Herman Hese

MAGIJA KNJIGE
JI/
,
U*
Glavni i odgovorni urednik
Rade OBRENOVIC

Urednik
Tibor VARADI

Ureivaki odbor
Ljubivoje CEROVI (ustorija)
Andeljko ERDELJANIN (humor i satira)
Miroslav NASTASIJEVlC (poezija)
Rade OBRENOVIC
Miroslav DEMAK (deja knjievnost)
ore UTVIC (hronika)
Tibor VARADI (esej i kritika)
Pero ZUBAC (proza)

Sekretar ureivakog odbora
Anica TIDILOV
HERMAN HESE MAGIJA KNJIGE


predgovor <prwom srpskohrvatskom izdanju
Od mnogih svetova koje oveku nije poklo-
nila priroda ve ih je stvorio njegov vlastiti duh,
najvei je svet knjiga. Ovom sveanom reeni-
kom generalilizacijom zapoinje na izbor esejis-
tikih tekstova Hermana Hesea, jedno nemako i
svetsko misaono putovanje po duhovnim prosto-
rima ija su delatna svetlea tela, reci i knjige,
ostavila najdublje i najplemenitije tragove na
starom, izboranom licu civilizacije.
Pokojni nemako-vajcarski antikvar, roman-
sijer, pesnik, nobelovac, putnik po Orijentu i
do smrti radoznali erudita nije na poetku svoje
knjievne karijere mogao znati da e ikada na-
pisati knjigu Welt der Bucher iz koje su oda-
brani tekstovi predstavljeni ovde pod naslovom
Magija knjiga. Tvrdim da to nije mogao znati
zato to se ovakve knjige ne programiraju ni u
jednoj literarnoj radionici stvaraju se spontano,
decenijama, kao logiki proizvod ivota koji se
u celosti posveuje kultu i razobliavanju kulta
pisanja.
Hese je, dakle, u toku dugog ivota uobli-
avao analize, refleksije i emocije, vezane za pa-
ralelni svet knjiga, u brojne pojedinane tekstove
o literarnim temama, o sudbinama knjievnih pok-
reta i vrsta, o mladm pesnicima, antologijama,
psihoanalizi stvaralatva i drugim, stvarajui ta-
ko, laganim nanoenjem gledita i ideja, knjigu
o knjizi i pisanju, o svetu ije su granice i zna-
enja aspolutno nesagledivd i nemerljivi. Nju su,
posle Heseove smrti, sabrali i integralno objavili
njegovi potovaoci.
Hese se, dakle, nije predavao uzaludnom pos-
lu sistematizacije, statistike, enciklopedistike i
didaktikog tumaenja fenomena
sveta knjiga jer
takav inovniki megalomanski
duh nije bora-
vio u njegovom talentu koji
ga je uinio jednim
od najveih pisaca dvadesetog
stolea. Pisao je
jednostavno, bez pretenzija da
sistemskim mi-
ljenjem o knjigama i piscima
organizuje banku
podataka pisao je iskreno,
s povodom, po
... .-,,.,.;,^^^_ istoj potrebi oveka
koji eli da saopti iskustva
iz vlastite profesije, na
zahtev izdavaa, italaca,
mladih kolega ili po diktatu
knjievne borbe u
kojoj se, bez specijalnih
porudbina, iznose sonp-
stveni, drugaiji argumenti i
shvatanja.
^^ Iako se radi o tekstovima
koji su stari iz-
meu dvadeset i osamdeset
godina, to u ovoj,
najdinaminijoj od svih
epoha, moe roditi sum-
nju i nepoverenje u pogledu
odrivosti izreenih
sudova, ideja i predvianja
knjievne budunosti
iji smo akteri upravo mi,
moe se, ne bez u-
enja, konstatovati da Heseove
knjievne ideje,
teze i dokazi vae i danas.
Mislim da njegovo
knjievno vino nije postalo
sirce.
Sudbina svih kultura
ljudske prolosti je ti-
ho, neprimetno transcendiranje
u dokument. Osim
rto poseduje dokumentarnu,
istorijsku vrednost,
._,.-..^_ ispisanu perom svedoka
razliitih knjievnih si-
HlHi tuacija, politikih, ideolokih i
ratnih bura, ova
e knjiga svakako izazvati
nedoumicu prilikom
eventualnog itaoevog
odmeravanjia upotrebljivo-
vosti, dejstva i
privlanosti njenih eseja danas.
Nedoumicu moe, pre svega,
podstai injenica
da je najvei broj ovih
tekstova napisan u vreme
koje se i po individualnim
iskustvima i po dru-
tvenoj svesti umnogome
razlikovalo od naeg.
_
Vojislav DESPOTOV
iiir ^W-v-, - :,- -:,,x. ,,,,,:W:,, -



MAGIJA KNJIGE
Od mnogih svetova koje oveku nije poklo-
nila priroda ve ih je stvorio njegov vlastiti duh,
najvei je svet knjiga. Ispisujui prva slova na
kolskoj tabli i pokuavajui da ita, svako dete
ini zapravo prve korake ka jednom vetakom
i neobino sloenom svetu za ije upoznavanje i
usavravanje pravila igre jedan ljudski ivot nije
dovoljan. Bez reci, bez tekstova i knjiga, nema is-
torije, i ne postoji pojam oveanstva. Ako neko
eli da pokua da se na malom prostoru, u kui
ili sobi, ukljui u istoriju ljudskog duha i usvoji
je, to moe postii jedino u obliku izbora knjiga.
Mi smo, dodue, uvereni da bavljenje istorijom
i istorij&kom milju krije razne opasnosti,
a u poslednjim decenijama nai su oseaji izraa-
vali snaan revolt protiv istorije, ali, upravo sa-
mo kroz ove revolte mogli smo da nauimo ka-
ko odricanje novih porobljavanja i zaposedanja
duhovnih naslea naeg ivota i miljenja jo
uvek ne izraava nau ednost.
Kod svih su naroda reci i spisi neto sveto
i magino; imenovanje i pisanje su praiskonske
magijske radnje, magino osvajanje prirode kroz
duh. Posvuda se u svetu dar svetih spisa slavi
kao boansko poreklo. Kod najveeg broja naro-
da pisanje i itanje behu svete tajne, ve'tine ko-
je je posjedovalo samo svetenstvo; bese velika
i neuobiajena stvar ako bi se kakav mladi ovek
odluivao da se preda ovim monim tajnama. A
to nije bilo lako .izvesti trebalo je iskupiti se
darovima i rtvama. Od vremena naih starih
demokratskih civilizacija, plemenitijih i svetijih
nego danas, ova je tajna stajala pod boanskom
zatitom, nije se nudila svakome i do nje su vo-
dili teki putevi. Slabo moemo da predstavimo
sebi ta je u kulturnom hijerarhijsko-aristokrat-
skom ureenju znailo kad je neko, u narodu
Sf42>
analfabeta, bio vian tajnama rukopisa! Bila je
'
to mo, bela i crna magija, talisman i arobni
tapi.
iSada je to naizgled potpuno drugaije. Danas
f
je, ini se, svet spisa i duha otvoren za svakoga;
danas, ini se, umee pisanja i umee itanja
predstavljaju neto malo vie od umea disanja
ili, u najboljem sluaju, umea jahanja. Danas
je, ini se, sa spisa i knjiga skinut veo izuzetne
asti, arobnjatva i magije. Samo jo u religi-
jama postoji pojam svetog, knjige koja se otva-
ra; ali, poto danas nijedna doista mona reli-
>
^ija ne preuveliava znaaj propagiranja biblije
kao laike lektire, u stvarnosti nema vie nijed-
ne svete knjige. Izuzetak su poboni Jevreji i
pripadnici nekih protestantskih sekti. Tu i tamo
postoji propis da se prilikom slubene zakletve
polae ruka na bibliju ali je ovaj gest polumrtvi
ostatak nekada plamteih snaga i za prosene lju-
de ne sadri vie, kao ni sama formula zakletve,
staru maginu mo. Knjige su prestale da budu t
tajne; dostupne su svakome. Sa demokratsko-li-
beralnog stanovita to je napredak ali, sa drugog,
obezvreivanje i vulgarizovanje duha.
Ne elimo da dopustimo da se rui prijatni
oseaj postignutog napretka. elimo da se radu-
jemo sito itanje i pisanje nisu vie privilegija
jedne zajednice ili kaste, to je od pronalaska
tampe knjiga zajednika, to je postala raireni
upotrebni predmet, to veliki tirai omoguuju
jeftinu cenu knjige i to svaki narod svoje naj-
bolje knjige (takozvane klasike) moe da uini pris-
tupanim i za najsiromanije. Ne elimo da se
suvie alostimo zbog toga to je pojam knji-
ge izgubio gotovo svu svoju negdanju uzvie-
nost i to izgleda da u poslednje vreme, zbog
bioskopa i radija, knjiga ak i u oima mase jo
vie gubi na vrednosti i vaspitnoj moi. Ali, ni-
poto ne bi trebalo da se plaimo budueg istreb-
Ijenja knjige; naprotiv, to se odreene potrebe
za zabavom i narodne potrebe za uenjem mogu 1|

8 *
vie zadovoljavati kroz nove pronalaske, utoliko
knjiga vie dobija na dostojanstvu i autoritetu.
Jer, ubrao e se i najdetinjastijem pijanstvu nap-
retka nametnuti saznanje da rukopis i knjige
imaju funkcije koje su vene. Pokazae se da
formulisanje putem reci i predavanje ovih for-
mulacija putem spisa nije samo vano pomono
sredstvo ve uopte jedino sredstvo ijom snagom
oveanstvo zadrava istoriju i trajnu svest o
samom sebi.

