MIODRAG IBROVAC: TEODOR VALERIO I TEOFILGOTJ E,

SLIKARI NAIH NARODNIH TIPOVA

Pojam koji je Zapad imao o naem narodu bio je oduvek izopaen
i povran. Tome su, pored politikih razloga, esto doprinosili i samI
"'putnici koji su se predstavljali kao njegovi poznavaoci. U tompogledu,
na alost, ni dan-danas nije mnogo bolje. Sredinom prologa stolea po
gotovu. Za jednog umetnikog kritiara ugledne pariske Gazet ted es
B eaux-A rts iz 1867, na primer, na narod predstavlja one jo divlje
rase, razbacane tamo-amo po naoj civilizovanoj Evropi: lutaliki [I] i
izumirui [!] ivalj koji se sve vie gubi ili postupno pretapa u krilu mo-
dernog sveta, odnosei sa svojim izrazitim tipovima tajnu jednog ivota
i jedne poezije kojima uskoro nee vie biti mesta pod naim suncem".
Nijeprilika da se ovde raspravlja ouzrocima tako nevernih, tako smenih
sudova; ali e svakako biti da je tome prvi uzrok neznanje, a zatim ono
kratkovido gledite da je sve to se razlikuje od nas nie od nas. To ne
znai meutim da nije bilo verodostojnih glasova o pravom biu naeg
naroda. Dovoljno je samo pomenuti vidovl,tog Lamartina. Pri svem tom
svedoanstva veine putopisaca, zvaninih ili nezvaninih, dobronamernih
ili zlonamernih, kipte zabludama svake vrste. Moe nas jedino teiti"
to je to sluaj i sa ostalim Slovenima.
J edna vrsta tih svedoanstava dosada je vrlo retko, i samo uzgred,
prouavana: slikarski, grafiki dokumenti iz naih krajeva, ilustracije
naih predela i naselja, naih tipova i naeg narodnog ivota. O njima je
jo ponajvie bilo rei u ovomasopisu. Ba zato to su takvi dokumenti
retki, njihov je znaaj timvei. Bez obzira na svoju umetniku vrednost,
oni su davali mogunosti zapadnom svetu da vidi" nau zemlju i nae
ljude, da bar donekle oseti svu veliinu otporne snage koju je na narod
kroz vekove pokazivao i kojoj ima da zahvali za svoj nacionaln:
opstanak .
"'\i ovde dajemo samo jedno poglavlje iz knjige iji bi naslov bio
>,J ugoslav i j a u oim a fra ncuski hum et nika". Re je
ovoga puta o velikoj i znaajnoj zbirci slika, akvarela i bakroreza Teo-
dora Valerio, zbirci koja predstavlja jedan od najizrazitijih dokumenata
te vrste o nama na Zapadu. I od naih umetnika, jedini koji bi se, posle
Valvasora a pre Tomislava Krizmana i Ljube Ivanovia, mogao meriti
saValeriom, to jenjegov savremenik, rodoljubivi i zasluni Anastas J ova-
novi {1817-1899), ija bi galerija portreta velikih J ugoslovena krasila
nae Narodne Muzeje.
Vrednost Teodora ,Valerio isticana je ne samo u Francusko,j nego
i u drugimzemljama. Njegove suzbirke prodavane uParizu, Brislu, Lieu,
Drezdi, Lajpcigu, Manhajmu, Beu (kod Artarie). J o na poetku njegove
kariere, zapazio ga jei ohrabrio Aleksandar Humbo1t. O njemu jepisano
33
vie puta, naroito uGa zet ted es B eaux-A rts. Tu mu je L. de
Rono (Ronchaud) posvetio dui prikazi, u kome nalazi da su njegovi
izraziti crtei, raeni vinom i lakom rukom, delo posebnog dara
umetnikovog da oseti i prikae ljudske tipove strane naoj evropskoj
civilizaciji [opet! to je isti hroniar koga smo maloas naveli] i tako-rei
zalutale u nju. Ali niko o Yaleriu nije govorio sa toliko prodirnosti kao
TeofiI Gotje.
Pre nego to ujemo Gotjeov laskavi sud o nonji i o fizionomiji
naih narodnih tipova, upoznajmo se sa slikarom koji ih je tako dugo
i tako predano prouavao, i koji je zasluio da bude poznat kod nas.
1.
Teodor Yalerio (Yalerio), roen 1819 u livnici Herseran, blizu
Lonvia (Longwy), u departmanu Mozel, odao se rano umetnosti i postao.
ve u petnaestoj go<lini, djak uvenog slikara arIea. Sa njimje 1836
obiao Nemaku, vajcarsku, Italiju, Siciliju, i otuda doneo crtee i akva-
tele koje jesa uspehom izlagao u Salonu 1838. 1842zapaen je Yaleriov
portret arIea i njegove keri. Do 1851 izlagao je mahom predmete
u genre'u.
Meu tim poetnikim radovima Teodora Yaleno nalaze se ve
motivi iz naih krajeva. U njegovim zbirkama koje se uvaju u grafikom
odeljenju pariske Narodne Biblioteke, u serijama modela raenih za ue-
nike umetnikih kola, ima vie predmeta iz ribarskog ivota, datovanih
1843 i 1845godine, iz Zadra, iz Bosne, iz Istre~. AH to su mahom kon-
vencionaini, proizvoljni crtei.
eljan egzotinih uti;saka, Valerro je <lobiood Ministarstva Prosvete
jednu umetniku .j naunu mi'siju, i itave <lvegodine, 1851i 1852, proveo
jenaputu po Ugarskoj, Hrvatskoj i Slavoniji, Bosni, du Vojnike Granice.
Za vreme krimskog rata, 1854, uspeo je, uprkos zaraze i ruskih kruruma,
da ue u opsednutu Silistriju. Nadao se - kako pria Teofi1 Gotje po
kaZiivallljusamog Yaleria - da e tamo meu dobrovoltcima naii na
tipove iz Azije i Afrike do kojih bi inae teko dolao.I nije se prevario:
u turskoj vojsci, koju je kosila kolera, ,bilojeArnauta, Zebeoks (1), Ana-
tolaca, Kurda, Arabijana iz Damaska, Egipana, egipatskih crnaca, sta-
novnika J emena, i ak Indusa. Kao nekada slikar Dekan (Descamps) po
tesnim ulicama Smirne, tako je i Yalerio obilazio zagaene siHstriske
sokake, sn~majui olovkom niz iezivo ivopisnih prizora i tipova, pored
svih tekoa i opasnosti koi ima je bio izloen. Poznato je da Koran ne
doputa ,sliikanjeljudskoglika, i da prost muslimanski svet veroje da e
onaj koga nasHkaju umreti iste godine. OVliistonjaci pitali su zabrinuto
1 XXII. 1867, 300-304 str.
2 1843, u seriji Suite de gl'ands croquis composes pour l'etude de la mine de plomb.
bez naslova: nO 11 (mliadi, .ribar, zaogrnut kabanJ icom. sa ~a()m preko glave. i u
glomaZJ l!implitkim cipe1arna; pored njega krag Q:avodu; u pozadini barka i deo kreva),
nO 13 (predeo i grupa linosti iz Dalmacije); zatim u nekoliko serija njegovih l1:tudes
de ,genJ re. 00 kojih neke retouchee<>ill'aquaJ relle, jedna -Uspomena iz Bosne (nO175:
maJ .a pastirka sa fesom, meu ovcama i kozama), vie drugih iz Istre: ribari i njihove
ene koje predu i pletu mreu, iz Pirana, I2iole, Kapo'di6trJ J e (Kopl'a); iz 1845: nO 16.
sa natpisom Mali putnrici (dva deka, od kojih jedan jai osa=enog magarca a drugi
ga goni. sa .psomu sredini; u pozadini morski pejza zaJ iva sa ruevinama na breuljku);
nO 18, sa natpisom Mo'rruarev obed (sta.rac s lulom kome unuka donosi ruak).
