STUDIJA - Razvoja Lokalne Ekonomije Opstine Lazarevac

STUDIJA RAZVOJA LOKALNE EKONOMIJE
OPTINE LAZAREVAC

Beograd, novembar 2005.
2

Uvodna razmatranja

Studija razvoja lokalne ekonomije optine Lazarevac, kao strateki plan razvoja,
rezultat je identifikacije mape resursa optine Lazarevac koja predstavlja vaan
privredno-industrijski potencijal Grada Beograda.

Cilj i svrha izrade stratekog plana bio je da se u savremenim uslovima poslovanja,
koje karakterie ulazak Srbije u drugu fazu tranzicionog procesa, participiraju svi
potencijali optine Lazarevac i vizija njenog daljeg razvoja. Ostvarivanje ovog cilja
podrazumevalo je dijagnostiranje postojeih ali i skrivenih potencijala optine, s
jedne strane, kao i obezbeivanje podrke lokalnoj administraciji u daljim procesima
planiranja, s druge strane. Topografija potencijala omoguila je da se izradi profil
optine Lazarevac. U tu svrhu kao najvanije metodoloko sredstvo posluila je
SWOT analiza, parcijalna i ukupna.

Kao analitiko-dokumentaciona osnova korieni su statistiki podaci za period od
1990-2004. godine. Prva godina je uzeta kao poslednja statistiki validna godina u
ekonomskom i opte drutvenom smislu. Ekonomsko-socijalni indikatori i dinamika
njihovog kretanja u optini Lazarevac poreeni su sa vrednostima reprezentativnih
indikatora na nivou Republike Srbije, kao i Grada Beograda, koji predstavlja
statistiki region za merenje nivoa razvijenosti optina/okruga.

SADRAJ STUDIJE

DEO I: RELEVANTNI POKAZATELJI ZA LOKALNU STRATEGIJU RAZVOJA................. 7

1.1 Osnovne karakteristike lokalne zajednice......................................... ..................8
1.1.1. Stanovnitvo i naselja.......................................................... .................. ..................9
1.1.2. Prirodne karakteristike......................................................... .................. ................14

1.2 Analiza ekonomske situacije............................................. ................... ..............15
1.2.1 Osnovni pokazatelji sadanjeg ekonomskog razvoja.............. .................. ............15
1.2.1.1 Mesto Lazarevca u srpskoj privredi............................... ................... ..........20
1.2.1.2 Struktura lokalne privrede po sektorima........................... ................... .......22
1.2.1.3 Privredni subjekti, vlasnika struktura i privatizacija............ ................... ....25
1.2.1.4 Uticaj sadanje ekonomske strukture na zapoljavanje...... ................... ....26
1.2.1.5 Drutveni i ekonomski uslovi i ostvareni ekonomski rast u
desetogodinjem periodu.......................................... ................... ..............27
1.2.1.6 Kapital i ulaganja kao razvojni faktori......................... ................... .............28

1.2.2 Socijalna mapa stanovnitva i drutvenih ustanova..................... .................. .......29
1.2.2.1 Zaposlenost i nezaposlenost u optini Lazarevac...................................... .....31
1.2.2.2 Socijalna sigurnost.................................................................... ................... ...32
1.2.2.3 Socijalne ustanove.................................................................... ................... ...33
1.2.2.4 Obrazovne ustanove............................................................. ................... .......36
1.2.2.5 Informativne ustanove............................................................................. ........37
1.2.2.6 Zdravstveno osiguranje..................................................................... ..............37

1.2.3 Infrastruktura i vani razvojni faktori....................................................... ................37
1.2.3.1 Komunalna infrastuktura............................................ .................. ...................42
1.2.3.2 Organizacija urbane jedinice......................................................... ..................46

4

DEO II: INICIJATIVE ZA STIMULISANJE LOKALNOG EKONOMSKOG
RAZVOJA ........................................................................................................... 48

2.1 Privredni razvoj............. ................... ....................................................................49
2.1.1 Bitne karakteristike prethodnog razvoja............... ................... ...................49
2.1.2 Mogunosti i preporuke za budui privredni razvoj...... ................... ...........50
2.1.2.1 Vlasnika struktura, organizaciona struktura i
korporativno upravljanje.............................................. ................... ..................51
2.1.2.2 Tehnoloki prodori i znaajne investicije....................................... ...................52
2.1.2.3 Mogunosti za smanjenje uvoza sirovina, opcije zamene i
proizvodnja polugotovih proizvoda...................................................... .............55
2.1.2.4 Ravnotea malih, srednjih i velikih preduzea.................. .................. .............55
2.1.2.5 Odrivi razvoj na optinskom nivou..................................................... .............56
2.1.2.6 Revitalizacija i ekspanzija proizvodnje postojeih kompanija.... .................. ....57
2.1.3 Mogunosti za proirenje izvoza........................ ................... .....................59

2.2 Razvoj MSP..................................................................................... ......................59
2.2.1 Trenutno stanje razvoja MSP............................. ................... .....................59
2.2.2 Prednosti MSP........................................................................ ....................60
2.2.3 Inicijative za razvoj MSP........................................................... ..................61
2.2.4 Finansijska struktura MSP...................................... .................... ................63
2.2.5 Novi instrumenti za finansiranje MSP....................... .................... ..............63
2.2.6 Angaovanje posrednika.......................................... ................... ...............65
2.2.7 Tela za nadgledanje MSP......................................... ................... ..............66

2.3 Turizam.................................................................................. ................... ............67
2.3.1 Vodei trendovi u turizmu Lazarevca...................... ................... ................67
2.3.2 Kritini faktori uspeha.................................................. ................... ............71
2.3.3 Nove usluge i destinacije.............................................. ................... ...........74
2.3.4 Promotivne aktivnosti.................................................... ................... ..........75
2.3.5 Uslovi koncesija.............................................................. ................... .........75
2.3.6 Mogui rezultati............................................................... ................... ........76

5

2.4. Unapreenje zatite okruenja.......................... ................... ..............................76
2.4.1 Koncept odrivog razvoja........................... ................... .............................76
2.4.2 Vodei trendovi u zatiti okruenja.................. ................... ........................78
2.4.3 Uklanjanje vrstog otpada................................ ................... .......................80
2.4.4 Zagaenje vazduha............................................ ................... .....................83
2.4.5 Odabir lokacija za deponije................................... .................... .................84
2.4.6 Mogunosti reciklae........................................................ ................... .......86
2.4.7 Ulaganje u ouvanje eko sistema..................................... ................... .......87

2.5 Poljoprivreda................................................... ................... ............................88
2.5.1 Vodei trendovi u poljoprivredi........................... ................... .....................88
2.5.2 Kritini faktori uspeha.................................................... ................... ..........92
2.5.3 Komparativne prednosti poljoprivrede Lazarevca....... ................... ............94
2.5.4 Preporuke za dalji razvoj................................................... ................... ......95
2.5.5 Mogui rezultati................................................................. ................... ......96

2.6 Jedinice za lokalni razvoj.......................................... ................... .................96
2.6.1 Nacionalni nivo........................................................... ................... .............96
2.6.1.1 Fond za razvoj Republike Srbije........................................ .............96
2.6.1.2 Agencija za privatizaciju Republike Srbije......... ................... ..........97
2.6.2 Lokalni nivo........................................................................................ .........99
2.6.2.1 Interna lokalna uprava......................................... ................... ........99
2.6.2.2 Optinski razvojni centri........................................................... .......99
2.6.2.3 Vladine regionalne institucije................................... ................... ..100
2.6.2.4 Centri za razvoj tehnologije....................................... .................. .101
2.6.2.5 Zone industrijskog i tehnikog razvoja..................................... .....102
2.6.2.6 Poslovni inkubacioni centri........................... .................. ..............102
2.6.2.7 Slube zapoljavanja....................................................... .............102
2.6.2.8 Nevladine organizacije i udruenja.................................. .............104

6

III PREPORUENA STRATEGIJA LOKALNOG RAZVOJA ....................................... 105
3.1 Teorijski koncept .................................................................................................. 106
3.1.1 Osnove LUC metodologije........................................................................ 107
3.1.2 Strategijska mapa..................................................................................... 109
3.1.3 LUC/Strategijska mapa u lokalnoj zajednici ............................................. 113
3.1.4 Lokalna zajednica kao strategijom vuena organizacija........................... 117
3.1.5 SWOT analiza .......................................................................................... 122
3.1.6 Predloena strategija lokalnog razvoja optine na bazi SWOT
matrice ................................................................................................................. 123

3.2 Softverska podrka za formulisanje i implementaciju LUC.................................. 124
3.2.1 Pregled softvera ....................................................................................... 124
3.2.2 Preduslovi za implementaciju softvera ..................................................... 125
3.3 Predloena strategijska reenja dinamiki pristup............................................ 127

IV LOKALNI POTENCIJALI ZA NOVO ZAPOLJAVANJE............................................. 128
4.1 Atraktivna podruja za novo zapoljavanje.......................................................... 129
4.2 Preporuke i mere za stimulisanje novog zapoljavanja ...................................... 131

REFERENCE .................................................................................................................. 134

DEO I

RELEVANTNI POKAZATELJI ZA LOKALNU
STRATEGIJU RAZVOJA
8

1.1 Osnovne karakteristike lokalne zajednice

Optina Lazarevac teritorijalno pripada regionu Beograda i prema povrini spada u
etiri najvee beogradske optine (od ukupno 17 optina). Povoljan geografski
poloaj (55 km jugozapadno od Beograda) obezbedio je da optina ima dobru
saobraajnu komunikaciju sa Beogradom i centralnom Srbijom preko Ibarske
magistrala i pruge Beograd-Bar.

Ilustracija 1: Optina Lazarevac na geografskoj karti Beograda

Ilustracija 2: Broj stanovnika i gustina naseljenosti
Broj stanovnika
Podruja
1991 2002
Stanovnika / km
2
(2002.)
Lazarevac 57.848 58.511 153
Beograd 1.552.151 1.576.124 495
Republika SRBIJA 7.581.437 7.498.001 85
Izvor: RZS

Optina Lazarevac je status grada stekla 1964. godine. Osnovno privredno a time i
socijalno-ekonomsko obeleje optini daje rudarski basen Kolubara koji angauje
veinu zaposlenih optine i dominatno uestvuje u stvaranju drutvenog proizvoda i
narodnog dohotka. Posle rudarstva, industrije i energetike, veliki znaaj na razvoj
optine ima i poljoprivreda. Razvojem industrije, saobraaja i infrastrukturnih sistema
optina Lazarevac predstavlja vaan subregionalni centar.

Optina Lazarevac obuhvata prostor od 384 km
2
(uee u ukupnoj povrini Srbije je
0,4%). Administrativno, optina Lazarevac se granii sa 3 beogradske optine
(Obrenovac, Barajevo i Sopot), sa 3 optine iz Kolubarskog okruga (Lajkovac, Ljig i
Ub) kao i optinom Aranelovac (umadijski okrug).
9

1.1.1 Stanovnitvo i naselja

Prema popisu iz 2002. godine, u optini Lazarevac ivi 58.511 stanovnika (u ukupnoj
populaciji Srbije uestvuje sa 0,8%, a Grada Beograda sa 3,7%), ili 152 stanovnika
na km
2
, to je skoro dva puta iznad republikog proseka. U poslednje tri decenije
prisutan je blagi trend poveanja gustine naseljenosti (1971. godine 119, 1981.
godine 133 stanovnika na km
2
).

Konfiguracija terena, zajedno sa veliinom teritorije, karakteristikama reljefa, brojem i
teritorijalnim rasporedom stanovnika, kao i drugim prirodnim odlikama, uticali su da
se u optini Lazarevac formira mrea od 33 naselja, ili 1.773 stanovnika po naselju
po emu spada u gusto naseljene optine (u Srbiji prosean broj stanovnika po
naselju iznosi 1.218 stanovnika). Prema ovom pokazatelju, optina Lazarevac ima
neto nii stepen urbanizacije (51,1%,) u odnosu na republiki prosek (56,4%). Broj i
struktura naselja uticali su da stanovnitvo prema urbano-ruralnoj strukturi ini 59,7%
gradskog i 40,3% seoskog stanovnitva.

Kretanje stanovnitva na podruju optine Lazarevac, pored apsolutnog poveanja
stanovnitva, karakteriu dve osnovne determinante: (a) mehaniki priliv i (b)
negativni prirodni prirataj.

Ilustracija 3: Dinamika kretanja stanovnitva

Izvor: RZS, obrada RZR

Na populacionu kartu optine uticao je priliv stanovnitva izmeu dva popisna
perioda (1991-2002.) kada se broj stanovnika proseno godinje uveavao za 60
stanovnika, ali i pad negativanog prirodnog prirataja od 2000. godine (u 2000. -
2,9
0
/
00
, 2001. -0,3/
00,
, 2002, -2,5/
00,
, 2003. -2,5
0
/
00
).

Iako su vrednosti lananog indeksa u period 1948-2002. godina oscilirale (sa 104,2 u
1971. na 111,8 1981. godine, a zatim 103,8 u 2002.), generalno ovaj period
karakterie pozitivan trend - porast stanovnitva sa 36.377 na 58.511.

Od ukupno 33 naselja (bez optinskog centra), uoljivo je poveanje broja
stanovnika u 9 naselja, dok gradski centar Lazarevac belei najvei porast
rezidenata (sa 3.129 u 1948. na 23.551 u 2002.godini, ili 7,5 puta).

Godina
Broj
stanovnika
Lanani indeks
Indeks porasta
(1948=100)
1948 36.377 - 100,0
1953 38.794 106,6 106,6
1961 43.906 113,2 120,7
1971 45.675 104,0 125,6
1981 51.068 111,8 140,4
1991 57.848 113,3 159,0
2002 58.511 101,2 160,9
10

Ilustracija 4: Prirodni prirataj optine Lazarevac

Ovaj kraj je zahvaen dosta intenzivnim procesom imigracije stanovnitva, posebno
u meupopisnom periodu 1991-2002. godine (7.305 doseljenika), to pokazuje da
postoje odreeni prirodni i stvoreni ekonomski uslovi za zadravanje stanovnika.
Treba naglasiti i to da su migracije u ovom periodu bile ravnomerno usmerene ka
gradskim (49,2% doseljnih) i ostalim naseljima (50,8%).

Najvei deo selidbenog stanovnitva u optini Lazarevac je sa teritorije iste optine
(20,6%) i sa podruja drugih optina iz iste Republike (17,6%). Priliv lica iz bivih
republika SFRJ je bio relativno umeren (4,4%), dok su lica iz drugih privrednih i
administrativnih centara inila 6,1% ukupno doseljenog stanovnitva.

Ilustracija 5: Doseljeno stanovnitvo u optinu Lazarevac prema popisnim periodima

Na demografsku kartu optine Lazarevac i njen budui ekonomski i prostorni razvoj
imae veliki uticaj predvieno preseljenje stanovnika sa delova teritorija 7 naselja
(ukupno 2.500 stanovnika) u periodu do 2020. godine.

Znaajnija naselja u optini su Veliki Crljeni (gradsko naselje sa 4.580 stanovnika),
Vreoci (3.210), Baroevac (1.260) i Rudovci (gradsko naselje sa 1.787 stanovnika),
koja imaju razvijenu industriju, dok su ostala naselja preteno poljoprivredna.

Iako je u poslednje dve decenije dolo do velikog pomeranja stanovnitva, to nije
uticalo na promenu nacionalne strukture stanovnitva koju ine Srbi (96,6%), Romi
(0,8%), Crnogorci (0,6%) i lica koja su se izjasnila kao Jugosloveni (0,3%). U optini
je registrovano jo 17 nacionalnih i etnikih grupacija iji pripadnici uestvuju sa
-4
-2
0
2
4
6
8
10
12
14
16
1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003
Stopa
nataliteta
Stopa
mortaliteta
Prirodni
prirataj
7305
7801
5416
3601
3223
169
206
1991-2002
1981-1990
1971-1980
1961-1970
1946-1960
1941-1945
1940 i pre
11

12155
6194
5204
10061
8550
8527
0%
20%
40%
60%
80%
100%
0-14 . 15-24 . > 65 .
2002
1991
svega 0,6%, dok ostalo stanovnitvo i neopredeljeni ine 1,1% ukupne populacije
optine.

Ilustracija 6: Starosna struktura stanovnitva

Starosna struktura stanovnitva optine Lazarevac u 2002. godini ispoljava
tendenciju uravnoteenja proporcija meu velikim starosnim grupama. Meutim,
posmatrajui promene u broju stanovnika po pojedinim starosnim grupama u
meupopisnom periodu 1991-2002., uoava se proces starenja stanovnitva, pa je
tako kontingent stanovnitva starosti iznad 65 godina u ovom periodu povealo
uee u ukupnoj populaciji sa 8,8% na 15,2% (sa 5.204 na 8.527 stanovnika), dok
se uee mladog stanovnitva smanjuje.

Ilustracija 7: Kretanje stanovnitva po ekstremnim starosnim grupama

Starosne grupe Uee
0-4 4.8
5-9 5.8
10-14 6.6
15-19 7.4
20-24 7.2
25-29 6.6
30-34 6.2
35-39 6.9
40-44 7.8
45-49 9.1
50-54 7.2
55-59 4.2
60-64 5.1
65-69 5.7
70-74 4.9
75+ 4.0
nepoznato 0.5
Ukupno 100,0
95+
90-94
85-89
80-84
75-79
70-74
65-69
60-64
55-59
50-54
45-49
40-44
35-39
30-34
25-29
20-24
15-19
10-14
5-9
0-4
Starosne grupe
0 500 1000 1500 2000 2500 3000 0 500 10001500200025003000
ensko muko
12

Dominantan broj stanovnika spada u kategoriju radno-sposobnog stanovnitva
(67,8%), to se moe uzeti u obzir kao znaajan razvojni potencijal koji e
opredeljujue uticati na trite rada i zaposlenost.

Oekivano trajanje ivota dece roene u periodu 2001-2003. godina ukazuje da e
enska populacije optine Lazarevac doiveti 74 godine, a muka 69 godina.

Sa aspekta strukture stanovnitva kao kvalitativnog obeleja populacije, sva ova
kretanja bitno utiu na odreene strukturne performanse stanovnitva a pogotovo na
starosnu strukturu na kojoj bazira kategorija radnog potencijala. Promene koje se
deavaju naroito se odraavaju na reprodukciju stanovnitva. Demografski razvoj
zavisi u velikoj meri od brojnosti omladine u mlaim starosnim grupama i ukoliko je ta
omladina brojnija i njen vei deo doivi fertilni period ivota i due u njemu ivi,
utoliko e biti jaa i njena reprodukcija. Iako na taj razvoj utiu i drugi faktori
(psiholoki, socijalni, ekonomski, tradicija, etnika pripadnost), starosna struktura
ipak najpouzdanije prua odreeno obavetenje u kojoj meri e starije generacije biti
zamenjene mladima i onim starosnim grupama koje e se uliti u kategoriju radnog
potencijala.

Obrazovna struktura stanovnitva ima poseban znaaj u demografskim
istraivanjima, s obzirom na uticaj koji ima na prirodno i migraciono kretanje
stanovnitva.

U obrazovnoj strukturi stanovnitva starog 15 i vie godina na podruju optine
Lazarevac (2002.), zavrena srednja kola je najei vid obrazovanja (44,4%
stanovnika), na drugom mestu je osnovno obrazovanje (25,6%), dok je 7,1% (3.454)
stanovnitva optine sa viom i visokom strunom spremom.

Ilustracija 8: Stanovnitvo starije od 15 godina prema polu i kolskoj spremi,
2002. godina

Znaajno je napomenuti da je skoro 34,5% stanovnitva optine na nivou osnovnog i
nieg obrazovanja, to nesporno zahteva vee angaovanje na obrazovanju
stanovnitva kroz dokvalifikaciju, prekvalifikaciju i programe permanentnog
obrazovanja.

0 2000 4000 6000 8000 10000 12000 14000
Bez kolske spreme
Nepotpuna O
Osnovno obrazovanje
Srednje obrazovanje
Vie obrazovanje
Visoko obrazovanje
Nepoznato
ensko
muko
13

Aktivno 26.842
(46%)
Lica na radu u
inostranstvu do
1 . 70 (0,1%)
Izdravano
stanovnitvo
21.726 (37,1%)
Lica s linim
prihodom 9.871
(16,9%)
U meupopisnom periodu (1991.-2002. godine), zabeleen je trend smanjenja broja
nepismenih ukupno 1.565 stanovnika ili 3% od ukupne populacije, ali je prisutan
znaajan procenat nepismenosti enske populacije (5,1%). Takoe, treba
napomenuti da se stopa pismenosti u toku 10 godina poveala sa 94% na 97%, to
je neto iznad republikog proseka (96,5%).

Meutim, prava slika dostignutog obrazovnog nivoa jednog drutva dobija se
tumaenjem pojma pismenosti koji je ovaj pojam dobio u savremenim uslovima.
Naime, privredni, tehnoloki, socijalni i humani razvoj jedne zemlje najbolje se
ogleda kroz poreenje tzv. osnovne i funkcionalne pismenosti. Korienje
kompjutera, interneta, znanje stranog jezika, primena znanja, korienje strune
literature, usavravanje, kao i broj proitanih knjiga po stanovniku na godinjem
nivou, dubinski skeniraju sve aspekte obrazovnog nivoa drutva. Meunarodna
poreenja po svim ovim kategorijama Srbiju svrstava na dno lestvice, to je signal da
se pitanju reforme obrazovanja strateki pristupi kao najvanijem pitanju, jer e
budue generacije pokazati koliko smo spremni za meunarodno trite rada i
konkurentnost.

Osnovne ekonomske karakteristike stanovnitva optine Lazarevac su:

optinski potencijal predstavlja dominatan radno-sposobni kontingent
stanovnitva (39.643 stanovnika) i stopa iskorienosti radnog kontingenta
iznosi 67,7% to je na nivou proseka Republike (67,5%);
26.842 stanovnika ini ukupno aktivno stanovnitvo, odnosno stopa aktivnosti
iznosi 45,9% (RS 45,3%);
stopa zaposlenosti aktivnog stanovnitva iznosi 84,1% (RS 60,4%), a 1991.
godine ova stopa iznosila je 94,6%;
stopa nezaposlenosti aktivnog stanovnitva iznosi 22,8% (RS 28,5%), a pre
deceniju i po ova stopa je bila manja za 6,4 indeksna poena.

Posmatrajui period od popisa 1991. godine, evidentno je opadanje udela
izdravanog stanovnitva za 7,1%, dok su aktivna i lica sa linim prihodom poveala
svoje uee (2,6% i 6,6% respektivno) u ukupnoj populaciji optine.

Navedene tendencije u kretanju stanovnitva optine Lazarevac prema aktivnosti
najbolje ilustruje koeficijent ekonomske zavisnosti koji pokazuje tendenciju
smanjenja u posmatranom periodu (sa 126,5 u 1991. na 117,7 u 2002.).

Ilustracija 9: Stanovnitvo optine Lazarevac prema aktivnosti, 2002. godina

14

Uee poljoprivrednog u ukupnom stanovnitvu iznosi 4%, dok je uee njegovog
aktivnog dela u ukupnom aktivnom stanovnitvu 2,9%.

Na osnovu pregleda ekonomske strukture stanovnitva optine Lazarevac dobija se
potvrda teze da od privredne strukture zavise promene u optoj aktivnosti i njenim
pojedinanim stopama (zaposlenosti i nezaposlenosti). Takoe, razvijen privredni
sektor determinisao je da u ekonomskoj strukturi stanovnitva ene ine ak 30%
izdraavane populacije, tanije, zbog strukture radnih mesta enska radna snaga se
tee zapoljava.

Na dalje kretanje onog dela populacije koje vri ekonomsku funkciju, a to je aktivno
stanovnitvo i njegovu reprodukciju, moe se uticati sadejstvom demografskih i
socio-ekonomskih inilaca. U osnovi prvih nalazi se bioloko, ili drutveno
modifikovano kretanje nataliteta i mortaliteta, dok su u drugim sadrani znaajni
socijalni, ekonomski i tehnoloki elementi aktivnosti. Ovi drugi opredeljuju stopu po
kojoj e stanovnitvo svake starosno-polne grupe uestvovati u ekonomskoj
delatnosti, pa prema tome opredeljuju i optu stopu, obim i karakter aktivnog
stanovnitva.

1.1.2. Prirodne karakteristike

Istorijske injenice kau da je na Vidovdan, 28. juna 1889. godine, bezimenoj varoici
na Zbegovcu, koja je imala idealan poloaj i time privlaila doseljenike, Skuptina dala
ime Lazarevac. Povod za ovaj dogaaj bilo je obeleavanje 500 godina od Kosovske
bitke, a u ast srpskog kneza Lazara Hrebeljanovia. Proglaenjem za sresko mesto
Lazarevac se razvija kao upravno i privredno sredite ove oblasti i naglo napreduje.
Na geografskoj karti Beograda i Srbije, optina Lazarevac zauzima veoma povoljan
poloaj. Lazarevac lei u ivopisnom delu umadijske Kolubare, na prelazu iz gornje u
donju Kolubaru na nadmorskoj visini od 147 m. Reljef optine Lazarevac nagnut je
prema reci Kolubari koja predstavlja prirodnu granicu na zapadnoj strani optine, dok
je severozapadni deo optine ravniarski a jugoistoni brdovit.

Niske terene predstavljaju aluvijalne ravni reka Kolubare, Beljanice, Turije, Petana,
Ljiga, kao i donjih tokova Lukavice, Grabovice i Onjega. Izmeu ovih ravniarskih
terena prostire se bruljkast teren sa kog se uzdiu brda Stubiki i Krueviki vis,
Stara, Razbojite, Glavica, uk, ovka i Vrae brdo. Sve reke ovog kraja slivuju se
posredno ili neposredno u Kolubaru (pritoka Save). Kolubara je duga 86,4 km, a
povrina njenog sliva je 3.641 km
2
, sa irokom aluvijalnom ravni koja dostie irinu i do
3 kilometara. Mali generalni pad reke Kolubare i velika koliina nanosa uzronici su
neustaljenog toka reke. Proizvod toga bila su esta meandriranja reke, pri emu se
stvarao veliki broj mrtvaja i zamovarenih terena.
1
Lukavica je reica koja protie kroz
Lazarevac.

Na teritoriji optine Lazarevac postoji vei broj manjih jezera i bara koja su nastala od
starih korita Kolubare i njenih pritoka, dok su neka nastala po osnovu eksploatacije
uglja ili peska. Zato je ovaj kraj bogat podzemnim vodama ije je poznavanje od
znaaja za vodoprivredu i rudarstvo.

Klimatski i zemljini uslovi su veoma pogodni za gajenje glavnih kultura poljoprivrede.
Privredni subjekti locirani su uglavnom du ugljenokopa i infrastrukturnih sistema.

1
Izvor: Program za izradu Generalnog plana Lazarevaca, str. 34;
15

Raznovrsna morfologija podruja optine Lazarevac predstavlja posebnu prirodnu
pogodnost za razvoj razliitih rekreativnih prostora. Brdoviti, umoviti tereni
omoguavaju otvaranje vizura ka gradu to treba adekvatno zatititi od neplanske
gradnje i iskoristiti za unapreenje rekreativnih prostora i sadraja.

Pored velikih zaliha uglja optina raspolae sa 23.216 hektara poljoprivrednih povrina
to ini oko 60% ukupne povrine optine. Sturktura ovih povrina je vrlo povoljna jer
preovlauje setvena struktura (oranice i bate 17.141ha), zatim pod vonjacima je
1.850 ha, livade se prostiru na 2.682 ha, panjaci na 1.458 ha, vinogradi zauzimaju
77ha, a trstici i bare svega 8ha. Ovim je obezbeena kvalitetna poljoprivredna
proizvodnja, posebno stoarstvo.

Optina Lazarevac se nalazi uz jedan od najperspektivnijih razvojnih pravaca Srbije
na Ibarskoj magistrali. Znaaj ovog putnog pravca e se jo vie ispoljiti nakon
rekonsturkcije pruge i puta, tanije, izgradnjom autoputa Beograd-Bar i veom
usmerenou Srbije na luku Bar.

Opredeljujui uticaj (pozitivan i negativan) na razvoj svih oblasti u optini Lazarevac
ima blizina Beograda.

1.2 Analiza ekonomske situacije

1.2.1 Osnovni pokazatelji sadanjeg ekonomskog razvoja

Privreda Srbije se nalazi u procesu tranzicije i restrukturiranja, odnosno prolazi kroz
bolnu transformaciju u otvorenu trinu privredu. Nakon decenije sankcija i izolacije,
to je nanelo nenadoknadive tete nacionalnoj privredi, Srbija je prihvatila koncept
otvaranja, kooperacije sa svetom i privatizacije. Ovaj proces se obavlja sporo, zbog
brojnih ograniavajuih faktora prisutnih u privredi Srbije od kojih treba ukazati na
neke osnovne: tehniko-tehnoloka zastarelost privrede, niska konkurentnost
proizvoda, finansijska prezaduenost veine preduzea, viak zaposlenih u gotovo
svim preduzeima, nepotpuno ekonomskog zakonodavstva itd. Ograniavajui
faktori su uglavnom posledica injenice da je Srbija u tranziciju i restrukturiranje
krenula sa zakanjenjem od nekih 10-12 godina. Privreda Srbije je izraubovana
desetogodinjim dezinvestiranjem i tehnoloki zaostala, neprilagoena je uslovima
savremenog trita. Zbog toga je njen stabilan i dinamian rast u budunosti
uslovljen prethodnim restrukturiranjem i privatizacijom, kako bi se stvorili uslovi za
novi investicioni i razvojni ciklus.

Devedesete godine oznaile su deceniju ekonomskog propadanja i mogla bi se
nazvati i decenijom ekonomskog upropaivanja privrede Srbije. Treba napomenuti
da je pre 1990. godine privreda Srbije bila dobro integrisana u svetsku privredu, a da
su njena preduzea pratila savremene tokove tehniko-tehnolokog napretka. ivotni
standard stanovnitva je bio vii nego u okolnim socijalistikim zemljama, koje su
upravo ulazile u period tranzicije. Da je i Srbija ula u tranziciju negde 1988. ili 1990.
godine, danas bi ona bila bar na nivou privredne razvijenosti Slovake, Poljske i
Maarske.

Umesto toga, zemlja se krajem decenije nala u ekonomskom, socijalnom i
politikom haosu. Dohodak po glavi stanovnika je 2000. godine bio jedan od najniih
u Evropi, a siromatvo je postalo iroko rasprostranjena pojava.
Makroekonomska nestabilnost i spoljna neravnotea bile su dominantne
karakteristike privrede Srbije, uslovljene privrednim sistemom i ekonomskom
16

politikom. Glavni izvori makroekonomske nestabilnosti bili su veliki budetski i
kvazibudetski deficiti i konstantno visoka inflacija. Velika eksterna neravnotea
zaotrila je problem pokrivanja visokog deficita tekueg bilansa i servisiranja stranog
duga.

Ilustracija 10: Prosene godinje stope rasta DP
2
, investicija i zaposlenosti u Srbiji

u %
Drutveni
proizvod
Investicije u
osnovna sredstva
Zaposlenost Nezaposlenost
1991-1995. -13.8 -20.5 -2 5.9
1996-2000. -0.1 -4.9 -1.9 3.0
1991-2000. -7.2 -13.2 -1.9 4.5
2001-2004.
3.4
1

4.7
2

-2.5
3
-0.5 7.3
Izvor: SZS, statistiki godinjak
1
Period 2001-2003.
2
Procena RZS
3
Period 2001-2002.

Tokom 1990-tih dolo je do duboke drutveno-ekonomske krize. Realan nivo
drutvenog proizvoda u 2000. godini iznosio je samo 47,4% od nivoa ostvarenog u
1990. godini i u periodu 1991-2000. godine opadao je po prosenoj godinjoj stopi
od -7,2%. Najvei pad drutvenog proizvoda bio je u 1993. godini od -30,8% (to se
moe delom objasniti hiper inflacijom te godine). U periodu 1994-1998. opadanje
privredne aktivnosti je zaustavljeno i prelo se u zonu pozitivnih stopa rasta. Do
ponovnog dubokog pada privredne aktivnosti -18,3% dolo je 1999. godine, to je
posledica NATO agresije.

Ilustracija 11: Drutveni proizvod (cene 1994.)

Proizvodna aktivnost, u periodu nakon politikih promena 2000. godine, odvijala se
uz pozitivne tranzitorne procese: ostvarena je makroekonomska stabilnost, sprovodi
se proces privatizacije i reforme poreskog sistema, kurs dinara je stabilan, izvrena
je znaajna deregulacija i liberalizacija spoljno-trgovinskog poslovanja, regulisani su
odnosi sa meunarodnim finansijskim institucijama. U 2001. i 2003. godini drutveni

2
Drutveni proizvod po MPS koncepciji

0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003
-35
-30
-25
-20
-15
-10
-5
0
5
10
Bazni indeks 1990=100 Stope rasta (pada)
17

proizvod se poveao za po 4,3%. Procenjuje se da je drutveni proizvod u 2003. u
odnosu na 2000. godinu, povean za 10,8%, ali je u odnosu na 1990, jo uvek na
veoma niskom nivou (52,5%).

Poetkom osamdesetih godina, sve se vie zaotravao problem izmeu potrebnih
investicija u osnovna sredstva i realnih mogunosti za njihovo finansiranje, tako da
poinje tendencija pada investicione aktivnosti. Od 1990. godine intenziviran je trend
smanjenja investicione aktivnosti. U periodu 1991-1995. godine investicije u osnovna
sredstva su opadale po prosenoj godinjoj stopi od -20,5%, a u periodu 1996-2002.
po stopi od -4,3%, Prosena godinja stopa opadanja investicija u periodu 1991-
2002. godine bila je -11,4%.

Tekua investiciona aktivnost je na niskom nivou i ocenjuje se da realan nivo
investicija u osnovna sredstva iznosi samo oko jedne etvrtine od nivoa realizovanog
u 1990. godini. Obim investicija nije dovoljan ni za prostu reprodukciju instalisanih
kapaciteta, to dovodi do problema dezinvestiranja. Evidentno je da sa postojeom
opremom vei deo preduzea ne moe postii potreban nivo meunarodne
konkurentnosti. Procenjuje se da uee investicija u BDP, iznosi oko 16%, a za
odrivi privredni rast i postupno prevazilaenje tehnolokog zaostajanja potrebne su
investicije od najmanje 20% BDP u 2006. godini, odnosno 25% u 2010. godini.

Ilustracija 12: Investicije (cene 1994.)

Prema podacima NBS, u 2002. godini strane direktne investicije (ukljuujui i
privatizaciju) iznosile su 475 miliona USD, u 2003. godini 1.360, a u periodu januar-
jun 2004. oko 318 miliona USD (procena za celu godinu 800 miliona USD). Ovome
treba dodati i meunarodnu pomo koja je u periodu od oktobra 2000. godine do
kraja 2003, iznosila oko 2,5 milijardi EUR.

Ilustracija 13: Priliv stranih direktnih investicija

( 1994.)
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002
-40
-35
-30
-25
-20
-15
-10
-5
0
5
10
15
20
Bazni indeks 1990=100 Stope rasta (pada)

0
200
400
600
800
1000
1200
1400
1600
2000 2001 2002 2003 2004 I-VIII
2005.
0
1
2
3
4
5
6
7
8
u mil. $
% u BDP
18

Poev od 1990. godine, prisutna je viegodinja tendencija opadanja broja
zaposlenih i rasta broja nezaposlenih. Prosean broj zaposlenih u 2000. godini u
odnosu na 1990. smanjen je za 18,1%, a prosean broj nezaposlenih je povean za
54,6%. Poreenja radi, broj zaposlenih u 2003. u odnosu na 1990. smanjen je za
22,1%, dok je broj nezaposlenih povean za 102,8%.

Ilustracija 14: Zaposleni i nezaposleni

Bazni indeks
1990 = 100
Prosena stopa rasta
1990. 2000. 2003.
2000. 2003.
1991-
2000
2001-
2003
1991-
2003
Ukupan broj
zaposlenih
2.328.000 1.907.000
1.814.00
0
81,9 77,9 -2,0 -1,7 -1,9
1.Drutveni sektor
2.271.000 1.596.000
1.384.00
0
70,3 60,9 -3,5 -4,6 -3,7
2.Privatni sektor
57.000 311.000 430.000 545,6 754,4 18,5 11,4 16,8
Nezaposleni
467.000 722.000 947.000 154,6 202,8 4,5 9,5 5,6

Paralelno, dok se broj zaposlenih u drutvenom sektoru smanjivao (za 39,1% u
2003. u odnosu na 1990.), rastao je broj zaposlenih u privatnom sektoru (za 7,5
puta), ali ni ovako dinamian porast broja zaposlenih nije bio dovoljan da apsorbuje
celokupan viak radne snage iz drutvenog sektora.

Opti nivo industrijske proizvodnje je nizak - u 2004. godini u odnosu na 1990.
iznosio je 45%. Najvei pad fizikog obima industrijske proizvodnje bio je u 1993.
godini od 37% i 1999. godine od 25,6%. U periodu 1994-1998, industrijska
proizvodnja je rasla. U 2000. godini industrijska proizvodnja se poveala za 11,4%, u
2001. za 0,1% , u 2002. za 1,7%, u 2003. godini zabeleen pad od -3%, i u 2004.
godini rast od 7,1%.

Polazei od mogunosti i ogranienja razvoja, kao i efekata privatizacije i politike
strukturnog prilagoavanja dolo je do poveanja uea hemijske (sa 9,5% u 2000.
na 10,6% u 2003. godini) i prehrambene industrije (sa 20,0% na 26,5%) u ukupnoj
industrijskoj proizvodnji.

Dinamika spoljnotrgovinske aktivnosti u prethodnoj deceniji suprotna je dinamici
izvoza i uvoza na svetskom tritu. Svetski izvoz i uvoz rastu u posmatranom
periodu po prosenoj godinjoj stopi od 6% dok su spoljnotrgovinske performanse
Srbije negativne. U periodu 2001 - 2004. pod uticajem znaajne liberalizacije i
preferencijalnog statusa u razmeni sa najznaajnim trgovinskim partnerima ostvren
je progresivan rast spoljnotrgovinske aktivnosti.

Ukupan obim razmene u 2004. u odnosu na 2001. godinu vei je za 2,8 puta a deficit
za 4,4 puta. Znatno dinaminiji rast uvoza od izvoza uticao je na formiranje deficita
koji u 2004. dostie vrednost od 7.438,2 mil. USD. Deficit robne razmene nije,
meutim, bitnije uticao na ukupnu bilansnu poziciju Srbije prema inostranstvu jer je
najveim delom finansiran prilivom od usluga i tekuih transfera.

19

Ilustracija 15: Spoljnotrgovinska aktivnost 2000-2004

Ukupna robna razmena je liberalizovana i usklaena sa meunarodnim
konvencijama, a prosena carinska stopa svedena je na samo 7,4%.
Razmena sa Evropskom Unijom realizuje se na osnovu aranmana o
asimatrinom bescarinskom pristupu za 95% robnih pozicija.
Sa zemljama zapadnog Balkana sklopljeni su i ratifikovani sporazumi o slobodnoj
trgovini. Ovim sporazumima ustanovljene su carinska oslobaanja i
preferencijalne carinske stope pri trgovini industrijskiim proizvodima, olakice u
razmeni poljoprivrednih proizvoda, uslovi konkurencije preduzetnika i drugi uslovi
razmene.
Posebnim Sporazumom ustanovljen je nivo trgovinske liberalizacije i uslovi
primene zatitnih mera u razmeni sa Ruskom Federacijom.
Razmena sa SAD odvija se na osnovu preferencijalnog bilateralnog aranmana.

Ostvarena makroekonomska stabilizacija i zapoete strukturne reforme treba da
postave temelje brzog i odrivog privrednog rasta. Politika i dalja reforma javnih
finansija treba da odigraju kljunu ulogu u tome.

Meutim, i dalje su prisutna brojna ogranienja koja oteavaju poslovanje privrede:

tehnoloko-ekonomsko zaostajanje znaajnog broja instaliranih kapaciteta
smanjena operativna sposobnost (samo 12-15% one iz 1989. godine), oprema
izraubovana i neprimerena tekuim, tenolokim i proizvodnim zahtevima trita;
dominantna zastupljenost tradicionalne industrijske proizvodnje;
nezavren proces privatizacije;
nerazvijenost privredne infrastrukture;
nerazvijenost trinih institucija;
visok spoljno-trgovinski deficit;
problem dezinvestiranja manjak investicija u odnosu na otpis osnovnih
sredstava i evidentna potreba za velikim investicionim ulaganjima;
izraena nelikvidnost i nedostatak kratkoronih i dugoronih sredstava za
finansiranje proizvodnje, izvoza i novih investicionih programa;
nedostatak kapitala za ulagalja u novu opremu i tehnologiju;
otean povratak na trita izgubljena dugogodinjim sankcijama;
nepovoljna starosna struktura stanovnitva i intenzivan odlazak u inostranstvo
strune, kreativne mlade radne snage.

2000 - 2004
.USD
1558
1721
2754,8
3701
3330
4261
7472,5
11139,2
0 2000 4000 6000 8000 10000 12000 14000 16000
2001
2002
2003
2004

mil.
Izvoz Uvoz
20

Aktuelna institucionalna osnova politikog, socijalnog i privrednog sistema je
nedovoljno prilagoena trinim uslovima. Trina struktura je nerazvijena, a
funkcionisanje trinog mehanizma je pod uticajem razliitih i brojnih inilaca
neekonomske prirode.

Stoga, ostvarivanje neizbenih strukturnih i neophodnih dugoronih efekata na
privredu Srbije, samim tim i privredu optine Lazarevac nuno pretpostavlja:

stvaranje novih institucija sistema,
odravanje makroekonomske stabilnosti,
zavretak procesa privatizacije,
itegrisanje u svetsku privredu,
izgradnju finansijskih i drugih institucija, kao kompatibilne ifrastrukture.

1.2.1.1. Mesto Lazarevca u srpskoj privredi

..

(2)

2002.

2004.

2004.
/ .
(=100)
2003.
%
.
.
%

.
1 213 24.641 4.374 2.710 38,2 8,1 31,4
2 149 151.768 38.872 14.041 100,8 26,2 2,3
3 3 58.386 39.411 4.683 294,3 13,4 1,5
4 289 75.466 10.817 8.882 50,3 13,2 46,8
5 32 132.621 37.996 13.824 101,7 31,1 0,8
6 439 191.645 55.445 21.534 130,3 40,4 3,1
7 384 58.511 22.574 6.117 219,1 21,1 6,9
8 339 52.490 11.735 7.170 68,6 32,0 29,4
9 41 217.773 77.147 18.475 230,7 10,1 1,1
10 410 70.975 14.204 8.785 72,9 17,8 22,6
11 447 155.902 59.778 16.696 136,4 26,1 5,2
12 30 99.000 17.423 9.457 36,0 23,4 5,5
13 14 42.505 84.260 3.681 473,5 18,6 0,7
14 271 20.390 6.716 1.832 110,5 38,2 28,4
15 7 55.543 76.692 5.046 608,4 20,8 0,5
16 156 168.508 37.794 15.773 74,8 25,5 2,6
3.224 1.576.124 595.239 158.706 152,0 21,7 4,1

0,4 20,9 25.724 824 1.177 23.449 208 533 24.983
6,4 2,2
7,0 8,9
1,6 1,5
5,7 8,2
10,5 0,9
5,3 13,8
1,5 5,3 438 11 18 409 216 222

(%)

50.930
GRAD BEOGRAD
Pokazatelji privredne razvijenosti

R.br.
Naziv
optine
Povrina
(km
2
)
Broj
stanovnika
2002.
Broj
zaposlenih
2004.
Broj
nezaposlenih
2004.
ND/st.
(RS=100)
2003.
% ND
prera.
ind.
%
ND
polj.
1 Barajevo 213 24.641 4.374 2.710 38,2 8,1 31,4
2 Vodovac 149 115.768 38.872 14.041 100,8 26,2 2,3
3 Vraar 3 58.386 39.411 4.683 294,3 13,4 1,5
4 Grocka 289 75.466 10.817 8.882 50,3 13,2 46,8
5 Zvezdara 32 132.621 37.996 13.824 101,7 31,1 0,8
6 Zemun 439 191.645 55.445 21.534 130,3 40,4 3,1
7 Lazarevac 384 58.511 22.574 6.117 219,1 21,1 6,9
8 Mladenovac 339 52.490 11.735 7.170 68,6 32,0 29,4
9
Novi
Beograd
41 217.773 77.147 18.475 230,7 10,1 1,1
10 Obranovac 410 70.975 14.204 8.785 72,9 17,8 22,6
11 Palilula 447 155.902 59.778 16.696 136,4 26,1 5,2
12 Rakovica 30 99.000 17.423 9.457 36,0 23,4 5,5
13
Savski
Venac
14 42.505 84.260 3.681 473,5 18,6 0,7
14 Sopot 271 20.390 6.716 1.832 110,5 38,2 28,4
15 Stari Grad 7 55.543 76.692 5.046 608,4 20,8 0,5
16 ukarica 156 168.508 37.794 15.773 74,8 25,5 20,6
Grad Beograd 3.224 1.540.124 595.238 158.706 152,0 21,7 4,1

21

Uee optina u ND okruga
u (%)

Broj preduzea po svojini i veliini

Broj radnji

Privatizacija Broj preduzea
Ukupno Restrukturiranje Tender Aukcija Prodato U toku
438 11 18 409 216 222

Ostvarena makroekonomska stabilizacija, reforma ekonomske politike i poboljanje
uslova privreivanja omoguili su da optina Lazarevac u 2003. godini ostvari dva
puta vei DP po stanovniku u odnosu na republiki prosek, to iznosi oko 54%
vrednosti DP iz 1990. godine. Takoe, od 2000. godine konstantno je beleen rast
ND po stanovniku, pa je 2003. godine optina ostvarila neto iznad dva puta vei ND
per capita u odnosu na republiki prosek. Meutim, vrednost ovog indikatora ND nije
dostigla ni polovinu vrednosti s poetka 90-tih godina. Razvijena preraivaka
industrija i sektor vaenja ruda i kamena uticali su da optini Lazarevac uestvuje sa
5,3% u ND Beograda a u ukupnom broju zaposlenih 4,8% i nezaposlenih Grada
participira sa 3,8%.

Ilustracija 16: Lazarevac u srpskoj privredi

Barajevo 0,4 Novi Beograd 20,9
Vodovac 6,4 Obranovac 2,2
Vraar 7,0 Palilula 8,9
Grocka 1,6 Rakovica 1,5
Zvezdara 5,7 Savski Venac 8,2
Zemun 10,5 Sopot 0,9
Lazarevac 5,3 Stari Grad 13,8
Mladenovac 1,5 ukarica 5,3
Ukupno Drutvena Meovita Privatna Velika Srednja Mala
25.724 824 1.177 23.449 208 533 24.983

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000

p
e
r

c
a
p
i
t
a

p
e
r

c
a
p
i
t
a

2003
2002
2001
2000
50.930
N
D

p
e
r

c
a
p
i
t
a

i
n

E
U
R

D
P

p
e
r

c
a
p
i
t
a

i
n

E
U
R

Srbija
Srbija
Lazarevac
Lazarevac
22

U periodu 1990-2004. godina, broj preduzea se poveao sa 45 na 324, to ini
svega 1,2% ukupnog broja preduzea Grada Beograda (prema zavrnim raunima
za 2004.), ili 0,4% ukupnog broja preduzea u Srbiji.

Ilustracija 17: Dinamika ND po stanovniku

1.2.1.2. Struktura lokalne privrede po sektorima

Optina Lazarevac spada u grupu privredno razvijenih optina u Republici.
Ekonomska kretanja u optini imala su sve karakteristike srpske privrede. Naime,
institucionalna podrka razvoju privatnog sektora uticala je na porast otvaranja novih
preduzea i promenu svojinske strukture preduzea, ali je sa druge strane, doprinelo
padu broja zaposlenih i ivotnog standarda.

Ilustracija18: Tranzicioni period optine Lazarevac

Privreda optine Lazarevca raspolae sa 2,9% vrednosti imovine i 2,7% kapitala
grada Beograda, ostvaruje oko 2% prihoda i 0,3% dobiti, a u stvaranju gubitka
uestvuje sa 0,9%. Uee zaposlenih u lazarevakoj privredi je u posmatranom
periodu smanjeno za 5,1%. Lokalnu ekonomiju u 2004. godini inilo je 324
preduzea i 1.382 radnje. Generalno privreda optine je neto gubita (u 2004. godini
ukupan gubitak u privredi je vei od dobitka za 4,3 puta).
0
1000
2000
3000
4000
5000
6000
7000
1990 2000 2001 2002 2003
u EUR
Lazarevac Grad Beograd
0
50
100
150
200
250
300
350
1990 2000 2002 2003 2004
0
5000
10000
15000
20000
25000
30000
preduzea
zaposleni
23

2004.
4%

4%
5%
55%
14%

6%

2%

.
10%
Ilustracija 19: Struktura broja preduzea po sektorima 2004

Posmatrajui strukturu privrednih sektora prema broju aktivnih preduzea u optini
Lazarevac je u 2004. godini od ukupno 324 preduzea procentualno najvei broj
preduzea iz sektora trgovine (55,6%), slede preraivaka industrija (10%),
graevinarstvo (5%) i poljoprivreda (4%), dok tercijarni sektor participira sa 77%.

