: naziv nadleznog organa, mesto, vreme, datum, licna imena
prisutnih, predmet. Redovno vodjenje zapisnika je zakonska obaveza. Odluke to su presude, resenja naredbe, zakljuci i
zabeleske. Donosenje presude je u nadleznosti suda dok ostale donosi organ uprave. Donete odluke saopstavaju se odmah po
donosenju. Pismeni otpravak odluke izradjuje se u roku od 8 dana. Visi prekrsajni sud kao drugostepeni organ donosi odluku
posle usmenog vecanja i glasanja na nejavnoj sednici.
Dostavljanje pismena i razmatranje spisa
Veoma je vazan nacin, mesto, vreme dostavljanja pisena. Moze preko poste, slzbenog lica suda.. sve odluke od cijeg dostavljanja
tece rok zalbe dostavljaju se licno. Poziv za usmeni pretres nadlezni organ moze da usmeno uputi licu ako se ono nalazi ispred
njega.ako je predvidjeno da se pismeno dostavi licno a na radnom mestu npr se ne zatekne to lice onda se pismeno moze
dostaviti licu koje ovlasceno za prijem poste. U sl kada okrivljeni ima branioca onda se braniocu sve dostavlja. Vojnim licima
policiji i sl dostavlja se ustanovi ili neposrednom staresini. Drzavnom organu se predaje u pisarnici. Razmatranje spisa-- princip
ravnopravnosti nalaze da se stranke u postupku jednako koriste zakonskim pravnim sredstvima. Pravo na razmatranje i prepis
spisa imaju: podnosilac zahteva, okrivljeni, branioc, predsavnik tj pomocnik okrivljenog pravnog l, osteceni i njegov zastupnik,.
Tok p postupka- pokretanje
Pokrece se propisanim aktom ovlascenog subjekta to je zahtev za pokretanje pp. Njemu prethodni prekrsajna prijava koja moze
biti formalna i neformalna. Ovlasceni subj za pokretanje je drzavni organ ili osteceni. Ovlasceni su: org uprave, inspektro, javni
tuzilac isl. Osteceni je ovlascen da podnese zahtev za pokretanje p u sl kada za to nije nadlezan samo ovlascen organ ili ako on ne
podnese zahtev. Zahtev sadrzi: naziv adresu podnosioca, naziv nadleznog organa, osnovne podatke o okrivljenom, opis radnje
obelezje prekrsaja, propis o prekrsaju koji trebaprimeniti, predlog o dokazima koje treba izvesti, potpis i pecat. Odbacivanje
zahteva:1.radnja opisana u zahtevu nije prekraj; 2.organ kome je zahtev upuden nije stvarno nadlean za voenje pp; 3. postoje
osnovi koji iskljuuju krivicu ili odgovornost;4. da je nastupila zastarelost za pokretanje pp; 5. da je zahtev podneo neovladeni
organ tj neovladeno lice; 6. I dr razlozi. Ako organ prihvati zahtev za pokretanje donece resenje, koje sadrzi ime lica protiv koga
se vodi postupak, kvalifikacija prekrsaja isl.
Mere obezbedjenja prisustva pojam i vrste mera, pozivanje okrivljenog
Za uspesno vodjenje neophodno je prisustvo okrivljenog. Koriste se mere kojima se osigurava njegovo prisustvo. Mere su: poziv,
dovodjenje, zadrzavanje, jemstvo, zadrzavanje putne isprave, poziv mogu uputiti svi nadlezni organi a meru dovodjenja jemsta
samo nadlezni sudija. Okrivljeni koji je zadrzan ima pravo da se javi licu po svom izboru o zadrzavanju. Pozivanje- princip
neposrednosti tj da okrivljeni ima pravo da licno prisustvuje izvodjenju radnje u pp. Poziv upucuje nadlezni organ. Poziv sadrzi:
naziv suda, tj organa urpave, ime okrivljenog naziv prekrsaja koji mu se stavlja na teret, mesto gde okrivljeni treba da dodje, dan
i cas kada treba da se javi, da je u svojstvu okrivljenog, precat, potpis.
