Ekonomski Faks, Mata

Faculty of Economics, Finance and Administration
Miroslav Pavlovic
Matematika
materijal za studente
Beograd, 2004.

SADRZAJ
Sadr
zaj
1 Uvod
2 Skupovi i brojevi
2.1
Skupovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.2
Kardinalni broj skupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
2.3
Skupovi brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
2.4
Skup R2 i koordinate tacaka u ravni . . . . . . . . . . . . . . . 17
3 Logaritmi
21
3.1
Stepen sa celim eksponentom . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
3.2
Stepen sa racionalnim eksponentom . . . . . . . . . . . . . . . 22
3.3
Logaritmi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
4 Kamatni ra
cun
28
4.1
Procenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
4.2
Prosti kamatni racun. Aritmeticki niz . . . . . . . . . . . . . . 30
4.3
Slozeni kamatni racun. Geometrijski niz . . . . . . . . . . . . 33
4.4
Bernulijeva nejednakost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
4.5
Geometrijski red . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
4.6
Mesecno ukamacivanje, itd. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
4.7
Neprekidno ukamacivanje
4.8
Krediti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
5 Funkcije
51
5.1
Pojam funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
5.2
Inverzna funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
5.3
Grafici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
5.4
Tipovi realnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
6 Linearna i kvadratna funkcija
61

SADRZAJ
4
6.1
Prava linija i linearna funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
6.2
Sistem jednacina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
6.3
Linearna nejednacina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
6.4
Kvadratna funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
6.5
Jednacina treceg stepena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
7 Diferenciranje
73
7.1
Marginalna funkcija i izvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
7.2
Tangenta i nagib krive . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
7.3
Izvod kao trenutna brzina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
7.4
Izvodi elementarnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80

Tablica izvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
7.5
Izvod slozene funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
7.6
Logaritamski izvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
7.7
Izvodi viseg reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
7.8
Diferencijal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
7.9
Ekstremne vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
7.10 Implicitno zadate funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

7.11 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
8 Integralni ra
cun
101
8.1
Primitivna funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
8.2
Racunanje integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

Tablica integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
8.3
Odredjeni integral . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
9 Sistemi linearnih jedna

cina
116
9.1
Matrice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
9.2
Inverzna matrica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
9.3
Determinante . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
9.4
InputOutput analiza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129

SADRZAJ
9.5
Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130
10 Funkcije vi
se promenljivih
132
1 UVOD
Uvod
b
(a)
b
(b)
Skupovi i brojevi
2.1
Skupovi
Skup je neuredjena kolekcija objekata, koji ze zovu elementi ili clanovi skupa.
Ako skup ima konacan broj elemenata, onda mozemo sastaviti njihov spisak,
npr.
(1)
A = {2, 3, 1, 7}.
Redosled nije vazan, dakle,

{2, 3, 1, 7} = {1, 3, 2, 7}.
S druge strane, niz je takav spisak u kome je redosled vazan; npr.
(2, 3, 1, 7) 6= (1, 3, 2, 7).
Skup B je jednak skupu A ako ima iste elemente kao A. Na primer,
{2, 2, 3, 1, 7} = {2, 3, 1, 7}.
Napisite skup svih elemenata niza
(a) (1, 1, 1, 1, 1, 1),
(b) (1, 1, 1, 1).
Kad zelimo da kazemo da je neki objekat x element skupa A, tj. da

pripada A, pisemo x A. Ako x nije element od A, onda pisemo x
/ A. U
nasem slucaju: 1 A, 0
/ A.
Skup se moze opisati recima, npr.
B je skup svih celih brojeva koji su manji od 7 a veci od 4,
sto se moze zapisati i ovako:
(2)
B = {x : 4 < x < 7 i x je ceo},
2 SKUPOVI I BROJEVI
ili, ako sa Z oznacimo skup svih celih brojeva,

B = {x : 4 < x < 7, x Z} = {x Z : 4 < x < 7}.
Uopste, ako je P (x) neko smislena osobina koja se odnosi na cele brojeve,
onda oni celi brojevi koji imaju tu osobinu cine skup, a taj skup mi zapisujemo ovako:
{x Z : P (x)}.
Na primer,
B1 = {x Z : x2 7},
B2 = {x Z : x2 < 7}.
Pokazite da je B1 = B2 .
Moze se desiti da razmatramo neko svojstvo P za koje ce se ispostaviti da
ga nema nijedan ceo broj. U tom slucaju kazemo da je skup {x Z : P (x)}
prazan i pisemo {x Z : P (x)} = . Na primer,
{x Z : x2 < 0} = .
Slika 1: Skupove je korisno predstavljati pomocu Venovih dijagrama
4
1
7
S
(a)
B
3
2
5
C
(b)
Podskup
Ako svaki element nekog skupa D pripada skupu C, onda pisemo D C;
citamo: ,,D je podskup (skupa) C . Na primer, {x Z : x2 < 9} {x
Z : x2 9}. Da li su ti skupovi jednaki?
Ako je C = D, onda je C D i D C, a tacno je i obrnuto: Ako je
C D i D C, onda je C = D.
2.1 Skupovi
Slika 2: A = {0, 1} B = {0, 1, 2, 3, 4}
O
1
3
4
B
S
Figure 2 The set A is contained completely within B
Zadatak 1. Neka je A skup tri bicikla, a B skup svih njihovih tockova.

(Podrazumeva se da bicikl ima dva tocka.) Da li je B A ? Da li je
Now do this A
exercise
B ?
Given A = {0, 1} and B = {2, 3, 4} draw Venn diagrams showing

(a) A and Presek,
B
(b)unija,
A razlika
(c) B
Ako su dati skupovi C i D, onda je njihov presek, C D, novi skup u koji
ulaze objekti koji pripadaju i skupu C i skupu D (istovremeno).
Answer
Slika 3: Presek
3. The intersection and union of sets

A
Intersection
Given two sets, A and B, the intersection of A and B is a set which contains elements that are
S of A and B. Mathematically
common both to A and B. We write AB to denote the intersection
AB
we write this as:
U uniju, C D, ulaze objekti koji pripadaju bar jednom od skupova C, D
PointUverite se u sledece:
(pazite: mogu pripadati i jednomKey
i drugom).
A B = {x : x A and x B}
C D C C D.
skupovacontains
C i D jeste
onih objekata
kojithat
pripadaju
C ali ne
This says that theRazlika
intersection
all skup
the elements
x such
x belongs
to A and also x
pripadaju
D;
ozna
c
ava
se
sa
C
\
D.
Skup
C,
odnosno
D,
mo
z
emo
shvatiti
belongs to B. Note that A B and B A are identical. The intersection of two sets can be
represented by a Venn diagram as shown in Figure 6.
10
2 SKUPOVI I BROJEVI
Slika 4: Unija
S
AB
S
AB
kao skup spijuna u sluzbi obavestajne sluzbe C, odnosno D. Tada se presek

C D sastoji od dvostrukih spijuna. I, skup C \ D dobijamo tako sto iz C
odstranimo dvostruke spijune. Dakle,
C \ D = C \ (C D) C,
(C \ D) D = .
Zadatak 2. Napisite elemente skupova A B, A B, A \ B, B \ A, gde su

A i B skupovi odredjeni formulama (1) i (2).
Disjunktni skupovi
Ako skupovi A i B nemaju zajednickih elemenata, tj. ako je A B = ,
kazemo da A i B disjunktni. Na primer, ako je A skup svih parnih brojeva a
B skup svih neparnih, onda su A i B disjunktni, jer ne postoji nijedan broj
koji bi bio i paran i neparan. Disjunktni su i skupovi A i B na slici 4,desno.
Takodje su disjunktni su i skupovi A i B iz zadatka 1.
Komplement skupa
Skup koji objedinjuje sve objekte koji su od interesa u izvesnom kontekstu
zove se univerzalni skup; oznacimo ga sa S.
Na primer, ako razmatramo deljivost prirodnih (tj. pozitivnih celih) brojeva, onda ce S biti skup svih prirodnih brojeva. Kad je univerzalni skup
vec odabran, tada mozemo govoriti o komplementu. Komplement skupa A
sadrzi one elemente univerzalnog skupa koji ne pripadaju skupu A; komplement oznacavamo sa A0 , A ili Ac . Na primer, ako je A skup svih parnih
brojeva, onda je A0 jednak skupu svih neparnih.
2.2 Kardinalni broj skupa
11
Slika 5: Komplement skupa A oznacava se sa A0 , A, Ac
AA
A'
2.2
Kardinalni broj skupa
Skup ciji se elementi mogu zapisati u vidu konacnog,1 , spiska nazivaju se

konacnim. Ako je A jedan takav skup, onda se sa |A| oznacava broj elemenata
skupa A. Taj broj se zove kardinalni broj skupa A. Na primer, ako su A i
B skupovi iz zadatka 1, onda je |A| = 3 i |B| = 6. Kardinalni broj praznog
skupa jednak je nuli (po dogovoru).
Ako je B A, onda je |B| |A|; tacnije, ako je B A, onda je
|A \ B| = |A| |B|. Razmotrite primer:
A = {1, 2, 3, 4, 5},
B = {2, 3, 4}.
Ako su A i B disjunktni, onda je |A B| = |A| + |B|. Razmotrite

primer:
A = {1, 2, 3, 4, 5},
B = {12, 13, 14}.
Ako su A i B proizvoljni, onda je |A B| |A| + |B|; tacnije

|A B| = |A| + |B| |A B|.
Razmotrite primer:
A = {1, 2, 3, 4, 5},
B = {3, 4, 5, 6, 7, 8}.
Kardinalni broj nekih skupova je toliko veliki da se ne isplati racunati ga

na prste.
1
makar i zamisljenog
12
2 SKUPOVI I BROJEVI
Primer 2.1. Listic fudbalske prognoze sa 12 parova moze se popuniti na

razne nacine:
1 0 0 2 1 1 1 0 0 1 2 1,
0 1 0 1 0 2 1 0 0 0 1 1,
itd.
Popunjavajuci listic, mi pisemo niz2 od dvanaest elemenata; oznacimo skup

svih takvih nizova sa S. Broj nacina da se popuni listic jednak je broju |S|.
Da bismo nasli taj broj, nije nam potrebna nikakva nauka dovoljno je
raditi planski.
Za prvi fudbalski par imamo tri mogucnosti, 0, 1, 2 :
1
0
2
Sada tipujemo drugi par. Na svaku od prethodnih mogucnosti dolaze tri:
1
Zasad smo stigli do broja 3 3 = 9, a tipovali smo samo dva para.

Nastavljajuci dalje, dolazimo do zakljucka da se prva tri para mogu tipovati
na 3 3 3 = 27 nacina, prvih 7 na 37 a svih dvanaest na 312 = 531 441
nacina. Drugim recima, |S| = 531 441.
Primer 2.2. Kao drugi primer, razmotrimo pitanje: Koliko se sedmocifrenih
brojeva moze napisati pomocu cifara 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 tako da se cifre ne ponavljaju? Ili, sto je isto: Na koliko se nacina mogu rasporediti elementi skupa
{1, 2, 3, 4, 5, 6, 7} ?
Prvi korak: Razmatramo sta sve mozemo uzeti za prvi element. U nasem
slucaju moze se uzeti bilo koja od navedenih cifara; ima ih 7 (sedam).
Drugi korak: Kad smo izabrali prvi element, pitamo se sta sve moze biti
drugi. Ovde drugi mora biti razlicit od prvog, i, nezavisno od izbora prvog,
drugi se moze birati na 6 (sest) nacina. Prema tome, prva dva elementa se
mogu izabrati na 7 6 nacina.
Treci korak: Kad su izabrana prva dva, treci se moze izabrati na 5 nacina.
Dakle, prva tri se mogu birati na 7 6 5 nacina.
2
Redosled je ovde bitan.
2.2 Kardinalni broj skupa
13
Sedmi korak: Kad je izabrano prvih sest, sedmi se moze birati na samo
jedan nacin.
Prema tome, trazeni broj je 7 6 5 4 6 2 1 = 5040.
Taj broj se pise i kao 7! (citaj ,,sedam faktorijel). Uopste, ako je n 2
pozitivan ceo broj, onda je
n! = n(n 1) 2 1.
Na primer,
2! = 2,
3! = 6,
4! = 24,
5! = 120,
6! = 720.
Pored toga, po dogovoru, imamo

0! = 1,
1! = 1.
Kad smo nasli faktorijel nekog broja, tada faktorijel sledeceg mozemo naci
po formuli
(n + 1)! = n! (n + 1).
Na primer,
8! = 7! 8 = 5040 8 = 40 320,
9! = 8! 9 = 362 880.
Zadatak 3. Popunjavate tiket sa 12 parova. Sigurni ste da ce u pet utakmica

(npr. 15) pobediti domacin i da u cetiri utakmice nece pobediti gost (912).
Koliko cete kombinacija uplatiti?
Zadatak 4. Koliko se sestocifrenih brojeva moze napisati pomocu cifara
(a) 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8,
(b) 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7,
ako ponavljanje cifara
1) jeste dopusteno,
2) nije dopusteno?
Primer 2.3. U igri na srecu zvanoj loto izvlaci se 7 brojeva iz skupa L =
{x Z : 1 x 39}. Dobijaju oni koji pogode svih sedam brojeva. Postavlja
se pitanje koliki je broj mogucih ,,kombinacija.
Rasudjujuci kao u primeru 2.2, naci cemo da se od elemenata skupa L
moze sastaviti
(3)
39 38 37 36 35 34 33
14
2 SKUPOVI I BROJEVI
sedmoclanih nizova sa razlicitim elementima:

(1, 2, 3, 4, 5, 6, 7),
(1, 2, 3, 4, 5, 7, 6),
(1, 2, 3, 4, 6, 7, 5),
itd.
Ovde smo poceli da pisemo nizove od brojeva 1, . . . , 7, a tih nizova, kako

smo videli, ima 7!. S obzirom da se od igraca ne trazi da pogode redosled
izvucenih brojeva ispada da broj (3) treba podeliti sa 7!. Dakle, trazeni broj
kombinacija jednak je
39 38 37 36 35 34 33
= 15 380 937.
7!
(4)
Prevod ovog tvrdjenja na jezik skupova glasi: Broj sedmoclanih podskupova skupa koji ima 39 elemenata jednak je
39 38 37 36 35 34 33
.
7!
(5)
2.3
Skupovi brojeva
Za neke vazne skupove upotrebljavamo specijalne simbole. Vec smo pomenuli

da se skup svih celih brojeva oznacava sa Z. Pored toga, imamo sledece
oznake:
N skup svih prirodnih, tj. pozitivnih celih brojeva;
Q skup svih racionalnih brojeva, tj. onih koji se mogu predstaviti u
obliku p/q, pri cemu su p i q celi i q 6= 0. Drukcije:
np
o
Q=
: p Z, q Z \ {0} .
q
R skup svih realnih brojeva;
C skup svih kompleksnih brojeva, tj. onih koji se predstavljaju u
obliku x+yi, gde su x, y realni brojevi a i je imaginarnajedinica. Imaginarna
jedinica ima svojstvo i2 = 1, pa se ponekad pise i = 1.
Valja znati da je svaki ceo broj racionalan, svaki racionalan je realan, itd.,
tj. imamo lanac relacija
N Z Q R C.
Realan broj se pojavljuje kao (konacan ili beskonacan) niz ciji je prvi
clan ceo broj a ostali su cifre 0, 1, 2, . . . , 9. Takav se niz zove i decimalna
2.3 Skupovi brojeva
15
reprezentacija. Brojevi sa konacnom decimalnom reprezentacijom, i samo

oni, imaju vise decimalnih reprezentacija. Na primer,
1 = 1.0 = 1.00 = 1.0 = 0.9 .
Crta iznad cifre oznacava da se doticna, i samo ona, nadalje ponavlja bezbroj
puta. Dakle,
0.9 = 0.9999999999999999999999999999999999999999999 . . . = 1 ,
ali
1. Numbers, operations and common notations.

0.9999999999999999999999999999999999999999999
.
A knowledge
of the properties of numbers is fundamental to the study<of1engineering
mathematics. Students who possess this knowledge will be well-prepared for the study of algebra.
Much
of the primer:
terminology
used=
throughout
3.47. the rest of this block can be most easily illustrated
Jo
s jedan
3.469
by applying it to numbers. For this reason we strongly recommend that you work through this
Svaki
sa kona
reprezentacijom jeste racionalan, ali racionalnih
Block
even ifbroj
the material
iscnom
familiar.
ima jos, npr.
The number line
1
73
0.16 = ,
= 5.615384.
A useful way of 6
picturing13
numbers is to use a number
line. Figure 1 shows part of this line.

Positive numbers are represented on the right-hand side of this line, negative numbers on the
left-hand
Any wholesaor skupom
fractional realnih
number can
be represented
by a point
on this
line which
Skup
Q side.
se poklapa
brojeva
koji imaju
,,periodi
cnu
decis
also
called
the
real
number
line,
or
simply
the
real
line.
Study
Figure
1
and
note
that a
imalnu reprezentaciju.
Ostali
realni
brojevi
nazivaju
se
iracionalnim;
takvi
minus sign is always used
to indicate that a number is negative, whereas the use of a plus sign
su,
na primer, e, , 2.
is optional when describing positive numbers.
brojevi
se mogu
natopravoj
Mathematically
brojnoj osi. we
Svakoj
tacthe
ki
The Realni
line extends
indefinitely
bothpredstaviti
to the left and
the right.
say that
line osi
extends
from minus
infinity
infinity.broju
The symbol
for infinity
na
odgovara
jedan
broj,to aplus
svakom
jedna
tacka.is .
3
2
5
2.5
1
Figure 1. Numbers can be represented on a number line.

The symbol > means greater than; for example 6 > 4. Given any number, all numbers to the
the number line are greater than the given number. The symbol < means less
than; for example 3 < 19. We also use the symbols meaning greater than or equal to and
meaning
less than
or equal to. Forskupa
example,
10 zand
7intervali:
are both true statements.
Medju
raznim
podskupovima
R 7najva
niji7 su
Intervali
right of it on
Sometimes we are interested in only a small section, or interval, of the real line. We write [1, 3]
(a, )
= {x
R : x >between
a}, 1 and 3 inclusive,
[a, )that
= is
{x1 and
R 3: xareincluded
a}, in the
to denote
all the
realnumbers
interval. Therefore the interval [1, 3] consists of all real numbers x, such that 1 x 3. The
a) =
that
R : xthe<end-points
a},
(,ina]the
= interval
{x Rand
: xsuch
a},
square(,
brackets,
[, ] {x
mean
are included
an interval
is said(a,
to b)
be =
closed.
We
write
(1,
3)
to
represent
all
real
numbers
between
1
and
{x R : a < x < b},
[a, b ] = {x R : a x 3,b},but not
including the end-points. Thus (1, 3) means all real numbers x such that 1 < x < 3, and such
an interval
closed
endRand
at the
[a, b) is=said
{x to
be
R :open.
a xAn
< interval
b}, may be (a,
b ] at
= one
{x
: a open
<x
b}. other.
For example, (1, 3] consists of all numbers x such that 1 < x 3. Intervals can be represented
on a number line. A closed end-point is denoted by ; an open end-point is denoted by . The
intervals (6, 4), [1, 2] and (3, 4] are illustrated in Figure 2.
Figure 2. The intervals (6, 4), [1, 2] and (3, 4] are depicted on the real line.
than; for example 3 < 19. We also use the symbols meaning greater than or equal to and
meaning less than or equal to. For example, 7 10 and 7 7 are both true statements.
Sometimes we are interested in only a small section, or interval, of the real line. We write [1, 3]
to denote all the real numbers between 1 and 3 inclusive, that is 1 and 3 are included in the
interval. Therefore the interval [1, 3] consists of all real numbers x, such that 1 x 3. The
square brackets, [, ] mean that the end-points are included in the interval and such an interval
is said to be closed. We write (1, 3) to represent all real numbers between 1 and 3, but not
including
the end-points. Thus (1, 3) means all real numbers2 x such
that 1 < IxBROJEVI
< 3, and such
16
SKUPOVI
an interval is said to be open. An interval may be closed at one end and open at the other.
For example, (1, 3] consists of all numbers x such that 1 < x 3. Intervals can be represented
onTu
a number
closedrealni
end-point
is denoted
is denoted
by neki
. The
su a i bline.
biloA koji
brojevi
takviby
da;jeanaopen
< b.end-point
Ako bi bilo
a b,
intervals (6, 4), [1, 2] and (3, 4] are illustrated in Figure 2.
od navedenih skupova bili bi prazni koji?
2. The
(6,
[1, 2] and
4] zare
depicted
the realkona
line. cni.
NaFigure
brojnoj
osi,intervals
interval
se 4),
predstavlja
kao(3,du
, ako
su muonkrajevi
Intervalu sa jednom beskonacnom granicom odgovara poluprava.
2
Engineering Mathematics: Open Learning Unit Level 0

1.1: Basic Algebra
Zadatak 5. Odredite sledece skupove:

A1 = [0, 1] \ (0, 1),
A2 = (0, 1] \ (0, 1),
A3 = [0, 1) (0, 1],
A4 = [0, 1] (1, 3),
A5 = (0, 1] [1, 3),
A6 = [0, 1) [1, 3],
A7 = [0, 1) (1, 3).

Zadatak 6. Odredite komplement sledecih skupova (smatrajuci skup R univerzalnim):
A1 = [0, ),
A2 = (, 1),
A3 = (, 1) [0, ),
A4 = [0, 1] (2, 3),
A5 = {0},
A6 = {0, 1}.
Zadatak 7. Presek proizvoljnog broja skupova definise se kao skup u koji

ulaze oni objekti koji pripadaju svakom od datih skupova. Uniju skupova
cine objekti koji pripadaju makar jednom od datih. Moze biti zadato bezbroj
skupova, npr.
A1 = [0, 1),
A2 = [0, 1/2),
A3 = [0, 1/3), . . . , A777 = [0, 1/777), . . .
je presek svih tih skupova?

Sta
Zadatak 8. Najmanji element (minimum) nekog skupa S R je takav broj
koji pripada S a manji je od svih ostalih elemenata iz S. U kojem od sledecih
skupova postoji najmanji element: (0, 1), [0, 1), (, 1], [3, ) ?
Zadatak 9. Recite da li je sledece tvrdjenje tacno, i objasnite zasto je tako.
(a) 4/5 N ;
(b) | 4| N ;
(c) 3.5 Z ;
4Q;
p
(e)
4 Q ;
(f) 2 Q .
(d)
2.4 Skup R2 i koordinate tacaka u ravni
17
Apsolutna vrednost
Svaki broj x R ima svoju apsolutnu vrednost, |x|, koja se definise ovako:
(
x
ako je x 0,
(6) |x| =
x ako je x < 0.
Jednakost |x| = x, za x < 0, kod nekih studenata stvara zabunu, koja
potice otuda sto misle da je x negativno, a sto nije tacno; na primer, ako
je x = 2, onda je x = 2.
Formulu (6) mozemo shvatiti kao nacin oslobadjanja od apsolutne vrednosti, odnosno kao nacin da apsolutnu vrednost zamenimo zagradama. Pogledajmo, npr., izraz
A = 3x |2x + 1|.
1) Ako je 2x + 1 0, onda je |2x + 1| = (2x + 1), dakle
A = 3x (2x + 1) = x 1.
2) Ako je 2x + 1 < 0, onda je |2x + 1| = (2x + 1), dakle
A = 3x + (2x + 1) = 5x + 1.
Tako mozemo resiti jednacinu A = 0; ona se raspada na dve jednacine sa
ogranicenjima za x :
1) x 1 = 0, pod uslovom 2x + 1 0;
2) 5x + 1 = 0, pod uslovom 2x + 1 < 0.
Resavajuci prvu, dobijamo x = 1; proveravamo uslov: 2x+1 = 21+1 > 0
jeste zadovoljen. Dakle jednacina 1) ima resenje x = 1.
Jednacina 2) nema resenja jer iz 5x + 1 = 0 dobijamo x = 1/5, ali uslov
2x + 1 = 2 (1/5) + 1 < 0 nije ispunjen.
Zakljucak: jednacina A = 0 ima jedno resenje: x = 1.
2.4
Skup R2 i koordinate ta
caka u ravni
Skup svih uredjenih parova (tj. dvoclanih nizova) realnih brojeva oznacavamo
sa R2 . Znaci,
R2 = { (x, y) : x R, y R}.
18
2 SKUPOVI I BROJEVI
Tri elementa skupa R2 : (0, 0), (1, 4), (1.3, ).