Ilustracija 20: Preduzea prema veliini Ilustracija 21: Preduzea prema svojini

Privredna aktivnost optine Lazarevac odvija se u 11 sektora, ali najvei uticaj na
privredna kretanja imaju preduzea iz preraivake industrije, saobraaja i trgovine
(ukupno 259 preduzea), koja zapoljavaju svega 9,3% ukupno zaposlenih u lokalnoj
privredi. S druge strane, gigant ne samo optinske nego i srpske privrede EPS JP
RK Kolubara zapoljava 80,8% ukupno zaposlenih u privredi Lazarevca.

Sektor vaenja ruda i kamena uestvuje sa preko 92% u stalnoj imovini i 29%
ukupnog gubitka optinske privrede, nerentabilno poslovanje uinilo je da dva
preduzee iz ove oblasti ostvaruje 0,1% dobiti, dok u ukupnom prihodu optine sa
76,9%.

privatna
91%
meovita
2%
drutvena
5%
dravna
0%
zadruna
2%
mala 97%
srednja
1,5%
velika 1,5
%
Trgovina
Turizam
Saobraaj
Nekretnine
Ostalo
Poljoprivreda
Preraivaka ind.
Graevinarstvo
5%
24

Realna vrednost narodnog dohotka ostvarenog u optini Lazarevac u 2003. godini
dostigla je oko 50% vrednosti dohotka iz 1990. godine.

Ilustracija 22: Struktura ND po sektorima, 2003.

U strukturi narodnog dohotka optine (2003.) sektor vaenja ruda i kamena
uestvovao je sa 42%, preraivaka industrija sa 21%, dok su ostali sektori
participirali sa 37%. Na datu strukturu u formiranju ND opredeljujui uticaj ima
struktura indikatora poslovanja pojedinih sektora.

Ilustracija 23: Osnovni indikatori poslovanja po sektorima, 2004.

, 2004.
0% 20% 40% 60% 80% 100%

=100
,

7%
21%
17%
4%
3%
4% 2%
42%
poljoprivreda vaenje rude i kamena
preraivaka industrija graevinarstvo
trgovina saobraaj i veze
proizv. el.energ.i gasa ostalo

Privreda = 100
Poljoprivreda,
lov i umarstvo

Preraivaka
industrija
Vaenje rude i
kamena

Graevinarstvo

Sektor usluga

Ostalo
Broj preduzea

Broj zaposlenih

Stalna imovina

Ukupan prihod

Kapital

Dobit

Gubitak

Kumularni gubitak
25

1.2.1.3 Privredni subjekti, vlasnika struktura i privatizacija

Opti uslovi poslovanja odrazili su se i na privrednu aktivnost optine Lazarevac.
Pored porasta broja preduzea i pada zaposlenosti, osnovna karakteristika privrede
optine je razliito uee preduzea po svojini po pojedinim sektorima.

Najzastupljenija privredna aktivnost odvija se u trgovini, u kojoj od ukupno 180
preduzea, 98,3% malih preduzea je u privatnom vlasnitvu. U preraivakoj
industriji (ukupno 33, od toga 75,8% preduzea u privatnoj svojini), u 2004. godini
poslovalo je 30 malih, 2 srednja i 1 veliko preduzee.

Generalno, zavrena prva faza privatizacije u optini Lazarevac izmenila je strukturu
broja preduzea u pojedinim sektorima, tako da su pored preraivake industrije i
trgovine, najvei broj preduzea je i u oblasti saobraaja (46), graevinarstva (15) i
poslovi u vezi nekretnina (19).

Drutveni sektor uestvuje sa 4,6% u broju preduzea privrede optine Lazarevac u
2004. godini i sa 10,8% u broju zaposelnih, stvara 53% dobiti i 7,7% ukupan prihod
lokalne ekonomije, ali i uzrokuje 23% gubitka. Preduzea ovog svojinskog oblika
rade u 8 sektora (najvie u preraivakoj industriji i poljoprivredi), dok najvei broj
zaposelnih pripada sektoru ugostiteljstva (721). Vrednost stalne imovine i kapitala
svih preduzea uestvuju sa 3,7% i 4,9% respektivno u ukupnoj imovini privrede
optine.

U privatnom sektoru posluje ukupno 296 preduzea (91,4%) u 10 sektora privrede.
Iako u ukupnoj zaposlenosti privrede ovaj sektor uestvuje sa svega 5,5%, njegov
doprinos dobiti optinske privrede je opredeljujui ak 45,8%, a i znaajno
doprinosi ukupnom prihodu (12,7%).

Jedino dravno preduzee u optini Lazarevac je EPS JP RB Kolubara sa 15.649
zaposlenih. Gigant lokalne privrede doprinosi sa 80,8% u ukupnoj zaposlenosti, sa
76,9% uestuvje u stvaranju ukupnog prihoda, sa 92,4% u vrednosti stalne imovine,
91,4% kapitala, ali i generie 29% gubitka privrede.

Zadruna i meovita svojina zajedno zapoljavaju 573 zaposlenih (3%), u 12
preduzea (4%). Zadruna svojina najzastupljenija je u sektoru poljoprivrede (2) i
nekretnina (2) i po jedno u sektoru trgovivne i graevinarstva. U meovitoj svojini
posluje ukupno 6 preduzea u preraivakoj industriji, sektoru ugostiteljstva i
saobraaja. Sve osnovni ekonomski pokazatelji poslovanja preduzea ova 2
svojinska oblika u ukupnom poslovanju privrede optine Lazarevac su skromni, ali
preduzee Kolubara Gasbeton (preraivaka industrija, meovita svojina)
ostvaruje 32% gubitka privrede optine.

Nosioci privredne aktivnosti (rangirani prema broju zaposlenih) su: EPS JP RB
Kolubara, Kolubara ugostiteljstvo, Lastra, Lazarevac, Kolubara Univerzal,
Kolubara Gasbeton, Kolubara ind. graevinskog materijala, Kolubara -
graevinar.

26

Ilustracija 24: Osnovni indikatori poslovanja velikih preduzea

Uee u privredi
Naziv preduzea Delatnost
Kapital Prihod Dobit Gubitak Zaposl.
1.
EPS JP RB
Kolubara
Vaenje i briketiranje
lignita
90,0 76,9 0,0 29,1 15.649
2.
Kolubara
ugostiteljstvo
Kantine 0,3 1,9 0,0 8,8 721
3. Lastra
Prevoz putnika u
gradskom
saobraaju
1,2 1,4 0,0 13,4 576
4. Lazarevac
Preiavanje i
distribucija vode
2,8 1,2 0,0 7,7 522
5.
Kolubara -
Gasbeton
Proizvodnja
proizvoda od betona
1,3 1,4 0,0 31,2 226
ukupno 100,0 100,0 100,0 100,0 (91,3%)

Peat privrednim, infrastrukturnim i socijalnim kretanjima u optini Lazervac daje
Javno preduzee rudarski basen Kolubara koje posluje u sklopu Elektroprivrede
Srbije ija je osnovna delatnost proizvodnja, transport i prerada uglja. Pored
osnovne, preduzee se bavi i drugim delatnostima koje su u vezi sa osnovnim i
doprinose njenom efikasnijem poslovanju.

Pored RB Kolubara lokalnu privredu karakterie i poslovanje preduzea iz oblasti
industrije kao to su Kolubara metal, Kolubara Univerzal i Gas beton Vreoci. Od
vitalnog znaaja je i Termoelektrana Kolubara u Velikim Crljenima koja posluje u
sklopu sistema Elektroprivrede Srbije.

Na poetku 2005. godine u procesu privatiizacije bilo je ukupno 5 preduzea iz
optine Lazarevac. Struktura procesa privatizacije pokazuje da je 4 preduzea na
aukcijskoj prodaji a jedno preduzee na tenderskoj prodaji. Od etiri prodata
preduzea novi vlasnici su domai kupci.

Poveanje broja preduzea, radnji i drugih pravnih lica u optini Lazarevac ukazuje
da je intenziviran proces razvoja privatnog preduzetnitva, posebno u sektoru
trgovine, saobraaja, industrije i poslova u vezi nekretnina, kao i u oblasti
poljoprivrede, zanatstva, turizma i ugostiteljstva i graevinarstva.

Ilustracija 25: Broj preduzea po svojini i veliini
Broj preduzea po svojini Broj preduzea po veliini
Okrug/optina
Drutvena Meovita Privatna Velika Srednja Mala
Grad Beograd 668 1.167 25.841 231 571 27.247
Lazarevac 15 6 296 5 5 314
Izvor: RZR na osnovu podataka NBS zavrni rauni za 2004.

1.2.1.4 Uticaj sadanje ekonomske strukture na zapoljavanje

Pitanje zaposlenosti ne treba pojednostaviti na nivo egzistencijalnog pitanja. To je u
osnovi pitanje privrednog razvoja i oblik ukljuivanja ljudskog faktora u taj razvoj.
Zaposlenost bitno utie na socio-ekonomsku strukturu drutva i najprecizniji je
indikator obima i dubine socio-ekonomske transformacije drutva.

27

Struktura zaposlenih po sektorima se jo nije znaajno promenila u protekloj dekadi.
Industrija (ukljuujui rudarstvo, energiju i graevinarstvo) je ukljuivala polovinu
zaposlenih u 1990. godini u optini Lazarevac (60,8%), a 2003. godine u
preraivakoj industriji zajedno sa sektorom vaenja ruda i kamena radilo je 63,8%
ukupno zaposlenih.

Takva struktura je jo uvek tipina za tranzicione ekonomije koje imaju relativno
nerazvijen sektor usluga. Naime, u optini Lazarevac sektor usluga uestvuje sa
9,8% u ukupnoj zaposlenosti i dohotku privrede doprinose sa 13,5%. Poredei ove
performanse optinske privrede sa onim koji karakteriu Srbiju i Beograda zakljuuje
se da su odstupanja znaajna. Naime, uslune delatnosti u Srbiji obezbeuju posao
za oko 48% ukupno zaposlenih, a doprinose sa 36% u stvaranju dohotka Republike
3
.

Privatni preduzetnici i lica koja samostalno obavljaju delatnost inila su 6,3% ukupno
registrovanih zaposlenih u optini Lazarevac u 2004. godini.

Struktura zaposlenih posmatrane prema vlasnikoj strukturi preduzea (prema
zavrnim raunima za 2004.), pokazuje da su velika preduzea (5) glavni izvor
zaposlenosti (91,5%). Mala i srednja preduzea (319) sa ukupno 1.644 zaposlena,
proseno zapoljavaju 5 radnika.

Ilustracija 26: Struktura zaposlenih u preduzeima, ustanovama i organizacijama po
sektorima, 2004. (%)

Republika
Srbija
Grad Beograd Lazarevaac
Poljoprivreda,
umarstvo, i
vodoprivreda
4,7 1,7 0,3
Vaenje ruda i kamena 2,3 2,0 44,0
Preraivaka industrija 33,7 19,4 19,8
Proizvodnja el.energije,
gasa i vode
3,4 2,8 6,1
Graevinarstvo 5,3 7,4 9,5
Trgovina na veliko i
malo, opravka
7,8 17,6 2,1
Hoteli i restorani 2,0 2,0 3,6
Saobraaj, skladitenje i
veze
7,6 10,0 4,0
Ostalo 31,9 37,2 10,5

1.2.1.5. Drutveni i ekonomski uslovi i ostvareni ekonomski rast u
desetogodinjem periodu

Kljuna ogranienja razvoja koja karakteriu privredu Srbije, a time i lokalne privrede,
su pre svega, strukturalna neravnotea, nizak nivo privredne aktivnosti, problemi
dugovanja, nedostatak trinosti, nerazvijenost privatnog sektora, preduzetnitva,

3
Izvor: RZS
28

menadmenta i marketinkih vetina, netransparentnost pravnih i regulatornih okvira,
kao i visok stepen nezaposlenosti i socijalnih tenzija.

Ilustracija 27: Prosene godinje stope rasta osnovnih makroekonomskih pokazatelja

u%
Narodni dohodak Investicije u osnovna sredstva
Srbija Grad Beograd Lazarevac Srbija Grad Beograd Lazarevac
1991 - 2000 -6,8 -13,2
2001 2003* 3,7 -2,5
Zaposlenost Nezaposlenost
Srbija Grad Beograd Lazarevac Srbija Grad Beograd Lazarevac
1991 - 2000 -2,8 4,2
2001 - 2003 1,8 7,3
* Investicije se odnose na period 2001-2002. godina

Proces privatizacije je okosnica strukturnih reformi, ali predstoje glavni problemi
vezani za pitanje prikrivenih vikova radne snage zaposlene u velikim preduzeima,
kao i za veliki broj radnih mesta koje treba ukinuti u procesu restrukturiranja.
Razvojna orijentacija privrede optine Lazarevac u savremenim uslovima
podrazumeva, pre svega, pozitivno orijentisanu preduzetniku kulturu, visok stepen
znanja u domenu marketinga i primene savremenih informacionih tehnologija, kao i
visok nivo poslovne saradnje sa preduzeima razvijenih regiona u zemlji i
inostranstvu.

1.2.1.6. Kapital i ulaganja kao razvojni faktori

Razdoblje od 1990-2000. godine se u drutveno-ekonomskom pogledu moe
okarakterisati kao period permanentnog derogacije privrede Srbije. Za samo desetak
godina nacionalna privreda je vraena na nivo iz1970. godine, a per capita drutveni
proizvod je 1999. godine pao negde na nivo iz 1967. godine. Proces dezinvestiranja
je u periodu 1990-2000. godina ne samo nastavljen, ve je i intenziviran. Zbog
dugotrajnog procesa dezinvestiranja privreda Srbije je postala u tehnikom i
tehnolokom smislu zaostala, a u ekonomskom smislu nekonkurentna.

Korienje kapaciteta je u ovom periodu redukovano na ispod 30% onog iz 1989.
godine, a u nekim granama industrije i na ispod 10%. U istom periodu (1990-2000.)
zaposlenost je opala za 18%. U takvim uslovima preduzea su mogla da funkcioniu
samo tako to su se zaduivala kod banaka. Da bi ouvala socijalnu stabilnost,
drava je preko svojih banaka preduzeima obezbeivala kredite, koji su uglavnom
troeni na isplate zarada zaposlenima. To je izvor sadanje prezaduenosti srpskih
preduzea to je osnovni ograniavajui faktor njihovog restrukturiranja i
privatizacije.

Ni optina Lazarevac nije u ovom periodu izbegla sudbinu niske investicione
aktivnosti. Naime, optina je u proces tranzicije ula sa nivoom investicija koji je
2000. godine iznosio 10,3% nivoa investicija iz 1990. godine to nije moglo da
obezbedi materijalne i druge napore za razvojne aktivnosti, odnosno, da se poveaju
kapaciteti i produktivnost, obezbedi modernizacija i porast prizvodnje i dohotka, a
time i zadovoljavanje linih i zajednikih potreba na vioj osnovi.

29

Iako se od 2001. godina ukupan nivo ulaganja poboljao (indeks stope investicija po
godinama rastao od 1,8 i skoro 3 puta), optina Lazarevac je 2003. godine imala
investicioni saldo priblian onom iz 1990. godine (94,6%).

Poredei investicionu aktivnost prema tipu investiranja
4
, 1990. godine proizvodne
investicije imale su dominatno uee (72,6%) u ukupnim investicijama, dok su
neproizvodne uestvovale sa 27,4%. U 2003. godini optina Lazarevac je priritetan
ulaganja u nove kapacitete (76%), investicije u rekonstrukciju, modernizaciju,
dogradnju i proirenje iznosile su 21,1% a investicije za odravanje postojeih
kapaciteta svega 2,9% ukupnog investicionog fonda.

Dublje zalaenje u kontinuitet proteklog ekonomskog i opteg razvoja u optini
ukazuje da su investicije po stanovniku 2003. godine bile vie za preko 4 puta nego
u 1990. godini, odnosno ostvareno je 5 puta vie investicija po zaposlenom.
Pregled strukture ulaganja po sektorima u 2003. godini u optini Lazarevac ukazuju
da je najvie investicija bilo usmereno na sektor vaenje ruda i kamena (75%), a u
ostale proizvodne sektore samo 2,8%. U oblasti neprivrede u ukupnim investicijama
dominatno je participirao sektor poslovanja sa nekretninama (19,4%), dok su ostali
neprivredni sektori zajedno uestvovali sa 2,8%. Interesantno je da u preraivaku
industriju u 2003. godini nije utroen ni jedan dinar.

1.2.2 Socijalna mapa stanovnitva i drutvenih ustanova

Jedna od osnovnih karakteristika savremene drutvene teorije je stavljanje akcenta
na permanentni razvoj obrazovanja, nauke, kulture, zdravstvene, socijalne i deije
zatite, kao primarne pokretae razvoja modernog drutva. Ovim stavom se
prednost daje informaciji kao opredeljujuem ekonomskom faktoru razvoja, to jest
znanju kao inicijatoru drutvene transformacije savremenog okruenja. Dalji razvoj
drutva, zasnivae se na razvoju nauke, sloenih tehnologija i informatike, to e
zahtevati vii nivo obrazovanja i kadrova, kao i bolju organizaciju civilizovanog
drutva uz vee respektovanje etikih standarda. To konkretno znai i budui
slobodan pristup evropskim projektima privrednog, obrazovnog, zdravstvenog,
kulturnog i drugog karaktera. Time e se postii vea komunikacija ljudi, znanja,
usluga i kapitala, to su naini za bri ukupan razvoj optine i Republike u celini.

Na promenu (kvalitativnu i kvantitativnu) socijalne karte optine Lazarevac veliku
ulogu ima razvoj obrazovnih, kulturnih, zdravstvenih i socijalnih ustanova koje su
svojim kapacitetima doprinosile smanjivanju negativnih ekonomskih i socijalnih
tendencija (reakcija) na promene drutvenih uslova.

S druge strane, postojee kulturne i zdravstvene institucije, sportski i drugi objekti,
mogu da predstavljaju realnu osnovu za dalji razvoj optine. Od brzine ulaganja u
njihovu modernizaciju, kolovanje kadrova i saradnje s privredom, zavisie brzina
razvoja optine i njeno ukupno pribliavanje meunarodnim trendovima. U tom
smislu, moemo se rukovoditi sledeom orijentacijom u razvoju pojedinih drutvenih
delatnosti.

Usled brzih promena u starosnoj strukturi, odnosno poveanja kontingenta
najstarijeg stanovnitva, asimilacija izbeglih i raseljenih lica i nedovoljne ekonomske
aktivnosti stanovnitva, problemi socijalne zatite postali su u poslednjoj deceniji XX
veka sve izraeniji.

4
Obuhvaen samo drutveni sektor
30

U tom kontekstu, dostignuti nivo razvoja obrazovanja, kulture, zdravstvene i socijalne
zatite u optini Lazarevac je relativno zadovoljavajui. Razvoj privrede optine,
demografski tokovi, ekonomski i socijalni faktori, determinisali su i usmeravali razvoj
suprastrukture na takav nain da je danas mrea objekata javnih slubi prilagoena
potrebama stanovnika optine. Meutim, privredna recesija u duem periodu, a time
i smanjena budetska izdvajanja za ustanove suprastrukture, uticali su da
opremljenost i kadrovski potencijal ovih institucija ne zadovoljavaju savremene
standarde ime je direktno bilo oteano pruanje kvalitetnih i raznovrsnih usluga
njihovim korisnicima.

Socijalnu kartu optine Lazarevac moemo svesti na nekoliko kljunih odrednica:

smanjeno uee mlae u ukupnoj populaciji;
intenzivan proces imigracije;
dominatno uee radno-sposobnog stanovnitva;
nepovoljna obrazovna struktura stanovnitva;
trend porasta maloletnih i punoletnih korisnika socijalne zatite.

Negativni efekti prirodnih i mehanikih kretanja stanovnitva nepovoljni su utoliko
vie kada se analizira dugorona posledica reprodukcione i bioloke devastacije
stanovnitva, a s tim u vezi, i umanjen ekonomsko-socijalni potencijal optine. U
zavisnosti od toga kojim tempom e se stanovnitvo optine Lazarevac u budunosti
bioloki osveavati zavisie privredno planiranje prostora, utvrivanje
najznaajnijih elemenata pokrivenosti teritorije optine mreom objekata
suprastrukture i kvalifikaciona struktura kadrova u socijalno-zdravstvenim,
obrazovnim i kulturnim institucijama. Struktura budetskih rashoda optine u
poslednje tri decenije pokazuje razliito uee pojedinih drutvenih delatnosti u
ukupnim rashodima. Generalno, nemogunost veeg izdvajanja iz optinskog
budeta uticali su da tokom proteklog perioda ustanove drutvenih delatnosti optine
Lazarevac imale nedovoljne investicije u opremanje i modernizaciju rada i
omoguavanje bolje kadrovske strukture.

U cilju podizanja ivotnog standarda stanovnitva optine primarno je obezbediti
kvalitetne uslove i savremene metode rada u cilju kulturne i zdravstvene edukacije
stanovnika, omoguiti novu organizaciju i funkcionisanje slubi socijalne zatite, kako
bi se zaustavilo demografsko pranjenje i pojava socijalnih anomalija. Poseban
akcenat treba dati saradnji privrede i neprivrede sa obrazovnim institucijama radi
kolovanja kadrova odreenog profila, kako bi se zadralo stanovnitvo i obezbedila
odgovarajua kvalifikaciona struktura neophodna privredim i neprivrednim
subjektima. Pored obezbeivanja posla i reavanja stambenih problema, strunim
kadrovima u neprivrednim delatnostima i njihovim korisnicima potrebno je obezbediti
savremena sredstva rada prema vaeim standardima. Posebno teite treba dati
konstantnoj programskoj i organizacionoj modernizaciji.

Dugorona koncepcija razvoja javnih slubi treba da bude usmerena ka sledeim
aktivnostima:

izgradnji neophodne infrastrukture;
osavremenjavanju procesa rada;
permanentnom podizanju kvaliteta usluga obezbeivanjem deficitarnih kadrova;
uvoenju savremene organizacije rada;
prilagoavanju mree objekata drutvenog standarda potrebama korisnika.

31

Donoenje godinjih prioritetnih programa i planova investicionih ulaganja za mreu
ustanova suprastrukture prema standardima Lokalne Agende 21, podrazumevae
praenje populacionih promena (broja i strukture stanovnitva) pojedinih naselja.

1.2.2.1 Zaposlenost i nezaposlenost u optini Lazarevac

Produbljivanje ekonomske krize tokom protekle decenije, kao svoju loginu posledicu
imalo je kontinuirano uveanje broja nezaposlenih.

Od 1990. do 2004. godine stopa nezaposlenih (21,3%) u optini Lazarevac raste
(broj nezaposlenih se poveao sa 4.180 na 6.117) i identino je kretanjima na makro
niovu, s tim to podaci ukazuju da je stopa nazaposlenosti znatno ispod nacionalnog
proseka (32,1%). Ovo je u sutini efekat tranzicije, procesa koji uglavnom proizvodi
dve relevantne posledice na trite rada.

Ilustracija 28: Nezaposlena lica (godinji prosek)

Grad Beograd Centralna Srbija
Udeo nezaposlenih lica koja
prvi put trae zaposlenje u
ukupnom broju
nezaposlenih Godine
Ukupno
Nezaposlena lica
koja prvi put trae
zaposlenje
Ukupno
Nezaposlena lica
koja prvi put trae
zaposlenje
Beograd
Centralna
Srbija
1990. 76.576 55.583 338.833 261.736 72,6 77,2
1991. 78.561 52.085 363.005 274.538 66,3 74,4
1992. 93.526 58.323 385.816 280.527 62,4 72,7
1993. 88.190 56.287 387.340 283.209 63,8 73,8
1994. 101.454 63.053 373.809 259.614 62,1 69,3
1995. 91.776 58.438 397.663 278.186 63,7 70,6
1996. 95.113 60.967 411.275 289.156 64,1 70,6
1997. 98.203 62.853 425.506 297.248 64,0 69,2
1998. 102.817 62.748 458.460 306.023 61,0 66,8
1999. 102.083 62.406 477.965 306.518 61,1 64,1
2000. 108.405 61.402 499.886 315.171 56,6 63,0
2001. 123.149 69.355 536.704 336.269 56,3 62,7
2002. 153.698 80.575 623.469 365.955 52,4 58,7
2003. 143.438 69787 648.812 362.446 48,7 55,9
Izvor: RZS. Optine u Srbiji 1990- 2003.

Ljudski resursi i trite radne snage kroz prizmu zaposlenosti i nezaposlenosti mogu
se posmatrati viestruko.

Radni kontingent stanovnitva, kao izraz starosne strukture i aktivno stanovnitvo
(radna snaga), kao izraz ekonomske strukture stanovnitva, su kvantitativni
pokazatelji iji obim prevazilazi privredne mogunosti ove optine.

Ilustracija 29: Dinamika zaposlenih i nezaposlenih u optini Lazarevac

0
5000
10000
15000
20000
25000
30000
1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004
Broj zaposlenih Broj nezaposlenih
32

Generalno, optina Lazarevac u periodu 2001-2004. godine konstantno belei
ispodprosenu stopu nezaposelnosti u odnosu na Republiku (19,2%, 16,9%, 20,5% i
21,3% respektivno). Tako je optini u 2004. godin bilo 104 nezaposlenih na 1000
stanovnika, to je rast u poreenju sa 2000. godinom (90 stanovnika).

Pored niske stope ukupne optina Lazarevac registruje i nisku stopu nezaposlenosti
aktivnog dela populacije (23,2%,) to je stope za 3 indeksna poena ispod
republikog proseka.

Takoe, optina Lazarevac stope zaposlenosti ukupnog (38,4%), kao i aktivnog dela
stanovnitva (84,1%) su znatno iznad nivoa Republike. Stopa zaposlenosti radno-
sposobnog stanovnitva iznosi 43,5%. S obzirom da se radi o industrijskom centru,
visoko je uee zaposlenih u sektoru vaenja ruda i kamena (44,9%),
preraivakoj industriji (20,9% zaposlenih u privredi) i skoro 20% zaposelnih radi u
tercijarnom sektoru.

Stopa aktivnosti se kree na nivou 45% i karakteristina je za Srbiju, optinu
Lazarevac kao i za podruje grada Beograda. Ponovno uravnoteenje trita radne
snage zahteva politiku orijentisanu kako na stranu ponude radne snage, sa ciljem
da podri prilagoavanje ljudskih resursa strukturnim promenama, tako i na stranu
tranje za radnom snagom, s ciljem kreiranja povoljnijih uslova za nove investicije. I
poslednje, ali ne i najmanje vano, posebne aktivnosti se moraju projektovati kako bi
se predupredio rizik ve prisutan u nekim drugim tranzicionim ekonomijama -
nepodudarnosti ponude i tranje za radnom snagom.

Ilustracija 30: Pokazatelji na tritu rada (godinji prosek 2002.)

Podruja
STOPE RADNOG
UINKA (*)
STEPEN
ZAPOSLENOSTI (**)
STEPEN
NEZAPOSLENOSTI (***)
Lazarevac 77,1 64,1 17,1
Grad Beograd 62,9 41,4 21,5
Republika Srbija 60,7 40,1 27,8
EU 15 69,2 63,9 7,4
(*) uk.zaposlesnost + uk. nezaposlenost / stanovnitvo 19 - 64g. starosti
(**) ukupna zaposlenost / stanovnistvo 19 64 g. starosti
(***) nezaposlenost / aktivno stanovnistvo

1.2.2.2. Socijalna sigurnost

Osnovi drutveni problem na nivou drave i optina je rastua nezaposlenost.
Tanije, zaposlenost kao ekonomska i socijalna kategorija drastino je opadala u
poslednjoj deceniji ali zahvaljujui razvijenoj industriji i zamahu privatnog sektora,
optina Lazarevac se svrstala u red optina sa ispodprosenom stopom
nezaposlenosti.

Sa rastom nezaposlenosti rasle su i socijalne patologije savremenog drutva emu
nije mogla da izbegne ni optina Lazarevac. Naime, porast delinkvencije, pad
prosene zarade za 90% (zarada po zaposlenom u 2000. u odnosu na 1990.), opta
drutvena nesigurnost i nedovoljna materijalna izdvajanja za sve socijalno ugroene
kategorije stanovnitva, bilo je plodno tlo za porast korisnika socijalne zatite u obe
kategorije maloletni i punoletni korisnici.

33

U savremenom drutvu posebna panja se poklanja socijalnom prikljuenju.
Socijalno prikljuenje znaajnog dela populacije u svakom sluaju smanjuje
populaciju koja privreuje i doprinosi poveanju drutvenog bogatstva drutva i
dodatno optereuje deo populacije koji na sebi nosi drutveno-ekonomski razvoj. U
tom sluaju neophodno je izuiti i izvriti odgovarajue analize tih drutvenih grupa,
odnosno marginalizovanih grupa (lica sa invaliditetom, Romi, broj lica koja nisu
zavrila obavezno kolovanjen i sl.).

Kao doprinos boljem objanjenju socijalne sigurnosti mogla bi da poslui opta
analiza socijalne sfere i ljudskih resursa gde se istiu sledee karakteristike socijalne
problematike:

Snage:

strunost kadrova u oblasti socijalnih institucija;
jaanje nevladinog sektora;
porodica kao oslonac;

Slabosti:

materijalna sredstva;
zatvorenost marginalizovanih grupa za promene;
migracije selo-grad;

anse:

zakonska regulativa (obavezno kolovanje);
meunarodna podrka;
graanska savest;

Pretnje:

nizak obrazovni nivo marginalizovanih grupa;
porast broja siromanih;
navika da drava reava pitanja socijale.

Na osnovu kratke SWOT analize socijalne problematike moe se zakljuiti da je
strunost kadrova istovremeno najvea snaga ali i velika slabost socijalnih institucija.
Naime, s jedne strane se prihvata znaaj edukacije kao kontinuiranog procesa, ali s
druge strane, ova pozitivna reakcija anulirana je injenicom da je isti intenzitet dat
nedostatku volje za radom i profesionalizmu u kategoriji slabosti institucija javnih
slubi. Kada se ovome doda nedovoljna informatika povezanost institucija, loe
upravljanje i motivacija, neadekvatna organizacija rada, onda se zaokruuje slika o
potencijalima socijalnih ustanova i mogunostima da permanentno i kvalitetno
reavaju ili amortizuju pojavu socijalnih patologija.

1.2.2.3. Socijalne ustanove

Socijalna zatita se prua preko zvaninih dravnih institucija, ali i preko raznih
nevladinih organizacija koje su aktivne u ovom sektoru i koje su se u procesu
tranzicije, decentralizacije i demokratizacije drutva formirale kao ravnopravni
institucionalni oblik reavanja vanog i osetljivog pitanja svakog drutva. Meutim
limitirajui faktor je nedostatak finansijskih sredstava za osmiljavanje i realizaciju
programa koji bi ire pokrili ugroenu populaciju. Tako bi za poetak trebalo
34

poboljati informacioni sistem u cilju meusobnog povezivanja razliitih aktera na
svim nivoima u oblasti socijalne zatite, kako bi se bre i efikasnije reagovalo na
akutne situacije. Potrebna je i dodatna edukacija kadrova, koji bi savladali nova
znanja iz oblasti i time na odgovarajui nain koristili inovativne metode u cilju
reavanja ili preventive pojave novih socijalnih patologija. Radi unapreenja uslova
rada u ovom sektoru, neophodna je intenzivna podrka lokalne administracije,
donoenjem novih propisa i mera kojima e se usaglasiti metodologija rada sa onom
koja se ve primenjuje u zemljama EU.

Najvaniji deo socijalne politike, koja je jedna od bitnih korektivnih elemenata
nejednakosti, je podizanje opteg socijalnog blagostanja, a posebno poboljanje
poloaja i integracije pojedinaca i grupa koji su usled razliitih okolnosti dospeli u
nepovoljan socijalni i ekonomski poloaj. Reavanje ozbiljnih i dugotrajnih socijalnih
restrukturacija, kao problema socijalne iskljuenosti, bitno se oslanja na akcijama
socijalnih radnika i promovisanju integracije marginalizovanih i ranjivih grupa. U tom
smislu, kao ciljevi socijalne politike navode se poveanje zapoljavanja, poboljanje
uslova rada, primarna socijalna zatita, socijalni dijalog i suzbijanje izolacije socijalno
ranjivih grupa.

U optini Lazarevac, glavni nosilac i realizator aktivnosti iz delokruga socijalne
zatite je Centar za socijalni rad. Centar za socijalni rad je multifunkcionalna
ustanova iji se rad zasniva na multidisciplinarnom timskom radu odgovarajuih
strunjaka, primenom razliitih metoda i oblika socijalnog, pedagokog, psiholokog i
pravnog rada. Osnovna funkcija ovakve ustanove je:

neposredno ostvarivanje socijalne zatite graana i njihovih porodica;
ostvarivanje funkacija organa starateljstva;
praenje i prouavanje socijalni potreba i problema;
preventivna delatnost;
planiranje i programiranje socijalne zatite;
koordiniranje aktivnosti na sprovoenju socijalne zatite i socijalnog rada u
optini.

S obzirom da se poslednjih godina belei konstantno poveanje broja korisnika
materijalne pomoi neophodno je obratiti posebnu panju kadrovskoj popunjenosti,
organizacionoj funkcionalnosti i materijalnoj snazi Centra za socijalni rad. U
zavisnosti od oblika, mere i usluge socijalne zatite u periodu duem od jedne
decenije dolo je do promena u broju i strukturi lica korisnika socijalne zatite u
optini na ta indikativno ukazuju sledei podaci i poreenja.

Ilustracija 31: Maloletni korisnici socijalne zatite

0 5000 10000 15000 20000
Grad Beograd
2003
2000
1990
Lazarevac
2003
2000
1990
35

0 5000 10000 15000 20000 25000 30000 35000

2003
2000
1990
2003
2000
1990
Posmatrano u duem vremenskom periodu (1990-2003.) broj maloletnih korisnika
socijalne zatite u optini Lazarevac smanjio se za ak 29%. Meutim, od 2000-
2003. godine broj registrovanih maloletnih korisnika socijalne zatite se udvostruio.
To se posebno odrazilo na poveanje korisnika po pojedinim socijalnim
kategorijama. Naime, broja korisnika ugroenih porodinom situacijom se
udvostruio u ovom periodu i slina su kretanja u drugim kategorijama.

Ilustracija 32: Punoletni korisnici socijalne zatite

Kada su u pitanju stariji korisnici socijalne zatite, slika je znatno povoljnija.
Generalno, broj korisnika u optini se smanjio za 45% u posmatranih 13 godina.
Meutim, u istom vremenskom periodu, usled ekonomske i socijalne derogacije
porodica za 84% se poveao broj materijalno neobezbeena lica.

Porast broja korisnika i pojava novih oblika socijalne zatite doprineli su da se
savremenom organizaciojom strunog rada prui blagovremena, adekvatna i
efikasna pomo ugroenim socijalnim kategorijama stanovnitva. Za postizanje ovog
cilj bile su neophodne zakonske regulative i struni kadar. Koncepcija i praksa
strunog rada u oblasti socijalne zatite ukazuje na neophodnost povezivanja Centra
za socijalni rad sa brojnim strunim institucijama, ustanovama i organizacijama u
cilju uspene realizacije svojih osnovnih funkcija.

U narednom periodu akcenat treba da bude na novim formama institucionalnog i
vaninstitucionalnog reavanja problema socijalno ugroenih slojeva stanovnitva:

vea meusobna saradnja svih nosilaca drutvene brige o starim licima;
stvaranje klubova za okupljanje starih i penzionisanih lica na nivou MZ;
jaanje (kadrovsko, materijalno, organizaciono) patronane i slube za negu
starih i bolesnih lica;
organizovanje i podsticanje dobrovoljnog rada graana i omladine za pomo
starim i iznemoglim licima;
preduzimanje selektivnih mera socijalne zatite kojima bi se doprinosilo
poboljanju vitalnih karakteristika stanovnitva;
primena savremenih metoda multidisciplinarnog rada odnosno, savremenog
socijalnog rada;
aktivan preventivni rad na terenu;
realizacija aktivnosti na ublaavanju i saniranju problema ostarelih lica kroz
institucionalno i vaninstitucionalno zbrinjavanje.

Grad Beograd
Lazarevac
36

1.2.2.4. Obrazovne ustanove

Obrazovanje treba da priprema mlade narataje i celokupno stanovnitvo da
obezbedi postojani razvoj. Da bi se ocenilo u kojoj meri ono udovoljava svojoj ulozi
treba poi od kvantitativnih i kvalitativnih pokazatelja. U kljune kvantitativne
pokazatelje spadaju broj uenika i studenata, broj kola i ueniki standard.

Obrazovnu infrastrukturu optine Lazarevac u 2003. inile su 45 ustanove
5
(1990.
godine mreu obrazovnih institucija inilo je 35 ustanova). Posmatrajui kvantitativne
pokazatelje po popisnim godinama, uoava se demografska neravnotea koja se
najbolje oslikava u smanjenju broja osnovaca i srednjokolaca u odnosu na ukupno
stanovnitvo u optini. Takoe, posmatrajui rashode osnovnog obrazovanja po
ueniku prikazan je pad ukupnog uenikog standarda koji je u periodu od 2000.
godine bio znatno ispod republikog proseka.

Ilustracija 33: Broj aka osnovnih i srednjih kola

to se tie visoko-obrazovnih i istraivakih institucija, u sklopu strategije razvoja
industrije i drugih privrednih grana, neophodno je razvijati i nauno-tehnoloku
osnovu za primenu visokih znanja i tehnologija. Nuani i tehno parkovi su u
savremenom drutvu najprofitabilniji i najefikasniji oblici razvoja podruja.

Sutina tehno-parkova je u njihovoj kreativnosti. Oni stvaraju klimu za:

inovacije i izvoz,
promociju samozapoljavanja,
pozitivan imid preduzetnika,
obezbeivanje najnovijih tehnolokih inovacija,
otvaranje novih profitabilnih radnih mesta,
pomo u pretvaranju podruja u profitabilne firme,
povezivanje domaih MSP sa ino-kapitalom, i
obezbeivanje direktnih stranih investicija za tehno-parkove.

Generalno, istraivaki centri se uglavnom nalaze u Beogradu i Novom Sadu.
Prednost optine Lazarevac je u povoljnom geografskom poloaju i infrastrukturna
veza sa veim obrazovnim centrima u okruenju. U buduem periodu najbitniji
zadatak tehno-parka je divezifikacija industrije optine Lazarevac, tj. Podsticaj daljem

5
Broj osnovnih, srednjih (specijalnih i kola za odrasle) i tercijalnih obrazovnih institucija.

1990.
% u uk.
stan.
2000.
% u uk.
stan.
2003.
% u uk.
stan.
Republika Srbija
Broj aka O 1.156.533 8,6 726.578 9,4 677.767 9,0
Broj aka S 365.740 3,0 330.947 4,3 305.204 4,1
Rashodi osn. obrazov. po
ueniku, u din.
6.718 6.743 35.625
RS = 100 100 100 100
Lazarevac
Broj aka O 6.682 11,6 6.825 11,4 6.279 10,7
Broj aka S 1.835 3,2 1.945 3,6 1.882 3,2
Rashodi osn. obrazov. po
ueniku, u din.
7.302 5.258 27.895
RS = 100 108,7 78,0 78,3
37

razvoju novih industrijskih grana koje bi svojom inovativnou i profitabilnou
doprinele ne samo poveanju dohotka, ve i potpunijem zapoljavanju, tj. saniranju
problema preko 6.000 nezaposlenih.

1.2.2.5 Informativne ustanove

Lokalni medijski prostor Lazarevca ine:

Javno preduzee za informisanje Radio-Lazarevac
Televizija Jasta
Radio-televizija Gem
Radio Raka Einger
Radio Kosmos
Radio Kis
Radio Tunja
List Kolubara
List Doboar

1.2.2.6 Zdravstveno osiguranje

Analiza zdravstvenih potreba, kljunog indikatora procesa planiranja zdravstvene
zatite, je sistematska analiza zdravstvenih problema stanovnitva na odreenom
podruju s ciljem odreivanja prioriteta i alokacije resura koji e dovesti do
poboljanja zdravstvenog biltena stanovnitva. Nova zdravstvena politika, imajui u
vidu standarde Svetske zdravstvene organizacije, podrazumeva optimalnu
efikasnost sistema zdravstvene zatite, ukljuenje privatne prakse u sistem
zdravstvenog osiguranja, ujednaavanje uslova pruanja zdravstvene zatite i
poboljanje strunog rada zaposlenih u ovim ustanovama. U skladu s tim, prioritet
treba da bude zatita zdravlja majki i dece, to je, izmeu ostalog, i sastavni deo
nacionalne zdravstvene strategije za smanjenje siromatva.

Zdravstvene usluge u optini Lazarevac prua Dom zdravlja.

Osnovni indikator nivoa razvijenosti zdravstvene mree i kvaliteta zdravstvenih
usluga je broj stanovnika na jednog lekara. Optina Lazarevac je 2003. godine imala
ukupno 114 lekara, odnosno 514 stanovnika na jednog lekara, to je nepovoljnije u
odnosu na republiki prosek (376). Struktura zdravstvenih radnika u optni ini 94
lekara (opte i specijalistike medicine, lekara za zatitu ena, predkolske dece,
kolske dece i omladine) i 20 stomatologa.

1.2.3 Infrastruktura i vani razvojni faktori

Na razvoj i opremljenost putne i komunalne infrastrukture utiu dva osnovna faktora:

(a) broj stanovnika,
(b) broj i veliina naselja i,
(v) broj i vrsta privrednih i vanprivrednih subjekata.

Dinamika i intenzitet promene stanovnitva u optini opredeljujue utie na stambeni
fond, izgradnju i mreu puteva, promene u broju komunalnih prikljuaka (PTT,
vodovoda, kanalizacije, energetike), razmetaj institucija suprastrukture, lokaciju i
opremljenost poslovnih i industrijskih zona, kao i prostorno planiranje.

38

Kada se razmatra oblast infrastrukture (privredne i komunalne) u optini Lazarevac
polazno stanovite je da je u pitanju razvijena oblast sa velikim potencijalima za dalji
razvoj.

Na razvoj saobraajne infrastrukture opredeljujui uticaj imao je geografski poloaj
optine Lazarevac. S obzirom na ovu injenicu, Optina Lazarevac na saobraajnoj
karti Republike predstavlja vorite veoma znaajnih magistralnih puteva iz pravca
sever-jug i istok-zapad. Preko regionalnih puteva obezbeena je veza sa graninim
optinama, dok veina lokalnih puteva predstavlja najvanije saobraajno vorite u
optini. elezniki saobraaj i poloaj pruge u odnosu na grad je posebno vredan
razvojni resurs, naroito u cilju multimodalnosti i povezivanja sa Beogradom i junim
regionalnim centrima.

Teritorija optine Lazarevac pokrivena je mreom puteva u ukupnoj duini 223 km
(prema podacima za 2003. godinu), iju strukturu ine: magistralni (22,4%),
regionalni (35,4%) i lokalni putevi (42,2%). Od 2000. godine optina je poveala za
11 km mreu lokalnih puteva ali je podigla nivo opremljenosti ukupne putne mree sa
savremenim kolovozom sa 80,2% na 95,1%, to je znatno iznad republikog proseka
(62,8%). Svi magistralni putevi su sa savremenom podlogom, dok ovaj standard
zadovoljava 95,7% lokalnih i 91,1% regionalnih puteva.

Saobraaj optine Lazarevac karakteriu magistralni put Beograd-Gornji Milanovac
(M-22) i magistralna pruga Beograd-Bar koji prolaze pravcem sever-jug kroz gotovo
celu teritoriju optine. Drugi po znaaju je magistralni put M-4 koji povezuje Valjevo i
Aranelovac.

Mrea regionalnih puteva je znaajno razvijena, a od vanijih puteva ove kategorije
su: Stepojevac-Brajkovac (R-203) i Stepojevac-Kruevica (R-201).

Mrea lokalnih puteva i ulica takoe je dosta razvijena. Od velike vanosti je
industrijska pruga koja povezuje industrijske pogone rudarskog basena u
Rudovcima, Baroevcu, Vreocima, Velikim Crljenima sve do Termoelektrane Nikola
Tesla u Obrenovcu. Ukupna duina saobraajnica na gradskom podruju iznosi oko
90 km, od toga duina glavnih gradskih saobraajnica iznosi 1/3 to je predstavlja
povoljan odnos. Opta ocena za saobraajnu mreu grada Lazarevaca je da je ona
nepravilna, funkcionalno jednostrana, neracionalna posebno kada je upitanju
meusobno povezivanje perifernih delova.

Optina Lazarevac koja u teritoriji Grada Beograda uestvuje sa 11,9%, a u broju
stanovnika sa 3,7%, u ukupnoj mrei puteva okruga participira sa 19%. Razvijena
mrea puteva ukazuje na znatno povoljniju situaciju u datoj optini u odnosu na
Grad Beograd, kada se poredi broj stanovnika na kilometar puta. Optina Lazarevac
ima 231 stanovnika na km puta, za Srbiju taj odnos je 200, Vojvodinu (349), dok je
za Grad Beograd taj odnos skoro 6 puta vei (1.347).

Na kvalitet i razvoj mree lokalnih, regionalnih i magistralnih puteva optine
Lazarevac uticaj ima i broj vozila u saobraaju. Ukupan broj registrovanih vozila u
2003. godini se smanjio za 1.098 vozila u odnosu na 1990. godinu. Prosena starost
vozila koja je nepovoljna a po emu se optina ne izdvaja u odnosu na druge optine
u Republici, ne samo da su oteavajua okolnost za kvalitetan saobraaj, ve i veliki
uzronik ekoloke neravnotee. Inae, stepen motorizacije je visok u odnosu na
prosek u Republici (4 stanovnika na 1 vozilo).

39

Osnovne karakteristike dosadanjeg razvoja saobraaja su:

veliki broj ulica nema odgovarajui profil za normalno odvijanje motornog a
posebno peakog saobraaja;
stepen motorizacije je visok u odnosu na prosek Republike (4 stanovnika /
vozilo);
tranzitni saobraaj optereuje centralnu gradsku zonu u kojoj su sve vane
funkcije (saobraajni punkt-autobuska stanica, poslovanje i trgovina);
nedovoljan parking prostor s obzirom na intenzitet saobraaja (u gradu postoji
svega 1.700 parking mesta u javnoj funkciji);
neadekvatani uslovi za bezbedno peako kretanje;
nepostojanje klasinog javnog gradskog saobraaja (odvija se delimino kao
prigradski i meugradski);
nije ostvarena multimodalnost eleznikog i autobuskog saobraaja.

eleznica, Ibarska magistrala i relativna blizina aerodroma Surin, posebno preko
zaobilaznice oko Beograda i mosta kod Ostrunice, predstavljaju mogunosti za dalji
razvoj saobraaja u Lazarevcu. Potpuniji i kvalitetniji saobraaj bio bi dodatni impuls
razvoju ostalih privrednih i neprivrednih oblasti a posebno do doprineo razvoju tehno-
parka.

Generalno, razvoj putne infrastrukture u narednom periodu treba da bude praeno
osnovnim ciljem a to je postizanje racionalne organizacije i ureenja prostora,
usklaivanjem njegovog korienja sa mogunostima i ogranienjima u raspolaganju
prirodnim i stvorenim vrednostima i u skladu sa buduim potrebama socijalnog i
ekonomskog razvoja.

S obzirom da 99,56% stanova na teritoriji optine Lazarevac ima pristup sistemu za
distribuciju elektrine energije, moe se rei da je elektrifikacija optine zavrena.
Jedan od razloga je taj to su elektrifikacija i industrijalizacija bili prioritet u proteklom
periodu i moe se konstatovati da stanje nije bitno promenjeno ni tokom zadnje
dekade XX veka, kada je u svih sferama drutvenog i ekonomskog ivota dolo do
stagnacije i pogoravanja situacije.

Kada se poredi stepen elektrifikacije, moe se primetiti da je razlika u elektrifikaciji
Vojvodine (99,05%), Srbije (98,99%) i Beograda (99,67%) zanemarljiva.

to se tie dostupnosti elektrine energije u narednom periodu u pogledu
domainstava ne bi trebalo preduzimati ozbiljnije zahvate. Problem lei u kvalitetu
elektrine energije i pokrivenosti industrijskih kapaciteta dovoljnom snagom
elektrine energije.

Analiza postojee elektroenergetske
6
mree pokazuje da se preuzimanje elektrine
energije iz sistema vri preko trafostanice 110/35 kV Oaga u Lazarevcu koja je
postigla vrno optereenje u visini 80% instalisane snage (2h31,5 MVA). U cilju
rastereenja ove trafostanice izgraen je DV 35 kV Jabuje, u vlasnitvu RB
Kolubara kojim se napaja podruje Lajkovca ime je smanjeno optereenje
trafostanice Oaga.

Distributivnu mreu ine 3 TS: TS 35/10 kV Lazarevac 1 koja se napaja iz TS 110/35
kV Oaga; zatim TS 35/10 kV Lazarevac 2 koja se takoe napaja iz TS 110/35 kV
Oaga, a rezervno napajanje se vri preko TS 35/10 kV Lazarevac 1; sa dva

6
40

kablovska voda 35 kV iz TS 35/10 kV Lazarevac 2 obezbeeno je napajanje TS
35/10 kV Lazarevac 3. U situaciji ispada TS 110/35 kV Oaga i TS 35/10 kV
Lazarevac 2, tada TS Lazarevac 1 preuzima kompletno optereenje sve tri TS.
Problem sigurnog napajanja TS 35/10 kV Lazarevac 2 potrebno je reiti etapnim
razvojem mree.
7

Zbog potrebe izgradnje Fabrike za remont motora od strane Kolubara-Metal u
industrijskoj zoni Oaga i njihovog zahteva za instalisanom snagod od 4 MVA,
pokazalo se neophodnim izgradnja nove TS 35/10 kV Lazarevac 4. Generalno,
program razvoja energetskog sistema na podruju optine Lazarevac zasnivae se
na izraenoj studiji daljeg razvoja elektrodistributivne mree do 2020. godine, kao i
na osnovu Detaljnih urbanistikih planova (posle usvajanja GP) a u skladu sa
potrebama za novim TS 10/0.4 kV. Na teritoriji optine Lazarevac nema izgraene
gasovodne infrastrukture.

