Copyright Link group

Finansijski plan





Da bi preduzee otpoelo sa poslovanjem ili realizovalo odreeni poslovni poduhvat potrebna
su mu finansijska sredstva, jer ih po pravilu, preduzee nema dovoljno. Zbog toga se
preduzee obraa zainteresovanim investitorima ili kreditorima, koji zahtevaju prezentovanje
biznis plana iz kojeg se moe sagledati profitabilnost potencijalnog ulaganja i vremenski rok
u kojem e se sredstva vratiti. Analogno tome, za finansijski plan moe se rei sledee:

1. Finansijski plan je kljuni segment biznis plana.
2. Finansijski plan objedinjuje sve elemente biznis plana.
3. Finansijski plan daje predvianje prihoda i rashoda, kao i finansijskog rezultata
poslovanja.
4. Finansijski plan daje predvianje novanih tokova.

Svaki finansijski plan, po pravilu, obavezno mora da sadri sledee osnovne elemente:
Finansijsko predvianje (finansijskog rezultata, novanih tokova i prelomne take
rentabilnosti), obim i izvore potrebnih sredstava, budet i finansijsku konstrukciju.
Finansijski plan se zasniva na odreenim pretpostavkama koje treba utvrditi i precizno
definisati. Ove pretpostavke finansijskog plana ine kratke konstatacije o uslovima pod
kojima preduzetnik planira otpoinjanje biznisa. One obino treba da odraavaju sledee
dimenzije:

1. osnovne karakteristike preduzetnikog biznisa,
2. trinu situaciju u kojoj e se obavljati biznis,
3. kapitalne mogunosti sa kojima se trenutno raspolae,

Copyright Link group


4. potrebe za poslovnim prostorom, opremom, instalacijama, nametajem i ostalim
fiksnim fondovima,
5. potrebe za trajnim obrtnim sredstvima (cirkulirajuem kapitalom),
6. potrebe za finansijskim sredstvima za plate zaposlenih,
7. potrebe za sredstvima za pokrie ostalih aktivnosti,
8. datum planiranog ulaska u preduzetniki poduhvat (projekat),
9. datum ulaska u redovno eksploataciono (tekue) poslovanje,
10. prosean planirani promet (dnevni, nedeljni, meseni, tromeseni),
11. bruto razlika u ceni (mara, rabat),
12. bruto i neto dobit (profit) i drugi relevantni pokazatelji.


Iako postoji barem deset razliitih segmenata finansijske analize, tri se izdvajaju kao
najvanija i obavezna. To su bilans stanja, bilans uspeha i ke flou (protok gotovine).
Koristan je i prikaz take profitabilnosti, tj. grafikon koji daje presek ulaganja i trokova, sa
jedne i zarade, sa druge strane i pokazuje kada e se prei u crno. Naravno, u pitanju su
projekcije koje zavise od predvianja prodaje, koju se prikazuje jednostavnom tabelom po
mesecima.

Finansijski segment biznis plana mora obavezno da prui odgovore na sledee komplekse
pitanja:

1. Koliko je novaca neophodno za otpoinjanje biznisa?
2. Koja je prelomna taka rentabilnost biznisa?
3. Koji je planirani bilans uspeha?
4. Koji je planirani bilans stanja?
5. Kakav je plan novanih tokova?
6. Koja su predvianja profita?


Koliko je novaca neophodno za otpoinjanje biznisa?

Da bi se naao zadovoljavajui odgovor na ovako formulisano pitanje, isto je potrebno
posmatrati u neto irem smislu, odnosno:

1. Koliko novaca i druge imovine preduzetnik poseduje?
2. Koliko je novaca potrebno da bi se zapoeo konkretan biznis?
3. Koliko novaca e biti potrebno da se ostane u biznisu?


Do odgovora na prvo pitanje dolazi se ako se precizno utvrdi novana, pokretna i
napokretna imovina (potraivanja i druga aktiva), a takoe i obaveze koje preduzetnik ima
prema treim licima (dugovanja i ostala pasiva).

Odgovor na drugo pitanje uslovljen je obraunom svih inicijalnih ulaganja i poetnih
trokova vezanih za samo pokretanje konkretnog biznisa. Ovo podrzumeva potrebu
utvrivanja vrednosti prostora, objekata, opreme, ureaja, robe, licenci, dozvola,
osiguranja, reklame, kao i svih drugih izvesnih ili neizvesnih izdataka i vrednosti, koje treba
angaovati pre poetka posla.

