Osnovni filozofski problemi i discipline

ovek poinje da filozofira udei se nad onim obinim ili svakodnevnim. ovek sumnja u predrasude koje je usvojio/primo
manje ili vie nesvesno, a da ih pri tome nije kritiki preispita. I uenje i sumnja teraju oveka da postavlja pitanja o onome
nad ime se udi ili o onome u ta sumnja. Pitanja koja se tom prilikom postavljaju nazivaemo i filozofskim problemima.
ilozofija zapoinje uenjem/sumnjom, a to znai da zapoinje postavljanjem pitanja odnosno da zapoinje postavkom
problema. ilozofija, jednostavnije reeno, zapoinje sa filozofskim problemima. !eki filozofi smatraju da su filozofska pitanja
bitnija od filozofski od"ovora.
#Philosophos nije sophos. $okrat% &'nam da nita ne znam&.(
!eka pitanja u filozofiji, posebno ona najoptija, postavljaju se uvek iznova i ne zastarevaju. )ao rezultat vievekovnih
razmatranja tih posebnih pitanja, pitanja koja se u filozofiji postavljaju uvek iznova i koja ne zastarevaju, nastale su filozofske
discipline. )ao i problemi koje razmatraju, tako su i filozofske dis*ipline medjusobno tesno povezane.
.
Metafizika (prva filozofija)
+etafizika, re staro"rko" porekla, dolazi od "rkih rei meta, to znai &iza, preko, s one strane&, i physis, to znai
&priroda, narav&. Prema tome, metafizika znai &s one strane, iza ili preko prirode, naravi&. ,vde prirodu treba shvatiti kao
kosmos, tj. kao svet, odnosno kao sve ono to jeste, postoji. +etafizika tako postavlja pitanje o, tj. bavi se osnovama
#temeljima, fundamentom, bazom( sve"a to jeste. ,na se pita na osnovu e"a, tj. po emu jeste sve to jeste, ili dru"aije,
ta je to to svemu daje postojanje. #$etite se osnovnih filozofskih pitanja- 'ato stvarnost uopte postoji. 'ato je stvarnost
upravo takva kakva jeste. /a li je svet nastao ili je vean. 0ta je osnova sveta. 0ta je svet.(
.#1azlika filozofija2mit% mit se pita &kako je svet&, dok se metafizika pita &na osnovu e"a svet postoji&.
$ledei 3ristotela, reiemo da se metafizika bavi onim &to se odnosi na prve uzroke i pranaela&. !aravno, misli se na
uzroke i naela, prin*ipe svega to jeste. 3ristotel ka4e da se radi o prvim uzro*ima i naelima zato to nema uzroka tih
uzroka odnosno naela tih naela.
Uzrok je ono sto stvara/proizvodi posledi*u. )ada ka4emo da nema uzroka prvih uzroka, hoemo da ka4emo da oni nisu
posledi*a #proizvod, delo( nekih dru"ih uzroka. Prvi uzrok po defini*iji ne mo4e biti posledi*a. ,n proizovodi ili stvara sve
dru"o, a sam, sa svoje strane, nije proizveden ili stvoren.
aelo je ono prvo, ono to stoji na poetku, ono najstarije, ali ne u vremenskom smislu najstarije, ve najstarije po va4nosti i
po vrednosti, najvie u jednoj hijerarhije. 5o je ono to vlada ili "ospodari svime. 6atinska re za naelo "lasi principium, a
"rka arhe.. $vaki domen realnosti ima neke prin*ipe ili zakone koji vladaju njime, ili koji va4e u njemu. 5ako ka4emo da
postoje prin*ipi fizike #ph(, so*ijalne (soc) i psihike realnosti (psi). Prvi prin*ipi, meutim, nisu prin*ipi neko" posebno"
domena ili aspekta realnosti #fiziko", psihiko" ili so*ijalno" aspekta( ve prin*ipi realnosti same (realnosti kao
realnosti, realnosti kao takve).
3ristotel, dodue, nije sam upotrebio naziv metafizika. ,n je filozofiju koja se bavi &prvim uzro*ima i naelima& nazvao &prvom
filozofijom&. !je"ov sledbenik, bibliotekar 3ndronik sa 1odosa, nazvao je &prvu filozofiju& &metafizika&.
Podela metafizike
Prema broju osnova, naela, uzroka metafizika uenja delimo na monizam, dualizam i pluralizam.
U odnosu na broj principa
monizam jedan princip (npr. voda)
dualizam dva principa (npr. duh i materija)
pluralizam vie principa (npr. voda, vatra, vazduh, zemlja)
U odnosu na vrstu principa
1) idealizam u osnovi celokupne stvarnosti je ideja, logos, um i sl.
2) materijalizam u osnovi celokupne stvarnosti je materija
3) voluntarizam u osnovi celokupne stvarnosti je volja
Prema prirodi/naravi/sutini/biti osnove, naela, uzroka metafizika uenja se dele na materijalizam i idealizam.
20ta je idealizam.
20ta je materijalizam.
