Bolonjska deklaracija

EVROPSKA ZONA VISOKOG OBRAZOVANJA

Zajedniko saoptenje evropskih ministara obrazovnja sa sastanka u Bolonji
19.juna 1999.
Zahvaljujui izuzetnim dostignuima u poslednjih nekoliko godina, evropski
proces integracije postao je sve konkretnija i relevantnija stvarnost za Zajednicu i njene
graane. Oekivano dalje proirenje uz produbljivanje odnosa sa ostalim evropskim
zemljama, daje i ire dimenzije toj stvarnosti. U meuvremenu, svedoci smo porasta
svesti u velikom delu politike i akademske zajednice i javnog mnjenja o potrebi za
uspostavljanjem jo celo-vitije i prostranije Evrope, a naroito o potrebi jaanja njenih in-
telektualnih, kulturnih, drutvenih, naunih i tehnolokih dimenzija i oslanjanju na njih.
Evropa Znanja sada je iroko prihvaena kao nezamenljivi faktor drutvenog i
ljudskog rasta i neizostavna komponenta konsolidacije i obogaenja evropskog
graanskog prava sposobnog da graanima prui neophodne nadlenosti za
suoavanje sa izazovima novog milenijuma, uz svest o zajednikim vrednostima i
pripadnosti istom drutvenom i kulturnom prostoru. Vrhunska vanost obrazovanja i
obrazovne saradnje za razvoj i jaanje stabilnih, mirnih i demokratskih drutava doivela
je optu potvrdu, tim vie ako se uzme u obzir situacija u Jugoistonoj Evropi.
Sorbonska deklaracija od 25. maja 1998, zasnovana na ovim razmatranjima,
stavila je naglasak na centralnu ulogu Univerzi-teta u razvoju kulturnih dimenzija Evrope.
Kao glavni put unapreenja mobilnosti graana i sposobnosti za zapoljavanje i razvoj
itavog kontinenta uopte, ona je istakla stvaranje Evropske one visokog obrazovanja.
Potpisujui je ili izraavajui svoju naelnu saglasnost, nekoliko evropskih zemalja
prihvatilo je poziv da se posveti ostvarenju ciljeva koje je deklaracija istakla. Smer u
kome se odvijalo nekoliko reformi sistema visokog obrazovanja, koje su u meuvremenu
preduzete u Evropi, dokazao je odlunost mnogih vlada da deluju.
Evropske institucije visokog obrazovanja, sa svoje strane, prihvatile su izazov i
preuzele vodeu ulogu u stvaranju Evropske zone visokog obrazovanja u skladu sa
temeljnim naelima postavljenim na bolonjskom Magna Charta Universitatum 1998. To
je od najvee vanosti s obzirom da nezavisnost i autonomija Univerziteta obezbeuju
kontinuirano prilagoavanje visokog obrazovanja i istraivakog sistema promenljivim
potrebama, zahtevima drutva i usavravanjima naunog znanja. Krenulo se pravim
putem ka vanom cilju. I pored toga, ostvarenje vee kompatibilnosti i komparabilnosti
sistema visokog obrazovanja zahteva kontinuirani zamah da bi se u potpunosti ispunilo.
Trebalo bi da ga podrimo donoenjem konkretnih mera koje bi dovele do vidljivih
pomaka unapred. Sastanak od 18. juna, na kome su uestvovali vodei strunjaci i
naunici iz svih naih zemalja, pruio nam je vrlo korisne sugestije u vezi sa inicijativama
koje bi trebalo preduzeti.
Naroito moramo obratiti panju na poveanje meunarodne konkurentnosti
evropskog sistema visokog obrazovanja. Vitalnost i efikasnost svake civilizacije moe se
meriti stepenom privlanosti koji njena kultura ima u odnosu na druge zemlje. Mi treba
da se pobrinemo da evropski sistem visokog obrazovanja na svetskom nivou stekne
onaj stepen atraktivnosti koji bi bio jednak stepenu atraktivnosti naih izuzetnih kulturnih
i naunih tradicija.
Potvrujui nau podrku optim principima koje je postavila Sorbonska
deklaracija, obavezujemo se na koordinaciju politika naih zemalja kako bi se u kratkom
roku, u svakom sluaju bar tokom prve dekade treeg milenijuma, ostvarili sledei ciljevi
za koje smatramo da su od primarne vanosti za uspostavljanje Evropske zone visokog
obrazovanja i promovisanje evropskog sistema visokog obrazovanja irom sveta:
Usvajanje sistema lako razumljivih i uporedivih akademskih zvanja, takoe i
preko implementacije dodatka diplomi (Diploma Supplement), kako bi se unapredila
sposobnost za zapoljavanje evropskih graana i meunarodna konkurentnost
evropskog sistema visokog obrazovanja.
Usvajanje sistema bazino zasnovanog na dva glavna kruga kolovanja,
studentskom i diplomskom. Pristup drugom krugu zahtevae uspeno okonanje studija
iz prvog, koje traju minimalno tri godine. Zvanje koji se stie nakon prvog kruga takoe
e, kao odgovarajui nivo kvalifikacije, biti relevantno na evropskom tritu radne snage.
Drugi krug trebalo bi da vodi magistarskom i/ili doktorskom zvanju kao to je to sluaj u
mnogim evropskim zemljama.
Uspostavljanje sistema kredita kao u ECTS sistemu kao odgovarajueg
sredstva za unapreenje najire mogue mobilnosti studenata. Krediti se takoe mogu
sticati u kontekstima nieg obrazovanja, ukljuujui doivotno uenje, pod uslovom da
ga prizna univerzitet.
Unapreenje mobilnosti prevazilaenjem prepreka za efektivnu primenu
slobodnog kretanja sa naroitim obraanjem panje na:
za studente, pristup mogunostima za studiranje i obuku i srodnim slubama
za nastavnike, naune saradnike i administrativno osoblje, priznavanje i valorizaciju
perioda istraivanja, predavanja i obuke ostvarenog u evropskom kontekstu, bez
nanoenja tete njihovim statutarnim pravima. Unapreenje evropske saradnje u
oblasti potvrda o kvalitetu u cilju razvoja komparabilnih kriterijuma i metodologija.
Unapreenje nuno evropskih dimenzija u oblasti visokog obrazovanja, naroito s
obzirom na razvoj u skladu sa nastavnim planom, meuinstitucionalnu saradnju,
sheme mobilnosti i integrisane programe studiranja, obuke i istraivanja. Ovim se
obavezujemo na ostvarenje zadatih ciljeva u okviru naih institucionalnih
sposobnosti i u potpunosti potujui razliitost kultura, jezika, nacionalnih obrazovnih
sistema i autonomije Univerziteta kako bismo konsolidovali Evropsku zonu visokog
obrazovanja. U tu svrhu baviemo se nainima uspostavljanja saradnje na
meuvladinom nivou, ukljuujui i one evropske nevladine organizacije iz delokruga
visokog obrazovanja. Isto.tako, oekujemo da Univerziteti blagovremeno i pozitivno
reaguju i daju svoj aktivni doprinos uspehu naeg nastojanja. Uvereni da
uspostavljanje Evropske one visokog obrazovanja zahteva konstantnu podrku,
nadzor i prilagoavanje potrebama koje se stalno razvijaju, dogovorili smo se da se
opet sastanemo kroz dve godine kako bismo procenili postignuti napredak i nove
korake koje e biti potrebno preduzeti.