Odgovor na tree pitanje se dobija tako to se svi projektovani trokovi podele na dva dela:
prvo, neodloni poetni trokovi i drugo, budui operativni trokovi. Neodloni poetni
trokovi su trokovi koji e se morati pokriti pre poetka posla. U ove trokove ulaze svi

Copyright Link group


izdaci osnivakih ulaganja. Budui operativni trokovi su izdaci koji e se pokrivati u periodu
operativnog biznisa, odnosno kada odreeni prihodi ponu da znaajnije pristiu. Sve do
tada, preduzetnik mora raspolagati sa odreenim novanim kapitalom kako bi obezbedio
pokrivanje i ovih trokova.

Kada se po svim navedenim osnovama utvrdi koliko je novaca preduzetniku potrebno da
otpone biznis, onda se donosi odluka da li se ide dalje ili ne. Ako raunica pokae da je
planirani biznis apsolutno isplativ, onda se mora razmisliti o potencijalnim moguim izvorima
pribavljanja nedostajuih sredstava.


Prelomna taka rentabilnosti

Na apsolutnu razliku izmeu prihoda i rashoda deluje vie razliitih faktora od ijeg, manje ili
vie, uspenog kombinovanja zavisi stopa poslovnog i neto dobitka. Meu te faktore
spadaju: obim realizacije, asortiman proizvodnje, prodajne cene proizvoda i usluga, kao i
odnos varijabilnih prema fiksnim trokovima u ukupnim trokovima poslovanja.
Meuzavisnost tih faktora obino se predstavlja u vidu grafikona rentabilnosti. Prelomna
taka rentabilnosti ili prag rentabilnosti predstavlja onaj obim prodaje gde su ukupni
prihodi jednaki ukupnim rashodima, odnosno trokovima. Analizom pokazatelja prelomne
take rentabilnosti dolazi se do zakljuka koji obim proizvodnje ili prodaje treba ostvariti da
bi se obezbedili fiksni trokovi i deo varijabilnih trokova. U finansijskom planu prelomna
taka rentabilnosti izraava se numeriki i grafiki.

Prelomna taka rentabilnosti, odnosno taka u kojoj se poklapaju fiksni i varijabilni trokovi
sa prihodom, predstavlja donju granicu rentabilnosti. To znai da je u taki preseka linija
ukupnog prihoda i ukupnih trokova poslovni dobitak jednak nuli. Ovo predstavlja
kombinaciju pomenutih faktora koja omoguava preduzeu da dostigne samo donju granicu
rentabilnosti iz redovne aktivnosti i nita vie.

U finansijskom segmentu biznis plana treba dati prikaz fiksnih i varijabilnih trokova i
pripremiti grafiki pregled prelomne take rentabilnosti, na osnovu koje e se moi sagledati
koliko e biti potrebno vremena biznisu da dostigne nultu prelomnu taku. Takoe, treba
navesti eventualne probleme koje oekujemo na finansijskom planu u periodu ostvarivanja i
odravanja nulte rentablnosti, to znai rad bez profita i bez gubitka.

U okviru analize prelomne take rentabilnosti, potrebno je definisati i prikazati i marginu
sigurnosti koja predstavlja razliku izmeu postojee prodaje i prodaje na prelomnoj taki
rentabilnosti, odnosno razliku izmeu prihoda i prelomne take iskazano u procentima. Ona
je pokazatelj potrebnog pokria dela varijabilnih trokova, fiksnih trokova i neto dobitka.


Planirani bilans uspeha

Bilans uspeha, kao krajnji rezultat, daje razliku izmeu potroenog i zaraenog novca,
dakle profit ili gubitak. Tu se u optim crtama daju trokovi proizvodnje (direktan rad,
materijal itd.), oprativni trokovi (trokovi prodaje, marketinga, administracije itd.), kao i
prihodi. Ukoliko se biznis plan pravi sa projekcijom od vie od jedne godine, bilans uspeha
mora da se prikae za svaku godinu.

Planirani bilans uspeha pokazuje oekivani iznos i strukturu poslovnog rezultata preduzea.
Ralanjava se analitiki po periodima (meseno, kvartalno), odnosno po vrstama proizvoda,

Copyright Link group


prodajnim teritorijama, potroaima i ostalim kanalima raspodele, odnosno po pojedinanim
segmentima ukupne prodaje.