Ako u ravni odaberemo dve ose, kao na slici 6 ili 7, onda svaki element
skupa R2 mozemo predstaviti tackom u ravni. Na primer, par (1, 2) predstavljen je na slikama 6 i 7 tackom A. Obratno, svakoj tacki M u ravni
odgovara jedan par (x, y) R2 . Brojevi x, y zovu se koordinate tacke M, sto
zapisujemo ovako: M (x, y), ili M = (x, y). Dakle, A = (1, 2). 3
Nacrtajte tacke B(1, 2), C(3, 2), D(1, 2), E(2, 2), F (1, 2).
Slika 6: Koordinatni sistem u ,,prinudnoj projekciji
3
y
A
1
K
x
3
(a) Kvadrat K se vidi kao kvadrat. Pogledajte sliku 7
IIII
II
III
III
IV
IV
(b) Kvadranti
Kad umemo da crtamo tacke, umecemo da crtamo jednacine. Grafik

jednacine sastavlja se od onih tacaka cije koordinate zadovoljavaju tu jednacinu. Na primer, prava q je grafik jednacine y = 2.
S druge strane, ako je data neka linija u ravni, onda mozemo pokusati da
napisemo njenu jednacinu. Na primer, x-osa ima jednacinu y = 0 svaka
tacka M (x, y) na x-osi ima svojstvo y = 0, i nijedna druga.
Kako glasi jednacina prave p ? y-ose? i prave koja prolazi kroz tacku A
i koordinatni pocetak? 4
3
4
Vidi i sliku 8.
Ako ste zaboravili jednacinu prave, idite na stranu 61.
2.4 Skup R2 i koordinate tacaka u ravni
19
Slika 7: ,,Slobodna projekcija. Osenceni ,,pravougaonik na ovoj slici i

kvadrat na slici 6 predstavljaju isti objekat, kao sto razne mape
Grenlanda predstavljaju jedno isto ostrvo. Tacka M (x, y) iz K ima
karakteristicno svojstvo: 0 x 1, 0 y 1. Drugim recima,
K = {(x, y) R2 : 0 x 1, 0 y 1}.
A
y
1
K
1
0.5
0.5
x 1.5
2.5
1
2
Slika 8: Napisite koordinate oznacenih tacaka.
D
y
2
1
0
1
2
B
A
C
1 x
20
2 SKUPOVI I BROJEVI
Slika 9: Prava y = x i kruznica x2 + y 2 = 1 u dve projekcije

10
y=x
3
y
3
y=x
5
2
3
10
(a) Ovde se prava y = x vidi kao

simetrala prvog i treceg kvadranta
(b) Prava y = x u slobodnoj projekciji
1
1
1 1
1
(c) Ovde se kruznica vidi kao kruznica.
1
(d) Ovde se kruznica vidi kao elipsa
21
3
3.1
Logaritmi
Stepen sa celim eksponentom
Podsetimo se da je, po dogovoru,

a1 = a,
a2 = a a,
a3 = a a a,
itd.
gde je a bilo koji broj. U izrazu an , broj n se zove eksponent a broj a je

osnova (stepena). Vaze sledeca pravila:
am an = am+n ,
(7)
(ab)n = an bn ,
am
= amn ,
n
a
a n an
= n,
b
b
(am )n = amn .
Uverite se u njihovu ispravnost za neke konkretne vrednosti eksponenata;
recimo, m = 3, n = 2. U svakom od tih pet pravila eksponent je pozitivan
ceo broj (a imenilac je, ako ga ima, razlicit od nule). Definise se i stepen sa
celim negativnim brojem, npr.
1
1
a1 = , a2 = 2
a
a
0
a = 1, (a 6= 0).
(a 6= 0),
Izraz 00 nije definisan, tj. ne pridaje mu se nikakvo znacenje.

Ispostavlja se da pravila (7) ostaju ispravna uverite se u to uzimajuci
nekoliko konkretnih vrednosti eksponenata. Razmotrite formulu
a 1
b
b
a
= reciprocna vrednost od
a
.
b
22
3 LOGARITMI
3.2
Stepen sa racionalnim eksponentom
Kvadratni koren broja a je takav broj koji, kad se stepenuje sa 2, daje a.

2
Tako je jedan kvadratni koren od 9 jednak
p 3, jer je 3 = 9. I broj 3 je
oznacava pozitivni koren. Na
kvadratni koren od 9. Medjutim, simbol
primer,
p
9=3 ,
p
a resenja jednacine x2 = 7 mozemo zapisati kao x = 7. Negativni brojevi
nemaju (realan) kvadratni koren; zasto?
Slicno se definise kubni koren, samo sto ovoga puta svaki realan broj ima
jedan jedini koren. Npr.
p
p
3
8 = 2, 3 8 = 2 .
Ako je n ma koji pozitivan ceo broj, onda je n-ti koren od a takav broj b da
je bn = a. Svojstva zavise od toga da li je n (= izlozilac korena) paran ili
neparan. Npr.
p
p
4
16 = 2, ali 4 16 nije definisan kao realan broj;
p
jednacina x4 = 16 ima dva resenja: x = 4 16 ;
p
p
5
32 = 2, 5 32 = 2 .
Buduci da je ( a)2 = a1 , ima smisla pisati

p
a = a1/2 (a 0) i, opstije, n a = a1/n .

Ako je r bilo koji racionalan broj, onda cemo ga napisati u vidu ,,neskrativog razlomka r = m/n, n > 0, i pisati
p
p m
(8) ar = am/n = n am = n a
za a > 0 .
mozete reci o izrazu 0r ?
Ovde se moze uzeti a < 0 ako je n neparan broj. Sta
Sve formule sa spiska (7) ostaju ispravne ako dopustimo da su eksponenti
razlomljeni a brojevi a, b pozitivni. Ako je a < 0, formula (8) moze biti
problematicna. Npr.
p
(A2 )1/2 = A2 = |A| za svako A, ali ( A )2 = A samo za A 0.
3.3 Logaritmi
23
S druge strane
(A3 )1/3 =
p
3
A3 =
p
3
3
A = A za svako A.
Naredni korak je uvodjenje stepena sa iracionalnim eksponentom nad

pozitivnom osnovom, sto necemo razmatrati. Napomenimo da pravila (7)
opstaju.
3.3
Logaritmi
Za pozitivne brojeve a i b (a 6= 1), logaritam od b za osnovu a je onaj broj

kojim treba stepenovati osnovu a da bi se dobilo b. Drugim recima, loga (b)
je broj koji zadovoljava uslov
aloga (b) = b.
Ili, ako je jasnije, da biste nasli loga (b), treba da resite jednacinu
ax = b po nepoznatoj x.
S obzirom da je ax > 0 za svako realno x, to je
izraz loga B definisan pod uslovom B > 0.
Na primer, log3 9 = 2 jer je x = 2 resenje jednacine 3x = 9. Jos primera:
log2 (8) =
1
=
log3
3
log4 (2) =
log10 1 =
log10 1 000 =
log10 0.01 =
A dokazati neku jednakost tipa loga B = C, isto je sto i dokazati aC = B.

Na taj nacin mozemo izvesti pravila racunanja sa logaritmima direktno iz
pravila racunanja sa eksponentima:
loga 1 = 0
loga (ab ) = b
loga (b) + loga (c) = loga (b c)
b
loga (b) loga (c) = loga
c
24
3 LOGARITMI
loga (1/b) = loga (b)
loga (b ) = loga (b)
Iz ovog poslednjeg pravila sledi pravilo za logaritmovanje korena:

loga
p
1
n
b = loga (b).
n
Ta pravila vaze pod uslovom da je b > 0 i c > 0. Izvedimo, recimo, pravilo

loga (bc) = loga b + loga c.
Stavimo loga b = x, loga c = y, tako da treba da pokazemo da je loga (bc) =
x + y. Prema recenom, to je isto sto i ax+y = bc, a ovo je tacno jer je
ax+y = ax ay i ax = b, ay = c.
Logaritmi za osnovu 10 poznati su kao dekadni logaritmi, i obicno se pisu
bez indeksa, log(b). Broj 10b se ponekad zove antilogaritam od b.
Najcesce se upotrebljavaju prirodni logaritmi, tj. logaritmi za osnovu e,
gde je e eksponencijalna konstanta, e = 2.71828 . . . Umesto loge pise se ln .
Prema prethodno recenom, vaze formule
(9)
ln(ex ) = x,
eln x = x,
prva za svaki realan broj x, a druga za x > 0. Posebno,

(10) ln e = 1,
ln 1 = 0.
Izracunajte
ln e
q p
, ln e e
Zadatak 10. Za koje

su vrednosti promenljive x definisani sledeci izrazi:
ln(x), ln(3x 2), ln 1 x, ln(x2 x + 1), ln(1 x2 ), ln(x).
Jedna
cine
Jednacina
ln x = c
ima resenje za bilo koje c i ono glasi
x = ec .
3.3 Logaritmi
25
S druge strane, jednacina

ex = b
ima resenje samo za b > 0 (zasto ?) i, u tom slucaju, ono glasi
x = ln b.
Jedanacina se sme logaritmovati ako su obe strane pozitivne; naime,
ako je A = B i A > 0, B > 0, onda je ln A = ln B.
S druge strane, logaritam se sme skratiti, tj.
ako je ln A = ln B i A > 0, B > 0, onda je A = B.
Prema tome, jednacine A = B i ln A = ln B imaju ista resenja
ispunjeni uslovi A > 0, B > 0.
ako su
Zadatak 11. Resite jednacine:

(a) 2 ln x 3 = 0,
(b) ln2 x 3 ln x + 2 = 0
(c) 2ex + 3 = 0,

ln2 x = (ln x)2 ,
2ex 3 = 0,
(d) e2x ex 2 = 0, e3x e2x 2ex = 0,

(e) ln
1x
= 1,
x
(f) ln(x 1) ln(x) = 1.

Pre nego sto pristupimo resavanju jednacine, ili nekog drugog zadatka,
trebalo bi, ako je moguce, da razjasnimo uslove pod kojima taj zadatak ima
smisla. Na primer, da bi jednacina (f) imala smisla, trebalo bi da bude
x 1 > 0 i x > 0 (istovremeno), tj. x < 0 i x > 1, sto je nemoguce. Dakle,
(f) nema resenja. Ako bismo napisali
ln(x 1) ln(x) = ln
5
tj. one su ekvivalentne
x1
= 1,
x
26
3 LOGARITMI
dosli bismo do pogresnog zakljucka

x1
= e,
x
tj. x =
2e + 1
.
e+1
Da bismo resili jednacine (b) i (d), treba da znamo kvadratnu jednacinu

(vidi str. 69). U slucaju (b) stavljamo ln x = t (x > 0) pa jednacinu pisemo
kao t2 3t + 2 = 0. Ova ima dva resenja t1 = 1, t2 = 2. Vracamo se na x i
dobijamo dve jednacine:
ln x = t1 ,
ln x = t2 ;
resenja su x1 = et1 = e, x2 = et2 = e2 .

U slucaju (d) moramo biti pazljiviji. Stavicemo ex = t i, od prve jednacine,
dobiti jednacinu t2 t 2 = 0, ali je tu t > 0. Zato od dva resenja t1 = 2 i
t2 = 1 uzimamo samo pozitivno. Dakle, vracajuci se na x, dobijamo ex = 2,
tj. x = ln 2.
Nejedna
cine
Stepen ex je pozitivan za svako x, tj.
(11) ex > 0 za svako x.
S druge strane,
(12) ln x > 0 za x > 1;
ln x < 0 za 0 < x < 1.
Ova poslednja cinjenica vazi i kad se ln x zameni sa loga x,gde je a > 1, npr.
a = 2. Proverite to na konkretnim primerima (recimo x = 2, 2, 4, 1/2, 1/8).
Kolika je vrednost ln x kad je x: (a) vrlo mali pozitivan broj; (b) vrlo
veliki broj; (c) broj blizak jedinici ?
Resenje nejednacine
(13) ln x > c,
gde je c realan broj,
jeste x > ec . Ali u slucaju nejednacine

(14) ln x < c,
resenje nije x < ec , vec 0 < x < ec .
Pre logaritmovanja nejednacine ili jednacine razmislite. Na primer, besmlisleno je logaritmovati nejednacinu ex > 1, jer log(1) nije definisan.
3.3 Logaritmi
27
Zadatak 12. U zadatku 11 zamenite znak = znakom >, <, , , pa resite

odgovarajuce nejednacine.
Zadatak 13. Resite sledece jednacine i odgovarajuce nejednacine:
(a) ln x2 = ln(x + 2)
(b) 2 ln x = ln(x + 2)
(c) x =
(Ne zaboravite da prvo odredite oblast definisanosti.)
x+2 .

4 KAMATNI RACUN
28
Kamatni ra
cun
4.1
Procenti
Jedan procenat neke velicine jednak je stotom delu te velicine jednoj

stotinki. Dakle, znak ,,% se moze shvatiti kao skracenica za ,,podeli sa
100. Na primer,
15% od 150 = 15% 150 = 0.15 150 = 22.5
Ako hocemo da broj 15 izrazimo kao procenat broja 40, tada delimo 15 sa
40 :
15
= 0, 375 = 37.5%;
40
dakle, 15 cini 37, 5 procenata od 40.
Izrazite 40 kao procenat od 15.
U navedenim primerima izjednacili smo i% sa i/100. Na primer, tacna je
recenica:
(15) Broj 110 je za 10% veci od broja 100.
Kako biste shvatili sledece recenice?
Broj 100 povecati za jednu desetinu.
Broj 100 povecati za 1/10.
Vratimo se na (15). Uopste, broj koji je za 10% veci od S jednak je
S+
1
10
S = S + S = 1.1 S.
100
10
Jos opstije, broj koji je za i% veci od broja S jednak je

S + pS = S(1 + p),
gde je p =
i
.
100
A broj za i% manji od broja S jednak je

S pS = S(1 p),
gde je p =
i
.
100
4.1 Procenti
29
Zadatak 14. Ako je 15% nekog broja jednako 30, koji je to broj? A koji
broj je za 500% manji od 500 ?
Zadatak 15. Posle snizenja od 21% cena neke robe iznosi 5456 dinara. Izracunati snizenje. Posle tri meseca cena je vracena na prvobitni nivo; izracunati
procenat povecanja.
Zadatak 16. Jedan kurs matematike u Londonu pohadja 117 studenata. Na
zavrsnom ispitu 15 je dobilo ocenu A, njih 45 ocenu B a 31 ocenu C (ostali
su pali). Koliko procenata je palo? Koliko studenata profesor sme da obori
ako mu je naredjeno da prolaznost mora biti najmanje 85% ?
Zadatak 17. Roba je kostala 5200 dinara pa je tri puta uzastopno poskupela
po stopama 10%, 12% i 7% i dvaput pojeftinila po 17% i 5%. Da li je bitan
redosled tih poteza? Izracunati konacnu cenu i procenat ukupne promene.
Indeksni brojevi
Iz golih podataka o vrednosti neke ekonomske velicine tokom odredjenog
perioda cesto se ne moze lako videti brzina promene te velicine. Zato se
pribegava tzv. indeksnim brojevima (indeksima). U tabeli 1 vidimo podatke
o prosecnoj plati u Srbiji u pet odabranih meseci.6 Na primer, broj (inTabela 1: Indeksi plata
t0
t1
t2
t3
t4
=Decembar 1994
=Januar 1995
=April 1995
=Juli 1995
=Oktobar 1995
Nominalne plate
Dinara
Indeks
N0 =282.0 I0 =100.0
N1 =263.9 I1 =93.6
N2 =291.7 I2 =103.4
N3 =332.3 I3 =117.8
N4 =395.0 I4 =140.1
Realne plate
Dinara
Indeks
282.0
100.0
230.1
81.6
226.0
80.3
224.3
79.5
203.9
72.3
deks) I3 pokazuje procentualnu vrednost velicine N3 u odnosu na pocetnu (ne

prethodnu) vrednost N0 ; ta pocetna vrednost, koju smo odabrali da bismo s
njom uporedjivali ostale, zove se i bazna vrednost. Dakle,
I3 = 100
6
N3
332.3
= 100
= 117.8,
N0
282
Preuzeto iz knjige: Nebojsa Savic, Ekonomija tranzicije u trzisnu privredu, Beograd

2001, str. 24.

4 KAMATNI RACUN
30
sto znaci da je nominalna plata u periodu od t0 to t3 porasla za 17.8 posto.

Obratimo paznju da je pocetni (bazni) indeks jednak 100.
Zadatak 18. Tabelu 2 je ostavio jedan otpusteni sluzbenik jedne drzavne
firme u Srbiji. Vas zadatak je da reprodukujete podatke uradite ga.
Oktobar 2000
Novembar 2000
Decembar 2000
Januar 2001
Februar 2001
4.2
Tabela 2:
Prosecna plata
Dinara
Indeks
100.0
2082
105.0
1960
110.5
140.0
Prosti kamatni ra
cun. Aritmeti
cki niz
Zamislite da ste stavili na stednju svotu k0 (od, npr. milion dinara) po

kamatnoj stopi od p = 6% = 0.06 godisnje, po principu prostog kamatnog
racuna, tj. pod uslovom da vam se na kraju svake godine dodaje 6% prvobitne svote; dakle, pripisuje vam se pk0 dinara. Posle prvog ukamacivanja na
vasem racunu bice svota od
k1 = k0 + k0 p = k0 (1 + p) = 1 060 000 (dinara);
posle drugog:
k2 = k1 + k0 p = k0 (1 + 2p) = 1 120 000
posle sedmog:
k7 =
Ovde se pojavljuje jedan uredjen spisak brojeva, naime:
k0 , k 1 , k2 , k3 , k 4 , k5 , k6 , k 7
Takav spisak se zove konacan niz . Kaze se ,,uredjen jer se svakome clanu
zna mesto, tj. zna se koji je prvi, koji drugi, treci, itd.
4.2 Prosti kamatni racun. Aritmeticki niz
31
Navedeno racunanje mozete produziti: posle t godina imacete

kt = kt1 + k0 p = k0 (1 + tp).
Ovde nam se pojavio jedan (potencijalno) beskonacan spisak brojeva:
k0 , k1 , . . . , k7 , . . . , k155 , . . . , kt , . . .
Takav spisak se zove beskonacan niz . Ovaj niz nije, medjutim, bilo kakav;
on ima svojstvo da je razlika susednih clanova konstantna. Da budemo precizniji, vazi jednakost
kt kt1 = d za t 1,
gde je d = k0 p =
. Takav niz se zove aritmeticki niz ili aritmeticka
progresija; razlog za taj naziv je u tome sto je svaki clan, pocev od drugog, jednak aritmetickoj sredini susednih clanova. A aritmetickom sredinom
brojeva a i b naziva se broj
c=
a+b
.
2
Dakle,
kt =
kt1 + kt+1
2
(t 1).
Aritmeticka sredina n brojeva a1 , a2 , . . . , an jednaka je

1
(a1 + a2 + + an ).
n
Ako su ti brojevi pozitivni, onda se definise i geometrijska sredina:
p
n
a1 a2 an .
Geometrijska sredina je manja od aritmeticke, osim u slucaju da su svi brojevi
medjusobno jednaki.
Niz prirodnih brojeva
To je niz
1, 2, 3, . . . , 10, . . . , 157, . . . , 106 , . . .
tj. niz pozitivnih celih brojeva. Podsetimo se formule za zbir prvih n prirodnih brojeva:
(16) 1 + 2 + + (n 1) + n =
n(n + 1)
.
2

4 KAMATNI RACUN
32
Zbir
clanova aritmeti
ckog niza
Jedna fabrika proizvodi kompjutere. Prve sedmice u februaru 2004. proizvela

je 1000 kompjutera, a zatim je svake sedmice proizvodnja povecavana za 80
kompjutera. Koliko je kompjutera proizvedeno za 52 sedmice?
Oznacimo sa ak broj proizvedenih kompjutera u nedelji k, k = 1, 2 . . . , 52.
Niz ak je aritmeticki jer je razlika susednih elemenata uvek ista:
d = ak+1 ak = 80.
Svaki element se moze izraziti pomocu prvog, a1 , i razlike d :
ak = a1 + (k 1)d .
Dakle, poslednje nedelje je proizvedeno kompjutera
a52 = 1000 + 51 80 = 5080.
Da bismo sabrali ta 52 broja, mozemo poci od toga da je
a1 + a52 = a2 + a51 = a3 + a50 = = a26 + a27 .
Zbog toga ne sabiramo redom, nego ,,(prvi + poslednji) + (drugi + pretposlednji)+. . . . U tom zbiru ima 26 jednakih clanova: svaki je jednak
1000 + 5080 = 6080. Prema tome zbir je jednak 26 6080 = 158 080.
Mogli smo rezonovati i na sledeci nacin. S obzirom da je niz aritmeticki,
prosecna sedmicna proizvodnja je (a1 + a52 )/2, a onda je ukupna proizvodnja
za 52 sedmice
a1 + a52
.
52
2
Uopste, ako sa S oznacimo zbir clanova aritmetickog niza, onda vazi
formula
prvi + poslednji
S = (broj clanova)
.
2
Drukcije,

a1 + an
(n 1)d
(17) a1 + a2 + . . . an = n
= n a1 +
.
2
2
Obratite paznju da se u slucaju niza prirodnih brojeva ova formula poklapa sa (16).
Zadatak 19. U fabrici se smanjuje proizvodnja jednog proizvoda za deset
jedinica dnevno sve dok ne bude jednaka nuli. Koliko je jedinica proizvedeno
ako je prvog dana proizvodnja iznosila 270?
4.3 Slozeni kamatni racun. Geometrijski niz

Znak
33
P
Znak
se koristi da bi se zbir zapisao u skracenom i preciznom obliku. Na
primer,
a1 + a2 + a3 + a4 =
4
X
ak .
k=1
Ili, u obrnutom poretku,

5
X
1
k=2
1 1 1 1
+ + + .
2 3 4 5
Sada formulu (17) mozemo zapisati kao

n
X
(18)
a1 + an
2

(n 1)d
= n a1 +
2
ak = n
k=0
Zadatak 20. Oslobodite se znaka

(a)
7
X
(ak je aritmeticki niz).

P
i izracunajte:
(1)k ;
k=1
(b)
11
X
(10 3k) .
k=2
4.3
Slo
zeni kamatni ra
cun. Geometrijski niz
Stavili ste na stednju K0 = 1 000 000 dinara po godisnjoj kamatnoj stopi od

p = 6% = 0.06, uz slozeno godisnje ukamacivanje. To znaci da cete posle
prvog pripisivanja kamate imati
K1 = K0 + K0 p = K0 (1 + p) = 1 060 000
(kao i slucaju prostog ukamacivanja), ali da ce se pri sledecem pripisivanju
kamatna stopa primeniti na iznos K1 . Dakle,
K2 = K1 + K1 p = K0 (1 + p)2 = 1 123 600.

4 KAMATNI RACUN
34
Sledeci put kamatnu stopu primenjujemo na K2 ; dakle,

K3 = K2 + K2 p = K0 (1 + p)3 =
Posle t godina iznos ce biti jednak
(19) Kt = K0 (1 + p)t .
Ta formula daje vezu izmedju cetiri velicine, od kojih je jedna vremenski interval t celobrojna. Znajuci tri velicine, mozemo naci cetvrtu.
Na primer, ako zelimo da znamo koliko treba uloziti, po stopi p = 0.06, da
bismo posle deset godina imali milion dinara, tada je t = 10, Kt = 106 , a
nepoznato je K0 . Transfomisemo prethodnu formulu i dobijemo
(20) K0 =
Kt
.
(1 + p)t
U nasem primeru to daje

K0 =
106
= 558394.7768.
(1.06)10
Dakle, treba da ulozimo 558 395 dinara.