+aterijalizam ui da je sve to postoji materijalno, a da su dua, duh, svest, miljenje itd. samo obli*i postojanja materije. 5ako
je za materijalizam materija ono to je primarno, a duh, ono to je sekundarno i izvedeno. Idealizam, nasuprot tome #ili
obrnuto(, ui da je duh odnosno ideja osnova, prin*ip, uzrok sve"a.
Ontolo!ija se bavi pitanjima bia #bivstvujue"(, biti #bivstva(, bitka #bivstvovanja(. 5i pojmovi su neraskidivo povezani i svi
upuuju na koren iste rei 2 &biti&.
"i#e #bivstvujue, postojee( je ono to jeste/postoji, ono o emu se mo4e rei da jeste/postoji, bez obzira na nain na koji
postoji, kao 4ivo ili ne4ivo, apstraktno ili konkretno itd. 7ie je na primer neki uenik, neki leptir, neki *vet, neki oblak, pahulja,
vetar, dr4ava, vlada itd.
"it #sutina( jeste ono po emu neto jeste ba to to jeste. 3ko se promeni bit nee"a, to neto prestaje da bude ono to je
bilo i postaje neto dru"o. 7it trou"la je ono po emu trou"ao jeste trou"ao, a neto dru"o, re*imo etvorou"ao. 5ako je bit
trou"la to da ima tri u"la, tri strane, da je "eometrijska slika itd. Promeni li se ta bit, tj. povaamo li broj u"lova, na primer,
trou"ao prestaje da bude ono to je bio, tj. trou"ao i postaje neto dru"o, re*imo etvorou"ao. $efinicija neko" bia
predstavlja pojam o nje"ovoj sutini #pojam nje"ove sutine(.
1azlikujemo, prema tome, to da ne%to jeste #postojanje( i to %ta ne%to jeste #sutinu(. /ru"im reima, razlikujemo
e!zistenciju neke stvari od njene esencije.
8 skladu sa "ore reenim, mo4emo postaviti pitanje ta je bit/sutina bia kao bia, odnosno ta je bit/sutina bia ukoliko je
bie #bia kao takvo"(. Ili, po emu je bie bie, na osnovu e"a je bie bie. 7ie je bie po tome to jeste/postoji, po tome
to ima postojanje. 3ko to postojanje nazovemo bitkom ili bivstvovanjem, onda mo4emo rei da je bitak&bivstvovanje ono po
emu bie jeste bie, tj. po emu bie uopte jeste. 7itak #bivstvovanje( je bit #sutina( bia #bivstvujue"(.
Pitanje o bitku, odnosno bivstvovanju nastarije je pitanje. Postoji niz varija*ija ovo" pitanja, i svaka varija*ija pita neto dru"o
u odnosu na sve ostale. 0ta znai biti. 'ato neto jeste, pre ne"o nita. 'ato neto jeste, a nije dru"o. 'ato neto jeste
ba to to jeste.
'osmolo!ija je ontoloka dis*iplina koja se bavi kosmosom, teolo!ija se bavi bo"om, a psiholo!ija duom.
(eorija saznanja
5eorija saznanja se se jo naziva i epistemolo!ija ili !noseolo!ija. ,ve dve rei potiu od "rkih rei !nosis, to znai
znanje i episteme, to znai nauka/znanost. Premda su se filozofi oduvek bavili pitanjem saznanja, osnivaem teorije
saznanja smatra se en"leski filozof /4on 6ok #9:. vek(. ,n je rekao% &+oja je namera da istra4im izvore, izvesnot i "rani*e
ljudsko" saznanja&.
)aznanje emo odrediti kao utvrivanje istine. $aznanjem nazivamo delatnost utvrivanja istine, ali ujedno i rezultat te
delatnosti. )ako je saznanje delatnost utvrivanja istine, teorija saznanja ujedno se i pita ta je istina.
Prema tome ta je izvor saznanja, epistemoloke teorije delimo pre sve"a na empirizam i racionalizam.
*mpirizam ui da je iskustvo izvor sve" nae" znanja. !aa dua, dua saznajue" subjekta, prazna je tabla, tabula rasa, po
kojoj iskustvo urezuje/upisuje znakove. !eki filozofi pojam iskustva shvataju vrlo usko, identifikujui "a sa ulnim opa4anjem.
/ru"i, pak, filozofi, razlikuju spoljanje iskustvo, koje nazivaju senza*ijom #re sensus u prevodu sa latinsko" znai &ulo&(, to
je zapravo ulno opa4anje 2 njime stiemo ideje o stvarima izvan nas, od unutranje" iskustva, tzv. refleksije #od latinske rei
refle;io koja znai &o"ledanje, odra4avanje&(. 8nutranjim opa4anjem stiemo ideje o radnjama nae" duha. 5rei iskustvo
objanjavaju onako kako smo "a mi objasnili na asovima lo"ike < kao skup rezultata ulno" opa4anja, posmatranja i
eksperimenta.
$a dru"e strane, racionalizam je filozofsko stanovite koje ui da do bitnih saznanja dolazimo miljenjem, tj. upotrebom
razuma.