34
slikara: ta e raditi na dan stranog suda, kada ti sva ta tela zatrae
duu?
Pre nego to je,stigao u SHistriju, Valerio se zadrao u Beogr~du i u
Bugarskoj, apri povractku, u Rumunriji i u naim kracjevimapreko Dunava
i Save. Sa ovoga pohoda doneo je u PariIZ, pored be'zbr01 skica, etr-
desetak veHkih akvarela i toHko ilsto crtea, koji srt1 privulcli panju u
pariskom Salonu i na Svetskoj i1zlobi slikarstva i vajarstva 1855
3
, i u
Salonu 1857
4
i 1859
5

Svoje akvarele i crtee Valerio jezatimizdao kao bakrore1ze, uneko-

liko serija, pod na'slovima: S ouven i r s del aMo narc hi e aut r i-
chienne
6
; - Croatie, Slavoni:e, Frontieres militaires
7
j
Les Populations des Provinces danuhiennes en
1854
8
Pored motiva iz Italije (iz Siene i Asize), izlagao je 1861 jo tri
bakroreza iz te serije, i tom prilikom dobio krst Legije asti, poto je
ranije u tri maha bivao odlikovan meda
'
1j,ama.
1864 Valerio je due vremena proveo obilazei Dalmaciju i Crnu
Gom, i izloio niz akvarela i crtea, koje je i,stegodine ~,zdaokao bakro-
reze u dvema novim serijama, pod naslovom: La Da 1mat i e9, iLe
M ont ene gro
1
0.
Mnogi od ovih crtea iz Dalmacije i Crne Gore objavljeni su 1878
godine - sa nekoliko novih skica - u velikom ilustrovanom delu arIa
lriarta (Yriarte) Les Bords de I'Adriatique et le MontE~-
neg r o (Ven ise, 1'1 str i e, le Qua r ner o, la Da 1mat i e, le
3 Pored magjarskih tipova. te gadine su se nalazili meu izlaenim akvarelima:
Ciganka iz Srbije. Srpkinja iz Beagrada (v. pr i 1o'g br. 3), Hrvatica sa basanske granice.
a meu bakrarezima: Sereanin iz Otoca, Sereanin iz Huma.
4 Pored astalag. dva akvarela pad istim imenom: Srpski seljak; Gavaz srpskaga
Kneza (pr i 1o'g br. 2); Hercegavaki pandur.
5 Akvarel: Devajka iz Beagrada; bakrarezi: Srp.ski gu.slari (pr i I o'g br. 1). Sere-
anin sa VO'jni,keGranice.
6 Od trideset bakrareza iz Ugarske. izdatih u tri serije, trinaest imaju za predmet
SIavake i Cigane.
7 Pad naslavima: Seranin iz graniarskag puka u Slunju, Udata ena iz sela
Skrada (pr oila g br. 8), Sereanin iz graniarskag puka u Otacu, Zena pravaslavne vere
iz akaline Zavalja (pr i I o'g br. 4), Baa Rati (BaO' Raati) aberbaa sIunjskih sere-
ana (pr i I o'g br. 6). Uspamena na RasteI" u Zavalju (pr i I o'g br. 5), Tri Basanske
katalikinje, Arambaa sereana iz Ogulina.
8 Pared etiri bakrareza iz apsednute Silistrije i iz Kalafata, tu su: Gavaz srpskaga
Kneza (pr i I o'g br. 2), Udata Beagraanka (pr i I o'g br. 3). Srpski guslari (pr i I o'g
br. 1). Srpski pandur; zatim ja: Sami-paa iz Vidina, Derviche-taurneur, Sereanin sa
vlake granice, Vlaki darobanc. NaknadnO' je uneta u avu seriju J evrejka iz Beagrada
(kaje nema u zbirci pariske Naradne Bibliateke).
9 Marlaki .seljaci iz akO'line Splita, Marlaka selja:nka iz okaline Splita (pr i I o'g
br. 11), Devajka iz Sibenika, Gradski straar iz Sibenika (pr i la g br. 9 ilO), Marlaki
seljak iz akaline Splita, Marlaki gajdai iz Salina (pr i I o'g br. 13).
10 Cuvarka aruja. Iula i kalevki pred cetinjskim manastirom (pr i I o'g br 20),
Crnagarski senatar (pr i I o'g br. 18), Devajka iz Njegua (pr iI o'g br. 15), Svetenik sa
crkvenim barjakam (pr i I o ' g br. 16), Pastirka sa albanske granice, Odlazak na trg u
Katar (pr i laz i 22i 14), Garda crnagarskag Kneza, Unutranjast crnogarske kue (crna-
garska poradica), Crnogorski straar, Branka (pr i log br. 17), Naricanje pred cetinjskim
manastiram (pr i I o'g br. 23), S tnga na Cetinju. - Te i iduih godWnaizlagao je Valerio
ja akvarele: Crnogorac sa hercegavake granice, Crnogorska parodica oplakuje svaje
paginule pred cetinjskim manastirom, dve Bosan,ke Ciganke, Basanska igraica, Crno-
gorke na Cetinjskom brmaru. - U knjizi Sarla Iriarta (V. dalje) objavio je. pored drugih
drvoreza, i Deka iz Njegua, Crnogorca iz Grahovca, Mladu Crnogarku iz Rijeke Nahije.
35
M ont ene gro, et la r ive ita I i enne)U, jednoj od najveih i
najlepih francuskih knjiga o naem Primorju (vi di pr i log e uze t e
iz tog ade I a: br, 11, 12, 14-15, 16).
Pored toga, mnogi crtei Valeriovi ill1J SlrujuUspoInene s put a
me u J u ne S love ne, od Zora Peoro, objavljene 1870 godine u
popularnom a!sopisu LeT our du ,Monde
12
Pored pejzaa magjarske
pUJ stei ciganskih tipova, tu su: skice seljanki i seljaka iz okoline Osijeka;
jedan portret trosmajerov i biskupska rezidencija lUOsijeku (oba
crtea prema fotografiji); !izBosne: jedan mali gra,d, muki i ensJ ki'tipovi
hriana i'ffiuslimana; Hrvatice sa vojnike granice, jedna zadrugarska
kua; zatim: :~zgredZargreba, jezero i vajcarski chalet u Maksimiru (prema
fotografijama), .seljak i sel1ja.nkeiz okoline Zagreba; jedna pe; povratak
s pae; rast el uZavalju, gledan sa bosanske strane.
Naj~ad, u knjizi Viktora T~o (Tissot) La li ongrie de I'A dr i a-
t i que auD anube, i mpre ss i oniS de vo yage
13
, !ima deset
heliogravira od Valeria, koje prikazuju Magja're, Slovake i Ciogane,pored
nekoliko Poal'sonovih crtea iz Hrvatske i Bosne. - Neke ad Valeriovih
crtea OIbjaVlioje i p~nati umetniki asopis L'A r t i ste.