(1930)

*.?-'

?f~- -
LEKTIRA ZA ODMOR
Na letnje osveenje se, svakako, ne odlazi
radi itanja knjiga. Ali, uprkos to'me, mnogo ]e
onih koji jedino u to vreme dolaze do mirne lek-
tire, kao i onih za koje nema smisla da kine da-
ne posveuju itanju. Po mom iskustvu, za vre-
me odmora ne postoji lepa namera od ove: i-
tati stihove i za ljubavnicu uzeti neku doista
dobru knjigu. Gospoda koja sa enama, decom
i sluanstvom putuju u banju ili na planinu,
uobiajavaju da dobro razmisle ta da ponesu.
Jedna e dama tek u Ostendeu primetiti da joj
nedostaje nova veernja haljina, mada je dobro
promislila ta joj je sve neophodno, od paste za
zube do konog kofera. Trai drutvo i radije
putuje u mesto za oporavak sa svojim roacima
i prijateljima nego sa smrtnim neprijateljima.
Potom promiljeno bira hotel i sobu. Vrlo brzo
saznaje gde se moe dobiti najbolja kafa i naj-
hladnije pivo.
Kakva briljivost! Ali, ista ta dama koja
od eira do izmica ne nosi nita nepromilje-
no, koja je tako paljiva u izboru prijatelja i
koja nikad ne uzima sobu sa pogledom na se-
vernu stranu, provodi kine dane zevajui uz
loe knjige. Svoje nije ponela te je upuena na
ono to joj nudi banjski knjiar. Ali, banjski knji-
ar se niukom sluaju ne izlae ezi u svom se-
zonskom poslu iz vaspitnih razloga. Uz to, on
nije u stanju da sa sobom donese vei magazin
sa knjigama. Njegov je interes da napravi to
vei promet sa knjigama koje inae slabije idu.
Bankar, guvernanta, sudija ili voza, svi kupuju
iste memoare neke bive princeze, iste hronike
o ubistvima i istu kasarnsku satiru jer su upra-
vo to knjige sezone. Isti ti ljudi, kojima
kod kue, neproitan, stoji kompletan Gete, ni-
kad ne nose knjigu ili dve prilikom letovanja ve
10

svake godine ponovo kupuju knjige sezone
koje su, sa malo izuzetaka, iste, promenivi sa-
mo naslov i korice. Za nas recenzente to je sa-
da, kao i pred Boi, vreme nade. Otrimo pera,
preduzimajui vaspitavanje naeg naroda. Tako
u i ja pokuati da piem o nekim novijim knji-
gama, boljim dakako, u tihoj nadi da e prince-
zini memoari i kriminalni romani nai to manje
muterija. Ali, pre toga, savetujem svakome ko
odlazi na letovanje: ovog puta ne itati nita!
Jer, neprijatelji dobrih knjiga i dobrog ukusa
uopte ne preziru knjige niti su analfabete. Pre-
ziru one koji previe itaju.
11
SVETSKA KRIZA I KNJIGE
Postoji, naravno, gomila dobrih i lepih knji-
ga. Voleo bih da se ona stalno uveava. Ali,
knjige od kojih se moe oekivati uticaj na po-
boljanje stanja i prijateljskije oblikovanje bu-
dunosti, ne postoje. Kriza u kojoj se nalazi na
svet veoma je slina propasti, bojim se, ako to
i nije. U takvim trenucima, meu mnogim lepim
i omiljenim stvarima, zauvek nestaje i bezbroj
knjiga. Ono to je do jue bilo sveto a danas
obavezujue samo za mali krug duhovnih po-
tovalaca, prekosutra e biti sasvim podriveno
i zaboravljeno do onog ostatka koji je neuni-
tiv i predstavlja kiselo testo za svaku novu tvo-
revinu. Dok je oveka, knjiga nee propasti: to je
jedino veno to ovek poseduje. Ovo najdra-
gocenije blago oveanstva simeteno je u raz-
liitim formama i jezicima; biblija i svete knji-
ge stare Kine, indijska Vedanta i mnoge druge
knjige i zbirke predstavljaju vrhove u kojima je
to Malo, to je ranije doista bilo prepoznato, na-
lo svoj oblik. Ovaj oblik nije jednoznaan a
knjige nisu vene: ali, one sadre duhovno na-
slee nae prethodne istonije. Sva ostala litera-
tura proizala je iz njih i bez njih je ne bi uopte
bilo: celokupno hriansko pesnitvo, na primer,
do Dantea i do danas, jeste isijavanje Novog Za-
veta te, ako itava ova literatura propadne, Novi
Zavet ostaje. Iz njega bi uvek mogle da pro-
izau nove literature. Samo nekoliko svetih
knjiga oveanstva imaju ovu snagu oploava-
nja i samo one preivljavaju milenijume i svetske
krize. Dobro je pritom to uopte nema njiho-
vog rasprostiranja. Ne treba da postoje milioni
i stotine hiljada onih koji su zahvaeni sutinom
ove ili one svete knjige. Takvih je dovoljno
malo
{1937)
12
EKSCENTRINE PRIE
Pod ekscentrinim ovde ne podrazumeva-
nio neto artistiki ih literarno, romantino i
groteskno, nita to je preputeno volji i izbo-
ru pasnika. Sa svojim arobnjakom i vilinskim
priama, Fuke je obian filistar, a Tik, sa fan-
tastinim i ludim desetkama, dete koje se igra.
Ekscentrian je Hofman koji u svojim tekstovi-
ma nije meao sazvuja nemogueg i natprirod-
nog ve je iveo i u jednom i u drugom svetu,
ubeen, barem u duem periodu, u stvarnost
sveta duhova ili nestvarnost vidljivog. Takvi su
pisci doista ekscentrini: svet posmatraju iz jed-
nog drugaijeg sredita i opaaju pomerene stva-
ri i vrednosti Djima, pre svih, pripada Po,
taj rafinirani i setmi Amerikanac koji u svojim
delima pokazuje gotovo sve nijanse ekscentri-
nog, od okantnog urnaliistikog umetnikog ko-
mada do bolnog saznanja jeretika. Pravi ekscen-
trik je i Zil Vern, mada se on jedva moe na-
zvati pesnikom. Meutim, njegova potreba za
pomerenou granica i novih gledita nije manje
snana od Poove ili Hofmanove. Ovde spadaju i
svi dokazani okultisti, mistiari i spiritisti, im
se iskau ko pripovedai. Granici obinog politi-
og fantazma blii su sastavljai utopija od kojih
se nijedna ne moe uzeti ozbiljno, naravno s izu-
zetkom Sviftovog Gulivera, mada upravo kod
ovog eksentrika nije bitna forma ve mudro iza-
brana maska.
Ekscentrici se u sutini mogu lako podeliti
na dve glavne grupe: na sanjare i fanatike. Co-
vek se moe odati piu iz zadovoljstva i potrebe
za draesnim zaboravljanjem, ili pak fanatiki, u
beznadenom zadovoljstvu i samorazaranju. Me-
u ekscentricima postoje detinjasti karakteri ko-
ji se, igrajui se unutar svog fantastikog kruga,
oseaju dobro te jarosni oajnici kojima nita

13
nije dovoljno i koji se obavezno probijaju kroz
uvek nove slojeve, poto nisu sposobni ni sebe
da usree niti da shvate rezigniranost. Jedni na-
ginju samodopadljivosti i rado ironiu svoje i-
taoce dok su drugi neumoljivi samounitivai.
Za knjievno posmatranje ipak nije dovoljna
samo podela. Sredstva su im slina pa se pre ra-
di o razdvajanju mislilaca od onih koji se igra-
ju i filozofa od ironiara. Pritom susreemo jed-
nostavno i za one prve gotovo uasavajue saz-
nanje da fanatini ekscentrici nisu nita drugo
do savreni idealisti i da u osnovi njihovog stva-
ranja, bez izuzetka, lei isto idealistiko sazna-
nje o kopreni Maje i nepouzdanosti naeg ul-
nog opaanja. Ali, ovi filozofski ekscentrici su,
uprkos sjaju, unutranje konsekventni i samo
povremeno stvaraju slike i mitove koji su srod-
ni sutini narodnih mitova. Drugi, koji verovat-
no ne misle manje ozbiljno, konstruiu intere-
santne prie od sapunice. Njima pripadaju svi
tehniari, svi Velsovi i Vernovi, ali su oni, ak
i kad su najzaudniji i naj-uzbudljiviji, ipak
samo literarne razonode, zabavljai. Njihovo ne-
filozofsko poreklo i naivnost iskazuju se uglav-
nom kroz hrabre optimiste, kakvi su, na primer,
utopisti i kakav je Vels u svojoj poslednjoj knji-
zi, U godini kometa, gde se zlo oveanstva,
zahvaljujui temeljnoj izmeni vazduha, savreno
preiuje i preobraava u dobro. Takvi optimi-
sti su i tehniari, kao to je Zil Vern iji su izu-
mi interesantni samo dok ostaju na nivou isto
tehnikog. Povrh toga, svi oni fantaziraju o re-
voluciji i poboljanjima koja treba da se dogode
zahvaljujui njihovim novim mainama, barutu
i motorima. italac e se umoriti i pomisliti: ako
je tehnika u stanju da svet uini boljim, zato
mi onda od svega toga ne primeujemo nita?
Lelitica i projektil ka Mesecu sigurno su prijat-
ne i radosne stvari ali, da li se njima mogu su-
tinski iameniti ljudi i odnosi? U to, uzevi u ob-
zir svetsku istoriju, ne moemo rado da poveru-