Jednacinu (19) mozemo resiti po p,
p
(21) p = t Kt /K0 1.
Zadatak 21. Koja ce kamatna stopa udvostruciti ulozenu svotu posle: (a)
jedne godine, (b) dve godine, (c) deset godina? Da li odgovor zavisi od
ulozene svote?
Zadatak 22. Marko je ulozio izvesnu svotu uz godisnju kamatnu stopu 8%.
Posle 27 meseci raspitao se za stanje na racunu i receno mu je da tamo ima
12 143 dinara. Koliko je Marko ulozio?
Re
senje. Pretpostavimo da se stanje na racunu izmedju dva ukamacivanja
ne menja. 7 Prema tome, stanje posle 27 meseci jednako je stanju posle drugog ukamacivanja, tj. K = K0 (1.08)2 , gde je K = 12 143. Odavde sledi
K0 = 12 143/(1.08)2 = 10410.67.
7
Da li ce se do sledeceg ukamacivanja stanje menjati, i kako, zavisi od dogovora sa

bankom, u sta necemo ulaziti.
35
Zadatak 23. Ulozili ste neke pare po stopi p = 9%. Posle kojeg ce ukamacivanja
iznos na vasem racunu premasiti (a) 150 procenata ulozene svote? (b)
dvostruku vrednost ulozene svote? (c) stostruku vrednost ulozene svote?
Re
senje. (a) Oznacimo ulozeni iznos sa K0 . Iznos posle ukamacivanja
broj n jednak je
Kn = (1.09)n K0 .
Mi treba da nadjemo prvi broj n takav da je Kn > 1.5K0 . Mozemo racunati
redom:
K2
K3
K4
K5
= (1.09)2 K0
= (1.09)3 K0
= (1.09)4 K0
= (1.09)5 K0
= 1.1881K0 ,
= 1.2950K0 ,
= 1.4119K0 ,
= 1.5386K0 .
Odavde nalazimo n = 5.
A mozemo posegnuti za logaritmima. Prvo cemo potraziti n tako da bude
Kn = 1.5K0 , tj. (1.09)n = 1.5. Logaritmovanjem dobijamo
n ln(1.09) = ln(1.5),
tj. n =
ln(1.5)
= 4.7050.
ln(1.09)
Buduci da n treba da bude ceo, penjemo se do prvog celog broja; dakle,

n = 5.
(b) Radeci pomocu logaritama, dobicemo
n=
ln 2
= 8.043231727.
ln(1.09)
Posle ispravke dobijamo n = 9. S druge strane, imamo

(1.09)8 = 1.992562642.
Neko ce mozda zaokruziti ovaj poslednji broj na 2.00 i reci da osmo ukamacivanje
udvostrucuje pocetni iznos, ali, s matematickog gledista, to nije tacno.
Zadatak 24. Prvog oktobra 2003. godine odobreno je Elektrodistribuciji
(EDB) da cenu struje za godinu dana poveca za 72%. Rukovodstvo EDB je
odlucilo da cenu podize svakog meseca po istoj mesecnoj stopi. (a) Koliki
je ta stopa? (b) Koliki je procenat poskupljenja posle dva meseca u odnosu
na pocetak? (c) Ako bi struja poskupljivala svakog meseca za 6%, koliko bi
poskupela za godinu dana? (d) U kom ce mesecu struja biti skuplja za vise
od 42% u odnosu na pocetak?

4 KAMATNI RACUN
36
Zadatak 25. Pre nesto vise od cetiri godine Stevan je ulozio $1000 i danas
ima na racunu $1300. Kolika je kamatna stopa? Sutra ce podici $500 da bi
kupio televizor a ostatak ce ostaviti na stednji. Kada ce na njegovom racunu
ponovo biti vise od $1000 ?
Geometrijski niz
Niz
K1 , K2 , . . . , Kt , . . . ,
tj.
K0 1.06, K0 (1.06)2 , K0 (1.06)3 , . . . , K0 (1.06)t , . . .

ima tu osobinu da svaki clan (pocev od drugog) podeljen sa svojim prethodnikom daje uvek isti broj to je 1 + p. Opstije, ako su q i a bilo koji brojevi,
onda mozemo formirati (konacan ili beskonacan) niz
aq 1 , aq 2 , . . . , aq n , . . .
Takav niz se zove geometrijski niz ili geometrijska progresija. Broj q se zove
kvocijent niza. U gornjem primeru kvocijent je veci od 1, i zato su clanovi
niza sve veci i veci, tj. niz raste. Uopste, ako je a > 0 i q > 1, onda
geometrijski niz neograniceno raste, sto znaci da ce, ,,ako mu date dovoljno
vremena, prevazici svaki broj koji vi mozete zamisliti. Tacnije receno, ako
je M > 0 bilo koji broj, onda se moze naci n tako da bude
aq n > M.
Taj fakt zapisujemo ovako:
lim q n = (ovde je q > 1).
(Citaj:
limes od q n , kad n tezi beskonacno, jednak je beskonacno.)
Upotrebite kalkulator da nadjete bar jedno n tako da bude (1.1)n > 109 .
S druge strane, ako je a > 0 i 0 < q < 1, onda niz opada i clanovi se
priblizavaju nuli, tj. za svako > 0 moze se naci n tako da bude
aq n < .
Taj fakt zapisujemo ovako:
lim q n = 0 (ovde je 0 < q < 1).
Nadjite bar jedno n tako da bude

(0.9)n < 109 .
37
Zadatak 26. Cetiri

velicine, A, B, C, D, imaju istu pocetnu vrednost pa
pocnu da svake sekunde menjaju vrednost na sledeci nacin:
A poveca se za 1%;
B smanji za 1%;
C poveca za 1% pa smanji za 1%, i tako stalno;
D smanji za 1 procenat pocetne vrednosti.
ce biti s njima za 100 sekundi? A za godinu dana?
Sta
Poredjenje geometrijskog i aritmeti
ckog niza
se i na televiziji moze cuti da geometrijska progresija (ako raste) raste
Cak
brze od aritmeticke. To se moze protumaciti ovako: Iako se moze desiti da
aritmeticki niz na pocetku bude mnogo veci, geometrijski niz ce ga kad-tad
znatno prevazici.
Osmotrimo nizove brojeva
Gn = (1.1)n
i An = 106 n
(n = 1, 2, 3, . . . ).
Prvi je geometrijski a drugi aritmeticki. Oba rastu neograniceno, tj.

lim Gn = ,
lim An = .
Da bismo uporedili njihove velicine, racunamo kolicnik rn = An /Gn

(nekoliko vrednosti imate na tablici).
n
101
102
200 201 202
300
301
302
An /Gn 6662.85 6117.11 1.05 0.96 0.88 0.00011 0.00010 0.00009
Preciznije ispitivanje pokazuje da rn raste od prvog do desetog clana.
Jedanaesti je jednak desetom, a dalje rn opada. Ipak, sve do 200. clana
zakljucno, vazi nejednakost rn > 1, tj. An > Gn . Iz tablice se moze naslutiti,
a tako i jeste, da su vrednosti rn male ako je n veliko, tj.
An
= 0,
n Gn
lim
ili, sto je isto,

lim
Gn
= .
An
Ove dve jednakosti vaze u slucaju kad su Gn i An bilo kakvi nizovi,

geometrijski i aritmeticki.

4 KAMATNI RACUN
38
4.4
Bernulijeva nejednakost
Trebalo bi da bude jasno da slozeno ukamacivanje obezbedjuje vise novca

nego prosto, pod uslovom da su kamatne stope jednake i da su pare orocene
na dve ili vise godina. Dakle, vazi nejednakost Kt > kt za t 2, tj., ako
stavimo K0 = k0 = 1, i zamenimo p sa x,
(22) (1 + x)t > 1 + tx,
t > 1.
Ova vazna nejednakost zove se Bernulijeva nejednakost. Ona vazi ne samo

za x > 0 vec i za 1 < x < 0. Da bismo to ilustrovali, razmotrimo ovakvu
situaciju:
Imate S = 106 dinara, i razmisljate da ih trosite na jedan od dva nacina:
(a) Svake godine trosite p = 0.02 = 2% od S.
(b) Svake godine trosite 2% od sume koju ste imali prethodne godine;
krace receno, trosite S po godisnjoj stopi p = 2%.
U slucaju (a), posle 3 godina imacete
godina imacete sumu
(?) dinara; posle t
P = (1 tp)S,
sto znaci da posle 50 godina necete imati nista. U slucaju (b), posle 3 godine
imacete
(?) dinara; posle t godina vasa ce suma biti jednaka
Q = (1 p)t S,
sto znaci da cete i posle 50 godina imati bar nesto (koliko?)
Ako ste sigurni da je Q > P za t 2, onda vam je jasno da nejednakost (22) vazi za x > 1, x 6= 0.
Ako je x 1 i t 1, tada je
(1 + x)t 1 + tx;
za koje vrednosti promenljivih x i t imamo jednakost?
4.5
Geometrijski red
Zamislite da ste stavili K0 = 1000 funti u stedionicu koja daje 10% kamate
godisnje. Posle jedne godine imate S1 = K0 (1+p). Dodajete novih 1000 funti
pa sada imate K0 + S1 . Dakle, posle druge godine iznos na vasem racunu je
S2 = (K0 + S1 )(1 + p) = K0 (1 + p) + K0 (1 + p)2 .
4.5 Geometrijski red
39
Opet dodajete svojih K0 funti pa cete posle trece godine imati iznos
S3 = K0 (1 + p) + K0 (1 + p)2 + K0 (1 + p)3 .
Ako nastavite da svake godine dodajete K0 , onda je iznos posle t godina
jednak
St = K0 (1 + p) + K0 (1 + p)2 + + K0 (1 + p)t .
Ovaj izraz se zove geometrijski red.
Opstije, ako su a i q bilo kakvi brojevi a n prirodan broj, onda mozemo
formirati (geometrijski) red
S = aq + aq 2 + + aq n .
On predstavlja zbir clanova geometrijskog niza
aq, aq 2 , . . . , aq n .
Vazi formula
S = aq + aq 2 + + aq n = aq
1 qn
1q
za q 6= 1.
je sa slucajem q = 1 ?) Formulu treba pamtiti ovako:

(Sta
S = prvi clan
1 (kvocijent na broj clanova)

,
1 kvocijent
ili, sto je isto,

(kvocijent na broj clanova) 1
.
kvocijent 1
P
Inace tu formulu mozemo zapisati pomocu znaka
(vidi stranu 33):
S = prvi clan
n
X
k=1
aq k = aq
1 qn
.
1q
Primer 4.1. Izracunajmo S10 u primeru sa funtama:

prvi clan = 1000 1.1 = 1100
kvocijent = 1.1
broj clanova = 10
Dakle,
S10 = 1100
(1.1)10 1
= 17 531.1670611
1.1 1

4 KAMATNI RACUN
40
Primer 4.2. Sada razmotrimo nesto drukciju situaciju. Imate kod kuce
8000 a u sledecih deset godina, jednom godisnje, pocev od iduce godine u
ovo doba, morate za nesto davati 1000. To je, naravno, ukupno 10 000.
Ako novac stavite u onu stedionicu koja daje 10% kamate, da li ce vam 8000
biti dovoljno?
Jedan nacin da razresite problem jeste da odete u stedionicu i pitate.
Mozda ce vam manje vremena oduzeti sledeci nacin. Uzmimo 10 koverata
(pravih ili imaginarnih). U prvi stavimo A1 funti, cija ce vrednost posle godinu dana lezanja u stedionici biti 1000. U drugi stavimo A2 , cija ce vrednost
kroz dve godine biti 1000. I tako dalje, do desetog koverta. S obzirom da
je A1 1.1 = 1000, A2 (1.1)2 = 1000, itd, to je
A1 =
1000
,
1.1
A2 =
1000
,
(1.1)2
. . . , A10 =
1000
.
(1.1)10
Dakle, u deset koverata ima ukupno

S=
1000
1000
1000
+
+ +
.
2
1.1
(1.1)
(1.1)10
I ovde imamo geometrijski red, ovog puta sa kvocijentom q = 1/(1.1) < 1.

Dakle,
S=
1000 1 q 10
= 6 144.57.
1.1
1q
Zadatak 27. Nadjite sume sledecih redova:

(a)
1
1
1
1
1 1 1
+ + +
+
+
+
2 4 8 16 32 64 128
(b) 1
1
1
1
1
+ 2 3 + + (1)M M
2 2
2
2
(c) 3 6 + 12 24 + + 3(2)M
Ovde slovo M oznacava neki, ne zna se koji, pozitivan ceo broj.
Zadatak 28. Zapisite zbirove iz zadatka 27 pomocu znaka
8
(vidi stranu 33).
Ako ste ziveli u Starom Rimu, mozete uzeti M = 1 000. Ako ste, pak, Stari Grk, onda
je za vas M = 10 000.
4.6 Mesecno ukamacivanje, itd.
4.6
41
Mese
cno ukama
civanje, itd.
U odeljku 4.3 razmatrali smo situaciju u kojoj se kamata obracunava godisnje.

U mnogim slucajevima to se cini cesce, npr. mesecno. To znaci sledece: Ako
ste ulozili K0 = milion dinara, uz godisnju stopu p = 0.06 = 6%, onda vam se
svakog meseca svota povecava po stopi p/12 = 0.005 u odnosu na prethodni
mesec. Dakle, posle jednog meseca imacete

p
K0 1 +
=
12
dinara,
posle 2 meseca:
posle 6 meseci:
a posle 12 meseci iznos je jednak

M12
p 12
= K0 1 +
;
12

dakle, M12 = 1 061 677.81 . . . , sto znaci da je ulozena svota porasla za vise
od 6.1%. Umesto na dvanaest, godinu mozemo podeliti na m delova, gde je
m = 2 , 3 , 4, ili bilo koji drugi prirodan broj. Na primer, ako je m = 365, tj.
ako se kamata obracunava dnevno, tada je iznos na racunu posle 365 dana
jednak

p 365
= 1 061 831.31 . . . ,
M365 = K0 1 +
365
sto je nesto vise od M12 . U slucaju proizvoljnog m imamo formulu

p m
(23) Mm = K0 1 +
,
m
kojom je odredjen niz brojeva
M1 , M2 , M3 , . . . , M12 , . . . , Mm , . . .
Moze se dokazati ono sto bi se moglo ocekivati na osnovu prethodnog da
taj niz raste, tj. da je
M1 < M2 < M3 < < M12 < < Mm < . . . ,
pod uslovom da je p > 1, p 6= 0.

4 KAMATNI RACUN
42
Zadatak 29. Dokazite da je

x 2
x 3
1+
< 1+
2
3
za x > 2, x 6= 0.
Mozete koristiti formulu

(A + B)3 = A3 + 3A2 B + 3AB 2 + B 3 .
Zadatak 30. Dokazite da je

x 3
x 4
1+
< 1+
3
4
za x > 3, x 6= 0.
Moze da pomogne formula

(A + B)4 = A4 + 4A3 B + 6A2 B 2 + 4AB 3 + B 4 .
Pri stepenovanju zbira korisno je imati u vidu Paskalov trougao:
(A + B)
(A + B)2
(A + B)3
(A + B)4
(A + B)5
1
1
2
3
4
5
1
1
3
6
10
1
4
10
1
5
Formula
Formula (19) daje iznos na racunu posle t godina sa jednim ukamacivanjem
godisnje, a (23) posle jedne godine sa m ukamacivanja godisnje. One se
mogu objediniti u jednu:

p mt
.
(24) K = K0 1 +
m
Ovde je K0 ulozeni svota, tj. pocetna vrednost kapitala, p godisnja kamatna stopa, m broj ukamacivanja (kapitalisanja) u toku jedne godine, K
krajnja vrednost kapitala, tj. vrednost kapitala posle t godina, pri cemu
t ne mora biti ceo broj. Broj
n=mt
4.7 Neprekidno ukamacivanje
43
jednak je broju ukamacivanja u toku vremenskog intervala t, tj. broju

obracunskih perioda. Prema tome, formulu (24) mozemo napisati u obliku

p n
(25) K = K0 1 +
.
m
Na primer, ako ste ulozili kapital K0 na 3.5 godine, uz polugodisnje ukama ce se desiti ako pozelite da pare podignete posle
civanje, onda je n = 7. Sta
3 godine i 2 meseca, zavisi od drugih uslova.
Zadatak 31. Ulozili ste 1000 uz godisnju kamatnu stopu 10% i tromesecno
ukamacivanje. Koliko cete imati posle: (a) 9 meseci, (b) 15 meseci? Koliko
treba da ulozite da biste imali 1000 posle 6 meseci?
4.7
Neprekidno ukama
civanje
Ljudski je zapitati se da li se skracivanjem intervala (izmedju dva) ukamacivanja (uz godisnju kamatnu stopu, recimo, p = 0.06) moze steci neogranicena
kolicina novca za godinu dana. Drugim recima, sta se dogadja sa nizom

p m
,
m = 1, 2, . . .
M m = K0 1 +
m
kad se m povecava preko svake mere. Mozemo probati sa m = 365 24
60 60, tj. sa pripisivanjem kamate svake sekunde. Ispostavlja se, nazalost,
da je niz Mm ogranicen vazi nejednakost
Mm < K0 ep ,
gde je e osnova prirodnih logaritama, ili eksponencijalna konstanta,
e = 2.718281828459 . . .
Ako kapital K0 nije preterano veliki, onda razlika

p m
K0 ep , za m = 365 24 60 60,
K0 1 +
m
nije vredna pomena9 , pa se vrednost kapitala na kraju godine moze racunati
po formuli
K = K0 ep .
9
osim za Pirocance

4 KAMATNI RACUN
44
Zamislite da ste ulozili 100 miliona dolara po godisnjoj stopi 10%. Tada ce
vam neprekidno ukamacivanje, prema mom proracunu, doneti oko 63 dolara
vise nego pripisivanje kamate svakog sata.
Prethodna formula se moze uopstiti tako da se dobije vrednost kapitala
u bilo kom buducem momentu t :
(26) K = K0 ept .
Obracunavanje kamate po toj formuli zove se neprekidno ukamacivanje.
Zadatak 32. Ulozili ste 10 000 uz godisnju kamatnu stopu od 9%. Koliko cete imati posle 2 godine, ako se kamata obracunava: (a) godisnje; (b)
tromesecno; (c) mesecno; (d) neprekidno. Uporedite dobijene rezultate.
Nominalna i efektivna stopa
Godisnja stopa koja se pominje kod mesecnog ili neprekidnog ukamacivanja,
i drugde, naziva se nominalnom, i ona ne pokazuje stvarni procentualni rast
za godinu dana. Na primer, ako smo ulozili kapital K0 po godisnjoj stopi
p, uz neprekidno ukamacivanje, onda ce njegova vrednost posle godinu dana
porasti za K0 ep K0 = (ep 1)K0 , sto znaci da je stvarna procentualna
promena jednaka
(ep 1)K0
= ep 1.
K0
Ta promena se zove i efektivna godisnja stopa. Slicno, ako je broj ukamacivanja tokom jedne godine jednak m, onda je odgovarajuca efektivna stopa
jednaka

p m
1+
1.
m
Samo su u slucaju m = 1 efektivna i nominalna stopa jednake, inace je
efektivna veca. Stavi

se, iz odeljka 4.6 sledi da efektivna stopa raste kad m
raste, a najveca je kod neprekidnog ukamacivanja, sve to uz pretpostavku da
je nominalna stopa fiksirana.
S obzirom da je rad sa nominalnim stopama jednostavniji, obicno se pod
,,godisnjom stopom podrazumeva ,,nominalna godisnja stopa. Taj dogovor
se postuje i u drugim situacijama kao, recimo, u sledecim.
Zadatak 33. Broj stanovnika drzave A je za 20% manji od broja stanovnika
drzave B. Ako manja populacija raste neprekidno po godisnjoj stopi 5%, a
veca po stopi 2%, kada ce se izjednaciti?
4.8 Krediti
45
Uputstvo: Stanovnistvo raste, ako raste, neprekidno i po eksponencijalnom zakonu. Na primer,

At = A0 e0.05t ,
gde je At broj stanovnika drzave A u buducem momentu t, koji se racuna
od sadasnjeg momenta t = 0. Napisite odgovarajucu formulu za B i koristite
podatak A0 = 0.8B0 .
Zadatak 34. Jedan automobil vredi 20 000 ali mu vrednost neprekidno
opada po godisnjoj stopi od 20%. (a) Koliko ce vredeti posle 5 godina? (b)
Kada ce mu vrednost biti prepolovljena? (c) Kolika je efektivna godisnja
stopa? (d) Kada ce vredeti jedan dolar? a jedan cent?
Uputstvo: Oznacimo sa Vt vrednost automobila u momentu t. S obzirom
da Vt opada, imacemo formulu sa znakom ,,minus u eksponentu:
Vt = V0 e0.2t
(pri cemu je V0 = 20 000).
Odgovor na (c): priblizno 18.1%. Dakle, efektivna stopa je u ovom slucaju

manja od nominalne, cemu je razlog to sto Vt opada.
4.8
Krediti
Zamislite da dugujete S = 100 000 dinara, koje ste pozajmili po godisnjoj

kamatnoj stopi p = 0.08. Dug treba da vratite za n = 10 godina u jednakim godisnjim ratama. Jasno je da je godisnja rata veca od 10 000 dinara;
postavlja se pitanje kolika je?
Mozemo rezonovati bar na dva nacina.
Prvi nacin:
U sledecih deset godina treba da vracate po A dinara; A je nepoznato.
Novac ste dobili danas. To sto vracate posle prve godine vredi danas manje;
vredi tacno
A
A
=
1+p
1.08
(dinara).
Posle dve godine vracate svotu A i ona sada vredi

A
A
=
.
2
(1 + p)
(1.08)2

4 KAMATNI RACUN
46
Nastavljajuci dalje, zakljucujemo da poslednja, deseta rata danas vredi

A
A
=
.
10
(1 + p)
(1.08)10
Dakle, pozajmili ste ukupno
A
A
A
+
+ +
.
2
1 + p (1 + p)
(1 + p)10
S obzirom da ste pozajmili S dinara, ispada da je
(27) S =
A
A
A
+
+ +
.
2
1 + p (1 + p)
(1 + p)10
Ovde se opet pojavljuje geometrijski red sa kvocijentom 1/(1 + p). Dakle,

1
1

A
1
(1 + p)10
S=
=A
.
1
1+p
p p(1 + p)10
1
1+p
1
Kad ovde stavimo p = 0.08, dobijamo

S = 6.710081399 A,
tj.
A = S/6.710081399 = 100 000/6.710081399 = 14902.94887.

Konacno, godisnja rata iznosi blizu 14 903 dinara.
Drugi nacin:
Neposredno pre vracanja prve rate vas dug je narastao i jednak je S(1+p).
Vracate svotu A i u drugu godinu ulazite sa dugom
S1 = S(1 + p) A.
Po istom rezonovanju, u trecu godinu, posle otplate druge rate, ulazite sa
dugom
S2 = S1 (1 + p) A = S(1 + p)2 A(1 + p) A.
Posle otplate desete rate, vas dug iznosi
S10 = S(1 + p)10 A(1 + p)9 A(1 + p)8 A(1 + p) A.
4.8 Krediti
47
S obzirom da je S10 = 0, dobijamo jednakost

S(1 + p)10 = A(1 + p)9 A(1 + p)8 A(1 + p) A,
tj., deleci sa (1 + p)10 ,
S=
A
A
A
+
+ +
.
2
1 + p (1 + p)
(1 + p)10
Prema tome, razmisljajuci na dva nacina, dolazimo do istog rezultata

(vidi (27)).
Formula
Prethodna razmatranja pokazuju da vazi formula

1
1
1
+
+ +
,
(28) S = A
1 + p (1 + p)2
(1 + p)n
tj.

1
1
S=A
p p(1 + p)n
(29)

A
1
=
1
.
p
(1 + p)n
pri cemu je S =kolicina pozajmljenog novca, n =broj rata, A =rata, p =kamatna stopa na nivou datog ,,obracunskog perioda. Ovo poslednje znaci,
na primer, sledece: Ako se dug vraca u 10 mesecnih rata, onda p oznacava
mesecnu kamatnu stopu.
Vrednost rate A zavisi od n; oznacicemo je sa A[n] kad hocemo da tu
zavisnost istaknemo.
Ukupna kolicina novca koja ce biti isplacena zajmodavcu jednaka je nA[n].
Jasno je da je nA[n] > S, a iz formule (28) moze se zakljuciti da je nA[n] >
(1 + p)S, ako je n 2.
Cena pozajmice, Cn = nA[n] S, raste raste sa povecanjem broja n, tj.
Cn+1 > Cn ,
sto bi trebalo da bude ocigledno. Da li je ocigledno da se A[n] smanjuje, tj.
da je
A[n + 1] < A[n] ?