Dovodjenje okrivljenog
Moe naloiti samo naredbom nadlenog organa, i to: 1. ako je njegovo dovoenje neophodno radi utvrivanja cinjenica; 2. pod
uslovom da se prethodno uredno pozvani okrivljeni ne odazove pozivu a svoj izostanak ne opravda, ili ako se nije mogao uredno
dostaviti poziv, a iz okolnosti oigledno proizlazi da okrivljeni izbegava prijem poziva; i 3. da je u meri pozivanja postojalo
upozorenje okrivljenom da de biti nareena mera dovoenja u sluaju neodazivanja pozivu. Trokove dovoenja snosi okrivljeni.
Mere privodjenja: imaju pravo da primene ovladeni policijski slubenici prema licu zateenom u vrenju prekraja, i to u
sluajevima: 1. ako se identitet tog lica ne moe utvrditi ili treba da se proveri; 2.ako nema prebivalite ili boravite; 3. ako
odlaskom u inostranstvo moe da izbegne odgovornost, 4. ako se privoenjem spreava u nastavljanju izvrenja p.
Zadrzavanje orkivljenog
Okrivljeni moe da bude zadran, do 24 asa, naredbom u sl:1. ne moze utvrditi identitet ili prebivalite odnosno boravite, a
postoji sumnja da de pobedi; 2. ako odlaskom u inostranstvo moe da izbegne odgovornost za p za koji je predviena kazna
zatvora; i 3. ako je zateen u izvrenju prekraja, a zadravanje je potrebno da bi se spreilo dalje vrenje prekraja.Naredbom o
zadravanju sudija koji vodi p postupak oznaava se dan i sat kada je zadravanje nareeno, kao i zakonski osnov zadravanja i
saoptava se okrivljenom uz potpis. Poseban uslov za zadravanje ako je pod uticajem alkohola ili drugih sredstava zateeno u
vrenju prekraja. Takvo lice moe se po naredbi suda ili ovladenog policijskog slubenika zadrati, ali najdue 12 sati ukoliko
postoji opasnost da de i dalje vriti prekraje. Ova mera je fakultativna, ali moe da bude i obavezna ukoliko je lice voza
motornog vozila zateen u prekraju i ima 1,2 promila ili vie alkohola u krvi, ili je pod uticajem dr sr, ili ako lice zateeno u
prekraju odbije da bude ispitano na prisustvo alkohola ili dr sr.
Jemstvo i Zadravanje putne isprave
J je garancija okrivljenog da ce se uvek odazvati pozivu, ono se moze prihvatiti i u sl kada je postupak pokrenut protiv okrivljenog
koji nema stalno prebivaliste u RS. Moze da glasi i na novcani iznos. Visina jemstva se odreuje u iznosu do najvie novane kazne
propisane za prekraj za koji se vodi postupak ili, ako je poinjeno vie prekraja do visine kazne koja se moe izredi za prekraj u
sticaju. j moe da bude uvedano za iznos imovinsko-pravnog zahteva koji je podneo otedeni. Jemstvo se zadrzava do donosenje
pravosnazne oluke. Uslov za putnu ispravu--do izvrenja presude, ukoliko proceni da bi kanjeno lice za prekraj ije se mesto
boravka nalazi u inostranstvu moglo da osujeti izvrenje presude odlaskom sa teritorije Republike.
Pretres u prekrajnom postupku
Na pretres se pozivaju okrivljeni i njegov branilac, otedeni, podnosilac zahteva za pokretanje postupka i drugi uesnici, a kada je
okrivljeni pravno lice poziva se predstavnik pravnog lica. Pretres bez okrivljenog -moe biti odran ako je pre toga uredno pozvan,
ako je prethodno sasluan, i ukoliko sudija nae da njegovo prisustvo nije neophodno za pravilno utvrivanje injeninog stanja.
Pretres koji je javan pocinje iznosenjem glavnog sadrzaja, zatim se provera prisustvo pozvanih lica. Kod pravnog l prvo se
saslusava njegov predstavnik pa onda okrivljeni. Sve stranke imaju pravo da predlazu dokaze i daju predloge.posle zavrsenog
dokaznog dela stranke i branilac mogu da daju zavrsnu rec. O citavom radu na pretresu vodi se zapisnik koji potpisuje sudija i
zapisnicar.