Prema Idejnom projektu razvodnog gasovoda Beograd-Valjevo, koji je izradio NIS
Energogas, planira se trasa ovog gasovoda na teritoriji optine Lazarevac, na delu
od Stepojevca do Petke (elije) u duini oko 20 km, kao i oko 5 km na potezu
izmeu opia do Petke. Provodi se du nenaseljenih poljoprivrednih povrina,
pratei Ibarsku magistralu. Mogunosti za povezivanje Lazarevca i okolnih mesta u
optini na izgraenu magistralnu i razvodnu gasovodnu mreu su veoma specifini.
Prostornim planom RS planirano je da se snabdevanje optine Lazarevac prirodnim
gasom realizuje zajedno sa optinom Valjevom u cilju adekvatnije finansijske
konstrukcije ovih optina kao buduih korisnika.

Razvoj ove mree e posebno biti regulisani i opredeljenjem Republike da u
budunosti vie koristi obnovljive vidove energije, kao i utede pri korienju
postojeih izvora energije, uz uvaavanje ekolokih zahteva.

Razvoj sistema daljinskog grejanja u optini Lazarevac poeo je 1981. godine
(Vreoci Lazarevac), ija je tzv. glavna magistrala iznosila 6.300 m. Toplotna
energija se osim u Lazarevac transportovala i u poljoprivredni objekat Staklenik,
tako da je struktura raspoedle bio u proseku 60:40 u korist grada. Do tada grejanje
objekata u optini zasnivalo se na korienju samostalnih kotlarnica.

Narednih godina izgraeno je nekoliko gradskih magistralnih vodova (Severna,
Istona, Centralna, Juna i Zapadna magistrala). U Vreocima je izgraeno pumpno-
izmeljivako postrojenje Toplana sa dva manja izmenjivaa paravoda.
Toplana, magistralni vodovi, kao i boni ogranci sa podstanicama su u vlasnitvu
RB Kolubara, dok su vlasnici ostalog dela sistema grejanja su vlasnici samih
objekata.

Inae, razvoj toplifikacije u optini deli se na dva perioda:

(a) period 1981-1992. godina kada su na sistem bili prikljueni samo javni i drutveni
objekti i objekti kolektivnog stanovanja;
(b) pariod od 1992. godine kada se na sistem nekontrolisano i nepropisno prikljuilo
nekoliko stotina individualnih objekata du magistrale koji su naruili osnovnu
funkcionalnost i pouzdanost samog sistema. Time se naruio kvalitet i
pouzdanost rada toplifikacionog sistema, a redovni potroai osetili bez
adekvatnog grejanja.

7
41

Ovaj sistem (prema statistikim podacima za 2003/2004. grejnu sezonu) u optini
Lazarevac inilo je 120 velikih (javnih) podstanica i oko 600 malih (individualnih)
podstanica. Njihov toplotni konzum (potrebna toplotna energija za maksimalno
potrebnu snagu grejanja) je oko 65 MJ/s. Duina gradskih magistralnih cevovoda je
oko 5.000 m, a duina svih bonih ogranaka oko 25.000 m.
8

Presek stanja u ovoj oblasti infrastrukture moe se svesti na sledee:

neplanska prikljuenja uticala su da kapaciteti primarne mree budu iskorieni
do maksimuma;
nedovoljna kapacitet pumpnog postrojenja Toplana;
nekontrolisana distribucija po podstanicama potroaa usled neadekvatnog
hidraulinog sistema;
neadekvatno odravanje javnih podstanica;
magistralni vod je u loem stanju;
individualne postanice nisu izvedene po tehnikim standardima;
neureeni vlasniki odnosi a time i nadlenosti, doprinose umanjenoj efikasnosti
odravanja i upravljanja ovim sistemom;
sve ovo je doprinelo da se jedan broj veih (javnih) potroaa preusmeri na
izgradnju sopstvenih kotlarnica (Dom zdravlja, Lasta), kao i veliki broj
individualnih (privatnih) potroaa.

Zbog brojnih problema u oblasti toplifikacije, razvojni kapaciteti buduih privrednih i
stambenih investicija u gradskom podruju optine Lazarevac su umanjeni.

Reavanja nedostataka sistema na daljinsko grejanje dati su Generalnim planom
gde je definisan toplotni kozum toplifikacionog sistema Lazarevca za 2025. godinu
na 120-130 MJ/s.

Osnovne pretpostavke za realizaciju ovog plana su:

Formiranje JP za toplifikaciju Lazarevca;
Sanacija i rekonstrukcija postojee mree primarnih cevovoda;
Proirenje zone topolifikacije;
70% individualnih objekata u zoni topolifikacije bie prikljeno na sistem;
industrijska zona e takoe, biti prikljuena
isto vai i za sve javne, poslovno-kolektivne i objekte stanovanja;
smanjivanje gubitaka pri potronji toplotne energije za 10-20%;
proirenje kapaciteta toplane u Vreocima.

Tokom 90-tih godina pored PTT Srbija reavanju problema razvoja fiksne telefonije
ukljuuje se i optina Lazarevac kao sufinansijer izgradnje objekata za smetaj
telekomunikacione opreme, primarnih i sekundarnih mrea i kupovine telefonskih
centrala, tako da optina danas raspolae solidnim kapacitetima fiksne telefonije.

Telekomunikacije predstavljaju najprofitabilniji sektor koji se konstantno razvija.
Porast broja telefonskih prikljuaka nije vie samo standardan pokazatelj nivoa
ivotnog standarda, ve je indikator potencijalnog broja korisnika interneta. Optina
Lazarevac u poslednje 4 godine poveala je broj telefonskih pretplatnika za 14,2%
(sa 14.227 na 16.254).

8
42

ATC Lazarevac je povezana na magistralni optiki kabl Beograd-Lazarevac-Valjevo
i izvrena je njena delimina zamena novom digitalnom, kapaciteta 9.712 fiksnih
prikljuaka. Na gradskom podruju ima 10 kablovskih podruja i ak 8 iz je krajem
90-tih rekonstruisano. Primarna mrea je kompletno podzemna, delom kroz
kablovsku kanalizaciju a delom polaganjem u zemlju. Sekundarna mrea realizovana
je uglavnom vazduno, po drvenim i betonskim TT stubovima, kao i po
elektroenergetskim stubovima. Inae, kapacitet primarne mree je neujednaen
pojedina podruja imaju rezerve za poveanje kapaciteta dok ima i onih kod kojih
rezerve uopte nema.
9

Iskorienost kapaciteta ATC je skoro 100%. Poslove fikasne telefonije obavlja
jedini ovlaeni operater Telekom Srbija A.D.

Planom razvoja TDV PLUS d.o.o. iz Lazarevca, preduzea za telekomunikacione
delatnosti koje investira i gradi Kablovsko-distributivni sistem za prenos slike, zvuka i
podataka na teritoriji optine Lazarevac, predviena je realizacija sistema HFC
mree.
10

Kada je u pitanju kablovska LAN mrea, postojee stanje u optini Lazarevac
karakterie mini LAN mrea u okviru naselja III Mesna, Oraac i Vrti. Ove tri mini
mree su konfigurisane kao podmree budueg integralnog sistema i meusobno su
povezane beinom tehnologijom po standardu 802.11b.

1.2.3.1 Komunalna infrastruktura

Opremljenost optine Lazarevac objektima komunalne infrastrukture nije na
zadovoljavajuem nivou. Naime, komunalni problemi odnose se na nedovoljan
kapacitet vodosnabdevanja, neizgraena kanalizaciona mrea (atmosferska i
fekalna), kao i nedostatak sistema za preiavanje otpadnih voda i deponije.

Lazarevac dobija vodovod 1938. godine (sa kopanim bunarima u aluvionu Ovare a
kasnije reke Kolubare). S obzirom da je ovaj vodovod imao ogranieni kapacitet
izvorita u avulionu Ovare i reke Kolubare, izvorite je pomereno prema elijama i
Nepriavi.

1981. godine otovoreno je izvorite Nepriava sa 6 eksploatacionih bunara, iz
kojih se eksploatie 120l/s (procena da izvorite ima kapacitet 200l/s). Pored
Lazarevca, iz ovog izvorita se vodom snabdevaju i potroai u Lajkovcu i 4 naselja
na teritoriji ove optine.

Krajem 90-tih otvoren je jo jedno izvorite Petan sa 11 bunara, kapaciteta 130l/s
(definisan kapacitet 200l/s). Voda iz bunara se transportuje na postrojenje za
preiavanje voda na lokaciji Oaga u Lazarevcu.

Postojee stanje sistema vodosnabdevanja ine i distributivni sistemi i to: rezervoari
(4) i hidro stanica za povienje pritiska (4). Distributivna mrea (sa naseljima koja
ulaze u GP) ine: magistralni cevovodi (22.546 m), sabirni (6.900 m), distribucioni
cevovodi (82.736 m), prikljuni (35.000 m) Ukupna duina vodovodne mree iznosi
147.182 m, a specifina duina iznosi 5,8m/st ili 196st/km.
11

9
10
Isto, str. 166;
11
Izvor: Program za izradu Generalnog plana Lazarevaca, str. 148-149;
43

Ilustracija 34: Stanovi - broj prikljuaka na vodovod

Izvor: RZS

Moe se lako uoiti da je broj stanovnika koji imaju direktan pristup pijaoj vodi visok,
ali neto nii u odnosu na Beograd. Dugorono reavanje problema
vodosnabdevanja u optini Lazarevac je iz lokalnih izvorita (pored postojeih i
izvorita Tamnava) i iz regionalnog vodovodnog sistema Rovni, ija je izgradnja u
toku. (alternativa je regionalni vodosistem Zabrje). Na ovaj nain obezbedie se
nedostajue koliine vode za grad Lazarevac i prigradska naselja (Stubica, Petka,
unjar, Lukavica, Burovo, Dren i opi).

Prema projekciji razvoja vodovodnog sistema Lazarevca za period do 2025. godine,
potrebe u vodi obezbeivale bi se daljom eksploatacijom i dogradnjom postojeih
izvorita do dostizanja njihovog konanog eksploatacionog kapaciteta i prikljuenja
novih izvorita.
12

Intenzivan privredni i urbani razvoj poslednjih godina u optini Lazarevac nije
obezbedio dugorono reenje problema prikupljanja, odvoenja i preiavanja
otpadnih voda grada i prigradskih naselja. Naime, poveana gustina naseljenosti
imala je za posledicu izuzetno uvean stepen sanitarne i zdravstvene ugroenosti
stanovnika. Grad sa prigradskim naseljima je pokriven sa cca 30% primarne
kanalizacione mree, a sakupljene otpadne vode se direktno isputaju u reku
Lukavicu.

Trenutno stanje je da su prigradska naselja i deo grada Lazarevca pokrivene
septikim jamama koje su vodopropusne i neredovno se odravaju. Deo postojeih
fekalnih kanala ne zadovoljavaju u pogledu kapaciteta prijemne i transportne moi
otpadnih voda, a deo fekalne kanalizacije nuno je rekonstruisati, posebno u
centralnom delu. Takoe, velika zagaenost otpadnim vodama posledica je
tehnolokog procesa RB Kolubara, ime su ugroena sva naselja koja se nalaze
u zonama eksploatacije, jer su postojea postrojena za preradu otpadnih voda
zastarela ili ne rade. Inae, kanalizacioni sistem izgraen je samo u pojedinim
naseljima i nedovoljno razvijen.

Posledice neureenosti ovog vanog komunalnog sistema ogledaju se u sledeem:

reka Lukovica je pretvorena u fekalni kanal;
infiltracijom otpadnih voda se ugroavaju bunari za pitku vodu;
otpadne vode koje se isputaju u Lukovicu bez ikakvog preiavanja ime se
trajno ugroava kvalitet vode.

Ovakvo stanje inicira potrebu stalnog razvoja kanalizacione mree i izgradnju
sistema za preiavanje poveanih koliina otpadnih voda. U cilju prevazilaenja
problema optina Lazarevac je pristupila gradnji sistema za sakupljanje, odvod i
preiavanje otpadnih voda Lazarevca.

12
Isto, str. 157;
Podruja Broj stanova Vodovod vodovod (%)
Lazarevac 19.878 17.849 89,8
Grad Beograd 586.889 569.543 97,0
Srbija 2.743.996 2.453.319 89,41
44

Ako bismo predstavili podatke o broju prikljuaka kanalizacione mree, obzirom da
nisu direktno statistiki obraeni, moe se poi od dva popisana podatka - broja
kupatila i broja nunika u stanovima.

Ilustracija 35: Stanovi broj prikljuaka, 2002.

Izgradnja sistema kine kanalizacije pratila je razvoj putne infrastrukture od centra
Lazarevca prema periferiji. Meutim, delimino izgraen sistem atmosferske
kanalizacije ne obezbeuje adekvatno kanalisanje kine vode. Ipak, veliki broj
prirodnih vodotokova i topografija Lazarevca prua mogunosti za kanalisanje
najveeg dela Lazarevca sa minimalnim trokovima. U tom kontekstu, prema GP
optina Lazarevac u narednom periodu treba da novelira generalno reenje
kanalisanja koje e biti u funkciji ne samo izgradnje saobraajnica od centra ka
obodima (odvodnjavanje kolovoza uz spreavanje koncentracije oticaja u
najnizvodnijim delovima sliva), ve i ouvanja prirodnih vodotokova.
Reavanje problema vodosnabdevanja kao i odvoenje i preiavanja otpadnih
voda neophodno je reavati integrisanim upravljanjem svihvodnih resursa optine
Lazarevca.

Stambeni fond optine Lazarevac ini ukupno 19.787 stanova, koji su preteno u
privatnoj svojini (98,6%). Opremljenost stanova instalacijama je izuzetno povoljno:
vodovodom je opremljeno 89,8% stanova, elektrinom strujom 99,6% i kupatilom
80,2% stanova.

Ilustracija 36: Stambeni fond optine Lazarevac

Godina
Broj izgraenih
stanova
Povrina, u m
2

Broj nezavrenih
stanova
Broj izgraenih
stanova na 1000
stanovnika
1990. 304 20.138 1.928 5,7
1991. 202 17.448 2.093 3,4
1992. 179 11.008 2.170 3,0
1993. 131 9.551 2.147 2,2
1994. 136 10.423 2.021 2,3
1995. 165 11.565 1.884 2,8
1996. 218 15.703 1.701 3,6
1997. 238 15.570 1.458 4,0
1998. 612 44.066 914 10,2
1999. 88 6.835 826 1,5
2000. 192 15.427 705 3,2
2001. - - 782 0,0
2002. 127 9.279 734 2,1
2003. 168 12.966 598 2,9
Izvor: RZS, Optine RS 1990-2003.
U proteklih 13 godina u optini je izgraeno 2.592 stana, odnosno proseno godinje
gradilo se 216 stanova. Ukupna povrina izgraenih stanova iznosi 189.478 m
2
ili
prosena povrina stana iznosi 73,1m
2
. Dinamika stambene izgradnje se tokom
Podruja Broj Kupatilo % Nunik % Prosek %
Lazarevac 19.878 80,2 77,7 78,9
Grad Beograd 586.889 93,8 92,2 93,0
Srbija 2.743.996 78,8 74,8 76,8
45

devedesetih osetno usporila u poreenju sa ranijim periodom kada je graeno
proseno 5-10 stanova na 1.000 stanovnika. Ekonomski i drutveni uslovi koji su
karakterisali kraj prolog veka (privredni kolaps uz sankcije, ratno okruenje i
tranziciju) uslovili su pad stambene izgradnje i to posebno u gradskom centru
optine. Neto vea stambena aktivnost odvijala se u optinskim selima. Takoe, s
obzirom da je finansiranje stambene izgradnje prebaeno sa namenskog stambenog
doprinosa na lina sredstva graana, pad ivotnog standarda limitirao je intenzitet
porasta stambenog fonda. Prema vrsti stanovanja u Lazarevcu je zastupljeno
individualo i kolektivno stanovanje, a preteno se stanuje u individualnim stambenim
objektima.

Opti ciljevi iz oblasti stanovanja, a to je u skladu sa prostornim razvojem optine, u
narednom periodu bie:

urbana obnova kao strateko opredeljenje;
stanovanje i stanove treba prilagoditi novim potrebama, eljama i mogunostima
buduih korisnika (proirenje tipoloke klasifikacije stanovanja u okvirima granica
GP);
ostvarivanje zona meovite namene;
oblikovanje pojedinih celina na nain da se formiraju harmonine celine, potezi i
ambijenti.

Opti zakljuak je da e budua stambena izgradnja biti dimenzionirana prema
potrebama, finansijskih i materijalnih limitiranosti stanovnitva, kao i na osnovu
prostornih mogunosti optine Lazarevac.

Dalji razvoj komunalne infrastrukture treba da obezbedi realizaciju sledeih
ciljeva:

modernizaciju i proirenje kapaciteta komunalnih usluga i infrastrukturnih
sistema;
poveanje kvaliteta usluga;
poveanje dostupnosti odnosno, pristupanosti za sve kategorije korisnika;
proirenje raznovrsnosti ponude uvoenjem novih infratruturnih sistema
(kablovski sistemi, gas ...);
smanjenje reoan opsluivanja;
decentralizacija, odnosno, poveanje disperzije punktova i zona namenjenih
davanju komunalnih usluga;
proirenje raznovrsnosti ponude uvoenjem novih komunalnih usluga;
stvaranje alternativnih sistema davanja usluga iz ove oblasti (energija,
komunikacije ...);
odrivost u planiranju, realizaciji i eksploataciji.

Deponija za odlaganje iz urbanog naselja grada Lazarevca i okoline nalazi se na
unutranjem odlagalitu povrinskog kopa polja D (kraj istonog odlagalita).
13

Nastala je 1986. godine i udaljena je od puta Lazarevac-Aranelovac 3 km, a od
Lazarevca je udaljena 18 km. Delimina sanacija raena je 2001. godine a sada se
odrava delimino. Ova deponija moe se pod odreenim uslovima pretvoriti u
saniratarnu deponiju, ako se izvri izrada projektne dokumentacije, pribavljanje
potrebnih saglasnosti od nadlenih ministarstava i kompletna rekonstrukcija deponije
prema standardima za deponije, tj. ako se potpuno opremi odgovarajuom
opremom, uradi drenani sistem sa folijom, sistemom za monitoring i kontrolu filtrata

13
46

i gasa na deponiji i drugim neophodnim sredstvima predvienim projektnom
dokumentacijom. Za bolje odravanje deponije, do njene kompletne rekonstrukcije
po uslovima i normama Pravilnika o deponijama (Sl. glasnik RS 54/92), potrebno je
sprovoditi u skladu sa propisima, odgovarajue tehnologije deponovanja i
manipulisanja otpadom. Potrebno je organizovati reciklau komunalnog vrstog
otpada u cilju valorizacije sekundarnih sirovina. Trenutno se odlae i industrijski i
medicinski otpad, a da se pre toga ne sprovode postupci tretiranja otpada. Nije
ograena i osvetljena, nema evidencije o dovozu otpada, planiranje deponije nije
svakodnevno, pokrivanje zemljom je periodino. Postojea deponija (smetlite)
predstavlja znaajan izvor zagaenja. Do ove deponije dolazi se asvaltnim putem, a
ograivanje sanitarnog dela mora se izvriti uz samu ivicu puta. Na saniranom delu
deponije potrebno je izvriti bioloku rekultivaciju.
14

Za deponiju je vano uraditi pristupne puteve, izvriti planirano odvoenje vode i
odabrati odgovarajuu opremu mehanizaciju. Pri radu otvorenih deponija
neophodno je planirati nain korienja zemljita, jer ona mora biti saglasna sa svim
propisima o javnom zdravlju, estetskom ouvanju okoline i buduem korienju
zemljita.

Skuptina GO Lazarevac, na sednici odranoj 26.04.2005. godine, na osnovu lana
19. Odluke o organizaciji i radu organa gradske optine Lazarevac (Sl. List grada
Beograda br. 34/2004) donela Odluku o prihvatanju ponude optina Kolubarskog
okruga-Valjevo, Ub, Lajkovac, Ljig, Mionica, Oseina, Koceljeva i Vladimirci, kao i
gradske Optine Obrenovac za pridruivanje gradske optine Lazarevac
medjuoptinskoj saradnji u cilju ostvarenja zajednikog projekta planiranja i izgradnje
Regionalne deponije otpada sa reciklaom. Polazei od ciljeva Nacionalne
strategije Vlade Republike Srbije koja predstavlja bazni dokument koji obezbedjuje
uslove za racionalno i odrivo upravljanje otpadom optine uesnici pristupaju
implementaciji postavljenih ciljeva i principa ime postiu: princip odrivog razvoja,
princip blizine i regionalnog pristupa upravljanju otpadom, princip hijerarhije
upravljanja otpadom i princip primene najpraktinijih opcija za ivotnu sredinu.
15

1.2.3.2 Organizacija urbane jedinice

Dalji razvoj grada Lazarevca bie uslovljen daljim razvojem Radarsko-energetsko-
industrijskog kombinata Kolubara kao glavnog nosioca ukupnog razvoja optine.

S obziro da se dosadanji razvoj odvijao stihijno, osnovni cilj pri budue organizacije
prostora optine odnosie se na saniranje stanja i obezbeivanje uslova daljeg
dugoronog razvoja grada do 2010. godine.

Naime, nedostaci u ovoj oblasti su nastali usled opte drutvene i ekonomske
stagnacije, to se odrazilo na nedovoljna finansijska sredstva neophodna za
odravanje i osavremenjavanje komunalnih sistema, sreivanje prostornih planova i
realizaciju planiranih projekata.

Novom zakonskom regulativom stvoreni su uslovi za privatizaciju u sferi komunalnih
usluga, to bi u organizacionom i finansijskom pogledu mogao biti jedan od naina
reavanja komunalnih problema.

14
Izvor: Tehniki izvetaj LEAP-a za otpad
15
Izvor: J.P. Direkcija za gradjevinsko zemljite, planiranje i izgradnju Lazarevca
47

Inae, prema koncepciji prostornog razvoja do 2010. godine dalji razvoj grada bi se
odvijao u vie pravaca. Osnovne su dve zone stambena zona i industrijsko i
skladino-komunalna zona i zona rekreacionog centra Oaga. Plan je da se zaustavi
dalje irenje eksploatacije du razvojnih pravaca i tano definiu granice zatite
zelenila poljoprivrednih povrina koje se smeju izgraivati.

Generalno, Lazarevac se formira putem razvoja najrazliitijih funkcija u sve
samostalniji grad u odnosu na Beograd. S druge strane, u odnosu na interese
Beograda koji se prvenstveno ogledaju u proizvodnji energetike REIK-a, u Lazarevcu
bi se, takoe, razvijali i drugi navedeni potencijali, naroito putem razvoja izvesnih
grana industrije, poljoprivrednih i stoarskih proizvoda. Plasman proizvoda kretao bi
se i ire od interesa Beograda.
16

Koncepcijom razvoja gradskih centalnih aktivnosti predvia se stvaranje planskog
osnova za kontrolisanje postojeih trendova razvoja i otvaranje mogunosti za
stvaranje novih razvojnih mehanizama. Centralne funkcije, kao izraz odnosa
meuzavisnosti drutvenih potreba i urbanih celina, obuhvataju itav niz raznovrsnih
aktivnosti koje se manifestuju u vie razliitih prostornih oblika. Uzimajui u obzir
karakteristike drutvneih potreba i nain njihovog zadovoljavanja i prostornog
organizvoanja, izdvaju se 3 osnovne grupe centralnih funckija: funkcija drutvenog
standarda, komercijalna funkcija i funkcija upravljanja i zatite.

S tim u vezi, savremeni pristup upravljanju i planiranju gradskih centara i centralnih
aktivnosti u gradu bie premeten sa dosadanjeg planerskog pristupa gde je
presudnu ulogu imao drutveni sektor, na dominatno delovanje privatnog sektora.

Uzimajui u obzir princip unapreenja kvaliteta sistema centara u gradu Lazarevcu, a
na osnovu planirane programske i strukturne promene centralnih gradskih prostora,
izdvojene su etiri strateka oblika delovanja:

Razvoj glavnog gradskog centra ue i ire zone sa poveanjem koncentracije
centralnih aktivnsoti do niova razvijenijeg centra srednjeg ranga;
Razvoj postojeih optih i specijalizovanih centara proirenjem ponude moguih
centralnih aktivnosti kao dopune do nivoa poveanja koncentracije do stepena
razvijenijih centara nieg ranga;
Stimulisanje razvoja zona potencijalnih optih i specijalizovanih centara,
podravajui trenutne trendove razvoja;
Otvaranje mogunosti razovja novih specijalizovanih centara kao sredstva za
inicijalizaciju nerazvijenih podruja u cilju stvaranja uslov aza ravnomerniji
razvoj.
17

16
17

DEO II

INICIJATIVE ZA STIMULISANJE LOKALNOG
EKONOMSKOG RAZVOJA
2.1 Privredni razvoj

2.1.1 Bitne karakteristike prethodnog razvoja

Lazarevac pripada Savsko-Kolubarskoj zoni koja ima naglaen industrijsko-
energetski karakter. U okviru ove zone smeteni su i razvijeni znaajni strateki
industrijski, odnosno rudarsko-energetski kompleksi. Re je o JPRB Kolubara koje je
nosilac privrednog razvoja ovog kraja. Preduzee je u sklopu Elektroprivrede Srbije,
a osnovna delatnost mu je proizvodnja, transport i prerada uglja.
18

Pored osnovne delatnosti preduzee se bavi i drugim delatnostima koje su u vezi sa
osnovnom i doprinose njenom efikasnijem poslovanju. Pored RB Kolubara, u sklopu
JPRB Kolubara, nalaze se i industrijska postrojenja: Kolubara metal, Kolubara
Univerzal i Gas beton Vreoci.

Od vitalnog znaaja je i Termoelektrana Kolubara u Velikim Crljenima, koja radi u
sistemu Elektroprivrede Srbije.
19
Gigant ne samo optinske nego i srpske privrede
JPRB Kolubara zapoljava 80,8% ukupno zaposlenih u privredi Lazarevca, sa 76,9%
uestuvje u stvaranju ukupnog prihoda, sa 92,4% u vrednosti stalne imovine, 91,4%
kapitala, ali i generie 29% gubitka privrede.

Geostrateki poloaj Lazarevca, uz prirodne uslove, omoguio je da se veina
razvojnih pokazatelja efektuirala daleko iznad proseka Srbije, kako sada, tako i
ranije, tj. u itavom periodu od kada je aktivno JPRB ,,Kolubara,,. Merei nivo
ostvarenog dohotka na jednog stanovnika u odnosu na prosek Srbije optina
Lazarevac je u itavom tom periodu imala znatno vei nivo od proseka Srbije.
20

Pored JPRB Kolubara, privredna aktivnost optine odvija se u 11 sektora. U 2004.
godini bilo je registrovano 324 preduzea i 1.382 radnje. Od ukupnog broja
preduzea, procentualno najvei broj preduzea je iz sektora trgovine (55,6%), slede
preraivaka industrija (10%), graevinarstvo (5%) i poljoprivreda (4%). Ova etiri
sektora obuhvataju ukupno 259 preduzea, koja zapoljavaju svega 9,3% ukupno
zaposlenih u lokalnoj privredi, to jo jednom potvrdjuje monostrukturnu privredu
Lazarevca.

Osnovni potencijal razvoja Lazarevca svakako je velika koliina uglja koja se
eksploatie otvorenim kopovima i koja se ceni
21
da e zadovoljavati sadanji nivo
eksploatacije bar jo za preko 60 pa i vie godina-preko 2 milijarde tona, uz nove
neistraene zalihe u okolini.

Pored velikih zaliha uglja Optina raspolae i sa 23.216 hektara poljoprivrednih
povrina ili 60,9% od ukupne povrine Optine sa vrlo povoljnom setvenom
strukturom. Tako oranice i bate zahvataju 17.141 hektar ili 73,8%, a u tome je 3.300
ha pod stonim i krmnim biljem, 2.484 ha pod povrtnim biljem, 2.682 ha pod
livadama, 1.850 ha su vonjaci i 1.458 ha su panjaci. Oito su vrlo povoljni uslovi za
razvoj kvalitetne poljoprivrede, posebno stoarstva. Pored toga i blizina beogradskog
trita upuuje na mogunosti razvoja kvalitetne agroindustrije uz visoku
profitabilnost.

18
Program Generalnog plana Lazarevca
19
Isto
20
Najvaniji indikatori privredne razvijenosti Lazarevca su ve elaborirani u takama 1.2.1.1 i 1.2.1.2
21
LEAP Lazarevca
50

2.1.2 Mogunosti i preporuke za budui privredni razvoj

Budui privredni razvoj optine Lazarevac zavisi od mozainog uticaja razliitih
faktora. U pitanju su sledei faktori:

iri politiki kontekst,
lokalni institucionalni okvir,
menaderska sposobnost u okviru lokalnih preduzea i
stimulisanje preduzetnike inicijative.

Lazarevac se nalazi u zemlji koja je danas u fazi izrade studije izvodljivosti kao prvoj
fazi pridruivanja Evropskoj Uniji. Procene govore da se zavretak Studije
izvodljivosti oekuje krajem 2005. godine. Usvajanje Studije i potpisivanje Ugovora o
stabilizaciji i pridruivanju trebalo bi da se obavi poetkom 2006. godine. Procena je
da e ukupno instutucionalno usaglaavanje trajati do 2012. godine. Sam proces
usaglaavanja bie imperativ kako za nacionalni tako i za lokalni nivo. Lazarevac je,
u tom smislu, krenuo putem novih reenja koja su na snazi u EU u domenu zatite
ivotne sredine i odrivog lokalnog razvoja, promene vlasnike strukture vanih
kompanija, registracije privatnog vlasnitva, primene standarda kvaliteta, poboljanja
efikasnosti rada lokalne uprave, usklaivanja lokalnog zakonodavstva i planiranja
prostornog razvoja.

Uticaj lokalnih vlasti na lokalni privredni razvoj jeste veoma znaajan. Naime, lokalne
vlasti mogu uspostaviti neposredniji odnos sa graanima, lake ih motivisati i
pokrenuti kreiranje privatno-javnih aranmana i partnerstava, te tako stvarati
okruenje atraktivno za investicije i nove projekte. Neposredno uee graana u
ostvarivanju lokalne samouprave na teritoriji Optine nije zadovoljavajue, a vea
participacija graana je preduslov uspenosti rada. Prisutna je praksa povremenog i
privremenog graanskog reagovanja samo u sluajevima hitnih i najteih problema
(npr. zagaenja vazduha i vode i drugih oblika ugroavanje ivotne sredine).
Reformisanje optinske uprave i modernizacija upravljanja moraju polaziti od
partnerskih odnosa optinske i centralne vlasti, profesionalne i strune obuke i
uvoenja savremenih modela organizacije uprave.

Adekvatno obavljanje izvornih optinskih poslova, podrazumeva da je optinska
uprava dovoljno ekonomski sposobna da moe sama da ih izvrava. Zakonom o
lokalnoj samoupravi uveden je novi model finansiranja optine koji se zasniva na
fiskalnoj decentralizaciji i novim osnovama prihodovanja sredstava optine. U tom
smislu Optina se finansira iz izvornih i ustupljenih prihoda, kao i iz dopunskih
sredstava (donacije, koncesije i slino).

Optinska uprava moe imati znaajnog, direktnog ili indirektnog, uticaja na brojna
pitanja od znaaja za budui privredni razvoj kao to su: definisanje i sprovoenje
strategije poljoprivredne proizvodnje, realizacija komunalnih projekata (vodovod,
telefonija, lokalni putevi i sl.), prostorno planiranje optine, programi iz oblasti turizma
(seoski turizam, promocija lovnog i ribolovnog turizma i sl.), inicijative za saradnju sa
velikim javnim i drugim preduzeima na zajednikim projektima i problemima,
podrka kulturnim i turistikim manifestacijama, razvoj istraivakih, naunih i
obrazovnih institucija, saradnja sa slinim evropskim gradovima radi razmene
iskustava u domenu odrivog razvoja i mnoga druga relevantna pitanja.

Sposobnost menadmenta lokalnih preduzea ne treba dovoditi u pitanje. Uglavnom
je re o ljudima bogatog radnog iskustva i ogromnog znanja koji su veoma lojalni
preduzeima u kojima rade. Meutim, sa promenama tehnologije do kojih e
51

neminovno doi javie se potreba za njihovim usavravanjem i sticanjem novih
tehnikih znanja.

Najproblematinija pretpostavka budueg privrednog razvoja Optine je vezana za
smanjenje broja nezaposlenih
22
kroz kreiranje i komercijalizaciju preduzetnikih
inicijativa. U tom smislu Optinska uprava treba da obezbedi uslove za
prestruktuiranje privrede forsiranjem srednjih i malih adaptibilnih preduzea sa
profitabilnom proizvodnjom najpropulzivnijih industrijskih grana.

Osim navedenih faktora, na budui privredni razvoj veliki uticaj e imati budui tok
privatizacije preduzea u Lazarevcu (posebno JPRB Kolubara), broj i dubina
tehnolokih prodora, visina i struktura domaih i stranih investicija, mogunost
revitalizacije postojeih velikih sistema i mogunosti plasmana proizvoda u
inostranstvo. O ovome e biti vie rei u narednim takama.

2.1.2.1 Vlasnika struktura, organizaciona struktura i korporativno upravljanje

U optini Lazarevac, prema zavrnim raunima za 2004. godinu, bilo je registrovano
324 preduzea i 1.382 radnje, to ini, svega 1,2% ukupnog broja preduzea Grada
Beograda ili 0,4% ukupnog broja preduzea u Srbiji. Posmatrano sa vlasnikog
aspekta dominiraju privatna preduzea sa 91,4%, drutvena preduzea uestvuju sa
4,6%, meovita i zadruna sa 4% i dravna sa 0,003% (postoji samo jedno dravno
preduzee).

Drutveni sektor uestvuje sa 4,6% u broju preduzea privrede optine Lazarevac u
2004. godini i sa 10,8% u broju zaposelnih, stvara 53% dobiti i 7,7% ukupan prihod
lokalne ekonomije, ali i uzrokuje 23% gubitka. Preduzea ovog svojinskog oblika
rade u 8 sektora (najvie u preraivakoj industriji i poljoprivredi), dok najvei broj
zaposelnih pripada sektoru ugostiteljstva (721). Vrednost stalne imovine i kapitala
svih preduzea uestvuju sa 3,7% i 4,9% respektivno u ukupnoj imovini privrede
optine.

U privatnom sektoru posluje ukupno 296 preduzea (91,4%) u 10 sektora privrede.
Iako u ukupnoj zaposlenosti privrede ovaj sektor uestvuje sa svega 5,5%, njegov
doprinos dobiti optinske privrede je opredeljujui ak 45,8%, a i znaajno
doprinosi ukupnom prihodu (12,7%).

Jedino dravno preduzee u optini Lazarevac je JPRB Kolubara sa 15.649
zaposlenih. Gigant lokalne privrede doprinosi sa 80,8% u ukupnoj zaposlenosti, sa
76,9% uestuvje u stvaranju ukupnog prihoda, sa 92,4% u vrednosti stalne imovine,
91,4% kapitala, ali i generie 29% gubitka privrede.

Zadruna i meovita svojina zajedno zapoljavaju 573 zaposlenih (3%), u 12
preduzea (4%). Zadruna svojina najzastupljenija je u sektoru poljoprivrede (2) i
nekretnina (2) i po jedno u sektoru trgovivne i graevinarstva. U meovitoj svojini
posluje ukupno 6 preduzea u preraivakoj industriji, sektoru ugostiteljstva i
saobraaja. Osnovni ekonomski pokazatelji poslovanja preduzea ova dva svojinska
oblika u ukupnom poslovanju privrede optine Lazarevac su skromni, ali preduzee
Kolubara Gasbeton (preraivaka industrija, meovita svojina) ostvaruje 32%
gubitka privrede optine.

22
Prema podacima Republikog statistikog zavoda, 2004. godine je u Lazarevcu bilo 4.918
nezaposlenih lica, medju kojima su 3.858 lica mladjih od 40 godina (78,44% od ukupnog broja
nezaposlenih)
52

Najvei broj datih preduzea registrovan je u formi drutva sa ogranienom
odgovornosti.

2.1.2.2 Tehnoloki prodori i znaajne investicije

Imajui u vidu monostukturni karakter Lazarevake privrede, podruje potencijalnih
tehnolokih prodora i krupnih kapitalnih investicija vezano je pre svega za JPRB
Kolubara. To potvrdjuje i injenica da je u 2003. godini u optini Lazarevac najvie
investicija bilo usmereno na sektor vaenje ruda i kamena (75%), a u ostale
proizvodne sektore samo 2,8%.

U oblasti neprivrede u ukupnim investicijama dominatno je participirao sektor
poslovanja sa nekretninama (19,4%), dok su ostali neprivredni sektori zajedno
uestvovali sa 2,8%. Interesantno je da u preraivaku industriju u 2003. godini nije
utroen ni jedan dinar.

U toku 2004. godine dve najvee investicije JPRB Kolubara bile su: nabavka bagera
SRs-1201 na Polju D koji je bio van pogona od 1995. godine, posle havarije na
polju D, za koji je izdvojeno 7.588.641 evra, kao i oprema transportera B-2000 mm
na kopu Tamnava-Zapad za koju je uloeno 22.500.000 dolara.
23
U cilju
smanjenja trokova proizvodnje uglja i otkrivke JPRB Kolubara u narednom periodu
planira investicije u sledee projekte:

Revitalizacija osnovne rudarske opreme;
Zavretak Investicionog programa Tamnava Zapad ime e se obezbediti
proizvodnja od 12 miliona tona uglja i 24 miliona m
3
vrste mase otkrivke;
Zavretak Investicionog programa Polja B, ime e se obezbediti proizvodnja
3 miliona tona uglja i 6 miliona m
3
vrste mase otkrivke na tom Polju;
Reavanje zamenskih kapaciteta Tamnave Istok otvaranjem povrinskog kopa
Veliki Crljeni;
Izmetanje iare na Polju D;
Izmetanje reke Kolubare na kopu Juno Polje (Veliki Crljeni) do 2008. godine;
Izgradnja informaciono-nadzorno-upravljakog sistema za sektor lignita;
Upravljanje kvalitetom uglja;
Rekultivacija degradiranih povrina;
Zatita radne i ivotne sredine;
Predovodnjavanje i odvodnjavanje kopa Tamnava Zapad.

to se tie investicija u infrastrukturu na lokalnom nivou, one se nalaze u velikoj meri
u nadlenosti Optine. Neke od planiranih investicija u komunalnu infrastrukturu su:

optimalno reenje kvalitetnog i ekonominog snabdevanja elektrinom energijom
svih potroaa na podruju Lazarevca, uz racionalnu upotrebu elektrine
energije;
izgradnja novih, proirenje, kompletiranje i modernizacija postojeih
toplifikacionih sistema optine Lazarevac;
kompletiranje gasovodnog prstena u Beogradu i izgradnja magistralnog
razvodnog gasovoda Beograd - Lazarevac - Valjevo i gasifikacija naselja i sela;
izgradnja obilaznice sa ciljem izmetanja tranzitnog saobraaja, posebno iz
centralnih gradskih zona;

23
Izvetaj Elektroprivrede Srbije za 2004. godinu
53

Program razvoja energetskog sistema na podruju Optine Lazarevac zasnovan je
na izraenoj studiji Dalji razvoj elektrodistributivne mree i i izbor srednjeg napona
na podruju EPS JP Elektrosrbija koja se odnosi na podruje ED Lazarevac do
2020.godine.

Razvoj mree ED Lazarevac do 2020.godine obuhvata:

Izgradnju trafostanice (TS) 35/10kV Lazarevac 4 u industrijskoj zoni Oaga kao i
prikljunog dalekovoda 2h35kV za napajanje iste.
Izgradnju kablovskog voda 35kV izmeu nove TS 35/10kV Lazarevac 4 i TS
35/10kV Lazarevac 1.
Ugradnju novog transformatora od 8MVA u TS 35/10 kV Lazarevac 1.
Novi kablovski vod 10 kV Al 150mm2 duine 1,497km na pravcu ka TS 10/0.4
Sup 1 sve do TS 10/0.4kV Gaj 1 koji zamenjuje postojei preoptereeni
nadzemni vod Al 25mm2 na istom pravcu.
Novi vod 10kV koji mreu 10kV iz TS 35/10kV Dudovica povezuje sa mreom TS
35/10kV Lazarevac 2: 2km 10kV voda Al 50mm2 izmeu TS Kamenorezac
Barzilovica i TS Repetitor Stubica.
Rekonstrukcija 2,049km voda 10kV Al 35mm2 na Al 50mm2 na izvodu ka
opiu iz TS 35/10kV Lazarevac 1.
Izgradnja voda 35kV Al 95mm2 duine 1,5km od TS 110/35kV Oaga do TS
35/10kV Lazarevac 1.
Izgradnja deonice 35kV Al 95mm2 duine 1,1km od odvajanja voda za TS
35/10kV Dudovica do TS 35/10kV Lazarevac 2, koja e sluiti kao rezerva ispadu
izvoda do TS 35/10kV Lazarevac 2.
Izgradnja meupoveznog voda izmeu TS 35/10kV Lazarevac 1 i TS 35/10kV
Lazarevac 3
Novi transformator od 4MVA u TS 35/10kV Lazarevac 3.
Prevezivanje voda 35kV od TS 35/10kV Lazarevac 1 do TS 35/10kV Lazarevac 2
na jedan od kablova 35kV od TS 35/10kV Lazarevac 2 do TS 35/10kV Lazarevac
3. TS 35/10kV Lazarevac 3 se napaja vodom iz TS 35/10 kV Lazarevac 1.
Novi kabl 10kV preseka Al 150mm2 duine 1,4km od TS 10/0.4kV Vuk Karadi
do TS 10/0.4 kV urino polje u Lazarevcu.
Novi vod 10kV Al 50mm2 duine 0,6km od TS10/0.4kV Gaj 2 u Lazarevcu do
TS 10/0.4V kola u Lukavici.
Novi kabl 10kV preseka Al 150mm2 duine 2,02km na trasi TS 35/10kV
Lazarevac 1 TS 10/0.4kV Ciglana-TS10/0.4kV IMT- TS 10/0.4kV Vodovod
Oaga TS 10/0.4kV eleznika stanica.

Grejanje objekata prikljuenjem na sistem daljinskog grejanja je opta tendencija u
urbanim sredinama u svim razvijenim zemljama. U savremenim sistemima daljinskog
grejanja kvalitet i komfor koji ono prua su vrlo visoki (uz vrlo povoljan nivo trokova),
pa ono praktino nema nikakvih nedostataka. Zato i postoji tenja da se to vie
objekata greje upravo na ovaj nain. Izgradnjom toplovoda Veliki Crljeni-Vreoci bie
omogueno daljinsko grejanje najnaseljenih delova optine Lazarevac. Zavretkom
TE-TO"Kolubara B" snage 2 x 350MW instalisani kapacitet e se dalje poveati.
Pored toga, izgraena je suara godinjeg kapaciteta 850.000t/god. suenog lignita
u Vreocima sa odgovarajuom toplanom koja se delimino koristi i za centralizovano
snabdevanje toplotnom energijom Lazarevca i staklenika. Budua termoelektrana-
toplana TE-TO "Kolubara B" je locirana na oko 40km jugozapadno od centra
Beograda, neposredno uz povrinski kop lignita "Tamnava-Zapad" iz koga e se
snabdevati gorivom.

54

Na teritoriji optine Lazarevac nema izgraene gasovodne infrastrukture pa samim
tim ni snabdevanja prirodnim gasom. Mogunosti za povezivanje Lazarevca i okolnih
mesta u optini na izgraenu magistralnu i razvodnu gasovodnu mreu su veoma
specifini. Lazarevac se nalazi izvan postojeih glavnih magistralnih pravaca, a
najblii mu je magistralni gasovod na junom delu Beograda u visini Ibarske
magistrale i Krunog puta. Udaljenost po stacionai planiranog razvodnog gasovoda
Beograd Valjevo, od mesta prikljuenja do Lazarevca je oko 40-tak km. Prostorni
plan Republike Srbije, kao osnovni strateki plan razvoja, prihvatio je interes i
optine Lazarevac, da se snabdevanje prirodnim gasom ostvari zajedno sa Valjevom
kao objektivno najjaim privrednim i gradskim centrom i da se na taj nain smanji
finansijsko uee za svaki grad na ovoj trasi, odnosno smanji participacija za
svakog potencijalnog korisnika.

Najvea investicija i prvi problem svakog grada je izgradnja obilaznice sa ciljem
izmetanja tranzitnog saobraaja, posebno iz centralnih gradskih zona. To je sluaj i
sa Lazarevakom optinom gde sav tranzit ulazi u gradsko tkivo i posebno negativno
utie na kvalitet ivljenja. Rastereenje ovog pravca u gradskom tkivu na istonu i
zapadnu trasu je najbolje mogue reenje u sadanjim uslovima. Ovaj prioritet
reavae se sukcesivno. Prva faza bila bi kratkorono reenje, bez veih ulaganja,
sa raspodelom saobraaja kao i do sada, s tim to bi postojee ulice trebalo
saobraajno regulisati u funkciji zatite graana, sa poboljanjem vertikalne i
horizontalne signalizacije, semaforizacijom, kontrolisanim parkiranjem i drugim
merama u domenu signalizacije, forsirajui kretanja vozila iz pravca Aranelovca u
koridor severozapad, a saobraaj sa Ibarske magistrale u koridor jugoistoka. Druga
faza podrazumeva neto vea ulaganja koja podrazumevaju pored mera iz prve
varijante i izgradnju produetka ulice Branka Radievia za vezu sa ulicom V.N.
Velimirovia. Time bi se dobile dve povoljnosti. Formirao bi se vaan unutranji drugi
prsten u gradskom tkivu sa kontinuitetom, a i tranzit bi se rasteretio u ulici Milovana
Lazarevia i usmerio u ulicu sa manjom gustinom V.N. Velimirovia. To reenje
donelo bi znatno poboljanje. Trea faza i konano reenje je izgradnja obilaznice, a
sastoji se u odvajanju trase puta M4 u ulici Alekse Belia i praenju doline potoka na
severo-istoku grada te ukljuivanje u reonu naselja opi na Ibarsku magistralu.

Budua stambena izgradnja dimenzionirae se prema potrebama, ali i finansijskim,
materijalnim i lokacijskim mogunostima graana optine i naselja Lazarevac.
Stambene potrebe ukazuju na manjak stanova u odnosu na broj domainstava, a
takodje i na manjak opremljenosti stanova pomonim prostorima (kuhinja, kupatilo) i
jo vie na manjak opremljenosti neophodnim instalacijama (struja, voda,
kanalizacija, posebno telefon a naroito grejanje).

Na osnovu tako iskazanih potreba pretpostavlja se da e bar pola moguih
finansijskih sredstava koja se mogu usmeriti u stambenu oblast biti usmereno na
modernizaciju stambenog fonda, a pola u novu stambenu izgradnju. Prema projekciji
drutvenog proizvoda, te investicija, posebno neprivrednih, pretpostavlja se da e se
do 2025. na podruju optine Lazarevac uloiti u stambenu oblast oko 113 miliona
evra
24
. Ako se pola ove sume usmeri u stambenu izgradnju-56 miliona eura, sa
oekivanim cenama m2 novogradnje od oko 300 eura/m2 bez komunalija koje se
posebno raunaju, dobijamo moguu izgradnju od oko 18,6 miliona m2, a sa
prosenim stanom od oko 70 m2 dobijamo 2.666 stanova koje je mogue izgraditi po
navedenim uslovima. Godinje bi to bilo oko 127 stanova.

24
55

2.1.2.3 Mogunosti za smanjenje uvoza sirovina i opcije zamene, proizvodnja
polugotovih proizvoda

Privredni razvoj Lazarevake optine zasniva se u velikoj meri na funkcionisanju
JPRB Kolubara. Sirovinsku osnovu tehnolokog procesa datog preduzea ine
prirodni resursi uglja koji se nalaze na teritoriji Lazarevca. MSP su uglavnom vezana
za funkcionisanja JPRB Kolubara i bave se najee transportom i trgovinom, tako
da ni ona nisu uvozno zavisna.

2.1.2.4 Ravnotea malih, srednjih i velikih preduzea

Za uspeno funkcionisanje svake privrede bitno je da u njenoj strukturi postoji
uravnoteen odnos izmedju malih, srednjih i velikih preduzea jer se ovako
posmatrana preduzea sa svojim karakteristikama i performansama medjusobno
dopunjuju. Strukturni poremeaji izazvani smanjivanjem uea odredjene vrste
preduzea u privredi se bitno, pa ak i drastino odraavaju na njenu efikasnost i
ekonomski rast. Ako u privrednoj strukturi dodje do smanjenja broja malih
preduzea, onda u privredi nema dovoljno preko potrebne fleksibilnosti i
adaptibilnosti. Takodje, ako u privredi nema velikih preduzea, nosilaca tehnolokog
razvoja i izvozno sposobnih projekata, onda se ne moe oekivati znaajan
ekonomski rast.
Privreda Lazarevca ima monostrukturni karakter. Naime, ekonomski razvoj se
prevashodno zasniva na velikom sistemu JPRB Kolubara koji trenutno zapoljava
15.649 radnika (oko 80% ukupnog broja zaposlenih). Polazei od date injenice,
moe se zakljuiti da sektor MSP u Lazarevakoj optini nije dovoljno razvijen.

