Ime je znak (znamenje, predznak, kob, slutnja) koji nagovetava sudbinu i karakter linosti.

Tvrdnju nomen est omen primenio je Anton Pavlovi ehov u drami Ujka Vanja. Kada se sklope
korice knjige, otkriva se , moda sasvim sluajno, da su imena, odnosno prezimena linosti sinonimi
njihovih sudbina i karaktera.
Simplificirani sie bi mogao da glasi: bogat psiholoki ivot linosti sa sela iskazan dubokom unutarnjom
borbom (Vojnicki), nadom za uspon ka zvezdama (Astrov) i mudrim mirenjem sa sudbinom (Sonja)
sukobljava se sa odlikama cenjenim u gradu: bogatstvom i ugledom (Serebrjakov) , mladou i lepotom
(Jelena).
Ivan Petrovi Vojnicki (vojna, rus. rat) alias ujka Vanja je uzdrana i mirna osoba je iji ivot ne
odraava svu kompleksnost i suptilnost njegove intime. Unutar njega vodi se neprekidna borba zbog
neprihvatanja ivota obinog spahije na selu. Osloboen, unutarnji sukob eskalira najpre u ljubav
(prema Jeleni) a potom, u elju za ubistvom (profesora Serebrjakova). Jelenina indolentnost zadaje mu
prvi udarac, dok drugi udarac doivljava odlukom Serebrjakova da proda imanje. Maskirana elja za
dvobojem i iznenadni otpor prema bilo kakvoj promeni, usmereni ka jednoj linosti, Serebrjakovu, od
uzdrane osobe, ujka Vanje, stvaraju oveka spremnog da se orujem razrauna. Rat je sinonim za
ubijanje. Tako je prezime Vojnicki nalo potvrdu ne samo u unutarnjoj borbi, ve i u stvarnoj elji za
ubistvom. istom igrom sluaja, ubilaka namera se ne ostvaruje, to ujka Vanji pridodaje nove
elemente za jo sloeniju psiholoku borbu nesvojstvenu njegovom karakteru elju za ubistvom i
kajanje zbog pokuaja ubistva. Svakako da e se u tom klupku finijeg tkanja, nai mesta za zamrene
niti skoro platonske ljubavi prema Jeleni, tihe rezigniranosti zbog neuzvraene ljubavi kao i kajanje zbog
iluzije da je takva ljubav bila uopte ostvarljiva.
VANO JE ZVATI SE ASTROV
Prezime profesora Serebrjakova je direktna asocijacija na plemeniti metal srebro (rus. serebro). On je
olienje bogatog , obrazovanog oveka iji egoizam se odraava u srebroljublju. I mada mu sve
prihode sa imanja uredno alje u grad, Vojnicki dobija poniavajue nisku platu. No, profesoru to nije
dovoljno i odluuje se da proda imanje, koje nije u potpunosti njegovo ( prva ena koja mu je umrla,
sestra je Vojnickog). Nipodatavanje njihovog truda, izmeu ostalog i rada na prevodima profesorovih
naunih radova i nehat za njihov odnos prema njemu koji ide do oboavanja ( majka Vojnickog, Marija),
daju sliku oveka opsednutog samim sobom i novcem.
Doktor Astrov (astra, lat.- zvezda) potsea na zvezdu koja je iznenada pala na seosko tlo. Iz njega
isijava neubiajena posebnost . Istovremeno on ima precizne i visoke kriterijume koji streme ka
visinama savrenog. On je inteligentan, elegantan, armantan. Prijatne je spoljanosti a po prirodi stvari,
po zvanju, krasi ga plemenitost koja se ne ograniava samo na ljude ve je proirena i na prirodu
(posebno na ouvanje uma). Monotonoj seoskoj sredini, on donosi zvezdane trenutke: Sonji
zaljubljenost, Vanji prijateljstvo, Jeleni zanos, ostalima razumevanje, leenje. Poput zvezdane
praine, rasprie se, skoro istovremeno : Sonjina ljubav, kada sazna da je Astrov ne voli; Jelenina
opijenost , kada postaje svesna da bi njen izbor Astrova bio put u nezvesnost; Vanjino prijateljstvo kada
mu se uini da je Astrov kriv {to ga Jelena ne voli
Jelena, mlada i lepa profesorova ena, kao da je preuzeta iz grke mitologije. Fatalna erka Zevsa i
Lede , koju otima sin Prijamov, Paris , postaje uzrok Trojanskog rata . I Jelena Andrejevna nehotice
izaziva smutnju i pometnju kada stie na selo. Ona je uzrok buenja uspavanih oseanja dvojice
mukaraca: Vojnickog i Astrova, to e dovesti do poremeaja njihovih meusobnih odnosa.