Presuda i resenje donosenje i vrste odluka
Posle zavrsnih reci sudija zakljucuje pretres, usmeno a pismena odluka tj presuda ili resenje izradjuje se u roku od 8 dana.
Osudjujuca presuda-- prekraja i da se dokae odgovornost okrivljenog za taj prekraj. Obavezni elementi presude 1. prekraj za
koji se okrivljeni oglaava krivim uz naznaenje injenica i okolnosti koje ine obeleja prekraja 2. propise koji su primenjeni; 3.
odluku o izreenim sankcijama; 4. odluku o oduzimanju imovinske koristi; 5. odluku o uraunavanju zadravanja i pritvora u
izreenu kaznu; 6. odluku o trokovima prekrajnog postupka; I 7. odluku o imovinsko-pravnom zahtevu. Ako se okrivljeni
kaznjava novcano takodje se odredjuje rok placanja.
Oslobaajuda presuda Moguda u tri sluaja: 1. ako delo za koje se tereti po propisu nije prekraj; 2. ako ima okolnosti koje
iskljuuju prekrajnu odgovornost okrivljenog; i 3. ako nije dokazano da je okrivljeni uinio prekraj za koji je protiv njega podnet
zahtev za pokretanje prekrajnog postupka.
Obustava postupka
Obustavlja se: 1. prekrajni postupak je voen bez zahteva, odnosno da podnosilac zahteva za pokretanje prekrajnog postupka
nije bio ovladen za njegovo podnoenje; 2. sud, odnosno organ uprave nije stvarno nadlean 3. okrivljeni je za istu radnju ved
pravosnano kanjen u prekrajnom postupku ili je prekrajni postupak pravosnano obustavljen, 4. okrivljeni je u kp tju postupku
po priv p pravosnano oglaen krivim za isto delo koje obuhvata i obeleje prekraja; 5. okrivljeni ima diplomatski imunitet; 6. je
nastupila zastarelost za voenje prekrajnog postupka; 7. okrivljeni je u toku pp umro, odnosno da je okrivljeno pravno lice
prestalo da postoji i 8. ovladeni je podnosilac odustao od zahteva za pokretanje prekrajnog postupka pre pravosnanosti odluke.
Resenjem se u obrazlozenju navodi prois na osnovu kojeg je ucinjeno i daje se razlog obustave postupka.
Sadraj i objavljivanje odluke (presude-reenja)
1.Uvod odluke (presude-reenja) sadri: naziv organa koji je doneo odluku, lino ime sudije, lino ime okrivljenog 2. Izreka odluke
sadri: line podatke okrivljenog odnosno naziv i sedite okrivljenog pravnog lica, injenini opis i pravnu kvalifikaciju prekraja i
odluku kojom se okrivljeni oglaava krivim, oslobaa krivice ili se postupak obustavlja.3. Obrazloenjem odluke obuhvata se
sadrina zahteva za pokretanje prekrajnog postupka, utvreno injenino stanje uz navoenje dokaza 4. Uputstvom o pravu na
albu daje se pouka kom organu se zalba izjavljuje, kome predaje, u kom roku. Moguce je da se postupak vodi zbog vise
prekrsaja. Odluke se objaljuju usmeno ako je okrivljeni prisutan a pismeno u roku od 8 dana.
Posebni p postupci
Postupak prema maloletniku- postoje neke specificnosti, pp prema maloletniku je hitan, iskljucuje se javnost a pre izricanja
sankcije sud je duzan da pribavi misljenje nadleznog organa starateljstva. Princip obazrivosti je polazna osnova za ispitivanje,
trajanje pozivanje I izricanje sankcije. Polazi se od interesa maloletnika kako se ne bi negativno uticalo na njegov razvoj. Prema
ovom principu maloletnik se poziva preko roditelja, jedino se licno poziva ako je slucaj hitan. U postupku sa maloletnikom niko ne
moze da bude oslobodjen svedocenja. Princip celishodnosti omogucava da sud odluci da se ne pokrene pp prema maloletniku
ako smatra da ne bi bilo adekvatno da se postupak vodi s obzirom na vrstu prekrsaja, okolnosti isl. tada organ moze da odbaci
zahtev I obavestava roditelje o prekrsaju. Ako maloletnik u vreme izrsenja prekrsaja nije imao 14 god organ ce obustaviti
postupak I o p obavestiti roditelje.