U 2004. godini u optini Lazarevac bilo je aktivno 319 MSP (98,5% u ukupnom broju
preduzea) sa ukupno 1.644 zaposlenih ili vie nego skromnih 8,5% od ukupnog
broja zaposlenih. Dominiraju mala preduzea sa ueem od 96,9%, dok srednja
uestvuju sa 1,54%. U ukupnom broju preduzea posmatrano sa vlasniikom
aspekta, dominiraju privatna preduzea sa 92,1%, drutvena preduzea uestvuju sa
4,4%, meovita sa 1,56%, zadruna sa 1,88%, a dravna preduzea u sektoru MSP
u Lazarevakoj privredi uopte ne postoje.

Ilustracija 37: Broj preduzea i zaposleni prema veliini i svojini, 2004.

Mala
preduzea
Srednja
preduzea
Velika
preduzea
Ukupno
preduzea
Drutvena 12 2 2 16
Privatna 293 1 1 295
Zadruna 6 - - 6
Meovita 3 2 1 6
Dravna - - 1 1
ukupno 314 5 5 324
Izvor: RZR na osnovu podataka NBS zavrni rauni za 2004.

U odnosu na 1990. godinu broj MSP preduzea se poveao za 7 puta. Lazarevaki
sektor MSP raspolae sa 3,9% stalne imovine i 5,3% kapitala optinske privrede,
ostvaruju 17,2% ukupnog prihoda, 9,9% gubitka i kao dokaz zdravog poslovanja
malih i srednjih preduzea je da samo ona stvaruju dobit lokalnoj ekonomiji.
Posmatrano po oblastima, najvei broj preduzea registrovano je u trgovini (56,4%),
saobraaju (13,8%) i preraivakoj industriji (1%).

56

U 2004. godini u optini Lazarevac broj registrovanih preduzetnika (radnji) je 1.382
(od ukupno 44.706 u Beogradu, ili 3,09%) i 393 registrovanih poljoprivrednih
gazdinstava (od ukupno 123.196 u Srbiji, ili samo 0,3%), kao posebnog vida
bavljenja preduzetnitvom. Najvei broj radnji registrovan je za trgovinu na veliko i
malo/opravke motornih vozila (721) i saobraaj, skladitenje i veze (190). Na osnovu
sprovedene ankete
25
, moe se zakljuiti da se mnogi od njih bave prduzetnitvom do
5 godina. To je period koji je kritian sa aspekta opstanka svakog biznisa. Njima je
zato potrebna struna podrka kako bi unapredili svoje poslovanje i konkurentnost.

2.1.2.5 Odrivi razvoj na optinskom nivou

Odrivi razvoj je onaj nivo i tempo ekonomskog razvoja koji nee ugroziti razvoj
buduih generacija. Sposobnost unapreenja kvaliteta ivota danas i njegovo
odravanje za budue generacije proistiu iz tri osnovna inioca: ivotne sredine,
ekonomije i socijalne sredine. U tom smislu dokument Ujedinjenih nacija "Agenda
21" predstavlja plan akcija u svim podrujima relevantnim za odrivi razvoj. Ona
odraava visok stepen politike saglasnosti zemalja lanica UN o zavisnosti izmeu
ukupnog razvoja i zatite ivotne sredine. Za njeno ostvarivanje su od prioritetnog
znaaja nacionalne strategije, politike, planovi i programi. Sutina Agende je da
ukae i uputi sve nivoe i aktere delovanja na ciljeve i aktivnosti na putu odrivog
razvoja od UN, regionalnih asocijacija i vlada pojedinih organa, do lokalnih organa
gradova i naselja, preduzea i drugih organizacija, nevladinih udruenja i grupa,
odnosno celokupnu javnost.

Lokalna zajednica treba da se usmeri na reavanje i otklanjanje specifinih barijera
modelu odrivog razvoja, kao to su: problemi siromatva; socijalni konflikti;
nehigijenski i nezdravi uslovi ivotne sredine; posledice prirodnih, industrijskih i ratnih
katastrofa; ekonomska kriza. Za reavanje navedenih problema neophodno je na
nivou lokalne samouprave napraviti "Lokalne ekoloke akcione planove" (LEAP),
preko kojih lokalne vlasti direktno kontroliu mnoge aktivnosti koje neposredno
doprinose velikim emisijama zagaenja vazduha, zemljita i voda. To se, pre svega,
odnosi na: kontrole i upravljanje politikom korienja lokacija/zemljita; infrastrukture
i transportnih sistema; kontrole uslova graenja i naina grejanja; zatim na kontrole
upravljanja urbanim zelenilom, zelenim pojasevima, naina upravljanja i odlaganja
otpada, kao i na kontrole upravljanja rizikom itd. Lokalna vlast Optine Lazarevac
pridruila se kampanji "LA 21" izradom LEAP-a, ime je detaljno sagledano
postojee stanja ivotne sredine na teritoriji lokalne zajednice i napravljena procena
rizika za njene pojedine aspekte. Veoma je vano da Lazarevac razvije detaljnu
strategiju odrivog razvoja, da se strategija primeni u praksi i da se sopstveno
iskustvo podeli sa drugim gradovima.

Lisabonskim akcionim planom izvreno je: pripremanje lokalnih vlasti za proces
Lokalne Agende 21, uspostavljena je strategija za ukljuivanje zajednice,
uspostavljen je pristup i planiranje Lokalne Agende 21, koriena su sredstva
odrivog menadmenta, vri se razvijanje svesti i edukacija i uspostavlja se
partnerstvo i saradnja izmeu lokalnih vlasti. Usvajanje Povelje odrivih evropskih
gradova jedna je od najboljih polaznih taaka za proces Lokalne Agende 21, a za to
je definitivno potrebna politika volja. U obezbeivanju ovog procesa neophodno je
da lokalne vlasti budu glavni inilac.

25
Upitnik za MSPP i Upitnik o osnovnim problemima i potrebama MSPP sa predlozima potencijalnih
reenja, radjeni za potrebe Republike agencije za MSPP
57

Vlade i lokalni autoriteti vlasti, u saradnji sa omladinskim organizacijama, treba da
rade na razvoju mladih ljudi i njihovoj pripremi za odgovornu ulogu u procesu
odrivog razvoja. Pored toga u saradnji sa udruenjima ena treba obezbediti puna
prava ena i njihovu jednakost sa mukarcima, jednakost obrazovanja za jedne i
druge, otklanjanje rasprostranjenog maltretiranja ena, jednake mogunosti
stanovanja, vlasnitva, jednakih servisa u gradskim i seoskim oblastima i slino.

Poseban i veoma vaan koncept odrivog razvoja pripada ekonomskom razvoju i
izradi strategije razvoja za dugoroni period i planiranje korienja energetskih
resursa, zemljita, vodenih resursa i sveobuhvatno planiranje svih transformacija
koje su ukljuene u izgradnju urbane infrastrukture.

Koncept odrivog razvoja treba da omogui intenzivan privredni rast i razvoj
Lazarevake optine kroz razvoj:

rudarstva u zoni kolubarsko-lignitskog basena, a prema reenjima Prostornog
plana Kolubarskog lignitskog basena, uz posebne mere organizovanog i
socijalno odrivog premetanja stanovnika, kao i obavezne mere rekultivacije;
energetike koja kod proizvodnje elektrine energije mora da dostigne mnogo
vei stepen tehnike, ekonomske i ekoloke efikasnosti uz primenu strogih mera
zatite;
industrije koja, uz strogu kontrolu, treba da se rekonstruie i razvija, uz primenu
mera zatite ivotne i prirodne sredine i ambijenta;
graevinarstva, koristei prednosti materijala koji prate rudarsko-energetski
sistem;
zanatstva (proizvodnog, umetnikog, uslunog) koje ima tradiciju u Lazarevcu i
koje moe da se razvije u pravcu pruanja proizvodnih usluga industriji;
poljoprivrede u delovima koji imaju geografske i ekoloke predispozicije uz
mogunost organizovanja proizvodnje "zdrave hrane" po posebnom programu u
junom delu optine Lazarevac sa centrom u Brajkovcu;
sporta i posebnih vidova rekreacije u optini Lazarevac; i
turizma u onoj meri u kojoj je mogue angaovati prirodnu i kulturnu batinu kao
i ugostiteljsko-trgovinske kapacitete specifinog tipa za ovaj kraj;

2.1.2.6 Revitalizacija i ekspanzija proizvodnje postojeih kompanija

Razvijena energetska infrastruktura i strateke potrebe Republike Srbije u oblasti
energetike, zahtevaju da ove funkcije i kompleksi i dalje ostanu dominantni, to e
prouzrokovati zauzimanje novih prostora za eksploataciju. Kolubarski basen
raspolae veoma znaajnim rezervama uglja u koliinama koje obezbeuju normalan
rad postojeih termoelektrana i izgradnju novih, zatim postrojenja za preradu i
oplemenjivanje uglja za dugi niz godina. Prostorni razmetaj i koncentracija uglja po
istranim i istrano eksploatacionim poljima je takav da se moe pored postojeih
planirati i organizovati proizvodnja uglja povrinskim otkopavanjem na vie polja
kolubarskog ugljenog basena.
26
Postojee rezerve mineralno sirovinske baze uglja i
potencijalni resursi uglja moraju se maksimalni i racionalno koristiti za dobijanje svih
vrsta energije i proizvoda: sagorevanjem u termoelektranama, suenjem,
briketiranjem, dobijanjem polukoksa, za gasifikaciju i hemijsku industriju. Neophodno
je kompleksno tretiranje ovog sloenog leita kako pri daljem istraivanju, tako i pri
daljem iskoriavanju mineralnih sirovina: ugalj, nemetaline mineralne sirovine,
graevinski materijali i podzemne vode koje se mogu koristiti za vodosnabdevanje
naselja, industrijskih objekata, navodnjavanje i drugo. Odlian geografski poloaj

26
Izvor: Program GP- a Lazarevca
58

gotovo svih leita nemetalinih sirovina, obimne rezerve, povoljan kvalitet i irok
spektar primene navedenih sirovina prua mogunost njihove dugogodinje
kontinualne proizvodnje. Imajui sve to u vidu, okosnica daljeg razvoja privrede
Lazarevca treba i dalje da bude JPRB "Kolubara", koja je osnov stabilnosti lokalne ali
i srpske privrede, i kao takva ostaje i dalje glavni nosilac ukupnog razvoja Lazarevca,
pa i okoline, ali sa neophodnim prestruktuiranjem, usmeravanjem na osnovnu
delatnost-ekstrakciju uglja uz neophodnu modernizaciju, nove tehnologije na bazi
istraivakih procesa u saradnji sa naunim institutima. Predstoji veliki posao
diverzifikacije, tj. razvoja ostalih grana industrije koje se mogu zasnovati prvenstveno
na uglju, ali i na novim, propulzivnim i profitabilnim industrijama.

Kako su mineralne sirovine ogranien resurs, neophodni su i neki drugi pravci
razvoja iji osnovni generator moe da bude industrijska proizvodnja vezana za
proizvodnju, transport i preradu lignita. Znaajnu pretpostavku ini kompleks
metalske industrije sa instalisanim kapacitetima FEO i Centralni remont, kao i
povezanost ovog dela sistema Kolubara sa velikim evropskim i svetskim
proizvoaima (na primer: KRUP iz Nemake). Potrebno je dakle stvoriti uslove za
diversifikaciju privrede, aktiviranjem profitabilnih industrijskih grana. Zbog poloaja
same optine sa jako razvijenim saobraajnim pravcima i blizinom Beograda, prua
se velika ansa razvoju srednjih i malih preduzea. Za ova preduzea je
karakteristian povoljan odnos ulaganja i profita. Generator razvoja ovakvih
preduzea u prvom redu bi trebalo da bude basen Kolubara, ije bi potrebe za
rezervnim i potronim materijalom mogle da se zadovoljavaju sa proizvodnjom
upravo ovakvih pogona. Sa druge strane ovi pogoni imaju prednost, jer je poznato da
se mala i srednja preduzea lake preorijentiu na sline i druge proizvode nakon
zavretka eksploatacionog veka lignita u basenu. Imajui u vidu znaaj MSP za
budui privredni razvoj Lazarevca, potrebno je stvoriti uslove za prestruktuiranje
privrede forsiranjem srednjih i malih adaptibilnih preduzea sa profitabilnom
proizvodnjom najpropulzivnijih industrijskih grana.
27

Izvori na bazi proizvodnje elektrine energije zasnovani na vikovima vrele vode
predstavljaju nus produkt termoelektrane - toplane u Velikim Crljenima. Ovi izvori
mogu da obezbede vee poljoprivredne povrine pod staklenicima, koje u blizini
velikog trita, kao to je Beograd, mogu da daju povoljne ekonomske rezultate.
Poljoprivreda je izuzetno naglaena privredna oblast, ali samo uz kvalitetnu
finalizaciju poljoproizvoda, posebno vrhunske hrane sa mogunostima izvoza
posebno na evropsko trite koje sve vie trai kvalitet i finalizovanu hranu, koju
samo treba podgrejati. Na ovom planu mogunosti Srbije i Lazarevca su izuzetne,
prvenstveno usled kvaliteta zemljita i pogodne klime na bazi kojih se dobija vrhunski
kvalitet prehrambenih proizvoda. Stoga je potrebno obezbediti razvoj agroprivrede,
posebno vodei rauna o kvalitetnoj finalizaciji poljoproizvodazbog blizine Beograda
kao velikog trita i velike poljoprivredne povrine, Lazarevac razviti kao distributivni i
preraivaki centar prehrambenih proizvoda seoske privredne ponude iz Optine i
okruenja.

Vrlo raznovrsna i profitabilna oblast usluga koja odgovara postindustrijskoj fazi
razvoja i napretka je sledea nosea oblast koju bi postepeno trebalo afirmisati sa
diverzifikacijom ukupne privrede, kako bi Lazarevac zaokruio svoje razvojne
potencijale. Potrebno je dakle stvoriti uslove za razvoj tercijarnih delatnosti, posebno
trgovine, turizma, ugostiteljstvo, aktiviranje finansijskih usluga i sl..

27
Izvor: Program GP- a Lazarevca
59

2.1.3 Mogunosti za proirenje izvoza

Mogue izvozne industrije na teritoriji optine Lazarevac su graevinarstvo, metalska
industrija i prerada poljoprivrednih proizvoda. Izvozna je i drvnopreraivaka
industrija ali u visokoprofitabilnim sektorima kao to je proizvodnja igraaka ili manjih
predmeta od drveta koji su visokog kvaliteta.

Znaajnu pretpostavku za poveanje izvoza ini kompleks metalske industrije sa
instalisanim kapacitetima FEO i Centralni remont (koji se nalaze u okviru JPRB
Kolubara), koji je povezan sa velikim evropskim i svetskim proizvoaem KRUP" iz
Nemake. Izvoz ostvaruju i preduzee Hella industrija graevinskog materijala,
kao i preduzee Devix koje se takodje bavi proizvodnjom i prodajom graevinskog
materijala.

Poljoprivreda u celini, oliena kroz proizvodnju zdrave hrane (organic food), moe
predstavljati znaajni izvozni potencijal Lazarevca.

Na tom putu se javljaju dva problema koja moraju biti otklonjena: zagaenje ivotne
sredine (zemljita, vode, vazduha) i usitnjenost poljoprivrednog poseda (iz toga
proizilazi nestandardizovanost poljoprivrednih prozvoda).

2.2 Razvoj MSP

2.2.1 Trenutno stanje razvoja MSP

Razvoj MSP i preduzetnitva u proteklom periodu zahtevao je izgradnju
institucionalne osnove i uklanjanje administrativnih barijera u cilju uspenog
poslovanja malih i srednjih preduzea i stvaranja konkurentne trine privrede.

Privatna svojina nakon privatizacije postae dominantan oblik vlasnitva. Usvajanjem
Zakona o privrednim drutvima, Zakona o registraciji privrednih subjekata i
osnivanjem Agencije za privredne registre, izmenjena su i pojednostavljena
zakonska reenja u sferi registrovanja preduzea, trokova i trajanja procedure za
dobijanje dozvola za rad i drugo.

U periodu 2000-2004. godina, broj registrovanih i aktivnih MSP i radnji u Republici
Srbiji belei dinamiku rasta, a to je karakteristino i za optinu Lazarevac.

U 2004. godini u optini Lazarevac bilo je aktivno 319 MSP (98,5% u ukupnom broju
preduzea) sa ukupno 1.644 zaposlenih ili vie nego skromnih 8,5% od ukupnog
broja zaposlenih.

Uporeujui ova dva pokazatelja sa kretanjima na niovu Republike, zakljuuje se da
optina Lazarevac ima sve karakteristike tranzicione privrede koju karakterie
dominacija malih i srednjih preduzea u privatnom vlasnitvu.

60

Ilustracija 38: Broj preduzea i zaposleni prema veliini i svojini, 2004.*

Mala Srednja Velika Ukupno

preduzea zaposleni preduzea zaposleni preduzea zaposleni preduzea zaposleni
Drutvena 12 315 2 541 2 1.243 16 2.099
Privatna 293 463 1 18 1 576 295 1.057
Zadruna 6 15 - - - - 6 15
Meovita 3 2 2 290 1 266 6 558
Dravna - - - - 1 15.649 1 15.649
ukupno 314 849 5 849 5 17.734 324 19.378
*podaci na osnovu zavrnih rauna; obrada RZR

U odnosu na 1990. godinu broj MSP preduzea se poveao za 7 puta. Lazarevaki
sektor MSP raspolau sa 3,9% stalne imovine i 5,3% kapitala optinske privrede,
ostvaruju 17,2% ukupnog prihoda, 9,9% gubitka i kao dokaz zdravog poslovanja
malih i srednjih preduzea je da samo ona stvaruju dobit lokalnoj ekonomiji.
Posmatrano po oblastima, najvei broj preduzea registrovano je u trgovini (56,4%),
saobraaju (13,8%) i preraivakoj industriji (1%).

U 2004. godini u MSP prema vlasnikoj strukturi poslovalo je 294 privatnih
preduzea, 14 drutvenih, po 6 zadrunih i 5 meovitih preduzea.

2.2.2 Prednosti MSP

Za privredno blagostanje jedne zemlje nisu dovoljna, niti presudna samo velika
preduzea. MSP veoma esto predstavljaju osnovne nosioce privrednog i
drutvenog razvoja. Ona obezbedjuju preko potrebnu dozu fleksibilnosti i
adaptibilnosti i predstavljaju najvitalniji i ekonomski najefikasniji deo svake privrede.
Imajui to u vidu, potrebno je pronai optimalnu kombinaciju malih, srednjih i velikih
preduzea koja je u stanju da najbolje ispuni privredne i drutvene ciljeve jedne
zemlje. Mala, srednja i velika preduzea stoje, kako u medjusobno konkurentskim,
tako i u komplementarnim odnosima i zajedno daju sinergetske efekte u privredi.

MSP su nisioci privrednog rasta i zapoljavanja i bitan faktor unapredjenje ekonomske
efikasnosti svake privrede. Njihova konkurentska prednost ogleda se u brzini,
fleksibilnosti i osetljivosti na potrebe potroaa, te na taj nain predstavljaju
najznaajnije kreatore novih proizvoda, daju najvei doprinos otvaranju novih radnih
mesta, najvie doprinose promenama privredne strukture i predstavljaju najfleksibilniji i
na potrebe potroaa najosetljiviji deo svake privrede.

Efikasnost MSP dobrim delom je rezultat ekonomije vremena. Nove tehnologije i
proizvodi dolaze iz laboratorije na trite u veoma kratkom vremenskom periodu. Od
inovacije do komercijalizacije potreban im je mnogo krai vremenski period, jer su u
najveem broju sluajeva usmerena na jedan trini segment. Zbog blizine trita,
uglavnom prva dobijaju signale o promenama, to im prua ansu da prvi deluju.

Ogranienost kapitalom je problem sa kojim se najee suoavaju MSP. Ona retko
poseduju kapital dovoljan za nabavku kapitalno-intenzivnih maina, pa otuda gravitiraju
ka poslovima sa niskim ulaznim barijerama, koji su radno intenzivni. Na taj nain MSP
angauju vei broj radnika po jedinici investiranog drutvenog kapitala i daju veliki
doprinos poveanju zaposlenosti.
61

U trinoj privredi ima mesta za preduzea razliitih dimenzija koja su u stanju da
ponude kupcima proizvode i usluge na efektivan i efikasan nain. Postoje brojne
delatnosti koje ne zahtevaju masovnu proizvodnju, kao i brojna preduzea sa
masovnom proizvodnjom koja ne mogu uspeno da posluju bez velikog broja MSP. U
programskoj orjentaciji MSP mogu imati sopstvene diferencirane programe usmerene
na odredjno trite, kao to mogu i uestvovati u proizvodnim programima velikih
preduzea kao kooperanti. Postoje, takozvani, medjuprostori trita koji ni u jednoj
privredi nisu adekvatno pokriveni proizvodinim programima velikih preduzea. To su
podruja proizvodne i uslune delatnosti koja su rezervisana za mala preduzea.

Proizvodnja po narudbi ili usluge po zahtevu, podruje su gde prilagodljivost malih
preduzea dolazi posebno do izraaja. Ti medjuprostori trita nisu preteno
teritorijalno odredjeni, mada ih ima na gotovo svakom regionalnom ili nacionalnom
tritu. esto su to proizvodi koji su deficitarni na nacionalnom tritu. Naime, teko je
definisati trite malog preduzea-ono se kree od lokalnog do medjunarodnog u
savremenoj svetskoj privredi.

Relativno brojna istraivanja pokazuju i potvrdjuju da se putem MSP mnogo bolje mogu
iskoristiti lokalne prednosti i upotrebiti sopstveni resursi. U novije vreme, znatno se
promenila koncepcija po kojoj su dravne institucije i velika preduzea bili iskljuivi
nosioci regionalnog i lokalnog razvoja sa megaprojektima. Novi pristup lokalnom
razvoju i dalje karakterie uloga drave i velikih preduzea, ali uz mnotvo raznovrsnih
projekata u gradskoj sredini, na seoskim lokalitetima, industrijskim zonama i sa manjim
obimom kapitala, a veim brojem MSP.

2.2.3 Inicijative za razvoj MSP

S obzirom na veliki znaaj koji imaju MSP u savremenom drutveno-ekonomskom
razvoju svake zemlje (posebno za zapoljavanje, inovativnost, produktivnost,
fleksibilnost, ravnomerniji regionalni razvoj i dr.), injenicu da je formiranje, uspeno
vodjenje i razvijanje biznisa teak, sloen i rizian posao koji iziskuje puno znanja,
sredstava i napora, a imajui u vidu i to da se mala preduzea, upravo zbog toga to
su mala (sa ogranienim sredstvima, kadrovima i znanjem), u slobodnom delovanju
trita nalaze u neravnopravnom poloaju u odnosu na velika preduzea, sve drave
razvijenih trinih privreda imaju razradjen i razudjen sistem podrke razvoju MSP.
Uloga Vlade u odnosu na razvoj MSP jeste da stvara pozitivan poslovno prijateljski
ambijent, prvenstveno kroz zakonodavstvo, afirmaciju i sprovoenje nacionalnog
programa podrke i izgradnju infrastrukture za pomo MSP.

Osim delovanja Vlade u cilju stvaranja optih uslova, rad organa lokalne uprave
takodje je od izuzetne vanosti za rad i razvoj MSP. Lokalni organi vlasti mogu
doprineti afirmaciji i sprovodjenju programa podrke i izgradnje infrastukture za
pomo MSP, te na taj nain dati veliki doprinos razvoju MSP.

Jedan od osnovnih ciljeva budueg ekonomskog razvoja u Srbiji je obezbedjivanje
uslova da MSP postanu okosnica novog ekonomskog sistema. Razvoj postojeih i
osnivanje novih MSP znatno treba da doprinesu poveanju drutvenog proizvoda,
izvoza i zaposlenosti u Srbiji i da omogue ubrzan drutveno-ekonomski razvoj u
narednom periodu. U protekloj deceniji kod nas nisu postojale politike, ekonomske i
institucionalne pretpostavke za uspostavljanje sistema podsticanja razvoja MSP. Sa
promenom odnosa o okruenju, razvojem insitucija trine privrede, problem
insitucionalne infrastrukture za razvoj MSP sve vie je dobijao na znaaju.

62

Vlada Republike Srbije odgovorna je za stvaranje stimulativnog, sigurnog poslovnog
okruenja za sve privredne subjekte (uklanjanje pravnih i administrativnih prepreka,
razvoj infrastrukture, razvoj trita, borba protiv sive ekonomije i sl). U tom cilju,
Vlada Republike Srbije na 148. sednici, 16. janura 2003. godine, usvojila je Strategiju
razvoja malih i srednjih preduzea i preduzetnitva u Republici Srbiji 2003-2008.
godine.

Glavni zadatak Strategije je da kreira okvir za stvaranje odrivog, meunarodno
konkurentnog i izvozno orijentisanog sektora MSP, a dva prioritetna zadatka su:

poveanje ukupnog broja MSP sa oko 270.000 (2002. g.) na oko 400.000;
otvaranje preko milion novih radnih mesta u sektoru MSP.

Realizacija stratekog plana pruanja podrke razvoju MSP i preduzetnitva
pretpostavlja obezbedjenje:

adekvatnog poslovnog ambijenta i odgovarajuu zakonsku regulativu;
nefinansijske institucije koje e obezbediti najbolje poslovne usluge kreirane
prema zahtevima trita, odnosno prilagodjene potrebama postojeih i
potencijalnih MSP i preduzetnika;
finansijske institucije kojima e se pospeiti osnivanje novih i rast aktivnosti
postojeih MSP;
obrazovni sistem koji e omoguiti sticanje savremenih znanja i usvajanje
preduzetnike kulture i
posebni programi kojima e se podii nivo efikasne upotrebe resursa i omoguiti
stvaranje novih profitnih celina.

Osim delovanja Vlade Republike Srbije u cilju stvaranja optih uslova i porke
razvoju MSP, rad organa lokalne uprave od izuzetne je vanosti za rad i razvoj
MSP. Organi lokalne samouprave u optinama i gradovima treba da vre znaajnu
ulogu u podsticanju razvoja i zatiti MSP. Treba da obezbede sve potrebne
pretpostavke za osnivanje novih i podsticanje rasta i razvoja postojeih MSP.

Optinu Lazarevac karakterie monostrukturna privreda. Ekonomski razvoj
Lazarevca zasniva se na velikom sistemu JPRB KOLUBARA koji apsorbuje najvei
deo radno sposobnog stanovnitva iz Lazarevca i okoline (oko 70%). Sve to ukazuje
na direktnu zavisnost optine od samo jednog preduzea, jer preduzetniki sektor
nije dovoljno razvijen. Imajui sve to u vidu, lokalne vlasti nastoje da prue razliite
vidove podrke intenzivnijem razvoju MSP sektora u narednom periodu, uz
podsticanje preduzetnikog naina razmiljanja.

Cilj je da se maksimalno iskoriste prednosti lokalne zajednice uz intenzivan razvoj
sektora MSP i na taj nain stvori osnova za razvoj lokalne ekonomije, otvaranje
novih radnih mesta, reavanje problema postojee i potencijalne nezaposlenosti.
Medju najznaajnijim aktivnostima kojima lokalna samouprava eli da podstakne
razvoj MSP jeste:
28
osnivanje kancelarije Regionalnog centra za razvoj MSP i
preduzetnitva Beograd, tranzicionog centra, tehnoparka, biznis inkubatora i skupa
virtuelnih preduzea.

Tranzicioni centar u Lazarevcu jo uvek je u fazi osnivanja. Ideja njegovog osnivanja
je podrka reavanju vikova zaposlenih u procesu restrukturiranja JPRB
KOLUBARA, podsticanjem razvoja preduzetnitva i osnivanja MSP kroz programe

28
Izvor: Program GP-a Lazarevac
63

obuke, konsultacije i diseminacije informacija o aktuelnom poslovnom okruenju,
identifikovanje slobodnih i neiskorienih resursa preduzea i podsticanje njihove
efikasne upotrebe, podrku inovativnom preduzetnitvu, razvoj kooperantskih i
drugih oblika saradnje novonastalih MSP i matinog preduzea kao i razvoj saradnje
preduzea u lokalnoj sredini.

Nosilac ovih aktivnosti je formirani tranzicioni centar unutar preduzea koji e uz
aktivno uee stejkholdera (sindikat, lokalna samouprava, Nacionalna sluba za
zapoljavanje i dr.) reavati probleme vikova zaposlenih kao osnovne ciljne grupe
kroz podsticanje osnivanja novih malih preduzea.

Najbitniji zadatak tehnoparka
29
je diverzifikacija industrije Lazarevca, tj osnivanje i
podsticaj daljem razvoju novih industrijskih grana koje bi svojom inovativnou i
profitabilnou doprinele ne samo poveanju dobiti, ve i potpunijem zapoljavanju, tj
saniranju problema od preko 6.000 nezaposlenih. Razvoj tahnoparka svakako bi
krenuo od malog broja zaposlenih i samo nekoliko bitnih funkcija, da bi se, kasnije,
uz afirmaciju i razvoj ilo do potpunijeg sastava i napretka tehnoparka ali i cele
Optine i okolnih podruja. Tehnopark bi objedinio istraivake poslove, poslove
transvera tehnologije, obezbeivao pomo u finansijama i kreditiranju, posebno
stimulisanju direktnih stranih investicija, te poslove na obuci i dokvalifikovanju kadra,
vrhunskom menadmentu, organizaciji rada i sl. ...

Kao mera podrke razvoju MSP cilj lokalnih vlasti je i osnivanje kancelarije
Regionalnog centra za razvoj malih i srednjih preduzea Beograd, koja bi imala
zadatak da sektoru MSP prui veliki broj informativnih i savetodavnih usluga, kao i
programe obuke direktno ili posredno preko kvalifikovanih poslovnih konsultanata.
Agencija bi takodje sprovodila i razliite orjentacione i specijalistike obuke za
nezaposlene u cilju njihovog osposobljavanja za osnivanja novih MSP.

U tom pogledu ova institucija bi pruala informacije o zakonskoj regulativi i merama
ekonomske politike, informacije od znaaja za otpoinjanje, organizovanje i vodjenje
biznisa i pruanje finansijske pomoi u smislu iznalaenja izvora finansiranja, pomoi
u istraivanjima i uvodjenju tehnologije, kao i pomoi u sklapanju ugovora sa velikim
preduzeima i dravnim organima i drugih specifinih vrsta pomoi preduzetnicima i
MSP.

2.2.4 Finansijska struktura MSP

Analiza finansijske strukture MSP na teritoriji optine Lazareva u pogledu uea
sopstvenih i pozajmljenih izvora u ukupnim izvorima finansiranja ukazuje da u 2003.
god. proseno 35,43% aktivnosti MSP finansirano iz sopstvenih izvora, a ostatak iz
kratkoronih kredita ili tekuih obaveza
30
. To ukazuje na nepovoljnu strukturu izvora
finansiranja MSP u Optini Lazarevac. Naime, najvei deo pozajmljenih izvora
finasiranja ine kratkorone obaveze (u proseku 97,6%). Dugoroni krediti kao izvor
finansiranja pojavljuju se sporadino. Malo uee dugoronih kredita u strukturi
izvora finansiranja je posledica nespremnosti banaka da odobravaju dugorone
kredite sektoru MSP. Takodje zabrinjava i injenica da najvei deo kratkorone
zaduenosti MSP potie iz neizmirenih obaveza prema dobavljaima.

29
Izvor: Program GP- Lazarevac
30
Baza podataka Centra za bonitet
64

2.2.5 Novi instrumenti za finansiranje MSP

Obezbeivanje finansijskih sredstava predstavlja jedan od glavnih problema sektora
MSP. Istraivanja pokazuju da vlasnici MSP, a naroito vlasnici sasvim malih (mikro)
preduzea, u nastojanju da obezbede kredite, ak i kada imaju dobre poslovne
poduhvate, nailaze na brojne prepreke. Najee su to: nedostatak odgovarajuih
sredstava obezbedjenja kredita, nepostojanje dokumentacije o poslovnom
poduhvatu i preduzeu, odsustvo znanja da se projekat na odgovarajui nain
predstavi kreditorima, orjentacija kreditora na finansiranje velikih preduzea i,
posledino, nepostojanje metodologije za ocenu malih projekata, to ini postupak
ocenjivanja skupim, posebno u odnosu na male pojedinane iznose kredita. U
nastojanju da se ree ovi problemi nastale se brojne institucije koje neposredno
uestvuju u finansiranju ovih privrednih subjekata ili posredno olakavaju njihovo
finansiranje. U ovu drugu grupu mogu se uvrstiti: start-up fondovi, garancijski
fondovi, kreditne kompanije MSP, fondovi smelog kapitala i sl.

Kombinovanje nefinansijskih i finansijskih usluga u partnerskom odnosu institucija za
prodrku razvoju MSP i banaka jedan je od efikasnih naina da se omogui laki, i
pod povoljnijim uslovima pristup MSP finansijskim sredstvima. Pruaoci usluga
podrke obino su u boljem poloaju od banaka i investitora da identifikuju
potencijalne zajmoprimce i korisnike finansijskih sredstava, procene njihov bonitet,
ocene kvalitet poslovnog plana ili zahteve za finansiranje, prate otplatu kredita i
odravaju neposredniji odnos sa zajmoprimcem tokom celog perioda otplate kredita.
Otuda, partnerski odnos izmedju pruaoca usluga podrke MSP i banaka, odnosno
investitor smanjuje transakcione trokove i rizik plasmana srestava, a preduzeima
olakava pristup kreditnim ili vlasnikim izvorima finansiranja.

Vlada Republike Srbije i nadlena ministarstva preduzeli su brojne aktivnosti da se
olaka pristup sektora MSP izvorima kapitala, ukljuujui Fond za razvoj Republike
Srbije i Program samozapoljavanja Republikog zavoda za trite rada. Takodje je
osnovan i Garancijski fond Republike Srbije sa ciljem da se olaka pristup kreditima
za MSP.

Direktna dravna intervencija trebalo bi da se usmeri preko reformisanog Fonda za
razvoj Republike Srbije na zadovoljenje najurgentnijih potreba za koje postoji slab
interes privatnog sektora, poput obezbeivanje investicionih kredita za poetni
kapital i kreditiranje privrednih aktivnosti u nedovoljno razvijenim podrujima. Principi
dravne pomoi, instrumenti i kriterijumi dodele sredstava trebalo bi da budu jasno
definisani u skladu sa trenutnim potrebama i razvojnim prioritetima, realizacija
programa strogo kontrolisana, a rezultati javno dostupni i transparentni. MSP i
preduzetnici sa teritorije Optine mogu da raunaju na sredstva Fonda za razvoj
Republike Srbije. Medjutim, Fond kredite daje na osnovu akceptnih naloga,
prihvaenog poslovnog plana projekta i garancije poslovnih banaka.

Republiki zavod za trite rada, takodje, je promovisao, shodno svojim
mogunostima, sektor male privrede putem uea u finansiranju programa
zapoljavanja nezaposlenih lica, kao i edukativnim programima za osnivanje i
vodjenje biznisa. Finansiska sredstva do 120.000 din. odobravana su bespovratno, u
skladu sa Zakonom i Pravilnikom, a isplaivana u jednokratnom iznosu. U 2004. i
2005. godini u Lazarevcu za data sredstva je konkurisalo je 140 lica.

Vea dostupnost kredita za sektor MSP ostvarie se i kroz aktivnosti Garancijskog
fonda. Osnovna funkcija garanijskog fonda je da preuzme deo rizika finansiranja
dajui garancije kreditorima (banke i druge finansijske organizacije) za odredjeni
65

deo kredita. Dajui garancije, garancijaski fond preuzima obavezu da, ukoliko
zajmoprimac ne otplauje kredit, umesto njega isplati kreditoru garantovani deo
kredita. Obezbedjujui garancije kreditorima, garancijski fondovi olakavaju malim
(mikro) i srednjim preduzeima i preduzetnicima, koji ne mogu da obezbede
potrebna sredstva obezbeenja, dobijanje bankarskih kredita. Time garancijski
fondovi doprinose poveavanje obima investicija i pospeuju ekonomski razvoj.

Lokalne vlasti optine Lazarevac su usmerile panju na donoenje novog zakona o
prirodnoj renti u cilju pravinijeg vrednovanja prirodnih bogatstava Lazarevca, a to su
izuzetne naslage uglja ija eksploatacija u mnogome ugroava prirodnu sredinu.
Formiran je FOND RENTE kome JPRB KOLUBARA plaa nadoknadu za
eksploataciju uglja. Prikupljena sredstva e se koristiti za finansiranje perspektih
ideja u sektoru MSP na bazi izradjenog biznis plana koji treba da pokae ekonomsku
i drutvenu opravdanost realizacije date ideje.

2.2.6 Angaovanje posrednika

Kao mera podrke razvoju MSP cilj lokalnih vlasti u Lazarevcu je osnivanje
kancelarije Regionalnog centra za razvoj malih i srednjih preduzea Beograd, koji bi
imao zadatak da podstie razvoj MSP i preduzetnitva, aktivno uestvuje u
definisanju i sprovodjenju strategije regionalnog razvoja u koordinaciji sa organima
lokalne samouprave i inicira prilagodjavanje sistemskog, institucionalnog i privrednog
okruenja u cilju podsticanja stratekog razvoja MSP. Ostvarivanje datih ciljeva,
Regionalni centar realizovae kroz:

Uspostavljanje i stvaranje okruenja, koje e podsticajno delovati na osnivanje
novih i razvoj ve postojeih MSP. Podsticajne mere osmiljene su Strategijom
razvoja malih i srednjih preduzea i preduzetnitva u Republici Srbiji 2003-2006.
godine. Nihovom realizacijom mogue je u narednom periodu otvoriti znaajan
broj radnih mesta u okviru sektora MSP, koji e omoguiti novo zapoljavanje, ali
i zapoljavanje dela radnika koji usled restrukturiranja velikih drutvenih i javnih
preduzea i smanjenja broja zaposlenih ostanu bez posla. Stvaranje poeljnog
okruenja znai, da Regionalni sentar za razvoj MSP mora da bude aktivni
uesnik u pronalaenju realnog i dugoronog potencijala za privredu i razvoj,
uspostavljajui interaktivni odnos sa kljunim lokalnim stejkholderima.
Podsticanje osnivanja, poslovanja i razvoja mikro, malih i srednjih preduzea,
pruanja pomoi, saveta i informacija, obuka i konsalting usluga. Regionalni
centar treba da prui informacije u razliitim oblastima: biznis planiranja,
menadmenta MSP, marketinga, zakonske regulative, potencijalnih stratekih
domaih i stranih partnera, Vladinih programa podrke MSP, programa podrke
u vidu donacija, transfer tehnologije, izvorima finansiranja, sajmovima u Srbiji i
inostranstvu i informacije u vezi sa usaglaavanjem propisa i metoda rada sa EU.
Regionalni centar traba da prui i poslovne savete i pomo oko registracije
preduzea i radnje, naina konkurisanja za kredite, izradi biznis planova, zatim
kako da razviju svoje poslovanje kroz uspostavljanje saradnje sa slinim
preduzeima u Regionu, Republici i inostranstvu.
Razvoj kapaciteta za dugoroan i odriv razvoj sektora MSP kroz kreiranje i
ostvarenje projekata koji mogu pomoi rastu efikasnosti malih i srednjih
preduzea, konkurenciji na domaem i stranom tritu, kvalitetu,
internacionalizaciji i implementaciji IT, kao i podizanju svesti, promociji i iniciranju
razliitih sredstava za poslovnu saradnju i povezivanje MSP sektora sa slinim, u
drugim regionima Srbije i Crne Gore, sa velikim kompanijama i stranim
partnerima.

66

Dakle, Regionalni centar, u saradnji sa ostalim stejkholderima u Regionu, treba da
pomogne malim i srednjim preduzeima u reavanju problema i podizanju nivoa
konkurentnosti i poveanju efikasnosti poslovanja, ali i da obezbedi sve potrebne
pretpostavke za poveanje broja novoosnovanih MSP.

2.2.7 Tela za nadgledanje MSP

Osnovne institucije i agencije koje su odgovorne za razvoj sektora MSP u Republici
Srbiji su:

Ministarstvo za privredu
Republika agencija za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva
Regionalne agencije, centri i kancelarije za razvoj malih i srednjih preduzea i
preduzetnitva

Ministarstvo za privredu je glavni nosilac aktivnosti stvaranja novog, stimulativnog
poslovnog okruenja za sektor MSP u Republici Srbiji i ima najveu odgovornost za
razvoj ovog sektora. Ono svoje aktivnosti usmerava na razvoj sektora MSP u celini,
poklanjajui podjednaku panju razvoju i malih i srednjih preduzea i privatnih
preduzetnika. Ministarstvo za privredu je odgovorno za definisanje i realizaciju
strategije razvoja sektora MSP.

U skladu s tim, Ministarstvo intenzivira svoje aktivnosti preko svog Sektora za razvoj
malih i srednjih preduzea i preduzetnitva, koji e koordinirati aktivnosti svih
institucija koje imaju ulogu u sprovodjenju ove strategije. Ministarstvo za privredu je
odgovorano za privatne preduzetnike i bavi se razliitim aktivnostima u oblasti
nadzora, regulacije i podrke razvoju privatnih preduzetnika, kao i razliitim
aktivnostima u oblasti nadzora i analize rada MSP, predlae mere i instrumente koji
e podrati razvoj i privui nove investicije u sektor MSP. Ministarstvo takoe aktivno
uestvuje i u sprovoenju regulatorne reforme u oblastima od znaaja za sektor MSP
koja je usmerena na stvaranje stimulativnog pravnog i administrativnog poslovnog
okruenja za sektor MSP.

Republika agencija za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva, osnovana
2001. g. Zakonom o agenciji za razvoj malih i srednjih preduzea (Sl. Glasnik RS
broj 65/2001 ), odgovorna je, izmeu ostalog, za sprovoenje strategije razvoja
MSP, informisanje Vlade Republike Srbije u vezi sa pitanjima od znaaja za sektor
MSP, promociju sektora MSP, podrku regionalnim agencijama i centrima i
kooordinaciju njihovih aktivnosti.

Prioritetne aktivnosti Republike agencije za razvoj malih i srednjih preduzea i
preduzetnitva su:

Priprema predloga operativnih programa razvoja sektora MSP u saradnji sa
Ministarstvom za privredu, Ministarstvom trgovine, turizma i usluga,
Ministarstvom za nauku, tehnologiju i razvoj i Ministarstvom poljoprivrede i
vodoprivrede, u skladu sa strategijskim opredeljenjima ovih ministarstava;
Priprema predloga operativnih programa podrke uvoenju sistema kvaliteta,
podrke inovacijama u MSP, jaanja veza izmeu obrazovnog i nauno-
istraivakog sistema i sektora MSP i poboljanje poloaja MSP na domaem
tritu, u saradnji i u skladu sa strategijskim opredeljenjima ministarstava
nadlenih za ove oblasti;
Koordinacija i pruanje podrke aktivnostima regionalnih agencija i centara za
razvoj MSP;
67

Promotivne i PR aktivnosti, kao podrka sektoru MSP; i
Planiranje i uvoenje informacionih sistema i usluga koje bi pomogle sektoru
MSP.

Vlada Republike Srbije, u saradnji sa stranim donatorima, podrava osnivanje mree
regionalnih agencija i centara za razvoj MSP irom Republike Srbije. Regionalne
agencije, centri i kancelarije pruaju sektoru MSP veliki broj informativnih i
savetodavnih usluga, kao i programa obuke, direktno ili posredno preko
kvalifikovanih poslovnih konsultanata. Nekoliko regionalnih agencija i centara ima i
lokalne pod-centre. Regionalne agencije i centri imaju vanu ulogu u razvoju MSP i
kao takvi predstavljaju realizatore i katalizatore konkretne podrke vlasnicima i
menaderima malih i srednjih preduzea i preduzetnicima u poetnoj fazi njihovog
rada kao i tokom rasta i razvoja. Prioritet Vlade Republike Srbije je da proiri i ojaa
ovu mreu tako da celokupan spektar savetodavnih poslovnih usluga bude dostupan
irom Republike Srbije, kao i da poboljava kvalitet i raznovrsnost usluga koje
pruaju regionalne agencije i centri.

2.3 Turizam

2.3.1 Vodei trendovi u turizmu

Sveobuhvatan razvoj turistike delatnosti podrazumeva integralni pristup u stvaranju
uslova za valorizaciju postojeih prirodnih vrednosti i stvorenih materijalnih
kapaciteta.

Multiplikativni efekti od turizma ogledaju se u podsticanju razvoja komplementarnih
sektora - pre svega trgovine, zatim poljoprivrede, saobraaja, komunalnih i zanatskih
usluga, finansijskih institucija. U neprivrednim oblastima turizam je snani generator
razvoja zdravstva, kulture i sporta. Zahvaljujui turizmu, ove delatnosti mogu znatno
proiriti materijalnu bazu, kao i strukturu sadraja i usluga koje, pored turista, moe
koristiti i lokalno stanovnitvo.

Jedan od najveih doprinosa realizacije razvoja turizma je mogunost veeg
zapoljavanja lokalnog stanovnitva. To je posebno vano ako se uzmu u obzir
visoke stope nezaposlenosti na nacionalnom i lokalnom nivou. U tom kontekstu
posebno se istie problem depopulacije prostora i neadekvatne kadrovske i polne
strukture zaposlenih.

Prioritet u kolovanju i zapoljavanju kadrova za potrebe turizma moe da doprinese
da se na ovaj nain trajno i adekvatno rei problem nezaposlenosti.

Preduzetnika aktivnost nezamenljiva je poluga u delatnostima kao to je turizam. U
ovoj oblasti posebno se prua mogunost za otvaranje i razvoj MSP na porodinom
principu, ime se obezbeuju tri osnovne stavke dobrog turizma: gostoprimstvo,
fleksibilnost i raznovrsnost.

Iskustva razvijenih i zemalja u razvoju pokazuju da turizam moe da doprinese
pozitivnom pomeranju na skali ekonomske nerazvijenosti. U savremenim privrednim
i drutvenim tokovima posebnu panju treba posvetiti ulozi i doprinosu malih i
srednjih preduzea iz oblasti turizma i njemu komplementarnih delatnosti, a u funkciji
dalje afirmacije zaposlenosti i turizma kao privredne grane.

68

Turizam kao privredna grana je u prethodnoj deceniji delio sudbinu ukupne
drutveno-ekonomske stagnacije i recesije. Nedovoljna infrastrukturna opremljenost i
investiciona ulaganja, niska privredna aktivnost, sve izraeniji socijalni problemi,
nerazvijena i neprilagoena trgovinska mrea, nedovoljna valorizovanost prirodnih,
antropogenih, materijalnih i kulturnih vrednosti, neadekvatna privredna struktura
(nerazgranata mala privreda), usporili su razvoj nacionalnog turizma kao i turistike
aktivnosti u optinama. Refleksija ovakvih tokova u privredi i drutvu odrazila se i na
optinu Lazarevac.

Vremenska serija indikatora broja turista i njihovo proseno zadravanje ukazuje na
izuzetno fluktuirajui turistiki promet tokom 90-tih godina. Naime, broj turista se
postepeno smanjivao, tako da je u 2003. godini ostvareno svega 33% posete
realizovane u 1990. godini.

Ilustracija 39: Dinamika turistikog prometa optine Lazarevac

Optinu Lazarevac je 2003. godine posetilo ukupno 1.627 turista, koji su ostvarili
4.780 noenja. Struktura turista (prema ukupnom i prosenom broju noenja) ima
sva obeleja republike turistike posete. Prosena struktura gostiju u posmatranom
periodu ukazuje na dominantno uee domaih u odnosu na strane turiste.
Prosena godinja poseta turista iznosila je 8.869 domaih i 432 stranih turista,
odnosno njihovo proseno zadravanje iznosilo je oko 3,3 dana.

Ilustracija 40: Struktura turista po poreklu

0
2000
4000
6000
8000
10000
12000
14000
16000
18000
1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003
0,0
1,0
2,0
3,0
4,0
5,0
6,0
dani
Broj turisti Broj noenja turista Proseno zadravanje
0
1000
2000
3000
4000
5000
6000
1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003
domai strani
69

Generalno posmatrano, turistiki tokovi posle 2000. godine u optini Lazarevac
belee blagi rast, tako da je 2003. u odnosu na 2001. godinu turistika poseta u
optini porasla za 22,5%. Iako strani turisti belee pozitivna kretanja na skali broja
turista, ono ne moe da kompenzira drastino opadanje posete domaih turista, koji
su dominantni trini segment u ukupnom turistikom prometu optine. To je
doprinelo da turistiki promet u 2003. godini bude manji za 53,8% od prometa
realizovanog 1990. godine.

Ovako niska turistika aktivnost doprinela je skromnim rezultatima poslovanja
turistike privrede, to se odrazilo i na simbolino investiranje u turizam (kao
ilustracija, u 2003. investirano je vie nego simbolinih 0,01% sredstava).

Ilustracija 41: Osnovni indikatori turistike aktivnosti

*1990. zaposleni u drutvenom sektoru

Takoe, dok je ND u turizmu u 2003. godini ostvario svega 11,7% vrednosti, a
vrednosti zarada, prometa i prosene potronje turista kreu se izmeu 20-50%
vrednosti ostvarene 1990. godine, u istom periodu ostvaren je rast zaposelnosti
(44%) i vrednost osnovnih sredstava (ak 3,6% puta vea).

