Zavareni spojevi

I. Na koje nacine se moze izvesti zavareni spoj i sta su prednosti zavarenog

spoja.
Zavareni spoj mozemo ostvariti na dva nacina: 1. zavarivanje pritiskom bez topljenja
dodatnog materijala. a.) tackasto zavarivanje se vrsi elektricnim putem. b.) savno
zavarivanje. 2. zavarivanje sa topljenjem dodatnog materijala. a.) elektrolucno
zavarivanje. b.) zavarivanje gasnim gorionikom.
U odnosu na zakovani spoj, zavareni spoj ima prednosti:
1.prostiji je nacin pripreme
2.postupak je brzi jetiniji
!.nastale greske se lakse otklanjaju
".zavareni spojevi imaju vecu cvrstocu pri kvalitetnom zavarivanju u odnosu na spoj
zakovicama .
#.zavarena konstrukcija je 1#$laksa od zakovane a #%$laksa od livene
II. &ta je nedostatak zavareni' spojeva.
(snovni nedostatak jeste da kvalitet, tj cvrstoca vara mnogo zavise od strucnosti
zavarivaca, jer se )#$varova u te'nici izvodi rucno, a samo 1#$automatski tj, robotom.
III. &ta utice na kvalitet zavarenog spoja i kako nas standard deli varove po
kvalitetu.
Na kvalitet zavarenog spoja uticu cetiri cinioca:
* strucnost zavarivaca +,-, -,-)
* 'emijski sastav +kvalitet elektrode)
* pomocni pribor za zavarivanje
* zastitni gas za zavarivanje +.r, /e)
0rema ova cetiri cinioca nas standard razlikuje cetiri kvaliteta zavarivanja:
* normalni var +N) namenjen je za umerena +mirna) opterecenja i moze da podnese
1#$ cvrstoce od cvrstoce materijala.
* ini var +2) namenjen je za veca mirna i umerena udarna opterecenja bi moze da
izdrzi )#$od cvrstoce materijala.
* specijalni var & namenjen je za najveca mirna i udarna opterecenja i moze da
izdrzi 3#$od cvrstoce materijala koji je spojen varom
I-. ,oji materijali u te'nici mogu da se zavaruju.
(snovni uslov utesnog zavarivanja je da se 'emijski sastav elektrode bude isti kao
i delova koji se zavaruju. 0od tim uslovom mozemo zavarivati sve metale i nji'ove
legure:
*4,45, &5
*5egure:bakra, aluminijuma, magnezijuna, titanijuna.
-. ,oje te'nicke podatke moramo dati na svakom te'nickom dokumentu
prilikom prikazivanja zavarenog spoja.
6oramo upisati tri podatka:
a.)debljina vara a7mm8
b.)duzina vara l 7mm8
v.)kvalitet vara : N,2,&
-I. ,oje su osnovne vrste zavareni' spojeva prema polozaju limova u
vezi
9azlikujemo tri vrste spoja:
1.suceoni spoj
b.preklopni spoj
v. :*spoj
-II (bjasniti zavarivanje elektrolucnim postupkom
9azlikujemo dve vrste elektrolucnog zavarivanja.
a.)zavarivanje jednosmernom strujom
b.)zavarivanje naizmenicnom strujom
Izbor precnika elektrode i jacine struje zavisno od debljine lima, za zavarivanje
celicni' limova
debljina lima [mm] 1 2 3 4 5 6 8 10 12 15 18 20
precnik elektrode
[mm] 2 2 2,5 3,5 4 5 6 6 6 6,5 6,5 6,5
jacina struje [A] 50 50 75 100 130 150 175 175 175 200 200 200
Zavarivanje jednosmernom strujom:
*napon zavarivanja je konstantan i iznosi
U;2%<2#+!#)7-8;const
*jacina struije se menja promenljivim otpornikom na osnovu omovog zakona I;-=9
razlog tome jeste da za topljenje odredjene debljine lima trebamo potrebnu toplotu tj.
jacinu struje prema dzulovom zakonu
>7?8;I
2
9t