Posle 1870, on izlae mahom motive iz Bretanje. U Salonu za 1877 i
1878 mogao se ipak videti po jedan njegov akvarel iz Crne Goreu.
Teodor Valerio umro je 14septembra 1879, u Viiu. Njegove akvarele
i skice otkupila je francuska drava jo pre 1870, i oiIli se sa,danalaze u
Biblioteci Lepih Vetina (Ecole nationale superieure des Beaux-Arts,
14, rue BOlIlaparte), u dosjeu Etu-dessur les populations hongroises, slaves
et valaque.s15.
Njegova uljana slika "Crnogorska poradica oplalmje svoje mrtve
nala:lJ i se u muzeju u Mecu, ajedan Bugarski vojnik u muzeju uRuanu.
11 Ouvrage contenant 257 gravures sur bo1~et 7 cartcs. Paris, Hachette, 4, 639 p.
Valeriovih: 22 iz Dalmacije, 26 iz Crne Gore.
12 S oUven i r s d'u n voy age chezle 5 S 1ave s du S ude n 1868 par
Georges Perrot, Dessins par M. Th. Valerio. LeT our du M onde, 1870, t. XXl, ler
semestre, pp. 241-320. Ukupno 54 crtea.
13 Paris, Plon. 1883. 40. 412 P.
u Dict:i:onnaire genera,I des Artistes de l'Ecole fran~aise. T.
II, Paris, 1885.
15 Od tih akvarela, osamdeset su iz 1851 i 1852, a etiri poslednja lista, sa deset
portreta, iz 1654 godine. Od njih je etrdiSetak posveeno magjaJ I'Skim tipovima, desetak
Slavacima i Rusinima" trinaest Cigamm.a, sedam Rumun~moa; ima pored t()ga jedan
Arnautin (datovan: 1854, Belgrad), jedan Arabljanin, ijedan Kurd. Naem narodu pri-
pada serija pod I'~llslovom: Populations slaves des frontieres militaires et de Bosnie, i
to: nIl 67, Boo Ra.alti Qber bacha dJ U,re~menJ t de SlUlin (v. pril,o g br. 6); 68, Femme
croate de Ker,niak; 69, Serrechaner de Zav.aglie; 70, Serschrunei- d'Ottochacz; 73, BergeI'
dt's environs de Malyevacz; 74, Serrechaner de MaJ yevacz; 75, Femme grecque de Segar.
Easnie; 76, J eune fille grecque de Bos:lie; 77, J eune fille grecque de Bosnie; 78, Turc slave
de Bosnie; 79, Femme catholique de Bosnie; 80, Chretien de Bosnie; - 81, Pretre serbe
(1654, Belgrad): mlad 5vetenik, gologlav, zamiljen, blagog izraza lica; 84, Mlada Beogra-
danka u libadetu, s fesom (pr i log br. 3).
Pored akvarela, ima dosje sa stotinu skica iz 1851-1852, od kojih polovina pripada
naim narodn!im 1lipo~ma. Mnoge od njih nisu ~2J davan~!kao baJ kTorezi, na primer: nP 41
do 4'3. Seljak ise,ljanke iz Zagreba; 46 i 47. Seljaik i seljanika UZ DrenikeJ ; 4>8.Seljak iz
Trnovca (Ternovacz); 50, Sereanin iz Maljevca (Malyevacz); 51, Seljak iz Petrovog Sela;
56 itd., panduri, hriani, muslimani (Turc), oficiri i vojnici, trgovci, deca iz Bosne;
85 i 98, Bosanske kue; 100. Bosansko selo.
Dva Valeriova akvarela ima Muzej u Banjeru (Bagneres).
36
Danas se pa umetnikim antikvariatima retko nalazi po kaji ad nje-
govih bakrareza. Ima ih desetak zagrebaki Arhealaka-histarijski Muzej
i zagreba,ka grafika zbirka Sveuiline Biblioteke, dVlldelsetakpot-
pisani u svajaj zbirci, nekalika G. Dr. Milan Radasavljevi, guverner
Narodne Banke. Svaki od tih bakroreza (iji ukupllnbroj ne prC'1azi sto-
tinu) aHsnul jeu svega ,S'topedeset prIimeraika, pa je klie brisan.
Valeria je jo za ivota uivao lep glas. ar Pero kae: Nika bolje
ad G. Valeria ne poznaje i niko due nije obila'zio unakrst dunavski
basen j a arl !riart: G. Valerio, svojimdugimboravkO'mpa slovenskim
krajevima, jedan je od retkih umetnika koji su i:skorisHli ovaj bogati
majdan. Odista, najbolje Valeriove stvari, one kajima je stekaO' ime,
pripadaju serijama crtea iz naih zemalja Ovaj zam.imljivi pet i t -
ma it I'e I'oman ti que moe se smatrati kaa najpladnijli i najuspeliji
strani slikar naih naradnih tipova.
Raeni sprirade, na licu mesta, ,savelikam save1snaui lljubavlju,
njegavi portret i gOlVareu isti mah oku i srcu. J er pod izraJ zitimcrtama
,ovihlica, pod ivopisnom noI1ljam,umetn:ik jeteio, i uspeva0', da ,otkrije
njihovu duu, onu prisnu poezi'ju ka1amje nadahnut svaki njih0'v stav.
KoLika je 0'n tu ulagao tmda, svedoe mnogabrajne studije, skice, kaje
su mu sluile za kompozicije, i ,okQjima g0'vare hroniaT.i njegavih izlo-
aJ ba
16
VlIlerioje, pored partreta
1
davao i vernu sliku predela, grupa
(ljudi, ena, dece), nonje, oruja, konja, stada. M0'deli su mu uvek bili
stvarne J i,nosti. Za mladog crnagorskog popa-barjakiara kae R0'n0' da
seadlikavaa uviebitaka ibivaa tri puta ranjavan (pI'i log br. 16). Ispod
skica dvajice musllimana zabeleena su imena: Meha Mii, Turc aus
Biha und mein Arendatar j Useinaga Kurtagi, IMahamedaner, uzimena
turskam azbukam. Izvesne tipave, naroita enske, izgleda da je slikar
mala idealizavao, ali astajui pri tomuvek u tanu. Na ta ga je, u ostalom,
navodila lepata naih ena, naroito u Crnaj Gori, klasina pravilnast nji-
havih crta i patriarhalna atmen0'st njihavog dranja. Za uvarku ,oruja
pred cetinjskim manastirom (pI'i I ,ogbr. 20) Rona nalazi da rezimuje
ceo ivot avaga plemena jaza pratioce crnogarsk0'g senatara, da usvo-
jimtraljama' izgledaju jo ponosniji nega i samsenatar. Nije uda ta se,
ovde-ande, nazire i nalije nae patriarhalnosti, na primer u grupi kaja si-
lazi sa crnog0'liskih kreva na trg u Kotor: dak avek mirna karaa sa
zabaenam puk0'miza vrata, ena pared njega, kaa damaa ivotinja,
posre pod svajim teretom (pI'i I ,og br. 14).
Sa kakviirn su zadavaljstvam gledani ovi gal'di predstavnici nae
zemlje, najbalje pokazuju aduevljene hra11likekaje im je u dva maha
pasvetia TeaM Gotje.