Meutim, treba napomenuti da turizam indirektno doprinosi formiranju ukupnog
dohotka optine kroz razvoj drugih oblasti, a pre svega, trgovine, saobraaja,
graevinarstva i poljoprivrede.

U sektoru turizma posluje 8 preduzea (2 drutvna i 6 privatna preduzea), koja
zapoljavaju 771 radnika koja participiraju sa 2,5% u ukupnom broju preduzea
lokalne privrede, sa 4% u ukupnoj zaposlenosti, 0,5% u stalnoj imovini, 0,3% u
kapitalu, 2,1% u ukupnom prihodu optine, sa 0,6% uestvuje u ukupnoj dobiti i 8,8%
u ukupnom gubitku optinske ekonomije.

Kljune poruke kretanja turistikog prometa optine Lazarevac:
pad posete domaih turista i pozitivna kretanja posete stranih turista;
turistiki tokovi zavise od posete domaih turista;
broj noenja turista iznosi svega 50% noenja ostvarenog 1990. godine;
iznadprosena vanpansionska potronja;
proseno zadravanje turista je opalo;
u duem vremenskom periodu u ukupnom turistikom prometu grada Beograda
optina Lazarevac participira sa prosenih 0,3%.
indikatori 1990. % u privredi 2003. % u privredi
Narodni dohodak (hilj. ..) 7.158 2,0 838 0,5
Zaposlenost 608 2,5 876 4,3
Osnovna sredstva (hilj. .) 1.941 0,2 7.120 0,6
Ostvarene investicije (hilj..) 123 0,7 2 0,01
1990=100 1990=100
Zarade (u ) 469 - 145 30,9
Promet u ugostiteljstvu (hilj.) 12.555 - 2.178 17,4
Prosena potronja turista u
ugostiteljstvu ()
2,6 - 1,4 53,8
70

Ilustracija 42: Turistiki promet

1990. 2000.
Indeks
2000/1990
2001.
Indeks
2001/1990
2003.
Indeks
2003/19
90.
Broj turista
Ukupno 4.897 2.920 59,6 4.019 82,1 1.627 33,2
Domai turisti 4.681 2.800 59,8 3.843 82,1 1.552 33,2
% 95,6 95,9 95,6 95,4
Strani turisti 216 120 55,6 176 81,5 75 33,3
% 4,4 4,1 4,4 4,6
Noenja turista
Ukupno 8.685 13.196 151,9 8.709 100,3 4.780 55,0
Domai turisti 7.945 12.913 162,5 8.302 104,5 4.669 58,8
% 91,5 97,9 95,3 97,7
Strani turisti 740 283 38,2 407 55,0 111 15,0
% 8,5 2,1 4,7 2,3
Proseno
zadravanje
turista
1,8 4,5 250,0 2,2 122,2 2,9 161,1
Domai turisti 1,7 4,6 270,5 2,2 129,4 3,0 176,5
Strani turisti 3,4 2,4 70,6 2,3 67,7 1,5 44,1

Turistiku aktivnost optine Lazarevac u periodu 1990-2003. godina karakterie pad
posete turista. Ovakvom obimu turistikih tokova prvenstveno su doprinele sankcije
to je uticalo na pad ivotnog standarda, nedovoljne investicije, nisku privrednu
aktivnost i izraene socijalne probleme.

Ugostiteljstvo je takodje izuzetno nedovoljno razvijeno, u loim objektima i
nedovoljnog asortimana.

Ilustracija 43: Kapcitet ugostiteljstva

Izvor: RZS
* drutvena svojina

U periodu dugom vie od decenije, zabeleen je potpuna distorzija ugostiteljske
delatnosti u drutvenoj svojini, koja je svoje kapacitete svela na svega 12% objekata
kojima je raspolagala na poetku devedesetih, neto iznad 37% kapaciteta (sedita),
ali je zabaleen porast broja zaposlenih za 27%.

Ugostiteljstvo
Objekti Zaposleni Leaji Sedita
1990. 92 619 117 4.762
2003.* 11 789 100 1.776
71

2.3.2 Kritini faktori uspeha

Kritini faktori uspeha turistike privrede optine Lazarevac jesu:

geografski poloaj i prirodne atrakcije
rekreativni i sportski tereni
povoljni klimatski uslovi
istorijski spomenici i arheoloka nalazita
kulturne znamenitosti
ekoloke prilike
ljudski potencijal u turizmu
turistike organizacije i promotivne aktivnosti.

Lazarevac ima veoma povoljan poloaj u Republici Srbiji. Osim toga to pripada
regionu Beograda, optina ima dobar prostorni poloaj u odnosu na pravce kretanja
u centralnom delu Srbije jer kroz nju prolaze dva vrlo vana saobraajna pravca,
Ibarska magistrala i pruga Beograd-Bar. Nalazi se na 55 km juno-jugozapadno od
Beograda. Prostire se na povrini od 384 km2, izmeu 4416 i 4434 severne
geografske irine i 2011 i 2028 istone geografske duine. Granii se sa sledeim
optinama: sa zapadne strane, Lajkovac i Ub, sa severozapadne i severne strane
Obrenovac, sa severoistine strane Barajevo, sa istone strane Mladenovac, sa
istone i jugoistone Aranelovac, sa june strane Ljig. Optina Lazarevac je jedna
od 16 optina u sastavu grada Beograda. Sainjavaju je 33 naseljena mesta.

Lazarevac
31
lei u ivopisnom delu umadijske Kolubare, na prelazu iz gornje u
donju Kolubaru, u neposrednoj blizini reke Kolubare, na nadmorskoj visini od 147 m.
Reljef optine Lazarevac nagnut je prema reci Kolubari, koja predstavlja zapadnu
granicu. Dok je severozapadni deo optine ravniarski, jugoistoni je brdovit. U doba
oticanja pliocenskog jezera u ovoj oblasti postojale su na dnu jezera tri vee doline:
dolina Turije, Petana i Onjega. Ovim dolinama danas teku istoimene reke. Niske
terene predstavljaju aluvijalne ravni reka: Kolubare, Beljanice, Turije, Petana, Ljiga,
kao i donjih tokova Lukavice, Grabovice i Onjega. Izmeu ovih ravniarskih terena
prostire se breuljkast teren sa kog se uzdiu brda: Stubiki i Krueviki vis, Stara,
Razbojite, Glavica, uk, ovka i Vrae brdo.

Najviu taku u optini predstavlja Stubiki vis sa 393 m nadmorske visine. Najnia
taka je na severozapadnoj granici optine, na mestu gde reka Kolubara istie sa
lazarevake teritorije i ona iznosi 90 m nadmorske visine. to se tie nagiba terena
najvei deo, oko 30% ukupnog terena je neeksponirano, sa uglom nagiba do 1, sa
uglom nagiba od 1 do 3 je oko 14% terena, dok je samo 2,3 % terena sa uglom
nagiba od 20 do 30.

Kada posmatramo ekspoziciju reljefa na teritoriji optine Lazarevac primetiemo da
najvei procenat 13,4% teritorije ima jugozapadnu ekspoziciju, dok je svega 3,2%
okrenuto prema jugu.

Sve reke ovog kraja pripadaju slivu reke Kolubare, i posredno ili neposredno se
slivaju u nju. Kolubara je pritoka Save i nastaje od Obnice i Jablanice 1 km uzvodno
od Valjeva. U Savu utie istono od Obrenovca. Duga je 86,4 km. a povrina njenog
sliva je 3.641 km2. Ima iroku aluvijalnu ravan, koja dostie irinu i do 3 km. Mali
generalni pad reke Kolubare od 0,15% i velika koliina nanosa uzronici su
neustaljenog toka reke. Proizvod toga bila su esta meandriranja reke, pri emu se

31
Izvor: Program GP-a Lazarevac
72

stvarao veliki broj mrtvaja i zamovarenih terena. Kolubara tee du cele zapadne
granice optine Lazarevac.

Lukavica je reica koja protie kroz Lazarevac. Izvire ispod Stubikog visa i uliva se
u Kolubaru. Ranije udi ovih reka, kao to su promene toka i esta meandriranja,
praktino su iskljuena regulacijom i izmetanjem veine pomenutih reka u donjim
tokovima. Na teritoriji optine Lazarevac postoji vei broj manjih jezera i bara. Ona
su nastala od starih korita Kolubare i njenih pritoka (takozvane mrtvaje), ili
ovekovom aktivnou prilikom eksploatacije uglja ili peska. Ovo podruje je dosta
bogato mineralnim izvoritima vode.

Prirodne vrednosti optine Lazarevca predstavljaju znaajan preduslov razvoja
turizma. Lazarevac je izuzetno bogat umama i to treba da iskoristi kao razvojni
potencijal za unapreenje mree rekreativnih prostora. Osnovni faktor rekreativnog
korienja gradskih uma je njihova pristupanost i dobra povezanost sa
unutargradskim tkivom.

Brojni vodotoci (kao to su Oaga, Lukavica, unjarica, Stubica, Krivaja, Crne
mee i dr), jezera i bare predstavljaju prirodno bogatstvo Lazarevca i treba ih
iskoristiti kao okosnicu razvoja rekreativnih prostora u gradu. Raznovrsna morfologija
podruja Lazarevca predstavlja posebnu prirodna pogodnost. Brdoviti i umoviti
tereni omoguavaju otvaranje vizura ka gradu i ova mesta treba sauvati od
izgradnje i adekvatno koristiti. Nizijski delovi su pogodni za razvoj veih rekreativno
sportskih terena (zona Gradskog parka).

Date prirodne karakteristike pruaju dobru osnovu za razvoj lova i ribolova, kao i
razvoj seoskog turizma. Poseban znaaj ima i mogunost korienja rekultivisanih
povrina REIS "Kolubara" uz dodatno ureenje za potrebe turizma ili sporta i
rekreacije.

Na teritoriji optine Lazarevac zastupljeni su raznovrsni oblici kulturnih dobara, od
praistorije do danas. Pored nepokretnih kulturnih dobara: spomenika kulture,
arheolokih nalazita, objekata sakralne arhitekture, javnih spomenika i spomen
obeleja, objekata narodnog graditeljstva, nalaze se i drugi oblici kulturnog naslea -
materijalnog i duhovnog karaktera koju upotpunjavaju sliku o bogatstvu i vrednosti
ove sredine i naznauje pravce prostiranja kulturnih staza.

Optina Lazarevac treba da obezbedi integrativnu zatitu kulturnog naslea i
upravljanja njime kao generatora turistikog i ireg ekonomskog razvoja, odnosno
odrivog razvoja celog podruja optine Lazarevac.

Najznaajnija kulturna dobra koja se nalaze na teritoriji optine Lazarevac su:
32

Arhitektonski objekti

1. Spomen crkva - kosturnica sv. Velikomuenika Dimitrija u Lazarevcu.
2. Spomenik Knezu Stanoju u Zeokama.
3. arijska kua porodice Vasi - ul. Karaoreva 12.
4. Nadgrobni spomenik knezu Aksentiju Miladinoviu u ibutkovici.
5. Kue porodice Dimitrijevi u Leskovcu.
6. Kua porodice uri u Dudovici.
7. Kua porodice Mileti u Vreocima.

32
Izvor: Tehniki izvetaj LEAP-a (kulturno nasledje)
73

8. Kua porodice Perli u Dudovici.

Arheoloka nalazita

1. Lugovi upanjac.
2. Bataina u Stepojevcu.
3. Ravnice u Leskovcu.
4. Petkovaca - Maarsko groblje u Malim Crljenima.
5. Karaula u Rudovcima.
6. Brekinje u Vrbovnu.

Objekti sakralne arhitekture

1. Crkva Pokrova Bogorodiinog, 1845. godina - Baroevac.
2. Crkva brvnara sv. Georgija, poetak XIX veka Brajkovac.
3. Crkva u ibutkovici, 1848. godina - ibutkovica.
4. Crkva sv. Trojice, 1863-1866. - Junkovac.
5. Crkva sv. Dimitrija, 1891-1896. - Leskovac.
6. Crkva sv. Paraskeve, 1862-1869. godine - Petka.
7. Crkva sv. Arhangela Gavrila, 1869. godine - opi.
8. Crkva brvnara sv. Georgija, 1815. godine - Vreoci.
9. Crkva iz 1872. godine uz crkvu brvnaru - Vreoci.

Javni spomenici i spomen obeleja

1. Lokalitet Vrapije brdo spomen park Dimitriju Tucoviu.

Objekti narodnog graditeljstva, seoska groblja i pojedinani spomenici

1. Stara kua Anelije Mili - sredina XIX veka, vlasnik Anelija Mili - namena
stambena.
2. Stara kua porodice Negovanovi - umadijska polubrvnara, poluatmara, prva
polovina XIX veka, vlasnik Relja Negovanovi, namena stambena.
3. Stara kua Zorke Miloevi, prva polovina XIX veka, vlasnik Zorka Miloevi,
namena stambena.
4. Stara kua Lile urevi, sredina XIX veka, vlasnik Lila urevi, namena
stambena.
5. Stara kua porodice Krali, umadijska, zadruna atmara, prva polovina XIX
veka, vlasnik Velimir Krali.
6. Stara kua Borisava Lazia, druga polovina XIX veka, vlasnik Borisav Lazi.
7. Kompleks stare osnovne kole, druga polovina XIX veka, vlasnik SO Lazarevac,
namena prosvetna.
8. Stara kua porodice Rankovi, umadijska atmara, prva polovina XIX veka,
vlalsnik Milivoje Rankovi, namena stambena.
9. Pet spomenika ispred zadrune zgrade, 1876 - 1914. godina.

Na polju kulture osim nepokretnih spomenika kulture na teritoriji optine Lazarevac
postoji i Moderna galerija (legat Lepe Perovi), zbirka skulptura u Osnovnoj koli u
Dudovici, radionica naivnog vajara Bogosava ivkovia u selu Leskovac, slikarska
kolonija u Rudovcima, Kamengrad u Lazarevcu.

Ograniavajui faktori razvoju turizma u Lazarevcu jesu ugroenost ivotne sredine,
nedostatak adekvatnih ugostiteljskih kapaciteta i nedovoljna aktivnost lokalnih vlasti
na promociji turistikih atrakcija na ovom podruju. JP RB ''Kolubara'' predstavlja
veliki ekoloki problem optine Lazarevac, ime se stvorila negativna reputacija
74

zagaene optine. Dalje, ugostiteljski objekti su neadekvatno opremljeni sa loim
asortimanom. Takodje, mali iznos sredstava iz lokalnog budeta izdvaja se za
promociju turizma.

2.3.3 Nove usluge i destinacije

Imajui u vidu prirodne karakteristike optine, razvoj seoskog turizma treba da
zauzime znaajno mesto u turistikoj ponudi Lazarevca. Naime, re je o selima koja
raspolau sa komplementarnim turistikim motivima (jezera i reke koje nude
mogunosti za ribolov, obilje uma i breuljaka pogodnih za lov, poseduju prijatan
pejzani ambijent i sl.) i kao takva moraju se ukljuiti u turistiku ponudu. Seoski
turizam je tip turizma u kome turisti zadovoljavaju svoje potrebe u seoskoj atmosferi.
Oni pri tome koriste prirodne karakteristike seoskog prostora, u okviru domainstva u
kojima borave, hrane se domaom, zdravstveno pripremljenom ispravnom hranom,
uestvuju u njenom obezbedjenju i pripremi (mua krava, ovaca i koza, peenje
prasetine ili jagnjetine, pripremanje razliitih drugih jela i sl.). Po sopstvenoj elji
turisti uestvuju u obavljanju poljoprivrednih i stoarskih radova.

Razvoj seoskog turizma utie na ukupni privredni razvoj sela, omoguujui seoskim
domainstvima plasman njihovih proizvoda, dok izdvajanje njihovih smetajnih
kapaciteta treba da omogui dopunski finansijski fond. Oigledno je da se radi o
znaajnom turistikom potencijalu koji se mora iskoristiti.

Lazarevac je izuzetno bogat umama, brdovitim terenima, brojnim vodotocima,
jezerima i barama. Date prirodne karakteristike pruaju dobru osnovu za razvoj lova i
ribolova. U tom smislu planirano je uredjenje reka i jezera u cilju razvoja ribolova,
kao i kupalinog turizma. Na nekoliko lokacija plan je da se prostor uz reku paljivo
uredi i pretvori u kupalita koja bi predstavljala irok oblik rekreacije ne samo za
domae stanovnitvo, ve i za posetioce sa strane. U cilju razvoja lovno-turistike
ponude planirana je izgradnja prirodnog lovita.

Sportsko rekreativne povrine u Lazarevcu obuhvataju Sportski rekreativni centar,
otvoreni plivaki bazen, Sportsko rekreativni centar jezero Oaga, Sportski
rekreativni centar Kolubara (nova sportska hala, stara sportska hala, tereni
FK''Kolubara'' , Balon hala).

Date sportsko-rekreativne centre karakterie neadekvatna uredjenost i nedostatak
prateih kompatibilnih sadraja Uporedo sa izgradnjom objekata rekreacije, podizane
su pratee zelene povrine kao nerazdvojni element rekreacije, i ove zelene povrine
su linijskim elementima povezane i ''uvuene'' u samo gradsko tkivo. Odredjen
znaaj ima i mogunost korienja rekultivisanih povrina REIS "Kolubara" uz
dodatno ureenje za potrebe turizma ili sporta i rekreacije.

Kulturno naslee se smatra jednom od glavnih turistikih ponuda kroz kulturne
staze kao to je Sakralna staza Lazarevca koja bi povezala sve sakralne graevine
na optini - Brajkovac, ibutkovica, Baroevac, Junkovac, Leskovac, Petka, Vreoci,
opi, Lazarevac. Takodje tu je i Nacionalna staza crkvi brvnara i spomen mesta iz
XVIII i XIX veka - prostorna celina Oraac, kompleks crkve brvnare u Vraniu,
prostor u selu Drlupi (borba Karaora i Aganlije), crkva brvnare u Vreocima, crkva
brvnara u Brajkovcu, kao i spomen Uzun - Mirku u Brajkovcu. U perspektivi se
planira i izgradnja etno parka (sela) Leskovac, izgradnja muzeja rudarstva,
organizovanje umetnikih kolonija sa aukcijskom prodajom umetnikih dela i sl.

75

2.3.4 Promotivne aktivnosti

Turizam na teritoriji optine Lazarevac karakterie velika nerazvijenost. U cilju
njegovog unapredjenja moraju se preduzeti projne promotivne aktivnosti medju
kojima su najznaajnije:

izrada programa razvoja turizma i odgovarajuih planskih akata u skladu sa
propisima o planiranju i uredjenju prostora za turistika mesta na teritoriji optine
unapredjenje optih uslova za posetu i boravak turista u turistikim mestima
obogaivanje i podizanje nivoa kvaliteta odgovarajuih turistikih ponuda
organizovanje turistike informativno-propagandne delatnosti, kulturnih, sportskih
i drugih manifestacija od interesa za unapredjenje turizma optine
ukljuivanje optine u regionalne i nacinalne projekte u oblasti razvoja turizma
unapredjenje informacionog sistema na nivou optine u oblasti turizma
izrada i postavljanje putne signalizacije (putokaza, bilborda-informativnih panoa i
sl.)
prezentacije objedinjene turistiko-ugostiteljske ponude na sajmovima i
turistikim berzama, organizovanje kulturnih i sportskih manifestacija, kao i
tampanje turistikih propagandnih materijala

Lokalna vlast treba da konkurie za sredstva u novoosnovanom Fondu za razvoj
turizma pri Ministarstvu trgovine i turizma Republike Srbije. Sredstva Fonda se mogu
koristiti za izradu strategije razvoja turizma, finansiranje izgradnje turistike
infrastrukture, finansiranje strunog osposobljavanja kadrova u turizmu, jaanje
lokalnih turistikih organizacija i finansiranja drugih aktivnosti iz oblasti turizma.

2.3.5 Uslovi koncesija

Zakon o koncesijama Republike Srbije (Slubeni glasnik RS br. 55/2003) ureuje
uslove, nain i postupak davanja koncesija za korienje prirodnog bogatstva koje je
u vlasnitvu Republike Srbije. Osim toga, ovim zakonom se odreuje predmet
koncesije, sadrina ugovora o koncesiji, organi nadleni za davanje koncesija i
ureuju druga pitanja od znaaja za realizaciju koncesija.

Koncesija predstavlja pravo korienja prirodnog bogatstva ili dobra u optoj
upotrebi, koje domaem ili stranom licu ustupa nadleni dravni organ, pod posebno
propisanim uslovima, uz odgovarajuu nadoknadu.

Uslovi za izdavanje koncesije su:

1) da se racionalno koriste prirodna bogatstva ili dobra,
2) tehniko-tehnoloko unapreenje delatnosti koja je predmet koncesije i
3) zatita i unapreenje ivotne sredine.

Obavljanje strunih poslova u vezi sa davanjem koncesija i kontrolu izvravanja
koncesionih aktivnosti je u domenu Agencije za ulaganja u delatnosti od interesa za
Republiku. Bitno je naglasiti da se koncesija daje na bazi prethodno sprovedenog
postupka javne licitacije.

Koncesija se daje na rok od 30 godina. Meutim, stvarno trajanje koncesije se
odreuje u zavisnosti od predmeta koncesije i oekivanog profita u obavljanju
koncesione delatnosti.

76

Veoma popularan oblik koncesije naroito u turizmu je takozvani B.O.T. (build-
operate-transfer) sistem koji se zasniva na ugovoru o izgradnji i finansiranju objekta,
njegovom korienju tokom koncesionog perioda i predaji objekta u svojinu
Republike Srbije u ugovorenom roku, ne duem od 30 godina. Ovaj vid koncesija
moe biti jedno od reenja za unapreenje turizma optine Lazarevac.

2.3.6 Mogui rezultati

Jaa promotivna aktivnost turistikih organizacija Lazarevca i ulazak Lazarevca u
red znaajnih turistikih regiona Republike Srbije
Aktiviranje privredno-komunikacijskih veza Lazarevca i Beograda i drugih urbanih
centara
Smanjenje zagaenja ivotne sredine u samom gradu i popravljanje reputacije
optine kada se radi o zagaenju
Formiranje ambijentalnih celina zasnovanih na kulturnom i istorijskom nasleu
Izgradnja dugovno-turistikog centra kod crkve Brvnare u Brajkovcu
Unapreivanje kvaliteta prirodnih potencijala za najraznovrsnije oblike
rekreativnih aktivnosti: lov, ribolov, turizam, kole sportova, kampusi i sl.
Formiranje mree i zona ugostiteljskih objekata
Obezbeivanje mree sportskih objekata i prostora za masovnije ukljuivanje u
sportsko-rekreativne aktivnosti
Izgradnja novih sportskih kompleksa koji mogu afirmisati razvoj sportskog
turizma
Podizanje nivoa kvaliteta tehnike opremljenosti postojeih sportskih objekata
Rekonstrukcija svih postojeih sportskih objekata i terena
Ureenje obala jezera, reka i akumulacija

2.4 Unapreenje zatite okruenja

2.4.1 Koncept odrivog razvoja

Postoji vie desetina definicija samog pojma odrivog razvoja. Jedna od najkraih, ali
i najprihvaenijih definicija jeste ona koju zagovara organizacija Ujedinjenih Nacija:
U pitanju je razvoj koji odgovara potrebama i aspiracijama postojee generacije bez
ugroavanja mogunosti zadovoljenja potreba i aspiracija buduih generacija
33
. U
globalnoj ekonomiji vai nova definicija bezbednosti. Pored politike stabilnosti i
ekonomskog prosperiteta (odriv rast i rast standarda stanovnitva), bezbednost
podrazumeva i ouvanje okruenja. Problem je u tome to ekonomski prosperitet,
uglavnom, dovodi do degradacije okruenja. Degradacija okruenja se manifestuje
na razliite naine: kroz globalno zagrevanje praeno efektom staklene bate i
nepredividivim klimatskim poremeajima, naglo smanjenje zaliha vode u odreenim
krajevima sveta, nastanak nepreglednih deponija u velikim gradovima, svakodnevno
izumiranje neke ivotinjske ili biljne vrste i slino.

Bez obzira na ove i jo mnoge druge zapanjujue posledice ugroavanja ivotne
sredine zabrinjavajue je da sve zemlje nisu potpisale Kjoto ugovor koji je usmeren
na kvantitativno ograniavanje tetnih emisija u atmosferu i promociju odrivog
razvoja. Kjoto protokol je najvaniji svetski dokument u oblasti zatite ivotnog
okruenja. Ovaj dokument kojim su se najrazvijenije zemlje na planeti obavezale da

33
Izvor:http://www.google.com/url?sa=X&start=0&oi=define&q=http://www.unisdr.org/eng/library/lib-
terminology-eng%2520home.htm
77

e smanjiti emisiju tetnih gasova, stupio je na snagu 16. februara 2005. godine
(potpisan 1997. godine). Sporazumom koji je potpisala 141 drava, meu kojima i 30
industrijskih giganata (bez SAD i Australije) predvieno je da se do 2012. godine za
5,2 odsto smanji emisija ugljen-dioksida u Zemljinoj atmosferi.

Upravo je rast ugljen-dioksida u atmosferi glavni krivac za efekat staklene bate i
globalno zagrevanje Zemlje, to je dovelo do uragana, sua, poplava i toplotnih
udara u kojima je tokom poslednjih nekoliko godina ivot izgubilo na milione ljudi. S
obzirom na to da se veina ugljen-dioksida u atmosferu isputa sagorevanjem
fosilnih goriva (nafta i ugalj), pitanje pronalaska alternativnih vidova energije izbilo je
u prvi plan.

Trenutno od nafte zavisi 90 odsto celokupnog transporta, proizvodnje hrane, lekova i
hemikalija na zemlji. Procene su da e nam 2030. godine biti potrebno 60 odsto vie
energije, a zaliha nafte ima jo za oko etiri decenije. Istovremeno prema podacima
UN u narednih 30 godina proizvodnja hrane morae da se povea za 60 odsto na
globalnom nivou da bi se pratio rast svetske populacije. Meutim, to nee biti
mogue jer efekat staklene bate i globalno zagrevanje znaajno e smanjiti
povrinu poljoprivredno obradivog zemljita.

Ukoliko se nastavi trend globalnog zagrevanja, prosena temperatura na Zemlji e
do 2100. porasti za ak 5,8 stepeni Celzijusa. Primera radi, od 1900. do 1990.
temperatura je porasla za svega 0,6 Celzijusa. Prema podacima Amerike svemirske
agencije (NASA), 2005. e biti najtoplija godina u svetskoj istoriji. Koliko je situacija
ozbiljna, odnosno koliko ovek razvojem industrije tome doprinosi svjedoi i podatak
da su do sada najtoplije godine u istoriji bile 1998, 2002, 2003. i 2004. Pravu cenu
efekata staklene bate je nemogue izraunati i ona se meri hiljadama milijardi
dolara. Od zagaenosti vazduha, vode i posledica kiselih kia umiru milioni ljudi, a
prirodni eko sistem Zemlje ne moe da nadoknadi priinjenu tetu.

Bez obzira to je Kjoto protokol stupio na snagu februara 2005. godine dravna
zajednica Srbije i Crne Gore ga jo uvek nije ratifikovala iako postoje najave da e se
to uiniti do kraja ove godine.

Usvajanje Kjoto protokola i njegova realizacija su jedan od kljunih preduslova
prikljuenja nae zemlje Evropskoj uniji, budui da ta zajednica izuzetno ozbiljno dri
do standarda u vezi sa spreavanjem neograniene emisije ugljen-dioksida i drugih
gasova koji proizvode efekat "staklene bate" u atmosferi, i dovode do globalnog
zagrevanja. ta vie, direktiva EU je mnogo stroija od Kjoto protokola, pa je tako
Evropska unija svojim lanicama postavila zahtev da do 2010. godine emisiju tetnih
gasova na svom podruju smanje za osam odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine.
Kjoto sporazum potpisnicama za isti zadatak daje rok do 2012, a maksimum
zahtevanog smanjenja iznosi 5,2 odsto.

Osim toga, odugovlaenjem ratifikacije ovog sporazuma Srbija i Crna Gora su
izgubile znaajna finansijska sredstva koja bi im bila na raspolaganju da je dravna
zajednica potpisala, odnosno ratifikovala pomenuti dokument. Naime, ratifikacija
Kjoto protokola bi omoguila naoj zemlji laki pristup investicionim fondovima koji su
nam potrebni kako bi rad mnogih domaih industrijskih postrojenja uskladili sa
zahtevanim ekolokim standardima. Samim Protokolom predviena su tri razliita
investiciona mehanizma od kojih je za nau zemlju u ovom trenutku najznaajniji
mehanizam istog razvoja (Clean Development Mechanism-DM). Njime je
predviena mogunost da razvijene zemlje ulau u modernizaciju industrijskih
postrojenja i smanjenje emisije ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom "staklene
78

bate", ali na teritoriji nerazvijenih i zemalja u razvoju, dok se svi tako ostvareni
rezultati pripisuju dravama investitorima. Na taj nain, razvijene zemlje ili kako se to
slubeno kae drave iz Aneksa 1 (misli se na 30 najrazvijenijih) mogu postii
smanjenje od pomenutih 5,2, odnosno osam odsto unosei tehnoloke novine na
podruju zemalja u razvoju. Zahvaljujui CDM Srbija bi mogla da dobije izuzetno
povoljne kredite i investicije za restruktuiranje termoelektrana EPS, koje se smatraju
za glavnog emitera ugljen-dioksida u Republici. Osim toga, ranije je bilo rei i da e
kroz Kjoto protokol i uee SCG u njemu, naoj zemlji biti smanjen i delom oproten
spoljni dug, ali se to nije dogodilo jer navedeni dokument i dalje nije ratifikovan.

Prioritet Vlade u narednom periodu treba da bude usvajanje Kjoto protokola i
pravljenje bilansa gasova koji su generisani na naoj teritoriji a stvaraju efekat
staklene bate. Takoe, neophodno je precizno identifikovati na nacionalnom i
lokalnom nivou, koje su najznaajnije jedinice zagaenja u vidu industrijskih
postrojenja, termoelektrana i saobraajnih sredstava.

2.4.2 Vodei trendovi u zatiti okruenja

Najvei doprinos procesu zagaenja ivotne sredine daje proizvodnja energije.
Naime, proizvodnja energije iz osnovnih energetskih izvora ima izrazite negativne
eksterne efekte. To se odnosi kako na proizvodnju energije iz fosilnih goriva (ugalj i
nafta) tako i na nuklearnu energiju. Proizvodnja energije iz fosilnih goriva dovodi do
emisije ugljen dioksida u atmosferu to, sa svoje strane, dovodi do lanca negativnih
posledica kao to su globalno zagrevanje, klimatske promene, unitavanje uma,
zagadjenje vode i zemljita i smanjenje biodiversfikacije. Nuklearna energija, pored
problema zagrevanja, ima i visoke trokove odlaganja i bezbednog uvanja
nuklearnog otpada. Sve ovo dovodi do rasta trokova otklanjanja negativnih
eksternih efekata proizvodnje energije iz osnovnih energetskih izvora. Sa druge
strane, ekonomski prosperitet se ne moe zamisliti bez energije. Posebnu dimenziju
problemu daje ogranieni kapaciteti osnovnih energenata i njihova neravnomerna
distribucija. Svetska potronja nafte je oko 4 milijarde tona godinje dok su rezerve
nafte 120-160 milijardi tona skoncentrisane u nekoliko regiona.
34
U tom smislu
proizvodnja energije na bazi obnovljivih energetskih izvora je bitna karika za
povezivanje energetske strategije i odrivog razvoja. Glavni vidovi ove energije su
hidroenergija, geotermalna energija, energija biomase, energije sunca, energije vetra
i energije drveta.

Proizvodnja energije na bazi obnovljivih izvora koristi postrojenja male snage.
Elektrane ove vrste imaju kapacite do nekoliko desetina MW elektrine energije dok
velike termoeletrene ili nuklearne elektrane proizvode vie od 2.000 MW. Potencijal
obnovljivih energetskih izvora je 20.000 puta vei od dnevne potronje energije
dobijene iz fosilnih izvora i nuklearne energije
35
.

Regulacija proizvodnje energije je globalan proces koji dovodi do harmonizacije
ponaanja kako razvijenih privreda tako i privreda u razvoju i tranziciji. Pri tome je
prihvaen princip da zagadjivai plaaju. Polazna ideja je da vazduh nije slobodno
dobro i da njegova upotreba treba da se plati. Nekontrolisana i neracionalna
upotreba fosilnih goriva dovodi do negativnih eksternih efekata, ima uticaj na
promenu ekosistema i, preko toga, na zdravlje, blagostanje, stabilnost i na globalnu
bezbednost. Ti razlozi, kombinovani sa frustracijama zbog nemogunosti slobodnog

34
Izvor: OSCE Mision to Serbia and Montenegro (2004): Liber Perpetum: The Book of Renewable
Energy in Serbia and Montenegro.
35
Izvor: Isto.
79

pristupa fosilnim gorivima, stvaraju tenzije izmedju drava. Nedopustivo je da se
ekoloke katastrofe javljaju kao posledica neadekvatnog obavljanja ekonomskih
aktivnosti i/ili geopolitikih razloga.

Pre 1990 god. Srbija je imala moderan energetski sistem koji je bio u stanju da
zadovolji sopstvene potrebe i da vikove izvozi. Danas je stanje dramatino
pogorano u smislu deficita elektroenergije i visoke emisije tetnih gasova. Deficit
elektroenergije koji je prouzrokovan gubitkom kapaciteta sa Kosova, razaranjem
elektroenergetskog sistema tokom bombardovanja i padom njegove efikasnosti zbog
neadekvatnog odravanja. Danas, u periodu maksimalne tranje za elektrinom
energijom Srbija oko svojih potreba obezbedjuje iz uvoza. U finansiranju uvoza
uestvuju medjunarodne finansijske organizacije.

Instalisana snaga energetskih postrojenja je 8,355 MW od ega je instalirana snaga
u termocentralama 5,171 MW, u hidrocentralama 2,831 MW i u elektranama na
mazut i gas 0,353 MW. Termocentrale rade na lignit iz domaih izvora sa izrazito
negativnim efektom na okolinu. Glavne karakteristike elektroenergetskog sistema su:
depresirane cene, rast potronje, niska efikasnost i nemogunost ulaganja zbog
finansijskih tekoa. Cena struje je ispod EURc 1/kWh dovodi do korienja
elektrine energije za grejanje tako da je proizvodnja nedovoljna da zadovolji vrhove
tranje u zimskom periodu. Nepovoljna je struktura potronje. Naime, industrija troi
oko 20% ukupne proizvodnje energije a domainstva 66% to je skoro dvostruko
vie od evropskog proseka. Prosena mesena potronja po domainstvu je oko 400
kW. Inae, potronja energije per capita raste apsolutno i u odnosu na GDP. Emisija
tetnih gasova na bazi ove proizvodnje je visoka. Na primer, procenjuje se da je u
2002 god. emisija ugljen dioksida sagorevanjem fosilnih goriva na prostoru Srbije je
bila 44,32 Mio metrikih tona. Intenzivnost ugljenika (ukupna emisija ugljen dioksida
u odnosu na GDP u 2002 god. je bila 3,06 metrike tone na hiljadu USD po kursu iz
1995 god.).

Danas obnovljivi energetski izvori uestvuju sa simbolinih 1,6% u proizvodnji
energije u Srbiji. Uee energenata u proizvodnji energije prikazano je na Ilustraciji.

Ilustracija 42: Struktura energenata u Srbiji

Ugalj 54,3%
Nafta 24,3%
Gas 11,0%
Hidro-energija 8,7%
Obnovljivi energetski izvori 1,6%

Glavni fosilni izvori energije u Srbiji su lignit, sirova nafta i gas. Rezerve lignita su
takve da obezbedjuju samodovoljnost u proizvodnji energije u termocentralama.
Rezerve lignita se procenjuju na 16 milijardi tona koncentrisane u tri zone: Kolubara,
Kostolac i Kosovo. Rezerve nafte i prirodnog gasa pokrivaju oko 1/4 energetskih
potreba u toplanama. Rezerve sirove nafte se procenjuju na 78 miliona barela a
rezerve prirodnog gasa na 78 triliona kubnih metara.

Glavne rezerve Srbije u domenu obnovljivih izvora su: biomasa 2,58 miliona toe,
hidroenergija 400.000 toe, geotermalne energije 185.000 toe. Biomasa obuhvata
ostatke koje se dobijaju primarnom preradom eerne repe, suncokreta i soje kao i
stajnjak. Takodje, postoje znaajne mogunosti korienja solarne energije. Stepen
solarnog zraenja je jedan od najveih u Evropi. Odnos izmedju stvarnog zraenja i
mogueg zraenja na godinjem nivou je oko 50%. U veini regiona broj sunanih
80

sati se kree u intervalu 2.000-2.500 godinje. Trenutno se koristi oko 28.000
solarnih termalnih jedinica se koristi za zagrevanje vode i prostora. Konano, postoji
mogunost korienja eolske energije. Iako u Srbiji ne postoje turbine na vetar
gradovi kao to su Beograd, Ni i Vranje imaju znaajan stepen vetrovitosti (Vranje
133-156 dana, Beograd, 114-130 dana i Ni 81-105 dana). Procenjuje se da je
potencijal vetra 26,3TWh godinje.

Oigledno da u Srbiji postoji mogunost diversifikacije u korienju energetskih
izvora u pravcu obnovljivih izvora. U pitanju je znaajna nia u energetskom sektoru
koja moe bitno da utie na konkurentnost drave, konkurentnost biznisa i
konkurentnost finansijskog sistema.

Konkurentnost drave se postie pristupanjem medjunarodnim sporazumima koji
reguliu globalne probleme kao to je Kyoto protokol. Harmonizacija propisa sa
Evropskom Unijom kao i susednim zemljama u vezi ouvanja okoline i borbe protiv
globalnog zagrevanja je mali korak u dobrom pravcu. Konkurentnost biznisa se
odnosi na privlaenje kapitala u nove investicije u razliite obnovljive izvore,
zapoljavanje i doprinos razvoju regionalnog energetskog trita. Sa izuzetkom
geotermalnih izvora, obim investicija je takav da se radi o malim i srednjim
preduzeima.

Ulaganja u studiju izvodljivosti kreu se u rasponu od 30-60 hiljada EUR dok
ulaganja u demo projekte se kreu u rasponu od 150-400 hiljada EUR. Inicijalna
ulaganja su znaajno vea od trokova eksploatacije tako da posmatranjem ukupnih
trokova tokom ivotnog ciklusa projekta ove investicije stavlja u situaciju trokovne
superiornosti. Na to dopunski utiu i izbegnuti trokovi zbog otklanjanja negativnih
posledica destrukcije okoline (po principu zagadjiva plaa). Konkurentnost
finansijskog sistema moe se postii emisijom i prodajom energetskih sertifikata na
specijalizovanom tritu ime se prodaju energetskih prava zemljama sa deficitom
proizvodnje energije iz obnovljivih izvora.

Glavni problemi u vezi sa iniciranjem ove strategijske teme u Srbiji su neizraen
interes relevantnih faktora i odsustvo kritine mase eksperata iz oblasti. Dodue, isto
vai i za istraivanja u oblasti konvencionalnih energetskih izvora s tim da je kod
novih energetskih izvora to jo izraeniji fenomen. Sutina strategije je proaktivna
uloga drave i interesnih grupa (velikih naunih istituta, institut Vina, na primer).
Ukoliko relevantne interesne grupe budu imale pasivnu ulogu, nastavie se proces
irenja tehnolokog jaza. Proaktivna uloga relevantnih interesnih grupa je bitna u
smislu da one moraju biti aktivni ne samo u definisanju adekvatnih tehnolokih, ve i
ekonomskih i regulatornih reenja. Pomo drave u ovom delu mogla bi se
manifestovati kroz plaanje studije izvodljivosti i garantovanje nominalne vrednosti
akcija korporacija nastalih realizacijom ovog programa.

2.4.3 Uklanjanje vrstog otpada

Upravljanje otpadom ureeno je velikim brojem zakona i propisa na nivou republike.
Nacionalna strategija upravljanja otpadom, koju je usvojila Vlada Republike Srbije
04.07.2003.godine, definie osnovna usmerenja, principe i ciljeve upravljanja
otpadom, strateke pravce i prioritetne aktivnosti na njihovoj implementaciji. U skladu
sa tim mora se nai nain za smanjenje nastajanja otpada, smanjenje korienja
prirodnih resursa i smanjenje nastajanja opasnog otpada. Sve ovo zahteva
fundamentalne promene u sadanjem stavu prema otpadu i prihvatanja odgovornosti
svakog graanina da smanjuje koliinu otpada, a ne da odgovornost preputa
drugima.
81

Nastajanje komunalnog otpada zavisi od stepena industrijskog razvoja, ivotnog
standarda, naina ivota, socijalnog okruenja, potronje i drugih parametara svake
pojedinane zajednice. Porast broja stanovnika i nagla urbanizacija i industralizacija
drutva, direktno utiu na rast potronje svih vrsta proizvoda, a to je i direktna
posledica nastajanja sve veih koliina vrstog otpada, koji se mora sakupiti,
transportovati, preraditi i bezbedno odloiti.

Po mestu i izvoru nastanka
36
, razlikuju se sledee vrste otpada:
Komunalni otpad ini otpad iz domainstva koji nastaje u stambenim zgradama,
slubenim prostorijama, prodavnicama itd. i otpad sa javnih povrina, koji nastaje
na ulicama, trotoarima, dvoritima, parkovima
Industrijski otpad nastaje u proizvodnim procesima i sastoji se od raznovrsnih
stabilnih i nestabilnih elemenata organskog i neorganskog porekla
Ostali otpad koji nastaje kao rezultat razliitih ljudskih delatnosti kao na primer:
isluena vozila i njihovi delovi, sanitarni ureaji, automobilske gume, gradjevinski
materijal, mulj iz postrojenja za preiavanje otpadnih voda, biohazardni otpad
(otpad iz bolnica, otpad animalnog porekla, ivotinjski leevi i sl.)

Polazei od Tehnikog izvetaja LEAP-a Lazarevac, moe se videti da u pogledu
komunalnog otpada na teritoriji optine Lazarevac, pored otpada iz domainstva
najvie je zastupljen otpad iz prodavnica, restorana, poslovnih objekata, banaka,
administrativnog dela, benziskih pumpi. Navedeni objekti odlau otpad u kontejnere
predviene za otpad iz domainstva. Na podruju grada usluge odvoenja otpada su
na zadovoljavajuem nivou, dok u seoskim podrujima to nije sluaj.

Teritoerija optine Lazarevac sa koje se iznosi smee pokrivena je sa 820 kontejnera
od ega grad Lazarevac sa 540, a mesne zajednice i industrijska zona sa 280
kontejnera. U periodu od 01.01.2004. do 30.09.2004. godine izveeno je 20 250m
3
sabijenog ili 40 500m
3
rastresitog smea. Smee se iznosi putem kontejnera
zapremine 1.1m
3
, specijalnim komunalnim vozilima autosmearkama.

Cena iznoenja smea za graane Lazarevca i seoska naselja formirana je na
osnovu korisnog stambenog prostora po m
2
. Ukupna korisna povrina stambenog
prostora sa koga se iznosi smee je 540 464 m
2
, to na godinjem nivou iznosi 6
485 568 m
2
. Iznoenje smea vri se 260 dana sa 7 /sedam/ autosmeara i 96 dana
sa 5 /pet/ autosmeara. (Podaci dobijeni u JKP Lazarevac). Iz 18 /osamnaest/ sela
se ne odvozi otpad. Sakupljeni otpad, JKP odvozi na postojee odlagalite
komunalnog otpada u Baroevac, na povrinski kop ''D'', tj. unutranje odlagalite.

Glavni generator industrijskog otpada na podruju Lazarevca je JP RB ''Kolubara''.
Ostali industrijski kapaciteti su znatno manji, neki ne rade, neki su pod steajem.
JPRB ''Kolubara'' problem industrijskog otpada reava na sledei nain:

odlaganjem na posebna skladita u krugu pogona
odlaganjem na komunalnu deponiju
prodaja generisanog otpada kao sekundarnih sirovina

Postupanje sa industrijskim otpadom je neadekvatno, a problematika upravljanja
otpadom u JP RB ''Kolubara'' moe se generalno sagledati kroz nepostojanje
sledeih segmenata u svim delovima preduzea: nedefinisana odgovornost,
nedostatak organizovanog sistema za upravljanje otpadom, sistema za evidentiranje

36
Izvor: Izvod iz tehnikog izvetaja LEAP-a za otpad
82

otpada, nedostatak planova za upravljanje otpadom po delovima preduzea,
neadekvatno izvetavanje nadlenih organa i institucija, neadekvatna identifikacija i
razvrstavanje otpada, neadekvatno skladitenje i deponovanje otpada, neadekvatna
obuenost rukovaoca otpada, neadekvatne mere zatite ljudi i ivotne sredine, nizak
nivo svesti zaposlenih.

U okviru JP RB ''Kolubara'' ne postoji ni jedno skladite sekundarnih sirovina sa
graevinskom i upotrebnom dozvolom. Postojea skladita sekundarnih sirovina
nalaze se na razliitim lokacijama povrinskih kopova i privremenog su karaktera. Na
ovim skladitima otpad se odlae bez pratee dokumentacije o tokovima otpada i
merenja koliina.

U DP ''Kolubara-Prerada'' godinje se proizvede vie od 40 000 tona elektrofilterskog
pepela to predstavlja veoma ozbiljan ekoloki problem, koji moe prouzrokovati
zagaenje podzemnih i povrinskih voda. Opasnost po ivotnu sredinu predstavljaju i
otpadne vode (rashladne i sanitarne ) i talozi iz talonika otpadnih voda, jer su
optereene razliitim tetnim esticama i materijama, kao to je fenol.

U termoelektrani ''Kolubara A'' u Velikim Crljenima u 2003.godini, proizvedeno je i
odloeno na pepelitu u Sokolovu 290 000 tona elektrofilterskog pepela i ljake koji
je pomean sa zgurom i transportuje se cevima do deponije pomean sa vodom u
odnosu 1:14.

Opasan otpad, a posebno industrijski otpad, predstavlja danas jedan od najozbiljnijih
ekolokih problema u svetskim razmerama. Opasni otpaci jesu svi otpaci u tenom ili
vrstom agragatnom stanju koji nastaju obavljanjem delatnosti, a sadre materije,
odnosno hemijske elemente i njihova jedinjenja koja svojim osobinama i hemijskim
reakcijama ugroavaju ivotnu sredinu, ivot i zdravlje ljudi.

Problematiku upravljama opasnim otpadom u Srbiji, a takoe i u optini Lazarevac
karakterie nizak nivo znanja stanovnitva o opasnom otpadu i nainu postupanja sa
njim, to prouzrokuje izraene strahove. Na teritoriji optine Lazarevac nema
evidencije o opasnom otpadu komunalnog porekla, nema nikakve lokacije za
deponiju opasnog otpada i nema nikakve strategije ili plana za upravljanje opasnim
otpadom.

Da bi se stvari pokrenule, posebna panja mora se posvetiti upravljanju opasnim
otpadom, a na samom poetku treba napraviti bazu podataka sa podacima o
vrstama, koliinama i mestu nastanka opasnog otpada koji se generie u svim
preduzeima na teritoriji optine Lazarevac. Opasan otpad zahteva integralan pristup
u svim segmentima od trenutka nastajanja, sakupljanja, transporta, prerade i
konanog odlaganja. Do sada je samo za dve vrste opasnog otpada uraena
karakterizacija i kategorizacija, U RB ''Kolubara'', a to su otpadna ulja i otpadni
akumulatori. Znaajane koliine transformatorskih ulja se oekuju u narednom
periodu, a i broj transformatora koji zbog isteka roka trajanja mora biti zamenjen. U
RB ''Kolubara'' jo uvek su u upotrebi transformatori sa PCB, ali za sada nema
podataka o vrsti i koliini piralena. Potrebno je prikupiti podatke o svim ureajima koji
sadre PCB, izvriti njihovu karakterizaciju i bezbedno, privremeno skladitenje.

Kako u Srbiji ne postoji deponija ili trajno skladite opasnog otpada koje se deklarie
kao stalno odlagalite opasnog otpada, privremeno odlaganje se vri u krugu
preduzea i to vrlo esto na neadekvatan nai (plastina i metalna burad, betonski
platoi esto bez nadstrenice, razni neadekvatni betonski rezervoari). Kao prioritetni
83

zadatak je identifikacija svih generatora opasnog otpada, utvrivanje tanih koliina
opasnog otpada i definisanje sistema prikupljanja opasnog otpada.

U cilju daljeg spreavanja zagaenja ivotne sredine u toku normalnog rada
industrijskih postrojenja u JP RB ''Kolubara'', treba kao prioritetan problem reiti
evidentiranje generisanog opasnog otpada, kao i pitanje tanih i blagovremenih
informacija o koliinama i vrstama opasnog otpada na teritoriji optine. Potrebno je
izraditi katastar zagaivaa opasnog otpada na teritoriji optine, a za svako
postrojenje koje generie opasan otpad potrebno je izraditi katalog otpada koji treba
da sadri vrste, koliine, mesta nastajanja i vreme nastajanja opasnog otpada.