*prema debljini lima biram potreban precnik elektrode i jacinu struje na osnovu date
tablice. :ezi se tome da se datom jacinom struje ravnomerno tope vr' elektrode i ivice
dva lima. Izvor struje moze biti staticki+ transormator) ili dinamicki+ generator
jednosmerne struje). @a bi var uspeo, potrebno je odabrati pogodan pol za koji
povezujemo elektrodu. &vi metali i nji'ove legure se ponasaju dvojako u kolu
jednosmerne struje:
a.)niskougljenicni celik 4+ A do %.1$) lakse otpusta elektrone, a visoko ugljenicni celik
4+ A od %.1$* 1.B$) 4,&5,Au, .l, 6g, :i i svi' drugi' materijala lakse otpustaju
pozitivne jone. 0rilikom zavarivanja niskougljenicnog celika elektrodu povezujemo za
negativan pol, a predmet koji se zavaruje vezuje za pozitivan pol. Clektroni polaze sa
vr'a elektrode i nose sa sobom kapljice metala nastale topljenjem vr'a elektrode i nanosi
i' na mesto zavarivanja. Clektroni udaraju na mesto zavarivanja i usisavaju ga na "%%%
0

C. Pozitivni joni polaze sa mesta zavarivanja i udaraju na vrh
elektrode usisavajuci je na 3400
0

C i topeci je stvaraju metalne kapljice
sudar elektrona i jona u elektricnom luku uzrokuje da je u njemu
temperatura 200
0