4 KAMATNI RACUN
48
(U oba slucaja smatramo da su kolicina pozajmljenog novca i kamatna stopa

nepromenjene.)
Zadatak 35. Pavle je pozajmio 4000 dolara od banke, uz uslov da vrati dug
u cetiri jednake godisnje rate. Godisnja kamatna stopa je 12%. (a) Kolika je
rata? (b) Kolika je cena pozajmice?
Zamenite ,,cetiri sa ,,pet pa odgovorite na (a) i (b). Uporedite dobijene
rezultate.
Zadatak 36. Ulozili ste $1000 uz godisnju stopu 10% i godisnje ukamacivanje.
Posle svakog pripisivanja kamate podizete $20.
(a) Koliko cete imati na kraju druge godine (posle pripisivanja kamate a
pre podizanja $20)?
(b) Koliko cete imati na kraju dvadesete godine?
Uputstvo:
Slu
caj nejednakih rata
Dug se moze otplacivati i u nejednakim ratama. Zamislite da dugujete S =
10 000 evra, koje ste pozajmili po godisnjoj kamatnoj stopi p = 0.08. Dug
treba vratiti za n godina, pocev od sledece, ali se rate mogu biti medjusobno
razlicite. Oznacimo rate sa a1 , a2 , . . . (prva, druga, itd.). Sadasnja vrednost
rate ak jednaka je
ak
.
(1 + p)k
Rasudjujuci kao ranije, dolazimo do formule
a2
an1
an
a1
S=
+
+ +
+
2
n1
1 + p (1 + p)
(1 + p)
(1 + p)n
n
(30)
X
ak
=
.
(1 + p)k
k=1
Rata, recimo, moze rasti po nekoj stopi g > 0. Tada ce biti
a2 = (1 + g)a1 , a2 = (1 + g)2 a1 ,
Zamenom u (30) dobicemo
n
X
a1 (1 + g)k1
S=
(1 + p)k
k=1

n
a1
1+g
=
1
,
pg
1+p
g 6= p.
. . . an = (1 + g)n1 a1 .
4.8 Krediti
49
Odatle mozemo naci a1 (ako su dati S, n, p, g) pa zatim a2 , itd. Ako je

g = p, onda formula nema smisla, ali je tada jednostavno zakljuciti da je
a1 =
(1 + p)S
.
n
Razmotrimo nesto slozeniju situaciju. Zamislite da ste u stanju da otplacujete samo 1 000 evra godisnje. Jasno je da cete placati vise od deset
godina ali ne mozete pogoditi koliko. Jedan od nacina je da probate, evo
kako:
Znamo da je a1 = a2 = . . . = an1 = 1 000. Deo duga koji otplacujete sa
10 jednakih rata jednak je
D10

10
X
1 000
1 000
1
=
=
1
= 6710.081399,
k
10
(1.08)
0.08
(1.08)
k=1
sto je dosta manje od 10 000. Povecajmo broj rata:

D15 = 8559.478688,
D20 = 9818.147407,
D21 = 10016.80316.
Vidimo da sa 20 rata dug nije otplacen a sa 21 je premasen. Prema tome,

broj rata je 21 ali je poslednja manja od 1 000. Tu poslednju mozemo naci
pomocu formule (30), koja kaze da je (za S = 10 000, n = 21)
10 000 = D20 +
a21
.
(1.08)21
Odavde dobijamo
a21 = (10 000 9818.147407)(1.08)21 = 915.4157138.
Uopste, ako je unapred dogovorena jedna ista vrednost svih rata sem
poslednje, onda njihov broj, racunajuci i poslednju, mozemo naci po formuli
&
(31) n =
'
)
ln(1 Sp
a
.
ln(1 + p)
Tu dxe oznacava najmanji medju celim brojevima koji su x, npr. d1.23e =

2, d3e = 3. U nasem primeru je p = 0.08, S = 10 000, a = 1000, pa imamo

ln(1 800/1000)
n=
= d20.91237187e = 21.
ln(1.08)

4 KAMATNI RACUN
50
Kad smo nasli n, onda poslednju ratu racunamo po formuli

(32) an = (1 + p)

S
n1
X
k=1
a
(1 + p)k
Formula (31) ima smisla samo kad je 1 Sp/a > 0, tj. a > Sp, sto
znaci da se rata ne moze zadavati proizvoljno. Naime, moze se dokazati da u
slucaju a Sp dug nikad ne bi bio isplacen. U nasem primeru je Sp = 800.
Zadatak 37. Pozajmili ste 100 funti sa obavezom da vracate po 50 funti
godisnje pocev od sledece godine, uz kamatnu stopu %10. Ne pozivajuci se
na formule, nadjite broj rata, poslednju ratu i cenu pozajmice.
Slika 10: Dve slike Jakova Bernulija, svajcarskog matematicara, koji je

daleke 1683. godine razmatrao problem neprekidnog ukamacivanja i tako otkrio niz (1 + 1/n)n
(a)
(b)
51
Funkcije
5.1
Pojam funkcije
Neka su data dva (neprazna) skupa, A i B, i neka su na neki nacin elementi

skupa A povezani sa elementima skupa B. Ako u toj vezi svakom elementu
iz A odgovara po jedan (jedini) element iz B, tada kazemo da je zadata
funkcija iz A ka B. 10 Skup A se zove domen, ili delokrug, funkcije, a skup B
kodomen.
Samu funkciju mozemo zamisliti kao nesto (npr. masinu ili duha) sto
povezuje A sa B na svoj nacin. Funkciju mozemo oznaciti jednim slovom,
npr. f, ili, ako hocemo da istaknemo domen i kodomen, sa
f : A 7 B.
Ako a A, onda sa f (a) oznacavamo element iz B koji je povezan sa a,
i zovemo ga slika od a, ili vrednost funkcije u a. U tom kontekstu element a
se zove original ili argument.
Skup svih mogucih slika zove se rang ili doseg od f, i ne mora biti jednak B.
Ponekad funkciju mozemo zadati pomocu tabele.
a
1
2
3
4
f0 (a)
-1
2
7
4
a
1
2
3
4
f1 (a)
-1
5
-1
3
a
2
4
3
1
f2 (a)
5
3
-1
-1
a
1
2
3
4
4
f3 (a)
-1
5
-1
3
4
Ovde vidimo cetiri tabele pomocu kojih su elementi skupa A = {1, 2, 3, 4}
povezani sa elementima skupa B = Z. Cetvrta

tabela ne zadaje funkciju jer
element 4 A ima dve slike.
10
Ili ,,iz A u B .
52
5 FUNKCIJE
Kad odredjujemo doseg, razmisljamo o vrednostima funkcije. Na primer,

je doseg funkcije f1 ?
doseg funkcije f0 jednak je {1, 2, 4, 7}. Sta
Funkcije se najcesce zadaju pomocu jedne formule. Na primer, formula
f (x) = |x| za x Z,
je njen doseg?
zadaje funkciju f : Z 7 Z. Sta
Funkcija moze biti zadata pomocu vise formula, npr.
1 za x (, 0),
(33) f (x) = x
za x (0, 1],
1
za x (1, ).
Domen te funkcije je R \ {0}. Imamo, npr., f (3) = 1 jer 3 (, 0).
Zadatak 38. Za funkciju f zadatu formulama (33) nadjite f (0), f (0.001),
f (0.001), f (1), f (1.1). Da li 0 Rang(f )?
Jednakost funkcija
Druga i treca tabela (od cetiri prethodne) ne izgledaju identicno, ali je
f1 (a) = f2 (a) za svako a A, pa zato funkcije f1 i f2 smatramo jednakim.
Uopste, funkcije f1 i f2 smatramo jednakim ako
(a) imaju isti domen,
(b) imaju isti kodomen,
(c) f1 (x) = f2 (x) za svako x iz domena.
Zahtev (b) za nas nema znacaja jer cemo razmatrati funkcije sa brojcanim
vrednostima, pa ce nam kodomen uvek biti jednak R.
Primer: Razmotrimo funkcije iz R ka R :
f1 (x) = x2 ,
f2 (x) = (x 1)(x + 1) + 1.
Iako izrazi ne izgledaju identicno, funkcije su jednake, sto sledi iz ,,razlike

kvadrata, tj. iz jednakosti
(34)
(x a)(x + a) = x2 a2
(x, a R).
5.2 Inverzna funkcija
53
Ovaj primer pokazuje jos i to da postupak kojim se dolazi od elementa

do njegove slike nije bitan. Naime, lako se racuna f2 (999),
f2 (999) = (999 1)(999 + 1) + 1 = 998 1000 + 1 = 998 001,
dok
f1 (999) = 999 999 = . . .
itd.
. . . = 998 001.
Ako je funkcija zadata jednim izrazom a ne kaze se sta je domen, onda se

podrazumeva da je domen maksimalan, tj. jednak oblasti definisanosti tog
izraza11 . U raznim situacijama maksimalni domen ne samo da nije potreban
vec moze i da smeta. Recimo, maksimalni domen funkcije f (r) = r2 je
interval < r < +. Ali ako mislimo na povrsinu kruga radijusa r, onda
je prirodni domen (0, ).
Primer: Razmotrimo funkcije
f1 (x) = x5 6x4 +7x3 +6x2 7x+1,
f2 (x) = x+1,
x A = {1, 0, 1, 2, 4}.
Domen obe funkcije, kako stoji na desnoj strani, jeste skup A. S obzirom da
je f1 (x) = f2 (x) za svako x A (proverite!) funkcije su jednake. Ako domen
prosirimo bilo kojim brojem, npr. 3, dobicemo dve nove funkcije koje nisu
jednake.
5.2
Inverzna funkcija
Ako su dve velicine, y i x, npr. profit i nivo prodaje, povezani jednacinom

y = f (x), gde je f neka funkcija, onda se mozemo zapitati koliko je x za
zadato y; u slucaju profita to znaci da hocemo da znamo koji nivo prodaje
dovodi do zeljenog profita. Drugim recima, treba da nadjemo x iz jednacine
y = f (x). Primer: ako je
y = f (x),
gde je f (x) = 2x 1 (x R),
onda je
1
1
x= y+ .
2
2
Ovde je, za svako y, resenje jedinstveno, i mi smo dobili novu funkciju
1
1
f 1 (y) = y + ,
2
2
11
tj. skupu svih vrednosti promenljive za koje izraz ima smisla
54
5 FUNKCIJE
koju zovemo inverzna funkcija (funkcije f ).

Primer: Ako je
y = f (x),
gde je f (x) = x2 (x R),
onda je pitanje smisleno jedino za y Rang(f ) = [0, ). Medjutim, ako je
y > 0, onda jednacina x2 = y ima dva resenja, x = y, x = y. Buduci

da nemamo razloga da damo prednost jednom ili drugom12 , u ovom slucaju
kazemo da funkcija f nije invertibilna, tj. da nema inverznu.
Razmotrimo opstu situaciju. Neka je f : A 7 B nekakva funkcija. Ako
za svako y Rang(f ) postoji jedno jedino x A takvo da je f (x) = y,13
onda definisemo inverznu funkciju
f 1 : C 7 A,
C = Rang(f ),
po pravilu
f 1 (y) = x.
Dakle, domen inverzne funkcije jednak je rangu date funkcije; a rang inverzne?
Zadatak 39. U slucaju da funkcija f : A 7 R ima inverznu, naci je (to
podrazumeva i nalazenje domena):
(a) f (x) = 4x + 1 (A = R);
(b) f (x) = x
(x 0);
(c) f (x) = x x2 (A = [ 0, 1]);

x1
(A =?).
(d) f (x) =
x+1
(e) f (x) = x2
(x 0);
(f) f (x) = 1/x (x R \ {0});

(g) f (x) = x3
(A = R);
Zadatak 40. Funkcija f : R2 7 R2 zadata je formulom

f (s, t) = (s t, s + t).
Pokazite da je f invertibilna i nadjite inverznu.
12
13
Izbor jednog od dva resenja mogao bi zavisiti od konkretnog problema.

tj. jednacina f (x) = y ima jedinstveno resenje
5.3 Grafici
5.3
55
Grafici
Ako su i domen i kodomen funkcije f sastoje od brojeva, onda se f zove

realna funkcija jedne realne promenljive. Grafik funkcije f je deo ravni R2
a cine ga tacke (x, f (x)), x A = domen(f ). Na primer, grafik funkcije f
zadate sledecom tablicom
x
1 2 3 4
f (x) -1 2 7 4
cine cetiri tacke u ravni: (1, 1), (2, 2), (3, 7), (4, 4).
4
2
1
Domen moze biti svakakav, ali je u praksi najcesce interval ili unija intervala dakle, sadrzi bezbroj tacaka. U tom slucaju grafik mozemo nacrtati
uzimanjem dovoljnog broja vrednosti promenljive x i racunanjem f (x). Na
slici 11 pokazano je kako nastaje grafik funkcije f (x) = x2 , |x| 2.
Na slici 12 vidite deo tabele koju je napravio MAPLE da bi graficki
predstavio funkciju f (x) = ex , 1 x 1.
Zadatak 41. Nacrtajte na istoj slici linije `1 : y = x, `2 : y = x2 , `3 : y =
x3 .
Kada crtamo dve ili vise linija na istoj slici, duzni smo da istaknemo
presecne tacke. Pored toga, treba da se vidi medjusobni polozaj linija. Na
primer, zbog nejednakosti x3 < x2 za x (0, 1), linija `3 se nalazi ispod `2
za 0 < x < 1.
Zadatak 42. Nacrtajte na istoj slici grafike funkcija f (x) = 1/x, g(x) =
2 x.

x 2
.
Zadatak 43. Nacrtajte na istoj slici linije y = ex , y = 1 + x, y = 1 +
2
56
5 FUNKCIJE
Slika 11: Crtanje grafika funkcije f (x) = x2
(a)
(b)
(c)
5.4
(d)
Tipovi realnih funkcija
Evo nekoliko primera realnih funkcija:

Konstanta, f (x) = c, gde je c fiksiran realan broj, npr. c = 2, 7.78,
, log(13).
Linearna, f (x) = kx + m, gde su k i m fiksirani realni brojevi. Grafik
je prava linija.
Kvadratna, f (x) = ax2 + bx + c, gde su a (6= 0), b, c fiksirani realni
brojevi (koeficijenti funkcije). Grafik je parabola.
5.4 Tipovi realnih funkcija
57
Slika 12: Tablica vrednosti funkcije ex

2.5
2
1.5
1
0.5
1 0.8 0.6 0.4 0.2
0 0.2 0.4 0.6 0.8
x
-1.
-.9564
-.9185
-.8758
-.8329
-.7901
-.7505
-.7095
-.6670
.2932
.3337
.3769
ex
.3679
.3842
.3991
.4165
.4348
.4538
.4721
.4919
.5132
1.3407
1.3961
1.4577
Polinom, f (x) = an xn + an1 xn1 + + a1 x + a0 , gde je n prirodan

broj i an , . . . , a0 fiksirani realni brojevi. Ako je an 6= 0, kaze se da je
stepen polinoma jednak n.
Eksponencijalna, f (x) = ax , gde je a 6= 1 pozitivna konstanta. Vidi
sliku 13(a).
Svi dosad navedeni izrazi definisani su za svako x R.
Logaritamska, f (x) = loga x. Ova funkcija je inverzna u odnosu na
eksponencijalnu (i obratno), i definisana je za x > 0. Vidi sliku 13(b).
Kvadratni koren, f (x) = x = x1/2 . Definisana je za x 0 a grafik

je ,,polovina parabole (vidi sliku 14(b)).
Kubni koren, f (x) = 3 x = x1/3 . Definisana je za svako x R.

Stepena funkcija, f (x) = x , gde je realan broj (npr. = 1/3).
Domen ove funkcije zavisi od , ali u svakom slucaju interval (0, ) je
sadrzan u domenu.
Racionalna funkcija je kolicnik dva polinoma; definisana je tamo gde
je imenilac razlicit od nule. Najprostija racionalna funkcija (a da nije
polinom) je funkcija obrnute proporcionalnosti:
f (x) =
A
,
x
58
5 FUNKCIJE
Slika 13:
y
x
(0.3)
x
(0.5)
3x
y=e x
2.718
1x
y=ln x
1
1
1
2.718
(b) Eksponencijalna i logaritamska

funkcija
(a) Eksponencijalne funkcije
Slika 14:
3
2
y
x
1
2
3
(a) Hiperbola y = 1/x
(b) y =
gde je A fiksiran realan broj (6= 0). Grafik je hiperbola (vidi sliku
14(a)).
Zadatak 44. Odredite (maksimalni) domen sledecih funkcija:
x1
2x
x2 1
,
f2 (x) = 2
,
f3 (x) =
x+1
x +1
(2x 1)(4x + 5)
p
p
f4 (x) = x 1, f5 (x) = 3 x3 3x, f6 (x) = ln(x + 1).
f1 (x) =
Pokazite da f1 , f4 i f6 imaju inverznu, i naci je.

Trigonometrijske funkcije, sin x, cos x, tg x (= tan x), ctg x (= cot x).
5.4 Tipovi realnih funkcija
59
Ciklometrijske (=inverzne trigonometrijske) funkcije, arcsin x, arccos x,

arctan x.
Kombinovanjem navedenih funkcija formiraju se elementarne funkcije.
Kombinovanje podrazumeva upotrebu, pored sabiranja, oduzimanja, mnozenja i deljenja, i kompoziciju funkcija. Ako su f i g dve funkcije, onda se
funkcija zadata formulom
h(x) = g(f (x))
zove kompozicija funkcija f i g. Koristi se oznaka
h = g f.
Domen funkcije h je odredjen uslovom
x domen(f ) i f (x) domen(g).
(Ako x
/ domen(f ), onda f (x) nema smisla, a ako f (x)
/ domen(g), onda
g(f (x)) nema smisla.)
Funkciju g f nalazimo tako sto u izrazu g(x) pisemo f (x) umesto x. Na
primer, ako je f (x) = x2 , g(x) = x + 1, tada je
(g f )(x) = g(f (x)) = f (x) + 1 = x2 + 1,
ali
(f g)(x) = f (g(x)) = (g(x))2 = (x + 1)2 .

Sve u svemu, mozemo reci, mada neprecizno, da je elementarna ona
funkcija koja se zadaje jednim izrazom.
p
Funkcija f (x) = |x| je elementarna jer je f (x) = x2 . Funkcija g, definisana na skupu R \ {0} kao
(
1
za x > 0,
g(x) =
1 za x < 0,
iako zadata pomocu dva izraza, jeste elementarna jer se moze predstaviti i
ovako:
x
S(x) =
, x R \ {0}.
|x|
S druge strane, funkcija sign, definisana na intervalu (, ) kao
za x > 0,
1
sign(x) = 1 za x < 0,
0
za x = 0,
60
5 FUNKCIJE
nije elementarna. Razlog je u tome sto je elementarna funkcija neprekidna

gde god je definisana; to znaci, pored ostalog, da je njen grafik nad bilo kojim
intervalom sadrzanim u domenu neprekinuta linija.
Nacrtajte grafike funkcija sign(x) i S(x). U cemu je razlika?
Zadatak 45. Odredite domene sledecih funkcija:
(a) f (x) =
1x ;
x1
;
x2 + 1
x1
;
(c) f (x) = 2
x 3x + 2
r
x1
(d) f (x) =
;
x+1
(b) f (x) =
(e) f (x) =
p
3
(f) f (x) =
x2 + 1
;
x1
1x ;
(g) f (x) = ln(x2 2x + 1) ;

(h) f (x) = ln
x1
.
x+1
Pri odredjivanju domena treba voditi racuna o tri vrste izraza:

razlomcima (imenilac 6= 0),
logaritmima (argument14 > 0), i
korenima sa parnim izloziocem (potkoreni izraz 0).
Ako takvih izraza nema, i ako nema trigonometrijskih i ciklometrijskih
funkcija, onda je doticna funkcija definisana za svako x. Primer: funkcija
p
3
f (x) = 3 x6 x2 1 ex 4x
je definisana za svako x.
14
U izrazu ln A, argument je jednak A.
61
Linearna i kvadratna funkcija
6.1
Prava linija i linearna funkcija
Linearna funkcija se moze predstaviti u obliku

f (x) = kx + n,
gde su k i n realni brojevi.
Grafik linearne funkcije je prava linija. S druge strane, ako je data neka prava
p, onda se njena jednacina moze napisati u obliku
(35) ax + by = c.
Ako je b = 0 i a 6= 0, onda jednacina postaje x = c/a, a ova predstavlja
,,vertikalnu pravu, tj. pravu paralelnu sa y-osom. Ako je b 6= 0, onda se
jednacina (35) moze napisati u obliku
y = kx + n,
gde je k = c/a, n = c/b.
Broj n pokazuje mesto gde ta prava sece y-osu; to je tacka (0, n). Broj k
pokazuje nagib prave i zove ga tako: nagib prave, ili nagib funkcije. Njega
mozemo dobiti deleci promenu vrednosti promenljive y sa odgovarajucom
promenom promenljive x. Ako su (x0 , y0 ) i (x, y) bilo koje dve tacke na pravoj,
onda je nagib jednak kolicniku
(36) k =
y
y y0
=
.
x
x x0
(Vidi sliku 15.) Tu je y = y2 y1 , x = x2 x1 , gde su (x1 , y1 ) i (x2 , y2 )

bilo koje dve tacke na pravoj.
Prema tome, ako znamo nagib prave i jednu njenu tacku (x0 , y0 ), onda
mozemo napisati jednacinu prave:
(37) y y0 = k(x x0 ).
Napisimo jednacinu prave koja prolazi kroz tacke (1, 2) i (4, 3).
32
1
nagib: k =
= ; tacka: (x0 , y0 ) = (1, 2). Dakle: y2 = 13 (x1).
41
3
62
6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA
Slika 15:
B(x2 , y2 )
. .
%y
A(x1 , y1 )
%x
Slika 16: Po nagibu se prepoznaje da li funkcija raste ili opada. Naime: ako
je nagib linearne funkcije f (x) pozitivan, onda f (x) raste kad x
raste; ako je nagib negativan, onda f (x) opada kad x raste; ako
je nagib jednak nuli, onda je funkcija konstantna.
y
y
k<0
k=0
k>0
Zadatak 46. Na slici 17 prikazana je veza izmedju Celzijusovih (C) i Farenhajtovih (F) stepeni. Pokazite da je F = 1.8 C + 32. Izrazite svoju telesnu
temperaturu u Farenhajtovim stepenima. Kako se osecate ako vam je temperatura 100 F ?
Zadatak 47. Pretpostavimo da fabrika pravi neki proizvod i da je veza
izmedju profita, P (x), i kolicine proizvodnje, x, linearna. Jedne godine fabrika je napravila 40 jedinica i izgubila 4000. Druge godine proizvodnja je
povecana na 80 jedinica, sto je donelo profit od 1000. Nadjite P (x).
Uputstvo: P (x) = kx + n; P (40) = 4000; P (80) = 1000. Dakle,
40k + n = 4000,
80k + n = 1000. Nadjite k i n.
Koliko jedinica treba najmanje da se proizvede da bi profit bio pozitivan?
6.1 Prava linija i linearna funkcija
63
Slika 17: Veza izmedju Farenhajtovih i Celzijusovih stepeni
Fahrenheit
p
ppppp
pppp pppp
pp
ppppp
p
p
p
p
ppp
p ppp
p
p
p
p
pppp
ppppp
p
p
p
pp
ppppp
p
p
p
p
ppp
pppppp
p
p
p
pp
ppppp p
pppp pppp pp 9
pp
pp
ppppp
p
p
p
p
pppp pp ppppp ppppppp pppp
pp
5
ppppp
p
p
p
p
ppp
p
p
p
pp
32 ppppppppppp
p
ppppp
p
p
p
ppp
ppppp
p
p
p
p
ppppp
Celsius
fahrenheit
Zadatak 48. Za svaku od sledecih jednacina nacrtajte grafik i nadjite nagib.
(a) 3x + 4y = 12 ;
(c) x 2y = 4 ;
(b) 2x + y = 10 ;
(d) 3y 2x = 5 .
Grafik se moze nacrtati nalazenjem preseka sa osama. Stavimo x = 0

i dobijemo presek sa y-osom; y = 0 sa x osom. Tako ne ide u slucaju
jednacine y = 2x, jer grafik prolazi kroz koordinatni pocetak. U tom
slucaju uzmemo neko x 6= 0, npr. x = 1, pa dobijemo jos jednu tacku:
(1, 2).
Zadatak 49. Potrosili ste 1000 dinara na kupovinu jabuka i grozdja. Jabuke
kostaju 75 dinara, po kilogramu, a grozdje 60 dinara. Izrazite tu informaciju
simbolicki i graficki.
64
Marginalna funkcija
Ako je data zavisnost neke ekonomske velicine (npr. troska, prihoda, profita) od kolicine proizvedenih jedinica, onda se odgovarajucom marginalnom
funkcijom naziva promena te velicine pri povecanju proizvodnje za jednu
jedinicu. Tacnije, ako je ta zavisnost izrazena funkcijom C(x), onda je marginalna funkcija data ovako:
M C(x) = C(x + 1) C(x).
Ako je funkcija C(x) linearna, onda je marginalna funkcija jednaka
nagibu. (Zasto?)
Izracunajte marginalni profit u slucaju zadatka 47.
Prelomna ta
cka
Oznacimo sa R(x) (=revenue) prihod od prodaje x jedinica nekog proizvoda
a sa C(x) (=cost) troskove proizvodnje. Tada je profit P odredjen formulom
P (x) = R(x) C(x). Tacka x za koju je P (x) = 0 zove se prelomna tacka.
Zadatak 50. Jedna firma je povecala dnevnu proizvodnju sa 20 na 25 jedinica i nasla da su troskovi proizvodnje porasli za 800 dnevno. Nadjite
marginalnu funkciju troskova. Izrazite troskove kao funkciju kolicine proizvedenih jedinica ako je prvobitni trosak (za onih 20) bio 5000. Ako je prodajna
cena 200 po jedinici, koliko firma treba da proizvede da bi imala pozitivan
profit?
6.2
Sistem jedna
cina
Na slici 18 prikazane su prave p i q,

p : 3x + y = 6,
q : x + 0.9y = 1.
Prave p i q imaju jednu zajednicku tacku M (x, y). (Na slici 18 upisite slova
p, q, M gde treba.) S obzirom da M pripada i jednoj i drugoj pravoj,
njene koordinate zadovoljavaju i jednu i drugu jednacinu, tj. imamo sistem
jednacina:
(38) 3x + y = 6,
x + 0.9y = 1.
Ovaj sistem mozemo resiti na vise nacina:
6.2 Sistem jednacina
65
Prvi nacin: Resicemo obe jednacine po istoj nepoznatoj, npr. y :

(39) y = 6 3x,
y = (1 x)/0.9.
Zatim cemo izjednaciti desnu stranu prve jednacine sistema (39) sa desnom
stranom druge:
6 3x = (1 x)/0.9.
Odavde cemo naci x (prvo pomnozimo sa 0.9, itd): x = 44/17. Na kraju,
nalazimo y iz jedne od jednacine sistema (39): y = 6 3x = 30/17. Prema
tome, tacka M ima koordinate (44/17, 30/17).
Drugi nacin (metoda zamene): Resicemo prvu jednacinu sistema (38) po
y; y = 6 3x. Zatim cemo u drugoj jednacini umesto y staviti 6 3x (tj.
zameniti y sa 6 3x):
x + 0.9(6 3x) = 1.
Odavde nalazimo x = 44/17, pa y = 6 3x = 6 3 44/17 = 30/17.
Treci nacin: Pomnozicemo drugu jednacinu sistema (38) sa 3 :
(40) 3x + y = 6,
3x + 2.7y = 3.
Zatim cemo oduzeti prvu jednacinu od druge (,,druga minus prva): 1.7y =
3. Dakle, y = 3/1.7 = 30/17. Sada ovo y stavimo u prvu jednacinu
sistema (40): 3x 30/17 = 6. Na kraju, x = 44/17.
Cetvrti
nacin: Umesto da mnozimo sa 3 pa da oduzimamo, pomnozicemo
drugu jednacinu sistema (38) sa 3 :
3x + y = 6,
3x 2.7y = 3.
Zatim cemo sabrati ove dve jednacine i tako eliminisati nepoznatu x.

