BEZIMENA

Autor Nikica Banid

, 26 2008
Sad, ko da sam bio kod pedikira.
Zato to kae?
Zato to si me opajala sasvim, skroz na skroz izmeu nogu. Sve poistila, svuda zavirila, sve ribala svojim
jezikom. Ne bih te vie nikad poljubio.
Ni do sada nisi.
Ranije si mi puila, samo puila. Zato te i drim.
to me zajebava? Isti si ko sudbina.
Ona to te je ispraila.
Odavno, davno, davno.
Ona to ti je razbila ogledalo, pa ti sad ne da da se ogleda.
E, da je ta zala u alkoholiziranu ustanovu bilo koje kategorije, od krme, bifea, motela hotela, sa i bez
jedne ili par zvezdica
Dosta sa nabrajanjem, materija ti nije strana, pokazala si i dokazala si se, stop. Nastavi!
E, da je ta sudbina bila tamo gde velim da nije bila, ona bi bacala u dertu ae, one tanke, vretenaste sa
izbaenim guzicama, to s njima mau barske dame. Na ogledalo moje bi zaboravila.
Ne ali za njim. Svaije bude razbijeno, bilo da ga ona odgurne nogom, i skljoka u papamparad, bilo da
svako svoje polupa.
Ti me kanda tei? Celiva i umiva?
Ma, kakvi, samo te elim opisati kakva si, posle izlaska iz mog tunela.
Jebo te tunel!
Dobro! Nisi bila u mojim preponama, nisi bila u mom upku, dobro, nisam se ni brijao, nisam pokosio
dlaice za ovu priliku, srezao ih na jedinicu, to vole brice. Bila si, bila si kod svrenog akademskog
slikara, tek sa okonanom akademijom, smer vajarstvo, specijalnost glina. Umesio te, ivakao, izobliio,
izvitoperio. Lice ti je jedan, dva, tri, etiri, pet, est logida pretrpelo za ovih pola sata. Malo sam i ja
pripomogao. Nisam ti dao svaki put da ga hvata za vrh, rukom sam te na dole da krene, od korena, pa
opet, ruka, pa opet nadole, nekad i nie. Nekada i najnie, jamicu si dubila jezikom, vretenastim.
Kad to govori, na ovo poslednje mislim, kad to govori, sve mislim da ali to nisi ensko?
Samo tad, i nikad vie.
Nego, zajebi razglabanje, hode li potisati ugovor o braku? Svi lanovi da se lepo proitaju, prihvate,
potpiu i overe, uredno pre toga da platimo taksu koja de sve to osigurati.
Hodu. Toliko si ga puta izlagala da ne moram ni da ga itam, a ti ga napamet zna, sama si ga skrajala,
moje je da ga samo prihvatim. A potpisati se znam. Ti se boji za stan, a ja nema stan.
Ba tako!
Ba tako i jeste i nije.
Zato?eleo bih neto dodati.Ko ti brani.Neka bude pod 22 a.To je poslednji lan?Poslednji, a moj
prvi.I poslednji.Neka bude!Govori ili bolje pii ga, jer nema nita protiv njega. ta je jedan tvoj
naspram mojih 22.
lan glasi: suprunici se nede nikad ljubiti.
Dodala bih da se nede usnama ljubiti.
Precizna si nema ta. Kako valja.
Moe, dogovoreno, u etiri primerka, raunaj da je zgotovljen, to je moja briga.Pa, ti se gadi to sam
te ljubila u upak?Ma ne! (Zasvrbi me na jeziku. Moram dalje, moram joj kazati.) Moram ti kazati: smrdi
ti iz usta od prvog dana.Koja sam ti ja budala! Svaki put kada doem na jezero empres poljubim, onu
njegovu granu najbliu, onu koja se u dolasku ponudi, udavaa u ostavci. Tu sam tebe upoznala. Rekao si
mi, udavao, u ostavci. Ne ujem je. Kako da je ujem, kad je posle moje opaske otila. ujem sasvim
neto drugo: Prolazi ona. Ovo ona odnosi se na nastavnicu. Nastavnica muzike svako jutro ganja bicikl. U
korpici pet boca kozjeg mleka vozi uz brdo, ekaju muterije irom grada. Voli i dalje muziku i predmet
muzikog vaspitanja, priseda se Kanade, u kojoj je ovih poslednjih pet godina odbegla, za to vreme on je
mravio i kozice zapatio. uje pedale, kripe. Pedale kripe: Kanada nikad vie. U taktu ubrzava, jutros
malo kasni: Kanada, nikad, nikad, nikad....
