http://www.psihoverzum.

com/sopenhauerov-ekstremni-selfhelp-za-pesimiste/

openhauerov ekstremni selfhelp za pesimiste
Objavljeno: 13.01.2013. godine u kategoriji Psihosaveti | Autor: psihoverzum

Najgore tek dolazi Artur opehnauer (1788 1860)
Nemaki filozof Artur opehnauer bio je ekstremni pesimista koji je smatrao da ivimo u najgorem od svih mogiih svetova i da je srea samo iluzija. Ono to je
iznenaujue jeste da je on autor najprodavanije knjige koja u sebi sadri odeljak sa selfhelp savetima. Iako se teko moe nazvati selfhelpom kakav danas
poznajemo, sama sr onoga to on propoveda zaista moe biti od pomoi.
openhauerovi saveti su interesantni zato to su u opoziciji sa svim uobiajenim karakteristikama saveta za bolji ivot. Pesimisti bi, dodue, mogli da prepoznaju
izvesnu slinost izmeu njega i svojih pogleda na ljude i svet u kome ivimo. Iako openhauerove preporuke za ivot imaju potencijal da budu korisne onima koji
bi inae pobegli glavom bez obzira kada biste im eleli dati savet o tome kako biti srean.
Autori alks i Bergsma (2008) za urnal studija o srei piu o moguoj evaluaciji openhauerovih smernica kroz uporeivanje sa modernim psiholoki m
nalazima o zadovoljstvu ivotom.
Kako bi ovo postigli, oni najpre ispituju opehnauerove savete koji se mogu podeliti na tri dela. Prvi deo tie se optih pravila za ivot, drugi je o tome kako bismo
trebali da se odnosima prema samima sebi i trei kako da odravamo svoje veze sa drugim ljudima.
1. Opta pravila ivota
openauerova formula za podnoljiv ivot vrlo je jednostavna, a glasi: ekstremno niska oekivanja.
Ovaj savet proizilazi iz openhauerove filozofske pozicije. Kao i grki filozof Epikur, openhauer je smatrao da je srea zapravo odsustvo bola, frustracije i
nezadovoljstva. Epikur je bio zagovornik ekstremnog hedonizma.
Mi, prema openhaueru, ivimo u najgorem od svih moguih svetova, koji je stalno na samom rubu propasti. Naa volja ili nae elje konstantno zahtevaju
zadovoljenje koje u ovakvom svetu nije mogue. Zbog toga smo kontinuirano frustrirani.
ak i kada zadovoljimo nae elje, to zadovoljenje je kratkotrajno. Ono moe voditi poveanju naih elja i, na kraju, dosadi koja nastaje onda kada su nae elje
do kraja iscrpljene.
ivot, stoga, predstavlja patnju (ideja koja je dobro poznata budistima). Odgovor, za openhauera, nije bio u potrazi za sreom, ve pokuaj da se ivi sa
minimunom patnje. Njegov cilj bio je ivot koji je podnoljiv.
2. Na odnos prema sebi
Evo nekoliko praktinih saveta koje openhauer nudi, a tiu se naih odnosa sa samima sobom:
ivimo u sadanjosti, to je mogue bezbolnije.
Dobro postupajmo sa jedinom stvari koja je pod naom kontrolom, a to su nai sopstveni umovi.
Naa linost je od kljunog znaaja za stepen sree koju (ne)oseamo.
Svuda postavimo granice: ograniimo bes, elje, dobrobit i mo. Granice vode ka neemu to makar lii na sreu.
Prihvatimo nevolje: zadrimo se na njima jedino ako smo sami za njih odgovorni.
Teimo osamljivaju: drugi ljudi samo kradu nae identitete.
Budimo stalno neim okupirani.
3. Nai odnosi sa drugima
Prema openhaueru, odnosi sa drugim ljudima uglavnom predstavljaju izvore stresa i povreenosti. Smatrao je da je iskreno prijateljstvo skoro nemogue. Kao
rezultat ovakvog stava, njegova sledea grupa saveta usmerena je ka zatiti od neminovne tete koju e nam drugi ljudi prouzrokovati:
Ljudi su sebini: lako je polaskati ih i lako ih je uvrediti. Njihova miljenja mogu biti prodata i kupljena za odreenu cenu. Zbog ovoga, prijateljstvo je obino
motivisano linim interesom.
Ljubaznost prema drugima vodi ih u aroganciju: stoga ljude treba tretirati sa dozom bezobzirnosti.
Pokazivanje inteligencije unie vas krajnje nepopularnim: ljudi ne vole da budu podseani na svoju inferiornost.
Istinski izvanredni ljudi preferiraju samou jer su obini ljudi iritantni.
Pored toga to je svet prepun budala, one ga ne mogu promeniti, ali ne moe ni ti.
Nije nikakva sluajnost to je openhauer proveo 27 godina svog ivota u osami sa svoje dve pudlice Atmom i Bucaz koje su predstavljale njegovo jedino druvo.
Savremenim verzijama openhauera smatraju se karakter iz serije House M.D. Gregori Haus i robot Marvin iz Autostoperskog vodia kroz galaksiju.

