etvrta veba

Liquiritiae radix, Liquiritiae pulvis

Althaeae radix
Juniperi lignum
Bioloki izvori:
Glycyrrhiza glabra (L.),
Glycyrrhiza inflata Bat.,
Glycyrrhiza uralensis Fisch., Fabaceae
Sladi je bunasta biljka sa veoma razvijenim korenom
i debelim, podzemnim i nadzemnim, vreama (stolonima).
Droga: osuen (oguljen ili neoguljen) koren i vree
navedenih vrsta sladia.
Upotreba: ekspektorans, laksans, korigens ukusa; ajne
meavine; izrada crnog eera (Succus Glycyrrhizae crudus);
antiinflamatorno i antiulkusno delovanje.
Liquiritiae radix (Ph.Eur.7.0, Ph.Jug.V)
Makroskopija:
Koren je vretenast, debljine do
2,5 cm, vree su tanje;
neoguljen koren i vree su
spolja sivkastosmee boje,
naborane povrine,
iznutra svetlouti;
na prelomu vlaknasti i prae
od skroba.
Na poprenom preseku vidi se
kambijalni krug koji deli neto
svetliju koru od tamnijeg utog
drveta;
Mirisa je slabog i svojstvenog,
ukusa izrazito slatkog.
Mikroskopija:
Periderm je uzan (neoguljen koren).
U kori dominiraju grupe likinih vlakana,
opkoljene elijama sa kristalima kalcijum-
oksalata.
Likina vlakna su rasporeena u pravilnim
radijalnim i tangencijalnim nizovima
Srni zraci u kori su iroki, od 3-8 redova elija,
ire se prema periferiji (levkastog oblika).
Kambijum je irok
Iznad kambijalne linije su floemske grupe.
Periferni deo floema postepeno gubi svoju
sprovodnu funkcije - keratenhim
U parenhimu drveta, izmeu srnih zraka, su
iroke traheje, praene uim traheidama
Uz ksilem su grupe drvenih vlakana, opkoljene
elijama sa kristalima kalcijum-oksalata.
Liquiritiae radix
Popreni presek
snopovi
drvenih
vlakana
Liquiritiae pulvis
Praak ute boje, vlaknast, slatkog
ukusa.
likina i drvena vlakana sa
kristalima (prizme) kalcijum-
oksalata
fragmenti mreasto i jamiasto
odebljalih traheja i traheida !!!
parenhim sa skrobom (skrobna
zrna su sitna (5-20 m), okruglasta).
Althaeae radix (Ph.Eur.7.0, Ph.Jug.V)
Bioloki izvor: Althaea officinalis
L., Malvaceae
Beli slez je viegodinja, zeljasta, divlja ili
gajena biljka.
Droga: oguljen (ili neoguljen)
osuen koren.
Upotreba: sluzna droga;
za izradu macerata koji se koristi za
smanjivanje nadraaja i iritacije sluznice
(nosa, usne duplje, digestivnog trakta)
Makroskopija:
Oguljen koren je skoro beo, valjkast,
debeo do 2 cm, dugaak do 30 cm.
esto je uzdu prepolovljen ili
rascepljen na vie delova.
Povrina mu je uzdu izbrazdana i ima
tamne oiljke od bonog korenja.
Na prelomu je vlaknast u
perifernom delu (kora), a drveni deo
prai od skroba.
Na poprenom preseku se jasno vidi
kambijalni prsten koji deli nejasno
zrakasto, svetlije drvo od kore.
U kori se naziru koncentrini krugovi
tangencijalno poreanih grupa likinih
vlakna, koje su gue blie kambijumu.
Miris je slab, a ukus sluzav i bljutav.
Mikroskopija:
Na poprenom preseku oguljenog korena
nema periderma (guljenjem se odstranjuje
spoljanji deo kore, a delimino i sredinji).
U kori i drvetu su prisutni mnogobrojni
srni zraci
U kori se nalaze grupe likinih vlakana u
tangencijalnim nizovima
Parenhimske elije su ispunjene skrobom
U pojedinim elijama nalaze se druze
kalcijum-okslata.