Sonja, Sofija (gr. sophia mudrost) je najtraginija linost u drami. Da li mudrost nosi sa sobom
nesreu? Ili lepota i mudrost retko idu zajedno? Jer, Sonja pre svega nije lepa , ali zato je pametna,
odmerena, radna. Kroz njenu linost, ehov opisuje i svoju religioznost, ivot na drugom, boljem svetu
koji je oekivao svakako i sam pisac s obzirom da se borio sa, u to vreme neizleivom, tuberkulozom.
Tako i Sonja smatra e sve nepravde koje su je snale na Zemlji, biti ispravljene odlaskom sa Zemlje,
posle smrti. Ta rezigniranost koju ona iskazuje u svom dugom monologu na kraju drame, nije osuda bilo
koga ili bilo ega. Ton kojim to saoptava je veseo, to samo ide u prilog njenoj mudrosti, da iz situacije
u kojoj se nalazi nalazi izlaz. Svoga ujaka Vanju, ona ubeuje da i on pretrpi sve to ga je snalo, jer
ga upravo zbog toga, takvog naina ivota, eka dostojna satisfakcija. Konano poto su mudrost i rad
bliski, ona se, pozivajui i ujaka, okree radu, jer je on jedina njihova stvarnost u kojoj se oseaju
bezbedni i korisni.
PROLOST U IMENU
Linost kojoj je dato malo prostora u drami, ali je bogatim koloritom opisana njegova prolost, je
osiromaeni spahija Teljegin. On svira na gitari i uveseljava porodicu koja ga prihvata kao svog lana.
Olienje je oveka gubitnika, ali ne i nesrenog zbog toga. Kada ga voljena ena ostavlja i odlazi
svome drugome, on i dalje, ne osuujui je, prati njen ivot . U momentu kada joj je potreban on pritie u
pomo i obezbeuje i koluje njenu decu. ini to nesebino sve dok potpuno ne osiromai. Teljegin je
ovek koji poput seljakih kola, taljiga (rus. teljega), ceo svoj ivot vue teki teret. Njegova rtva je,
meutim, dobrovoljna i ini ga sretnim. Satisfakcija je da je na izvestan nain ostao uz enu koju voli i da
joj je stalno bio od koristi, ba kao to su i taljige neophodne da bi se prevukao teki teret.
Kao iz senke, naznaene su grofica Marija Vojnicka i dadilja Marina. Oba imena su indentini sinonimi
boanskog porekla i premda na hijerarhijskoj lestvici dijametralno distancirane , one su istorodni simboli
trpljenja, saoseanja i elje da se razume i utei.
Vera ( lat. istina), erka Marije Vojnicke, Vanjina sestra, prva ena Serebrjakova, Sonjina majka i
pacijentkinja Astrova povezana sa svim glavnim likovima, prusutna je samo u njihovim seanjima. Ali
svaki put kada neko govori o njoj, izazvan je dubokom emocijom, posle koje sledi priznanje istine, u
zavisnosti od sluaja . Vera je, dakle, istina koja je bez obzira na sva zbivanja i na svoju otsutnost,
duboko u svesti svih ehovljevih junaka drame Ujka Vanja.
Na kraju , ne bez opore gorine, namee se zakljuak da je pisac pred itaoca izveo itavu plejadu
gubitnika. Nikome nije dodelio sreu, ali je dubokom psiholokom analizom pokazao da svi oni i kada su
u mogunosti da neto menjaju, to istinski ne ele. Fatum, koji im je dodeljen, stoiki podnose, svesni da
to nije ono pravo . Ali isto tako, potsvesno znaju da je put do sree per aspera ad astra i zato
ljubomorno uvaju one male stvari koje ivot ine