Mislite da vi imate probleme. A ta biste radili da ste manino depresivni robot? Ne, nemojte se truditi da odgovorite na to, jer sam pedeset hiljada puta pametniji od vas, a ak i ne elim da
znam va odgovor. Boli me glava od samog pokuaja da razmiljam na vaem nivou (Autostoperski vodi kroz galaksiju)
U emu je openhauer bio u pravu?
Danas imamo psiholoka istraivanja koja nam mogu rei mnogo o tome koji su neki od uslova u modernom svetu bi trebalo da budu ispunjeni kako bi se dosegla
srea. Kako se openhauerovi saveti uklapaju u tu sliku? alks i Bergsma (2008) kau da ima nekoliko openhauerovih principa koji zaista prolaze test ovog
vremena.
1. Ne trai bogatstvo ~ ovde je openhauer bio u pravu, jer su istraivanja pokazala da vie novca ne znai automatski i sreniji ivot.
2. Linost je kljuna ~ jo jedan pogodak: 50% od naeg opteg doivljaja sree jegenetski predodreeno.
Gde je openhauer pogreio?
Naalost po uvenog nemakog filozofa, i te kako postoje delovi njegovog selfhelp vodia koji su se pokazali kao netani u odnosu na sadanje istraivake
nalaze:
1. Ne trai status ~ ovo verovatno nije tano: studije su esto nalazile povezanost izmeu vieg socijalnog statusa i takoe vieg stepena sree.
2. Izbegavaj ljude ~ definitivno pogreno. Socijalni odnosi visoko koreliraju sa oseajem sree.
3. Nemojte se venavati ~ verovatno nije tano. openhauer, kao i Epikur, nije bio pobornik braka ili zajednice sa partnerom. Ali, savremena istraivanja
pokazuju da nas ivot sa nekim ini srenijim u svakom sluaju ne pravi nam tetu, gledano u proseku (Bergsma, Poot & Liefbroer, 2008).
4. Izbegavaj probleme ~ ovo uglavnom nije tano. Postavljanje ciljeva i ispunjavanje naih snova ukljuuju odreen odnos prema svetu i prema problemima koji
se javljaju na tom putu. Vrlo niska oekivanja i izbegavanje bilo kakvih problema najverovatnije e rezultovati u manjku ambi cije i dostizanju ciljeva. Istraivanja
kau da je postavljanje ciljeva i suoavanje i prevazilaenje problema povezano sa doivljajem sree.
Da li openhauerovi saveti mogu biti korisni pesimistima?
Kao to ste to sada ve shvatili, openhauer je bio od onih ljudi koji su uvek au videli polupraznom. Savremena psihologija pokazuje da pesimizam ima izvesne
negativne posledice kao to su smanjeno zadovoljstvo ivotom, a drugi ih esto vide u negativnom svetlu. S druge strane, optimisti uivaju itav niz prednosti, kao
to su bri oporavak od negativnih dogaaja.
Ipak, ba kao to je openhauer dobro primetio, ljudi su meusobno razliiti i, do odreene mere, oslanjamo se na ono to zaista jesmo. I, dok se openhauerov
pristup nekom nee dopasti, da li je mogue da ima onih koji bi se sa njime sloili?

Na ovo pitanje teko je dati odgovor, posebno u svetlu dananjih istraivanja openhauerove smernice o tome da treba biti nepoverljiv i izbegavati druge ljude u
potpunosti su kontraprodkutivni. I autori alks i Bergsma smatraju da veina openhauerovih saveta nije dobra, ak i za one kojima se dopadaju on i njegova
filozofska misao.
Radimo suprotno!
Kao i Epikuru, openhaueru se moraju priznati odreene zasluge, obzirom da smo njegove savete istrgnuli iz njihovog istorijskog kontekta. Ipak, kada njegov
selfhelp tretman uporedimo sa savremenom psihologijom, ispostavlja se da su njegovi saveti uglavnom netani. U nekoliko stvari on ima pravo, a to su najee
oni delovi koji se tiu naeg odnosa prema nama samima. to se tie ostalog, verovatno emo bolje proi ako radimo ba suprotno od onoga to on
preporuuje, bili pesmista ili ne.
Reference:
Bergsma, A., Poot, G., & Liefbroer, A. C. (2008) Happiness in the
Garden of Epicurus. Journal of Happiness Studies, 1-27.
Schalkx, R., & Bergsma, A. (2008). Arthur's advice: comparing
Arthur Schopenhauer's advice on happiness with contemporary research.
Journal of Happiness Studies, 1-17.
Prevod i adaptacija: Ina Poljak