1. ta je sistem , podela sistema i koje su osnovne karakteristike sistema?

Prema Rosnay: Sistem je skup elemenata u dinamikom meusobnom dejstvu organizovanom

u zavisnosti od cilja.
U Vebsterovom reniku Sistem je skup elemenata povezanih tako da ine celinu. Sistem ej skup
elemenata koordiniranih da se postigne neki cilj.
Podela sistema:
Osnovna podela: Prirodni sistemi, tehniki sistemi i organizacioni sistemi
Po strukturi: Prosti i sloeni
Zavisno od promena: Statike i dinamike
Po odreenosi u vremenu: Deterministike i nedeterministike
Prema odnosima sa okolinom: Otvorene i zatvorene
Prema obliku postojanja: Realne i apstraktne

Osnovne karakteristike sistema: Jednoznana identifikacija, Kompleksnost, Dinaminost, Postoji kao
entitet, Strukturna sloenost, Zavisnost, Stabilnost i Adaptibilnost.

2. Upravljanje, hijerarhija, politika i ciljevi upravljanja.
Upravljanje u najoptijem smislu rei, znai smanjenje neizvesnosti o stanju nekog procesa. Moe
se definisati i kao skup aktivnosti kojima se deluje na sistem sa nemarom da se postiogne unapred
zadati cilj. Upravljanje ine tri komponente:Proces kojim se upravlja, Informacije pomodu kojih se
upravlja i Ljudi koji upravljaju.
Hijerarhija: Na najviem nivou je upravljaki podsistem poslovnog sistema (top menadment), na
srednjem upravljaki podsistem proizvodnog sistema i ostalih sistema poslovnog sistema. Na
najniem nivou upravljanja je neposredno upravljanje poslovnim procesima, tj. operativno
upravljanje.Osnovne karakteristike hijerarhije su: Prostor, Vreme, Redosled i Meuzavisnost
podsistema.
Politika: Politika upravljanje je skup pravila i principa za odluivanje i planiranje akcija.Politika je
posebno vana kod poslovnih sistema, jer omoguduje jedinstveno usmeravanje poslovnih aktivnosti
ka izabranom cilju. Politika upravljanja (Policy Management) je termin dobijen prevodom japanskog
izraza hochin kanci to znai upudivanje organizacije u pravom smeru.
Ciljevi: Cilj je eljeno stanje sistem, eljkni izlaz ili eljeni podskup u nprostoru stanja sistema
odnosno izlaza.Ciljevi upuduju organizacije da stalno daju nove odgovore na pitanje, an primer:
proizvodne delatnosti, ta, kada i koliko proizvoditi. Zato ciljevi imaju vremensku i prostornu
dimenziju. Ciljevi mogu biti: Ekonomski, Socijalni, Etiki i Ciljevi kvaliteta.

3. ta je model?
Pojam model se zasnivca na postojanju slinosti izmeu dva sistema (realnog i apstraktnog).
Slinosti mogu biti: Fizika, strukturalna i slinost u ponaanju. Model kao opisivanje problema i/ili
procesa omogudava otklanjanje greaka ili propusta u fazi razvoja i tako obezeuje preventivno
delovanje da se greke ne pojave.

4. ta su informacioni sistemi, informacione tehnologije i baze podataka?
Informacioni sistem (IS) je skup podataka o nekom realnom sistemu i postupaka za njihovo
koridenje. IS ne mora biti raunarski sistem. Informacioni sistem je skup komponenata
organizovanih tako da omoguduju registrovanje, prikupljanje, prenos, obradu, skladitenje, analizu i
distribuciju informacija za razliite namene.
Informaciona tehnologija (IT - Information Technology) se odnosi na tehnoloki aspekt
informacionih sistema, a posebno hardver, komunikacione tehnologije, operativne sisteme, sisteme
za upravljanje bazama podataka, softver za mreu i druge komponente. Zbog toga se u literaturi IT
posmatra kao deo IS, a zbog znaaja IT kod nekih autora se poistoveduje sa IS, to je pogreno.
Znaaj IT je evidentan, ali je kljuni faktor uspeha ovek koji primenjuje metode, tehnike i procedure
u odgovarajudim poslovnim procesima radi obezbeivanja poslovnih i irih drutvenih ciljeva.
Baza podataka je integrisani skup podataka o sistemu,organizovana prema prirodnim vezama u
sistemu koji predstavlja i prema potrebama korisnika. Baza podataka je specijalni slucaj IS sa dve
nove osobine: integrisanost (bez redundansi) i organizovan po prirodnim vezama
5. Uloga I pojam informacionih sistema.
Informacioni sistem je skup podataka o nekom realnom sistemu i postupaka za njihovo koridenje.
IS ne mora biti raunarski sistem. Informacioni sistem je skup komponenata organizovanih tako da
omoguduju registrovanje, prikupljanje, prenos, obradu, skladitenje, analizu i distribuciju
informacija za razliite namene. (jeste isto)