14
jemo. Svim pesnicima pripada i ovaj nesklad
njihovog vremena, te propadaju zajedno s njim
poto se ne bave privremenim i sluajnim stva-
rima.
Drugi, filozofski ekscentrici nude daleko dub-
lje interese ali su gotovo svi tragine pojave, ne
zato to su oduvek bili bolesne prirode bolest
nije nita tragino ve zato to svoj duh i
patnju usmeravaju na neto to je u krajnjoj os-
novi nemogue. Prepoznavanje i stvaranje, iv-
ljenje ivotom mislioca i umetnika, suprotnosti
su koje se iskljuju. Propovedanje istog idealiz-
ma, osporavanje stvarnosti vidljivog i istovreme-
no bitisanje ivotom umetnika, dakle, raunanje
sa stvarnou vidljivog, gorke su suprotnosti.
Za umetnika koji stvara stvarnost ulnog, pojav-
nog, vreme, prostor i kauzalnost moraju besum-
nje postojati kao neto sutinsko, poto su oni
za njega jedino sredstvo predstavljanja i doka-
zivanja. Pesnik ponavlja dogaaj kroz koji opa-
amo svet dok jezik, im ga pesnik razmatra,
nije vie izraajno sredstvo saznanja ve pojmo-
va. Kako u opisati malog sivog psa ako sam se
uverio da to uopste nije pas ve samo jedna sum-
njiva i varljiva slika mog razuma, nastala dra-
enjem mrenjaoe? Naime, ja govorim o psima,
sivim i crnim, bliim i daljim, pokreem carstvo
obmana a bez svega toga se ne moe pevati.
Umetnost je potvrivanje svih obmana; kad ho-
e da porekne obmane suprotstavlja se samoj sebi.
Zbog toga su svi, bez izuzetka, tragine figure,
mada njihova dela interesuju, opsenjuju i uzbu-
uju, kao smeli Ikarov let u zemlju nemogueg.
Stav, da su pevanje i miljenje jedno isto i
da je zadatak poezije da izrazi pogled na svet,
predstavlja zabludu. Za pesnika je apstraktno
miljenje opasnost, i to najvea, poto ono u svo-
joj konsekventnosti porie i usmruje umetni-
ko stvaranje. To pesniku ne smeta da ima svoj
pogled na svet i da za sebe bude potpuni ide-
alista. Ali, u trenutku kada mu apstraktna saz-

15
svih vremena jesu i one u
kojima je stvaraoca
vodila rezignacija mislioca ka
jasnom, bezbol-
nom posmatranju ivota, pri
emu pesnik, odri-
ui se vrednosnih sudova i
osnovnih filozofskih
pitanja, dovodi sebe u isto
posmatranj'e.
Upravo to ne uspeva
ekscentricima. Kod njih
je suvie jak lini interes i
lina patnja zbog mi-
saonih problema, kao da e
doi do istog ob-
jektivnog posmatranja. Oni
odgovaraju ekstati-
arima koji su ogrezli u
vizijama, dok je kod pra-
vih mistiara nalaenje boga,
sudei po svim do-
kumentima, >nbez slika. Put
umetnika vodi ka
slikama a mistinih mislilaca
ka bezslikovnosti;
ko eli da ide i jednim i drugim
putem, istovre-
meno, ostaje, po pravilu,
zatvoren u venom su-
kobu.
Postoji zaista mnogo
meustepenica. Ali, sve
one ipak proistiu iz kruga
umetnosti dok je nji-
.,- .-_- hova forma sluajna i
rava. Ovde spadaju o-
kultistiki romani koji su u
pesnikom pogledu
slabi. Okultiistima je
svojstveno da ne mogu da
napuste svoje usko podruje a
da ne ostanu ne-
iskusni, kao to, na alost,
izjave spiritista op-
injenih duhovima sadre gotovo
uvek neeg de-
tinjastog. Okultistififcim
knjigama i idejama na-
zivaju se mnoge boanstvene
stvari i ovo je pod-
ruje, na alost, odvojeno
zidom pridavanja va-
nosti sebi i zanosa. Pravi
okultistiki roman, sna-
no teozofeki obojen, jeste
Flita Mabela Ko-
linsa. Ta je znaajna knjiga,
itljiva za sve koji
poznaju i najmanje osnove i
pojmove teozofskog
uenja. Pod ovom pretpostavkom
roman je inte-
resantan i doista pouan ali
time nije manje vre-
dan. Okultisti jo uvek nemaju
pesnika. Njihovi
umetniki proizvodi ne
nadmauju nivo Flite
te se ovi moderni pokuaji
mogu nazvati slabim
i i ravim kopijama
boanstvenog indijskog ue-
' nja o ponovnom roenju i
kairmi, kao i drevnih
mitova. Takva boanska nauka
o ponovnom ro-
16
danju (lepo sredstvo za nemo da se vreme shva-
ti kao udovino, kao forma spoznaje), roena
iz prastarih svetih dokumenata, moe danas mno-
gima predstavljati oslonac; ali, teozofski pesnici
teko shvataju njihovu duboku magiju.
Od savremenih pesnika koji bi se mogli
nazvati ekscentrinian, malo njih usjpeva u svo-
jim pokuajima i zaletima. Dvojica najtalentova-
nijih meu njima besumnje su Paul erbart i
Gustav Mejrink. Ako je eribart vie pesnik, on-
da je Mejrink neupoiredivo snanije inteligenci-
je i mirniji, sigurniji artista svojih sredstava.
erbart voli orijentalno zanesenjatvo i kosmike
fantazije a mrzi evropsku sentimentalnost, po-
sedujui istovremeno simpatinu sklonost ka ve-
likom i neogranienom, kao retko koji dananji
pesnik. Neretko iskae iz koloseka i ima potpu-
no nesrenu ljubav ka grotesknom iju sutinu
pogreno shvata i uvek promauje. Njegovi plavi
lavovi koji pucketaju repovima, prodiru uasne
gomile salate od krastavaca i uglavnom se, bez
mere, i, na alost, bez razloga simeju, slabi su
pronalasci te samo smetaju njegovim najlepim
knjigama. erbart nije groteskni humorist kako
sam povremeno smatra ve jedan veoma ozbilj-
ni humorist, dok su njegova najlepa poglavlja
ozbiljna i setna, donekle priguena neobinim
draperijama. Kao, na primer, u Smrti Barme-
kida: kalif na terasi veera sa svojom rtvom
koja ubrzo nakon toga treba da umre, nudei ga
jelom i vinom; to je izvanredno lepo. Takva je
i najlepa erbartova knjiica koju niko ne poz-
naje, Morska zmija, puna sete i oajanja, sa
jednim sjajnim razgovorom o politeizmu, ispu-
njenim najdubljim pojmovima i munjama istine.
Besumnje okultist i znalac indijske filozofije, on
je, ini se, prepoznao greben na kome stradaju
svi okultistiki pesnici; ali, on se sutinom bavi
tek uzgred, dok u proelje gura ambicije satiri-
ara. Neke njegove male prie, otroumno i
briljivo obraene, poseduju onu blagu izobli-

17
enost linija u kojima italac koji razmilja mo-
e pronai ironiziranje itavog pojavnog sveta,
to predstavlja najobiniju veru u njegovu real-
nost. Ali, ovo ostaje prikriveno, dok se kao su-
tina i cilj novele ispostavlja jedna polemiko-
ironina nam era, upravljena protiv celokupnog
evropskog naunog miljenja i kulture, protiv su-
jete i naduvenosti nekih lanova skuptine i aka-
demskih budovana. Ovaj pametni pristalica ue-
nja vedante tano zna da se patosom i ovetalim
gestovima malo ta moe uiniti te umesto toga
izotrava finu, neumoljivu strelu kojom majstor-
ski gaa. A tada je, slino Pou, u njegovim fan-
tazijama najsmelija i najdivljija ledena logika,
premda nikad bez preciznog vladanja sredstvima,
nikad lutalaka i sanjalaka ve sraunata i o-
troumna. Njegov podsmeh sadri nemilosrdnu
jarost osvetnika koji gaa iz potaje. Gotovo u-
vek pogaa nepogreivo.
Meu ekscentrinim pesnicima, kao i meu
svima drugima, postoje veliki i mali, iskreni i
patvoreni, umetnici i zanatlije. Moe se raunati
samo sa nekolicinom ije delo ne predstavlja is-
padanje iz koloseka ve osvajanje novih prostora.