Postupak za naknadu stete zbog neopravdanog kaznjavanja neoprav kaznj lic smatra se lice za koje je u sl ukidanje ili
preinacenja presude postupak obustavljen ili doneta oslobadjajuca presuda. To znaci da delo nije prekraj ili postoje osnovi koji
iskljucuju odgovornost. Takvo lice ima pravo da nadoknadi stetu. Pored lica pravosnazno presudjenih, a povodom vanrednog
pravnog leka obustavljenog postupka pravo na naknadu stete imaju I dr lica: 1. Lice prema kome je naredjeno izvrsenje sankcije
pre odluke ako u zalbenom postupku dodje do obustave postupka, 2. Lice koje je bilo zadrzano u p p pa je postupak obustavljen,
3. Lice je izdralo kaznu izrecena kraca kazna od one koju je izdrzao. 4. Lice koje je zadrano duze usled greske sudije ili nezakonitog
rada. Od ove vrste naknade treba razlikovati- pravo lica na vracanje placene novcane kazne, vracanje oduzete imovine, ili
predmeta. Ovo pravo zastareva za 1god.
Postupak pred organima uprave
Koji ce organ voditi postupak zavisi od vrste sankcije. Sud je nadlezan za : 1. Kazna zatvorom 2. Mogu izreci zastitne mere, 3.
Ucine maloletnici, 4. Prekrs lica koja imaju diplomatski imunitet, 5. Odlucivanje o imovinsko pravnom zahtevu. Organi drzavne
uprave nadlezni su za prekrsaje u kojima je propisana samo novcana kazna. Pp pred organima uprave pokrece se na zahtev
ovlasenog lica ili po sluzbenoj duznosti. Organ uprave nadlezan nije vezan zahtevom za pokretanje pp. za vodjenje oo u org
uprave nadlezna je Komisija za prekrsaje od 3 clana ili sluzbeno lice koje mora da ima pravni fax, strucni ispit I 3 god iskustva rad.
Naplata novcane kazneu skracenom postupku, kada je to propisano ovl lice usmeno izrice I naplacuje na mestu izvrsenja kaznu,
ako lice pristaje da plati tada se izdaje potvrda, ako odbije ovlasceno lice ce mu uruciti poziv da je plati u roku od 8 dana. Na
resenje ulaze se zalba Visem prekrsajnom sudu u roku od 8 dana. Na odluku Viseg suda zalba nije dozvoljena.
Pravni lekovi u pp rednovni
Zalba na odluke o prekrsaju- jedini redovni pravni lek je zalba, njome se obezbedjuje nacelo dvostepenosti. Rok je 8 dana. Pravo
na podnosenje ima okrivljeni I podnosilac zahteva. U koristi okrivljenog izjavu mogu dati: branilac, brani drug, brat, sestra.
Zalbu u ime okrivljenog pravnog lica moze da izjavi predstavnika pl. okrivljeni I podnosilac zahteva mogu se odreci prava na
zalbu. Jedino u sl odricanja maloletnika od prava na zalbu to nema pravno dejstvo. Zalba uvek ima suspenzivno dejstvo- odlaze
izvrsenje. Zakonom forma zalbe nije strogo odredjena. Osnovi pobijanja odlukemoze se pobiti zbog: 1. Povrede odrebe pp, 2.
Povrede materijalnog prava iz zakona o p I dr propisa, 3. Pogresno cinjenicno stanje, 4. Pogresna odluka o p sankcijama,
oduzimanju imovinske koristi, troskovima isl. povrede vodjenja postupka- vodjenje postupka od strane sudije izuzeti od vodjenja
postupka ako okrivljeni nije saslusan pre donosenja odluke, nije poucen o pravima, sudija obustavi p p a okrivljeni se oslobadja
krivice, odluka se zasniva na dokazu na kome se po zakonu ne moze zasnivati. Povrede se ogledaju I u povredama elemenata
same odluke- odluka je nerazumljiva, nema razlog povrede procesnih normi- radnje za koje se okrivljeni goni, okolnosti. Odluka
se moze pobiti I zbog pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja. Ili u dr zakonom odredjenim slucajevima: odluka o kazni kada je
tom odlukom prekoraceno zakonsko ovlascenje, organ nadlezan za prekrsaj nije pravilno odmerio kaznu, nije izrekao opomenu
iako su postojali zakonski uslovi.