Zadatak 51. Nacrtajte pravu koja prolazi kroz tacke (2, 3) i (5, 4). Nadjite jednacinu te prave. Nadjite njen presek sa pravom x + 2y = 0.
Ravnote
zna ta
cka
Nivo potraznje nekog proizvoda zavisi od cene tog proizvoda, a kako potraznja opada sa rastom cene, funkcija potraznje ima negativan nagib. S
druge strane, nagib funkcije ponude je pozitivan. Tacka u kojoj su te dve
funkcije jednake zove se ravnotezna tacka. To je tacka u kojoj se trziste
stabilizuje.
66
Slika 18: Presek pravih
6
y
3
Zadatak 52. Date su jednacine 2q + 5p = 500 i 3q = 25 + 7p. Jedna daje

vezu cene p i potraznje, q D , a druga cene i ponude, q S . Nadjite q D i q S , i
ravnoteznu tacku. (S =supply, D =demand.) Odredite domene funkcija q S
i q D , vodeci racuna o smislu. Sve to predstavite graficki.
6.3
Linearna nejedna
cina
Znamo da linearnoj jednacini sa dve nepoznate odgovara prava. A sve tacke

cije koordinate zadovoljavaju linearnu nejednacinu cine poluravan. Pogledajmo, npr., nejednacinu (vidi sliku 19(a)):
2x + 3y 12.
Prava
p:
2x + 3y = 12
deli ravan na dve poluravni samo jedna od njih je ,,nasa. Da bismo videli
koja je nasa, uzmemo jednu tacku T (x0 , y0 ) van prave p, nazovimo je oglednom tackom, i proverimo da li zadovoljava nasu ili suprotnu nejednakost.
U ovom slucaju mozemo uzeti tacku T (0, 0). Nasa nejednakost je zadovoljena i, dakle, nasa poluravan je ona koja sadrzi koordinatni pocetak.
Razmotrimo sada sistem linearnih nejednacina:
(41) 2x + 6y 12,
6x + 2y 12,
x + y 1.
6.4 Kvadratna funkcija
67
Slika 19: Poluravni

5
(a) Poluravan 2x + 3y 12
(b) Poluravan 2x + 3y 12
Resenje sistema je svaki par (x, y) koji zadovoljava sve tri nejednacine. Dakle,
skup resenja je presek tri odgovarajuce poluravni (vidi sliku 20).
Zadatak 53. Pored svake prave na slici 20 napisite odgovarajucu jednacinu
(imajuci u vidu nejednakosti (41)). Nadjite koordinate presecnih tacaka.
...........................................................................
Slika 20: Presek tri poluravni
...........................................................................
6.4
Kvadratna funkcija
Kvadratna funkcija se zadaje formulom

f (x) = ax2 + bx + c,
68
gde su a, b, c realni brojevi, a 6= 0. Grafik kvadratne funkcije je parabola. Da

bismo nacrtali tu parabolu, svodimo trinom ax2 + bx + c na kanonski oblik.
Na konkretnom primeru, to izgleda ovako: Prvo,
f (x) = x2 + 2x + 7 = (x2 2x) + 7 .
Drugo, dopunimo zagradu da bismo dobili potpuni kvadrat, ne zaboravljajuci
da oduzmemo ono sto smo dodali,
f (x) = (x2 2x + 1 1) + 7 = (x2 2x + 1) + 1 + 7.
Konacno,
f (x) = (x 1)2 + 8.
(Proverite, za svaki slucaj.) Odavde mozemo procitati glavne informacije o
funkciji:
f (1) = 8, sto je najveca vrednost funkcije; to znaci da je f (x) 8 za
svako x R.
f ima dve nule (tj. grafik sece x-osu u dve tacke), koje se dobijaju
resavanjem jednacine (x 1)2 = 8; dakle
x 1 = 8, tj. x = 1 2 2.
funkcija je konkavna, tj. grafik je ispupcen nagore.
Zadatak 54. Nacrtajte grafik funkcija
f1 (x) = 2x2 4x 8,
f2 (x) = x2 + x + 7.
Zadatak 55. Jedna firma ima monopol na izdavanje stanova u jednom gradu
na Srednjem zapadu SAD. Funkcija potraznje je
D(p) = 100 2p.
(a) Nacrtajte grafik funkcije prihoda R(p) = pD(p).
(b) Ako firma raspolaze sa S stanova, koliko ce ih izdati, i po kojoj ceni,
da bi ostvarila maksimalni prihod? Razmotrite slucajeve S = 60 i S = 40.
6.4 Kvadratna funkcija
69
Slika 21: f (x) = (x 1)2 + 8
8
f(x)
x
2
Kvadratna jedna
cina
Jednacina
(42) ax2 + bx + c = 0
(a 6= 0)
naziva se kvadratnom. Ona se moze resiti svodjenjem na kanonski oblik.

Prethodno smo imali primer
x2 + 2x + 7 = 0.
Svodjenjem na kanonski oblik dobili smo

(x 1)2 + 8 = 0,
tj. (x 1)2 = 8,
odakle dobijamo dva resenja: x1 = 2
8, x2 = 2 +
8.
70

U opstem slucaju, svodjenje na kanonski oblik ide ovako:

b
2
2
ax + bx + c = a x + x + c
a

b 2
b2
=a
x+
2 +c
2a
4a

b 2 b2
+c
=a x+
2a
4a

b 2
=a x+
2a
4a

b 2
=a
x+
2 .
2a
4a
gde je sa oznacena diskriminanta,

= b2 4ac.
Prema tome, ako je < 0, onda je /4a2 > 0 i, dakle

b 2
x+
2 > 0 za svako x,
2a
4a
iz cega sledi:
Ako je < 0, onda jednacina ax2 + bx + c = 0 nema (realnih) resenja.
A ako je 0, onda su resenja u formuli
p
b
x=
,
2a
ili, kako se najcesce pise,
p
b b2 4ac
x1,2 =
.
2a
6.5
Jedna
cina tre
ceg stepena
Jednacina oblika
a3 x3 + a2 x2 + a1 x + a0 = 0,
6.5 Jednacina treceg stepena
71
Slika 22: Ovako izgleda grafik funkcije f (x) = ax2 + bx + c u slucaju a > 0

gde su a3 , . . . , a0 (a3 6= 0) realni brojevi (koeficijenti), moze imati tri, dva ili
jedno realno resenje, ali se ne moze desiti da nema nijedno. Iako obrazac za
resavanje postoji, prakticno je neupotrebljiv.
Ako nam je poznato jedno resenje, x = x0 , jednacinu mozemo svesti na
kvadratnu. Naime, tada jednacinu mozemo napisati u obliku
(x x0 )(ax2 + bx + c) = 0 (mora biti a = a3 )
pa nam preostaje da resimo jednacinu
ax2 + bx + c = 0.
Primer 6.1. Resimo jednacinu
x3 + x2 7x + 2 = 0
znajuci da je jedno resenje x = 2.
Jednacinu pisemo u obliku
(x 2)(x2 + bx + c) = 0.
72
Nepoznate koeficijente b, c odredjujemo iz identiteta

x3 + x2 7x + 2 = (x 2)(x2 + bx + c),
tj.
x3 + x2 7x + 2 = x3 + (b 2)x2 + (c 2b)x 2c.

Sada izjednacavamo odgovarajuce koeficijente:
1 = 1,
1 = b 2,
7 = c 2b,
2 = 2c.
Iz druge i trece jednacine dobijamo b = 3, c = 1 (treba proveriti da je time

zadovoljena i treca). Prema tome, data jednacina je ekvivalentna sledecoj:
(x 2)(x2 + 3x 1) = 0.
Jedno resenje je x = 2, a ostala se dobijaju iz jednacine x2 + 3x 1 = 0.
Zadatak 56. Odredite broj d tako da jedno od resenja jednacine
2x3 5x2 + 11x + d = 0
bude x = 1/2, pa onda naci ostala resenja.
73
7
7.1
Diferenciranje
Marginalna funkcija i izvod
Ako su dve velicine, y i x, povezane linearnom funkcijom,

y = f (x) = kx + n,
onda se y menja ravnomerno u odnosu na x, tj. vazi formula
(43)
y
= k = const,
x
gde je x bilo koja promena velicine x, a y odgovarajuca promena y. Ako

je
x = h 6= 0,
onda je
y = f (x + h) f (x)
i, dakle,
(44)
f (x + h) f (x)
=k
h
za svako x i svako h 6= 0.
Broj k, koji smo nazvali nagibom prave y = kx + n, meri brzinu promene

velicine y u odnosu na x. U opstem slucaju, kolicnik y/x zavisi i od x i
od h; npr.
ako je y = x2 , onda je
y
(x + h)2 x2
=
= 2x + h.
x
h
Ako hocemo da merimo brzinu promene funkcije f, mozemo fiksirati h,

stopu promene promenljive x, i razmatrati kolicnik
(45) Mh f (x) =
f (x + h) f (x)
.
h
74
7 DIFERENCIRANJE
U ekonomskoj teoriji se funkcija Mh f naziva marginalnom funkcijom. Na

primer, ako f (x) oznacava trosak proizvodnje x jedinica, onda se uzima h = 1
i odgovarajuca marginalna funkcija oznacava se sa M f,
M f (x) = f (x + 1) f (x).
Dakle M f (x), marginalna funkcija troskova, predstavlja povecanje troskova
pri povecanju proizvodnje za jednu jedinicu. U nekim slucajevima, npr. kod
proizvodnje vode, mogli bismo uzeti male vrednosti h, pa bismo imali
(46) Mh f (x) =
f (x + h) f (x)
,
h
po jednu marginalnu funkciju za svako h. Tako definisana marginalna funkcija,

pored toga sto zavisi od h, moze biti suvise komplikovana. Na primer, ako je
p
f (x) = 200 + x ,
tada je
p
p
200 + x + h 200 + x
Mh f (x) =
h
(47)
1
p
=p
200 + x + h + 200 + x
(Proverite mnozenjem!)
Umesto tog izraza koristi se sledeci, prostiji:

1
.
(48) M f (x) = p
2 200 + x
Fukciju (48) dobili smo od funkcije (47) uzimajuci ,,male vrednosti, tj. stavljajuci h = 0. Rec ,,malo nema apsolutno znacenje; npr. ako f (x) predstavlja funkciju troskova i ako je kolicina proizvoda, x, velika15 , onda je h = 1
malo.
Izvod funkcije
Neka je f realna funkcija definisana u nekom intervalu (a, b). Desava se da sve
marginalne funkcije Mh f (vidi (46)) izgledaju kao jedna, za male vrednosti
h, pozitivne i negativne. Ta jedna se zove izvodna funkcija (ili izvod)
15
Mada ni rec ,,velika nema apsolutno znacenje.
7.1 Marginalna funkcija i izvod
75
funkcije f i oznacava se sa f 0 . Na primer, ako je f (x) =

kako videsmo,
200 + x, onda je,
1
f 0 (x) = p
.
2 200 + x
Najprostija situacija javlja se kod linearne funkcije f (x) = kx + n. Tada
su sve marginalne funkcije medjusobno jednake, konstantne, i jednake nagibu
k (vidi (44)); dakle, f 0 (x) = k. Posebno,
izvod konstante jednak je nuli.
Drugi primer: Neka je f (x) = x2 . Tada je
Mh f (x) =
2xh + h2
(x + h)2 x2
=
h
h
(h 6= 0) .
Ovde ne mozemo staviti h = 0, ali mozemo skratiti,

Mh f (x) = 2x + h,
pa staviti h = 0. Dakle, f 0 (x) = 2x.
Tako ne mozemo postupiti u slucaju funkcije f (x) = ex . Tada je
ex+h ex
eh 1
f (x + h) f (x)
=
= ex
.
h
h
h
Potrebno je malo vise truda da bi se dokazalo (16 ) da je f 0 (x) = ex .
Jos jedan primer: Ako je
f (x) =
1
,
x
onda je
1
1
Mh f (x) = x + h x
h
=
16
h
(x + h)x
h
dokaz izostavljamo
1
.
(x + h)x
76
7 DIFERENCIRANJE
Stavljajuci h = 0, dobijamo
f 0 (x) =
1
.
x2
Funkcija ne moze imati dva izvoda u jednoj tacki, a moze se desiti da ga u

nekoj nema. Ponekad se razlog nalazi u tome sto smo duzni da razmotrimo
Mh f i za negativne h, ne samo za h > 0. Na primer, funkcija f (x) = |x|
nema izvod u tacki x = 0; to je zato sto je
(
1
za h > 0,
f (0 + h) f (0)
|h|
=
=
Mh f (0) =
h
h
1 za h < 0.
Dakle, vrednosti u nuli marginalnih funkcija Mh f sa negativnim h ,,daleko
su od vrednosti Mh f sa pozitivnim h.
Sve u svemu, izvod je koristan bar zato sto
daje pribliznu vrednost marginalne funkcije;
jednostavniji je od marginalne funkcije.
Domen izvodne funkcije moze biti uzi od domena funkcije. Na primer, ako
je f (x) = |x|, onda je domen(f ) = (, ) a domen(f 0 ) = (, 0)(0, ).
Zadatak 57. Nadjite vrednosti marginalne funkcije Mh f (x) ako je f (x) = x2
i (a) x = 50, h = 1; (b) x = 1, h = 0.01; (c) x = 1, h = 0.01.
Zadatak 58. Odredite izvod funkcije f ciji je grafik prikazan na slici 23,
znajuci da je izvod linearne funkcije jednak nagibu.
Zadatak 59. Nadjite izvod funkcije f razmatrajuci marginalnu funkciju
Mh f za male vrednosti h :
(a) f (x) =
1
;
x2
(b) f (x) =
2 + x;
(c) f (x) =
2x 1
.
1x
Re
senje (c). Kriticno mesto je kako napisati f (x + h); ovde imamo
2(x + h) 1
f (x + h) =
1 (x + h)
=
2x + 2h 1
1xh
Zamenili smo x sa (x + h)
i oslobodili se zagrada.
7.2 Tangenta i nagib krive
77
...........................................................................
Slika 23: Izlomljena linija
1
...........................................................................
Dakle,
2x + 2h 1 2x 1
h
1x
Mh f (x) =
h
(2x + 2h 1)(1 x) (2x 1)(1 x h)
(1 x h)(1 x)
=
h
h
(1 x h)(1 x)
=
h
Sada ovaj razlomak mozemo kratiti sa h 6= 0,
Mh f (x) =
(Uprostili smo
brojilac.)
1
,
(1 x h)(1 x)
a sada ima smisla uzeti h = 0; dakle,

f 0 (x) =
7.2
1
.
(1 x)2
Tangenta i nagib krive
Nagib krive y = f (x) u tacki A(x, f (x)) jednak je, po definiciji, nagibu
,,tangente u tacki A, ako tangenta postoji. Nagib tangente jednak je tan
78
7 DIFERENCIRANJE
(vidi sliku 24). Da bismo ga odredili, mozemo odrediti nagib secice AB, gde
je B(x + h, f (x + h) ) bilo koja tacka na krivoj, B 6= A. Nagib secice jednak
je
kAB =
f (x + h) f (x)
= Mh f (x).
h
Ako je h malo, onda je B blizu A i necemo moci da razlikujemo secicu od

tangente, pa ni nihove nagibe (na slici 25 prikazane su tri secice). A u stvari,
s obzirom da je marginalna funkcija Mh f (x) priblizno jednaka f 0 (x),
nagib tangente u tacki (x, f (x)) jednak je f 0 (x).
Drzeci se toga, sa grafika funkcije mozemo procitati gde je njen izvod
jednak nuli, gde je pozitivan ili negativan. Pored toga, mozemo videti gde
izvod ne postoji. Naime:
Izvod je jednak nuli tamo gde grafik ima horizontalnu tangentu.
Izvod je pozitivan tamo gde je nagib tangente pozitivan.
Izvod je negativan tamo gde je nagib tangente negativan.
Izvod ne postoji u tacki u kojoj funkcija nema tangentu ili ima vertikalnu tangentu.
Na primer, funkcija sa slike 23 nema izvod u tackama x = 1, x = 3.
Slika 24:
y=f(x)
y=f(x)
(x+h, f (x+h)) B
(x, f(x))
7.3 Izvod kao trenutna brzina
79
Slika 25: Tri secice

y
B
A
A
1
Zadatak 60. Na slici 26 oznaceno je 5 tacaka na krivoj y = f (x). Odredite

znak izvoda u svakoj od njih. U kojoj od tacaka je izvod najveci? u kojoj je
najveci po apsolutnoj vrednosti?
Zadatak 61. Skicirajte grafik krive y = f 0 (x), gde je f (x) funkcija prikazana
na slici 26.
Slika 26:
D
E
C
B
7.3
Izvod kao trenutna brzina
Zamislite da ste 3 sata vozili automobil od mesta A do mesta B. U svakom

momentu t [0, 3] bili ste na nekom rastojanju od mesta A; oznacimo to
rastojanje sa r(t). Uz prepostavku da nije bilo vracanja unazad, ni sudaranja,
80
7 DIFERENCIRANJE
Slika 27:
200
r(t)
150
100
50
0.5
1.5
2.5
t
3.5
grafik fukcije r(t) mogao bi izgledati kao na slici 27. U svakom trenutku t
brzinomer pokazuje trenutnu brzinu v(t), koja je priblizno jednaka srednjoj
brzini u vremenskom intervalu izmedju t i t + h za sve male h; dakle,
!
predjeni put
r(t + h) r(t)
=
.
v(t)
h
potroseno vreme
Kako je, s druge strane,
r(t + h) r(t)
r0 (t),
h
to je trenutna brzina jednaka izvodu rastojanja od pocetne tacke,
v(t) = r0 (t)
Reci da je r0 (t0 ) = 0 isto je kao reci da ste se u momentu t0 zaustavili.
ste radili ako je r0 (t0 ) < 0 ?
Sta
7.4
Izvodi elementarnih funkcija
Na strani 82 imate tablicu izvoda osnovnih elementarnih funkcija. Da bismo

je verifikovali, morali bismo imati preciznu definiciju svake funkcije i preciznu
definiciju izvoda, na cemu se ovoga puta necemo zadrzavati.
7.4 Izvodi elementarnih funkcija
81
Izvode nekih funkcija mozemo procitati iz tablice; na primer,

0
3
x = (x1/3 )0 = (1/3)x1/31 = (1/3)x2/3 .
Jos jedan primer:
1 0
0
2
= x2 = 2x3 = 3 .
2
x
x
p
Nadjite izvod funkcije f (x) = x x.
Nadjite izvod funkcije f (x) = ln 3.
Operaciju nalazenja izvoda zovemo diferenciranje.
Komplikovanije funkcije diferenciramo sluzeci se tablicom i pravilima koja
slede.
Izvod zbir i razlike
Vaze formule
(49) (f + g)0 = f 0 + g 0
(f g)0 = f 0 g 0
(izvod zbira = zbiru izvoda),

(izvod razlike = razlici izvoda).
Na primer,
1
(x2 + ex ln x)0 = (x2 )0 + (ex )0 (ln x)0 = 2x + ex .
x
Obja
snjenje. Navedena pravila trebalo bi preciznije formulisati; na
primer:
Ako su funkcije f i g diferencijabilne u intervalu (a, b), onda je i funkcija
f + g diferencijabilna u (a, b) i vazi jednakost (f + g)0 (x) = f 0 (x) + g 0 (x).
Za funkciju kazemo da je diferencijabilna u (a, b) ako ima (konacan) izvod
u svakoj tacki iz (a, b).
Da bismo videli poreklo pravila (49), treba da razmotrimo marginalnu
funkciju Mh F, gde je F = f + g :
Mh F (x) =
f (x + h) + g(x + h) f (x) g(x)

h
f (x + h) f (x) g(x + h) g(x)

+
h
h
f 0 (x) + g 0 (x).
82
7 DIFERENCIRANJE
Tabela 3: Tablica izvoda

f (x)
f 0 (x)
x2
2x
xn
nxn1
1
x
C=const.
n = const. R
1
x2
2 x
ex
ex
ekx
kekx
ln x
1
x
ln(x + b)
1
x+b
k=const.
b=const.
Ovo je mala, prakticna tablica. Da bi se racunao izvod proizvoljne elementarne funkcije, trebalo bi imati u vidu i sledece formule:
(sin x)0 = cos x,
(tan x)0 =
(cos x)0 = sin x,
1
,
cos2 x
(arcsin x)0 = p
1
1 x2
(cot x)0 =
,
(arctan x)0 =
1
,
sin2 x
1
.
1 + x2
7.4 Izvodi elementarnih funkcija
83
Dakle, funkcija f 0 + g 0 je ona kojoj je Mh F priblizno jednaka, i zato je F 0 =

f 0 + g0.
Linearnost
Ako je k konstanta, onda vazi formula
(kf )0 = kf 0
To svojstvo zajedno sa (49) cini ono sto se zove linearnost operacije diferenciranja. Primer:
0 1
ln x 0 1
1
ln x = (ln x)0 =
.
=
2
2
2
2x
Izvod proizvoda
Pri diferenciranju proizvoda koristimo pravilo
(50)
(f g)0 = f 0 g + f g 0
Primeri. Prvi: (x2 ln x)0 = (x2 )0 ln x + x2 (ln x)0 = 2x ln x + x .