Ovaj dokument se u praksi takoe naziva i proforma bilansa uspeha ili operativni
finansijski plan. Sastavni delovi planiranog bilansa uspeha su analiza i ocena isplativosti
poslovnog poduhvata iz koje se lako moe sagledati finansijska osnovanost planiranog i
ostvarenog biznisa. Planirani ili probni bilans uspeha radi se tabelarno, da bi se na taj nain
u preglednoj formi mogli iskazati i pratiti svi prihodi i rashodi preduzetnike firme, a takoe
da bi se na osnovu toga izraunao dobitak po mesecima i na nivou cele godine. Bilans
uspeha ili raun dobitkagubitka, kako se esto naziva, sutinski predstavlja pregled
prihoda, rashoda i finansijskog rezultata, kao meu njima ostvarene razlike u odreenom
vremenskom periodu. Bilans uspeha moe biti u formi dvostranog pregleda ili u formi
jednostranog pregleda.


Planirani bilans stanja

Ovaj prikaz je klasian raunovodstveni prikaz leve i desne strane. Na levoj strani se
obino prikazuju sredstva, a na desnoj obaveze. Leva i desna strana kao krajnji rezultat, tj.
zbir svih taaka, moraju da imaju isti iznos. Ukoliko nemaju, to je znak da nismo obraunali
ili neki troak ili neku zaradu. U sredstva spadaju gotovina i potraivanja, ali i nekretnine i
osnovna sredstva, kao i zalihe i eventualni gubici. Obaveze obuhvataju sva tekua i budua
plaanja, zajmove, osnovni kapital i zadrane zarade. Bilans stanja se, takoe, pravi za
svaku godinu u biznis planu.

Ovaj dokument se u praksi takoe naziva i proforma bilansa stanja. Planirani bilans stanja
se radi unapred, da bi se unapred prikazala potrebna aktiva (sredstva) i pasiva (izvori
sredstava), koje je nuno formirati i uklopiti da bi se odabrani biznis mogao uspeno
odvijati.

Planirani bilans stanja treba da pokae koliko sredstava zahteva konkretan biznis i u kojoj
vrednosnoj i tehnikoj strukturi. Drugim reima, koliki deo uloenog kapitala treba da se
nalazi u fiksnom obliku, posebno u obliku trajnih obrtnih sredstava, u obliku sirovina i
repromaterijala, odnosno u trgovakoj robi, u novcu za kupovinu sirovina, repromaterijala,
kao i u potraivanjima za isporuenu robu kupcima i drugim dunicima. Sadraj planiranog
bilansa stanja zavisi od veliine i sloenosti konkretnog biznisa, i u pojedinim delovima
razlikuje se od jedne do druge firme.

Bilans stanja na jednoj strani iskazuje imovinu, a na drugoj strani iskazuje kapital i obaveze,
a s obzirom da je to jedna ista strana posmatrana sa dva razliita aspektajednom sa
aspekta imovine, a drugi put sa aspekta porekla imovine-razumljivo je da mora da postoji
ravnotea imeu imovine i kapitala uveanog za obaveze.

U formalnom pogledu, bilans stanja moe da bude u formi dvostanog pregleda u kome se na
levoj strani iskazuje imovina, a na desnoj strani kapital i obaveze, a takoe i u formi
jednostranog pregleda u kome se najpre iskazuje imovina, a zatim kapital i obaveze.


Plan novanih tokova (cash flow)

Izvetaj o gotovinskom toku, kako se ke flou zove u naem raunovodstvu, zbirno
pokazuje sve ulaze i izlaze gotovine u toku naeg poslovanja. Dakle, tu su prikazani svi
trokovi i svi prihodi, razvrstani u nekoliko kategorija. Ova projekcija moe se raditi i za ceo

Copyright Link group


period pokriven biznis planom ali, poto se podaci iz nje koriste u izradi bilansa,
preporuljivo je da se ide postupno, godinu po godinu.

U cilju pribavljanja potrebnih finansijskh sredstava preduzee mora prezentovati i plan
novanih tokova (priliva i odliva) na osnovu koga se moe stei uvid u perspektive njegove
likvidnosti, a koji omoguava preduzeu da u perspektivi obezbedi likvidno poslovanje. Plan
novanih tokova najee se sastavlja sa krae vremenske periode (meseno ili nedeljno),
kako bi se obezbedilo upravljanje likvidnou preduzea. Planovima novanih tokova moraju
se predvideti fluktuacije na nivou priliva i odliva sredstava u pojedinim periodima poslovnog
poduhvata. Da bi se projekcije novanih tokova mogle kvalitetno i valjano uraditi potrebno
je poznavati, vremenski pratiti i analizirati sve prihode i trokove koji nastaju ili mogu
nastati u preduzetnikom biznisu. Na osnovu kvalitetnih analiza i projekcija priliva i odliva
novanih sredstava, mogue je napraviti kvalitetne planove kratkoronog zaduivanja i
investiranja, koje strategijsko i tekue voenje preduzetnikog biznisa uslovljava.