Postupak po zalbi
Z se izjavljuje VIsem prekrsajnom sudu, a podnosi se organu koji je odluku doneo u prvostepenom postupku. Neblagovremena je
ona koja je izjavljena posle zakonskog roka, a nedozvoljena ako je izjavilo ovlasecno lice koje se odreklo prava na zalbu. Ako je
zabla blagovremena I dozvoljena sud ce je dostaviti visem sudu. Visi treba da ispita: da li je blagovremena, dozvoljena, dali
postoji bitna povreda odredbi p postupka. Drugostepeni organ ce odbiti zalbu ako ne postoje razlozi zbog kojih se presuda
pobija. Ako uvazi zalbu drugostepeni ce preinaciti prvostepenu odluku. Odluka ce se preinaciti I kada se utvrdi da je organ koji
vodi pp pogresno oceni isprave I dokaze. Odlukom drugostepenog ukida se prvostepena odluka I predmet se vraca
provostepenom ako postoji bitna povreda propisa p postupka. Prvostepeni organ je duzan da sprovodi sve naloge date u resudi
drugostepenog organa.
Vanredni pravni lekovi
Dve vrste: 1. Zahtev za ponavajanje pp, 2. zahtev za zastitu zakonitosti, zahtev za ponavljanje- razlozi za ponavljanje usl: 1.
Dokaze da je odluka zasnovana na laznoj ispravi ili izjavi svedoka, 2. Dokaze da je odluka doneta usled kd lica koje je ucestvovalo u
postpku, 3. Lice koje je kaznjeno za pr vec jednom kaznjeno za istu radnju, 4. Iznesu se nove cinjenice. Zahtev se podnosi u roku
od 1 god. moze biti odbacen iz vise razloga: 1. ako ne sadrzi navedene podatke, 2. Ako ga je podnelo neovlasceno lice, 3. Kada
nema zakonskih uslova za ponavljanje postupka, 4. Kada dokazi nisu podobni. Resenje po zahtevu moze da sadrzi sl odluke: da se
zahtev odbija ili prethodna odluka ukida u celosti ili delimicno. Zahtev za zastitu zakonitosti- ako je povredjen zakon zakon za
zastitu zakonitosti podize republicki javni tuzilac u roku od 3 meseca . uslov za podnosenje je da Vrhovni sud prethodno nije
resavao po zahtevu za vanredno preisitivanje pravosnazne presude.
Izvrsenje odluka donetih u pp
To je poslednja faza. Ona ima svojstvo pravosnaznosti I vise ne ne mogu pobijati pravni lekovi. Ako protiv lica koje je bilo
osumnjiceno za kd I ako je bilo u pritvoru a za istu radnju u p postupku se utvrdi krivica ucinioca, vreme provedeno u pritovru ce
se uracunati u kaznu zatvorom za prekrsaj. Odluka stice svojstvo izvrsnosti danom dostavljanja kaznjenom. Osudjujuca presuda
se moze uciniti I pre njene pravosnaznosti ako: 1. Okrivljeni ne moze da dokaze svoj identitet, prebivaliste, 2. Je kaznjen za tezi
prekrsaj iz oblasti javnog reda I mira. Izvrsenje zastitne mere oduzimanja predmeta spade u nadleznosti organa za nadzor nad
izvrsenjem propisa po kojima je zastitna mera izrecena. Mera oduzimanja imov koristi je u nadleznosti suda koji je doneo
presudu a prinudnu naplatu vrsi organ uprave za poslove javnih prihoda. Ako kaznjeno lice u odredjeno roku ne plati kaznu I
troskove naplatice se prinudno a I troskove postupka prinudne naplate snosi kaznjeni. Nadlezni organ za prekrsaj moze da
zahteva da se kazna ucini na podrucju drugog suda u republici.