Uzeo sam ezvicu, prvu na koju sam naleteo, onu manju, sipao sam vode, iz plastine, ni gaziranu, ved
kapajudu, onu to preko nodi nakapa iz esme. Dolazili majstori, pogledali i odustali. Nema leka, rekao je
i moj ujak - sigurno ima puno da se radi, komplikovano, komplikovano i za njega. Verujem mu, jer radio
je po mnogim dravama, tada nije ni znao d su drave, i da dre do svoje dravnosti.
Prebirao sam po ajevima. Potroili smo planinski, medikal od divlje trenje (koje li to drvo, da li
ste ga negde spazili), ja du uvin, ovaj, ovaj, stoji pored ipsa i medenog srca (belog) jeftinije je. Belo, kae
svekru, jeftinjije je. Evo, nane, dodaje smeurani kartu, natrusim na vodu tabanjem prsta odozgo,
pokrijem vodu na dezvici, turim na malu ringu, kojom sam se nekad ponosio, brzo skuva, a sad je
pomeram u stranu, neto je zaribala nije do sada. Za to vreme postavljam na radni sto tanjir u
njemu, ostalo mrvica, zalepile se, pokuavam prstom, struganjem, ne ide, neka ih vreli aj de uiniti
svoje, u ostavi hleb, obavezno u krpenoj torbi, ne sui se, zato, kako, ali je tako.eder posejem po dnu,
razvejem ga, stari hleb se, ako ga ima - potapa, zavuem ruku pored jedne bokeme, kad ono puno starog
akom razgrnem i rastrusim po ajnoj povrini, dri se na povrini, samo se natopi, ali ne potone, onda
drugo prosejavam kroz ruku. Sad mogu i da odahnem. I malo razmiljam, malo je takvih trenutaka, ne
samo u danu nego i u mom ivotu: Pa ta, ako sam otiao u piku materinu, otiao, otiao, pa neka sam.
Neka sam, verovatno, povlaujem vama ili se mirim sa sobom, svejedno. Uvek se neto vie na jedno
svede. Oni to su ih prcali u koli, nemoj lajati, ma nemoj! Nekad ovaj od bezobraznih i, ako ba traite
bezobzirnih glagola, vie kae nego, nego... mali milion, uj ovo mali milion, sasvim ispravno, neko de se
nadi, neko se nadi da kae, i kazade, sasvim ispravno, jer, jer nekome je danas, a taj je bio pritajen, hode
li vie redi? nekome takvome je milion mal. A oni drugi, za njih ne pitaj, ti su oduvek sa malim zadovoljni,
sa onim ta im se da, ba tako, sa onim to se trusne, baci pred njih.
Nego, dobio sam vranac, original, kako znam, pa svi proizvodi kad tee originalu, a ovaj kao da je teio,
ima, original ima, ima broj, i to ne samo jedan nego vie, i kartu geografsku iz reona iz kog potie ima. I
ovaj, ovaj crni, tamni, kad pogledne njega i nju, au mu, gledi kroz njihovu sredinu - u nod da se
pretvori. E, ba takvog od nula zarez sedamdeset pet donese onaj to se bavi deeratizacijom,
dezinsekcijom i dezinfekcijom. Ubucio se ovek, ta ima protiv takvih? krofnast, takvi su mirni,
gostoljubivi, i ovaj i drugi koje sam upoznao, mirni i samo te sluaju, ne, ne zato to moraju, nego zato
to znaju. Takvi ljudi, moe li ih zamisliti, moe, e, takvi mogu da sluaju do nodi da se ne uspavaju,
pogledom koji ne vidi, duom koju ne uje izazivaju te, teraju na dalje, a dalje je, ako nastavi, dalje je
otvaranje due, otvori se kao po nodi snimljen cvet nekim specijalnim kamerama, bolje redi, spravama i
spravicama, jer tehnika se smanjuje, sve je sitnija, a mi smo pred njom sve manji i manji, ali nisam hteo
tuda, mada ima toliko puta i svakim se, ako hodemo, svakim se moe hoditi. Ba tako, i ja vas pratim,
tako je, samo je ovisno ko njime hodi, bedak ili netko drugi, a drugi je, bududi bedak. Bedak nije loe, bar
ne u mom jeziku, ne moram da vam zijevam, ne traite da vas zapuhnem, prosto: bedak je ime za svog
ovjeka, a svaki od nas je takav, svoj i samo svoj. A da razliiti smo, od istog postaje deseto, bide da je
tako ne smijem se protiviti, postane od istog razliito. Sve to je uvjetovano vjetrovima, njima i samo
njiiimmmmaaa, osjedate li kako duva, jebem ga, polamo i pue.