6. Struktura informacionih sistema.
Informacioni sistemi mogu se klasifikovati po:
Vrsti usluga:
raunarske usluge
uvanje i pretraivanje informacijaobrada CAD/CAM sistemi b) Vrsti obrade
paketna on-line obrada interaktivna obrada
Vrsti obrade:
paketna obrada
on-line obrada
interaktivna obrada
HW/SW organizaciji
centralizovana obrada.
distribuirana obrada
Vrsti podataka:
prosti
sloeni
7. Sta je konceptualno modeliranje?
Konceptualno modeliranje:
Orijentisano prema aplikaciji i korisniku
Nezavisno od tehnologije i implementacije
Nezavisno od DBMS.
Omogudava laku komunikaciju izmeu krajnjih korisnika i projektanata.
Postoje jasne metode konverzije razvijenih modela u relacioni model.
Konceptualna ema je trajan opis zahteva DB.
Bavi se slededim pitanjima:
Koje entitete treba modelirati
Kako su entiteti povezani
Koja ogranienja postoje u datom domenu
Kako postidi dobar dizajn
8. Faze razvoja, projektovanja i uvoenja BSP metode?

9. Model procesa za process planiranja i upravljanja proizvodnjom (korenski
dijagram). (etvrto predavanje, 2. slajd)
10. Sta su godinji, a sta kvartalni planovi upravljanja proizvodnjom , kako se
formiraju i za ta se koriste?

11. Koji su osnovni poslovni procesi?
Osnovni poslovni procesi su:
Proces upravljanja proizvodnim sistemom
Proces planiranja na nivou proizvodnog sistema
Proces razvoja proizvoda i tehnologije
Proces nabavke i snabdevanja
Proces upravljanja proizvodnjom
Proces upravljanja alatima
Proces odravanja maina
Proces prodaje proizvoda
Proces pradenja kadrova
Proces upravljanja i pradenja ekonomsko finansijskim tokovima
12. ta obuhvata razvoj proizvoda, a ta razvoj tehnologija?
Razvoj proizvoda obuhvata:
Odreivanje tehnikih karakteristika proizvoda
Izradu idejnog reenja proizovda
Stilsko oblikovanje proizvoda
Proraun vitalnih elemenata proizvoda
Izradu konstruktivne dokumentacije za prototip proizvoda
Izradu prototipova proizvoda
Ispitivanje prototipova proizvoda
Izradu proizvodno konstruktivne dokumentacije za proizvod i tehniko odobrenje
proizvoda
Izradu preostale tehnike dokumentacije o proizvodu
Pradenje proizvoda u eksploataciji i sprovoenju konstrukcionih unapreenja
Razvoj tehnologija obuhvata:
Definisanje redosleda operacija izrade proizvoda
Definisanje elementarnih postupaka i operacija
Definisanje vrste, karakteristika i koliina sredstava za rad
Odreivanje normativa materijala, energije, fluida, vremena izrade komponenti i
proizvoda u celini
Definisanje sloenosti procesa rada, potrebnog profila, stepena strunosti i broja
radnika
Konstruisanje specijalnih reznih i mernih alata
Projektovanje tehnolokih reenja zatite ivotne okoline preduzeda od primenjenih
tehnologija
Projektovanje transporta, sistema za pakovanje i transportnih jedinica
Definisanje vrsta i koliina pomodnog i potronog materijala