2.4.4 Zagaenje vazduha

Zagaenje vazduha
37
moe izazvati znatno pogoranje zdravlja stanovnitva.
Dokazana je direktna zavisnost izmeu viegodinjeg zagaenja vazduha i oboljenja
organa za disanje, upale oiju, rahitisa, infekcija itd. Zbog toga je zatita vazduha u
interesu kako zdravlja ljudi tako i zdravlja biljaka i ivotinja.

Polazei od Tehnikog izvetaja o kvalitetu vazduha LEAP-a Lazarevca, najvei
izvori zagaenja vazduha u Lazarevcu su:
industrija
saobraaj (drumski i elezniki)
loita ("Toplana - Vreoci", kotlarnice i individualna loita)

Dva najvea industrijska izvora zagaenja vazduha na teritoriji optine
Lazarevac su "Kolubara - Prerada" Vreoci i TE "Kolubara" Veliki Crljeni, koji se
nalaze 7km i 15km severno od centra grada. Pored njih, katastrom zagaivaa
sainjenim od strane instituta Kirilo Savi, kao zagaivai su registrovani i:
JPKP Lazarevac, Autosaobraajno preduzee Lasta, Autosaobraajno preduzee
Strela, Zavod za endemsku nefropatiju, Dom zdravlja Dr. ore Kovaevi,
kao i automobilski saobraaj velike gustine .

Osnovni izvori zagaujuih materija u vazduh u DPKolubara-Prerada su suara i
klasirnica, dimnjak toplane, utovar i transport uglja, jalovite mokre separacije.
Osnovne zagaujue materije koje Kolubara-Prerada emituje u vazduh su:
sumporni oksidi, azotni oksidi, ugljeni oksidi, lako isparljivi ugljovodonici, fenol, adj,
vrste estice uglja i pepela.

Osnovni izvori zagaujuih materija u vazduhu u TE Kolubara su: deponija
uglja, transportni sistem za ugalj, deponija pepela i ljake, dimnjaci (dva dimnjaka
visine 105m i jedan visine 130m). Osnovne zagaujue supstance koje
TE"Kolubara" emituje u vazduh su: sumporni, azotni i ugljeni oksidi, vrste estice
pepela i ljake, estice uglja .

U cilju praenja kvaliteta vazduha i analize uticaja proizvodnih pogona na
ivotnu sredinu, od 1987. godine razliitim obimom i kvalitetom se vri kontrola
kvaliteta vazduha merenjem emisije i imisije. Emisiona merenja se rade
diskontinualno, jednom godinje a u skladu sa "Pravilnikom o graninim
vrednostima, metodama merenja imisija, kriterijumima za uspostavljanje mernih
mesta i evidencije podataka" Sl. glasnik br. 54/92. Od 2002.god. merenje imisije
se vri na est mernih mesta i to: Otpadne vode, Suva separacija, MZ Vreoci,
Vodovod Medoevac, iara (okretna stanica) i Montaa (Stara Toplana). Na ovim

37
Izvor: Tehniki izvetaj LEAP-a (kvalitet vazduha)
84

mernim mestima kontinualno (24 asa) se prate sledei parametri: SO
2
, NO
2
, a,
suspendovane materije, talone materije i fenol .

SO Lazarevac je, da bi se dobila slika aerozagaenja grada Lazarevca, od
07.08. 2004.godine u saradnji sa Geoinstitutom iz Beograda uspostavila mreu
mernih mesta talonih materija (17 mernih mesta). Rezultati ovih merenja
pokazuju da se najvie vrednosti javljaju na mernim mestima na severnom
delu optine, dok su merna mesta u centru i junom delu pokazala niske
vrednosti ukupnih talonih materija.Treba naglasiti da su poviene vrednosti na
pojedinim takama posledica blizine glavnih saobraajnica i da tokom zime
dolazi do porasta talonih materija , to je posledica aktivnosti kunih loita.
Poto nije zavren ciklus merenja od godinu dana a na osnovu dosadanjih
rezultata , moe se samo prognozirati da e pojedina mesta imati prekoraenja
GGV (godinja granina vrednost) koja za naseljena podruja iznosi 200
mg/m
2
dan, s obzirom da se u zimskom periodu na ovim takama javljaju
prekoraenja MGV (mesena granina vrednost) koja za naseljena podruja
iznosi 450 mg/m
2
dan. 15.10 2004. godine uspostavljeno je jedno merno mesto
za merenje koncentracija SO
2
i ai (merno mesto se nalazilo u prostorijama
Crvenog krsta preko puta Autobuske stanice Lazarevac, a zatim je 18.05.2005.
godine premeteno u O Dula Karaklajia). Rezultati ovih merenja pokazuju
sledee: sumpor - dioksid se kree u dozvoljenim granicama (150 g/m
3
); a
viestruko premauje granine vrednosti imisije (50g/m
3
), to je posledica blizine
Autobuske stanice (saobraajnice) i prisustva velike koliine izduvnih gasova.
Koncentracija talonih materija su na svim mernim mestima prelazile GVI tokom
godine. Najvie koncentracije su izmerene na mernom mestu iara zbog uticaja
deponije jalovine Mokre separacije i blizine provrinskog kopa.

Na osnovu monitoringa kvaliteta vazduha i drugih sagledavanja (proizvodno
tehnikih) definisane su brojne mere u cilju podizanja kvaliteta zatite vazduha i
ivotne sredine i to su: dovodjenje tehnolokih procesa u projektovano stanje i
podizanje nivoa kvaliteta, ugradnja sistema za preiavanje otpadnih para i gasova
iz procesa suenja uglja, revitalizacija elektrofilterskih postrojenja, nabavka
neophodne opreme za rekultivaciju i odravanje deponije pepela, podizanje
zelenog pojasa oko proizvodnih pogona i najvanijih magistralnih puteva i pruga i td.

Jedan od bitnijih problema aerozagaivanja u Lazarevcu predstavlja i saobraaj
(drumski i elezniki). Najoptereeniji putni pravac na teritoriji optine je prema
Vreocima-Stepojevcu. Kamionskim transportom , koji je moda i najvei zagaiva
ivotne sredine, transportuje se u toku godine preko 250.000 t/god. sirovog i
suenog uglja sa 35.715 kamiona (2002.god.). Najoptereeniji elezniki pravac je
industrijska pruga kojom se ugalj doprema sa Polja "B" do "Prerade uglja" u
Vreocima i odatle otprema do TE "Nikola Tesla" Obrenovac, TE "Kolubara" Veliki
Crljeni i TE "Morava" Svilajnac.

Sve do 1982. godine potroai u Lazarevcu su se snabdevali toplotnom
energijom pomou individualnih kotlarnica snage 14,5 MW , koje su kao
osnovno gorivo koristile mazut i ugalj. Prisustvo ogromnih rezervi Kolubarskog
uglja a sve izraenije tekoe u obezbeivanju tenih goriva, su inicirali
izgradnju industrijske kotlarnice za potrebe RB "Kolubara" i za toplifikaciju
Lazarevca . Izgradnjom toplifikacionog sistema za grejanje grada na ugalj,
ukinut je veliki broj individualnih kotlarnica koje su bile stalan uzrok
zagaivanja vazduha u zimskim mesecima.

85

2.4.5 Odabir lokacija za deponije

Nekontrolisano odlaganje vrstog otpada
38
na neuredjenim povrinama, takozvanih.
smetlitima, predstavlja jedan od najveih izvora zagadjenja ivotne sredine (vode,
zemljita, vazduha) i opasnost po zdravlje ivih organizama.

Sakupljeni otpad na teretoriji Lazarevca, JKP (koje je nadleno za sakupljanje
otpada) odvozi na postojee odlagalite komunalnog otpada u Baroevac, na
povrinski kop ''D'', tj. unutranje odlagalite. Ovo odlagalite nastalo je radom
bagera odlagaa na BTO sistemu jo 1986. godine. Sa strane je deponovan zemljani
materijal, koji e sluiti za prekrivanje i rekultivaciju deponije. U 2001. godini raena
je delimina sanacija deponije, otpad je planiran i nasut je sloj zemlje debljine 1m
preko smea. Postojeu deponiju odrava JP RB ''Kolubara'' i to je jo jedno
smetlite komunalnog otpada, jer nije ograeno, osvetljeno, nema evidencije o
dovozu otpada, planiranje deponije nije svakodnevno, esto dolazi do paljenja
otpada, a pokrivanje zemljom je periodino. Selekcija sekundarnih sirovina obavlja
se direktno na smetlitu na veoma primitivan i nehigijenski nain od strane NN lica,
tako da po uslovima eksploatacije ovo odlagalite komunalnog otpada nikako ne
moemo smatrati deponijom komunalnog otpada, ve samo jo jednim smetlitem
komunalnog otpada

Analizom zapunjenosti i projektu sanacije postojee deponije od strane rudarskih
inenjera Kolubare dati su sledei pokazatelji: od poetka rada deponije 1986.
godine, zapunjeno je 71 630 m planiranog prostora smeem. Odreivanjem
intenziteta i dinamike napredovanja deponije, da se godinje zapunjava 4 775.30 m
/71 630 : 15/, uz korekcioni koeficijenat za naredni period od 1.3, zapremina
godinjeg zapunjavanja je 4 775.3 x 1.3 = 6 208 m godinje. Po analizama i
proraunima na postojee smetlite mogue je jo deponovati 120 555 m otpada.
Ova deponija moe se pod odreenim uslovima pretvoriti u saniratarnu deponiju, ako
se uredi prema standardima za deponije, tj. ako se potpuno opremi odgovarajuom
opremom, uradi drenani sistem sa folijom, sistemom za monitoring i kontrolu filtrata
i gasa na deponiji.

Ono to je jako bitno sa stanovita zatite ivotne sredine jeste injenica da ovakve
deponije, odnosno smetlita svojim sadraajem i delatnou ugroavaju ivotnu
sredinu po raznim aspektima i na razne naine, a koji se odnose na: zagaivanje
vazduha (usled izdvajanja deponijskog gasa, irenje praine i neprijatnog),
ugroavanje zemljita (ako pre poetka rada deponije nisu preduzete adekvatne
mere zatite podtla), ugroavanje podzemnih i povrinskih voda, uticaj na zdravlje
ljudi (indirektno ugroavanje zdravlja stanovnitva: uticaji na najbliu okolinu od
raznoenja otpada od strane ivotinja i raznoenja lakih otpadaka putem vetra;
nekontrolisano izdvajanje gasova u koncentraciji opasnoj po zdravlje ljudi; irenje
neprijatnog mirisa; pojava dima usled paljenja otpada; nekontrolisana infiltracija
zagaenih otpadnih voda u zemljite, ispod i oko deponije, pri emu moe doi do
degradacije i zagaenja izvora i vodotoka) i tome slino.

Regionalnim planom upravljanja otpadom i Prostornim planom Kolubarskog okruga
do 2010. god. predviena je izgradnja sanitarne deponije u Kaleniu za optine
Lajkovac, Valjevo, Mionica, Ub i Lazarevac.

Kako u Srbiji ne postoji deponija ili trajno skladite opasnog otpada koje se deklarie
kao stalno odlagalite opasnog otpada, privremeno odlaganje se vri u krugu

38
Izvor: LEAP Lazarevac (Tehniki izvetaj za otpad)
86

preduzea i to vrlo esto na neadekvatan nai (plastina i metalna burad, betonski
platoi esto bez nadstrenice, razni neadekvatni betonski rezervoari). Kao prioritetni
zadatak je identifikacija svih generatora opasnog otpada, utvrivanje tanih koliina
opasnog otpada i definisanje sistema prikupljanja opasnog otpada.

Celu teritoriju optine treba zatititi od neplanskog odlaganja smea otvaranjem
kontrolisanih mini deponija sa kojih bi smee bilo odvoeno na centralnu optinsku
deponiju. Pod hitno treba preduzeti mere u cilju selektivnog odlaganja smea u
domainstvima, fabrikama, kolama i drugim mestima zbog reciklae sekundarnih
sirovina.

2.4.6 Mogunosti reciklae

Dugoroni integralni plan upravljanja otpadom jedne optine treba da predvidi
poboljanje u odnosu na potencijalni porast koliine otpada i znaajno poveanje
nivoa ponovnog korienja i reciklae otpada. Reciklaa predstavka uklanjanje
korisnih materija iz otpada, kako bi se one mogle ponovo upotrebiti. Rezultat je
uteda dragocenog prostora na deponiji i ekonomska dobit od prodaje recikliranog
materijala.

U okviru JP RB ''Kolubara'' kao najveeg generatora industrijskog otpada na teritori
optine Lazarevac
39
ne postoji ni jedno skladite sekundarnih sirovina sa
graevinskom i upotrebnom dozvolom. Postojea skladita sekundarnih sirovina
nalaze se na razliitim lokacijama povrinskih kopova i privremenog su karaktera. Na
ovim skladitima otpad se odlae bez pratee dokumentacije o tokovima otpada i
merenja koliina.

Najozbiljniji problem i nedostatak je to na nivou JP RB ''Kolubara'' ne postoje tane
informacije o vrstama, koliinama i poreklu nastanka otpada. U prethodnom periodu
(2004. god.) Agenciji za reciklaau su prijavljene sledee koliine sekundarnih
sirovina:

1. Staro gvoe 1 750 tona
2. Otpadni elik 2 000 tona
3. Otpadni kablovi 100 tona
4. Otpadni kablovi 80 tona
5. Olovni akumulatori 30 tona
6. Otpadne gume 250 tona
7. Otpadna ulja 230 tona
8. Obojeni metali 40 tona
9. Otpadna bronza 33 tone
10. Rabljena HTZ oprema 30 tona

U predstojeem periodu potrebno je uspostavljanje efikasnog sistema prikupljanja
svih vrsta otpadnih ulja i antifriza, to e doprineti ostvarivanju dobrih ekonomskih
rezultata i otvaranju novih radnih mesta. Otpadna ulja i antifriz su pogodni za
reciklau na mestu nastajanja, a sa koliinama koje se generiu u JP RB ''Kolubara''
mogue je uvoenja sistema za sakupljanje otpadnih ulja u cilju reciklae i ponovne
upotrebe.

Hitno treba preduzeti mere u cilju selektivnog odlaganja smea i u domainstvima,
fabrikama, kolama i drugim mestima zbog reciklae sekundarnih sirovina. To je

39
Izvor: LEAP Lazarevac (Tehniki izvetaj za otpad)
87

znaajno ne samo sa ekolokog aspekta, ve i sa ekonomskog, jer se time mogu
ostvariti znaajne utede.

Veliki deo ovih evidentiranih i uoenih problema moe se prevazii, ili bar ublaiti
preduzimanjem odreenih aktivnosti, koje nisu povezane sa znaajnim finansijskim
ulaganjem. To podrazumeva podizanje javne svesti o znaaju reciklae,
uspostavljanje mree-sistema za sakupljanje, kao i uspostavljanje sistema za
reciklau otpada. Neophodno je uspostaviti paralelan sistem sakupljanja i sistema za
reciklau jer ni jedan ne moe raditi bez ovog drugog.

2.4.7 Ulaganje u ouvanje eko sistema

Region Kolubara poseduje znaajne energetske potencijalne na bazi kojih su
razvijeni veliki povrinski kopovi za eksploataciju uglja koji snabdevaju
termoenergetske objekte smetene u ovom regionu. Na povrini od oko 10.000 ha
povrinski kopovi: polje B, polje D, Juno polje, Tamanava-Istono i Tamanava-
zapadno sa svojom godinjom proizvodnjom uglja oko 27 miliona tona snabdevaju
blokove TE Nikola Tesla A i B i blokove TE Kolubara A, ukupne instalisane snage
oko 3150 MW.

Ovaj region s obzirom na veliku koncentraciju energetskih objekata, potencijalno
moe biti veoma ugroen sa aspekta uticaja na ivotnu sredinu preko emisije
zagaujuih materija iz tehnolokog procesa eksploatacije, prerade i sagorevanja
uglja koje utiu na kvalitet vazduha, voda i zemljita.

U cilju smanjenja negativnog uticaja energetskih objekata na ivotnu sredinu
smetenim u ovom regionu primenjene su mere zatite i kontrole pri projektovanju i
izgradnji i primenjuju se mere u toku eksploatacije i revitalizacije postojeih objekata,
a u skladu sa zahtevima domae regulative.

Osnovni dugoroni cilj zatite ivotne sredine jeste da se obezbede kontrolisani
uslovi eksploatacije leita lignita i proizvodnje elektrine energije, kao i drugih
privrednih aktivnosti, tako da se sprei ili umanji trajna degradacija prostora i
zagaivanje ivotne sredine.

Posebna naela i ciljevi zatite obuhvataju
40
sledee:
obezbeenje uslova za ouvanje i racionalno korienje prirodnih resursa,
naroito rezervi uglja i voda;
podsticanje korienja solarne energije kroz stimulisanje izgradnje solarnih kua;
spreavanje transfera prljavih tehnologija i ekoloki neefikasnih postrojenja;
smanjenje emisije sumpor dioksida, azotnih oksida, pepela i drugih taksinih
materijala u atmosferu preduzimanjem sledeih mera: dovodjenje tehnolokih
procesa u projektovano stanje i podizanje nivoa kvaliteta, ugradnja sistema za
preiavanje otpadnih para i gasova iz procesa suenja uglja, revitalizacija
elektrofilterskih postrojenja, nabavka neophodne opreme za rekultivaciju i
odravanje deponije pepela, podizanje zelenog pojasa oko proizvodnih
pogona i najvanijih magistralnih puteva i pruga;
smanjenje uticaja komunalnog vrstog otpada na ivotnu sredinu na teritoriji
optine Lazarevac
smanjenje uticaja industrijskog otpada na ivotnu sredinu na teritoriji optine
Lazarevac

40
LEAP Lazarevac
88

smanjenje uticaja medicinskog otpada na ivotnu sredinu na teritoriji optine
Lazarevac
saniranje postojeih smetlita koja predstavljaju najvei rizik po ivotnu sredinu;
smanjenje koliine otpada i poveanje stepena ponovnog korienja, prerade i
recikliranja otpada. Planirano je poveanje stope ponovnog iskorienja i
reciklae ambalanog otpada (staklo, papir, karton, metal i plastika) na 25% od
njegove ukupne koliine do 2010. godine;
uvoenje odvojenog sakupaljnja i reciklae opasnog otpada, ulja i itd.;
spreavanje nekontrolisanih isputanja zagaujuih materija i dalje degradacije
ivotne sredine;
saniranje zagaenih delova ivotne sredine i degradiranih prostora;
rekultivacija degradiranih povrina;
obezbeivanje uslova da se interesi koji proizlaze iz koncepta odrivog razvoja i
zatite ivotne sredine analiziraju i uvaavaju prilikom donoenja investicionih
odluka, odnosno razvijanje konkretnih koncepata razvijenosti u svim osnovnim
aspektima (ekoloko-prostornom, socijalnom, ekonomskom, politikom i dr.);
optimalan razmetaj stanovnitva, privrednih i drugih aktivnosti, u skladu sa
potrebama usklaenog prostornog razvoja, razvoja energetike i drugih privrednih
aktivnosti i zatite ivotne sredine, odnosno u skladu sa ekoloko-prostornim
kapacitetima i konanim pragovima;
uvoenje u praksu stimulativnih i destimulativnih mera ekonomske politike za
upravljanje ivotnom sredinom;
evidentno je neodgovarajue upravljanje saobraajem, to zahteva izgradnju vie
obilaznih puteva odreene irine i konstrukcije, izmetanje autobuske stanice iz
centra grada, pravilan raspored zelenila, bolja regulacija saobraaja i druge
mere;
preduzimanje sistematskih, obuhvatnih i trajnih mera zatite stanovnitva koje je
ugroeno pogoranjem stanja ivotne sredine.

2.5 Poljoprivreda

2.5.1 Vodei trendovi u poljoprivredi

Uprkos znaajnim prirodnim uslovima i dobrom potencijalu Lazarevca, znaaj
poljoprivrede u odnosu na doprinos nacionalnom dohotku se smanjuje. U celini uzev,
sektor se suoava sa nekoliko strukturnih faktora koji utiu na produktivnost.

Ilustracija 43: Doprinos poljoprivrede ND i zaposlenosti
1990.
ND Zaposlenost
Podruja
% %
Lazarevac
5,7 0,6
Grad Beograd
4,5 1,4
Republika Srbija
16,4 5,3
2003.
Lazarevac
6,9 0,2
Grad Beograd
4,1 1,5
Republika Srbija
18,2 3,6

89

Generalno, poljoprivreda je jedna od prateih sektora u optini Lazarevac. Naime,
izmeu dva popisna perioda, uee poljoprivredne u ukupnoj populaciji se smanjilo
(sa 8,5% na 4%), kao i udeo aktivnog poljoprivrednog u ukupnom stanovnitvu (sa
5,1% na 2,9%).

Ekonomski posmatrano, poljoprivreda je u 2003. u odnosu na 1990. godinu poveala
uee u stvaranju dohotka a smanjila broj zaposlenih u ovom sektoru u odnosu na
ukupnu zaposlenost u privredi optine.

Komparacija optine Lazarevac po svim navedenim indikatorima sa Srbijom, ukazuje
da su vrednosti znatno ispod republikog proseka, osim kada je u pitanju uee
aktivno poljoprivrednog stanovnitvo u ukupnom poljoprivrednom stanovnitvu (74,9,
RS 64,8%).

Ilustracija 44: Podruja prema granama poljoprivredne proizvodnje, u %
1991.
Podruje
Obradivo
zemljite
Vonjaci Vinogradi Livade Panjaci
Ribnjaci,
trstici,
bare
R. Srbija
64,1 4,5 1,7 11,7 17,6 0,7
Beograd
80,8 7,0 1,4 4,8 4,3 1,8
Lazarevac
74,9 7,6 0,4 10,8 6,3 0,0
2003.
R. Srbija 65,4 4,8 1,3 11,6 16,1 0,7
Beograd 80,7 6,7 1,4 5,3 4,5 1,4
Lazarevac
73,6 7,8
0,3 11,7 6,5 0,1

Prema zavrnim raunima za 2004. godinu, u oblasti poljoprivrede radilo je ukupno
12 preduzea, od toga 3 preduzea u drutvenoj, 7 u privatnoj i 2 u zadrunoj svojini.
Prema veliini u poljoprivredi posluju samo mala.

U ovim preduzeima radilo je 128 zaposlenih, to predstavlja 0,7% ukupno
zaposlenih u privredi. Sa ueem od 0,6% u vrednosti stalne imovine i kapitala u
ukupnoj vrednosti privrede optine, preduzea iz sektora poljoprivrede uestvuju sa
0,5% u ukupnom prihodu, 0,4% u dobiti, sa 7,1% u gubitku i 2,6% u kumuliranom
gubitku privrede.

Veina preduzea ovog sektora je u steaju, a najvee preduzee prema broju
zaposlenih je Staklenik (opi) sa 106 radnika i najvei gubita. Ostala aktivna
preduzea su VONO LOZNI RASADNIK (Lazarevac) i ZZ (zemljoradnika
zadruga )Stepojevac (Stepojevac) sa po 10 radnika i pozitivnim saldom u poslovanju.

90

Kada se posmatra vlasnitvo nad zemljitem, tranzicija ka modelu baziranom na
dominantnom privatnom vlasnitvu jo nije zavrena. Zapravo, do sada u ukupnoj
organizovanoj proizvodnji drutvene farme i kooperativa igraju glavnu ulogu, dok su
privatne farme ograniene veliine, usmerene na proizvodnju za sopstvene potrebe
ili za prodaju vikova porizvoda (to se moe videti u narednoj tabeli).

Tranzicija je usporena zbog nekoliko razloga, a najvie usled limitiranih prava
vlasnika zemljita. Ovo doprinosi suavanju mogunosti da se privue kapital u
poljoprivredu, a time i ukupan iznos investicija.

Ilustracija 45: Struktura poseda po veliini (%)
1991.
Podruja Ispod 5 ha 5,1-10 ha 10,1-20 ha Preko 20 ha
Lazarevac
Beograd
Cent. Srbija
R. Srbija 748.495 177.102 44.539 5.168

u %
Lazarevac
Beograd
Cent. Srbija
R. Srbija 76.7 18.2 4.6 0.53
2002.
Ispod 5 ha 5,1-10 ha 10,1-20 ha Preko 20 ha
Lazarevac 6.691 620 62 2
Beograd 53.559 5.836 714 69
Cent. Srbija 445.423 100.935 25.038 3.192
R. Srbija 598.093 131.438 36.722 6.300

u %
Lazarevac 90,6 8,4 0,8 0,2
Beograd 88,7 9,8 1,3 0,2
Cent. Srbija 77,2 17,6 4,5 0,6
R. Srbija 76.8 16.8 4.7 0.8

Delatnosti iz oblasti sektora poljoprivrede koje su najzastupljenije u optini su:
gajenje ita i drugih useva, gajenje povra, cvea, ukrasnog bilja, gajenje vonih
sadnica, zatim preduzea koja se bave uzgojem goveda i proizvodnjom mleka,
uzgojem svinja i ostalih ivotinja, kao i ostale poljoprivredne i usluge vezane za
umarstvo.

Od ukupne povrine optine Lazarevac (38.400 hektara ili 384 kvadratna kilometra)
poljoprivredne povrine zauzimaju 23.216 hektara to iznosi oko 60,09% teritorije
optine. Detaljna struktura poljoprivrednog zemljita i njene promene tokom vremena
dati su u donjoj tabeli.

91

Ilustracija 46: Struktura korienja poljoprivrednog zemljita za
1979., 1995., 2004. god.

1979 1995 2004
Poljoprivrdna povrina 27.075 24.056 23.216
Obradive povrine 25.554 22.530 21.820
Oranice i bate 20.404 17.797 17.141
Vonjaci 2.035 1.880 1.850
Vinogradi 173 87 147
Livade 2.942 2.766 2.682
Neobradive povrine 1.522 1.526 1.396
Izvor: Tehniki izvetaj za kvalitet zemljita-LEAP Lazarevac

Ilustracija 47: Struktura korienja poljoprivrednog zemljita

0
5000
10000
15000
20000
25000
30000
1979 1995 2004
Poljoprivrdna
povrina
Obradive povrine
Oranice i bate
Vonjaci
Vinogradi
Livade
Neobradive
povrine

Izvor: Tehniki izvetaj za kvalitet zemljita-LEAP Lazarevac

U strukturi oraninih povrina uglavnom su zastupljene sledee kulture: ita,
industrijsko bilje, povrtno bilje, stono-krmno bilje, rasadnici i ugari, neobraene
oranice i bate.
41

Ilustacija 48: Najznaajnije poljoprivredne kulture u optini Lazarevac

Vrsta poljioprivredne kulture Povrina (u hektarima) Procenat ukupne obradive povrine
ito 10.473 61.27 %
Industrijsko bilje 20 0.12 %
Povre 2.628 15.37 %
Krmno bilje 3.302 19.32 %
Izvor: Republiki statistiki zavod, 2003. godina

U strukturi zasejanih povrina vodee mesto zauzimaju kukuruz, penica, ra, ovas,
jeam na manjim povrinama zbog niskih prinosa.

41
Izvor: LEAP Lazarevac
92

Ilustracija 49: Proizvodnja penice i kukuruza u 2003. godini

Republika Srbija Grad Beograd Lazarevac
Ukupno 1.364.787 80.246 6.580
Preduzea i
zadruge
374.151 27.442 - Ukupan
prinos, t
Privatna
gazdinstva
990.636 52.804 6.580
Preduzea i
zadruge
2,6 3,5 -
Penica
Prosean
prinos, t Privatna
gazdinstva
2,1 2,1 2.1
Ukupno 3.817.338 210.962 18.715
Preduzea i
zadruge
432.085 17.807 - Ukupan
prinos, t
Privatna
gazdinstva
3.385.253 193.155 18.715
Preduzea i
zadruge
3,8 4.4 -
Kukuruz
Prosean
prinos, t Privatna
gazdinstva
3,1 3.4 3.2
Izvor: Republiki zavod za statistiku: Optine u Srbiji u 2004. godini.

Zastupljenost biljaka za tehniku preradu (eerna repa i suncokret) je vrlo
skromana. U strukturi zasejanih povrina znaajno mesto ima povre gde su
najee zastupljeni: krompir, paprika, pasulj, kupus, luk, graak. Proizvodnja
pasulja (u 2003. godini ukupno 493 t) ini oko20% proizvodnje Grada Beograda
(2.783 t). Proizvodnje krompira u Lazarevcu, u 2003. godini ostvarila je prinos od
8.810 t, to ini oko 25% proizvodnje Grada Beograda (35.450 t).
42

Voarstvo karakteriu usitnjena proizvodnja, nizak nivo agrotehnikih mera, niska
tehnika opremljenost uz neorganizovanost u proizvodnji, preradi u sektoru voa.
Vonjaci pokrivaju 1.804 hektara to ini jedva 0,8% obradivih povrina. Od voa
najvie se gaje jabuke i ljive (videti tabelu). Vinogradi pokrivaju svega 63 hektara u
uglavnom se nalaze u privatnom vlasnitvu.

Posle ratarstva, stoarstvo zauzima drugo mesto po obimu poljoprivredne
proizvodnje. Najvie se uzgajaju krave, svinje, ovce i ivina. Stoni fond na poetku
2004. godine je izgledao ovako: goveda 5.608 (8,6% od ukupnog broja u Gradu
Beogradu), 24.503 svinja (10,3%) i 14.982 ovaca (23,7%).

Prethodna analiza stanja i trendova u sektoru poljoprivrede Lazarevca ukazuje na
nekoliko zakljuaka o poljoprivredi u optini:

dovoljan potencijal, mala produktivnost;
zavisnost proizvodnje od spoljnih faktora;
preorijentacija proizvodnje (od kvantiteta ka kvalitetu);
nedovoljna akumulacija kapitala i nedostatak investicija;
mala veliina poseda.

2.5.2 Kritini faktori uspeha

Kritini faktori uspeha za sektor poljoprivrede u optini Lazarevac su:
procenat obradivih povrina
kvalitet zemlje

42
Izvor: Republiki zavod za statistiku: Optine u Srbiji u 2004. godini
93

klimatski uslovi
prinosi po hektaru
struktura poljoprivrednog stanovnitva
veliina poseda i vlasnika struktura
klasteri
rekultivacija
krediti za poljoprivredu

irenjem i pomeranjem povrinskih kopova JPRB KOLUBARA, svake godine se
oduzima po nekoliko stotina hektara plodnog zemljita koje bi se moglo obradjivati.
Podaci o promeni namene poljoprivrednog zemljita u SO Lazarevac ukazuju na
bitno smanjenje oranica.

Na raun poljoprivrednog zemljita se poveavaju naselja i izgradjene povrine,
industrijske i rudarske zone u velikom obimu. Prethodne analize stanja i trendova u
poljoprivredi optine su pokazale da je samo 60,09% optinske teritorije pokriveno
poljoprivrednim povrinama, a da je od toga oko 94% obradivo.

U pogledu kvaliteta zemljita, na podruju optine Lazarevac mogu se izdvojiti tri
celine:

Ravniarska zona (slivno podruje reke Kolubare), na severozapadnom delu
optine, koja zahvata oko 15-20% teritorije. Nju karakterie plodno zemljite i ona
prua najvee mogunosti za razvoj poljoprivrede.
Nia umadijska zona-breuljkasta zona, koja zahvata najvei deo optine (65%
teritorije). Karakterie je plodno zemljite uz rasprostranjenost umskih povrina,
podzemni i vodni potencijal.
Via umadijsko-breuljkasta zona zauzima sredinji prostor junog dela
optine (20% teritorije). Ima veoma bogat umski fond, na dodiru dve razliite
prirodne celine - kolubarske ravnice i zapadnog ruba umadijskih povri.
Posebnu prirodnu celinu ine brda koja zatvaraju Lazarevac s juga i istoka.

Klimatski i zemljini uslovi su veoma pogodni za gajenje glavnih kultura poljoprivrede.
Privredni subjekti locirani su uglavnom du ugljenokopa i infrastrukturnih sistema.

Poljoprivrednu proizvodnju u Lazarevcu u pogledu prinosa po hektaru karakterie
zaostajanje za rezultatima Grada Beograda i Republike Srbije u celini. Ono na emu
treba raditi u buduem periodu jeste rast prinosa po hektaru odreenih bazinih
poljoprivrednih kultura primenom agrotehnikih mera i korienjem savremenije
mehanizacije.

Karakteristino je da u poljoprivrednoj populaciji preovlauju staraka domainstva a
veoma je mali broj domainstava koja se bave iskljuivo poljoprivredom. Mnogi od
njih koji ive na selu (naroito mladja i srednja generacija) su zaposleni u JPRB
Kolubara i bave se poljoprivredom kao dodatnom delatnou, po zavretku radnog
vremena. Strukturu proizvodnje karakterie izuzetna heterogenost, prisustvo svih
vidova proizvodnje (tzv. svaatarenje) najveim delom za potrebe samog
domainstva. Dominiraju sitni, nespecijalizovani poljoprivredni proizvoai bez jasne
poslovne i trine orijentacije. Posedi su mali, u proseku 3,5ha po domainstvu,
donosno 40 ari po kulturi. Najvei broj poljoprivrednih domainstava nije registrovan.
U julu 2005. godine, u optini Lazarevac bila su registrovana 393 poljoprivredna
gazdinstva, to je manje od 10% od ukupno registrovanih poljoprivrednih
94

gazdinstava u Beogradu (4.485)
43
. Rezultat ovakve proizvodne strukture su niski i
neredovni prihodi uz odsustvo ozbiljnog planiranja razvoja i veih investicija. Ve
due od jedne decenije privreivanje u ovom domenu se svodi na puko
preivljavanje pa nije moglo biti ni adekvatne proste reprodukcije i adekvatnog
tekueg investicionog odravanja objekata, mehanizacije i instalacija niti njihove
modernizacije.

Povoljan trend u poljoprivrednoj proizvodnji jeste udruivanje poljoprivrednih
proizvoaa radi korienja sinergije u poslovanju i postizanju kritine mase u
poboljanju sopstvenog poloaja. Ideja poljoprivrednika Lazarevca je osnivanje tri
klastera (stoarstvo, voarstvo i ratarstvo) koji bi titili interese poljoprivrednika i
pomagali im u unapredjenju proizvodnje i realizaciji tako dobijenih proizvoda. Klaster
treba da omogui lake udruivanje poljoprivrednih proizvodjaa i da im pomogne da
postanu konkurentni na domaem i svetskom tritu. U date klastere mogli bi da se
ukljue i poljoprivrednici iz Valjeva, Lajkovca i Uba i na taj nain jo vie poboljaju
pregovaraku poziciju na tritu.

Znaajan deo poljoprivrednih povrina u Lazarevcu zahvaen je eksploatacijom uglja
(oko 45%). Degradacija prostora predstavlja neminovnost koja proistie iz prirode
povrinske eksploatacije, te je neophodno vriti rekultivacije povrina. Ova povrina
se mehanikom i biolokom rekultivacijom dovodi u neko upotrebljivo stanje.
Neophodno je da se jo u procesu eksploatacije uglja i postupku odlaganja otkrivke,
tehnikom rekultivacijom oblikuje takva orografija predela koja e omoguiti da se
kasnijom biolokom rekultivacijom formira optimalan odnos umskih, poljoprivrednih,
livadskih i vodenih ekosistema. Rekultivacijom degradiranih povrina trenutno je
obuhvaeno oko 5000 ha
44
. Na ovim povrinama nalazi se i oko 10 hektara pod
staklenicima sa intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom, za ije se grejanje koristi
toplotna energija koja se proizvodi za potrebe industrije unutar sistema rudarskog
basena.

Bankarski sistem za sada nema znaajniji plasman u poljoprivredu, kako zbog
kamata koje se kreu od 1,5% do 1,9% na mesenom nivou, tako i zbog
nezainteresovanosti poljoprivrednika za investiranje uzrokovane nesigurnim
plasmanom i slabim kreditnim bonitetom pre svega u smislu obezbeenja kredita
(nereeni pravno imovinski odnosi) . Trenutno se, kao deo podsticajnih mera za
razvoj poljoprivrede, od strane Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i umarstva
odobravaju kratkoroni i dugoroni krediti. Dugoroni krediti odobravaju se
registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima preko poslovnih banaka za izgradnju i
kupovinu sistema za navodnjavanje, kupovinu mehanizacije, podizanje viegodinjih
zasada, podizanje plastenika i staklenika i vri se kreditiranje stoarske proizvodnje.
Rok otplate kredita je do 5 godina sa kamatnom stopom od 3% na godinjem
nivou.
45

2.5.3 Komparativne prednosti poljoprivrede

Osnovni potencijal razvoja Lazarevca svakako je velika koliina uglja koja se
eksploatie otvorenim kopovima i koja se ceni da e zadovoljavati sadanji nivo
eksploatacije bar jo za preko 60 pa i vie godina - preko 2 milijarde tona, uz nove
neistraene zalihe u okolini.

43
Izvor: Regionalni centar za razvoj malih i srednjih preduzea, Beograd
44
Izvor: Program Generalnog plana Lazarevca
45
Videti vebsajt Narodne banke Srbije: www.nbs.yu/serbian/news/anketa-poljoprivreda.pdf
95

Pored velikih zaliha uglja Optina raspolae
46
i sa 23.216 hektara poljoprivrednih
povrina ili 60,9% od ukupne povrine Optine sa vrlo povoljnom setvenom
strukturom. Tako oranice i bate zahvataju 17.141 hektar ili 73,8%, a u tome je 3.300
ha pod stonim i krmnim biljem, 2.484 ha pod povrtnim biljem, 2.682 ha pod
livadama, 1.850 ha su vonjaci i 1.458 ha su panjaci. Oito su vrlo povoljni uslovi za
razvoj kvalitetne poljoprivrede, posebno stoarstva.

Pored toga i blizina beogradskog trita upuuje na mogunosti razvoja kvalitetne
agroindustrije uz visoku profitabilnost. Osnovni problem agrara optine Lazarevac je
u prevelikoj zastupljenosti itarica, a nedovoljnoj intenzivnih kultura. Posebno je
interesantno iskoristiti toplu vodu za povre, cvee, lekobilje, industrijsko i krmno bilje
i druge intenzivne kulture. Ovi proizvodi bi se vrhunski preraivali u finalne vrlo
profitabilne proizvode kao to su gotova hrana visokog kvaliteta, potom i
poluproizvodi za farmaceutsku industriju i druge visokokvalitetne grane prerade.

Nauno tehnoloki park, bi takoe bio veliki podsticaj razvoju novog agrokompleksa
usmerenog na inovacije, visoku preradu i izvoz, kako bi se ovaj prirodni potencijal
viestruko oplodio, za razliku od dosadanjeg malog nivoa prerade i najneefikasnijeg
oblika produkcije. U okviru tehnoparka mogla bi se zasnovati mala istraivaka
jedinica koja bi pospeila finalizaciju agroproizvoda i, uz kvalitetan dizajn i zatitni
znak, omoguila plasman na izbirljivo inotrite.

2.5.4 Preporuke za dalji razvoj

S obzirom da je jedan od osnovnih ciljeva poljoprivrede Srbije integracija u
zajedniku poljoprivrednu politiku Evropske unije, neophodno je unapreenje
produktivnosti, promena strukture proizvodnje u pravcu gajenja profitabilnijih kultura,
uveanje gazdinstava, orjentisanost ka kvalitetu i bezbednosti hrane, kao i
formiranje registra proizvoaa stoke.

Da bi se sve ovo postiglo neophodno je uspostavljanje efikasne savetodavne slube
po uzoru na modele navedene slube iz evropskih zemalja. Savetodavnu slubu
treba da ini mobilni tim strunjaka koji direktnim pristupom poljoporivrednicima
(perspektivnim u smislu razvoja u robne proizvoae farmere), konkretno na terenu
u njihovim objektima, prua tehniko-tehnoloku i menadment-marketinku pomo
u smislu unapreivanja njihove proizvodnje, plasmana, investicije i sl.

Pomo bi bila konkretna u smislu unapreivanja konkretne farme ili gazdinstva a
obuhvatila bi sve aspekte njegovog razoja (organizaciona, tenika, tehnoloka,
ekonomska, marketinka, investiciona, ekoloka i sl) i optimizacije proizvodnje.
Treba izgraditi savetodavnu slubu koja e da zadovolji potrebe proizvoaa i
odgovori promenama i zahtevima trita.

Paralelno sa razvojem savetodavnog sektora trebalo bi razvijati i uspostaviti trino
informacioni sistem kojim bi se omoguilo prikupljanje i analiza podataka o
postojeem upravljanju, pristupu tritu, indentifikacija problema i nedostataka,
njihovo reavanje uz eksperimentisanje i demonstraciju na samim gazdinstvima,
indentifikacija puteva za uveavanje prihoda na gazdinstvu i izrada pogodne
strategije razvoja konkretnog gazdinstva. Osnova strategije razvoja menadmenta i
marketinga bie bazirana na potencijalima konkretnog gazdinstva.

46
Izvor: Program Generalnog plana Lazarevca
96

Drava bi sa svoje strane morala da postepeno smanjuje subvencije i osloboena
sredstva usmeravati ka profitabilnijim investicijama kroz bespovratna sredstva,
kredite i subvencije inputa.

Naroito je vano pomagati napredak u sektoru mehanizacije i agrohemikalija kako
bi se poveali prinosi po hektaru. Krediti treba da budu neutralni u smislu da ne daju
instrukciju ta proizvoa mora da proizvodi, dok bespovratna sredstva i podrka
inputima treba da budu usmerena na odreene proizvode. Osim toga, treba poveati
iznos ulaganja u ruralna podruja i razvoj sela. Po ulasku u EU sistemi podrke e se
svesti na sistem plaanja po jedinici povrine i vezani za razliite kriterijume zatite
ivotne sredine bez odreivanja proizvoaima ta treba da proizvode.

Razvoj poljoprivredne proizvodnje treba posmatrati kao jedan integralni deo ruralnog
razvoja. Budunost sa kojom se Lazarevac i ostale optine u Srbiji moraju suoiti
jeste ona sa manje poljoprivrednika, veim gazdinstvima, proizvodnjom koja je vie
specijalizovana i fokusirana na zahteve trita.

Jedno od znaajnih reenja lei u razvijanju uspenog trita zemljita i
kredita kako bi se ubrzao proces ukrupnjavanja poseda za jedne i prodaju po
fer ceni za druge. Druga reenja su obuka, obrazovanje poljoprivrednika i
njihovo udruivanje u klastere kako bi se modernizovali, unapredili
proizvodnju i bili spremni za budue evropske konkurente.

2.5.5 Mogui rezultati

Prelazak sa tradicionalne ekstenzivne poljoprivredne proizvodnje na intenzivnu
poljoprivrednu proizvodnju.
Poveanje broja registrovanih edukovanih poljoprivrednika, robnih proizvoaa
koji e uz korienje podsticajnih sredstava Republike i lokalne samouprave,
moi da primeni savremenu tehnologoju u poljoprivrednoj proizvodnji i postignu
zadovoljavajue prinose i kvalitet u skladu sa standardima EU.
Poljoprivrednici su udrueni u svoje asocijacije (klastere) i preko njih ostvaruju
svoje interese.
Poljoprivredni proizvodi u skladu sa visokim standardima kvaliteta i bezbednosti.
Poljoprivredni sektor koji e biti konkurentan evropskim poljoprivrednim
proizvoaima i spreman za prihvatanje Zajednike poljoprivredne politike EU.
Jaka i razvijena savetodavna i informaciona sluba koja prati rad
poljoprivrednika.
Podstaknut odrivi razvoj sela i usporena migracija selo-grad.
Ruralni razvoj u usponu.
Stvorena svest o potrebi zatite ivotne sredine od tetnih efekata poljoprivredne
proizvodnje.

97

2.6 Jedinice za lokalni razvoj

2.6.1 Nacionalni nivo

2.6.1.1 Fond za razvoj Republike Srbije

Fond za razvoj Republike Srbije osnovan je posebnim zakonom koji je donela
Narodna Skuptina Republike Srbije 08. aprila 1992. godine. Kao to sam naziv
institucije govori, njena osnovna funkcija jeste finansijska podrka razvoju vitalnih i
ugroenih segmenata srpske privrede.

Finansijskim planom Fonda za 2005. godinu definisani su okvirni plasmani na bazi
oekivanih priliva, u ukupnom iznosu od 5,35 milijardi dinara. Osnovni model
korienje sredstava Fonda je na kreditnoj osnovi.

Pravo na korienje ovih sredstava imaju investitori na podruju Republike Srbije i to:
pravna lica, posebno MSP u privatnom vlasnitvu
akcionarska drutva sa veinskim privatnim vlasnitvom;
akcionarska drutva sa veinskim vlasnitvom domaih pravnih i fizikih lica i
DOO;
novoprivatizovana preduzea samo za ulaganja u osnovna sredstva
pravna lica-izvoznici
samostalne zanatske radnje i preduzetnici sa proizvodnom i uslunom
orjentacijom i stari zanati;
fizika lica registrovana kod Nacionalne slube za zapoljavanje (za mikro
kredite)

Osnovna ideja Fonda je razvoj nedovoljno razvijenih podruja i meovito nacionalnih
sredina i to kroz:
Kreditiranje osnivanja, poetka poslovanja i razvoja malih i srednjih preduzea i
samostalnih radnji.
Kreditiranje novih programa, u rekonstrukciju, modernizaciju malih i srednjih
preduzea i trajna obrtna sredstva.

Prioritet u korienju ovih sredstava imaju:
investicioni programi iz oblasti industrije, preraivaki kapaciteti iz oblasti
poljoprivrede i usluge;
programi koji se realizuju na podruju optina iji korigovani narodni dohodak po
stanovniku ne prelazi 50% proseka Republike Srbije, u poslednjoj godini za koju
postoje statistiki podaci, kao i devastirana podruja Republike Srbije;
programi koji obezbeuju vei nivo projektovane rentabilnosti, odnosno vee
ekonomske efekte po jedinici uloenih sredstava i bri povraaj uloenih
sredstava;
programi koji obezbeuju otvaranje novih radnih mesta i vee neto devizne
efekte;
programi koji ne zahtevaju nova ulaganja u izgradnju graevinskih objekata;
programi podsticanja razvoja banjskog i planinskog turizma, odnosno eko i
ruralnog turizma;
programi koji pod ostalim jednakim uslovima imaju vee uee sopstvenih
sredstava i uee drugih izvora u strukturi finansiranja u odnosu na sredstva
Fonda.

98

Kreditna podrka grupi malih i srednjih preduzea odobravae se za sledee
namene:
ulaganjem u nove programe;
tehniko -tehnoloku modernizaciju;
ulaganjem u trajna obrtna sredstva radi podsticanja proizvodnje i potpunijeg
korienja kapaciteta;
osvajanjem novih trita i preorijentacijom na izvozne programe;

Fond je direktno usmeren na podsticanje izvozno orijentisanih programa
odobravanjem kratkoronih kredita za finansiranje pripreme proizvodnje namenjene
izvozu, na bazi zakljuenih ugovora o izvozu. Prioritet u korienju sredstava e imati
izvozni programi koji obezbeuju vei neto devizni priliv po jedinici uloenih kreditnih
sredstava.
Podsticanje zapoljavanja odobravanjem mikro kredita po programu zapoljavanja
radnika koji su ostali bez posla u procesu tranzicije. Krediti e se odobravati u visini
mase sredstava koja bude obezbeena od Nacionalne slube za zapoljavanje .

2.6.1.2 Agencija za privatizaciju Republike Srbije

Agencija za privatizaciju osnovana je radi promovisanja, iniciranja, sprovoenja i
kontrole postupka privatizacije. Sedite Agencije je u Beogradu. Agencija ima
organizacionu jedinicu u mestu sedita organa teritorijalne autonomije, a moe imati
organizacione jedinice i u drugim mestima.

Sredstva za rad Agencije obezbeuju se iz:
1) prihoda koje ostvari obavljanjem poslova iz svoje nadlenosti;
2) donacija, priloga i sponzorstva domaih i stranih pravnih i fizikih lica;
3) drugih izvora, u skladu sa zakonom.

Agencija obavlja delatnost posredovanja u prodaji dravnog i drutvenog kapitala i
imovine u postupku privatizacije, kao i poslove:
1) promocije privatizacije;
2) iniciranja privatizacije;
3) sprovoenja privatizacije;
4) kontrole postupka privatizacije.

U obavljanju poslova promocije privatizacije Agencija informie javnost o subjektima
privatizacije, edukuje javnost o privatizaciji i daje informacije o potencijalnim
kupcima, kapitalu, proizvodima, uslugama i radnoj snazi na domaem tritu.

U obavljanju poslova iniciranja privatizacije Agencija pokree inicijativu za izradu
programa restrukturiranja, oglaava prospekt subjekta privatizacije u sredstvima
javnog informisanja, prikuplja podatke o broju potencijalnih kupaca subjekta
privatizacije.

U obavljanju poslova sprovoenja privatizacije Agencija odreuje metod privatizacije
u subjektu privatizacije, organizuje i sprovodi postupak prodaje putem javnog
tendera, predlae tenderskoj komisiji izbor najpovoljnije ponude, organizuje postupak
prodaje putem javne aukcije, po potrebi priprema dokumentaciju za privatizaciju
metodom javnog tendera, program privatizacije odnosno program restrukturiranja,
organizuje postupak prodaje akcija prenetih na Akcijski fond, sprovodi
restrukturiranje u postupku privatizacije ili upuuje zahtev nadlenom organu da
sprovede restrukturiranje u postupku privatizacije, objedinjuje i uva dokumentaciju i
podatke o sprovedenim javnim tenderima i javnim aukcijama, pribavlja miljenje
99

organa teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave, prema mestu sedita
subjekta privatizacije.