Finansijski je zdrav samo onaj biznis u kojem su raspoloivi prilivi novanih sredstava uvek u
zbiru vei od dospelih izdataka, odnosno odliva sredstava. Meseni i godinji plan priliva
novanih sredstav treba da sadri oekivane prihode, prilive gotovine, materijalne trokove,
trokove radne snage, reijske trokove i druge gotovinske isplate za dati nastupajui
period. Glavni izvor prihoda formirae se od proizvoda kupcima. Ako je re o prihodima koji
se ostvaruju od prodaje, onda je jasno da e oni znatno oscilovati od jednog meseca do
drugog, zavisno od sezonskih, modnih ili nekih drugih kretanja na tritu, ili drugih inilaca
vezanih za preduzetniki biznis. Meutim, ono to je ovde posebno bitno, to je da se
obavezno utvrdi da li e mesena prodaja donositi dovoljno prihoda da se mogu uredno
plaati meseni rauni koje e ispostavljati razni poverioci. Ako je stanje procenjenih
novanih tokova na kraju svakog meseca pozitivno, onda se moe smatrati, sa aspekta
novane likvidnosti, da preduzetniki biznis ima ekonomskog smisla i da ga treba dalje
odravati i unapreivati.


Projekcija prodaje

U tabeli projekcije prodaje treba jednostavno, mesec po mesec, prikazati koliko predviamo
da emo prodati svojih proizvoda ili usluga i po kojim cenama. Ova predvianja, naravno,
zavise od istraivanja trita, marketinga, ciljne grupe i teritorije koju pokrivamo, investicija,
kapaciteta i kvaliteta proizvodnje, sezone i uopte svih segmenata koje smo ranije pokrili u
biznis planu. Ukoliko prodajemo sladoled, moramo realno prikazati zimsku prodaju i
rezultate alternativnih reenja.

Najbitnija stvar pri izradi finansijske analize, pored toga da se sve brojke poklapaju, jeste da
ona izlazi iz svega to smo opisali u ostatku biznis plana, a da budemo svesni da je sama
analiza osnov za traenje novca ili podrke za projekat koji radimo. Ona e nam pokazati i
mogue nerealnosti i zaletanja, koja emo ispraviti, tako da je veoma vano biti realan i
poten prema sebi i mogunostima nae firme ili trita na kojem hoemo da radimo.


Predvianje profita

Profit je pokazatelj ostvarenog vika poslovnih prihoda u odnosu na nastale trokove.
Trokovi koji nastaju u poslovanju mogu biti u novcu, materijalu, utroenoj opremi,
vremenu, naporima ili raznim nepogodnostima, ali bilo u kojem obliku da se pojavljuju treba
da budu nadoknaeni. Profit predstavlja svojevrsnu kompenzaciju vlasnicima biznisa za
kapital i rad koji su uloili u odreenu vrstu poslovanja, a svakako i rizik kome su se u tom

Copyright Link group


ulaganju izloili. Ako preduzetnik eli da posluje profitabilno, on mora uspeno da odgovara
na privredne, tehnoloke i drutvene izazove koji vre uticaj na svaku vrstu preduzetnitva.

Da bi uspeno poslovale, preduzetnike firme moraju konstantno zadovoljavati potrebe
svojih kupaca. Nije dovoljno da neto proizvode i prodaju po niskim cenama, ako ljudi to ne
ele da kupe ili ako smatraju da su cene visoke za tu vrstu proizvoda. Zbog toga je profit
osnovni vodi za efektivno i efikasno poslovanje. Ako ne bi bilo profita, ne bi bilo
ekonomskih razloga za postojanje i razvoj preduzetnikog biznisa. Pozitivna razlika izmeu
ukupnih prihoda i ukupnih rashoda predstavlja finansijski rezultat preduzea u obliku profita.

Finansijski plan, osim ovih projekcija, sadri i projekcije racio brojeva kao relativnih
veliina, koje najjasnije pokazuju poboljanje ili pogorenje pojedinih performansi. Re je o
racio brojevima rentabiliteta, likvidnosti, aktivnosti i finansijske strukture.