13. Definicija, korienje i prednosti konkurentnog inenjerstva.
Postoji vie definicija pojma konkurentno inenjerstvo:
Winner, Pennell, Bertrand, i Slusarezuk (1988) definiu konkurentsko inenjerstvo kao "sistematini
pristup integrisanom, konkurentnom projektovanju proizvoda i povezanih procesa, ukljuujudi
proizvodnju i podrku. Ovaj pristup prua polaznu taku za strunjake zaposlene u razvoju, da analiziraju
sve elemente ivotnog ciklusa proizvoda, od samog poetnog koncepta pa do zavretka, ukljuujudi i
aspekte kvaliteta, cena, planova i zahteva kupaca."
Jagannathan, V., K. J. Cleetus(http://mcgarity.me/wp-content/uploads/2006/06/Cletus.gif xD), R.
Kannan, A. S. Matsumoto, i J. W. Lewis (1991) definiu konkurentno inenjerstvo kao "proces
formiranja i podrke multidisciplinarnim timovima koji omogudava definisanje parmetara procesa u
ranoj fazi projektovanja".
Prema Dean i Unal (1992), "Konkurentno inenjerstvo predstavlja povezivanje pravih ljudi u pravo
vreme, u cilju identifikovanja i reavanja problema pri projektovanju. Konkurentno inenjerstvo je
projektovanje dostupnosti, cene, uspeha, odravanja, upotrebljivosti, operativnosti, performansi,
kvaliteta, rizika, sigurnosti, planova, drutvene prihvatljivosti i svih drugih atributa proizvoda."
Konkurentno inenjerstvo omogudava da se za krade vreme plasira nov proizod na trite (ili proizvede
stari) i isporui do kupca. Sem toga kompanije koje primenjuju ovaj koncept su u mogudnosti da bre i
efikasnije odgovore na zahteve kupaca, kao i da uvode nove modifikacije i poboljanja.
Po najnovijim shvatanjima konkurentno inenjerstvo daje podrku procesima:
projektovanja,
evaluacije proizvoda,
rada sa prototipovima,
testiranja proizvoda,
proizvodnje proizvoda,
tehnoloke izmene,
operacionalizacije proizvoda,
prodrke proizvodu,
izmene na proizvodu i tehnologiji,
evoluciji proizvoda,
povlaenju proizvoda i
upravljanja proizvodom.
14. Koji su pokazatelji tehnologinosti?
Postoje osnovni i izvedeni pokazatelji tehnologinosti.
Osnovni pokazatelji:
Pogodnost izrade
Pogodnost ugradnje
Stepen tehnoloke sloenosti
Teina proizvoda
Struktura proizvoda
Raspodela karkateristika delova
Normativ materijala
Izvedeni pokazatelji:
Uede vremena odreene vrste obrade u ukupnom vremenu
Utroeni rad po jedinici proizvoda
Odnos teine proizvoda i utroenog materijala
Odnos standardizovanih delova u ukupnom broju delova
Odnos tipizranih delova u odnosu na ukupan broj
15. Model procesa za podistem razvoja (korenski dijagram) (5. predavanje, 23.
slajd,)

VALJDA o_O

16. Osnovne karakteristike sistema za projektovanje tehnolokih procesa.


17. Kontinualnost procesa, definicije I tipovi.
Proizvodni procesi mogu se obavljati kao: Neprekidni i Prekidni procesi. Proizovodni proces moe se
organizovati kao: Uzastopni niz faza , Paralelni niz faza i Najede kao kombinovani niz faza.



18. Serijnost procesa.
Pojedinana proizvodnja odvija se na mainama organizovanim, uglavnom prema vrsti obrade. Ovakvu
proizvodnju karakterie veliki broj radnih nalog akoji se odvijaju u isto vreme. Pojedinana proizvodnja je
proizvodnja za poznatog kupca sa odreenim rokom i kvalitetom, pa je kontrola odvijanja procesa i
zavretak procesa u zadatom vremenu jedan od najbitnijih faktora.
Serijska proizvodnja odvija se uz primenu specijalizovanih maina, univerzalnih ureaja i specijalnih
pribor i alata. Serijska proizvodnja se organizuje kao neprekidna, a moe se organizovati kao neprekidni
proces.
Masovna proizvodnja je proizvodnja velikih koliina delova koji se proizvode kontinualno, na jednoj ili
vie maina. Ovu vrstu proizvodnje karakterie primena agregatnih, automatizovanh i specijalnih maina
sa specijalizovanim alatima, priborima i ureajima.