I L
Knjievna istorija smatra TeofiJ IaGotje kaa j'edno1gaad najranijih i
najpotpunijih predstavnika teO'rijeumetnosti ra;di umetnosti. Njemu je
BadleI' posvetiO' svoje C ve e zI O'est i kaO' nepO'grelIlompe'sniku,
savrenO'm arobn~ku francuske knjievnosti. Njegova zbirka E maux
16 Pored Gotjea, L. de Rono uGa zet ted es B eaux- Art s. 1867. XXII.
str. 300-304.
37
Theo phHe Gautier (1811-1872)
etea mees jedna je od na,jlepih u francuskoj poeZIJ I XIX stolea.
Gotjeov interes zana narod poveava na interes zanjega.
Ovaj umetnik, koji je d.ao uvenu i'zjavu da za nj1egavid1jivi svet
po,stoji, bio jene samo pelsnik nego isliikar. Iz ranOigdetinjstva pohodio
jeateljee, i celoga veka p~ao i.zvetaje oslikarskim izlOibama.
Piui o akvarelima i crteima Teodora Valerio, pOisrednoje govorio
i o naim narodnim tipovima ,kojeOInipredstavljaju. J er, ma da je dosta
putovao, Gotje nije nikad dolazio u nau zemlju. Bio je u paniji, Italiji,
Africi, EngIeskOij, Belgiji, Holandiji, Nemaikoj, vajcarskoj, Rusiji. Za
Carigrad je putovao, 1851, morem, preko Malte i Grke. Njegovo veliko
interesovanje za Istok, daljni i bliski, ogleda se u njegovoj poeziji, zatim
u jednoj ,dramskoj sceni, pa u putopi,sima, naroito u knjizi eon S ta n-
t i nopI e(1853,u dve sveske), upredgovorima DoketovOij ivo pi snoj
Tur sk o.jI' iNervalovom P utu na I stok, najzad. u prikazima Valeri-
ovih akvarela. Godila mu je'ta zemlja sunca, sfinga i himera. Carigrad mu
je izgledao lepi od Napulja. U njegovoj- prirodi bilo je neega fatalisti
kog. Poznata je Nadarova karikatura Gotje-paa, gde pesnik, sa fesom
na glavi, pui, okruen svojim omiljenim makama. U toj umetnikoj
ljubavi za Turke (i za make), 0111 jepretea Pjera LoHa.
Gotjeovi su putopisi moda najlepe strane njegove obilne proze.
Neobian putnik, on se interesovao samo za spoljni izgled, za ivopisnu
crtu, potpuno ravnoduan za svu sociologiju i politiku. Uveksam alio,
- pie Oinsa svog puta s one ,strane Pireneja, - to Mavri lIlisuostali
gospodari panije, koia je svaka,ko izgubila njihovim progolIlst;vom. (J
Granadi jei'zmoHodoputcnje da stanuje u Alhambri, gde jeproveo etiri
17 W.-A. Duckett. La Turquie pittoresque (histo,ire, moeurs et
description). Paris, 1855.
38.
dana i etiri nai, za kaje kae da su najslai asOoviunjegavam ivotu.
Razume se da jebio oduevljen ko.ddama. Plakao je pri po.vratku u Fran'
cusku, zemljui,zgnanstva. Ka,dgajeDemna Gej (Gairarden) paJ kasno-
naivna zapitala: Tea, zar u paniji nema panjruaca?, Qnje adgovoria
sasvimazbi'ljno: J a putujem da o.stvarim'svoj ,san, da pramenim kau ...
Putovaa samu Carigrad da bih na tenane postaa mUJ slimaniu Grku, radi
PartenOonai Fidiie; u Rusiju, radi snega, ajvara i vizan'Mskeumetnostij u
Egipat, radi Nila i Kleapatrej u Napulj, radi za1ivai Pompeje; u Veneciju,
radi Svetag Ma11kai dudeve palate. A drugam priliko.m: Kau mi:
"U vaoj RUlSijinema Rusa! A ta e, kaga vraga? Zar sam ja video
Ruse? I ja sambia Rus u Sankt-Pe'teI1sburgu, kao. to samPari.anin na
bulevarima! ... avek je, u ostalOom,svuda avek, i na svima geografskim
iriltlamajed,,: ustima auzima pr,stima; u svnmazemljama jai ubija maem
slabijega a IjUlbavnaveHna ne menja se od severnag pala da juno.ga.
a je videa nau zemlju, i nae stare crkve, ne bi nas svakako po-
menua sama meu primiiivcima kao to ini u jednompEsmuiz Venecije,
gde kae oduevljavajui 'sc Atinom: Atina me je zanela. Pared Parte-
nOona,sve izgleda varvarska i gruba. avek se osea kaa Muskagulg
(Muscagul,ge), Uskok iMahikanac pTed avim mermernim kipo.vmatako
istimi tako. zrana vedrim<,. Tei nas ta dadaje: Napovratku iz Atine,
Venecija mi se uinila triviaina i smena dekadentna.
Meu Gatj.eavim pesmama nalaze se dve, abjavljene pod naslOovom
ti uzI a u listu La ,pr esse 1845
18
, i nameni'ene ko.mpazitoru Felisjenu
Davidu, koji ih je stavia u mu.ziku, kao imnogi drugi kompozito.ri posle
njega. J edna o.dn;ihopeva ljubav adaliske prema aurmu:
J 'aime un fcz ecarlate
De sequ.ins fremissant,
Ou partc.ut l'or eclate.
Oureluit le croissant:
La fOiIltaineou l'eau cau~e;
L'arbre en fll;ur ou 8epose
L'oiseau ('ner a la rose
Pour conter son amour;
Mais au del ou sur terre,
Le tresor que prefere
Mon coeur jeune et sincere.
C'est ton coeur, blond giaour!
Nekaliko. go.dinaposle ovih bajronaV'skih prilseanja, Golje ,seprvi put
bavi nama, prikazujui, u ilStamListu, 2 apri1a 1849, kominu operu erara
de Nervala Crn ogor ci. Smatrajui Nervalav fantastini libreto kaa
istinit, ne samo kao. verovatan, Onivopisno i sa simpatiiam tumai to-
banje crnago.rske tipove. J edan od niih, pa imenu Ziska (I), kome vise
gusle na pleima, podsea ga na pesnike pevae .kaa to je Hiadnt
Mwglano.vtiije je balade i improvizaciie pdkupia (!) Merime, i koji u
madernaj kali po.kazujekakvi sumagli biti nekada bardi i truveri, Cma
Gara, Bo.sna, Hercegovina - o.bjanjava az,bilinodo.bri Teo.- prepune
su utvari, vampira, Aspiola, vuko.dlaka: verovanje u urokljive oi vlada
tama bez pogavora...
'8 28 aprila. I iste godine u P oesi es complet es, sa drugim naslovima.
39
Ostavljajui za drugu priliku da se blie upaznama sa Nervala.vim
Crn 0'ga r cima, 0' kajima je, u ostalom, ve p~sana19, zadraema se
na Gatje0'vamprikazu akvarela Te'odara Va1eria.
O njemu jeGat jepisaa u dva maha, 1854i 1855, u listu Man it eur
unive r seI 20,i te lanke jepretampaa 1856u drugaj svesci svaga iz-
vetaja sa par~ske SvetSJ keizlobe sLikarstva i vaj,arstva: Le iS B eaux-
Art s enE ura pe, i1877u prvaj svesci ,svajeknjiigeL'O rie nFl.