(1909)
18
POGRENO SHVAENI PESNIK


(Odgovor u jednoj anketi)
Ne ljutite se to na vae pitanje o pogre-
no shvaenom pesniku neu odgovoriti direktno.
Naprezao sam se izvesno vreme ali, kako je mo-
je seanje ravo, potrebna imena mi ne padoe
na pamet. Prizivao sam prolost, mislei na pes-
nike ranijih vremena, na one koji su u svom vre-
menu bili krivo shvaeni a to su jo i dan-danas,
na Zan Pola, Brentana, Arnima, ovoga i onoga,
a potom sam iznenada primetio da drugih pes-
nika, krivo shvaenih, uopte i nema.
Pesnik, ta ve sama po sebi sumnjiva poja-
va, ima, ini se, u okviru ljudske gomile izrazi-
tu sudbinu da bude pogreno shvaen. ini se
da je to njegova istinska i glavna misija. Narav-
no da se to ne odvija uvek u gruboj formi usam-
Ijenike askeze u nezagrejanim potkrovljima i]i
u ne manje omiljenoj formi ludila. Ima pesnika
ija se pogrena shvaoenost sastoji u tome to
nisu itani. Takvi su danas svi veliki nemaki
pesnici. Neki imaju sreu da im knjige dozive
desetine i stotine izdanja, to ne znai da su ti-
me manje pogreno shvaeni. Ne postaji, naime,
istinsko priznanje, opte priznavanje poeta od
strane normalnih ljudi to je samo fikcija knji-
evnih istoriara. Pesnikova misija, sutina, sa-
stoji se u prepoznavanju ljudi u njihovoj sluaj-
nosti i menjanju, u postavljanju njihovog sna o
oveanstvu i poimanja sudbine oveka na mesto
sluajnog oveanstva. Tako je inio Dante, tako
je inio Gete, tako je inio Helderlin; tako ini
svaki pesnik, eleo on to ili ne, znao ili ne. Pes-
nik koji, gubei naivnost, postaje svestan sutine
svog dela, ima stoga samo dva izlaza iz neizdr-
ive situacije: tragini kraj, naputanje ljudskog,

19





ili bekstvo u humor. Svi veliki pesnici ili su
i
jednom od ove dve staze: trea ne .postoji.
J
Duboka je i tragina ludost naeg, ljudskog
f
bitisanja to to je oveamstvu uopte i potre-
f
ban pesnik: ono ga ak voli i ceni, najee pre-
{
cenjuje, ali, ini se, ono ipak nikada ne razume
j
pesnike, ne sledi njihov poziv i ne usuuje se
f
da ozbiljno prihvati njihova dela. Ako bi ove-
i
anstvo bilo bez pesnika, igra ivota bi izgubila
i
najveu dra. Ali, ako bi oveanstvo ozbiljno
\
shvatilo svoje pesnike i sledilo ih, izgubilo bi
E;
^slSSlEiB ravnoteu i propalo. Potrebno je mnogo ozbilj-
|
nosti, mnogo plitkog idealizma, morala i gluposti
l
da bi se odrala egzistencija oveanstva i osi-
\
lalllM gurao njegov dalji opstanak. Pesnici se stoga
moraju uvek pogreno shvatati, takoe i oni
najpoznatiji i najomiljeniji: stalno mora neko
i
od stvaralaca da oduzme sebi ivot i neki Hel-
f
derlm da postane umobolnik.
\
Postoji mnogo pesnika kojih nema. Mnogo je
l
i pesnika koji u sebi sadre samo kap, samo
f
jednu od deset strofa. Ali, svi oni, bez obzira da
l
li svet potuje njihovu slavu ili smrt od gladi, po-
|
greno su shvaeni i moraju to ostati.
'

(1926)
PESNIKOVA ISPOVEST
U naem vremenu, pesnik je, kao najistiji
tip produhovljenog oveka, gurnut u bezvazdu-
ni prostor izmeu sveta maina i sveta intelek-
tualne aktivnosti te osuen na guenje. Jer, pes-
nik je zastupnik i pravobranilac onih ljudskih
snaga i potreba kojima je nae vreme fanatiki
objavilo rat.
Bilo bi nerazumno optuiti vreme za ovo.
Nae vreme nije ni bolje ni gore od drugih vre-
mena. Predstavlja raj za one koji mogu da dele
svoje ciljeve i ideale i pakao za one koji im se
moraju opirati. Za nas pestnike ono je, dakle,
pakao. Ako eli da ostane veran svom poreklu i
prizivu, pesnik ne srne da se prikljui svetu koji
je, kroz industriju i organizaciju, zanesen uspe-
hom, kao ni svetu racionalizovane duhovnosti
koja danas uglavnom vlada naim univerziteti-
ma. Poto je pesnikov jedini zadatak da bude
sluga, branilac i vitez due, on se u sadanjem
svetskom trenutku vidi kao osuenik na osamlje-
nje i patnju. Evropa trenutno ima vrlo mali broj
pesnika od kojih se nijedan ne liava 'tragine
crte, donkihoterije. Nasuprot njima, svet prosto
vrvi onim pesnicima od kojih ivi graanski
italac.
Ali, meu onima koji se s pravom mogu na-
zvati pasnicima, mnogi utke propadaju u bez-
vazduni prostor ovog pakla. Drugi, pak, preuzi-
maju patnju na sebe, identifikujui se s njom,
preputaju se sudbini i ne brane se od nje kada
uvide da je kruna koju su druga vremena nu-
dila pesniku postala sada trnov venac. Ovim pes-
nicima pripada moja ljubav, njih potujem i vo-
lim, njihovom bratstvu elim da pripadam. Mi
patimo, da. Ali, ne da bismo protestovali i bes-
neli. Guimo se u za nas tekom vazduhu sveta
maina i varvarskih potreba koje nas okruuju.

21
Ne spaavamo se od Svega. Prihvatamo ovo gu-
enje i patnju kao na deo svetskog udesa, kao
nae poslanje i iskuenje. Ne verujemo ni u je-
dan ideal ovog vremena, ni u generale, ni u bolj-
evike, ni u profesore, ni u fabrikante.
Ali, verujemo da je oovek besmrtan ; da se
njegova slika raa iz svake unakaenosti da se
dostojanstvo izvija iz svakog pakla. Ne teimo
da rastumaimo nae vreme, da ga urazumimo i
poboljamo, ve da u njemu otkrijemo vlastitu
patnju i snove, da otvorimo svet due i svet sli-
ka. Ovi su snovi delom svirepe slike uasa. Ne
smemo da ih ulepamo. Ne smemo nita da po-
sreimo. Na zadovoljstvo graana, to ine pes-
nici-zabavljai. Ne krijemo da je dua ove-
anstva u opasnosti, na ivici provalije.
Ali, ne smemo ni da krijemo da verujemo u
njenu besmrtnost.
(1927)
22
MLADI PESNIK
Pismo Svima
Dragi gospodine,
Zahvaljujemo Vam na ljubaznom pismu i po-
iljci pesnilkih i poroznih pokuaja u kojima sam
sa saoseanjem listao i nalazio gotovo zaborav-
ljeni trag vlastitog pesnikog poetka. Vae dra-
go pismo i poiljka s radovima ukazuju mi po-
verenje koje me postiuje jer Vas, na alost, mo-
ram razoarati.
aljete mi sve ono to ste do sada, u poeziji
i prozi, napisali, molei me da Vam nakon i-
tanja kaem ta mislim o Vaem pesnikom t-
lentu. Pitanje izgleda prosto i bezazleno, utoliko
pre to ne elite da ujete nekakvo lano laska-
nje ve strogu istinu. Ja drugo i ne bih inio
osim da na valjano pitanje valjano odgovorim,
samo kada bih to mogao. Nije lako nai .stvar-
nost. Smatram da je apsolutno nemogue da se
iz poetnikih pokuaja, u sluaju kada se lino
ne poznajemo, mogu izvui bilo kakvi zakljuci
o talentu. Iz Vaih stihova mogu da vidim da ste
vie itali Nioea ili Bodlera, da su Vam Lilien-
kron i Hofmantal miljenici, moda i da pose-
dujete svesno razvijen ukus u umetnosti i pri-
rodi, ukus koji sa pesnikom nadarenou nema
ni najmanje veze. U najboljem sluaju (a to e
govoriti o Vaim stihovima) mogu da otkrijem
tragove Vaih doivljaja i analiziram ih, kako
bih stvorio izvesnu sliku o Vaem karakteru. Vi-
e od toga je nemogue; ko Vam obea da e 'z
Vaih poetnikih rukopisa proceniti Va literar-
ni talenat, kao to grafolozi procenjuju karakte-
re pretplatnika u novinskim rubrikama Pisma
italaca, taj je doista povran ovek, ako ne i
varalica.
23
Posle itanja Vilhelma Majistera i Fausta
i nije suvie teko proglasiti Getea za znaajnog
pesmika. Ali, iz njegovih poetnikih godina bi
se sasvim sigurno mogla sastaviti sveia sti-
hova iz koje niko ne bi zakljuio nita drugo do
da je mladi autor pomno itao svoje uzore. Kad
je Gete ve napisao Vertera i Geca, jo dugo su
mu pripisivali tekstove pesnika Lenca i obratno.
Dakle, samo kod velikih pesnika rukopis poku-
aja nije niukom sluaju jo uvek zaista vredan
i oigledno originalan. U ilerovim mladalakim
pesmama mogu se nai zauujue konvencio-
nalnosti i neukus.
Nije, dakle, kao to Vam se ini, tako jed-
nostavno sa procenjivanjem mladog talenta. Ako
Vas lino ne poznajem dobro, ne mogu znati na
kojoj stepenici razvoja stojite. Vae pesme mogu
sadravati naivnost koja Vam ve za pola godi-
ne nee odgovarati, mada iste greke moete po-
initi i kroz deset godina. Ima mladih pesnika
koji sa dvadeset godina stvaraju zadivljujue
stihove, ali ve sa trideset nijedan vie ili, to je
jo gore, potpuno iste kao sa dvadeset. Ima, me-
utim, talenata koji se osveuju tek sa trideset
ili etrdeset godina. Ukratko, pitanje koje mi po-
stavljate, o izgledima na buduu pesmiku slavu,
ravno je pitanju jedne majke: da li e njen pe-
togodinjak porasti ili ostati mali. Deko moe
do etvrnaeste-petnaeste godine ostati vra a
onda najednom iknuti uvis.
Oseam se prijatno to niste, kao mnoge Va-
ma sline kolege, traili od mene odgovornost za.
Vau pesniku budunost. Mnogi koji sa istim
pitanjem dolaze iskusnom knjievniku ine to sa
patosom, traei odluku i odgovor: da li ponovo
da napisu koji stih ili ne. Na osnovu ovoga mog-
lo bi se zakljuiti da je nemaka literarna istori-
ja rodila, moda, nibelunke pesme i Fausta
kroz izvesmo ludilo! Time je dat odgovor na Va-
e pismo. Ono me je zamolilo za uslugu koju na
alost, ne mogu da Vam uinim, poto se nalazi