19. CAPP sistemi.
Uzimajudi u obzir sve navedene nedostatke klasinih metoda projektovanja tehnolokih procesa razvijen
je sistem automatskog projektovanja tehnolokih procesa CAPP. Sistem automatskog projektovanja se
razlikuje od klasinog sistema po tome to se informacija o kretanju predmeta u proizvodnji automatski
generie pomodu odreene logike.Logika podrazumeva liniju proizvodnje karakteristinih predmeta.
Druga mogudnost je da se logika odnosi na postojanje grupe predmeta u smislu grupisanja. Treda
mogunost je lad se karakteristike rpedemta i procesa znatno razlikuju ali postoje elementi ili deo
procesa koji su zajedniki.
CAPP je akronim od Computer Aided Process Planing, to se prevodi kao planiranje procesa izrade
podrano raunarom. Osnovna ideja je da se korisniku omogudi bre i kvalitetnije dizajniranje
konvencionalnih i NC postupaka izrade. Zadatak CAPP sistema je da omogudi brzi razvoj tehnologije za
vedi broj proizvoda na osnovu tipiziranih tehnolokih reenja.
20. Stepen automatizacije proizvodnih procesa
Zbog vanosti procesa najede se stepen automatizacije definie kao stepen automatozacije maina. U
tom smislu kod mnogih autora navode se razliite podele maina rpema stepenu automatizacije ili se
stepen automatizacije izraunava kao:
S
a
=n
a
/n
u

n
a
- broj automatizovanih operacija
n
u -
ukupan broj aktivnosti (operacija)
21. Produktivnost i proizvodnost proizvodnih procesa, nivo produktivnosti.
Kao mera kvaliteta upravljanja u odreenom vremenu ili u jednom proizvodnom sistemu u odnosu na
drugi, moe se uzeti produktivnost rada i proizvodnost kao njen specifian izraz. Produktivnost rada je,
u osnovi, odnos veliina na izlazu iz posmatranog sistema i veliine (resursa) koji se troe pri stvaranju
izlaza:
PRODUKTIVNOST=IZLAZ/ULAZ=I/U
Produktivnost je mera angaovanja odreenih resursa (ulaza) za izvrenje cilejva postavljenih u obliku
kvaliteta i kvantiteta u odreenom vremenu (izlaza)
Na nivo produktivnosti rada utie veliki broj faktora od kojih su najvaniji:
Zaposleni sa svojim sposobnostima i stavovima prema radu
Kvalitet upravljanja poev od planiranja do pradenja i rukovoenja
Tehnika sa potrebnom opremom i objektima za izvoenje procesa proizvodnje
Tehnologija koja obuhvata definisanje elemenata procesa rada i proizvodnje
Dravna regulativa
Okolina
22. ta su grupne tehnologije
Ne postoji opte prihvadena definicija grupne tehnologije, ali se opisno moe redi da ona predstavlja
takav vid unifikcaije tehnologije kod koje se razrauje tehnoloki postupak izrade za grupu delova slinih
konstruktivno tehnolokih karakteristika koji se izrauju na istim mainama. Prednosti grupne
tehnologije najede se izraavaju preko smanjenja vremena proizvodnje i smanjenja nedovrene
proizvodnje, kao i olakanim merenjem.
23. ta su tipske tehnologije
Postupak grupisanja se najpre odnosio na proizvode iz sopstvenog proizvodnog programa, ali se isti
moe primeniti i na ostale poslovne resurse, to se simboliki moe prikazati kao filtriranje sa
razliitom gustinom mree. Problem tipizacije tehnolokog procesa moe se u osnovi reiti na dva naina
i to na bazi:
Klasifikacije delova iz proizvodnog programa i
Prethodnog definisanja varijanti obrade elementarnih povrina, koje se povezuju u
tipske tehnoloke operacije i tipski tehnoloki proces.
24. Osnovni procesi u podsistemu nabavke
Osnovni procesi u podsistemu nabavke su:
Razvoj i definisanje metoda, tehnika i postupaka rada u oblasti nabavke,
Analiza i unapreenje poslovanja u oblasti nabavke
Istraivanje trita nabavke
Raspodela programa i izbor dobavljaa
Ugovaranje nabavke sa dobavljaima
Uvoenje novih i alternativnih dobavljaa
Prijavljivanje ugovora nadlenim dravnim institucijama uz obezbeenje pratede
dokumentacije
Osvajanje proizvoda kod dobavljaa
Izrada kalkulacije i strukture cena
Izrada planova nabavke
KOntrola izvrenja ugovora
Utvrivanje optimalnih zahteva i
Ocena kvaliteta i pouzdanosti dobavljaa