On prva hvali Valeria ta se nije, kaa drugi umetni<:i, agraniia na
Italiju li paniju, nega se "hrabra uputia kaa e.ksploratar k,1'O'zkrajeve
tako-rei ista toliko nepolZnaie [vierge1s] kao, ,to su amerike praume,
ma dazauzimaju veliku povrinu Evrape i ine sa"stavni dea jedne civiliza-
vane carev,ine. PosIe dvagodinjeg bavljenja, Valeria je dOiIlea~,celu
Ugarsku u svompartfelju, u akvareEma retka veradosi0'jnim i nenaamano
izraenim.
Dak je Gotje 'sa 1.1ivanjemrazgledaa bogati album iz avih "polu-
istonjakih krajeva t<11Stris.kemanarhije, Valeria mu je priao svoj put,
tako, da je pesnik "iz tih jasnih i ivih primedaba sastavia "jednu vrstu
tek,sta patrebnag za dobra razumevanje figura.
NClJ jpreopisuje Ugarsku i njenu pil 'stu, Sa demovima, sa baruti-
nama, kaje sesijaiu na suncu i iznad kojih preleu barske ptice, pil iS tu
koju pare.di sa Saharam; zatim pasebice "iRi'barena, Tisi, "Magjarskog
pastira, Cigane svirae, droge magjarske tipave.
Prelazei sa magjarskih ravniara na Slavene, Gatje nam prva pred-
!'taiVljajednag ereanina [sergen:t], padaficira iz Otaca, koji mu iz-
gleda melez hrianina i muslimanina: "Ugasita crven turski ~rudnjak,
crven ,burnUJ s[agrta sa kukuljaom], pruga'sti silav nadeven arsenalom
jalagana i naeva [na ,slici Isev1idesama jedan jatagan i dva pitalja],
mameluke [irake] akil'e, opanci, o ramenu karabin sa Ulkraenimkun-
dakam - ine njegavu apremu; glava, sa crvenam kapom, prepilanula je,
smela i panasita22.
Drugi sereanin izgleda mu pravi Turin, riih brkava, sa izrazam
mirne .svi'repos<tii fataHstike hrabmsti, kao Ali-paini Arnauti (pr i log
br. S, lev a f i gur a1).
A sad - nastavlja Golje - eva Stane Papovi (Popovic), iz sela
Skrada
23
'(pr i I o,gbr. 8), snane i stamene lepotice koja vas gleda u lice
svaj-imvodena-zelenim aima sa dugim crnim povijenim trepavi'cama,
razastirui preko bujnih grudi sv0'ju opletenu kosu koja izbija iz njene
bele pavezae ; i&tanjaki pojas ukraen pucetima stee jaj stas, a ruka
jaj jeuvuena unabar pregae (kecelje], debete kaa kakav i!limiukraene
dugimrajtama. Bela suknja, neka vrsta tunike ad maslinastag tkiva, opi-
vene crvenim gajtanam, nekalika nizava dinuva i amajHja, dapunjuju
19 Voyslav M. Yovanovitch, La Guzla de Prosper Merimee. Paris,
Hachette. 1911.
20 11i 18marta 1854.pod naslcvom : "Album ethnographique de la monarchie
autrichienne par Theodore Valerio. i 7 maja 1855.
21 Pod naslovom: .Le Danube et les populations danubLeninesd'a,presles aquamles
ethnographiques de M. Th. Valerio. Poetak je malo izmenjen, i izostavljen je raniji
zavretak drugog lanka.
n U Biblioteci Lepih Vetina postoji samo poprsje sereanina iz otoca (akvarel
br. 70).- (Svesu primedbe nae.)
23 Bakrorez nosi naslov: "Femme mariee du village de Skrad.
40
ovu ozbiljnu nonju, koja donekle podsea na enski kostim iz okoline
Rima24.
Lepota Save Birtinke, pravoslavne Bosanke, [Gotje ka,e: femme
grecque de BOSiIlie](pr i I o'gbr. 4), razlikuje se ad pomalo tatarskog tipa
Stane Popovii, i poc1seana kla>sini tip l6pova ublaen izrazom sanja-
lake patnje. Neobino tano opaanje
25
.
IsHui vero:dostojnost ovih crtea, koja imodista daj'epored umet-
nike i dokumentarnu vrednost, Gotje OIpravdanododaje:
Svaki jecrte uisti mah tip i portret; unjemu sezapaaju karakter,
naravi iu neku rnku tUstorijapredstavlj'ene liJ llosti,tako je strtlidijaindivi-
dualnaj lice, stav, dranje, sve etnografske oznake zanimaju umetnika
isto tonko koliko i osobenosti kostima, medutim tako svoj'stvene i tako
dobro izraene. Kako je lepa glava, na primer, glava Save 'Momilovia,
aramhae iz sela Dunjaka [IDuynak]! ,(pr ilog br. 5, des na f igur a?
- ista kao u akvarelu br. 74: Serechaner de iMalhevacz), plavog, ari-
stokra,tskog, skoro en~leskog tipa, za koga bi se pomislilo da je ka-
kav preobueni lord koji je sebi .dopustio ekscentrinu ud vie-
meseJ llognelZavitsnogi divljeg ivota: velike plave oi, pow;dane i tune,
tanak nos, pomalo or1ovski kuka,st, prezrive 11J snepune baj'wnovskog
spleen'a pod dugimuprooeruimbrkovima; belo lice, pa ipak rumeno, ispod
preplanule bOljei,stoga tona kao to je kosa, - sainjavaju fi.zionomiju
reLke gospostve:nosti inajvee otmenosti. Skinite ovome gortakom
dentlmenu njegove crvene kaftane, njegove pr,snike sa Hsu pucadi.,
njegove grke kremide, njegov istonjaki si1av, njegovu konu fiekliju,
njegovu panopHju Iljutogornjaj obucite mrucrn frak, navucite belu ruka-
vicu na njegovu i,la.vui suncemopaJ jenu ruku, pa ete pred sobomimati
jednog be,sprekornog gospodina, jednoga aendia iji prijem u Dokej-Klub
ne bi bio ometen ni jednom crnomkuglom.
Posle Save Momilovia, koji mu se naroito dopao, Gotje opisuje
Boa Ratia [Boo Raati]' oberbau slunj,skogpuka, koji je suta protiv-
nost (pr ilog br. 6)26.P,riroda je, kae, od nje,ga nainila ideal roman-
tinog razbojnika: Koato preplan1.1lolice, orlovski nos g'rabljivice, crne
vede, brkovi i zulufi, sa brazdom koja gotovo ,deli na dvoje donju vilicu;
kao da je naroito stvoren da za'straava putnike, ene i decu. On je
meutim lep, dodaje pesnik, ali ima melodramsku lepotu, koja pada u oi
iizaziva jezu. I opisuje mu odelo na itavoj strani, oiitoza,dovoljan to
moe nabrajati svu ovu egzotinu opremu: houppe, sOrtllbreve'ste,dolman,
ganse, gibernes, carabine
27
, gregues, jambarts, sandales, manteau ecar-
late ...
Zatim, kao kontrast, predstavlja nam tri Bosanke kat01likinje.
Prva mu vie lii na kakvu odalisku umaklu iz painog harema nego
na e'lliUjednog hrianina. Fizionomija plemenita, tuna i pitoma, koju
ozaruju dva sanja,laka ,sivaoka, iznad kojih vede ine tako pravilan luk
kao da su doterane surmom
28
j I'stok i Zapad ljube se na UJ snamanenog
21 OvomeopiSUJodgtovarai akvarel br. 68. lroj,i meutim nosi ame: Femme croate
de Kerniak [Krnjak], 1852.