24
sa one strane mogueg. Pa ipak, ne bih hteo
da Vas ostavim sa reenjem kojim niste zado-
voljni i koje Vi, na kraju krajeva, smatrate samo
otroumno odevenim odbijanjem. Dozvolite mi
stoga jo koju prijateljsku re.
Ne mogu znati da li ete kroz pet ili deset
godina postati znaajni pesnik:. To to ete po-
stati ne zavisi od stihova koje danas pravite!
Najzad: da li je nuno da postanete pesnik?
Mnogim nadarenim mladim ljudima predstavlja
ideal da postanu pesnici, poto oni pod pojmom
pesnik shvataju jednog originalnog oveka, oset-
Ijivog, istog u srcu, finih ula i dubokog emo-
tivnog ivota. Ali, ovek moe imati sve ove vr-
line i ako nije pesnik; bolje je imati njih nego
na njihovom mestu samo sumnjivi literarni tale-
nat. Ko eli da se poezijom samo proslavi, neka
radije postane glumac.
To to Vi trenutno imate potrebu da piete
poeziju, nije ni pohvalno ni posramljujue. Na-
vika da se doivljeno rastumai u svesti i zadri
u odgovarajuoj formi moe Vas izazvati i po-
moi da postanete pravi ovek. Ali, poezijom mo-
ete sebi i da nakodite. Naglo naputanje i
okonanje doivljenog ume da zavede. Neki mla-
i pesnici navikli su da vrednuju svoje pesni-
ke doivljaje po svojim poetskim merilinia, to
ih ini sentimentalnim dekoraterima koji neto
doivljavaju samo da bi o tome pisali.
im posedujete oseaj da su Vai pesniki
pokuaji nuni, da Vam pomau da rastumaite
neto o samom sebi i svetu, da Vam narastu do-
ivljajne snage i izotri Vam se savest, onda
ostanite pri tome. Od Vas e postati ovek, spo-
soban, budan i mudar. Ako je to Va cilj, a. ja
se nadam da jeste, i ako u zadovoljstvu poezijom
uoite i najmanju smetnju, nagovetaj zavoenja
ka neasnim stranputicama, ka tatini i slablje-
nju ivotnih snaga, onda odbacite itavu poeziju,
i Vau i nau!
Pozdravlja Vas sa dobrim eljama Va H.H.
(1910)
25
:&*->
IZ PREDGOVORA JEDNOJ
ANTOLOGIJI LIRIKE
Od svih literarnih zadovoljstava najvie ie
i najistije itanje poezije. Ovo blaeno savren-
stvo omogueno je saimo istini liriarima jer
samo oni povremeno postiu idealni oblik i ose-
aj ivota to je, inae, tajna muzike.
udesno je itati jednu pesmu prvi put;
moda je jo udesnije iznova uivati u nekoj
ve poznatoj, u nekoj ije nam reci jo odzva-
njaju u seanju. Neki narodi, pre svega istono-
azijski, poseduju sposobnost ovog plemenitog
uivanja u najveoj meri, izgraenu do religioz-
nosti i virtuoznosti. U Evropi, osobito u dana-
njoj Nemakoj, ova je lepa sposobnost izgleda iz-
gubljena u haosu celokupne kulture duha: nai
oevi, a jo vie dedovi, ne samo da su umeli
da itaju stihove ve su ih u velikom broju sa-
kupljali, prepisivali ih i uili napamet. To je
postalo retkost pa bi morali da se zatitimo od
mogunosti da jedan neni i plemeniti organ
zakrlja. Moglo bi nam se inae desiti da nam
se prekrasno blago nemake poezije starijih vre-
mena otui i propadne, kao dragoceni deo drev-
ne muzike ija su se dela, postepenim orublji-
vanjem i zaputanjem muzikalnih ula, potpuno
izgubila i koja sada sa naim jadnim i sirovim
sredstvima uopte ne moemo da izvedemo ve,
moda, samo pretpostavimo u nekoj enjivoj us-
pomeni, mada u rukama drimo zapisane note.
Sigurno je da prepisivanje pesama danas ni-
je nuno. Knjige su pojeftinile. Nemci mogu sve
poznate klasike da dre u izdanjima celokupnih
dela, u kutijama. Zbog ovoga su i filistri i na-
unici skloni da zahtevaju nepotrebne antologije.
Upravo oni u oelokupnim delima poseduju pes-
nie Getea, Lenaua, Rilkea i drugih: zato ih on-
da udvostruuju?

26
Doista, zato? Ako ih ipak uvaju radi i-
tanja, antologije su im suvine. Ako itaju kla-
sike u sabranim delima, jer nisu varvari da se
u potpunosti odreknu itanja poezije, onda e im
i jedna antologija biti dovoljna, i za batensku
kuicu i za putovanje.
Trebalo bi uvek imati mogunost za itanje
poezije. Kako je vreme privatnih skupljaa pro-
lo (kao okamenjeni ostatak toga preostao je sa-
mo album poezije starije keri), sakupljanje, iza-
biranje i slaganje se moraju prepustiti oveku
od poverenja. Ovom posredniku najvie odgovara
ljubitelj poezije koji je dugo iveo sa knjigama i
kome lirika njegovog naroda nije poverena i o-
moguena samo kroz marljivi rad i studije ve
i kroz dugogodinje uivanje i saivljavanje.
On e tako ve posedovati svoju privatnu
antologiju, pre nego to bude pomiljao na an-
tologiju koja se stvara prepisivanjem, istrgnu-
tim listovima, belekama i zapisima na margi-
nama njegove biblioteke; da bi sainio knjigu
poezije, on nee sistematski prouavati te kla-
sike niti ih selekcionisati, ve e iz esto ita-
nog materijala birati ono u ta se osvedoio.
Imae svoje miljenike, svoju pastorad, a svi
listii iz njegove zbirke izazivae u njemu tihu
borbu izmeu slepe ljubavi i pravednosti.
U poslednje vreme neke su estete pronale
novi prigovor svim antologijama. To to se vie
pesnika nalazi pod istim knjikim pokrivaem,
oni smatraju sirovou odnosno izmeanou u-
kusnih vina ili jela. Moglo bi se poverovati da
prava predanost lektiri uopte nije poznata ovoj___________
preosetljivosti, jer je primorana da uvek ima a
'^^^lll___________________l^^n^^_^^^^^ft*h
vidu materijalnu celinu knjige. Svaka je pesma
neto dovreno i jedinstveno, ne samo pesnik.
Pomenute estete su, uprkos kojetarijama
koje ine, gotovo jedini ljudi u Nemakoj koji
sa sveu i uivanjem umeju da -itaju poeziju!
Saimo je jo nekolicina osobenjaka u stanju da