25. Osnovni procesi u podsistemu snabdevanja
Osnovi procesi u podsistemu snabdevanja su:
Realizacija ugovora sa dobavljaima
Dinamiko optimalno planiranje nabavke
Operativno optimalno planiranje nabavke
Projektovanje tehnologije skladitenja proizvoda
Prijem zahteva za nabavku
Upravljanje zalihama
Prijem i skalditenje proizvoda
Izdavanje proizvoda
Likvidiranje ispostavljenih faktura
Voenje postupka reklamacija
Organizovanje i relaizacije spoljnjeg transporta
Organizovanje i realizacija unutranjeg transporta
Organizacija skladita i toka materijala i alata u procesu proizovdnje
Racionalizacija transport i skladitenja
26. Klasifikacija i upravljanje zalihama, modeli upravljanja zalihama
Prema ponaanju u vremenu zalihe mogu biti:
Statike i
Dinamike
Prema odreenosti zalihe mogu biti:
Deterministike, kada su parametri zaliha odreeni i
Stohastike, kada su parametrin zaliha neodreeni
Prema vrsti proizvoda i mestu u proizvodnom ciklusu dele se na:
Zalihe materijala,
Zalihe poluproizvoda (podsklopova) od dobavljaa,
Meufazne zalihe (zalihe u procesu proizvodnje)
Zalihe finalnih, gotovih, proizovda,
Zalihe rezervnih delova i
Zalihe pomodno-potronog materijala.
UPRAVLJANJE - Idealan sluaj ponaanja sistema je da se ulaz u zalihe izvede u isto vreme kada i izlaz,
tako da baza postane protona i sadri samo svoju optimalnu koliinu. Do koliina preko kojih se upravlja
zalihama dolazi se na dva naina:
Odravanjem optimalnog nivoa zaliha u bazi i
Izraunavanjem optimalne koliine narudbine.
MODELI - Uoptene aktivnosti upravljanja zalihama mogu se svrstati u tri grupe i to aktivnosti:
Formiranja baze podataka o zalihama,
Planiranja potreba i
Kontrole zaliha i upravljanja ulazima.


Model i upravljanje zalihama zavisi od velikog broja faktora. Najznaajniji su:

Sloenost proizvoda,
Tip proizvodnje i
Vrsta materijala na zalihama.
27. Ogranienja upravljanja zalihama
Ogranienja se javljaju kao posledica nekih stanja u okolinni posmatranog sistema. Ogranienja kod
sistema zaliha se javljaju najede zbog nedostatka sredstava, prostora, ograniavajudih resursa u
transportu i sl. Visina zaliha se ograniava sa obe strane i prekoraenje ovih granica ima negativne
posledice na odvijanje procesa proizvodnje.
28. Informacioni sistem za upravljanje zalihama
Informacioni sistemi za upravljanje zalihama je obino distribuirani sistem. Informacioni sistem za
upravljanje zalihama moe se strukturno posmatrati kao uzajamno funkcionisanje modula, kao to
su moduli:
Formiranje baza podataka o zalihama,
Kontrola stanja zaliha,
Planiranje potreba i
Izraunavanje i kontrola porudbina.