25 Akvarel br. 75, pod naslovom: Femme grecque de Segar. Bosnie. 1852.
26 Akvarel br. 67. dato\'an: 1852.Svinicza.
27 Rati meutim ne nosi karabin, ve dugu puku.
28 S urm et h.
41
rumenila, a fatalistika mirnoa spaja se sa katolikom rezignacijom na
ovom prekrasnom licu tako spokojno lepom. Ona podsea Gotjea na
J evrejke iz Konstantine. Pod:boena je. Odelo joj je neobi'no prosto i
otmeno. Noge, koje ni\kad nije unaka'zi1a obua, vitke su kao noge
antikih kipova.29
Druga ena prenosi ,nas sasvimu Srednji Vek, i podsea na modele
Memlinga, Luke de Leda, i Kventina Mecu
30
Zaudiete se, kae pesnik,
da ti modeli jo ive; i opisuje njen kostim, njenu koprenu. Glava,
divno bezazlena i pitoma, sa ,svojimvelikim narandastim oima, svojim
malim ustima lako rumenim i svojom nenom belinom, ima detinjsku i
prisnu ljupkost mladih svetiteljki i vl<listelinkikoje 'suumetnici petnaestog
st0'lea slikali po molitvenicima i vitekim romanima.
Trea, odlunijeg izraza, podsea ga na Heromadu kako suje proiz-
volj-nopredstavljali umetnic.i u Srednjem Veku, uodelu polu-istonjakom,
polu-gotskom, polu-saracenskom.
31
PreJ azei sa ovih infantkinj,a na slovake teake iz okoline Raba
(ArvaJ , Gotjeistie da su oni ,seljakiji tipovi, ida mesto uboinog oruja
nose miolovke.
32
to se tie Cigana i njihovih prljavih rita, u kQjima se meutim
pored sve bede zapaa tenja za nekim divljakim kaiperstvom
33
, pesnik
kae da se Valerio, crtajui ih, morao setiti Lenauove pesme o trojici
Cigana koji lee pod vrbom, i od kojih jedan svira, drugi nemamo i zado-
vo,ljnopui lulu, a 'trei spavaj i dodaje: dobar nauk 0' tome kako treba
prezirati sudbinu.
Drugu gla'vusvO'ganapisa, to jest drogi izve,taj sa izlobe, Golje opet
poinje.opiJ som piiste: Nedogledne ravnice po koj,imajure g'omilena-
putenih konjaj vreJ Skovitemdine gde Cilganinsvira u emane na pragu
krme u koju navraaju razbojnici [zapamtite ovaj motivI]; pii'stana
kojoj se vidi zamiljeni pastir, nepomian kao kakav kip, pod svojom
debelom kabankom to odoleva kiiiilji suri m1aczevibrazdaju zamagljeno
neboj bare za,strte vodenim bilj!kamaj putovi, blatavi koloseci, po ,kojima
se tako grubo truekaju pot<ms.ketarnke to ih vul{,umali, razbarueni i
mravi, konjIi.
Poto je ispriao zanimljive Valeriove uspomene iz Silistrije i dao
portret guvernera Vidina, Sami-pae, .j jednog dervia koji Se okree u
kovitlac, Gotie sa vidnim zadovoljstvom ustavlja na Gavazu srpskoga
Kneza (pr ilog br. 2) (koga nema meu akvarelima Biblioteke Lepih
Vetina).
Nemoguno je, kae, videti nonju bogatiju isjajniju od.nonjegavaza
srpskog Kneza [prince deServie]j ,tkanina se gubi pod iritiJ ma.i vezovima,
imi bismo samo mogli zameriti beloj ,kravati, koja ilIli rav utis3.J ksred
ovog istonjakog raskoaj ali G. Valerio ju je morao zadrati ,kao crtu
naravi. Ova kravata poetak je civ.ilizaci.je. Obeenjak u ostalom ima
drsko lice, ciniko duhovito, razdragano rumeno, i bezonost lakeja iz
29 Akvarel br. 79, datov&n: 1852. Segar (vidi i skice).
30 Gotje svakako misli na Kventina .Mecisa, poto je Mecu (Gabriel) iveo sredinom
sedamnaestog stolea. - Akvarel br. 71, datovan: 1852. Kerniak?
31 Akvarel br. 77?
32 Akvareli br. 42 i43.
33 Akvareli br. 50-62.
42
plemike kue; akO' je muslimanin
34
, an svakakO' slaba mari ta vernima
Karan zabranjuje da piju jaka pia.
Austriski sereanin sa vlake granice, koji adaje sasvim drukiju
rasu, izgleda Gatjeu bez atmenasti. A vlaki Darabanc i Srpski
Pa.ndur imaju neeg osobenag iodaju izvesnu prastaku arigiJ llalnash.
NajzClJ d, :dase mallaadimari -od<svihavih suravih, branzanih i brkatih
lica, pesnik apisuje nanju jedne mlade, udate iBeagradanke, u libadetu,
sa fesam'(pr i I o'g br. 3)35.
,Ona nasi kosu amatanu oka zelenkasta plavag pareta tkanine
[barea], kaje akruuje gla'V'U,nak,ienu ClJ d&darima; atvarena plava
marama ukrta jaj se na grudima. Ljubiasta kadivena liba,de [veste de
velaurs] ~vezena zlatnim arama, sa irakim rukavima pastavljenim svi-
lamtrenjeve baje, adudara od bele haljine sa narandastim prugama i sa
razbacanim arama, narandastim i sjajna crvenim; cvetna arena Ij<i1jasta
earpa
36
abavija jaj struk i pada dazemlje. Odevena takO'uisti mah bagata
i prosta, ana ima setna i panosita dranje, dostajna kakve srednjevekavne
kral,jice, i njena glava pravilnih i atmenih crta padsea na tip koji IS U
gotiki slik,ari petnaestag stolea prtdavali Heradiadi.
Skice su, dadaje Gatje, ista takO' zClJ nirnljivekaO' i partreti linasti.
I na kraj~ apisuje albanskog paglavicu Ali~Kutu37.
Nadama 'se da e italac i u prevadu osetiti lepatu Gatjeavih apisa,
za kaje 1e ak reenO' da su bolji od Igavih. ,Viktar IgO', adista, gleda
prirodu :kraz svaju lupu: uveliava je i izvitoperava. On sam kae na
jednammestu:
Oh! si Gautier me pretait son crayon!
U svakam !sluaju, mi J ugaslaveni maema se panositi sudam kaji j,e
avaj tanani estet, pesnik isl1lkar,daO'O'naimnaradnim tipovima: onih je
pare,dia sa najlepim, najatmenijim fizianamijama kaje su nam ostavili
stari majstari.
Njega su ani tolika oduevi1i da je zaeleo' da ih aivi na pazarmCl.
Nadahnut avomivop~snamnanjam, an jeizradiO'jedan balet-pantamimu
ijase radnja deava neMe u Banatu i iji su kastimi verna radenr p.rema
Valeriavim akvarelima.
III
Gatjeav balet-pClJ ntamima R azbo'4 [l i k J an ko' (Y a[l k o' I e
B and i t), u dva ina, pisan za muziku Deldeveza
38
, igran je prvi put 22
aprila 1858, na dan panavnag atvaranja pazarita Part-Sen-M.arten
39
. Taj
S4 J o jedan primer o neobavetenosti kad je re o nama.