Izvodljivost biznis plana

Kada se zavri izrada biznis plana i kada se on integralno kompletira sa svim svojim
segmentima, potrebno je vratiti se na njegov poetak i detaljno ga ponovo pregledati po
svim njegovim relevantnim elementima. Potrebno je odvojiti dovoljno vremena da se biznis
plan jo jednom detaljno proveri, pre nego to se preduzetnik finansijski, materijalno i radno
angauje na njegovom ostvarivanju. Ako biznis plan nije izvodljiv, onda je bolje da se to
utvrdi odmah na poetku posla, nego da se shvati nakon godinu dana da je poslovni
poduhvat promaen.

Posebno je potrebno paljivo pregledati brojke koje se odnose na planirane trokove jer se
obino kod trokova prave najvee greke. Pojedinci su obino skloni da potcene odreene
trokove, a druge da uopte ne predvide, ili da sagledaju samo tzv. urgentne trokove, a da
one koje e nastati kasnije jednostavno ne uzmu u obzir.

Takoe, potrebno je proveriti cene svih inputa (ulaznih veliina) i outputa (izlaznih veliina),
pa ako se utvrdi da je neka stavka previsoka ili preniska, potrebno ih je korigovati.

Isto tako, bilo bi dobro da se biznis plan pokae nekom dobro upuenom strunjaku, koji e
paljivo pregledati planirane brojke iz biznis plana i ukazati na eventualne propuste.
Konsultant treba da ukae preduzetniku ne samo na trokove i opasnosti koji su izvesni, ve
i na prednosti sa kojima preduzetnik raspolae, a koje nije odmah dovoljno sagledao u
opredeljivanju i planiranju biznisa.

Finansijska analiza je najvaniji deo svakog ozbiljnog biznis plana. Iz nje moraju proizlaziti
sve pretpostavke za razvoj posla koji poinjemo.

Iako po svom poloaju u stranicama biznis plana zauzima poslednje mesto, finansijska
analiza je prvo to e svaki ozbiljan investitor pogledati u tekstu. Sam stil prezentacije
podataka, samim tim mora biti ist i jasan. Pri tome, ne pravimo izvetaj za finansijsku
policiju, ve za nekoga ko e nam biti ili partner ili poverenik. Cifre moraju biti pregledne, u
tabelama, a vaniji podaci izraeni jednostavnim grafikonima.

Finansijska analiza je poslednji segment biznis plana jer treba da sintetizuje i uskladi sve
neutralno iskazane materijalne planove iz prethodnih segmenata i od njih napravi finansijsku
celinu. Cilj finansijskog planiranja je odravanje trajne finansijske stabilnosti i dugorone
ekonomske solventnosti i nezavisnosti.

Copyright Link group


Finansijska analiza pokazuje iz kojih izvora se finansira poslovanje, koliko je novca
neophodno preduzeu za zapoinjanje biznisa i poslovanje, koliki su prihodi preduzea,
trokovi, dobit i da li je preduzee likvidno.

1. Finansijska predvianja:
a) Profit i gubitak
b) Tok gotovine (u veku ekonomskog trajanja projekta)
c) Break-even analiza
d) Kontrola trokova
2. Izvori i korienje fondova
3. Budeti
4. Finansijska konstrukcija
5. Likvidnostu ovom delu biznis plana treba pokazati da su prilivi sredstava iz ukupnih
poslovnih aktivnosti, prezentiranih u biznis planu, dovoljni da pokriju ukupne odlive
sredstava


Racio analiza likvidnosti:

opti racio likvidnosti = ukupna kratkorona potraivanja / ukupne kratkorone obaveze
posebni racio likvidnosti = kratkorona potraivanja zalihe / kratkorone obaveze

Rentabilnost projekcija bilansa stanja i bilansa uspeha
Metode ocene rentabiliteta



1. Racio analiza

a) Margina bruto dobitka (Gross Profit Margin Ratio)
(Bruto dobit/prihodi od prodaje)x100

b) Margina poslovnog dobitka (Operating Profit Margin)
(Poslovna dobit/prihodi od prodaje)x100

c) Margina neto dobitka (Net Profit Margin Ratio)
(Neto dobit/prihodi od prodaje)x100

d) Prinos na aktivu (ROA Return on Assets)
(Poslovna dobit/ukupna aktiva)x100

e) Prinos na kapital (ROE Return on Equity)
(Poslovna dobit/akcionarski kapital)x100

2. Dinamike metode

a) Analiza prelomne take (Break-Even Analiysis)
(Fiksni trokovi/1-koeficijent varijabilnih trokova)

b) Analiza osetljivosti
(Varijabilni trokovi po jedinici x fiziki obim proizvodnje+fiksni trokovi/fiziki
obim proizvodnje)