\4y
se obraduje cvetu nemakog duha i najslaim
tonovima nemakog jezika
(1914)
28
JEDAN RARITET
Jedan mladi nemaki pesnik napisao je pre
nekoliko decenija svoju prvu knjiicu. Bila je to
slatkasta, pritajena zbirica bledih ljubavnih sti-
hova, bez forme ali i bez mnogo smisla. Ko ju
je itao, mogao je osetiti samo stidljivo struja-
nje nenog prolenog vetria i videti mladu,
utvarastu devojku u etnji meu raspupelim bu-
novima. Bila je plavua, krhka i obuena u belo
a etala je predvee, svetlom prolenom umom
i to je sve to se o njoj moglo znati.
Pesniku se ovo uinilo dovoljnim te je, s
Obzirom da je bio bez sredstava, zapoeo onu
staru, tragikominu borbu za objavljivanje. est
uvenih i vie malih izdavaa, jedan za drugim,
vratie itko ispisani rukopis bolno iekujuem
mladiu. Ta su pisma sauvana i po stilu se
sutinski ne razlikuju od odgovora dananjih
izdavaa u slinim prilikama.
Razbenjen i izmuen ovim odbijanjem, pes-
nik dade da se o njegovom troku stihovi od-
tampaju u etiri stotine primeraka. Knjiica
obuhvata trideset i devet strana, povezanih u
tamnocrvene, grubo izraene korice. Trideset
primeraka autor je razaslao prijateljima, dve sto-
tine dao na prodaju svom knjiaru a ostatak ti-
raa, stosedamdeset primeraka, zadrao za sebe.
Dve stotine primeraka, da tih knjiaru, izgorelo
je u velikom skladinom poaru dok se o sud-
bini onih koje je zadrao ne zna nita. Dete }e
bilo mrtvoroeno te se pesnik, po svoj prilici,
uglavnom iz ekonomskih razloga, odrekao daljih
pesnikih pokuaja.
Otprilike sedam godina kasnije, naao se sa-
svim sluajno na mestu gde se prireuju vesele
igre. Revnosno se bacio na novi posao i imao
sreu da, poev od tada, svake godine, vredno i
plodno, kao dobar fabrikant, proizvodi po jednu

29
komediju. Pozorita su bila puna a u izlozima
su se nalazila tampana izdanja komada, slike
scena i portreti izvoaa. Postao je slavan ali
se i dalje odricao novog izdanja svoje mladiske
poezije koje se, po svoj prilici, stideo. Umro je u
cvetu zrelih godina. Kada je nakon smrti izala
kratka autobiografija, preuzeta iz njegove lite-
rarne zaostavtine, bese rado itana Tek je iz
ove autobiografije svet saznao za postojanje i-
ezle publikacije iz mladosti.
Tada su iz mode izale i brojne komedije.
Izdanja knjiga nalazila su se svuda i po svakak-
voj ceni, uglavnom u antikvarnicama, kao po-
lovna. Ali, ona knjii ca-prvenac, od koje moda,
zapravo vrlo verovatno, postoji samo jo tride-
set primeraka koje je autor razdelio, postade ret-
kost prvog reda. Kolekcionari je neumorno tra-
e i skupo plaaju. Stalno figurira na listama
traenih knjiga; samo je etiri puta iskrsla na
tezgama antikvarnica i svaki put izazvala esto-
ki telegrafski rat meu ljubiteljima. Jer, autor
je ipak jedno slavno ime a knjiga je prvenac i,
iznad svega, privatno je tampana, mada je i&
prefinjenije kolekcionare bilo dragooeno i to to
je u pitanju knjiica sentimentalne mladiske li-
rike iz pera poznatog hladnog scenskog rutinera.
Ukratko, trai se jedna stvarica puna pat-
nje. Svaki njen besprekorni, neiseoeni primerak
vai kao neprocenjiv poto sada za njim tragaju
i neki ameriki kolekcionari. Panju su obratili
i naunici te do sada postoje ve dve disertacije
o retkoj knjiici jedna osvetljava jeziiki a
druga psiholoki aspekt. Jedan faksimil, tampan
u 56 primeraka, zabranjen za ponovno izlaganje,
odavno je rasprodat. U asopisima bibliofila po-
javilo se o tome tuce zapaanja i beleki.
ta je sa 170 primeraka, najverovatnije spa-
enih iz poara? Da li ih je autor unitio, izgu-
bio ili prodao? Ne zna se; njegovi potomci ive
u inostranstvu i ne pokazuju nikakav interes za
itavu stvar. Za jedan primerak skupljai danas
30
nude daleko vie nego za retko prvo izdanje Ze-
lenog Hajnriha. Ako sluajno odnekud izroni
tih 170 primeraka, i ako ne budu odmah en bloc
uniteni od strane kolekcionara, onda oe uvena
knjiica postati bezvredna i pominjae se samo
kao jedna od prolaznih anegdota u istoriji knji-
goljubiteljstva, sa ironijom.
(1902)
31
sp
i
O PREVODIMA
Crni se da lepa ideja o svetekoj knjievnosti
u prevodu na nemaki postepeno prelazi u kari-
katuru. Kod esteta i bibliofila, kao i kod fabri-
kanata robe za iroku potronju, sve je ee a
modi postujpak iznoenja na trite proizvoda
uglavnom nie vrednosti. Najavljuju se buno, s
manirom otkrovenja. Neki od ovih prevoda si-
gurno imaju vrednost i smisao pa je sasvim
razumljivo da pesnika snanog talenta to mami
da na nemakom jeziku iznese potvrde, francus-
ke, panske i italijaneke poezije.. Meu brojnim
prevodima Verlena, Bodlera, Karduija, Heredi-
je, Ferhairena i Brauninga, neki su doista talen-
tovani, premda su gotovo svi nainjeni radi po-
novnog uivanja samih pesnika-prevodllaca, poto
je njihova ukupna vrednost normalna. Talenat se
nalazi u momentu borbe dva jezika iju ispre-
pletanost i napon razume zapravo samo onaj ko-
ji lino radi na njima. Sutina jedne pesme u
stihovima, kod prevoda sa romanskih jezika, re-
dovno se gubi i prilikom najboljeg prenoenja;
u najboljem sluaju, sadri neto novo, neto to
sa originalom ima srodnosti samo jo u atmosfe-
ri. Prevesti, na primer, dobar italijanski sonet
na nemaki, tako da ostane stroga forma koja
nee silovati recima, naprosto je nemogue. Pes-
nik pritom moe mnogo da naui i moda je ko-
rist sadrana u tome. Ali, original gubi sutinu.
Uz ove umetnike prevode ima i bezbroj ne-
korisnih prevoda osrednjih francuskih i drugih
inostranih romana. Oni su tetni u svakom po-
gledu.
Pria o svetskoj knjievnosti postae sme-
na im se stekne uvid u bibliografiju naih pre-
voda, u masu unda i poluumetnina, a bez ijed-
nog dobrog i kompletnog Gogolja, Flobera, Tur-
genjeva i drugih. To pada na duu naim izda-

32
vaima koji upravo na ovom podruju deluju
udnovato nedogovoreno i neplanski.
(1908)
33