=eina filozofa pod miljenjem podrazumeva poimanje, suenje i zakljuivanje. Poto su razum i um one duevne
sposobnosti pomou kojih mislimo, ka4e se i da ra*ionalizam tvrdi da su um, odnosno razum izvori iskustva. Pri tome,
ra*ionalizam mo4e odba*ivati svaku vrednost iskustva za saznavanje, i utoliko tvrdi da je isto miljenje #miljenje bez uti*aja i
primesa iskustva( izvor saznanja, ili priznavati iskustvu neku o"ranienu i podreenu ulo"u u saznavanju.
U odnosu na pouzdanost saznanja
/o"matizam < izvor saznanja se nalazi u do"mama
$kepti*izam < se bavi sumnjama u istinitosti stvari
)riti*izam < kritiki preispituje istinitost saznanja
Pozitivizam < na empirijski nain proverava injeni*e
3"nosti*izam < porie svaku mo"unost saznanja
*tika
>tika je filozofska dis*iplina koja za svoj predmet ima dobro. >tika je filozofska dis*iplina koja ispituje poreklo i ciljeve,
odnosno, temeljne kriterijum za vrednovanje moralno" delovanja i moralno" prosuivanja. !eka od osnovnih pitanja koja
postavlja etika "lase%
0ta je dobro. 0ta je zlo. 0ta je moral. 0ta moralno, a ta nemoralno. Postoji li nekakav opteljudski, univerzalni
moral. )oje su temeljne vrline. 0ta je sloboda.
,dakle dolazi moral oveku..
'ato se ljudi ponaaju moralno.
'ato bi ljudi trebalo da se ponaaju moralno.
Prema antikim etikim doktrinama, svrha ili cilj moralno" delovanja i prosuivanja je postizanje neko" dobra. 'ato se one
esto nazivaju i etikama dobra.
*stetika
>stetika je filozofska dis*iplina koja za svoj predmet ima lepo, bilo lepo umetnosti 2 umetniki lepo, bilo lepo u prirodi 2
prirodno lepo. 7udui da je umetnost osnovno podruje javljanja lepo", estetika se neretko identifikuje sa filozofijom
umetnosti.
Po emu se razlikuje prirodno lepo od umetniki lepo".
,d koje rei potie re ?umetnost@.
1e ?estetika@ dolazi od staro"rke rei aisthetos, to znai ?osetni@ ili ?opa4ajni@. >stetsko se du"o identifkovalo sa spoznajom
putem ula #putem oseta i opa4anja(. 8 A=III estetsko poinje da se interpretira kao oset ili opa4aj lepo" #posebno u
umetnosti(. ,snovna pitanja koja postavlja estetika "lase% 0ta je lepota. 0ta je lepo. )oja je razlika izmeu umetniki lepo" i
prirodno lepo". /a li je mo"u nauni pristup umetnosti. /a li umetnost ima funk*iju i koja je njena funk*ija.
)ao filozofija umetnosti, estetika se pita o sutini stvaranja, proizvoenja umetniko" dela, kao i aktu do4ivljaja, re*ep*ije
#prijema(, odnosno vrednovanja to" umetniko" dela. +eutim, estetika kao filozofska dis*iplina ne 4eli propisivati nikakva
pravila i norme za stvaranje ili do4ivljavanje umetniko" dela, ve hoe da ?razjasni ta je to lepo@ odnosno vredno u jednom
umetnikom delu i umetnosti uopte. +e#i#emo, sto!a, da je predmet estetike tzv. estetski trou!ao koji sainjavaju
stvaralaki in, umetniko delo koje je nje!ov proizvod i, naposletku, in recepcije ili do,ivljaja umetniko! dela od
strane posmatraa.
>stetike se dele na subjektivistike i objektivistike. Prema subjektivistikim estetikama, ?lepota se nalazi u oima
posmatraa@, ili dru"aije, lepota se nalazi u naem do4ivljaju, odnosno prijemu umetniko" dela, a ne u samom delu. -rema
objektivistikim estetikama, lepota predstavlja objektivno svojstvo samo" umetniko" dela < jedno delo je lepo, potpuno
nezavisno od to"a da li neko, ko i kako o njemu sud i prosuuje.
.ntropolo!ija
!eki filozofi smatraju da svako filozofsko pitanje ima vezu sa pitanjem o oveku. 5ako je pitanje o biu, pre sve"a, pitanje o
ovekovom biu, pitanje o saznanju, pitanje o ovekovom saznanjuB pitanja morala su pitanja ovekovo" moralaB pitanja
estetika < pitanja ovekovo" do4ivljaja i stvaranja umetnosti. Put do najvie istine vodi preko bia oveka, koji ima naroiti
polo4aj u kosmosu. 5ako se formira posebna filozofska dis*iplina koja se naziva filozofska antropolo!ija, i koja postavlja
pitanja% ta je ovek, koji je nje"ov polo4aj u svetu itd.
Ostale filozofske discipline
Pored metafizike, teorije saznanja, lo"ike, metodolo"ije, etike i estetike, aksiolo"ije i antropolo"ije, postoji itav skup
filozofskih dis*iplina koje se bave nekim posebnim predmetom. 5ako se javljaju filozofija nauke, filozofija prirode, filozofije
istorije, filozofije politike itd.