U obavljanju poslova kontrole postupka privatizacije Agencija proverava procenjenu
vrednost kapitala ili imovine subjekta privatizacije, usklaenost programa
privatizacije ili programa restrukturiranja sa propisima, da li je priliv sredstava po
osnovu izvrene prodaje u skladu sa ugovorom o prodaji, izvrenje ugovora o
prodaji, prenos akcija bez naknade zaposlenima, evidentiranje akcija u
Privatizacionom registru.

Organi agencije su: upravni odbor, nadzorni odbor i direktor. lanove upravnog
odbora i nadzornog odbora imenuje i razreava Vlada Republike Srbije, od kojih
najmanje jednog na predlog organa teritorijalne autonomije. lanovi upravnog i
nadzornog odbora, kao i direktor imenuju se na period od etiri godine. Upravni
odbor ima predsednika i etiri lana. Nadzorni odbor ima predsednika i etiri lana.
Direktora Agencije imenuje i razreava Vlada Republike Srbije.

Nadzor nad radom Agencije vri ministarstvo nadleno za poslove privatizacije.

2.6.2 Lokalni nivo

2.6.2.1 Interna lokalna uprava

Optinska uprava gradske optine Lazarevac utvrdjena je Statutom grada Beograda
i Odlukom organa gradske optine Lazarevac
47
. Organizacione jedinice Optinske
uprave su saveti, komisije, odeljenja i strune slube koje mogu biti u okviru
skuptine optine, optinskog vea ili predsednika optine.

Na nivou skuptine optine, to su:
Savet za budet i finansije
Savet za stambene i komunalne delatnosti i zatitu ivotne sredine
Savet za borbu protiv korupcije
Komisija za propise
Komisija za kadrovska administrativna pitanja i radne odnose
Mandatno imunitetska komisija
Komisija za predtavke i albe

Na nivou optinskog vea:
Savet za zatitu i unapreenje ivotne sredine
Savet za poljoprivredu
Savet za socijalnu zatitu
Savet za sport
Savet za obrazovanje
Savet za kulturu
Savet za razvoj i organizaciju privatnog preduzetnitva
Savet za zapoljavanje
Koordinacioni odbor za prevenciju zloupotrebe psihoaktivnih supstanci

Na nivou predsednika optine su:
Optinski Menader
Komisija za poslovni prostor

47
Slubeni list Grada Beograda broj 40-54, objavljen 31. 12. 2004.
100

Komisija za dodelu stanova solidarnosi osnovnim i srednjim kolama sa podruja
optine Lazarevac
Stambena komisija za reavanje stambenih potrebe izabranih, imenovanih,
postavljenih i zaposlenih lica u organizaciji i slubi Gradske optine Lazarevac
Krizni tab za suzbijanje zarazne bolesti ivotinja, klasine kuge svinja
Komisija strunjaka graevinske struke

U datim organizacionim jedinicama Optinske uprave obrazovane su unutranje
organizacione jedinice (odsek, sektor, grupa i dr.) u cilju objedinjavanja srodnih
poslova koji zbog prirode, celovitosti i naina obavljanja zahtevaju samostalnost i
posebno organizovanje.

2.6.2.2 Optinski razvojni centri

Optinski razvojni centar u Lazarevcu je u fazi osnivanja. Skuptina optine je donela
odluku o osnivanju Biznis centra koji bi do kraja januara naredne godine trebalo da
se konstituie i zapone sa svojim aktivnostima. Ideja Biznis centra je da se u okviru
njega na jednom mestu formira:

Tranzicioni centar prihvat zaposlenih koji su proglaeni tehnolokim vikom,
njihovo upuivanje na prava i obaveze po vaeim zakonskim propisima, obuka,
prekvalifikacije, organizovanje, udruivanje, stvaranje mogunosti za uenje,
saradnju, poslovne kontakte, osnivanje privatnog biznisa
Kancelarija Regionalnog centra za razvoj malih i srednjih preduzea i
preduzetnitva Beograd
Kancelarije za razvoj i podrku selu i poljoprivredi analiza stanja u poljoprivredi,
predlog mera za poboljanje, identifikovanje profitabilnih programa, motivisanje
za privatno preduzetnitvo, projekti, standardizacija, strune slube, razvoj
seoskog turizma
Virtuelno preduzee obuka nezaposlenih bez radnog iskustva za rad u
preduzeu, stvaranje uslova da se nezaposleni to pre zaposle i da se u to
kraem roku prilagode novom radnom mestu
Projektnog tima nevladine organizacije koja radi na izradi projekata,
implementaciji, traenju ulagaa, lobiranju, informisanju, medijskoj prezentaciji
Lazarevca.

Dati centar trebao bi da stimulie razvoj sektora MSP, podstie preduzetnitvo i
doprinese ukupnom privrednom razvoju Lazarevake optine.

2.6.2.3 Vladine regionalne institucije

Najznaajnije regionalne institucije su kancelarija Regionalnog centra za razvoj malih
i srednjih preduzea i preduzetnitva Beograd, Regionalna privredna komora
Beograd i Udruenje privatnih preduzetnika Lazarevac.

Kao mera podrke razvoju MSP cilj lokalnih vlasti u Lazarevcu je osnivanje
kancelarije Regionalnog centra za razvoj malih i srednjih preduzea Beograd, koja bi
imala zadatak da podstie razvoj MSP i preduzetnitva, aktivno uestvuje u
definisanju i sprovodjenju strategije regionalnog razvoja u koordinaciji sa organima
lokalne samouprave i inicira prilagodjavanje sistemskog, institucionalnog i privrednog
okruenja u cilju podsticanja stratekog razvoja MSP. Svrha njenog osnivanja je
stimulisanje razvoja MSP koji e omoguiti stvaranje novih radnih mesta i rast
standarda stanovnitva.

101

Regionalni centar prua vie vidova usluga potencijalnim preduzetnicima kao to su
usluge edukacije (orijentacioni treninzi u razliitim oblastima), usluge konsaltinga
(izrada biznis plana, registracija preduzea ili radnje, pronalaenje izvora
finansiranja, poreski konsalting, uvoenje ISO standarda, uvoenje informacionih
sistema), usluge informisanja i istraivanja baza podataka (pretraivanje baza
preduzea, pretraivanje pravnih akata, asistencija u uspostavljanju poslovnih
kontakata) i usluge po posebnim zahtevima (organizacija konferencija za tampu,
promocija preduzea, izrada web prezentacija i slino).

Regionalna privredna komora Beograd je samostalna poslovna asocijacija
preduzea, banaka i drugih pravnih lica i preduzetnika koji obavljaju privrednu
delatnost na podrujima Grada Beograda. U pitanju je asocijacija privrednih
subjekata, mesto njihovog okupljanja i usklaivanja interesa, utvrivanja zajednikih
stavova, razmene iskustava i uspostavljanja poslovnih veza kako u zemlji, tako i u
inostranstvu. Komora prati i analizira privredne tokove, procenjuje uslove
privreivanja, utie na donoenje mera ekonomske politike, prati njihove efekte,
predlae eventualne korekcije. Komora prua strunu pomo svojim lanicama u
reavanju konkretnih problema, vri afirmaciju i promociju njihovih proizvodnih
programa putem sajmova i izlobi, kako u zemlji tako i u inostranstvu, povezivanjem
privrednika sa inostranim parnerima kroz kontakte sa inostranim komorama,
predstavnitvima i ambasadama. U svom radu Komora ostvaruje usku saradnju sa
Privrednom komorom Srbije i drugim regionalnim komorama, republikim i
pokrajinskim institucijama, predstavnicima inostranih komora u zemlji,
naunoistraivakim institucijama i fakultetima, Okrugom i lokalnim samoupravama.
Delatnost Komore se finansira iz lanarine koju plaaju privredni subjekti sa podruja
Grada Beograda.

Udruenje privatnih preduzetnika Lazarevac je znaajna asocijacija za stimulisanje
MSP i novog zapoljavanja. U pitanju je samostalna, poslovno struna, interesna,
strukovna i nestranaka organizacija preduzetnika Lazarevca. Osnovni ciljevi
Udruenja su sprovoenje aktivnosti na stvaranju povoljnog poslovnog ambijenta za
rad i unapreenje poslovanja privatnih preduzetnika, naroito u domenima delatnosti
kojima se bave lanovi Udruenja. Udruenje trenutno nije aktivno, ali se oekuje
njegovo ponovno uspostavljanje do kraja godine.

2.6.2.4 Centri za razvoj tehnologije

U cilju podsticanja privredne razvijenosti i tehniko-tehnoloke opremljenosti
Lazarevake privrede, planira se formiranje tehnoparka. Tehnopark
48
bi objedinio
istraivake poslove, poslove transfera tehnologije, obezbeivao pomo u
finansijama i kreditiranju, posebno stimulisanju stranih direktnih investicija, te
poslove na obuci i dokvalifikovanju kadra, vrhunskom menadmentu, organizaciji
rada i sl.

Sam sadraj i struktura tehnoparka, tj. njegova organizacija bi obuhvatala sledee
aktivnosti:
Centar za inovacije, pronalaske i patente,
Centar za transfer tehnologija,
Centar za kvalitet proizvoda i zatitni znak-ISO9000, TQM, CE,
Centar za vrhunski marketing,
Centar za menadment,
Centar za finansije i kredite,

48
Program generalnog plana Lazarevca
102

Centar za ekologiju i znak ISO14000,
Centar za industriju,
Centar za ekopoljoprivredu,
Centar za komunikacije i saobraaj,
Centar za razvoj usluga,
Centar za eko i etnoturizam.

Funkcionisanje tehnoparka krenulo bi od malog broja zaposlenih i samo nekoliko
bitnih funkcija, da bi se, kasnije, uz afirmaciju i razvoj ilo do potpunijeg sastava i
napretka tehnoparka, ali i cele Optine i lokolnih podruja.

Najbitniji zadatak tehnoparka, je diverzifikacija industrije Lazarevca, tj osnivanje i
podsticaj daljem razvoju novih industrijskih grana koje bi svojom inovativnou i
profitabilnou doprinele ne samo poveanju dohotka, ve i potpunijem
zapoljavanju, tj. saniranju problema od preko 6.000 nezaposlenih.

Nauno tehnoloki park bi takoe bio veliki podsticaj razvoju novog agrokompleksa
usmerenog na inovacije, visoku preradu i izvoz, kako bi se ovaj prirodni potencijal
viestruko oplodio, za razliku od dosadanjeg malog nivoa prerade i najneefikasnijeg
oblika produkcije. U okviru tehnoparka mogla bi se zasnovati mala istraivaka
jedinica koja bi pospeila finalizaciju agroproizvoda i, uz kvalitetan dizajn i zatitni
znak, omoguila plasman na izbirljivo inotrite.

2.6.2.5 Zone industrijskog i tehnikog razvoja

Industrijska zona jo uvek nije formirana, ali je predviena Urbanistikim planom u
zapadnom delu grada, izmeu eleznike pruge Beograd-Bar i Ibarske magistrale.
Na datoj lokaciji nisu zapoete nikakve aktivnosti, zemljite nije ak ni komunalno
opremljeno.

2.6.2.6 Poslovni inkubacioni centri

Termin biznis inkubatori koristi se da oznai razliite organizacije koje pomau
preduzetnicima da razviju svoje poslovne ideje i lake prebrode poetne probleme u
poslovanju. Radi se o fleksibilnom metodu razvoja novog biznisa i podsticaja
ekonomskog razvoja na uskom lokalnom prostoru. Inkubatori omoguuju da pod
jednim krovom zapone rad vie malih preduzea uz povoljan zakup funkcionalno
pripremljenog prostora, zajednikog korienja infrastrukture, usluga, pojedinanih
vidova opreme, kao i ravnopravnih mogunosti korienja odredjenih finansijskih,
tehnikih i marketinkih programa. Inkubatori, locirani pod jednim krovom omoguuju
viestruke kombinacije poslovne saradnje medju vlasnicima malih firmi i na bazi toga
efikasno korienje njihovih raspoloivih resursa na uskom prostoru. Inkubator je u
funkciji regionalnog i lokalnog ekonomskog razvoja (kroz razvoj preduzetnitva i
nastanak novih preduzea) i stvaranja novih radnih mesta. Poslovni inkubatori jesu
jedno od najboljih reenja za zapoljavanje vikova radnika iz velikih infrastrukturnih
sistema ili za novo zapoljavanje. Osim reavanja problema tehnolokih vikova,
osnivanjem poslovnih inkubatora otvara se prostor za reavanje i drugih vanih
ciljeva: bolje iskorienje slobodnog prostora i opreme u okviru velikih sistema,
investiciono ulaganje otpremnina radnika, osnivanje novih preduzea i pomo ovim
preduzeima u prvim godinama rada, jaanje konkurencije u poslovnom okruenju,
kao i transfer novih znanja i tehnologija.

I pored izuzetnog znaaja za privredni razvoj optine i reavanje problema
nezaposlenosti, u Lazarevcu jo nije osnovan biznis inkubator. Skuptina optine je
103

izglasala odluku o potrebi osnivanja biznis inkubatora, i zapoeti su pregovori o
osnivanju. Planira se da do kraja januara naredne godine budu zavrene sve
aktivnosti oko osnivanja i zapone njegovo funkcionisanje.

2.6.2.7 Slube zapoljavanja

Najznaajnija institucija za promociju zapoljavanja u Lazarevcu je filijala Nacionalne
slube za zapoljavanje
49
. Nacionalna sluba za zapoljavanje je ustanova
osnovana Zakonom o zapoljavanju. Zadatak Slube je da prati kretanja na tritu
rada Republike Srbije i da preduzima mere radi ostvarivanja svih onih ciljeva i
zadataka na tritu rada kojima se reavaju problemi u oblasti zapoljavanja. Pratei
kako privreda posluje, kakav je obim i struktura radne snage potreban poslodavcima,
Sluba preduzima sve potrebne aktivnosti u skladu s tim ciljem. Takoe, prati
kretanja (obim i strukturu) na podruju nezaposlenosti i definie mere za smanjivanje
nezaposlenosti.

Najznaajnije aktivnosti Slube za zapoljavanje su:

Stvaranje uslova za zapoljavanje
Briga o statusu nezaposlenih
Definisanje politika trita rada i
Saradnja sa poslodavcima i struna pomo pri zapoljavanju.

Jedna od znaajnih uloga Slube na tritu rada se odnosi na stvaranje uslova za
zapoljavanje. Sluba uestvuje u finansiranju onih programa zapoljavanja kojima
se otvaraju nova ili prilagoavaju postojea radna mesta novim uslovima poslovanja.
Drugim reima, Sluba posredno-preko poslodavaca, pomae nezaposlenima da
dou do radnog mesta ili neposredno-da samostalno zaponu neku delatnost.

Drugi aspekt rada Sluba je briga o statusu i pravima nezaposlenih dok ekaju na
posao i nalaze se na njegovoj evidenciji. Sluba se stara da za to vreme imaju
zdravstveno osiguranje, strunu pomo u izboru i promeni zanimanja, novane
naknade i drugu materijalno-pravnu zatitu.

Rad Nacionalne slube za zapoljavanje je mnogostruko vezan za resorno
Ministarstvo za rad i zapoljavanje Republike Srbije. Vlada daje saglasnost na sve
normativne akte u ovoj oblasti i na izbor upravne strukture Slube. Poto je Sluba
na odreen nain Vladina ustanova, neophodna je saradnja i sa drugim njenim
ministarstvima. Meutim, uloga Slube nije da samo kreativno ostvaruje funkcije i
zadatke koje ima. S obzirom na to da aktivno prati kretanja i tendencije na tritu
rada, Sluba je obavezna da predlae mere i inicijative za reavanje problema u
oblasti zapoljavanja i unapreivanje odnosa na tritu rada. Tu su godinji i
srednjoroni planovi rada, koje Sluba donosi uz prethodnu saglasnost Vlade. Kada
je o tome re, saradnja je vrlo intezivna. Otuda je nezamenljivo uee Slube pri
kreiranju svih zakonskih projekata, koji reguliu problematiku trita rada.

Izmeu poslodavaca i Slube nema nikakvih posrednika. Obaveza preduzea je da
prijavi potrebe za radnom snagom, da obavesti Zavod o svakom zasnivanju ili
prestanku radnog odnosa, a Slube, sa svoje strane, da izvorno prati potrebe za
radnicima i kretanja na podruju zaposlenosti. Tako su i jedni i drugi upueni na
kontinuiranu saradnju, iji je cilj zadovoljavanje potrebe poslodavaca za novim
radnicima. Ta saradnja se naroito razvila od kada se Sluba intenzivnije angauje

49
Videti veb prezentaciju Nacionalne Slube za zapoljavanje: www.rztr.co.yu/nsz
104

na stvaranju uslova za zapoljavanje. To praktino znai da Sluba sarauje sa
poslodavcima u pripremi programa razvoja i programa obezbeivanja radnika,
ueem u finansiranju i realizaciji projekata.

Sluba je podjednako okrenuta i poslodavcima i nezaposlenima. Njena obaveza je
da poslodavcima obezbedi radnu snagu koju trae, odgovorajueg obima i profila
zanimanja, kao i odgovarajueg kvaliteta (kroz profesionalnu selekciju). Poslodavci
utvruju obim i strukturu potrebnih radnika i odluuju o izboru. Na Slubi je da
poslodavcima prui strunu pomo i da kada na evidenciji nema dovoljno
nezaposlenih traenog profila pomogne da do njih dou, posredovanjem na drugim
podrujima trita rada ili prekvalifikacijom i dokvalifikacijom i drugim oblicima
pripreme za zapoljavanje nezaposlenih na podruju gde poslodavac nudi slobodna
radna mesta.

2.6.2.8 Nevladine organizacije i udruenja

U Lazarevcu je registrovano vie nevladinih organizacija i udruenja. Najaktivnije
nevladine organizacije su Romska organizacija i Ekoloki pokret Lazarevac.
Registrovano je i est udruenje roma, pri emu pet udruenja priznaje Romska
organizacija, dok esto ne priznaje jer se ne slae sa principima njihovog rada.
Pored udruenja roma, registrovano je i Udruenje penzionera, Mirnodopski ratni
vojni invalidi, Radio klub Kolubara, Udruenje za pomo mentalno nedovoljno
razvijenim osobama, Udruenje gradjana Hope, Udruenje lazarevakih
autoprevoznika, Opte udruenje malih privrednika i privatnih preduzetnika,
Udruenje pelara, Lovako udruenje Fazan, pet Ekolokih drutava: Vreoci,
Veliki Crljeni, Eko Stepojevac, EKD Stepojevac, Baroevac.

Romska organizacia nastoji da zatiti interese romske populacije, a kao
najznaajnije probleme istie siromatvo i obrazovanje. Veliki broj roma nije zavrio
ni osnovno obrazovanje, samo jedanaest roma je upisano u srednje kole, a jedna
romkinja je upisana na akademiju umetnosti. Sutina je da se obezbedi osnovno
obrazovanje. Planirano je i da se osnuje enska radionica koja bi imala zadatak da
obuava romkinje za obavljanje razliitih poslova, kao i razni drugi vidovi edukacije
romske populacije.

U Lazarevakoj optini postoji 48 ugroenih romskih porodica koje nisu u stanju da
zadovolje ni najelementarnije egzistencijalne potrebe. U cilju smanjivanja siromatva
Romska organizacija se zalae za osnivanje Agencije za ienje zgrada, dvorita i
tavana, kao i za ukljuivanje roma u direkciju za odravanje groblja.

Ekoloki pokret Lazarevac zalae se za zatita ivotne sredine i reavanje
komunalnih problema u SO Lazarevac - Kolubarski basen. Kao prioritet istiu
rekultivaciju devastiranih povrina kako bi se date povrine dovele u upotrebljivo
stanje, kao i uspostavljanje sistema za reciklau sekundarnih sirovina.

Mali broj nevladinih organizacija i udruenja na teritoriji Lazarevake optine govori o
nedovoljno razvijenom socijalnom tkivu same optine, kao i nedovoljnoj inicijativi
gradjana za unapredjenje razliitih segmenata ivota Lazarevca.

105

DEO III

PREPORUENA STRATEGIJA LOKALNOG
RAZVOJA

106

Trei deo finalne studije daje kljuna preporuena reenja u vezi strategije lokalnog
ekonomskog razvoja. Ovaj deo se bavi sledeim pitanjima:

1. Teorijskim metodolokim osnovama
2. Softverskom podkom
3. Predloenim strategijskim reenjima u kontekstu dinamikog pristupa

Deo 1 pojanjava proces definisanja strukture ciljeva u kompleksom i neizvesnom
okruenju, alate za formulisanje i implementaciju strategije kao i metode za
dijagnosticiranje trenutnog stanja u optini kao osnove za izradu strategije lokalnog
razvoja. Ovaj deo se zavrava optom preporukom strategijskog reenja.

Deo 2 je posveen softverskim reenjima koja znaajno olakavaju proces izrade i
implementacije strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Posebna panja je
posveena softveru pod nazivom Microsoft Office Business Scorecard Accelerator
(MSBSc) kao jednom od najire prihvaenim softverskih aplikacija na polju
definisanja i implementacije strategije.

Deo 3 sadri kljune ideje u vezi strategijskih pravaca za lokalni razvoj. Ovaj deo se
sastoji od veeg broja Lista usklaenih ciljeva (LUC) i Strategijskih mapa,
predloenih ciljeva zajedno sa precizno definisanim merilima uspeha, zadacima i
inicijativama. Kao posledica procene ekspertskog tima, podrane injenicama
prikazanim u prva dva dela finalne studije, ovaj deo se moe posmatrati kao prvi
korak u kontinuumu procesa formulisanja i implementacije strategije na lokalnom
nivou. Ovaj proces e se nastaviti kroz permanentne modifikacije bitnih elemenata
strategije u skladu sa promenama u bitnim trendovima i oekivanjima stratega i
drugih relevantnih interesnih grupa na lokalnom optinskom nivou. Ukratko, ovo je
poetno ali ne i zavrno reenje.

3.1 Teorijski koncept

U modernim uslovima uestalih i radikalnih promena veina organizacija (profitnih i
neprofitnih) se pozicionira prema okruenju pomou strategije. Naime, promene su
takve da zahtevaju brzu i kompleksnu reakciju. Brza i kompleksna reakcija
podrazumeva da organizacija ima strategiju. Strategija predstavlja ideju vodilju za
donoenje odluka u promenljivim uslovima. To je osnovni nain ostvarenja ciljeva.
Strategija je nain da se ostvari prednost u odnosu na konkurente i, na taj nain
ostvare ciljevi osnivaa/vlasnika.

Obzirom da veina organizacija svoje pozicioniranje u okruenju vri upravo na ovaj
nain, strategija pojedinane organizacije zavisi, ne samo od njenih namera, ve i od
namera konkurenata i/ili kooperanata. U tom smislu, strategija predstavlja rezultat
kompleksnih interakcija koje jedna organizacija ima sa svojim neposrednim
okruenjem.

Stavljanje strategije u fokus dovodi da u proces formulisanja ciljeva dolazi dve bitne
promene:

(1) zamene hijerarhijskog pristupa holistikim,
(2) respektovanja veeg broja perspektiva posmatranja.

107

Holistiki pristup (ili pristup jedinstvene raznolikosti) omoguava ukljuivanje tzv.
inicijative odozdo u proces formulisanja ciljeva. Poveanje broja perspektiva
posmatranja je posledica sloenosti promena. Na vieznane promene moe se
odgovoriti samo ukoliko odgovor pogadja vei broj meta.

Iz oba razloga dolazi do formulisanja strukture ciljeva. Naime, umesto skupa
reprezentativnih ciljeva kojima je vodjena organizacija, u modernim uslovima
organizacija je vodjena strukturom ciljeva. Strukturu ciljeva ine ciljevi razliitih
delova, pojedinaca i perspektiva uskladjenih horizontalno, vertikalno i u vremenu
(videti donju ilustraciju). Smernice za ciljeve (viziju) definie najvii hijerarhijski nivo,
najnii nivo ima punu inicijativu da vodjen sopstvenim interesima za definisanu viziju
predloi ciljeve dok se na srednjem nivou vri uskladjivanje ciljeva i korigovanje
pojedinanih ciljeva na bazi jedinstvene vizije u reprezentativne ciljeve. Dakle,
sutinu strukture ciljeva ini proces uskladjivanja pojedinanih ciljeva i njihovo
pretvaranje u reprezentativne ciljeve.

Ilustracija 50: Od hijerarhijskog prema holistikom pristupu formulisanja ciljeva

Teorija i praksa su afirmisale razliite koncepcije formulisanja strukture ciljeva. Jedna
od najboljih metodologija ove vrste je Lista uskladjenih ciljeva (Balanced Scorecard)
autora R. Kaplan i R. Norton. Inicijalno pomenuta metodologija je formulisana za
definisanje strukture ciljeva profitnih organizacija (preduzea i banaka). Medjutim,
njene koncepcijske osnove su dovoljno iroke da se moe koristiti i za formulisanje
ciljeva neprofitnih organizacija, kao i lokalne samouprave. Popularnost koncepcije je
ogromna i jo uvek u usponu a postoje i nove oblasti primene. Na popularnost
metodologije, posebno je uticala pojava prijateljskih programa za personalne
raunare (na primer, Microsoft Office Business Scorecard Accelerator).

3.1.1 Osnove LUC metodologije

Lista uskladjenih ciljeva (ili LUC) slui za integraciju ciljeva, merila performansi,
zadataka i inicijativa iz relevantnih perspektiva kako bi se formulisala (i
implementirala) potrebna strategija ponaanja konkretne organizacije.

Bazna LUC formulisana na nivou preduzea imala je 4 perspektive kao to pokazuje
donja ilustracija i to:

108

1 finansijsku perspektivu
2 marketing perspektivu
3 internu perspektivu
4 razvojnu perspektivu

Ilustracija 51: Bazna LUC

Finansijska perspektiva daje odgovor na pitanje kakva su oekivanja vlasnika/
osnivaa. U pitanju su, pre svega, prinos na ulaganja i odgovarajui rizici. Marketing
pespektiva se odnosi na ugao korisnika proizvoda i usluga. Konkretno, u pitanju je
oekivana vrednost. Interna perspekta se odnosi na organizaciju procesa, odnosno,
konfiguraciju aktivnosti u lancu vrednosti kao i specifine pokretae vrednosti po
pojedinanim aktivnostima. Razvojna perspektiva govori o sposobnosti organizacije
da ui i unapredjuje poslovanje.

Ciljevi, merila, zadaci i inicijative se posmatraju integralno (videti donju Ilustraciju).

109

Ilustracija 52: Ciljevi, merila performansi, zadaci i inicijative

Ciljevi opisuju namere strategije. Ciljevi se definiu kao eljena stanja, nivo aktivnosti
kome se tei ili procenat poboljanja postojeih performnasi. Najei ciljevi
preduzea se odnose na profitabilan rast, trino uee, ekonomsku efikasnost I
diversifikaciju rizika.

Indikatori performansi daju informacije o vitalitetu organizacije i mogunostima njene
ekspanzije. Indikatori su bitni zbog toga to govore o stepenu ostvarenja ciljeva
(uspeh ili neuspeh). Indikatori performansi se dele na osnovne indikatore (profit i
novani tok, na primer), indikatore efikasnosti (period povraaja i prinos na ulaganja,
na primer), indikatore profitabilnosti (dodata ekonomska vredenost, na primer) i
indikatore kompetentnosti (inovativnost i brzina reagovanja).

Zadaci su konkretizovani ciljevi. Na primer za cilj rast apsolutnog trinog uea
zadatak je 45% trinog uea.

Inicijative (ili teme) su nekonvencionalne akcije koje preduzima organizacija u cilju
ostvarenja tzv. prodornih ciljeva kao i ostvarenja veeg broja ciljeva. Prodorni ciljevi
su ciljevi koji dovode do nelineranog poveanja performansi. Zbog radikalnog skoka
performansi kao i viestrukog ostvarenja ciljeva inicijative se obino zovu
strategijske inicijative.

Prve verzije LUC sluile su za formulisanje ciljeva. Kasnije koncept je iao u pravcu
korienja LUC kao sistema za donoenje odluka kojim, zapravo, dolazi do
implementacije strategije. Praktino, danas je LUC operativni sistem za strategijsko
odluivanje (istovremeno formulisanje i implementaciju strategije).

3.1.2 Strategijska mapa

Pored LUC, jedan od rezultata procesa planiranja u sloenim i neizvesnim uslovima
je i Strategijska mapa. Obino se LUC i strategijska mapa paraleno koriste. Takodje,
neophodno je istai da redosled definisanja nije bitan. Strategijska mapa predstavlja
torzo strategije, odnosno, kauzalni redosled glavnih ciljeva definisanih iz relevantnih
perspektiva, dok LUC predstavlja razraenu strategijsku mapu obogaenu merilima
performansi, zadacima i strategijskim temama.

Formulisanje i primena strategije nije statian proces (videti donju ilustraciju).
Strategija je korak u kontinuitetu. Misija kao najstabilnija odluka je i sama dokaz
kontinuiteta. Naime, misija se menja pod pritiskom vizije i strategije. Menadment
110

sistem treba da obezbedi efikasnu transformaciju misije preduzea u akcije
pojedinaca. Strategija je jedan korak u logikom kontinuitetu koji pomera organizaciju
od najoptije misije do konkretnih odluka.

Ilustracija 53: Kontinuitet odluka: od misije do strategijskih ishoda
Misija
Zato postojimo?
Vrednosti
Koje su nam vane?
Vizija
ta elimo da budemo?
Strategija
Na plan igre
Strateka mapa
Prevoenje strategije
Lista uskla enih rezultata
Merenje i fokus
Zadaci i inicijative
ta treba da uradimo?
Li ni ciljevi
ta ja treba da uradim?
Strategijski ishodi
Lokalni ekonomski
razvoj
Zaposlenost
Za tita ivotne
sredine
Lokalni socijalni
razvoj

Sutinu strategije ine aktivnosti u kojima su stratezi reili da ostvare izvrsnost.
Izvrsnost je posledica kombinacije aktivnosti, kao i naina na koji se one obavljaju.
Da bi se ostvarila jedinstvena pozicija, aktivnosti se obavljaju drugaije od
konkurenata.

LUC je konstruisan na premisi strategije kao skupa hipoteza. Naime, strategija
podrazumeva put iz sadanjeg u budue stanje kroz uenje i integraciju. Poto
organizacija jo nije bila u novom stanju, realizacija tog puta zahteva seriju
usklaenih hipoteza. LUC omoguava preciziranje hipoteza o strategiji kao skupu
uzrono-posledinih veza koje su eksplicitne i proverive. Hipoteze o strategiji
zahtevaju identifikovanje aktivnosti koje imaju ulogu pokretaa eljenih rezultata.
Klju za implementaciju strategije sastoji se u upoznavanju maksimalnog broja
izvrilaca sa osnovnim hipotezama, povezivanju resursa sa hipotezama,
kontinuelnom proverom hipoteza i njihovoj primeni u realnom vremenu.

LUC predstavlja konzistentan okvir za formulisanje i razmenu miljenja o strategiji.
Strategija koja se ne moe opisati ne moe se implementirati. Glavni element za
opisivanje strategije su uzrono-posledine veze. Uzrono-posledine veze su
prezentirane u Strategijskim mapama. Strategijska mapa se formulie odozgo-
nadole, odnosno poinje sa eljenim performansama za vlasnike i kupce, nastavlja
sa strategijskim temama i zavrava sa pokretaima vrednosti. Odnos izmeu
pokretaa vrednosti i projektovanih performansi formulie hipoteze koje opisuju
strategiju. Na donjoj ilustraciji prikazana je hipotetika strategijska mapa.

111

Ilustracija 54: Hipotetika strategijska mapa

Rast prihoda
Smanjenje aktive
Finansijske
Pravovremena
usluga
Najni e cene
Kupac
Ubrzanje
poslovnog procesa Interna perspektiva
Organizacija
poslovnog procesa U enje i razvoj
STRATEGIJSKA MAPA
Privu i i zadr ati
kupce

Profit i novani tok

Strategijska mapa poveava eksplicitnost strategijskih hipoteza. Svako merilo
performansi postaje opredmeeno u lancu uzrono-posledinih odnosa koji povezuju
eljene rezultate konkretne strategije sa odgovarajuim pokretaima vrednosti koji
dovode do tih rezultata.

Strategijske teme ne odraavaju finansijske rezultate ili rezultate za kupce ve
namere menadera kako da se ostvare strategijski ciljevi. Strategijske teme dovode
do segmentiranja strategije na nekoliko optih kategorija:

1. Stvaranje privilegije. Namera je da se postave trajne osnove pozicije u
stvaranju vrednosti razvojem novih usluga na lokalnom nivou.
2. Poveanje vrednosti za metane. Proirenje, produbljenje ili redefinisanje
odnosa sa metanima.
3. Postizanje operativne efikasnosti. Kratkorona orijentacija na rast
produktivnosti kako bi se postojee usluge proizvodile sa minimalnim
trokovima, nula defektom i bez kanjenja u otpremi.
4. Odgovoran odnos prema okruenju. Upravljanje odnosima sa eksternim
interesnim grupama, posebno, u oblastima koje su predmet visoke regulacije
ili su karakteristine po visokom riziku.

Pomenute strategijske teme su stubovi strategije. Strategijske teme sadre
sopstvene hipoteze o strategiji, sopstveni skup uzrono-posledinih veza i, ponekad,
svoju sopstvenu LUC.

Stvaranje privilegije je dugorona, poveanje vrednosti za kupce srednjorona, a
perfekcija u proizvodnji kratkorona vrednosna propozicija. Razvijanje ire drutvene
odgovornosti je bezvremena vrednosna propozicija. Svaka organizacija ima
112

sopstvene strategijske teme. Hipotetike strategijske teme jedne organizacije su
prikazane na donjoj ilustraciji.

Ilustracija 55: Strategijske teme
OSTVARENJE
MISIJE
CILJ A
Merilo 1 Merilo 2
Finansijska merila
Merilo 3 Merilo 4
Merila kupaca
Merilo 5
Interna merila
Merilo 6 Merilo 7
Merila u enja i razvoja
CILJ B CILJ C
Strategijska tema B Strategijska tema C Strategijska tema A

LUC se pravi na razliitim nivoima. Strategija i odgovarajue LUC komuniciraju
holistiki. Naime, umesto kaskadnog rasporeivanja ciljeva pomou lanaca komandi,
kompletna strategija biva izloena razmatranju kroz proces komunikacije odozgo-
nadole. Pojedinci i manje organizacione celine mogu razviti sopstvene ciljeve koji
korespondiraju sa definisanim prioritetima.

Nezavisno od upotrebljene metrike za definisanje finansijskih ciljeva, pred
organizacijom stoje dva generika finansijska cilja: rast prihoda i smanjenje trokova.
Rast prihoda znai fokus na nove izvore prihoda. Naelno, postoje dve mougunosti.
Prvo, inovacije kako bi se razvili novi izvori pirhoda sa novih trita i povodom novih
proizvoda. Ova dimenzija finansijske strategije zahteva najvee promene i najdue
vreme realizacije. Drugo, upravljanje odnosima sa korisnicima usluga.

Smanjenje trokova podrazumeva efikasno izvrenje operativnih aktivnosti u
odnosima sa postojeim korisnicima usluga. Fokus je na smanjenju trokova u
obavljanju postojeih aktivnosti. Ova strategija dovodi do poveanja profitabilnosti.
Postoje dve mogunosti u rastu profitabilnosti. Prvo, promena strukture trokova
smanjenjem uea direktnih i indirektnih trokova, podelom zajednikih resursa sa
drugim jedinicama i sl. Drugo, poveanjem stepena aktivnosti.

113

Sutinu interne perspektive predstavlja propozicija vrednosti. Propozicija vrednosti
predstavlja jedinstvenu kombinaciju proizvoda, cene, usluga, odnosa i predstave
koju proizvoa stavlja na raspolaganje kupcu. Propozicija vrednosti je osnova
diferenciranja. Diferenciranje se moe postii na sledee naine:

1. Liderstvom u nivou pruenih usluga. Lideri lansiraju svoje usluge u nepoznate
i neisprobane oblasti ali koje su dobrodole.
2. Intimizacijom sa metanima. Intimizacija produbljuje odnose i gradi lojalnost
graana.
3. Liderstvom u nainu pruanja usluge. Ovo podrazumeva izvrsnost u pruanju
usluga. U pitanju je najbolja kombinacija kvaliteta, cene i jedinstvenosti.

Razvojna perspektiva (uenje i rast) je osnova svake strategije. Strategija uenja i
razvoja ukljuuje know-how (znanje, informacije, iskustvo, itd.) koji je od
neprocenjive vanosti za uspeh lokalne zajednice.

Podruje interesa za stratege je pod stalnim pritiskom prilagoavanja. Zbog toga,
lokalna zajednica mora neprestano da menja strategiju i izlazi u susret novim
ansama i opasnostima. Zbog ovoga se javlja potreba za pozicioniranjem lokalne
zajednice prema okruenju. Metod koji se koristi za svrhu dijagnoze je SWOT
matrica.

Strategija mora biti kontinuelan proces. Umetnost voenja organizacije je u
suproststavljanju tenzijama kroz uspostavljanje delikatnog balansa izmeu stabilnosti
i promena.

3.1.3 LUC/Strategijska mapa u lokalnoj zajednici

Strategijska mapa i LUC je alat planiranja koji je naao veliku primenu u
organizacijama neprofitnog sektora. Isto tako, ova tehnika planiranja i implementacije
strategije nala je izuzetnu primenu u planiranju strategije lokalnog ekonomskog
razvoja. Osnovni razlog takve popularnosti je suoavanje sa finansijskim
ogranienjima i rastuim zahtevima za odgovornost koji se postavljaju pred organe
lokalne vlasti od njene kljune interesne grupe - graana. Brojni gradovi u SAD,
Velikoj Britaniji i Australiji, ali i Ministarstvo odbrane SAD, Ministarstvo energetike u
SAD i drugi samo su neki od primera organizacija iz neprofitnog sektora koje
uspeno koriste LUC za realizaciju svoje misije.

Kod organizacija iz neprofitnog sektora, mogue je identifikovati tri visoka cilja ije
ostvarenje vodi ostvarenju misije organizacije: stvaranje vrednosti, po minimalnim
trokovima i uz obezbeivanje stalne podrke osnivaa organizacije. Ovo je
prikazano donjom ilustracijom.

114

Ilustracija 56: Strategijska mapa u neprofitnom sektoru

MISIJA
Tro kovi obezbe ivanja
usluge,
uklju uju i i
dru tvene tro kove

Podr ka legitimnih
organa: zakonodavnih
tela i glasa a/ poreskih
obveznika
Vrednost/ korist usluge,

uklju uju i i
pozitivne eksterne efekte

Interni procesi
U enje i razvoj

Dakle, relevantne perspektive za lokalnu zajednicu su (videti donju ilustraciju):

1. perspektiva graana
2. perspektiva privrede
3. finansijska perspektiva
4. perspektiva internih procesa
5. perspektiva uenja i razvoja.

115

Ilustracija 57: LUC lokalne samouprave

C
il j
e
v
i
M
e
r
i
la
Z
a
d
a
c
i
I
n
i
c
i j
a
ti
v
e
Da li efikasno
upravljamo
resursima?
Finansijska perspektiva
C
i
lj
e
v
i
M
e
r
i l
a
Z
a
d
a
c
i
I
n
i
c
i j
a
ti
v
e
Kako podstai
lokalni
ekonomski
razvoj?
Perspektiva privrede
C
i
lj
e
v
i
M
e
r
i l
a
Z
a
d
a
c
i
I
n
i
c
i j
a
t
i
v
e
Da li uprava
prua
usluge
koje
graani
ele?
Perspektiva graana
C
il j
e
v
i
M
e
r
i
la
Z
a
d
a
c
i
I
n
i
c
ij
a
ti
v
e
Kako unaprediti
interne
procese?
Interna perspektiva
VIZIJA I STRATEGIJA
C
il
je
v
i
M
e
r
i
l a
Z
a
d
a
c
i
I
n
i
c
i
j a
ti
v
e
Kako obuiti
zaposlene u
skladu sa
promenom
potreba?
Perspektiva uenja i
razvoja

Perspektiva graana postavlja pitanje da li lokalna uprava prua graanima usluge
koje oni oekuju, a koje se mogu odnositi na potovanje principa odrivog razvoja,
zatitu ivotne sredine, poboljavanje uslova zapoljavanja na lokalnom nivou ili
unapreenje socijalne sigurnosti i zdravstvene zatite.

Perspektiva privrede pokuava da prui odgovor na pitanje kako podstai lokalni
ekonomski razvoj, odnosno pokuava da specificira grane lokalne privrede koje
mogu predstavljati najznaajnije pokretae budueg privrednog razvoja optine ili
grada. Ti pokretai mogu biti poljoprivreda, turizam, sektor malih i srednjih preduzea
ili recimo proizvodnja energije na bazi obnovljivih energetskih izvora.
116

Finansijska perspektiva naglaava znaaj postizanja operativne efikasnosti, kako bi
se minimizirali direktni, ali i drutveni trokovi. Najznaajniji ciljevi u okviru ove
perspektive mogu biti kontrola optinskog budeta, irenje poreske osnovice ili
recimo subvencije za nove investicije.

Perspektiva internih procesa se bavi ciljevima koji se odnose na interno
funkcionisanje lokalne vlasti. U pitanju su vodei indikatori koji utiu na zakasnele
indikatore u gore navedenim perspektivama.

Konano, perspektiva uenja i razvoja omoguava nematerijalnu podrku ostavrenju
svih ciljeva u prethodno navedenim perspektivama. Naime, da bi se ciljevi prethodnih
perspektiva ostvarili sa visokim stepenom efikasnosti, neophodno je upravljanje
procesima u kojima se angauju humani, informacioni i organizacioni kapital.

U poslednje vreme u proces formulisanja ciljeva lokalne samouprave prikljuuje se
jo jedna perspektiva, perspektiva performansi zaposlenih.

Sledea ilustracija pokazuje neka merila performansi po pojedinim perspektivama
strategijskih mapa lokalnih zajednica u SAD i Kanadi, a koje implementiraju LUC.

Ilustracija 58: Indikatori performansi po razliitim perspektivama

Finansijska
perspektiva
Perspektiva
graana
Operativna
efikasnost
Inovacija i
promene
Performanse
zaposlenih
Trokovi po
jedinici

Rejting obveznica

Trokovi
optinskih usluga
kao procenat
prosenih prihoda
domainstva

Budet

Finansijski
trendovi

Trokovi uprave
Stepen satisfakcije

Indeks potroake
satisfakcije

Rejting usluge
potroaa

albe

Poveanje
poverenja u
vostvo

Rangiranje u
nacionalnom
asopisu/pregledu
u pogledu
ugodnosti lokalne
zajednice za razvoj
biznisa
Vremenski ciklus

Trokovi per
capita

Trokovi
odravanja po km
puta

Trokovi
tretiranja
otpadnih voda i
smea

Poveanje
svesnosti o
programima i
uslugama lokalne
zajednice
Indeks satisfakcije
zaposlenih

Stopa fluktuacije

Broj asova
utede u vremenu

Broj primera
dobrosusedstva
objavljen u
lokalnim medijima

Rangiranje
usluge potroaa

Podaci o
sugestijama
zaposlenih

Procenat dinara
utroenih na
trening od sume
dinara utroenih
na plate

Zadravanje
visoko kvalitetnih
zaposlenih

Broj ena
zaposlenih

Pregled godinjih
ostvarenja u
godinjaku

Ipak, merila performansi jesu individualna. To znai da se ona ne mogu univerzalno
prenositi od LUC jedne lokalne zajednice do druge. Na samoj lokalnoj zajednici je da
utvrdi koja su to merila performansi koja se mogu koristiti za praenje ostvarenja
zacrtanih ciljeva u strukturi strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Normalno, ciljevi
zavise od strategijske pozicije i mogunosti razvoja.

Nakon to se identifikuju sve perspektive koje su obuhvaene strategijskom mapom
sa relevantnim ciljevima, pristupa se identifikovanju merila performansi kojima se
prati ostvarenje svakog od navedenog cilja i definisanje strategijskih tema.
117

3.1.4 Lokalna zajednica kao strategijom vuena organizacija

Da bi lokalna zajednica postala strategijom vuena organizacija neophodno je
potovanje odreenih principa. Naime, strategijom vuena organizacija lokalne
zajednice poiva na sledeim principima:

A) Operacionalizovati strategiju
B) Uskladiti organizaciju sa strategijom
C) Uiniti da strategija postane svaiji svakodnevni posao
D) Uiniti strategiju kontinuiranim poslom
E) Obezbediti vostvo potrebno za promenu organizacije.

A) Operacionalizovati strategiju. Operacionalizacija strategije znai da
organizacije moraju da strategiju prevedu u loginu arhitekturu strategijske mape i
LUC kako bi se detaljno specifikovali njeni kritini elementi.

Strategijska mapa i LUC sveobuhvatni su okvir za formulisanje i implementaciju
strategije. Ipak, vrlo je bitno da se u njenu izradu ulazi sa prethodno zaokruenom
analizom stejkholdera na lokalnom nivou. Ovime se postie obuhvatanje interesa
kljunih stejkholdera od kojih, izmeu ostalog i zavisi realizacija takve strategije,
kakva je strategija razvoja lokalne ekonomije. Strategijska mapa, sa strategijskim
temama i LUC treba da bude predmet diskusije izmeu predstavnika lokalne vlasti,
vie njenih delova, ali i predstavnika privrednih udruenja, socijalnih instutucija i
drugih interesnih grupa kako bi se kroz diskusiju dolo do usaglaene strategije
razvoja lokalne ekonomije.

Opta lista usklaenih ciljeva na nivou lokalne zajednice se moe kaskadnim
pristupom prenositi na nie nivoe lokalne zajednice, odnosno na najznaajnije
lokalne institucije. To znai da svaka lokalna institucija, ili drugi podsistemi sistema
lokalne zajednice, mogu imati svoje liste usklaenih ciljeva. U zavisnosti od stepena
nezavisnosti lokalnih institucija i nivoa razliitosti u njihovom funkcionisanju mogu se
razlikovati tri pristupa u izradi kaskadnih lista usklaenih ciljeva (LUC): Pristup
prenoenja na nie lokalne nivoe, Pristup sloene lokalne zajednice i Pristup
doprinosa.

Pristup prenoenja na nie lokalne nivoe se primenjuje u sluaja kada je
funkcionisanje lokalnih podsistema ili institucija u velikoj meri identino
funkcionisanju organa lokalne uprave. U tom sluaju liste ciljeva lokalnih institucija
izgledaju isto za sve posmatrane lokalne institucije i istovremeno su identine optoj
LUC lokalne zajednice.

Ilustracija 59: Pristup prenoenja na nie lokalne nivoe

LUC lokalne zajednice
LUC lokalnih institucija

118

Pristup sloene lokalne zajednice je koristan u situacijama kada se lokalni
podsistemi znaajno razlikuju u nainu funkcionisanja i imaju blagi stepen
nezavisnosti u svome radu. Tada se ustanovljava opta LUC na nivou lokalne
zajednice kojom se, u vidu iroko definisanih strategijskih tema, daje okvir lokalnim
podsistemima i institucijama za definisanje njihovih pojedinanih lista ciljeva.
Pojedinane liste ciljeva slue za formulisanje i implementaciju specifinih ciljeva
lokalnih institucija koji su, dodue u optoj formi, ve sadrani u optoj LUC na nivou
lokalne zajednice.

Ilustracija 60: Pristup sloene lokalne zajednice

Pristup doprinosa podrazumeva samo delimino prenoenje ciljeva iz opte LUC
na nivou lokalne zajednice na specifine liste ciljeva. To znai da se samo jedan ili
nekoliko optih ciljeva prihvata od strane lokalne institucije, a da ta institucija moe
slobodno dodavati u svoju listu i ciljeve koji nisu sadrani u optoj LUC. Primena
ovog pristupa je mogua u situacijama kada je lokalna institucija u potpunosti
nezavisna i funkcionie po specifinom modelu.

Ilustracija 61: Pristup doprinosa

preduzea
Lokalne institucije samostalno razvijaju svoje LUC
na bazi opteg okvira u vidu LUC na nivou lokalne
zajednice
ROI
Kvalitet
Razvoj
zaposlenih

Visok stepen nezavisnosti lokalnih institucija
u definisanju svojih LUC
119

B) Uskladiti organizaciju sa strategijom. Ovo usklaivanje se postie na sledee
naine:

kroz LUC na nivou lokalne zajednice definiu se opti strateki prioriteti, odnosno
strateke teme
svaka organizaciona jedinica razvija dugoroni plan i LUC koji su konzistentni sa
strategijskom mapom i LUC lokalne zajednice
svaka jedinica za podrku (uprava, na primer) razvija plan i LUC za najbolju
praksu koju e koristiti sve organizacione jedinice, a to e voditi sinergiji
izmeu organizacionih jedinica
planovi i LUC definiu veze i odnose sa eksternim partnerima koje su
konzistentne sa strategijom organizacione jedinice.

Jedno od organizacionih reenja je da se pri vrhu lokalne uprave definiu u projektni
timovi sa projekt menaderima na elu za svaku od usvojenih strategijskih tema u
strategijskoj mapi. Svaki projektni tim pravi strategijsku mapu za sopstvenu
strategijsku temu. U projektnom timu nalaze se svi oni koji u lokalnoj zajednici imaju
poluge vlasti, ali i kljune kompetencije za reenje problema koji je obuhvaen
strategijskom temom.

Polazei od ustaljene organizacione strukture tipine lokalne zajednice u Srbiji veliki
pomak u formulisanju strategije lokalnog ekonomskog razvoja bio bi ostvaren
objedinjavanjem organa lokalne uprave koji se bave istim strategijskim temama, a
zatim i formulisanjem strategijske mape i LUC za svaku od njih.