C.
-Prilikom zavarivanja visokougljenickog celika i ostalih materijala
elektroda se povezuje za pozitivan pol, a predmet za negativan pol.
Tada pozitivni joni sa vrha elektrode i nose sa soom metalne kapljice
na mesto zavarivanja. Pozitivni joni sa vrha elektrode udaraju na
povrsinu vara na vrh elektrode udarajuci u nju tope je. !oristeci ovo
pravilo za spajanje elektrode doijamo kvalitetan uzak, a duok var,
sto moze izazvati progorevanje tankog lima, jer je prodiranje elektrona
ili pozitivnih jona vrlo duoko na mestu zavarivanja. "ato kod limova
deljine D#4mm, spajamo elektrodu za suprotan pol od preporuceog
cime se el. luk rasipa u sirokom levku, pa se doija sirok, a plitak var.
$uzina luka trea da ude jednaka precniku elektrode. %ko je duina
vara do &mm, zavarujemo u jednom prolazu tj u jednom eloju, ako je
do '0mm tada u dva sloja, a preko '0mm u tri i vise prolaza.
(ajpoznatije elektrode su)*eller)- (emacka i +,Ec'FronG* &vajcarska.
Zavarivanje naizmenicnom strujom
(snovni problem zavarivanja naizmenicnom strujom jeste stalna promena smera zbog
cega nastaje problem stabilnog luka. @a bi se dobio stabilan luk moramo promeniti
parametre zavarivanja jer se javlja pozitivna i negativna aza u izdvajanju elektrona ili
pozitivni' jona sa vr'a elektrode . @a bi se dobio stabilan luk moramo povecati eektivni
napon zavarivanja Ue;!#<##7-8 Ie;1.1#HI ;!%%do !#%/z. ,ao izvor koristimo
staticki izvor+ transormatorI ili dinamicki alternator).
-III (bjasniti zavarivanje gasnim gorionikom
U gasnom gorioniku koristimo gas acetilen A2-
2
koji pomesan sa kiseonikom u
razmeri C
2
-
2
.0
2
/'.' sagorevanjem razvija veliku toplotu uz
temperaturu T/3'&0
0
C i samo se on koristi za zavarivanje. 0stali
gorivi gasovi1 metan, propan, utan i vodonik2 razvijaju osetno manju
temperaturu T/2&00<2300 stepeni pa se koriste samo za secenje
metala. Pravilna smesa acetilena i kiseonika da je +normalni plamen) u
kome se raspoznaju cetiri olasti.
45 6orionici1 plamenici2
-to su narocito olikovane mesingane cevi u kojima se mesaju acetilen
i kiseonik, a iz njih izlazi smesa zapaljena u vidu plamena, sagorevajuci
na izlazu iz narocito olikovanog dodatka1 usnika2.
7azlikujemo prema nameni dve vrste gorionika.
a.2gorionik niskog pritiska koji se koristi za zavarivanje u malim
serijama i pojedinacna zavarivanja, pri cemu je acetilen pod niskim
pritiskom P
m
/0.0'<0.03, a kiseonik pod visokim pritiskom P
m
/'<38
a
.26orionik visokog pritiska koristi kiseonik i acetilen pod visokim
pritiskom P
m
/0.&<0.9:a; koristi se za zavarivanja u vremenskim
serijama deljih limova i vecih komada zasta trea i veca toplota.
Pustanjem gorionika u rad mora se oezediti pouzdan rad mora se
slediti niz koraka.
-na oci za acetilen otrvori se ventil ispusti acetilen u plamenik, pri
cemu je ventil za acetilen zatvoren.
-otvori se ventil na oci za kiseonik, i pusti da izlazi iz plamenika.
-otvori se ventil za acetilen na gorioniku, pa se smesa acetilena i
kiseonika pusta iz gorionika.
-narocitim upaljacem se pridje usniku sa zadnje strane i upali smesa
cime ukne plamen.
-ventilom za regulaciju kiseonika podesi se da plamen ude
normalan.kratak, ostar,sa elim jezgrom.
*oce za cuvanje acetilena i kiseonika
-imaju na sei dva ventila i dva manometra.
'.glavni ventil za pustanje gasa iz oce
2.prigusni ventil1 reducir ventil2 za smanjenje pritiska
3.dva manometra koji pokazuju ova dva pritiska
1 u oci i posle izlaska iz reducije ventila2
Postupak zavarivanja plamenikom
0d deljine predmeta koji se zavaruje zavisi nagi gorionika prema
limu i smer okretanja gorionika i zice. ,to je lim tanji, to je ugao
nagia gorionika prema limu manji. $an ne i doslo do pregorevanja
lima.
Prema deljini lima razlikujemo dve vrste zavarivanja.
a.2zavarivanje u levo se koristi kada je deljina lima D#4mm. "ica i
gorionik se krecu zdesna u levo pri cemu se gorionik jos i ocno
pominje, a nagi gorionika je '0 do 30
0
.2zavarivanje udesno se koristi za limove deljine od 4mm, pri cemu
se zica i gorionik pomicu sleva u desno, a nagi gorionika je od 30<30
0

pri cemu se zica ocno pomice.
%ko se usnik usija pa dodje do pucketanja plamena zatvori se dovod
acetilena i usnik se zaroni u vodu da i se ohladio. 8snik se menja
prema deljini lima, tako da precnik otvora usnika ude jednak deljini
lima.
5 0d cega zavisi izor vrste suceonog spoja
0rada ivica limova zavisi od deljine lima. <ar trea da se uhvati po
sto vecoj povrsini ivice da i io sto cvrsci