Drugi:
ln x 0
0
= x1/2 ln x
x
0
= x1/2 ln x + x1/2 (ln x)0

(51)
1
1
1
= x3/2 ln x + x3/2
= x3/2 ln x + x1/2
2
x
2
1

= x3/2 ln x + 1 .
2
Treci:
0
x 0
2x
=
xe
e2x
= 1 e2x + x(2)e2x
= (1 2x)e2x .
(e2x )0 = (2)e2x ,

vidi tablicu.
84
7 DIFERENCIRANJE
Obja
snjenje. U slucaju pravila proizvoda razmatramo Mh F, gde je
F = f g. Tada vazi ovo:
Mh F (x) = f (x + h)Mh g(x) + g(x)Mh f (x)
f (x)g 0 (x) + g(x)f 0 (x).
Ako hocete da proverite, podjite od izraza f (x + h)Mh g(x) + g(x)Mh f (x).
Izvod koli
cnika
U slucaju kolicnika radi formula
(52)
f 0
g
f 0g f g0
g2
Primer:
ln x 0
x
1
x (ln x)1
(ln x)0 x (ln x)(x)0
1 ln x
x
=
=
=
.
2
2
x
x
x2
Zadatak 62. Pomocu pravila kolicnika nadjite izvod funkcija

ln x
f (x) = ,
x
pa postupak uporedite sa (51).
Obja
snjenje. Da bismo videli otkud potice pravilo kolicnika, stavimo
= f /g. Tada je f = g, pa primena pravila proizvoda daje
f 0 = g 0 + 0 g = g 0
f
+ 0 g.
g
Odatle sledi
f 0g g0f
1 0
0f
=
f g
=
.
g
g
g2
0
7.5 Izvod slozene funkcije
7.5
85
Izvod slo
zene funkcije
Ako je funkcija f zadata kao kompozicija dve funkcije,

f (x) = g(u(x)),
onda izvod od f racunamo po formuli
(53) f 0 (x) = g 0 (u(x)) u0 (x),
(pod uslovom da su funkcije g i u diferencijabilne). Posebno, ako je g(x) = xn ,
tada je f (x) = (u(x))n , pa iz (53) sledi f 0 (x) = n(u(x))n1 u0 (x); krace,
(un )0 = nun1 (u)0
Ta se zove pravilo stepena, a sledece je pravilo eksponenta:
(eu )0 = eu (u)0
Primeri:
(e2x )0 = e2x (2x)0 = 2e2x ,
(ex )0 = ex ,
ex
0
(x2 + 1)7 = 7(x2 + 1)6 (x2 + 1)0 = 14(x2 + 1)6 x,
0
= ex ,
p
0
1
x
x2 + 1 = p
(x2 + 1)0 = p
.
2
2 x +1
x2 + 1
7.6
Logaritamski izvod
Kao poseban slucaj pravila za izvod slozene funkcije imamo sledece:

Ako je f (x) = ln u(x),
Krace:
(54)
(ln u)0 =
1 0 u0
u =
u
u
tada je f 0 (x) =
u0 (x)
.
u(x)
86
7 DIFERENCIRANJE
Na primer,
0
ln(2x + 1) =
1
2
(2x + 1)0 =
.
2x + 1
2x + 1
Izraz (ln u)0 = u0 /u zove se logaritamski izvod funkcije u. Ako je u > 0,

onda on predstavlja trenutnu procentualnu (17 ) brzinu promene funkcije u.
Primer neprekidnog ukama
civanja. Kao sto znamo, pri primeni
metode neprekidnog ukamacivanja kapital raste po formuli K(t) = K0 ept ,
gde je K0 pocetni kapital a p nominalna godisnja stopa. Trenutna apsolutna
brzina rasta kapitala u momentu t jednaka je je K 0 (t) = K0 pept , a trenutna
procentualna brzina:
(ln K)0 = (ln K0 + pt)0 = p.
Drugim recima,
trenutna procentualna brzina jednaka je nominalnoj godisnjoj stopi.
Ako je u < 0, onda izraz ln u nije definisan, ali u0 /u jeste, pa i tada
logaritamski izvod moze biti od koristi za diferenciranje.
Primer: Funkcija f (x) = xx (x > 0) nije ni stepena ni eksponencijalna
jer se menjaju i osnova eksponent. Stavimo
y = xx ;
logaritmujemo:
ln y = x ln x;
diferenciramo obe strane: (ln y)0 = (x ln x)0 ; dakle
y0
= 1 + ln x.
y
Odavde sledi
y 0 = (1 + ln x)y = (1 + ln x)xx .
Primer: y =
ln y =
17
p
3
x3 3x = (x3 3x)1/3 . Prvo:
1
ln(x3 3x).
3
tj. relativnu
7.7 Izvodi viseg reda
87
Drugo:
y0
1 (x3 3x)0
x2 1
=
=
.
y
3 x3 3x
x3 3x
Dakle,
y0 =
x2 1
x2 1 3
y
=
(x 3x)1/3 .
x3 3x
x3 3x
Uprostimo:
y0 =
x2 1
(x3 3x)2/3
(Naravno, izvod se mogao naci i po pravilu stepena.) Nadjite y 00 .
7.7
Izvodi vi
seg reda
Diferenciranjem funkcije f dobijamo novu funkciju f 0 . Izvod te nove funkcije

zove se drugi izvod funkcije f i oznacava se sa f 00 . Na primer, ako je f (x) = x3 ,
onda je f 0 (x) = 3x2 , pa je f 00 (x) = (3x2 )0 = 6x. Na slican nacin odredjujemo
treci izvod, tj. izvod treceg reda, f 000 (x), itd. Izvod reda n oznacavamo sa
f (n) . Zanimljiva je funkcija f (x) = ex :
(ex )0 = ex ;
dakle (ex )00 = (ex )0 = ex ;
dakle (ex )000 = ex .
Znaci, izvod bilo kog reda funkcije ex jednak je samoj funkciji.

S druge strane, postepenim diferenciranjem polinoma stepena n zakljucicemo
da je izvod reda n + 1 jednak nuli.
U opstem slucaju tesko je naci pravilo po kome se nizu izvodi neke
funkcije, mada mozemo naci izvod bilo kog zadatog reda (ako imamo dovoljno vremena).
7.8
Diferencijal
Pretpostavimo da su dve velicine, oznacimo ih sa y i x, povezane formulom

y = f (x), gde je f : (a, b) 7 R, diferencijabilna funkcija. U opstem slucaju,
promena velicine x izaziva promenu velicine y. Oznacimo te promene sa x
i y :
(55) y = f (x + x) f (x).
88
7 DIFERENCIRANJE
Iz definicije izvoda sledi da je

(56)
y
f 0 (x),
x
y f 0 (x) x.
za ,,relativno male vrednosti x. Izraz f 0 (x)x se zove diferencijal funkcije

f u tacki x i oznacava se sa df ili dy. Pise se i dx umesto x, tako da je
(57) dy = f 0 (x) dx,
i
(58)
dy
= f 0 (x).
dx
Ove oznake su korisne. Na primer, lako je zapamtiti pravilo za izvod

slozene funkcije:
dy
dy du
=
.
dx
du dx
Primer 7.1. Diferencijal moze posluziti za procenu stvarne promene. Razmotrimo funkciju prihoda
1
R(x) = 100x x2 .
2
Povecanje prihoda pri povecanju proizvodnje sa 50 na 51 jednako je
R = R(51) R(50) = 49.5.
Pomocu diferencijala necemo dobiti tacnu vrednost, ali cemo dobiti zadovoljavajucu procenu na mnogo prostiji nacin. Naime, imamo
dR
= 100 x.
dx
U nasem slucaju je x = 50, dx = 1; dakle,
R dR = 50 1 = 50.
7.9 Ekstremne vrednosti
7.9
89
Ekstremne vrednosti
Ako funkcija f na nekom skupu D ima bezbroj vrednosti, nije izvesno da

li medju njima postoje najveca i najmanja. Na primer, funkcija f (x) = x2
na skupu D = (, ) ima najmanju vrednost, jednaku nuli, ali nema
najvecu. Zapravo sve vrednosti funkcije f cine skup [0, ).
Najveca vrednost funkcije f na skupu D zove se apsolutni maksimum,
ili globalni maksimum, ili samo maksimum, od f na D. Informaciju da je
apsolutni minimum od f na skupu D jednak M zapisujemo, recimo, na sledeci
nacin:
max f (x) = M
xD
(slicno za minimum).
A da bismo pokazali da je maxxD f (x) = M, dovoljno je da pokazemo dve

stvari:
(a) M f (x) za svako x D;
(b) M = f (x) bar za jedno x D.
Primer: Funkcija f (x) = x2 ima apsolutni minimum na skupu [1, 2);
tacnije
min x2 = 1,
x[0,1)
jer je f (x) 1 za svako x [0, 1) i 1 = f (1). Ali maksimum ne postoji. (Ako

ste pomislili da je 4 maksimum, pogresili ste uslov (b) nije ispunjen.)
Primer: Funkcija moze imati samo jedan maksimum ali se on moze dostici
u dve (ili vise tacaka). Na primer, funkcija f (x) = x2 dostize maksimum u
dve tacke: x1 = 1, x2 = 1.
Zadatak 63. Nacrtajte grafik funkcije f (x) = x2 2x1 pa odredite sledece
brojeve:
max f (x),
x[2,3]
max f (x),
x[1,2]
min f (x),
x[2,3]
min f (x).
x[1,2]
Lokalne ekstremne vrednosti

Kaze se da funkcija f ima u tacki c (a, b) lokalni maksimum ako je f (c)
f (x) za svako x iz nekog intervala (, ) 3 c (vidi sliku 28(a)). Prema tome,
90
7 DIFERENCIRANJE
lokalni maksimum je absolutni maksimum na ,,kratkomintervalu (vidi slike

28(b)(c)). Lokalni minimum se definise na slican nacin.
Primer: Funkcija f (x) = x2 (x 1) ima lokalni maksimum u tacki x = 0
jer je f (0) = 0 x2 (x 1) za (, ) = (1, 1). S druge strane, f nema ni
najvecu ni najmanju vrednost na intervalu (, ).
Slika 28:
(a)
ff(a)
f (a)
x0
x1
aa
xx00
xx11
(b)
ff(b)
f (b)
(a) apsolutni maksimum=f (a), apsolutni minimum=f (b),

lokalni minimum u tacki x0 , lokalni maksimum u tacki x1
(b)
(c)
Stacionarne ta
cke
Neka je data funkcija f : (a, b) 7 R. Tacku c (a, b) nazivamo stacionarnom
(tackom funkcije f ) ako je
f 0 (c) = 0 .
Dakle, stacionarne tacke nalazimo resavanjem jednacine
f 0 (x) = 0.
Stacionarne tacke nalazimo na dijagramu tamo gde grafik funkcije ima horizontalnu tangentu. Na slici 29 vidite grafik jedne funkcije definisane na
intervalu [1.2, 1.7]. Obelezite tacke x1 , x2 , x3 na x-osi u kojima f ima
lokalni maksimum ili minimum; uverite se da su tangente u odgovarajucim
tackama na grafiku horizontalne, sto znaci da je f 0 (x1 ) = 0, itd.
Uopste, vazi sledeci stav:
bb
91
Slika 29: f (x) = 10x4 15x3 10x2 + 15x
10
0.5
0.5
x 1
1.5
Stav 1. Ako funkcija f : (a, b) 7 R ima lokalnu ekstremnu vrednost u tacki

c (a, b) i ako je f diferencijabilna u c, onda je c stacionarna tacka funkcije f.
S druge strane, ako je c stacionarna tacka funkcije f, to jos ne znaci da

f ima ekstremnu vrednost u c. Na primer, tacka x = 0 je stacionarna za
funkciju f (x) = x3 , ali f uopste nema ekstremnih vrednosti (vidi sliku 30).
Slika 30: Dva dijagrama funkcije f (x) = x3

3
2
1
1.5
0.5
0
1
2
3
0.5
1.5
1
1
92
7 DIFERENCIRANJE
Ako f ima drugi izvod u stacionarnoj tacki c i ako je
f 00 (c) 6= 0
onda f ima ekstremnu vrednost u c :

Stav 2. Neka je c stacionarna tacka funkcije f, koja ima drugi izvod. Ako
je
f 00 (c) > 0, onda f ima lokalni minimum u c ;
ako je
f 00 (c) < 0, onda f ima lokalni maksimum u c .
Globalne ekstremne vrednosti
Pretpostavimo da je funkcija f definisana i neprekidna u (zatvorenom) intervalu [a, b]. Tada f ima najvecu i najmanju vrednost. Da bismo ih nasli,
postupamo na sledeci nacin:
(i) Nalazimo stacionarne tacke u (otvorenom) intervalu (a, b); neka su to,
recimo, x1 , x2 , x3 .
(ii) Nalazimo tacke u kojima f nije diferencijabilna; pretpostavimo da smo
nasli jednu: x = n1 .
(iii) Racunamo vrednost funkcije u prethodno nadjenim tackama i na krajevima a i b. Dakle, imamo sledece brojeve:
f (x1 ), f (x2 ), f (x3 ), f (n1 ), f (a), f (b).
(iv) Medju prethodno nadjenim vrednostima nalazimo najvecu i najmanju.
Zakljucujemo: najveca (odn. najmanja) vrednost funkcije jednaka je
najvecoj (odn. najmanjoj) vrednosti iz koraka (iii).
Koraka (ii) najcesce nema, ali treba biti oprezan.
Monotonost
Funkciju f, definisanu u intervalu (a, b) nazivamo (striktno) rastucom ako
se njena vrednost povecava pri povecanu vrednosti nezavisne promenljive;
tacnije, f je rastuca ako
iz x2 > x1 sledi f (x2 ) > f (x1 ) .
93
Slicno tome, f je opadajuca ako

iz x2 > x1 sledi f (x2 ) < f (x1 ) .
&
Na primer, funkcija f (x) = 2x 3 je rastuca na intervalu (, ) jer iz

pretpostavke x2 > x1 sledi 2x2 3 > 2x1 3. Funkcija f (x) = 1/x opada na
intervalu (0, ) jer iz x2 > x1 > 0 sledi 1/x2 < 1/x1 .
Tackom zaokreta funkcije f nazivamo takvu tacku c koja ima svojstvo da
u njoj ,,f menja smisao monotonosti; to znaci da se moze naci > 0 tako
da je ispunjen jedan od uslova:
(a) f (x) raste za x (c , c] a opada za x [c, c + );
%&
(b) f (x) opada za x (c , c] a raste za x [c, c + ).
&%
U tacki zaokreta f ima ekstremnu vrednost.

Monotonost i prvi izvod
Iz informacije da je (diferencijabilna) funkcija f rastuca u (a, b) mozemo zakljuciti da je f 0 (x) 0. Vaznije je to sto posedujuci informaciju o pozitivnosti
izvoda, mozemo zakljuciti da funkcija raste:
Stav 3. Ako je f diferencijabilna u (a, b) i ako je f 0 (x) > 0 za svako x
(a, b), tada je f rastuca. Drugim recima, ako je nagib krive y = f (x) svuda
pozitivan, onda funkcija f raste.
Dakle, da bismo videli gde funkcija raste, dovoljno je da resimo nejednacinu
f 0 (x) > 0 ;
%
slicno, nejednacina
f 0 (x) < 0
&
pokazuje gde f opada. Medjutim, cesto je u praksi dovoljno naci stacionarne

tacke, tj. resiti jednacinu f 0 (x) = 0. Uzmimo, recimo, da funkcija ima dve
stacionarne tacke, x1 , x2 , u intervalu (a, b). Tada imamo tri intervala:
(a, x1 ),
(x1 , x2 ),
(x2 , b).
Znamo unapred da je f monotona u svakom od njih ponaosob. Da bismo

videli da li raste ili opada, dovoljno je da testiramo znak izvoda u tri izabrane
tacke: c1 (a, x1 ), c2 (x1 , x2 ), c3 (x2 , b).
94
7 DIFERENCIRANJE
Konveksne i konkavne funkcije

Pretpostavimo da je f neka funkcija definisana u intervalu (a, b). Kazemo
da je f konveksna ako se svaka tetiva grafika nalazi iznad grafika (vidi sliku
31, tetiva AB). Ako je f diferencijabilna, tada se njena konveksnost moze
okarakterisati jednim od svojstava:
(a) Svaka tangenta je ispod grafika.
(b) Nagib funkcije raste.
Pogledajte sliku 31 i uverite se da su nagibi tetive AB i tangenti AD i
BE u sledecem odnosu:
kAD < kAB < kBE .
To pokazuje da iz pretpostavke da je f konveksna sledi da nagib raste; moze
se dokazati da vazi i obrnuto, tj. da iz pretpostavke da nagib raste sledi da
je f konveksna.
Slika 31:
B
D
A
E
Oznacimo sa N (x) nagib funkcije u tacki x. Znamo da je N (x) = f 0 (x).

Ako pretpostavimo da N ima prvi izvod, tj. da f ima drugi izvod, onda
7.10 Implicitno zadate funkcije
95
N (x) raste ako je N 0 (x) > 0 za svako x (a, b). A kako je N 0 (x) = f 00 (x),
znaci da vazi sledeci stav:
Stav 4. Ako funkcija f ima drugi izvod u (a, b) i ako je
f 00 (x) > 0 ,
onda je f konveksna u (a, b). Obrnuto, ako je f konveksna i ima drugi izvod
u intervalu (a, b), onda je f 00 (x) 0 u (a, b).
Prica o konkavnim funkcijama je slicna. Kazemo da je f konkavna ako
se svaka tetiva grafika nalazi ispod grafika.
Stav 5. Ako funkcija f ima drugi izvod u (a, b) i ako je
f 00 (x) < 0 ,
onda je f konkavna u (a, b). Obrnuto, ako je f konkavna i ima drugi izvod u
intervalu (a, b), onda je f 00 (x) 0 u (a, b).
7.10
Implicitno zadate funkcije
Ima slucajeva kad su dve velicine, x i y, povezane formulom u kojoj nijedna

od njih nije ,,subjekat, tj. koja se nije napisana ni kao y = . . . ni kao
x = . . . ; na primer,
(59) y 5 y + ex x 1 = 0.
Da bismo analizirali ovakvu vezu, moramo se prvo dogovoriti koje je od dva
slova ,,nezavisna promenljiva. Neka to bude x. To znaci da x mozemo birati
kako hocemo. A kad ga odaberemo, onda y zavisi od tog izbora; zato slovo y
zovemo ,,zavisna promenljiva. Ako u nasem primeru uzmemo x = 0, onda iz
(59) dobijamo jednacinu y 5 y = 0, koja ima tri resenja: y {1, 0, 1}. To
znaci da ne postoji funkcijska (tj. jednoznacna) zavisnost y od x. U opstem
slucaju (ne u ovom) moze se desiti da za izabrano x ne postoji nijedno y;
primer:
y 2 + x2 + 1 = 0.
Vratimo se na (59). Pretpostavimo da imamo diferencijabilnu funkciju
y = f (x) za koju znamo jedino da zadovoljava jednacinu (59). Iako y ne
96
7 DIFERENCIRANJE
mozemo stvarno izraziti u obliku y = f (x), izvod mozemo naci na sledeci

nacin:
Iz (59) sledi:
(y 5 y + ex x 1)0 = 0
Dakle,
(y 5 y + ex x 1)0 = 5y 4 y 0 y 0 + ex 1
= (5y 4 1)y 0 + ex 1 = 0.
Odatle dobijamo:
(60) y 0 =
1 ex
.
5y 4 1
Prema ovome, izvod funkcije nekoj tacki mozemo naci samo ako znamo
vrednost funkcije u toj tacki. A ni tacka ni domen funkcije ne mogu se zadati
napamet zato sto su y i x vezani formulom (59). Na primer, ako smo odnekud
saznali da je domen neki interval koji sadrzi nulu, onda cemo staviti x = 0
u (59); dobicemo, kako smo videli, tri resenja: y {1, 0, 1}. Stavljajuci,
redom, y = 1, 4y = 0, y = 1 u (60), dobicemo sva tri puta y 0 = 0. Kako
su matematicari dokazali, iz toga sledi da postoje tri funkcije, y = a(x),
y = b(x), y = c(x) koje su definisane u otvorenom intervalu I 3 0, koje
zadovoljavaju jednacinu (59) za x I, i, pored toga,
a(0) = 0,
a0 (0) = 0,
b(0) = 1,
b0 (0) = 0,
c(0) = 1,
c0 (0) = 0.
Grafike tih funkcija mozete videti na slici 32.
(61) x3 + 4xy 2y 3 3 = 0,
(62) x4 + xy + y 4 = 3.
7.11
Zadaci
65. Nadjite i klasifikujte stacionarne tacke sledecih funkcija:

(a) f (x) = 3x2 + 6x 20;
(b) g(x) = 31 x3 2x2 + 3x 15;
7.11 Zadaci
97
Slika 32: y 5 y + ex x 1 = 0
b(x)
a(x)
2
c(x)
1
(a)
(b)
Slika 33:
2
1
1
0
2
1
0
3
(b) x4 + xy + y 4 = 3
(a) x + 4xy 2y 3 = 0
64. Na
slici
je
prikazana
funkcija
p
3
f (x)
=
x2 ,
x [1, 3]. Uverite
se da f nema stacionarnih
tacaka.
Nadjite lokalne ekstremne
vrednosti.
Nadjite
najvecu
i
najmanju
vrednost
funkcije.
98
7 DIFERENCIRANJE
(c) h(x) = 2x3 + 3x2 + 12x 6;

1
1
(d) f (x) = + 2 .
x x
66. Nadjite najvecu i najmanju vrednost (ako postoji) sledece funkcije na
intervalu I:
(a) f (x) = 3x2 + 6x 20,
I = [0, 3];
(b) g(x) = 31 x3 2x2 + 3x 15,
I = [0, 4];
(c) h(x) = 2x3 + 3x2 + 12x 6, I = [0, 4];

1
1
(d) f (x) = + 2 , I = (0, +).
x x
67. Skicirajte grafike funkcija iz zadatka 66.
68. Odredite nagib sledece funkcije i jednacine tangenti u datim tackama:
(a) f (x) = x4 3x2 + 3, x = 0, x = 1;
1
1
(b) g(x) = + x, x = , x = 2;
x
2
3
(c) h(x) = x 2x + 2, x = 1, x = 1.
69. Data je funkcija f (x) = xex/10 . Odredite intervale monotonosti. Nadjite
najvecu i najmanju vrednost na intervalu
(a) [0, ),
(b) [9, 20].
70. Za svaku od funkcija iz zadatka 65 odredite intervale monotonosti, pa

na osnovu toga nadjite lokalne ekstreme.
71. Data je funkcija

y = 3 x. Nadjite dy za x = 8, dx = 1. Na osnovu toga
procenite y = 3 9; uporedite dobijeni rezultat sa onim koji daje kalkulator.

ln x
72. Data je funkcija f (x) =
, 1 x < .
x
(a) Nadjite najvecu i najmanju vrednost funkcije.
(b) Dokazite da je ln x x/e za x > 1.
(c) Nadjite tacku u kojoj f ima najveci nagib.
(d) Nadjite prevojne tacke.
(e) Skicirajte grafik na intervalu [1, 5].
(f) Napisite jednacinu secice kroz tacke (1, f (1)) i (e, f (e)).
(g) Dokazite nejednakost
ln x
x1
,
x
e(e 1)
0 < x < e.
7.11 Zadaci
99

f (x) = x3 6x2 + 9x 25,
x [0, 4].
(a) Nadjite i klasifikujte stacionarne tacke.

(b) Nadjite najvecu i najmanju vrednost.
(c) Odredite intervale konveksnosti.
(d) Skicirajte grafik.
(e) Odredite rang funkcije.
(f) Postoji li inverzna funkcija?
(
1 2
x + x, x 1,
f (x) = 2
x + ,
x < 1.
(a) Nacrtajte grafik za = 0, 1, 2.
(b) Koliko treba da bude da bi grafik bio jedna neprekinuta linija?
(c) Pretpostavimo da je resenje za (b). Razmotrite marginalne funkcije
Mh f (1) za h > 0 i h < 0.
(d) Postoji li f 0 (1) ?
(e) Za koje funkcija raste na intervalu < x < ?
(f) Za koje je funkcija konveksna na intervalu < x < ?
(g) Izracunajte f 0 (x).
75. Zamenite x + sa 2x + u zadatku 74, pa radite isto.
76. Tacke na slici 31 imaju sledece koordinate: A(0.3, 0.54), B(0.9, 1.06),
E(0.65, ).
(a) Nadjite f 0 (0.3), f 0 (0.9).
(b) Nadjite y i dy ako je x = 0.3 i x = 0.6.
77. Jedna firma ima monopol na trzistu, tako da moze odluciti po kojoj ceni
ce prodavati svoju robu. Ako jedinicu proizvoda prodaje po ceni p, onda
je potraznja q jednaka 300 2p, dok su troskovi proizvodnje dati formulom
C = 30 + 30q (1/10)q 2 . Prihod je R = q p (broj prodatih proizvoda puta
cena jednog).
100
7 DIFERENCIRANJE
(a) Odredite funkciju profita te firme.