C) Uiniti da strategija svakome postane svakodnevni posao. Strategijska
priroda LUC na nivou lokalne zajednice moe i esto izostavlja pojedine aktivnosti
javnih preduzea iji je osniva lokalna zajednica. Meutim, rad ovih ustanova
lokalne vlasti je od vitalne vanosti za lokalnu zajednicu. Samim time, performanse
ovih organizacija treba da budu merene na osnovu ciljeva projektovanih u
strategijskoj mapi i LUC. Strategijska mapa i LUC ne mogu i ne treba da obuhvate
svaku uslugu koja se prua u ovim organizacijama. Specifine usluge koje se
pruaju u javnim preduzeima i drugim organizacijama iji je osniva lokalna
zajednica bolje se definiu i prate preko njihove sopstvene strategijske mape i LUC.

LUC je, na kraju, ali nita manje znaajno i osnova za formulisanje linih ciljeva i
zadataka u svetlu optih prioriteta zacrtanih strategijom razvoja lokalne ekonomije.

D) Uiniti da strategija bude kontinuelan proces. LUC u organizacijama vuenih
strategijom omoguava integrisanje operativnog i strategijskog menadmenta. Ovde
se strategija povezuje sa procesom budetiranja. Promoviu se dva budeta:
operativni, koji obuhvata planiranje prihoda i rashoda povodom postojeih aktivnosti
lokalne uprave i strategijski, koji detaljno precizira rashode razvoja novih aktivnosti,
unapreenja postojeih procesa i kapaciteta u okruenju lokalne uprave.

E) Obezbediti vostvo potrebno za promenu organizacije. Uvoenje LUC i
njegovo funkcionisanje zahteva solidno vostvo. To znai da je neophodno
obezbediti posveenost menaderskog vrha lokalne zajednice, ali i participaciju svih
menadera srednjeg nivoa i zaposlenih. Sprovoenje LUC podrazumeva trening i
edukaciju onih koji implementiraju strategiju.

Specifinost misije organizacija iz neprofitnog sektora zahteva odgovarajuu
modifikaciju arhitekture strategijske mape i LUC. Specifinost strukture strategije
proizlazi iz misije lokalne zajednice i njene vizije. Sve vie je prihvaeno miljenje da
120

je osnovna misija optinske /gradske zajednice da je to zajednica koja slui svojim
graanima i privredi. Uz identifikovanje misije kao takve, postavljaju se osnovni
elementi vizije. Osnovni elementi vizije (strategijski ciljevi) su:

A. ugodnost investiranja
B. ugodnost rada
C. ugodnost ivota.

U formulisanju strategije lokalnog ekonomskog razvoja poetni korak je definisanje
strategijskih tema. Postoje dve vrste strategijskih tema: konvencionalne i
strategijske. Konvencionalne teme su:

1. Lokalni ekonomski razvoj
2. Lokalni socijalni razvoj
3. Zatita okruenja
4. Novo zapoljavanje
5. Razvoj poljoprivrede
6. Razvoj turizma
7. Razvoj sektora malih i srednjih preduzea

1. Lokalni ekonomski razvoj. Lokalni ekonomski razvoj je konvencionalna tema
koja je direktno povezana sa ciljevima ugodnost investiranja i ugodnost rada.
Ekonomski razvoj lokalne zajednice sve vie zavisi od povezivanja njene privrede na
lokalnom, nacionalnom i na globalnom nivou. Lokalna zajednica ima odgovornost za
obezbeivanje neophodne infrastrukture za pruanje celokupne podrke razvoju
privrednih subjekata na njenoj teritoriji. Uticaj lokalnih vlasti na lokalni privredni razvoj
je veoma znaajan. Lokalne vlasti mogu uspostaviti neposredniji odnos sa
graanima, lake ih motivisati i pokrenuti kreiranje privatno-javnih aranmana i
partnerstava, te tako stvarati okruenje atraktivno za nove investicije.

2. Lokalni socijalni razvoj. Lokalni socijalni razvoj je konvencionalna tema kojom se
obuhvataju kljuna pitanja razvoja stanovnika jedne lokalne zajednice vezana za
kulturu i obrazovanje. Na lokalnoj samoupravi je odgovornost da svojim inicijativama
kreira povoljno okruenje za unapreenje kulture, ali i da utie na anatomiju
obrazovnih institucija koja direktno podrava ostvarenje ciljeva lokalne zajednice.

3. Zatita ivotne sredine. Zatita ivotne sredine je konvencionalna tema koja
danas, u vremenu znatnog poveanja raznih oblika zagaenja dobija na znaaju.
Obzirom da je drutveno-ekonomski razvoj proces kojim ljudi nastoje da stvore i
uveaju bogatstvo iz prirodnih i ljudskih resursa, sledi da upravo okolina odreuje
granice u kojima je razvojni proces uopte mogu. Sledi da zaustavljanje dalje
degradacije i ublaavanje negativnih uticaja dosadanjeg razvoja na ivotnu sredinu i
sanaacija postojeih izvora zagaenja vode, vazduha i zemljita, predstavlja jedan
od osnovnih ciljeva privrednog i drutvenog razvoja.

4. Novo zapoljavanje. Novo zapoljavanje je konvencionalna tema kojom se
direktno utie na ostvarenje ciljeva ugodnost rada i ugodnost ivota. Pretpostavka
budueg privrednog razvoja vezana je za smanjenje nezaposlenosti kroz kreiranje i
komercijalizaciju preduzetnikih inicijativa. U tom smislu ovde treba ukloniti niz
barijera za proliferaciju preduzetnikih ideja. Neke od njih odnose se na urabinistiko
ureenje grada, stvaranje baze podataka preduzetnika, ali i podizanje obrazovanja
preduzetnika u brojnim oblastima (biznis planiranje, istraivanje trita, kompjutersko
opismenjavanje i dr.).

121

5. Razvoj poljoprivrede. Razvoj poljoprivrede na lokalnom nivou je konvencionalna
tema koja se namee polazei od jednog od osnovnih ciljeva poljoprivrede Srbije, a
to je njena integracija u zajedniku poljoprivrednu politiku Evropske unije. U tom cilju,
neophodno je unapreenje produktivnosti, promena strukture proizvodnje u pravcu
gajenja profitabilnijih kultura, uveanje gazdinstava, orijentisanost ka kvalitetu i
bezbednosti hrane, formiranje registra proizvoaa i stoke.

6. Razvoj turizma. Razvoj turizma je konvencionalna tema koja se namee pre
svega iz uloge turizma u privrednom razvoju lokalne zajednice, a koja se ogleda u
ekonomskoj valorizaciji brojnih resursa, generatoskoj i integrativnoj funkciji u odnosu
na druge delatnosti, deviznom prilivu, socijalnim i demografskim efektima,
zaposlenosti. Naime, multiplikativni efekti od turizma ogledaju se u podsticanju
razvoja komplementarnih sektora, pre svega, trgovine, poljoprivrede, saobraaja,
komunalnih i zanatskih usluga, finansijskih institucija. U neprivrednim delatnostima
turizam je snani generator razvoja zdravstva, kulture i sporta. Zahvaljujui turizmu,
ove delatnosti moug znatno proiriti materijalnu bazu, kao i strukturu sadraja i
usluga koje, pored turista moe koristiti i lokalno stanovnitvo.

7. Razvoj sektora malih i srednjih preduzea. Razvoj sektora malih i srednjih
preduzea je konvencionalna tema kojom se direktno utie na ostvarenje ciljeva
ugodnosti investiranja i ugodnosti rada. MSP su nosioci privrednog rasta i
zapoljavanja. Konkurentnost ovog sektora ogleda se u brzini i fleksibilnosti, kao i
osetljivosti na potrebe potroaa.

Meutim, osim konvencionalnih tema postoje strategijske teme koje dovode do
prodornih rezultata, kao i ostvarenja veeg broja ciljeva. Tipine strategijske teme su:

8. korienje obnovljivih energetskih izvora i
9. Razvoj partnerstava izmeu privatne i javne svojine.

8. Obnovljivi izvori energije. Obnovljivi izvori energije su strategijska tema koja je u
direktnoj vezi sa strategijskom temom zatita ivotne sredine. Naime, najvei
doprinos procesu zagaenja ivotne sredine daje proizvodnja energije. Proizvodnja
enerije iz osnovnih energetskih izvora ima izrazite negativne eksterne efekte. Sa
druge strane, ekonomski prosperitet ne moe se zamisliti bez energije. Posebnu
dimenziju problemu daje ogranieni kapacitet osnovnih energenata i njihova
neravnomerna distrbucija. Proizvodnja energije na bazi obnovljivih izvora energije je
bitna karika za povezivanje energetske strategije i odrivog razvoja. Glavni vidovi
ove energije su: hidroenergija, geotermalna energija, energija biomase, energija
sunca, energija vetra i energija drveta.

9. Razvoj partnerstava izmeu privatne i javne svojine. Druga vana strategijska
tema je vezana za konkretne projekte saradnje izmeu predstavnika privatnog
kapitala i javnog sektora koji se odnose pre svega na razvoj fizike infrastrukture.
Konkretni projekti mogu ukljuivati osnivanje lokalnih preduzea u oblasti komunalne
infrastrukture, razvoj lokalnog saobraaja, izgradnja puteva koji prolaze kroz lokalnu
sredinu, izgradnja institucija od javnog znaaja kao to su kole i bolnice, izgradnja
gasovodne mree, itd. Ovi projekti mogu predstavljati plodno tlo za smanjenje
problema nezaposlenosti.

Svaka od ovih strategijskih tema ima sopstvenu strategijsku mapu i listu usklaenih
ciiljeva. Ipak, mnogi ciljevi su uobiajeni za vei broj tema. Zato je vrlo korisno u
izgradnji strategijske mape poi od definisanja inicijalne liste ciljeva za sve teme.

122

3.1.5 SWOT analiza

Arhitektura strategijske mape najee se razlikuje od jedne do druge lokalne
zajednice. Osnovni razlog za tako neto je razliitost u kljunim fokalnim podrujima
(temama), ali i razliitost u ciljevima koji stoje na putu realizacije strategije. Svaka
lokalna zajednica je specifina, pa prema tome bie specifina i strategijska mapa.
Osim toga, broj i vrsta merila peformansi po pojedinim perspektivama strategijske
mape takoe se razlikuju iz istih razloga. I na kraju, vrlo su razliite inicijative kojima
se ostvaruju pojedini ciljevi zacrtani u strategijskim mapama.

Pre definisanja konkretnih strategijskih mapa treba dati strategijsko pozicioniranje
lokalne zajednice preko SWOT matrice (videti donju ilustraciju). SWOT je akronim od
engleskih rei Strengths (snage), Weaknesses (slabosti), Opportunities (anse) i
Threats (pretnje). Re je o jednoj od analitikih tehnika koja omoguava, na
sistematskoj osnovi, dovoenje u vezu internih potencijala organizacije (snage i
slabosti) sa identifikovanim mogunostima (anse) i opasnostima (pretnje).
Predstavlja, dakle, konceptualno sredstvo za identifikovanje strategijske opcije kojom
e se usklaivati mogunosti organizacije sa dinamizmom faktora okruenja. Da bi
se analiza izvrila neophodno je identifikovati najznaajnije promene u okruenju i
jasno utvrditi interne mogunosti. Uraena SWOT matrica predstavlja dijagnostiku
osnovu za formulisanje strategije uz pomo LUC metodologije.

Ilustracija 62: Opta forma SWOT matrice

PREDNOSTI SLABOSTI
-
MOGUNOSTI OPASNOSTI

U sueljavanju ansi i pretnji, s jedne, i snaga i slabosti, s druge strane, mogu se
identifikovati sledee etiri konceptualno razliite alternativne strategije:

mini-mini strategija. Ova strategija ima za cilj minimiziranje pretnji iz okruenja i
slabosti organizacije.
mini-maksi strategija. Ovom strategijom se pokuavaju minimizirati slabosti i
maksimirati anse.
maksi-mini strategija. Cilj je da se jake strane maksimiraju, a pretnje
minimiziraju.
maksi-maksi strategija. Organizacija treba da maksimalno koristi svoje snage u
eksploataciji ansi koje mu se nude iz okruenja.

123

3.1.6 Predloena strategija lokalnog razvoja optine na bazi SWOT
matrice

Donja ilustracija prikazuje SWOT matricu za optinu Lazarevac. Ova SWOT matrica
predstavlja dijagnozu trenutnog stanja u Lazarevcu i osnovni okvir za formulisanje
strategije.

Ilustracija 63: Opta SWOT matrica za optinu Lazarevac

SNAGE SLABOSTI
Prirodni resursi
Zalihe uglja
Geografski i saobraajni poloaj
Klimatski faktori
Velike povrine poljoprivrednog zemljita sa
povoljnom strukturom
Veliki vodeni potencijal
Raznovrsna morfologija podruja pogodna za
razvoj rekreacije
Privredni resursi
Sektor vadjenja rude i kamena i
preradjivaka industrija
JPRB Kolubara nosilac privrednog razvoja
Ispodprosena stopa nezaposlenosti
Dva puta vei ND per capita od republikog
proseka
Ljudski resursi
Obilje radne snage i visoko uee radno-
sposobnog stanovnitva

Prirodni resursi
Devastirana ivotna sredina (veliki broj divljih
deponija, neadekvatno postupanje sa
industrijskim otpadom, otpadne vode,
aerozagadjenje i sl.)
Privredni resursi
Nerazvijena infrastruktura institucija za podrku
privredi
Nepovoljna struktura privrede
Zastarela tehnologija
Nepovoljna struktura MSP
Nereeno pitanje tranzitnog saobraaja
Nezavren proces gasifikacije
Nerazvijena komunalna infrasturktura
Neuredjeno gradjevinsko zemljite
Nepostojanje turistike organizacije
Ljudski resursi
Nediversifikovanost strunih znanja
Nepovoljna starosna struktura stanovnitva
Nepovoljna obrazovna struktura
Neadekvatna socijalna i zdravstvena zatita
Nedovoljno razvijeno socijalno tkivo optine
Odsustvo preduzetnike inicijative
ANSE OPASNOSTI
Prirodni resursi
Obnovljivi energetski izvori
Razvoj saobraaja
Valorizovana prirodna i kulturna batina za
razvoj turizma
Privredni resursi
Razvoj rudarstva i energetike
Razvoj preduzetnitva i MSP
Nastanak novih grana industrije na bazi
eksploatacije neiskorienih sirovina
Mogunosti reciklae
Tehnoloki parkovi, poslovni inkubatori,
tranzicioni centri, klasteri i sl.
Privatizacija i restrukturiranje preduzea
Rekultivacija degradiranih povrina
Blizina Beogradskog trita
Ljudski resursi
Razvoj preduzetnike kulture
Razvoj obrazovnih institucija
Strategija razvoja energetike zasnovana na
eksploataciji uglja
Udruivanje poljoprivrednika u klastere
Prirodni resursi
Ugroenost ivotne sredine
Privredni resursi
Monostrukturni karakter privrede
Zavisnost od strategije Elektroprivrede Srbije
Privatizacija i restrukturiranje preduzea
Prikriveni vikovi radne snage u JPRB Kolubara
Uticaj medjunarodne konkurencije kao
posledica integracije nae u svetsku privredu
Ljudski resursi
Starenje stanovnitva

Mini-maksi strategija je optimalna kada je re o Lazarevcu. To znai da donosioci
strategijskih odluka moraju da tee minimiziranju slabosti kao to su neadekvatan
tehnoloki nivo kapaciteta u kombinaciji sa fizikim unitenjem znaajnih tehnolokih
faza, nizak nivo preduzetnikog duha i ekoloki problemi, s jedne strane, i s druge
strane, maksimiziraju mogunosti kao to su blizina Beograda i Dunava, rekultivacija
zemljita i razvoj poljoprivrednih klastera i PPP projekata na podruju izgradnje
fizike infrastrukture.
124

3.2 Softverska podrka za formulisanje i implementaciju LUC

Holistiki pristup formulisanju i implementaciji ciljeva, otelotvoren kroz primenu
metodologije liste usklaenih ciljeva (LUC), zahteva konzistentnu i na modulima
zasnovanu softversku podrku. Od formalizacije same ideje vezane za ovu
metodologiju 1992. godine mnoge konsultantske firme su pokuale da lansiraju svoja
softverska reenja ije su aplikacije bile u velikoj meri prilagoene potrebama
konkretnog klijenta.

3.2.1 Pregled softvera

Poetkom ovog stolea izdvajaju se neka softverska reenja koja zahvaljujui
empirijskoj potvrdi dobijaju status standardizovanih softvera za izradu i auriranje
LUC-a. Neki od znaajnijih softvera zajedno sa imenom matine softverske kue i
vebsajtom su prikazani na donjoj ilustraciji.

Ilustracija 64: Softverske opcije za LUC

Naziv softvera Matina softverska kua Vebsajt
CorManage Corvu www.corvu.com
Peoplesoft Balanced Scorecard PeopleSoft www.peoplesoft.com
QPR Scorecard QPR Software www.qprsoftware.com
Hyperion Performance Scorecard Hyperion Solutions www.hyperion.com
Cognos Visualizer Cognos www.cognos.com
Pbviews Panorama Business Views www.pbviews.com

2003. godine na scenu stupa do sada najsveobuhvatnije softversko reenje za LUC
pod nazivom Microsoft Office Business Scorecards Accelerator (MSBSc). Ovaj
proizvod jeste rezultat viegodinje saradnje kompanije Microsoft i konsultantske
kue Roberta Kaplana i Dejvida Nortona Business Scorecard Collaborative.
MSBSc predstavlja aplikaciju poslovne inteligencije dizajniranu sa ciljem da
pomogne organizacijama, ukljuujui i lokalnu samoupravu, u procesu definisanja
ciljeva i strategija i praenju merila uspeha koja su direktno povezana sa tim
ciljevima i strategijama. Ova aplikacija je savreno integrisana u prepoznatljivo
Microsoft Office vizuelno okruenje to prosenom korisniku olakava i ubrzava
proces familijarizovanja.

LUC povezuje perspektive, ciljeve, merila uspeha, teme i inicijative i analizira njihov
zajedniki uticaj na ostvarenje stratekih ciljeva lokalne sredine. Izabrana strategija
determinie koje vrste performansi e biti merene. LUC se obino sastoji od jedne ili
nekoliko perspektiva. Svaka perspektiva sadri jedan ili vie ciljeva, a sami ciljevi
mogu da se prate preko jednog ili vie merila uspeha. Skor svih merila uspeha za
jedan cilj se kombinuju da bi se izraunao skor za posmatrani cilj. Zatim se ukupan
skor za sve ciljeve jedne perspektive pripisuje matinoj perspektivi. Konano u
poslednjoj iteraciji, ide se na izraunavanje skora za integralnu LUC, a sve na bazi
kombinovanog skora svih inkorporiranih perspektiva.

Pored merila uspeha, ciljeva i perspektiva, LUC moe sadrati teme i inicijative.
Tema se koristi za promovisanje odreene skupine ciljeva. Tema Lokalni
ekonomski razvoj moe ukljuiti ciljeve kao to su Razvoj atraktivnog poslovnog
ambijenta, Razvoj poljoprivrede ili Broj novih radnih mesta. Prema tome, tema
moe biti povezana sa relevantnim ciljevima u okviru konkretne LUC bez obzira to ti
ciljevi ve pripadaju odreenoj perspektivi. Inicijative su programi koje lokalna uprava
implementira sa ciljem ostvarenja konkretnih ciljeva. Najbolji primer za inicijativu
125

jeste trening program za zaposlene unutar lokalne uprave. Interesantno je da
inicijative u okviru LUC mogu biti povezane sa jednim ili vie ciljeva.

Pretpostavimo da posmatrana optina ima dve strategijske teme u okviru LUC:
Sigurnost graana i Transport koje se kaskadno mogu dalje razlagati na
razliite ciljeve. Na primer, tema Sigurnost graana moe ukljuiti sledee ciljeve:
1. Smanjiti nivo kriminala (u okviru perspektive graana) i 2. Poveati budet za
policiju (u okviru finansijske perspektive). Cilj Smanjiti nivo kriminala se prati preko
konkretnih merila uspeha kao to je na primer stopa kriminalnih radnji u optini u
odnosu na prethodnu godinu. Ovo merilo se prati tokom godine u smislu poreenja
mete (target) i ostvarenih rezultata do tog trenutka. Na bazi praenja i unoenja
podataka u jedinstvenu bazu svako merilo uspeha dobija svoj skor koji je
procentualno izraen. Kombinacijom rezultata za pojedinana merila dobijaju se i
procentualna ostvarenja na nivou cilljeva i perspektiva i za nivo itave Liste
usklaenih ciljeva.

Nakon instalacije softvera automatski se kreira tzv. SharePoint vebsajt koji se naziva
Scorecard Development Site (SDS). SDS se sastoji od pet osnovnih modula koji
slue za izradu LUC. Svaki modul igra odreenu ulogu u procesu kreiranja LUC.
Modul Scorecards Elements slui za kreiranje perspektiva, ciljeva, tema, inicijativa
i merila uspeha koji slue za izradu LUC. Elementi koji se ovde kreiraju mogu
posluiti kao standardizovan okvir (template) za izradu lista usklaenih ciljeva u
budunosti. Modul Scorecard Builder slui za specifino objedinjavanje elemenata
u integralnu LUC. Na ovom mestu mogu se koristiti elementi koji su dati u
standardizovanom okviru ili se mogu kreirati potpuno novi elementi. Modul Strategy
Map Builder omoguava vizuelno predstavljanje LUC kroz strategijske mape.
Dozvoljena su dva smera aktivnosti: formirati LUC pa na bazi toga izvesti strategijsku
mapu ili kreirati LUC na bazi prethodno izraenih strategijskih mapa. Modul
Scorecard Data Sources slui za povezivanje baza podataka o merilima uspeha
koji se prate u realnom vremenu sa konkretnom LUC. Ova veza je izuzetno vana
radi auriranja LUC u skladu sa promenama bitnih indikatora poslovanja. Konano,
modul Application Settings slui kranjem korisniku da radi u vizuelnom okruenju
koje mu najvie odgovara. Na primer, u okviru ovog modula krajnji korisnik moe
birati vizuelni izgled znakova koji prikazuju stepen ostvarenja merila uspeha, ciljeva i
perspektiva.

3.2.2 Preduslovi za implementaciju softvera

U okviru lokalne uprave prva karika u izradi LUC jeste definisanje strategije od strane
vrha uprave i zauzimanje stava o tome da li jedna ili vie LUC mogu meriti ostvarenje
te strategije. Uobiajeni sledei korak jeste vizuelizovanje strategije kroz kreiranje
strategijske mape to moe predstavljati osnovu za generisanje LUC. Alternativno,
moe se prvo ii na kreiranje LUC i na bazi toga izvoditi strategijske mape. U oba
sluaja, neophodno je definisati perspektive i ciljeve strategije i na bazi toga izvesti
merila uspeha i vrste podataka koje treba meriti. Na ovom mestu, na scenu stupa
specijalista za informacionu tehnologiju i administrator za baze podataka. Ukoliko
lokalni strateg poznaje vrste podataka koje namerava da meri i prati onda on
upoznaje sa svojim informacionim potrebama IT administratore, koji konstituiu nove
ili koriste postojee baze podataka (OLAP cubes). Baze podataka se zatim povezuju
sa modulima za izradu LUC i strategijskih mapa.

Pored formulisanja strategije i kreiranja informacione arhitekture za izradu LUC,
jedan od prvih koraka u razvoju LUC je odreivanje broja raunara na kojima e se
celokupan proces odvijati. Na bazi toga se izvodi hardverska i softverska
126

konfiguracija za svaki od tih raunara. Softver moe biti instaliran na istom serveru
(SQL server) ili na razliitim serverima (multiple-server deployment). Odluka o tome
da li koristiti jedan ili vie raunara zavisi od budeta za hardver, koliine podataka
koji se skladite, kao i od potreba zatite podataka. Donja ilustracija prikazuje listu
aplikacija koje su neophodne da bi MSBSc funkcionisao zajedno sa kratkim opisom
funkcija svake od aplikacija.

Ilustracija 65: Softverske aplikacije neophodne za primenu MSBSc

Aplikacija Opis
Windows Server 2003 Poseban operativni sistem
SQL Server 2000 sa Service Pack 3 (SP3) Baze podataka kojima se pokrivaju svi pojedinani
elementi LUC
SQL Server 2000 Analysis Services sa SP3 Obezbeuje OLAP baze u kojima se uvaju i auriraju
poslovni podaci koji se koriste za izradu LUC
Windows SharePoint Services ili SharePoint Portal
Server 2003
SharePoint tehnologije slue za izradu, auriranje i
prikaz LUC.
Internet Explorer 6.0 Ukljuen je u sam operativni sistem, WIndows Server
2003. Neophodan je razmenu podataka izmeu
raunara korisnika i raunara na kojima je instaliran
server.
Office 2003 sa pripadajuim dodatnim komponentama
(add-ins)
Slui za izradu tabela (spreadsheets), pivot tabela,
grafikona i baza podataka koje se alju na Web. Nije
neophodna aplikacija za samu izradu LUC pa zato
spada u opcione komponente.
Visio 2003 Slui za vizuelizaciju poslovne strategije kroz izradu i
editovanje strategijskih mapa
Visio Viewer 2003 Aplikacija neophodna da bi se mogla videti strategijska
mapa bez obzira to korisnici imaju Visio 2003

Koristi koje lokalna sredina moe imati od korienja ovakve vrste softvera mogu biti
sledee:

bri, kvalitetniji i relevantniji proces odluivanja u okviru lokalne samouprave
vea sposobnost merenja, praenja i upravljanja peformansama lokalnih organa
bolja usklaenost lokalnih resursa i procesa sa strategijskim i operativnim
ciljevima optine
automatizovano upravljanje listama ciljeva i obezbeenje direktne veze izmeu
lista ciljeva i strategijskih mapa.

Osim toga, ovakav softver moe biti od izuzetnog znaaja za razliite sektore u
okviru lokalne samouprave. Finansije, planeri i donosioci odluka na vrhu lokalne
piramide vlasti mogu bolje razumeti i optimizirati finansijske performanse kao i
performanse od znaaja za sve stanovnike lokalne sredine. Operativno osoblje
optine moe lake pratiti i unapreivati efektivnost i efikasnost internih procesa.
Pojedinci zadueni za ljudske resurse u optinskoj slubi mogu prilagoavati radnu
snagu ciljevima lokalne samouprave. Konano, ovakav softver moe biti od izuzetne
koristi za unapreenje toka informacija izmeu lokalne vlasti i drugih relevantnih
lokalnih interesnih grupa, posrednika i institucija.

127

3.3 Predloena strategijska reenja dinamiki pristup

Predloena reenja za strategiju lokalnog razvoja su data u formi meusobno
povezanih Excel tabela. Na bazi detaljne dijagnoze trenutnog stanja u razliitim
sferama ivota optine, ekspertski tim je izabrao etiri teme kao najvanije za budui
razvoj optine. To su:

1. Lokalni ekonomski razvoj
2. Lokalni socijalni razvoj
3. Zatita ivotne sredine
4. Zaposlenost.

itav dokument je podeljen na tano 10 tabela. Prva tabela prikazuje optu
strategijsku mapu za optinu Lazarevac. Ova strategijska mapa ukljuuje sve vane
ciljeve lokalnih vlasti posmatrane iz pet perspektiva:

1. Perspektive graana
2. Privredne perspektive
3. Finansijske perspektive
4. Interne perspektive
5. Perspektive uenja i razvoja.

Ranije je reeno da se isti cilj moe nalaziti u samo jednoj perspektivi ali da
istovremeno moe pripadati razliitim temama.

Druga tabela daje listu izabranih ciljeva zajedno sa opisom svakog od njih iz razliitih
uglova. Trea tabela opisuje strategijsku mapu prve teme (Lokalni ekonomski razvoj)
a etvrta tabela konkretizuje analizu kroz specificiranje merila uspeha, zadataka i
inicijativa za svaki izabrani cilj u okviru posmatrane teme. Ovo je LUC za temu
Lokalni ekonomski razvoj. Slino, ostalih est tabela predstavljaju strategijske mape i
LUC za ostale tri teme (Lokalni socijalni razvoj, Zatita okruenja i Zaposlenost). Sve
tabele su priloene uz ovaj tekst u Excel formatu.

128

DEO IV
LOKALNI POTENCIJALI ZA NOVO ZAPOLJAVANJE
4.1 Atraktivna podruja za novo zapoljavanje

Osnovni drutveni problem na nivou drave i optina je rastua nezaposlenost. Prema
podacima Nacionalne slube za zapoljavanje
50
, na kraju meseca juna 2005. godine,
u Lazarevcu je registrovano 4.918 nezaposlenih lica, od ega su 3.026 ene.
Posmatrajui kvalifikacionu strukturu nezaposlenih lica, najvie je nekvalifikovanih
radnika sa nepotpunom osnovnom kolom (1.116), kvalifikovanih radnika (1.506) i
radnika sa srednjom strunom spremom (1.579)
51
. Svi zajedno, ine 84,80% od
ukupno nezaposlenih lica u ovoj Optini.

Kada je re o vremenu ekanja na posao, ubedljivo najvei broj nezaposlenih lica
eka na prvo zaposlenje 3.184
52
, ili 64,74%. Medju njima, ali i medju onima koji su
ve bili zaposleni, nalazi se veliki broj mladih lica do 40 godina starosti. Od ukupnog
broja nezaposlenih (4.918), lica do 40 godina starosti ine 78,44%, odnosno 3.858
spada u ovu kategoriju. Veina njih poseduje strunu spremu od I do IV stepena, to
ukazuje na relativno ograniene mogunosti, kada je re o zapoinjanju i usprenom
vodjenju sopstvenog biznisa. S druge strane, to ukazuje na potrebu da se ovoj
kategoriji prui posebna pomo kako bi nali novo zaposlenje ili zapoeli i uspeno
vodili sopstveni biznis. Mnogi od njih zainteresovani su za otpoinjanje sopstvenog
biznisa, o emu govore i sledei podaci: njih 67 je podnelo zahteve za mikrokredite u
2005. godini, a za bespovratna sredstva kod NSZ u 2004. i 2005. godini konkurisalo je
140 lica.

Na visinu nezaposlenosti veliki uticaj e imati i budui tok privatizacije i restrukturiranja
preduzea u Lazarevcu (posebno JPRB Kolubara koja zapoljava 80,8% ukupno
zaposlenih u privredi Lazarevca). Proces privatizacije i rastrukturiranja je okosnica
strukturnih reformi, ali glavni problemi vezani su za pitanje prikrivenih vikova radne
snage, kao i za veliki broj radnih mesta koje treba ukinuti u procesu restrukturiranja.
Zapoeti postupak restrukturiranja Elektro privrede Srbije (EPS), iji je JPRB
KOLUBARA sastavni deo, imae za posledicu znaajne vikove zaposlenih.
Procenjuje se da e po tom osnovu ostati bez posla izmedju 3000 i 5000 radnika. To
e uglavnom biti zaposleni u zajednikim slubama, sa srednjom strunom spremom,
starosti 35-50 godina.

Polazei od toga, identifikacija lokalne ekonomije sa JPRB Kolubara, vie je
ograniavajui faktor, nego razvojni. Potrebno je dakle stvoriti uslove za diversifikaciju
privrede, aktiviranjem profitabilnih industrijskih grana i na taj nain stvoriti prostor za
novo zapoljavanje. Neophodni su neki drugi pravci razvoja iji osnovni generator
moe da bude industrijska proizvodnja vezana za proizvodnju, transport i preradu
lignita. U tom smislu Optinska uprava treba da obezbedi uslove za prestruktuiranje
privrede forsiranjem srednjih i malih adaptibilnih preduzea sa profitabilnom
proizvodnjom najpropulzivnijih industrijskih grana.

MSP su nosioci privrednog rasta i zapoljavanja i bitan faktor unapredjenja
ekonomske efikasnosti svake privrede. Njihova konkurentska prednost ogleda se u
brzini, fleksibilnosti i osetljivosti na potrebe potroaa, te na taj nain predstavljaju
najznaajnije kreatore novih proizvoda, daju najvei doprinos otvaranju novih radnih
mesta, najvie doprinose promenama privredne strukture i predstavljaju najfleksibilniji i

50
Izvor: Nacionalna sluba za zapoljavanje-Meseni statistiki bilten broj 32, april 2005. godine, str. 56
51
Izvor: Nacionalna sluba za zapoljavanje-Filijala Beograd, Pregled nezaposlenih lica prema stepenu
strune spreme u mesecu junu 2005. godine u optini Lazarevac (Izvetaj 571, obrazac MIN-1, str.13)
52
Izvor: Nacionalna sluba za zapoljavanje-Filijala Beograd, Pregled broja nezaposlenih lica po
zanimanjima, duini ekanja na zaposlenje i polu u mesecu junu 2005. godine u optini Lazarevac
(Izvetaj 508, obrazac Ity-1, str. 185)

130
na potrebe potroaa najosetljiviji deo svake privrede. Zbog poloaja Lazarevake
optine sa jako razvijenim saobraajnim pravcima i blizinom Beograda, prua se
velika ansa razvoju srednjih i malih preduzea. Generator razvoja ovakvih preduzea
u prvom redu bi trebalo da bude basen Kolubara, ije bi potrebe za rezervnim i
potronim materijalom mogle da se zadovoljavaju sa proizvodnjom upravo ovakvih
pogona. Sa druge strane ovi pogoni imaju prednost, jer je poznato da se mala i
srednja preduzea lake preorijentiu na sline i druge proizvode nakon zavretka
eksploatacionog veka lignita u basenu. Imajui sve to u vidu, lokalne vlasti treba da
prue razliite vidove podrke intenzivnijem razvoju MSP sektora u narednom
periodu, uz podsticanje preduzetnikog naina razmiljanja.

Poljoprivreda je na ovom podruju relativno zapostavljena. Jedan od razloga lei u
injenici da je znaajan deo poljoprivrednih povrina zahvaen eksploatacijom uglja.
Degradacija prostora predstavlja neminovnost koja proistie iz prirode povrinske
eksploatacije, te je neophodno vriti rekultivacije povrina, kako bi se ponovo dovele u
upotrebljivo stanje. Veliki broj lica koja ive u okolnim selima, bavi se poljoprivredom
kao dopunskom delatnou (veina radi u JPRB Kolubara). Pruanjem podrke
razvoju poljoprivrede, doprinelo bi se da mladi ljudi ostanu na selu, da se bave
poljoprivredom na savremen nain, da se povezuju i ukrupnjavaju proizvodnju, kao i
da osnivaju nova poljoprivredna gazdinstva. Na taj nain, poljoprivreda bi mogla
znaajno da doprinese poveanju zaposlenosti, kao i apsorbovanju znaajnog broja
vikova radnika iz JPRB Kolubara.

Izvori na bazi proizvodnje elektrine energije zasnovani na vikovima vrele vode
predstavljaju nus produkt termoelektrane - toplane u Velikim Crljenima. Ovi izvori
mogu da obezbede vee poljoprivredne povrine pod staklenicima, koje u blizini
velikog trita, kao to je Beograd, mogu da daju povoljne ekonomske rezultate.
Poljoprivreda je izuzetno naglaena privredna oblast, ali samo uz kvalitetnu finalizaciju
poljoproizvoda, posebno vrhunske hrane sa mogunostima izvoza posebno na
evropsko trite koje sve vie trai kvalitet i finalizovanu hranu, koju samo treba
podgrejati. Na ovom planu mogunosti Srbije i Lazarevca su izuzetne prventveno
usled kvaliteta zemljita i pogodne klime na bazi kojih se dobija vrhunski kvalitet
prehrambenih proizvoda. Stoga je potrebno obezbediti razvoj agroprivrede, posebno
vodei rauna o kvalitetnoj finalizaciji poljoproizvodazbog blizine Beograda kao
velikog trita i velike poljoprivredne povrine, Lazarevac razviti kao distributivni i
preraivaki centar prehrambenih proizvoda seoske privredne ponude iz Optine i
okruenja.

Vrlo raznovrsna i profitabilna oblast usluga koja odgovara postindustrijskoj fazi razvoja
i napretka je sledea oblast koju bi postepeno trebalo afirmisati sa diverzifikacijom
ukupne privrede, kako bi Lazarevac zaokruio svoje razvojne potencijale. Jedan od
najveih doprinosa realizacije razvoja turizma je mogunost veeg zapoljavanja
lokalnog stanovnitva. To je posebno vano ako se uzmu u obzir visoke stope
nezaposlenosti na nacionalnom i lokalnom nivou. Potrebno je dakle stvoriti uslove za
razvoj tercijarnih delatnosti, posebno trgovine, turizma, ugostiteljstvo, aktiviranje
finansijskih usluga i sl..

Atraktivna podruja zapoljavanja u ostalim sektorima mogla bi biti vezana za dodatne
investicije u odrivi razvoj i bolje iskorienje obnovljivih izvora energije, intenzivnije
aktivnosti na podruju rekultivacije, gasifikacije Lazarevca, izgradnje kanalizacione i
vodovodne mree i putne infrastrukture.

131

4.2 Preporuke i mere za stimulisanje novog zapoljavanja

Direktna zavisnost optine od samo jednog preduzea, kao i nerazvijenost
preduzetnikog sektora namee potrebu lokalnim vlastima da prue svu potrebnu
pomo intenzivnijem razvoju MSP sektora u narednom periodu, uz podsticanje
preduzetnikog naina razmiljanja. Cilj je da se maksimalno iskoriste prednosti
lokalne zajednice uz intenzivan razvoj sektora MSP i na taj nain stvori osnova za
razvoj lokalne ekonomije, otvaranje novih radnih mesta, reavanje problema
postojee i potencijalne nezaposlenosti. Medju najznaajnijim aktivnostima kojima
lokalna uprava eli da podstakne razvoj MSP jeste osnivanje kancelarije Regionalnog
centra za razvoj MSP i preduzetnitva Beograd, tranzicionog centra, tehnoparka
Lazaro, biznis inkubatora i skupa virtuelnih preduzea.

U ovom trenutku, u Lazarevcu ne postoji ni jedna institucija/organizacija koja moe
nezaposlenim licima (postojeim i onima koji e to uskoro postati kao vikovi u JPRB
Kolubara) da prui sveobuhvatnu strunu podrku kako bi zapoeli sopstveni biznis. S
tim u vezi, cilj lokalnih vlasti je osnivanje kancelarije Regionalnog centra za razvoj
malih i srednjih preduzea Beograd, koja bi imala zadatak da sektoru MSP prui veliki
broj informativnih i savetodavnih usluga, kao i programe obuke direktno ili posredno
preko kvalifikovanih poslovnih konsultanata. Agencija bi takodje sprovodila i razliite
orjentacione i specijalistike obuke za nezaposlene u cilju njihovog osposobljavanja
za osnivanja novih MSP. U tom pogledu ova institucija bi pruala informacije o
zakonskoj regulativi i merama ekonomske politike, informacije od znaaja za
otpoinjanje, organizovanje i vodjenje biznisa i pruanje finansijske pomoi u smislu
iznalaenja izvora finansiranja, pomoi u istraivanjima i uvodjenju tehnologije, kao i
pomoi u sklapanju ugovora sa velikim preduzeima i dravnim organima i drugih
specifinih vrsta pomoi preduzetnicima i MSP. Regionalni centar, u saradnji sa
ostalim stejkholderima u Regionu, treba da pomogne malim i srednjim preduzeima u
reavanju problema i podizanju nivoa konkurentnosti i poveanju efikasnosti
poslovanja, ali i da obezbedi sve potrebne pretpostavke za poveanje broja
novoosnovanih MSP.

Ideja osnivanja tranzicionog centra u Lazarevcu je podrka reavanju vikova
zaposlenih u procesu restrukturiranja JPRB KOLUBARA, podsticanjem razvoja
preduzetnitva i osnivanja MSP kroz programe obuke, konsultacije i diseminacije
informacija o aktuelnom poslovnom okruenju, identifikovanje slobodnih i
neiskorienih resursa preduzea i podsticanje njihove efikasne upotrebe, podrku
inovativnom preduzetnitvu, razvoj kooperantskih i drugih oblika saradnje
novonastalih MSP i matinog preduzea kao i razvoj saradnje preduzea u lokalnoj
sredini. Nosilac ovih aktivnosti je formirani tranzicioni centar unutar preduzea koji e
uz aktivno uee stejkholdera (sindikat, lokalna samouprava, Nacionalna sluba za
zapoljavanje i dr.) reavati probleme vikova zaposlenih kao osnovne ciljne grupe
kroz podsticanje osnivanja novih malih preduzea.

Najbitniji zadatak tehnoparka ,,Lazaro,, je diverzifikacija industrije Lazarevca, tj
osnivanje i podsticaj daljem razvoju novih industrijskih grana koje bi svojom
inovativnou i profitabilnou doprinele ne samo poveanju dobiti, ve i potpunijem
zapoljavanju, tj saniranju problema od preko 5.000 nezaposlenih. Razvoj tahnoparka
svakako bi krenuo od malog broja zaposlenih i samo nekoliko bitnih funkcija, da bi se,
kasnije, uz afirmaciju i razvoj ilo do potpunijeg sastava i napretka tehnoparka ali i
cele Optine i okolnih podruja. Tehnopark ,,Lazaro,, bi objedinio istraivake
poslove, poslove transvera tehnologije, obezbeivao pomo u finansijama i

132
kreditiranju, posebno stimulisanju direktnih stranih investicija, te poslove na obuci i
dokvalifikovanju kadra, vrhunskom menadmentu, organizaciji rada i sl.

Biznis inkubatori pomau preduzetnicima da razviju svoje poslovne ideje i lake
prebrode poetne probleme u poslovanju. Radi se o fleksibilnom metodu razvoja
novog biznisa i podsticaja ekonomskog razvoja na uskom lokalnom prostoru.
Inkubatori omoguuju da pod jednim krovom zapone rad vie malih preduzea uz
povoljan zakup funkcionalno pripremljenog prostora, zajednikog korienja
infrastrukture, usluga, pojedinanih vidova opreme, kao i ravnopravnih mogunosti
korienja odredjenih finansijskih, tehnikih i marketinkih programa. Inkubatori,
locirani pod jednim krovom omoguuju viestruke kombinacije poslovne saradnje
medju vlasnicima malih firmi i na bazi toga efikasno korienje njihovih raspoloivih
resursa na uskom prostoru. Inkubator je u funkciji regionalnog i lokalnog ekonomskog
razvoja (kroz razvoj preduzetnitva i nastanak novih preduzea) i stvaranja novih
radnih mesta. Biznis inkubatori jesu jedno od najboljih reenja za zapoljavanje
vikova radnika iz velikih infrastrukturnih sistema ili za novo zapoljavanje. Osim
reavanja problema tehnolokih vikova, osnivanjem poslovnih inkubatora otvara se
prostor za reavanje i drugih vanih ciljeva: bolje iskorienje slobodnog prostora i
opreme u okviru velikih sistema, investiciono ulaganje otpremnina radnika, osnivanje
novih preduzea i pomo ovim preduzeima u prvim godinama rada, jaanje
konkurencije u poslovnom okruenju, kao i transfer novih znanja i tehnologija.

Ideja osnivanja virtuelnog preduzea ima za cilj da obezbedi obuku nezaposlenim
licima bez radnog iskustva i na taj nain obezbedi uslove da se to pre zaposle i da se
u to kraem roku prilagode novom radnom mestu.

esto najvei problem kod osnivanja novih preduzea jeste nedostatak sredstava za
komercijalizaciju dobre poslovne ideje. U tom kontekstu, znaajni podsticaj moe biti
program mikro kredita Fonda za Razvoj Republike Srbije koji su direktno usmereni na
podsticanje zapoljavanja. Planirana sredstva iz budeta za ovu namenu u 2005.
godini iznose 600 miliona dinara (oko 7 miliona eura). Cilj mikro kredita je podsticaj i
razvoj preduzetnitva i linih ideja preduzetnika kao fizikih lica koja su nezaposlena i
koja su registrovana kao nezaposlena kod Nacionalne slube za zapoljavanje.
Precizna namena kredita je finansiranje programa fizikih lica iz svih proizvodnih
grana i usluga, osim iz oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje. Dva su uslova za
korienje kredita: da je lice prijavljeno na evidenciji Nacionalne slube za
zapoljavanje i da je projekat ekonomski opravdan i obezbeuje otvaranje novih
radnih mesta. Krediti su izuzetno povoljni (iznos od 5 do 10 hiljada eura, kamatna
stopa od 1% godinje, rok otplate od 3 do 5 godina sa grace periodom od godinu
dana).

Najznaajnija institucija za promociju zapoljavanja u Lazarevcu je Nacionalna sluba
za zapoljavanje, filijala za Grad Beograd, sluba Lazarevac. Sluba ostvaruje
nekoliko aktivnosti istovremeno: uvodjenje u evidenciju, obavetavanje o slobodnim
poslovima, obezbedjivanje kadrova poslodavcima, karijerno vodjenje i savetovanje,
informisanje o aktivnostima NSZ, briga o statusu i pravima nezaposlenih, saradnja sa
poslodavcima, organizovanje sajmova zapoljavanja, i razliitih obuka za aktivno
traenje posla. Veoma interesantne mere Nacionalne slube za zapoljavanje za
promovisanje novog zapoljavanja su programi samozapoljavanja i program
finansiranja pripravnika.

Program samozapoljavanja se sastoji u dodeli subvencija nezaposlenim licima koja
svojim znanjima i sposobnostima mogu obezbediti uslove za sopstveno zapoljavanje
osnivanjem preduzea, radnje, agencije, poljoprivrednog gazdinstva ili drugog oblika
poslovnog organizovanja, kao i nezaposlenima koji udruivanjem sa vie

133
nezaposlenih lica stvaraju uslove za sopstveno zapoljavanje i zapoljavanje drugih.
Obaveza podnosioca zahteva kome je odobrena subvencija za samozapoljavanje je
da, najkasnije u roku od 60 dana od dana donoenja odluke, registruje delatnost u
skladu sa priloenim biznis planom i zakljui ugovor sa Slubom, nakon ega sledi
isplata subvencije. Korisnik sredstava je u obavezi da namenski uloi sredstva, u roku
od 60 dana od dana prenosa sredstava - dostavi dokaz o tome, obezbedi da
registrovanu delatnost obavlja najmanje 2 godine od dana osnivanja i dostavi dokaz o
uplati doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu obavljanja registrovane
delatnosti. Subvencija za samozapoljavanje koristi se za opremanje radnog mesta i
stvaranje uslova za rad kroz nabavku osnovnih sredstava, sirovina, repromaterijala i
rezervnih delova potrebnih za realizaciju programa i adaptaciju poslovnog prostora.
Prednost kod odobravanja subvencije e imati oni podnosioci zahteva koji se nalaze
dui period na evidenciji nezaposlenih.

Program finansiranja pripravnika ima za cilj struno osposobljavanje mladih lica za
samostalan rad u struci kroz zasnivanje radnog odnosa na neodredjeno vreme.
Program podrazumeva finansiranje lica sa VSS u trajanju od 12 meseci u iznosu od
10.000,00 dinara, lica sa VS u trajanju od 9 meseci u iznosu od 8.500,00 dinara, i
lisa sa SSS u trajanju od 6 meseci u iznosu od 7.500,00 dinara.

134
REFERENCE

Izvetaj Elektroprivrede Srbije za 2004. godinu
Izvetaj o projektima koji su u Optini Lazarevac finansirani sredstvima iz
donacija od 2000. godine
Republiki zavod za statistiku: Optine u Srbiji u 2004. godini
Baza podataka Centra za bonitet
Strategija razvoja Regionalnog centra za razvoj MSPP "Beograd" za period
2002-2007. godina i Akcioni plan Regionalnog centra za razvoj MSPP
"Beograd" za 2005. godinu
Upitnik za MSPP i Upitnik o osnovnim problemima i potrebama MSPP sa
predlozima potencijalnih reenja, radjeni za potrebe Republike agencije za
MSPP
Zakon o koncesijama Republike Srbije (Slubeni glasnik RS br. 55/2003)
OSCE Mision to Serbia and Montenegro (2004): Liber Perpetum: The Book of
Renewable Energy in Serbia and Montenegro.
Slubeni list Grada Beograda broj 40-54, objavljen 31. 12. 2004.
Nacionalna sluba za zapoljavanje-Meseni statistiki bilten broj 32, april
2005. godine, str. 56
Nacionalna sluba za zapoljavanje-Filijala Beograd, Pregled nezaposlenih
lica prema stepenu strune spreme u mesecu junu 2005. godine u optini
Lazarevac (Izvetaj 571, obrazac MIN-1, str.13)
Nacionalna sluba za zapoljavanje-Filijala Beograd, Pregled broja
nezaposlenih lica po zanimanjima, duini ekanja na zaposlenje i polu u
mesecu junu 2005. godine u optini Lazarevac (Izvetaj 508, obrazac Ity-1, str.
185)
Nacrt tehnikog izvetaja LEAP-a
www.so-lazarevac.org.yu
www.nbs.yu/serbian/news/anketa-poljoprivreda.pdf
www.rztr.co.yu/nsz
www.google.com/url?sa=X&start=0&oi=define&q=http://www.unisdr.org/eng/lib
rary/lib-terminology-eng%2520home.htm

STUDIJA - Razvoja Lokalne Ekonomije Opstine Lazarevac

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

STUDIJA - Razvoja Lokalne Ekonomije Opstine Lazarevac

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

STUDIJA RAZVOJA LOKALNE EKONOMIJE

Vrednost/ korist usluge,

You might also like