29. Supply Chain Management Upravljanje lancima snabdevanja
Nastajanje lanca snabdevanja je evolutivna pojava, naime tokom dugogodinjeg poslovanja
kompanije koje uestvuju u dostavi finalnih proizvoda potroaima (proizvoai, logistika, razliiti
posrednici, trgovina i drugi) uviaju prednosti koje se ostvaruju u povezanom biznisu, kako sa
aspekata velikih uteda, tako i od kontinuiranog, sigurnog poslovanja, i uglavnom najpre velike
korporacije povlae inicijativu o upravljanju lancima snabdevanja i kontroli tokova poslovanja u
njima. Sve kompanije koje uestvuju u lancu snabdevanja imaju odreenu korist, i trendovi su takvi
da se ukupni marketing kanali sve vie ujedinjuju i zajedniki sarauju pri kreiranju lanaca
snabdevanja. Neophodnost dostave sirovina proizvoaima, zatim proizvoda do posrednika
(maloprodaje, veleprodaje i ostalih vrsta posrednika) da bi konano proizvod stigao i do finalnog
potroaa je bazina i tu fizika distribucija odigrava povezujudu ulogu
U planiranju i implementaciji strategija koje imaju za cilj upravljanje u lancu snabdevanja, kompanije
trebaju da razmotre sledede aspekte:
Povezivanje strategija globalnog lanca snabdevanja sa ciljevima lanca.
Identifikovanje ciljeva snabdevakog lanca i razvijanje planova da bi se osiguralo da
svaki kompanija bude individualno sposobna da ostvari date ciljeve.
Razvijanje sistema kontinuiranog istraivanja trita i planiranja procesa, ukljuujudi
promene u rasporedu segmenata i promenama u tranji uporedo sa promocijom
korisnicima.
Upravljanje izvorima snabdevanja razvijanjem partnerskih odnosa sa snabdevaima
da bi se redukovali trokovi materijala i dobio potreban materijal.
Razvijanje korisniki okrenutih logistikih mrea za svaki segment.
Razvijanje informacionog sistema snabdevakog lanca, koji podrava donoenje
odluka na svim nivoima.
Usvajanje ukupnih funkcionalnih i poslovnih sistema merenja performansi, koji povezuje svaki
aspekt snabdevakog lanca i ukljuuje i usluge i finansijska merenja
30. Osnove i pristup planiranju proizvodnje.
Upravljanje proizvodnjom u uem smislu rei sastoji se iz lansiranja, pradenja i korekcionih mera.
CIljevi upravljanja proizvodnjom proizilaze iz ciljeva planiranja.
Najedi korideni ciljevi su:
Ostvarivanje zadatih termina isporuke,
Povedanje iskoridenja kapaciteta,
Smanjenje meufaznih zaliha,
Skradenje vremena trajanja ciklusa proizvodnje.

Pod planiranjem proizvodnje se najede podrazmeva proces sistematskog traenja i postavljanja
ciljeva i priprema zadataka ijim se sprovoenjem ostvaruju postavljaeni cilejvi proizvodnje.
Planiranje proizvodnje karakteriu:

Horizont planiranja
Vrsta planiranja i
Ravni planiranja

31. Struktura sistema i metode planiranje proizvodnje
Aktivnosti planiranja mogu se grupisati na:
Planiranje resursa (pre svega kapaciteta i materijala)
Planiranje kapaciteta
Planiranje radne snage
Planiranje prostora
Planiranje sredstava za rad
Planiranje materijala
Planiranje tokova
32. Informacioni sistem za planiranje proizvodnje
Ovaj podsistem treba da obuhvati formiranje i odravanje:
Dugoronih i
Godinjih planova proizvodnje
Ovde se proizvodnja posmatra u irem smislu rei, tako da dugoroni plan proizvodnje
obuhvata plan:
Proizvoda sopstvena proizvodnja
Nabavke
Godinji plan proizvodnje obuhvata:
Sopstvenu proizvodnju
Proizvoda za nabavku
Mapine
Alati
Kadrovi
Finansije
Energija
33. Upravljanje procesom sklapanja sloenih proizvoda
Sklapanje je poslednja etapa izrade proizvoda sloene strukture. Sklapanje je deo proizvodnog
procesa koji ima onoliko etapa koliko nivoa ugradnje ima sloen proizvod. Sklapanje moe biti u
osnovi na dva naina i to:
Sklapanje u nedeljive spojeve zavarivanjem, lemljenjem, lepljenjem ili zakivanjem i
Mehaniko sklapanje razdvojivim vezama u podsklopove i sklopove, koji se
obrnutim redom mogu razdvojiti.
Upravljanje procesom sklapanja zavisi od karakteristika procesa. U optem sluaju u okviru procesa
upravljanja razlikuju se dva podproces i to:
Upravljanje kretanjem komponenti prema mestu spajanja (sklapanja) i
Upravljanje praenje predmeta sklapanja.
Ova dva podprocesa ine celinu, jer prvo potproces ne moe funkcionisati bez drugog, drugi moe
bez prvog samo u jednostavnijim sluajevima.