(b) Izracunajte vrednost q koja daje najveci profit.
(c) Koja ce cena biti ako je kapacitet firme ogranicen na 120 jedinica?
78. Nivo potraznje za jednim proizvodom povezan je sa cenom pomocu formule p2 q = 6000.
dq
(a) Nadjite izvod
.
dp
(b) Na osnovu (a), procenite koliki ce efekat na prodaju imati podizanje
cene sa 10 na 10.5 funti.
79. Podignut je jedan web-site. Broj poseta dat je formulom S = 3t2
0.008t3 , gde je t broj dana posle podizanja.
(a) Koliki je najveci broj poseta u jednom danu?
(b) Kog dana je najveci porast poseta?
80. Broj stanovnika drzave A je za 10% manji od broja stanovnika drzave
B. Ako manja populacija raste neprekidno po godisnjoj stopi 3%, a veca po
stopi 1%, kada ce se izjednaciti? Sve to prikazite graficki.
81. Jedan automobil vredi 20 000 ali mu vrednost neprekidno i eksponencijalno opada po (nominalnoj) godisnjoj stopi od 20%. Drugi auto vredi
30 000 ali mu vrednost opada ravnomerno, brzinom 20% godisnje. Predstaviti graficki vrednosti atomobila u toku pet godina.
82. Jedan proizvod ima funkciju potraznje
p
p2
q=
8 + 100.
125
5
Za koje vrednosti p ova funkcija ima ekonomskog smisla?
101
Integralni ra
cun
8.1
Primitivna funkcija
Pretpostavimo da je zadata funkcija f : (a, b) 7 R. Primitivnom funkcijom

funkcije f nazivamo takvu diferencijabilnu funkciju : (a, b) 7 R ciji je
izvod jednak f. Prema tome, recenica
je primitivna funkcija funkcije f na intervalu (a, b)
znaci sledece:
0 (x) = f (x) za svako x (a, b).
Na primer, funkcija 1 (x) = x2 /2 je primitivna za funkciju f (x) = x jer
je 01 (x) = x za svako x R. I funkcija 2 (x) = x2 /2 + 25 je primitivna
za istu funkciju. Uopste, ako je 1 jedna primitivna funkcija funkcije f na
intervalu (a, b), onda je 1 + C, gde je C bilo koji broj (konstanta), opet
primitivna; to je zato sto je izvod konstante jednak nuli. Vazno je da su to
sve primitivne, sto zapisujemo ovako:
Z
x dx =
x2
+ C.
2
Uopste, ako imamo jednu primitivnu, , funkcije f na intervalu (a, b), onda
pisemo
Z
(63)
f (x) dx = (x) + C,
x (a, b).
R
Izraz f (x) dx zovemo neodredjeni integral od f ; citamo: ,,integral od ef od
iks de iks.
Operacija nalazenja integrala zove se integriranje ili integracija. Ona
je s jedne strane inverzna a sa druge ,,delimicno inverzna prema diferenciranju. Ono prvo znaci: ako nadjemo integral pa od njega izvod, dobicemo
funkciju, a drugo: ako nadjemo izvod pa od njega integral, dobicemo polaznu

8 INTEGRALNI RACUN
102
funkciju plus neku konstantu. Sve to mozemo zapisati u dve formule:

Z
0
f (x) dx = f (x),
Z
g 0 (x) dx = g(x) + C.
Primer 8.1. Zadatak iz diferenciranja moze se pretvoriti u zadatak iz integracije. Podjemo od funkcije, recimo,
1
g(x) = x2 ex+ x ,
pa nadjemo izvod:
1
g 0 (x) = (x2 + 2x 1)ex+ x .

Sada sakrijemo g(x) pa postavimo zadatak:
Izracunajte
Z
1
(x2 + 2x 1)ex+ x dx.
Primer 8.2. Nasuprot prethodnom, retko koji zadatak iz integracije mozemo
pretvoriti u zadatak iz diferenciranja. Ko ne zna trigonometriju, nikad nece
izracunati
Z
1
dx
(= arctan x + C).
2
x +1
Ei(1, x)
8.2
Ra
cunanje integrala
Na strani 104 imate tablicu sa nekoliko primera. Pomocu nje mozemo izracunati nekoliko integrala:
Z
Z
x1/3 + 1
3
x dx = x1/3 dx =
+C =
(n = 1/3),
1/3 + 1
Z
Z p
ex dx = e(1/2)x dx =
(k = 1/2),
Z
Z
x
2 dx = ex ln 2 dx =
(k = ln 2),
itd. Dodatna pravila omogucavaju nam da razmatramo slozenije primere.
8.2 Racunanje integrala
103
Linearnost
Vaze sledece formule:
Z
Z
Z

f1 (x) + f2 (x) dx = f1 (x) dx + f2 (x) dx,
Z
f1 (x) f2 (x) dx = f1 (x) dx

Z
Z
kf (x) dx = k f (x) dx,
f2 (x) dx,
gde je k konstanta, npr. k = 2, 1/3, itd.

Primeri:
Z
Z
1
2
dx = 2
dx = 2 ln |x| + C,
x
x
Z 2
Z
Z
x
1 2
1
dx =
x dx =
x2 dx =
2
2
2
Z
Z
Z
x
(3 x 2e ) dx = 3
x dx 2 ex dx =
,
.
Smena promenljivih
Razmotrimo integral
Z
1
I=
dx.
2x 3
Umesto da pogadjamo primitivnu funkciju, mozemo postupiti na sledeci
nacin. Stavimo (tj. uvedemo smenu)
2x 3 = t.
d(2x 3) = dt,
2 dx = dt,
1
dx = dt.
2
Sada idemo da izbacimo slovo x; dakle,
Z
Z
11
1
1
1
I=
dt =
dt = ln |t| + C.
t 2
2
t
2
Zatim diferenciramo:
tj.
tj.

8 INTEGRALNI RACUN
104
Tabela 4: Tablica integrala

Z
f (x)
f (x) dx
kx + C
x2
+C
2
xn
xn+1
+C
n+1
1
x
ln |x| + C
1
x+a
ln |x + a| + C
ex
ex + C
ekx
1 kx
e +C
k
2 x
(n 6= 1)
a=const.
k=const.6= 0
Ako citate zdesna ulevo, videcete da je ova tablica skoro identicna tablici
izvoda (str. 82); izmenjene su samo oznake. Mogli bismo je prosiriti; recimo:
Z
Z
p

1
1
x
1
k + x2 + k
p
dx
=
arctan
,
dx
=
ln
2
2
x +a
a
a
x2 + k
Z
1
x
p
dx = arcsin ,
itd.
b
b2 x 2
105
Na kraju, vratimo x :
I=
1
ln |2x 3| + C.
2
Provera:
dI
1 1
1
=
(2x 3)0 =
.
dx
2 2x 3
2x 3
Jos jedan primer:
Z
x
p
I=
dx .
x2 + 1
Smena:
x2 + 1 = t;
d(x2 + 1) = dt;
2x dx = dt;
x dx = (1/2) dt.
Izbacivanje starog slova:

Z
Z
(1/2) dt
x dx
p
I=
=
= t + C.
t
x2 + 1
Vracanje starog slova:
I = x2 + 1 + C.
U nekim slucajevima racunanje tece nesto drukcije. Na primer, kod integrala
Z
I = x 2x + 4 dx,
uvodimo smenu
2x + 4 = t.
Zatim, umesto d( 2x + 4) = dt, prvo izrazimo x kao funkciju od t :

x=
1 2
t 2.
2
Dalje,
dx = d(
) = t dt;

8 INTEGRALNI RACUN
106
Z

1 2
I=
t 2 t t dt,
2
itd.
Navedeni nacin prelaska sa jednog integrala na drugi zasnovan je na

sledecem pravilu:
Ako je
Z
f (t) dt = (t) + C,
onda je
Z
f (S(x))S 0 (x) dx = (S(x)) + C.
Drugim recima, ovaj poslednji integral dobijamo iz prethodnog smenom t =

S(x); ne zaboravimo da je dt = S 0 (x) dx.
Parcijalna integracija
Prethodni primeri pokazuju da je korisno pisati diferencijal dx pod znakom
neodredjenog integrala. To se vidi i u formuli parcijalne integracije:
Z
Z
u dv = uv
v du
Ovde su u i v dve diferencijabilne funkcije, a du, dv su njihovi diferencijali

du = u0 (x) dx,
dv = v 0 (x) dx.
Tacno znacenje formule je ovakvo: Ako je primitivna za funkciju vu0 , onda

je uv primitivna za uv 0 . To je tako jer je
(uv )0 = (uv)0 0 = (uv)0 vu0 = u0 v + uv 0 vu0 = uv 0 .
Primer 8.3.
Z
I = xe2x dx.
Stavljamo
u = x,
dv = e2x dx
107
da bismo imali
Z
I = u dv.
Racunamo du i v :
Z
du = dx,
v=
Z
dv =
1
e2x dx = e2x
2
(ne pisemo 12 e2x + C jer nam je dovoljna jedna primitivna). Dakle,

Z
Z
1 2x
1
1
1 2x
e dx = xe2x ex + C.
I = uv v du = e x
2
2
2
4
Primer 8.4.
Z
I = x ln x dx.
Ovoga puta stavljamo u = ln x (da bismo eliminisali logaritam) i dv = x dx.
Kako je du = (1/x)dx i v = x2 /2, imamo
Z 2
Z
x 1
x2
x
x2
x2
x2
ln x
dx =
ln x
dx =
ln x
+ C.
I=
2
2 x
2
2
2
4
Zadaci
Zadatak 83. Proverite sledece formule:
Z
p
1
p
(a)
dx = ln(x + x2 + 1) + C;
x2 + 1
Z
1 1 + x
1
dx
=
ln
(b)
+ C.
1 x2
2
1x
Zadatak 84. Odredite funkciju g ako je poznato da je g definisana na intervalu (0, ), da je g 0 (x) = 1/x za x > 0 i da je g(1) = 23.
Zadatak 85. Odredite funkciju g ako je poznato da je g definisana na skupu
R \ {0}, da je g 0 (x) = 1/x za x 6= 0, i g(1) = 1, g(1) = 2. Nacrtajte grafik
funkcije g.
Zadatak 86. Odredite onu primitivnu funkcije f (x) = |x|, x R, koja
zadovoljava uslov (0) = 0. Nacrtajte grafike funkcija f i .

8 INTEGRALNI RACUN
108
Zadatak 87. Izracunajte integrale sledecih funkcija:
(a) x3
(b) x2
(c)
x
1
1
(e)
(f)
(g) e2x
2
0.2
x
x
p
1
(i) 3 ex
(j)
(k) 112
e2x
Zadatak 88. Izracunajte:
Z
3
2x2 + dx
(a)
x
Z 2
x 2x
(c)
dx
x
Z
(e)
(x2 2x)( x 2) dx

Z
(a)
xe2x dx
Z
(x 2x)e dx
(c)
Z
(e)
2x
p dx
ex
(d)
(h) ex/2
(m) ln 4
Z
(b)
(x ln 3 + 6) dx
Z
ex + 2ex
dx
e2x
x2 + 3x + 2
dx
x+2
(d)
(f)
Z
(b)
Z
(d)
Z
(f)
Zadatak 90. Izracunajte pomocu date smene:

Z
x
dx,
2x 1 = t
(a)
2x 1
Z
(b)
x(4x 3)7 dx,
4x 3 = t
Z
x
p
(c)
dx,
2x 3 = t
2x 3
Z
p
x
p
(d)
dx,
2x 3 = t
2x 3
Z x
e
dx,
(e)
x=t
x
x3 ln x dx
(ex + 2ex )2 x dx
x2 ln2 x dx
p
x x

Z
(f)
109
x(x2 + 2)4 dx,
x2 + 2 = t
Zadatak 91. George je racunao integral

Z
I = (x + 1)2 dx
na dva nacina.
(I)
Z
I=
(x2 + 2x + 1) dx =
x3
+ x2 + x + C.
3
(II) Uvodeci smenu x + 1 = t, dobio je

Z
t3
(x + 1)3
I = t2 dt = + C =
+ C.
3
3
Odavde sledi rece on (u) sebi da je
(x + 1)3
x3
+ x2 + x.
3
3
Kad pomnozim sa 3, dobijem
(x + 1)3 x3 + 3x2 + 3x.
Ali ovo ne moze biti tacno jer kad stavim x = 0, dobijam 1 = 0.
Nadjite gresku u rasudjivanju.
Z
ln(ln x)
(a)
dx
x
Z 2
x x+4
dx
(c)
(x 1)2
e2x
Z
(b)
p
Z
(d)
ex + 1
dx
1
dx
x+ x
Zadatak 93. (a) Izracunajte

Z
znajuci formulu
Z
x2
x2
dx
x2 + 2
1
1
x
dx = arctan ,
+k
k
k
gde je k =const.> 0.
(b) Izracunajte
Z
ln(x2 + 2) dx.

8 INTEGRALNI RACUN
110
8.3
Odredjeni integral
Ima neodredjenih integrala koji se ,,ne mogu izracunati, sto znaci da se

ne mogu izraziti pomocu elementarnih funkcija. Jedan od mnogobrojnih
primera je
Z
2
ex dx.
To ne znaci da primitivna funkcija ne postoji. Naime:
Stav 6 (Njutn, Lajbnic). Ako je funkcija f definisana i neprekidna na intervalu (a, b), onda primitivna funkcija na intervalu (a, b) postoji.
Matematicka konstrukcija primitivne funkcije je veoma slozena, ali se
moze ilustrovati slikom.
Ako je f neprekidna i pozitivna u intervalu [a, b], onda mozemo definisati
funkciju P : (a, b) 7 R na sledeci nacin:
P (x)=povrsina krivog (osencenog) trapeza prikazanog na slici 34(a).
Ispostavlja se da je P 0 (x) = f (x) za svako x (a, b), sto znaci da je
funkcija P (x) primitivna za f (x).
Slika 34:
P(x+h)-P(x)
P(x)
x x+h
(a) P (x) =primitivna funkcija of f
b
(b) Trapez T sa upisanim
pravougaonikom
8.3 Odredjeni integral
111
A da bismo se uverili da je P 0 (x) = f (x), razmotrimo marginalnu funkciju

Mh P (x) =
P (x + h) P (x)
.
h
Razlika P (x + h) P (x) predstavlja povrsinu ,,uskog trapeza T (slika 34(a))

i priblizno je jednaka povrsini (crnog) pravougaonika na slici 34(b). A
povrsina od jednaka je f (x)h (18 );
P (x + h) P (x) f (x)h.
Ako ovu relaciju podelimo sa h, (19 ) dobicemo
P (x + h) P (x)
f (x),
h
sto znaci da je P 0 (x) = f (x).
To je bila samo ideja dokaza NjutnLajbnicovog stava.
Odredjeni integral
Umesto P (x) pise se
Z x
f (t) dt.
a
Ako je (x) neka druga primitivna, onda je, kako smo videli,
Z x
f (t) dt + C.
(x) = P (x) + C =
a
Uzimajuci ovde x = a, vidimo da je (a) = 0 + C, tj. C = (a). Prema

tome, vazi formula (Njutn/Lajbnicova)
Z x
f (t) dt = (x) (a).
a
Cesto
se ta formula pise u obliku
Z b
Z
b

f (x) dx = f (x) dx .
a
18
19
jer je osnovica jednaka h a visina f (x)

Trebalo bi dokazati da je u nasem slucaju deljenje sa (malim) h zaista ispravno.

8 INTEGRALNI RACUN
112
Rb
Izraz a f (x) dx zove se odredjeni integral funkcije f na intervalu [a, b], ili
u granicama od a do b (a=donja granica, b=gornja granica).
Tako je, na primer,
Z 1
Z
1

2
x dx = x2 dx
0
x3 1
13 03
= =
3 0
3
3
1
= .
3
Slika 35: Arhimed i njegov trougao
1
(a) Arhimedov trougao
(b) Arhimed
Time smo pokazali da je povrsina krivolinijskog trougla ogranicenog parabolom y = x2 i pravim linijama x = 1, y = 0 (osencena oblast na slici
35) jednaka 1/3, sto je bilo poznato i Arhimedu. Uporedite taj rezultat sa
povrsinom obicnog trougla sa temenima (0, 0), (1, 0) i (1, 1).
Primer 8.5. Odredjeni integral ne predstavlja uvek povrsinu. Na slici 36
vidite grafik funkcije f (x) = x2 + 1. Ta funkcija je negativna na intervalu
[1, 2], i zato je odgovarajuci integral negativan broj; tacnije
2
Z 2
Z 2

x3
1
2
f (x) dx =
(x + 1) dx = + x = .
6
6
1
1
1
in which case the value of integral is

to obtain this result directly.
2
2
1 = 0.414. Alternatively you can use your calculator
More exercises for you to try

In each question the required area lies entirely above the horizontal axis, although you
should verify this fact for yourself independently.
1. Find
the area integral
under the curve y = 7x2 and above the x axis between x = 2 and x =
5.
8.3
Odredjeni
113
2. Find the area bounded by the curve y = x3 and the x-axis between x = 0 and x = 2.
3. Find the area bounded by the curve y = 3t2 and the t-axis between t = 3 and t = 3.
Find
the osen
area cunder
y = x2 je
between x = 1 and x = 10.
A4.povr
sina
ene oblasti
Answer
Z
P =
1
1
f (x) dx = .
6
3. The Area Bounded by a Curve, Parts of Which Lie Below the

x-axis
The gure below shows a graph of y = x2 + 1.
Slika 36:
y
y =x2 +1
-2
-1
area
Engineering Mathematics: Open Learning Unit Level 1

14.3: Integration
20
Uopste, ako je f (x) < 0 u intervalu (a, b),

Z
, onda je
f (x) dx < 0,
a
a povrsina odgovarajuceg krivolinijskog trapeza racuna se po formuli

Z b
P =
f (x) dx.
a
Primer 8.6. Situacija moze biti slozenija, kao na slici 37. Tu je

Z 4
32
f (x) dx = ,
3
0
a povrsina osencene oblasti je
Z 1
Z
P = P1 + P2 =
f (x) dx
0
20
pri cemu je a < b
f (x) dx =
71
.
6

8 INTEGRALNI RACUN
114
Slika 37:
2
P1
P2
2
y = x3 5x2 + 4x
6
Primer 8.7. Kad racunamo povrsinu oblasti ,,uglavljene izmedju dve vertikalne prave, x = a i x = b (a < b) (vidi sliku 38), koristimo formulu
Z

f (x) g(x) dx,
P =
a
pri cemu je ,,kriva y = f (x) gornja, a kriva y = g(x) donja.
Slika 38:
6
4
y=x
2
4
y=x^25x+3
8.3 Odredjeni integral
115
Na slici 38 imamo: a = 1, b = 4, f (x) = x, g(x) = x2 5x + 3. Dakle,

Z 4
(x x2 + 5x 3) dx = 15.
P =
1
Zadatak 94. Izracunajte povrsinu oblasti koju ogranicavaju linije y = x2

5x + 3, y = x i y = 3.
Slika 39:
(a)
(b)

9 SISTEMI LINEARNIH JEDNACINA
116
Sistemi linearnih jedna

cina
Sistem linearnih jednacina je niz linearnih jednacina sa konacnim brojem

nepoznatih. Primer:
3
x + y + z =
2x y + z =
2
(S)
6x
+ 4z = 10.
Nepoznate x, y, z mogu se shvatiti kao prazna mesta koja, ako je moguce,
treba popuniti brojevima tako da se dobiju tri istinite relacije. Svaka takva
trojka brojeva zove se resenje sistema. Na primer, trojka (x, y, z) = (1, 1, 1)
je jedno resenje, ali ih ima jos, na primer, (0, 1/2, 5/2).
Ako neki sistem ima vise od jednog resenja, kaze se da je neodredjen. Ako
ima tacno jedno, kaze se da je odredjen, a ako nema resenja, onda se kaze da
je nemoguc ili nesaglasan. Prema tome, sistem (S) je neodredjen. Ispostavlja
se da
svaki neodredjen sistem ima bezbroj resenja.
Broj nepoznatih moze biti i manji ili veci od broja jednacina. U nacelu,
povecanje broja jednacina smanjuje sanse da sistem ima resenje. To ne znaci
da sistem kod koga je broj jednacina veci od broja nepoznatih ne moze imati
resenja; na primer, sistem
x + y + z =
3
2x y + z =
2
(S1 )
6x
+
4z
=
10
x 2y
= 1
ima ista resenja kao (S).
S druge strane,
ako je broj jednacina manji od broja nepoznatih, onda sistem ne moze biti
odredjen, tj. ili uopste nema resenja ili ih ima bezbroj.
Da biste prihvatili taj fakt, razmotrite jednu jednacinu sa dve nepoznate:
ax + by = c.
117
Gausov postupak
Prikazacemo Gausov postupak na primeru sistema
3
x + y + z =
2x y + z =
2
3x + 2y + 4z = 10.
Odaberimo jednu jednacinu, npr. prvu, i u njoj jednu nepoznatu, npr. x.
Obrazujmo novi sistem:
y + z =
3
x +
3y z = 4
y + z = 1.
Prvu jednacinu smo prepisali; drugu smo dobili mnozeci prvu sa 2 i dodajuci je drugoj jednacini, itd. Tako je ,,nestalo nepoznate x u poslednje
dve jednacine. Zatim na te dve jednacine primenimo isti postupak sa ciljem da eliminisemo, recimo y; pomnozimo drugu sa 1/3 i dodamo trecoj, i
dobijemo sistem:
y +
z =
3
x +
3y
z = 4
(4/3)z = 7/3.
Dobili smo lako resiv sistem. Polazimo od poslednje jednacine: z = 7/4. Sa
ovim z idemo u drugu jednacinu: y = 3/4. Sada iz prve nalazimo x = 1/2.
Dakle, poslednji sistem ima jedinstveno resenje
(x, y, z) = (1/2, 3/4, 7/4).
Iz toga sledi da i polazni sistem ima to isto, jedinstveno, resenje.
Uopste, moze se dokazati da Gausov postupak pretvara sistem u ekvivalentan. A kazemo da su sistemi ekvivalentni ako imaju jednake skupove
resenja.
Pitanje: Da li vise volite da ono resenje zapisete u obliku

x
1/2
y = 3/4 ?
z
7/4
Primena Gausovog postupka na sistem (S1 ) dovodi do sistema
x +
y +
z =
3
3y
z = 4
(S2 )
0z =
0
0 z = 0.

118
Poslednja jednacina je zadovoljena za svako z, tj. mozemo staviti z = , gde

je bilo koji broj. Tada je zadovoljena i treca jednacina. Zatim uzmemo
z = u drugoj i dobijemo
4
y=
.
3
Zatim idemo u prvu:
4
5 2
x=3yz =3
=
.
3
3
Prema tome, sva resenja su data formulom
5 2 4
(x, y, z) = (
,
, ), R.
3
3
9.1
Matrice
Matrica je pravougaona tabela, npr.
11 16 24 36
T = 0 4 33 21 .
4 0 10 8
Ovu tabelu je napravio covek koji drzi tri prodavnice kompjutera. U prvoj
prodavnici, oznacimo je sa P1 , on drzi 11 pentijuma I, 16 pentijuma II, 24
pentijuma III, i 36 pentijuma IV. U drugom horizontalnom redu mozemo
videti broj pentijuma u prodavnici P2 , itd. Komjuteri se prodaju po cenama
99, 176, 299 i 517 evra. Cene mozemo zapisati pomocu matrice

99
176
C=
299 .
517
Horizontalni redovi matrice zovu se vrste a vertikalni kolone. Matrica
T je matrica tipa 3 4, sto znaci da ima 3 vrste i 4 kolone. Mozemo reci da
je sirina matrice T jednaka 4 a visina jednaka 3. Brojevi koji se nalaze u toj
matrici, a ima ih 3 4 = 12, zovu se elementi matrice.
Matrica C ima samo jednu kolonu takve matrice se zovu vektori.
Jednakost matrica
Matrice A i B smatramo jednakim ako su istog tipa i ako su im ,,odgovarajuci
elementi jednaki.
9.1 Matrice
119
Sabiranje i oduzimanje
Mozemo sabirati (oduzimati) samo matrice istog tipa; to cinimo tako sto
saberemo (oduzmemo) odgovarajuce elemente. Na primer,
3 1
7 6
3 7 1 + 6
2
7 + 12 4 = 2 + 12 7 4 = ;
5 0
3 9
5 3 0 + 9
Nula-matrica je ona ciji su elementi jednaki nuli. Ona ima istu ulogu koju
ima broj nula kod sabiranja brojeva; dakle, ako je O nula-matrica, onda je
A + O = O + A = A.
Mno
zenje matrice brojem
Matrica se mnozi brojem tako sto se svaki element pomnozi tim brojem. Na
primer,
3 1
3 1
6 2
7 = 2
7 2= 4
14 .
2 2
5 0
5 0
10 0
Operacija mnozenja brojem ima ,,uobicajena svojstva, npr.
2(3A) = 6A,
3(A + B) = 3A + 3B,
itd.
Mno
zenje matrice matricom
Vratimo se na one tri prodavnice kompjutera. Izracunajmo vrednost robe u
prodavnici P1 :
v1 = 11 99 + 16 176 + 24 299 + 36 517 = 29693;
u prodavnici P2 :
v2 = 21428;
u prodavnici P3 :
v3 = 7522.