35 Akvarel br. 84. datovan: 1854. Belgrad; ispod slike, olovkomdodano: .C. n....
[costume national] de Serbie - Bakrorez meutim nosi datum: 1855.
sa Koja se u nas zove baja'der.
37 Skica pod brojem 72: Chef albanais.
38 Edouard-Marie-Ernest Deldevez, vJ olinist i kompozitor (1817-1897), postao je
1872 prvi dirigent pariske Opere i Drutva za koncerte Konzervatorije. Komponovao je,
pored jedne mise za Requiemi jedne kantate, vdebaleta i lirskih scena. Napisao je i
nekoliko knjiga o vetini dir1govanja.
39 Sagraeno pod Revolucijom. ovo pozorite bilo je neko vreme opera. Cuveno Sa
svojih melodrama (Dva r obi j aa. 1822; Ka rta . 1827). u kojima su se proslavili
glumci kao Frederik Lemetr i Marija Dorval. dsa svojih koregrafija, gdje su seisticali
GaBogran i Potje, ono prihvata romantinu dramu, igra An t oni a i NeI skuK u1u
43
scenario, tampan u programu i razdan kritiarima na premieri
40
,
objavljen je tek 1.872, u Gotjeovoj zbirci: The il.t r e. tM yste r e, co-
med i eset baIl et S41.
Tekst, koji ispunjava deset stranica, opisuje dvanaest nemih prizora.
Oni se odigravaju najpre u .jednoj krmi, zatim na otvorenoj pilst i.
Neke linosti, mO'dai samglavni junak J anko, pripadaju naem narodu i
druge, Rumunima i Ciganima. Vidi se da piscu nije dovoljno jasna njihova
narodnost, poto o njoj ne daje bliih podataka, i poto razlikuje Vlahe od
Moldavaca.
U bdo okreenoj krmi: velika pe, pO'uglovima burarl za.strta starim
iJ imovima, i dva-tri prosta stola iSadrvenim ,klupama du zidova. Raz-
bolniki voa J anko i njegova eta ,sklonili su setu ispred potere. Kr:mar,
njegova ena i sluavka otvaraju impodrumska vrata, i oni silaze u skro-
vite. U tom panduri zalUJ pajuna vrata, i njihov stareina lepi na zid
objavu u kojoj se obeava dve l-.iljadeforinata nagrade onO'mekoji oda
razbojnike. Krmar bi hteo da zarad[ tu sumu, ali ga ena i sluavka od-
vraaju. ~, Po odlasku pandu1"lskogodreda, eta iz:lazi i,zskrovita, inaru-
uje vino. J edna grupa mladih Ciganki igrajui upada u krmu, sa svira-
imai a za njima seljanke i seljaci, srpski, vlaki, moldavski, i staju
uza zid. Uivertisman: razbojnici igraju sa Cigankama. Narodnu igru pu-
jala izvode J anko i sluavka Nacka ,fNatcka).
Ciganska kraljica J amini oi njena supamica VaJ silijadolaze ma'lozatim.
One obe vole i ele ,daoaraju zavodlIjivog J anka, iju ,smelost i veliko-
dunost opevaju narodne ba.Ia,de.Posle malog oklevanja, on se odluuje za
Vasilijru. J amin1 <Smiljaosvetu, ali VasHi1a, tobo bacajui !karte, upo'zo-
rava svoga dragog J anka na opasnO'st. J anko nareuje ,svojimljudima da
uhvate dgansku 'kraljicu, ali ovi, iz straha od njenih kabalistikih migova,
proputaju je, iona ,dostojanstveno odlazi. Na pragu se susree 'Sajednim
ovekom u dugoj kabanici, kome kae neto na UVO'.Ovaj ulazi utke, a
za njimjo nekoliko drugova, ,istolakO' zaogrnutih. Usred nastavljene igre,
panduri zbacujusvoj,e O'grtae, i na1stajeborba, 11 kojO'jse Ciganke i seljad
stavljaju na stranu razbojnika. J anko uspeva da umakne kroz zveket
sabalja i dimod baruta.
Drugi in deava ,sena pusti. Na vi.diku samo nekoliJ ko starih vrba
i ermova. Oko ispregnutih cigansikih kola, ljudi kuju potkovice, ene
kuvaju ruak, deca se igraju. Vasilija dolazi sa J ankO'm, koji sepreruava
u sviraa. Nailaze panduri, pretresaju logor, ne prepoznaju J anka, itrae
od Vasilije da igra po taktu J ankove violine. iV tom se pojavljuje J amini,
koja odmah prepoznaje razbojnikog vou, i odaje ga, budei zaspale
pandure. J anJ ko i njegovi ljudi bivaju pO'hvatani.
Ali dobO'objavljuje da je to poslednji dan J aminine vlasti nad
Ciganima. Po tradiciji, najbolja igraica ima da postane nova kraljica.
Divertisman: J amini i Vasilija igraju za prvenstvo. Vasilija, koja odnosi
od A. Dima, i Igove komade: Marionu Delorm, Lukreciju Bordija,
Mar i j u T udor, Ruj B1asa. Tu je Igo upoznao 2ilietu Drue.
40 In-4
0
, na jednoj strani, na ru1iastojhartiji. Program nije predan ni pariskoj
Narodnoj Biblioteci, niti je objavljen u Bi b1iogr aphi ede 1a Fra nce.
41 Sprelberch de Lovenjoul, Hi stoire des reuvr es de The ophil e Gau-
ti er, Faris, 1887, t. II, P. 156.
44
pobedu, igrajui sa pandurskim handarima, veta pasee razbojnicima
veze oka ruku i daje im aruje.
Truba oglauje dalazak :sereana, iJ anka mu se predaje, ali pad
uslavam da bude primljen u vajsku, da bi na taj nain dostajnije primenia
svoju hrabrost. Vasilija se odrie kraljev,ske asti ukoriost J amine, i vraa
se redavnam ivotu. Divertisman sa haletam zavrava prizar.
Ova romantina pantomima postig:la je na pozornici veLiki UJ speh.O
tame nam daje padrolma abavetenja jedan prikaz u M o'nite ur uni-
ver se 1
42
Njegav pisac, R. de Ravre (Rovray), - kaji je za tu priliku
zamenia u pozarinoi rubrici slalnug saraldnika, samOogaTeafila Gat je, -
nalazi da je balet prekrasan, i hvali upravu ta jerazdala pragram, na-
pisan savrena jaJ sna, otmena ji ,saeto.
J anka - kae hroniar priajui pa-ed:met baleta - ima za sebe
ene, t. j. lepotu, ljupkost, duh, lukaVlstva i odanost, imoe zahval,jujui
nj,imada prkosi tl!cenamai klopkama. Igru i prizore, lakalnu baju, ine ja
prijatnij.im sjajni kastimi, najiepi, najverniji ta su se ikad videli u
jednam baletu. ene su klicale pa laama i alile, glasna, ta nema
kastimavanag bala te nedelje da bi admah obukle ruiastu bluzu i iz-
vezenu reklu, zelenu suknju sa arenim trakama, Ge Bataljini i Gice
Giar. I kritiar dodaje: Ovi veJ elepi kostimi vema su izraeni prema
crteima kaje je G. Valeria danea sa svaga puta na abale Dunava, i bie
mi daputena da estitam i da zahvalim avame odlinam umetniku iji su
putni ulisci taka lepa daprineli naem za!dovalj'stvu.