U pojedinim krupnijim elijama prisutna
je sluz
U sekundarnom drvetu su prisutni
ksilemski elementi, elije parenhima su sa
skrobom, a prisutne su i pojedinane elije
sa sluzi i druzama
U drvetu nema mehanikih vlakana.
Althaeae radix
Lignum
Deo stabla ili korena ispod kambijuma naziva se drveni deo ili
drvo.
Na poprenom preseku drveta se vide radijalni srni zraci i
koncentrini godovi.
Drvo je sagraeno iz drvenih sudova, mehanikih vlakana i
parenhima, koji je ispresecan srnim zracima.
Drveni sudovi (traheje i traheide) se razlikuju na poprenom
preseku od ostalih elemenata drveta irim lumenom, koji se vidi kao
okruglasta upljina.
Na uzdunom preseku vidi se da su drveni sudovi dugake cevi. Zidovi
traheja su razliito zadebljani: spiralno, prstenasto, stepeniasto, mreasto,
jamiasto...
Drvena ili libriform vlakna na poprenom preseku su
poligonalna, ree okrugla. Zidovi su im jae ili slabije
zadebljali, tako da se lumen vidi kao taka ili mala pukotina.
Drveni parenhim je graen od elija iji su zidovi manje ili vie
zadebljani.
Srni zraci se vide kao ue ili ire trake, koje se radijalno ire iz
sredine drveta prema periferiji. Od drvenog parenhima,
razlikuju se time to su im elije radijalno izduene. Graeni
su od jednog, dva ili vie redova elija.
Drvo konifera je jednostavnije graeno, samo od traheida, ije
su pore opanene; srni zraci su jednoredni (Juniperi
lignum).
Juniperi lignum
Bioloki izvor:
Juniperus communis L., Cupressaceae
Kleka je zimzelen bun ili drvo sa igliastim liem; u
Srbiji rasprostranjena u brdskim i planinskim krajevima.
Droga: osueno drvo stabla, grana i korena
kleke.
Upotreba: blag diuretik (retko, ajne meavine).
Kao diuretik vie se koristi bobiasta iarica, Juniperi pseudo-fructus
(Ph.Eur.6.0, Ph.Jug.V).
Kao rubefacijens koristi se etarsko ulje, koje se dobija destilacijom vodenom
parom iz bobiastih iarica - Aetheroleum Juniperi .
Kao keratoplastik koristi se klekin ili boroviin katran, Pix Juniperina (dobija se
suvom destilacijom klekinog drveta).
Makroskopija:
Komadi drveta razliite debljine,
svetloute ili ruiaste boje (jedrac),
ponekad sa zaostalom mrkom korom
koja se lako odvaja;
drvo se lako uzdu cepa i na prelomu
je kratko vlaknasto;
na poprenom preseku vide se jasno
godovi, a na radijalnom preseku srni
zraci kao horizontalne fine pruge.
Mirisa slabo aromatinog, a ukusa
nagorkog.
Mikroskopija:
drvo se sastoji iz traheida.
God (godinji prirataj drveta)
proleno i jesenje drvo.
Proleno drvo (ire) ine iroke
traheide; jesenje drvo (ue) ine ue
traheide, debljih zidova.
Srni zraci su radijalni, kratki,
jednoredni, obino iz 3-7 elija, u
kojima se nalazi smola.
Makroskopija: Rizom je 4-8 cm dugaak i 1-3 cm debeo, veoma tvrd,
valjkast ili vretenast, kvrgast i vieglav, crvenomrke boje, bez mirisa,
ukusa vrlo oporog.
Na poprenom preseku se vidi tanka kora tamnocrvene boje i iroko
drvo, svetlije crvene boje, koncentrino, proarano irokim, tamnijim i
svetlijim, srnim zracima. U sredini je sr tamnije boje.
Upotreba: antidijaroik.
Droga za makroskopsku analizu:
Tormentillae rhizoma (Ph.Eur.7.0)
Bioloki izvor: Potentilla erecta (L.)
Roeusch
(P. tormentilla Stokes), Rosaceae
Droga: osuen rizom.