O RECI HLEB
Mi pesnici smo nezavisni od jezika on je
naa alatka. Nijednom pojedincu ne uspeva da
gospodari nj ione. To najmanje mogu da kaem
o sebi od dana stupanja u kolu, pre vie od
sedamdeset godina, nisam se tako istrajno i ila-
vo bavio niim drugim do napornim upoznava-
njem i vladanjem nemakim jezikom; jo uvek
sam zaueni poetnik koji, napola zaaran i na-
pola uplaen, napola usreen, ulazi u lavirinte
alfabeta gde se iz gomilice slova, reci i reenica
sastavljaju knjige i grafike slike celog svemi-
ra. Osnova i primarni elementi jezika su reci.
U optenju pomou njih otkrivamo da jedna re,
to je starija, sadri vie ivotnih snaga i moi
zaklinjanja. Imena kojima je Adam nazivao dr-
vee i cvee u raju imala su drugaiju, dublju
snagu od onih koje je kasnije za isto koristio
Line
Svi su nai jezici prilino stari ali je blago
njihovih reci zahvaeno trajnom promenom. Re-
ci mogu oboleti, umreti i zauvek nestati, kao to
se i nove mogu svakodnevno javljati i utemelja-
vati u jednom jeziiku. Sa recima se dogaa isto to
i sa svakom stvari koja se razvija : moemo se udi-
ti sposobnosti jezika da pronae oznake za nove stva-
ri, nove ivotne odnose, funkcije i potrebe ljud-
skog ivota, ali i primetiti da su od stotinu no-
vih reci devedeset i devet samo mehanike kom-
binacije iz starog fonda, da to uopte nisu stvar-
ne i prave reci ve obine oznake, pomagala u
nudi. Ono to nai jezici u poslednje dve dece-
nije najvie dadoe, jeste upravo znatan broj
udovinih i zaprepaujuih reci koje su u te-
ini i moi izraavanja, u jezikoj supstanci, u le-
poti i zlatnom sadraju doista bedne, siroma-
ne, te ovo vidljivo kraljevstvo predstavlja za-
pravo jednu vrstu oaravajue inflacije.
34
Uzmimo u ruke stranicu omiljenih novina i
pogledajmo itavo tuce takvih tuica koje do pre
izvesnog vremena uopte nisu postojale i za koje
ne znamo. Takve reci, bez ikakve tendencije da
se jednom oslobode i raiste, glase otprilike
ovako: kerkoudruenje dividendraunanje
rentabilnostkolebanje atomska bombaegzisten-
cijalizam. To su komplikovane, duge i uobraene
tuice sa istom manom; svakoj nedostaje po jed-
na dimenzija one, dodue, oznaavaju ali ne
zaklinju, ne dolaze odozdo, iz zemlje i naroda,
ve odozgo, iz redakcijskih soba i industrije, iz
slubenih prostorija vlasti.
One stare, prave, izrasle, zlatne, vrste i pu-
novane reci su: otac, majka, preci, zemlja, drvo,
planina, dolina svaka od njih ne govori samo
naem razumu ve i naim ulima, svaka poziva
jedan narod na seanje, predstave i optube, sva-
ka znai neto veno, neophodno, nezaboravljivo.
Ovim dobrim, znaenjski gustim recima pri-
pada i re hleb. Treba je izgovoriti da bi se ose-
tilo ta sadri time se ivotne moi tela i du-
e namah prizivaju. Zahvaeni su stomak, neo-
ca, nos, jezik, zubi i ruke, a u dui se bude sto-
tine uspomena, pada nam na pamet trpezarijslki
sto u roditeljskoj kui oko koga sede dragi li-
kovi iz detinjstva; otac ili majka seku komade
pogae i rasporeuju ih po starosti ili gladi go-
stiju (prisutnih), u oljama mirie toplo jutarnje
mleko. Ili nas estokim draenjem napada sea-
nje kako sasvim rano ujutru, jo u zoru, mirie
oko pekareve kue, toplo i hranljivo, uzbuujue
i odobrovoljavajui, budei glad i gotovo ga pola
utoljujui. Ponovo vidimo staru slukinju kako
prekriva sto, stavlja okrugli drveni tanjir na mu-
emu i u tanjir hleb, debelu pogau ije se is-
pupenje tiho presijava, a uz pogau i veliki
no sa tvrdom drvenom drkom i irokim sei-
vom.
Priseamo se dalje, idui kroz svetsku isto-
riju, hiljadu scena i slika u kojima hleb igra ne-

35
ku ulogu, priseamo se
reci pesnika i reci bib-
^ r^t&m^^m iije u kojima se hleb javlja
sa hranljivim zna-
enjem, sve do one slike
na kojoj spasitelj odr-
ava poslednju veeru...
Preplavljuju nas seanja
iz hiljadu slika velikih
slikara, iz svih oblasti
ovekove zahvale i
pobonosti, sve do mistinog
sazvuja u Mukama
Sebastijana Baha: Uzmi-
te, jedite, ovo je moje
telo!
Umesto minijaturnog
razmatranja, o rei
hleb mogla bi se napisati
itava knjiga.
Narod, tvorac i uvar
jezika, pronaao je za
hleb izraze nenosti i
zahvalnosti, od kojih u
ovde imenovati samo dva
kako bih pobudio i-
tav niz optubi. Narod
rado govori o dragom

r>
Webu<< a Italijani j
Teghld> kad tetinski ele da
*%* *"r"-:"^H opiu i pohvale jednu
osobu, kau: Dobar kao
hleb<<.

(1954)
36
JEZIK
Nedostatnost zemlje na kojoj pesnik, tee od
svih drugih, pati, 'jeste jezik. On ga moe povre-
meno mrzeti, optuivati i proklinjati tavie,
samog sebe to je roen za rad sa ovim bed-
nim alatom, sa zaviu mislei na slikara iji je
jezik boje razumljiv svim ljudima, od Se-
vernog pola do Afrike, ili na muziara iji tono-
vi govore svakim ljudskim jezikom, od jednoglas-
ne melodije do stoglasnih orkestara, od roga do
klarineta, od violine do harfe.
Pesnik naroito zavidi muziaru to on svoj
jezik koristi samo za sebe, samo za muziciranje!
On pak, pesnik, u svojim postupcima mora da
koristi i jezik kojim se govori u koli i sklapaju
poslovi, ikojim se telegrafiie i vode tsudski pro-
cesi. Kako je jadno to on za svo'ju umetnost ne
poseduje sopstveni organ, sopstveni vrt i prozor
kroz koji bi posmatrao mesec sve mora da deli
sa svakodnevnicom! Rekavi srce on misli na
centar ivotnosti u ove'ku, na njegove najunut-
ranije sposobnosti i slabosti, iako srce pred-
stavlja i jedan fiziki organ, mii. Kada izgovo-
ri snaga, za smisao svoje reci mora da se bori
sa inenjerom i tehniarom a govori li o bla-
enstvu, u izraz njegove predstave mesa se teo-
logija. Pesnik ne moe da upotrebi nijednu re
koja istovremeno ne cilja na drugu stranu, koja
ne podsea na tue, naruavajue i neprijateljske
predstave, koje u samoj sebi ne nosi izvesne
smetnje i ogranienja, upuujui se kroz uzani
tunel iz koga se vraa jedan zaguujui glas bez
pravog odjeka. Ko vie daje nego to ima, naj-
obinija je bitanga. Ali, pesnik nikada ne moe
postati bitanga. On ne daje ni deseti, ni stoti deo
od onoga to bi mogao da da zadovoljan je
kad ga slualac razume iz daljine. Retko kad
postie vie. Svuda gde pesnik anje pohvale ili

37
pokude, gde ima uticaja ili je ismejan, gde ga
vole ili odbacuju, ne govori se o njegovim ideja-
ma i snovima ve o stotom deliu koji ne moe
da prodre kroz uski kanal jezika i dalje, u ita-
lako razumevanje. Zato se ljudi i (brane u stra-
hu, na ivot i smrt, kad jedan umetmk proba
nove izraze i potresa bolne okove. Za njegovog
sugraanina jezik je (celokupni jezik koji je on
vredno prouio, ne gole reci) svetinja. Svetinja
je, dakle, ono to je zajedniko, to on sa mnogi-
ma, po mogustvu sa svima, deli, to ga nikada
ne podsea na usamljenost, na roenje i smrt, na
^ 3^*1*** | -unutranje ja. Kao i pesnik, i sugraanin ima
ideal jednog svetskog jezika. Ali, svetski jezik
graana nije slian onome o kome sanja ipesnik,
jedna prauma kraljevsta, jedan beskrajni orkes-
tar, ve pojednostavljeni, telegrafski jezik znako-
va ijom se upotrebom tede trud, reci i hartija,
gde se ne ometa zarada Ali, muzikom, poezijom
i slinim stvarima ovek e uvek biti ometen u
zaradi!
Ako je sugraanin nauio jezik koji smatra
jezikom umetnosti, biva zadovoljan, raunajui
da poseduje i razum umetnosti, te ise razbesni
ako oseti da je jezik koji je tako marljivo izu-
io vaan samo za malu provinciju umetnosti.
Doba naih dedova dalo je pregalake i obrazo-
vane ljude koji se usudie da u muzici, sem Mo-
carta i Hajdna, uvaavaju i Betovena, da odu
tako daleko. Ali, kad dooe open, List i Vag-
ner, koji ih podstaknue da naue jo jedan, novi
jezik, revolucionaran i mlad, elastian i vedar
zbog stremljenja neem novom, oni se duboko
ozlovoljie, uvidee propast umetnosti i izopaa-
vanje vremena u kojem su bili osueni da ive.
Isto se danas dogaa i sa hiljadama savremenika.
Umetnost pokazuje nova lica, nove jezike, nove
zamuckujue laute i izraze, jer je sita jezika od
jue i prekjue eh da se igra, da jednom pre-
e granicu, da nakrivi kapu i hoda rak-cak. Su-
graani se, meutim, zbog toga, este, oseaju se