120
Ove tri vrednosti se mogu staviti u matricu

v1
V = v2 ,
v3
a sav racun se sada moze predstaviti na sledeci nacin:
99
29693
11 6 4 36
176

V = TC = 0
4 33 21
299 = 21428 .
7522
4
0 10 8
517
Na ovom primeru vidimo kako se mnoze proizvoljna matrica i jedna
kolona. Glavno je kako se mnoze jedna vrsta i jedna kolona:

b1

b2
a1 a2 a3 a4
b3 = a1 b1 + a2 b2 + a3 b3 + a4 b4 .
b4
Dodavanje jos jedne vrste 21 prvom faktoru proizvodi jos vrstu u rezultatu:

"
#

b1
a1 b 1 + a2 b 2 + a3 b 3 + a4 b 4
a1 a2 a3 a4
b
2
=
.
c1 c2 c3 c4 b3
c 1 b1 + c 2 b2 + c 3 b3 + c 4 b4
b4
Dodavanje jos jedne kolone drugom faktoru proizvodi jos kolonu u rezultatu:
b
d
1
1

a1 a2 a3 a4
b2 d2
c1 c2 c3 c4 b3 d3
b4 d4
"
a1 b1 + a2 b2 + a3 b3 + a4 b4 a1 d1 + a2 d2 + a3 d3 + a4 d4
#
.
c 1 b1 + c 2 b2 + c 3 b3 + c 4 b4
c1 d1 + c2 d2 + c3 d3 + c4 d4
Prema svemu, nema smisla razmatrati proizvod AB ako nije zadovoljen

sledeci uslov:
sirina matrice A = visina matrice B.
Na primer, proizvod AB je definisan ako je A matrica tipa 3 4 a B
matrica tipa 4 13; rezultat je matrica tipa 3 13.
21
tj. otvaranje jos jedne prodavnice
9.1 Matrice
121
Nekomutativnost mno
zenja
Nije isto AB i BA.
(a) Moze se desiti da je AB definisano a BA nije; npr. ako je A matrica
tipa 3 4 a B matrica tipa 4 13.
(b) Moze se desiti da su i AB i BA definisane, ali su razlicitog tipa; npr.
ako je A tipa 2 3 a B tipa 3 2, onda je AB tipa 2 2 a BA tipa 3 3.
(c) Konacno, ako su A i B kvadratne matrice istog tipa, onda su matrice
AB i BA istog tog tipa, ali je najcesce opet
AB 6= BA
Na primer,

1 1 0 1
-1
=
3 4
1 2
4

-3
,
5

0 1 1 1
-3
=
1 2
3 4

-4
.
Asocijativnost
Isto je A(BC) i (AB)C. To znaci da su matrice A(BC) i (AB)C ili obe
definisane ili obe nedefinisane, a ako su definisane, onda je
A(BC) = (AB)C
Distributivnost
Vaze dva zakona distributivnosti:
A(B + C) = AB + AC
(A + B)C = AC + BC
Zato mozemo ,,mnoziti svaki sa svakim, samo moramo voditi racuna o

poretku faktora. Na primer,
(A + B)(A B) = AA AB + BA BB = A2 AB + BA B 2 ,
(A + B)(A + B) = A2 + AB + BA + B 2 .

122
Jedini
cna matrica
Jedini
nom se zove kvadratna matrica koja na ,,glavnoj dijagonali ima jedinice a na svim ostalim mestima nule. Jedinicnu matricu oznacavamo sa I,
a ako hocemo da istaknemo kojeg je tipa, dodajemo indeks; na primer,

1 0 0
1 0
I2 =
,
I3 = 0 1 0 .
0 1
0 0 1
Medju matricama, jedinicna matrica ima (najmanje) isti znacaj kao broj
jedan medju brojevima, tj. vaze formule
AI = A,
IA = A,
kad god proizvod ima smisla.
9.2
Inverzna matrica
Pretpostavimo da je A kvadratna matrica. Ako postoji takva matrica B da

je AB = I i BA = I, onda se B zove inverzna matrica (matrice A) i oznacava
se sa A1 . Dakle,
AA1 = A1 A = I
Matrica ne moze imati dve inverzne. Ima matrica koje nemaju inverznu
one se zovu singularne matrice. Koje imaju inverznu zovu se regularne.
Najprostija singularna je nula-matrica, ali ima i drugih; npr. matrica

0 0
A=
12 77
je singularna jer je

0
1 0
0 0 x y
=
6
=
.
12 77 u v

0 1
U slucaju matrica tipa 2 2 postoji jednostavan kriterijum regularnosti;
naime:
Matrica

a b
A=
c d
9.2 Inverzna matrica
123
je regularna ako, i samo ako, je ispunjen uslov

(64) ad bc 6= 0.
Ako je taj uslov ispunjen, onda je

1
d b
1
(65) A =
.
ad bc c a
Matri
cne jedna
cine
Pri resavanju matricnih jednacina mora se voditi racuna o nekomutativnosti
mnozenja. Pretpostavimo da imamo jednacinu
(66) AX = B,
gde je A regularna kvadratna matrica. Da bismo je resili, mnozimo je sa leve
strane matricom A1 :
A1 AX = A1 B,
X = A1 B ,
dakle,
jer je A1 AX = IX = X.
S druge strane, jednacinu

(67) XA = B,
mnozimo sa A1 sa desne strane i dobijamo
X = BA1 .
Razmotrimo malo slozeniji primer:
(68) AX = 2X + B.
Kao i kod obicnih jednacina, stavljamo poznate na jednu a nepoznate na
drugu stranu:
(69) AX 2X = B.
Sada primenjuemo distributivni zakon, ali ne u obliku
(A 2)X = B
(ne valja jer zbir matrice i broja nema smisla)

124
vec
(A 2I)X = B .
Provera: (A 2I)X = AX 2IX = AX 2X
(Obratite paznju da X stoji desno od zagrade.) Kad stavimo A 2I = C,

dobijemo CX = B, sto je jednacina tipa (66).
U slucaju jednacine
(70) XA = 2X + B
imamo
X(A 2I) = B .
9.3
Determinante
Kvadratnoj matrici odgovara jedan broj koji se zove determinanta, u oznaci

det A. Definicija determinante u opstem slucaju je komplikovana. Podjimo
od najprostijeg slucaja matrice tipa 2 2. Neka je

a b
A=
.
c d
Tada se det A definise ovako:
det A = ad bc.
Umesto det A pise se i

a b

c d .

a b

= ad bc.
Dakle,
c d
Posebno, determinanta jedinicne matrice jednaka je jedinici,

det I = 1 .
Stav 7. Matrica je regularna ako i samo ako je njena determinanta razlicita
od nule.
9.3 Determinante
125
Determinante tre
ceg reda
Sledeca formula predstavlja jedan od nacina da se definise determinanta
treceg reda:

a11 a12 a13

a22 a23
a21 a23
a21 a22
a12

(71) a21 a22 a23 = a11

a31 a33 + a13 a31 a32
a
a
32
33
a31 a32 a33
Determinante na desnoj strani zovu se minori. Prva determinanta, oznacimo
je sa M11 , je minor elementa a11 , i dobija se tako sto se ,,obrisu vrsta i kolona
koje sadrze taj element; dakle

a22 a23

.
a22 a23 =
M11 =

a
a
32
33

a32 a33
Slicno se definise minor bilo kojeg elementa (bolje reci, mesta) matrice;

a21 a23
, itd.
a23 =
M12 = a21
a31 a33
a31

a33
Vazni su i kofaktori. Kofaktor, Kij , elementa aij jednak je (1)i+j Mij ,
tj.
kofaktor = +minor ili minor
pri cemu uzimamo + ili rukovodeci se sledecom tablicom:
+ +
+
+ +
Sada formulu (71) mozemo zapisati ovako
(72) det A = a11 K11 + a12 K12 + a13 K13 .
Umesto elemenata prve vrste, ovde se mogu uzeti elementi bilo koje vrste
ili kolone, sa odgovarajucim kofaktorima. Na primer, determinantu

1 2 4

D = 3 0 0
2
3 6
najlakse je racunati ,,razvijanjem po drugoj vrsti:

2 4

+ 0

D = (3)
0 = 72.
3 6

126
Determinante vi
seg reda
Sad kad smo definisali determinante treceg reda pomocu determinanti drugog
reda, mozemo definisati determinante cetvrtog reda pomocu onih treceg reda.
To cinimo imitirajuci formulu (72):
det A = a11 K11 + a12 K12 + a13 K13 + a14 K14 .
Prema tome, determinanta cetvrtog reda svodi se na cetiri determinante
treceg reda. I ovoga puta mozemo razvijati po bilo kojoj vrsti ili koloni; na
primer,

2 2004 1 4

3 6 5
3

0
6 5

4 7 2 + 0 + 0 + 0.
=
2004
4

0
7 2

5 9 11
5

0
9 11
Ovde smo razvijali po drugoj koloni jer ona ima tri nule. Da bismo u
proizvoljnoj determinanti stvorili nule, mozemo upotrebiti sledeci stav.
Stav 8. Vrednost determinante se ne menja ako se jedna vrsta (kolona)
izmeni tako sto joj se doda neka druga vrsta (kolona) prethodno pomnozena
bilo kojim brojem.
U slucaju determinante drugog reda dokaz tog stava je prost. Naime, ako
imamo matricu

a b
A=
,
c d
pa drugoj vrsti dodamo prvu pomnozenu brojem , onda dobijamo matricu

a
b
B=
.
c + a d + b
Dakle,
det B = a(d + b) b(c + a) = ad bc = det A.
Na konkretnom primeru, primena stava 8 daje sledece:

1 2 1 1 1 2 1 1

7 3 5
2

3 1 3 0 7 3 5
3 .
D :=
=
= 1 1

4
5 0 1 1
3
2 3
6 2 4
3

0
1 6
0 6 2 4
9.3 Determinante
127
Ovde smo prvu vrstu mnozili sa 2, pa sa 2, pa sa 3, i dodavali je drugoj,

se desilo sa kojom vrstom, mozemo zapisati ovako:
pa trecoj, pa cetvrtoj. Sta
V1
V2
V3
V4
7
7
V1
V2 + (2)V1
V3 + 2V1
V4 + (3)V1
Tako smo dosli do determinante treceg reda, na koju opet mozemo primeniti stav 8. U stvari, mozemo ga primenjivati sve dok ne dobijemo ,,trougaonu tablicu, a onda mozemo primeniti sledeci stav:
Stav 9. Determinanta trougaone matrice jednaka je proizvodu elemenata koji
stoje na glavnoj dijagonali.
Ponekad je korisno promeniti redosled vrsta.
Stav 10. Ako dve vrste zamene mesta, onda determinanta menja znak.
Na primer,

1 2 1 1
1 2 1 1

0 7 3 5
0 1 1
3

D=
=
.
3
0 1 1
0 7 3 5
0 6 2 4
0 6 2 4
Nastavimo racunanje determinante D. Ako ovu poslednju tablicu transformisemo po shemi
V1 7 V1 ,
V2 7 V2 ,
V3 7 V3 + 7V2 ,
V4 7 V4 + 6V2 ,
dobicemo

1 2 1 1

0 1 1 3

.
D =

0
0
4
26

0 0 4 14
Dalje, V4 7 V4 + (1)V3 ,

1 2 1 1

0 1 1 3
= 1 (1) 4 (12).
D =

0
0
4
26

0 0 0 12

128
Determinanta transponovane matrice

Ako je data matrica A, onda sa AT oznacavamo matricu koju dobijamo tako
sto vrste matrice A pisemo kao kolone. Matricu AT zovemo transponovanom
(matricom matrice A). Na primer,

T

2
2 3
2 1
T
[2, 3] =
,
=
.
3
1 7
3 7
Ako transponujemo AT , vraticemo se na A, tj. (AT )T = A. Moze se
dokazati da je
det(AT ) = det A.
(Uverite se u to u slucaju matrice tipa 2 2.)
Determinanta i inverzna matrica
Pomenuli

a
c
smo da je uslov ad bc 6= 0 karakteristika regularnosti matrice

b
.
d
Sad kad smo definisali determinante, mozemo reci ovako:

Stav 11. Matrica je regularna ako, i samo ako, je njena determinanta razlicita od nule.
Dokazuje se da taj stav vazi za matrice bilo kog formata. Postoji i formula
za inverznu matricu:
1
adj A.
A1 =
det A
Ovde adj A oznacava adjungovanu matricu; ona se formira tako sto se svaki
element matrice zameni svojim kofaktorom, pa se tako dobijena matrica
transponuje.
Determinante i linearni sistemi
Determinante se pojavljuju pri resavanju linearnih sistema. Uzmimo, na
primer, sistem jednacina
(73)
ax + by = P
cx + dy = Q .
9.4 InputOutput analiza
129
Ako prvu jednacinu pomnozimo sa d a drugu sa b pa dobijene jednacine

oduzmemo, dobicemo
(ad bc)x = P d Qb,
dakle,
P d Qb
,
ad bc
pod uslovom da je ad bc 6= 0. I drugu nepoznatu nalazimo na slican nacin.
Resenje mozemo zapisati kao

P b
a P

c Q
Q d
,
.
x =
y =

a
b
a
b

c d
c d
x=
Razmotrimo sistem od tri jednacine sa tri nepoznate x, y, z. Oznacimo

sa D determinantu sistema, tj. determinantu sastavljenu od koeficijenata uz
nepoznate. Oznacimo sa Dx determinantu koja se dobija tako sto se kolona
koeficijenata koji stoje uz x zameni kolonom slobodnih clanova; itd. Tada
vazi sledeci stav.
Stav 12 (Kramerovo pravilo). Sistem ima jedinstveno resenje ako, i samo
ako, je D 6= 0. A ako je D 6= 0, onda je resenje dato formulama
x=
Dx
,
D
y=
Dy
,
D
D=
Dz
.
D
Ako je D = 0, onda sistem moze biti nemoguc ili neodredjen. Ako je

D = 0 i jedna od determinanti Dx , Dy , Dz razlicita od nule, onda je sistem
nemoguc. Ali ako su sve cetiri jednake nuli, onda ne smemo tvrditi da je
sistem neodredjen; on moze i tada biti nemoguc.
9.4
InputOutput analiza
Sistemi linearnih jednacina se koriste za analiziranje dva ili vise medjusobno

zavisnih procesa. Na primer, elektrani treba ugalj da bi proizvela struju, ali
rudniku treba struja da bi proizveo ugalj. Pretpostavimo da rudniku treba
$0.25 struje da bi proizveo $1 uglja, a da elektrani treba $0.60 uglja i $0.05
struje da bi proizvela $1 struje.
uglja
struje
rudniku elektrani
0
0.60
0.25
0.05

130
Ovu tabelu zemo napisati u obliku matrice potrosnje (,,consumption matrix):

0 0.60
C=
.
0.25 0.05
Ulaganje potrebno za proizvodnju p1 dolara uglja i p2 dolara struje moze se
dobiti mnozenjem matrice C vektorom p = [p1 , p2 ]T . Na primer, za proizvodnju $1 000 uglja i $1 500 struje, potrebno je sledece ulaganje:

0 0.60
1 000
900
=
.
0.25 0.05
1 500
325
Pretpostavimo sada da postoji spoljna potraznja za d1 dolara uglja i
d2 dolara struje. Vrednost ukupne proizvodnje bice razlozena na vrednost
spoljne potraznje i ulaganje koje je potrebno radi zadovoljenja te potraznje.
Drugim recima, ako je d = [d1 , d2 ]T , onda imamo matricnu jednacinu
p = d + C p.
Drugi primer. Jedno gazdinstvo je podeljeno na tri sektora: poljoprivredni,
industrijski i usluzni. Svaka jedinica poljoprivredne proizvodnje zahteva 0.2
jedinice industrijske robe, 0.3 jedinice poljoprivrednih prizvoda, 0.1 jedinicu
usluge. Svaka jedinica industrijske proizvodnje zahteva 0.5 jedinica industrijske robe, 0.4 poljoprivrednih prizvoda i 0.2 jedinice usluge. Za svaku jedinicu usluga treba 0.1 jedinica industrijske robe, 0.1 jedinica poljoprivredne
proizvodnje i 0.3 jedinice usluge.
9.5
Zadaci
95. Odredite broj a tako da sledece

4 2
2 a
A=
,
B = 3 6
3 4
1 a
matrice budu singularne:
5
1 .
3
Odredite A1 i B 1 za a = 8.
96. (a) Resite jednacine AX = B 2X i XA B = 2X ako je

1 1
4 6
A=
,
B=
.
3 4
3 9
9.5 Zadaci
131
(b) Nadjite AB i BA pa vidite da li je AB = BA.

(c) Da li je (A + B)2 = A2 + 2AB + B 2 ?
(d) Da li je A2 B 2 = (A B)(A + B) ?
(e) Koja je od ovih jednakosti tacna:
(AB)1 = A1 B 1 ;
(AB)1 = B 1 A1 ;
(AB)T = AT B T ;
(AB)T = B T AT ?
97. Resite sistem jednacina

4x + 2y + 5z = 21
3x + 6y + z = 31
x + 8y + 3z = 37
(a) Gausovom metodom eliminacije;
(b) svodjenjem prosirene matrice sistema na trougaoni oblik;
(c) resavanjem odgovarajuce matricne jednacine.
98. Pokazite da
x + y
2x y
3x
sistem
+ z = 3
+ z = 2
+ 2z = 4
nema resenja. Stavite 5 umesto 4 (na kraju trece jednacine) pa pokazite da

novi sistem ima bezbroj resenja.
99. Resite sistem
2x + 7y = 25
5x + 12y = 241
primenom Kramerovog pravila.
100. Resite sisteme na razne nacine:
9x3 =
5x1 + 8x2 + 2x3 =

(a)
7x2 4x3 =
3x1 + 6x2 5x3 =

4x1 7x2 + 2x3 =
(b)
x1 + 8x2 9x3 =
2x3 =
x1
2x2 x3 =
(c)
x1 + x2 3x3 =
87
26
8
12
1
6
6
8
5
PROMENLJIVIH
10 FUNKCIJE VISE
132
10
Funkcije vi
se promenljivih
Proizvodni proces moze zavisiti od raznih faktora, npr. rada (L) i kapitala (K). Zavisnost kolicine proizvodnje (Q) od L and K moze se izraziti
kao
Q = f (K, L),
gde je f funkcija ,,dveju realnih promenljivih, sto znaci da svakom paru
(L, K) iz nekog skupa D R2 odgovara jedan broj Q. Uopste, funkcijom
dveju promenljivih nazivamo takvu funkciju ciji je domen nekakav skup uredjenih parova.
U ekonomskoj teoriji se cesto pojavljuje CobbDouglasova proizvodna
funkcija
(74) Q = f (L, K) = AL K 1 ,
gde su A > 0 i (0, 1) neke konstante (ne zavise od K i L), koje odredjuju
ekonomisti.
Za matematicara je domen CobbDouglasove funkcije jednak skupu
{ (L, K) : L 0, K 0 }.
Pored toga, on ce umesto L i K radije upotrebiti druga slova, npr. x i y, iz
dva razloga: prvo, njegov posao nije da izucava znacenje velicina vec samo
vezu medju njima, i, drugo, ista formula se pojavljuje u raznim situacijama.
p Da bismo graficki predstavili funkciju dveju promenljivih, npr. f (x, y) =
xy, trebalo bi da uvedemo trecu koordinatu (vidi sliku 40). Ekonomisti,
medjutim, vise vole da funkciju dveju promenljivih analiziraju pomocu izokvanti. A izokvantom se naziva linija (u ravni) na kojoj je funkcija konstantna;
njena jednacina glasi
f (x, y) = C,
C = const.
Ako zelimo izokvantu koja prolazi kroz datu tacku (x0 , y0 ) iz domena funkcije,
uzecemo C = f (x0 , y0 ).
133
Slika 40: ,,Krov z = xy (x, y [1, 10]) gledan sa dva mesta. Treca koordinata (z) oznacava visinu krova u tacki (x, y)
z
Na primer, u slucaju CobbDouglasove funkcije f (x, y) =

jednacinu
p
xy = C, tj. xy = C 2 ,
xy imamo
koja ima smisla za svako C 0. Ako je C > 0, onda je to jednacina hiperbole

Izokvanta kroz tacku (1.5, 2) ima jednacinu xy = 9, jer je C = f (1.5, 2) = 3.
PROMENLJIVIH
10 FUNKCIJE VISE
134
Slika 41: Izokvante

10
10
(a) Izokvante funkcije f (x, y) =

(f (x, y) = 1, 2, 3, 5)
xy
10
10
(b) Izokvante funkcije f (x, y) = 2x + 3y.

Ekonomski Faks, Mata

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Ekonomski Faks, Mata

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ekonomski Faks, Mata

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Faculty of Economics, Finance and Administration

Kardinalni broj skupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Skup R2 i koordinate tacaka u ravni . . . . . . . . . . . . . . . 17

Stepen sa celim eksponentom . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

Stepen sa racionalnim eksponentom . . . . . . . . . . . . . . . 22

Prosti kamatni racun. Aritmeticki niz . . . . . . . . . . . . . . 30

Slozeni kamatni racun. Geometrijski niz . . . . . . . . . . . . 33

Mesecno ukamacivanje, itd. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

Tipovi realnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56

6 Linearna i kvadratna funkcija

Prava linija i linearna funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

Jednacina treceg stepena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70

Marginalna funkcija i izvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

Tangenta i nagib krive . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77

Izvod kao trenutna brzina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

Izvodi elementarnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80

Izvod slozene funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

Izvodi viseg reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

7.10 Implicitno zadate funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

Primitivna funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101

Racunanje integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

Odredjeni integral . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110

9 Sistemi linearnih jedna

Inverzna matrica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122

InputOutput analiza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129

Redosled nije vazan, dakle,

(b) (1, 1, 1, 1).

Kad zelimo da kazemo da je neki objekat x element skupa A, tj. da

B = {x : 4 < x < 7 i x je ceo},

ili, ako sa Z oznacimo skup svih celih brojeva,

Slika 1: Skupove je korisno predstavljati pomocu Venovih dijagrama

Slika 2: A = {0, 1} B = {0, 1, 2, 3, 4}

Figure 2 The set A is contained completely within B

Zadatak 1. Neka je A skup tri bicikla, a B skup svih njihovih tockova.

Given A = {0, 1} and B = {2, 3, 4} draw Venn diagrams showing

3. The intersection and union of sets

kao skup spijuna u sluzbi obavestajne sluzbe C, odnosno D. Tada se presek

Zadatak 2. Napisite elemente skupova A B, A B, A \ B, B \ A, gde su

2.2 Kardinalni broj skupa

Slika 5: Komplement skupa A oznacava se sa A0 , A, Ac

Kardinalni broj skupa

Skup ciji se elementi mogu zapisati u vidu konacnog,1 , spiska nazivaju se

Ako su A i B disjunktni, onda je |A B| = |A| + |B|. Razmotrite

B = {12, 13, 14}.

Ako su A i B proizvoljni, onda je |A B| |A| + |B|; tacnije

Kardinalni broj nekih skupova je toliko veliki da se ne isplati racunati ga

Primer 2.1. Listic fudbalske prognoze sa 12 parova moze se popuniti na

Popunjavajuci listic, mi pisemo niz2 od dvanaest elemenata; oznacimo skup

Zasad smo stigli do broja 3 3 = 9, a tipovali smo samo dva para.

Redosled je ovde bitan.

2.2 Kardinalni broj skupa

Pored toga, po dogovoru, imamo

Zadatak 3. Popunjavate tiket sa 12 parova. Sigurni ste da ce u pet utakmica

sedmoclanih nizova sa razlicitim elementima:

Ovde smo poceli da pisemo nizove od brojeva 1, . . . , 7, a tih nizova, kako

Za neke vazne skupove upotrebljavamo specijalne simbole. Vec smo pomenuli

2.3 Skupovi brojeva

reprezentacija. Brojevi sa konacnom decimalnom reprezentacijom, i samo