=emljenje
4 0jasniti sta je lemljenje i kako se lemljeni spojevi dele
=emljenje je spajanje metalnih delova pomocu lakse topljivog metala
koji se zove) lem). Pri lemljenju, topi se samo) lem), a delovi ostaju u
cvrstom stanju.
=emljenje se ostvaruje tako, sto atomi rastopljenog lema ulaze u
medjumolekulski prostor povrsina koje se spajaju pa se hladjenjem
ostvaruje cvrst spoj. Pre spajanja povrsina lemom one se premazuju
dezoksidatorom koji sprecava stvaranje oksidne prevlake ili je uklanja,
a koja i onemogucila doroprihvatanje lema za podlogu. =emiti se
mogu ovi metali i njihove legure, ali je prednost lemljenja nad
zavarivanjem sto se mogu spajati hemijski raznorodni materijali sto
zavarivanjem nije moguce1 mesingana i celicna cev2.
Prema cvrstoci spoja i temperaturi topljenja razlikujemo dve vrste
lemljenih spojeva.
a.2lemljenje mekim lemilom kod koga je J
m
/&0<90(>mm
2
, a
temperatura topljenja je manja od 300
0
C
.2lemljenje tvrdim lemom J
m
/do ?00(>mm
2
, t@900
0
C.
44 0jasniti lemljenje mekim lemilom i sastav lemila i
dezoksidatora.
Aeko lemljenje se koristi za spajanje limenih delova od kojih se
orazuju rezervoari sudovi i cevi od kojih se trazi hermeticnost a u
kojima vlada mali pritisak. Aeki lem je trokomponentan a sastoji se od
kalaja ,n1 od 2&B do ?0B2 olova1 '0B-9&B2 i antimona ,1 do 2&B2.
!ao dezoksidator se koristi trokomponentno sredstvo1 lemna pasta2
koja se sastoji iz. -lema u prahu
-"
n
C=
2
cinkhlorid
-C
3
-
&
1 0-2
3
glicerin
Aeko lemljenje se izvodi najcesce pomocu lemnika sa usijanom
glavom.
444 0jasniti lemljenje tvrdim lemilom
Tvrdi lem se koristi za spojeve koji ce izdrzati velike sile pracene
udarima i viracijama.
Tvrdi lem se izvodi u dve varijante.
-mesingani lem u kome ima akra C
u
1 40B<&4B2, cinka "
n
1 4CB<C0B2 i
kalaja ,
n
1 '&B<20B2. Temperatura topljenja t/320
0
C<39&
0
C
-srerni lem sadrzi akar C
u
1 30B<&0B2 cink "
n
1 2?B<&2B2, srera
%
g
1 4B<4&B2. Temperatura topljenja t/920
0
C<3&&
0
C. !ao
dezoksidator se koristi
-(a
2
,*
4
0
9
natrijum tetraorat koji pomesan sa destilovanom vodom
kristalise u eli prasak '0 -
2
0 oraks, kome se za pojacanje dejstva
dodaje orna kiselina *1 0-2
3
.
Pre tvrdog lemljenja povrsine koje se spajaju se moraju usijati na
temperaturi topljenja tvrdog lema1 najcesce pomocu gasnog
gorionika2. Cime se stvori oksidna prevlaka. "atim se nanese
dezoksidator koji nagrizanjem odvoji oksidnu prevlaku pa je metalnom
cetkom ocistimo nanesemo rastopljeni lem i spojimo ivice preklopivsi i
lago stisnuvsi do ohladjenja. !ada i se usijani lem naneo na hladnu
povrsinu on i pukao.
Tvrdo lemljenje izvodimo na tri nacina.
a.2elektrolucnim postupkom
.2gasnim gorionikom pri cemu se mora upotreiti gorionik niskog
pritiska
v.2potapanjem u graDtnu kadu
4vice limova se usisaju gasnim gorionikom cime se stvori oksidna
prevlaka. =imovi se zagnjure u ornu kiselinu i skine oksidnu prevlaku
pa se limovi zagnjure u rastopljeni mesingani lem koji se uhvati za dve
ivice limovi se izvode preklope i lago stisnu do ohladjenja.
4< !ako se lemljeni spojevi dele po oliku spoja
7azlikujemo dve vrste spoja lemljenjem i to.
a.2lemljenje zazora se koristi za spajanje limenih delova pri cemu zazor
mora iti manje od 0.2&mm pri cemu se u zazoru javlja vakuumska sila
koja uvlaci rastopljeni lem u zazor pri cemu su povrsine prethodno
premazane dezoksidatorom
.2lemljenje savom koji se koristi za spajanje cevi pri cemu se doija
kruzni lemni sav
(arociti spoj limova pretstavlja zajednicko previjanje ivica
limova1 pertlovane2 tj Ealcovane sa naknadnim lemljenjem radi
oezedjenja hermeticnosti tako se doijaju cevi i rezervoari.