Muzika De1deveza'va jepuna iivosti, melodije i poleta. Qsetia sam,
kae Ravre, mnoge :smelei nove ritmove, mnoge motive kaji kaa da su
nadahnuti naradnom pesmam, mnoge arije srpske, maldavs'ke iHvlake ...
Muzika G. Deldevezava liena jeu isti mah svake banalnasti i svake pre-
teranosti. Divertismaru su izvedeni sa neabina mnaga smisla i ukusa.
Pujala je ognjevita, pr<lJ Sikavaigra kaja esHnam i sn<lJ gomnadmaa
sve jalas i sve krakavijake na svetu. I kritiar uznasi ples svihglumica,
ad koiih su dve glavne igrale prvi put u tom pozoritu, ikajiimaje cela
sala plj,elskalagromoglaSiTIo(a tout renvelrser), t<lJ ka,da su neke igre
morale ponavljati. J edna ad njih, GaiBataljini, oarala jepubliku svajam
vetam igram prekO' jaja, zavezanih oiju, pri kajaj ni jedna jaje nije
stradala ...
Na kraju Ravre pie ita'vusla:vapojku ba:letu i pantamimi, Ikaji nas,
kae, prijatna admaraju i razanade, pasle dnevnih briga, ulju:Ljkujunas
svajimlelujavimimekim melocliija:ma,svajimbelim, stralsnim, vazduastim
licima kaja kaO'da se prepliu i gube jedna 11 drugom kroz maglaviti ,san.
Njihovi su predmeti, uz ta, mahom ve:selijoni ne iskopavaju kosture i
utvare, ne raJ ZgoliUJ ju stra'sti iparake ispunjava'jui nals jezam i odvrat-
nou.
Otl!spehuovebaJ letskepantomime svedai i ta ta jeigrana uza:stapce
dva-deset i dva puta
43

T.aka je, zaslugam slikara Teadara Valeri'a, ua Hrvatska sa astalim

preanskim krajevima ula skromna u francusku knjievnast kraz ovaj Ga-
42 Od 25 aprila 1858.
43 Zajedno sa melodramom Felisjena Malfija (Mallefille) Le s Me r es rep en t i es.
koja se deava u Rusiji. i ije su junakinje dve modiskinje u koje se zalJ ubljuju kneevi.
45
tjeov prikaz i njegovu pantominu, kao Dalmacija kroz Mo rIa k ekontese
RosenbergOrsini iMerimeove Gus1e, Slovenaka kroz Nodjeovog
ZIl, nIl, ZbogIl, r at Srbija ,kroz Lamartmov P ut nIl, I stok, Crna Gora
i Boka kroz NervMove Cr nog ore e, Lotievu P Il, sk val u Iva novi :
i njegove putopFse, - sve skupa zahvaljujui naoj nenadmanoj narodnoj
poeziji koja se svojimarima nametnula, evropskoj panji.
Resume. M. le Dr. Miodrag, Ibrovac, Professeur de la langue et de la litterature
fran<;aiseilla Faculte des Lettres de Belgrade, presente iei son traite sur Theodor Va-
leno (1819~1879) et sur TheorphiileGalUti.er(1811-1872), dont le premier etait Ileintre et
Ilautre pre.sentait dans sesQeuvreslitteraires les types de la vie, natiQll1aledes Slaves
:meridionaux V1erslemilieu du XIX siecle. Cet essay est en effet un chapitre du livre qui
pourrait etre intJ itule"YoUigoslavievue par les artistes fran<;ais.
Au miJ lieudu siecle dernier entore ilcause des renseignements encore in=ffisants,
des recits devoyagesuperficiels, des lietns CIu1turelstres faibles del'Europe occidentale
avec les Slaves meridionaux et le Balcan en, general, un critique d'art a ecrit ilParis
qu'il y atencore dans le Sud-Estl del'Europe des races sauvages, des peuplades nomades,
qui sont en tradnde disparaitre oudesetransformer sou,sl'inf1uencedela viemoderne
qui les enoture, emportant par cette disparition avec leurs types caracteristiques le secret
d'une vie et d'nne poesiequi n'auront bientOt plus place SOOO novJ .'esole11.
Les dessins deThI.,Valerio i1nterpretespar Th. Gautier ont attribue beaucoup liune
connaissance meilIleuredu Sud-Est de l'Europe. L'etude deM. Ibrovac est aCc<J llnpagnee
de 24reprodlUctionsdes il1lUBtratio'IN> magistraIes de Th. Valer~o, dont l'auteUJ r s'occUJ Pe
OOlliSs'ontraite. Da'IN>la troisieme pa,me ,deson essa:i l'a'UJ teur!palrled'UJbalet-pan1omine
deTh. Gautier "Yanko le bandlit,pletin d'eh~ments de la vie des Tzigans. qui ont ete
tres souvent cOIl1fQndu diela part des etrangers mal renseigne~,avec les peuples autochto-
Iles del'Europe du Sud-Est.
46
~
""l
1. Srpski guslari (Musiciens Serbes). 1855., 17 X23.5 cm
2. Kavaz kneza Srbije (Cavas du Prinee de Servie)
1855., 16X25
>l:>.
00
3. Udata B=o ~rcanka (Femme mariee de Belgrade)
1855., 16X25
4. Pravo slavna seljanka iz o ko line Zavalja (Femme grecque
des enviro ns de Zavaglie), 1854., 24.9X18.4
~
\o
5. Uspo mena na ,Rastel. u Zavalju (So uvenil' du Rastel
de Zavaglie), 1854., 18X24.5
6. Bo o Raati, Oberbascha des Serreschaners, 1854.,
51X34.3
VI
C
7. Aram-bascha des Serechaners d' Ogulin, 1855.,
16X25.5
8. Udata seljanka iz Skrada (Femme martee
du village de Skrad), 1854., 25.5X16
<.n
-
9. ,ibenanka, 1875., 23.8X15.8
10. Gradski straar u ,ibeniku (Garde de la ville
de Sebenico ), 1864., 25.3X16
52
;
'-
~..:.:,rl""
-,/'
ul
lOV
13. Mo rlaki gajdai iz So lina (Musiciens Mo rlaques,
Salo ne), 1864., 23.8XI6.3
14. Odlazak na trg u Ko to r (Le dpart pOUl' !emarene
de Cattaro ), 1864., 17X24
54
co
....:
X
Li)
...;
...
.~
....
....
x
00
....;
....
00
....
55
~-~
.. 'J
<.n
0\
19. Mo litva za po ko jne u Crno j Go ri (La priere
po ur Lesmo rts), 1864., 16X15
20. Guardiana, uvarka o ruja, luLa iko Levki
pred cetinjskim manastiro m, 1876., 24X16
v1
'1
tJ "
21. Pukaran3e crno go rskih vo jnika, 1877., 23.8X15.8
........-..
," " " " -
22. Pastirka sa albanske granice, 1864., 16X23.5
23. Naricanje pred cetinjskim manastiro m, 1876., 11.8X15.9
24. Ho ngro ises, Bo hemiens, SLo vaques, Ho ngro is, Cro ates des Fro ntieres MiLitaires.
Marche dans Le Banat des Fro ntieres MiLitaires (Autriche) 32X22
58