38
'^f
ismejanim, sumnjaju u svoju vrednost, psuju i
preko uiju navlae polkriva obrazovanja. Isti
taj graanin, 2)bog ije se uvrede linog dostojan-
stva ide na sud, postaje sada veoma plodan u
uvredama.
Ovaj bes i uzbuenost ne oslobaaju graa-
na, ne rastereuju ga i ne proiuju njegovu
unutranjost, nimalo ne doprinose rasterivanju
njegove uznemirenosti i zlovolje. Naspram njega
je umetnik koji se optuuje jednako kao i gra-
anin i koji se trudi da za svoj gnev, svoj pre-
zir i ogorenost nae jedan novi jezik. Umetnik
oseoa da bes ne pomae. Besan, on nije u pravu.
U naem vremenu on nema drugog ideala do sa-
mog sebe ne ini i ne eli nita drugo do da
bude ono to jeste, ono to je priroda u njemu
razviila Zbog toga je njegovo neprijateljstvo pre-
ma sugraaninu krajnje lino, krajnje lepo i stva-
ralaki njegov gnev nije zapenuan ve pro-
miljen, prosejan, uzrok je stvaranja novog iz-
raza, nove ironije i naina, ne bi li se neprija-
teljstvo i zlovolja preobrazili u prijatnost i le-
potu.
Bezbroj je jezika prirode i bezbroj jezika ko-
je su stvorili ljudi' Nekoliko hiljada prostih gra-
matika koje poseduju razni narodi zapravo su
siromani rezultati siromani jer se uvek za-
dovoljavaju najnunijum a ono to graani rne-
u sobom smatraju za najnunije svodi se na za-
radu novca, peenje hleba i tome slino. Tako
jezici nisu u stanju da napreduju. Nikad nijedan
jezik (mislim na gramatiku) nije postigao onaj
sjaj, uzmah i duhovnost kakve poseduju maka
na zavijenom repu ili rajska ptica u srebrnom
prahu svoje svadbene odee.
Ali ovek, preputen sam sebi i ibez tenje
da podraava mrave i pele, maku, rajsku pticu,
sve ivotinje i biljke, uspeva da nadmai priro-
du. Izmislio je jezike koji se mogu znatno bolje
saoptiti od nemakog, grkog ili italijanslkog,
stvorio je religije, arhitekturu, slikarstvo, filo-
39

zofiju, izcarao muziku
ija igra izraza i obilje
boja nadmauju sve
rajske ptice i leptire. Kada
pomislim italijansko
slikarstvo kako li to
odzvanja, raskono i
raznoliko, zaujem horove s
molitvama i slau,
instrumente svih vrsta sa
blaenim zvukom, osetim
miris pobone hladno-
e u mermernim crkvama,
opazim kaluere kako
zanosno klee dok lepe
ene kraljevski vladaju
u toplim pokrajinama...
Ili, kad pomislim na
opena, zaujem kako se
tonovi etao i neno
prelivaju iz noi, kako
u pustoi, igrom ica, tu-
i nostalgija,
uzvieni, intimni bolovi izraava-
ju se prisnije i
pravilnije u harmoniji i disonan-
v ^--> --.g.,^-^-.--^. ama, finije nego
to to moe da izrazi stanje
^%^^^^^^^fjjfffjjjjjjfjfjfjS^ nekog drugog patnika kroz sve
naune reci, bro-
jeve, krivulje i formule.
Ko e ozbiljno
poverovati da su Verter i
Vilhelm Majster
napisani na istom jeziku? Da
je Zan Pol govorio istim
jezikom kojim govore
i nai aci? A to su
tek pesnici...! Oni su mora-
li da rade sa siromatvom
i krhkou jezika, sa
alatkom koja je bila
potpuno drugaije izrae-
na. ..
Izgovori li re
Egipat, ue jedan jezik
koji uznosi boga u
monim, vrstim akordima,
pun predstava venog i
pun dubokog straha pred
beskrajem: iz kamenih
oiju kraljevi nemilosrd-
no bacaju poglede na
milione robova, nadgleda-
ju ih ali ipak,
konano, gledaju smrti u tamno
oko svete ivotinje
isu ukoene, ozbiljne i ze-
maljske cvetovi lotosa
neno miriu u ruka-
ma igraica... Jedan
svet, jedno zvezdano nebo
puno svetova ,to je taj
!Egipat moglo bi se
lei na lea i mnogo
dana posvetiti razmiljanju
o njemu, ni o emu
drugom... Ali, odjednom e
zapaziti neto novo.
Zauje li ime -Renoar, nas-
mejae se i opaziti
itav svet u okruglastim po-
tezima kiice, raspleten,
ruiast, svetao i veseo.
Izgovori li
Sopenhauerovo ime, videe isti svet
predstavljen ljudima koji
pate, u besanim noima
eznu za boanstvom i
predstavljaju jedan drugi,

40
naporniji put koji ih vodi ka tihom, beskrajno
ogranienom tunom raju.
Graani rado porede fantaste sa luacima,
smatrajui da oni to doista moraju postati im se
kao umetnici, verruci ili filozofi usuuju da kro-
e u ponor vlastite unutranjosti. Taj bi ponor
mogli nazvati duom ili nesvesniim, jer iz njega
potie svaki na ivotni oseaj. Graani su iz-
meu isebe i svoje due postavili uvara, svest,
moral, slubu sigurnosti, ne priznajui nita to
direktno dolazi iz ovog ponora due a da pret-
hodno nije provereno od strane ove slube si-
gurnosti. Ali, ne upravlja uvek umetnik svoje
nepoverenje protiv oblasti due, ve i protiv onih
graninh vlasti te tajno pohodi i jedno i drugo,
i svesno i nesvesno, kao da ima dva zaviaja.
Prebiva li on sa ove strane, u poznatoj, sva-
kodnevnoj oblasti, gde ivi i graanin, siroma-
tvo svih jezika poinje neizdrivo da ga pritiska:
tada su se pesnikovanje ini kao trnovit, prete-
ak put. Ali, ako je preko, u zemlji due, reci
mu pritiu oaravajue, iz svih vetrova, iz zvey-
da, sunca, iz planina koje se smeju; svet je sa-
vren, jeste boji jezik u kome nijedna re ili
slovo ne nedostaju, gde se sve moe izrei, gde
sve odzvanja, gde je sve spaeno.
(1918)
41
O PESNITVU


U vreme kada sam imao deset
godina, jed-
nog dana smo u koli, iz
udbenika, itali pesmu
koja se, ini mi se, zvala Veprov
sini. Govo-
rila je o jednom hrabrom deaku
koji se junaki
borio usred nekakve kie metaka
ili neto sli-
no. Bili smo oduevljeni dekom.
Kada nas je
uitelj, s prizvukom ironije u
glasu, upitao: Da
li je to bila samo jedna pesma?,
mi smo vatre-
no po vikali: Ne, to je bila
jedna rava pesma!.
On je imao pravo: to se tie
pravila i ukusa na-
eg vremena i umetnosti, pesma
nije bila dobra,
ve smandrljana, neveto
sprljena. Uprkos tome,
deko iz pesme ispunio nas je
boanstvenim ta-
9H^^^^^^^HI^BM^^^M lasom oduevljenja.
^^^^^^^^^^^^^^^^^" Deset godina kasnije, u dobu od
dvadeset
godina, usuivao sam se da bez
ustezanja govo-
rim o svakoj proitanoj pesmi,
odmah nakon
prvog itanja, da li je dobra ili
ne. Nita od to-
ga nije mi izgledalo
jednostavnije. Bio je dovo-
ljan samo j<edan pogled, samo
apat stihova.
U meuvremenu je prolo jo
nekoliko de-
cenija. Pred oima i kroz ruke
prodefilovale su
mi mnoge pesme ali mi je danas
ponovo nejasno
da li jednoj pesmi koja mi se
pokae treba da
pridam vrednost ili ne. Cesto mi
se pokazuju pes-
me, uglavnom mladih ljudi, koje
sa sobom, na
putu ka izdavaima, treba da
ponesu sud o
sebi. Mladi pesnici su uvek
iznenaeni, tavie
zapanjeni, kada uvide da njihove
starije kolege,
u ije iskustvo oni ne sumnjaju,
nemaju zapravo
nikakvog iskustva ve samo
neodluno listaju
pesme, ne usuujui se da ita
kau o njihovoj
vrednosti. Ono to sami kao d
vadesetogodinj ak
obavio za dva minuta, sa
oseanjem potpune si-
gurnosti, postalo je sada teko,
ne teko ve ne-
mogue. U mladosti se misli da je
iskustvo ne-
to to e doi samo po sebi.
Ali, ono uglavnom
ne dolazi tako. Postoje ljudi koji su obdareni mo-
gunou sticanja iskustva, koji poseduju iskustvo
jo od kolske klupe, ako ne i od majine utro-
be; postoje drugi, kojima i ja pripadam, koji mo-
gu da ive 40, 60 ili sto godina i da potom umru,
ne nauivi i ne shvativi ta je doista iskustvo.
Sigurnost u ooenjivanju poezije koju sam
imao sa dvadeset godina poiva na injenici da
sam tada odreeni broj pesama i pesnika toliko
snano i iskljuivo voleo da sam sa njima pore-
dio svaku knjigu ili pesmu. Ako je bila njima
slina, bila je dobra; u suprotnom, nije nimalo
valjala.
I danas imam nekoliko pesnika koje naro-
ito volim. Neki od njih su isti kao nekada. Me-
utim, danas sam najvie podozriv upravo prema
poeziji koja me zvukom podsea na nekog od
omiljenih pesnika.
Ne elim zapravo da govorim o pesnicima !
poeziji, ve samo o ravim, o onima koje go-
tovo svaki italac, izuzev, naravno, pesnika, smat-
ra suvinim i nitavnim. Uvek sam itao takve
pesme. Ranije sam takoe prilino tano znao
da su bile rave i zato. Danas u ovo vie nisam
siguran. Sigurnost i znanje su mi se nekiput po-
kazivah u sumnjivom svetlu; ponekad je posta-
jalo dosadno, neproivljeno, nedostatno, bunilo se
u meni i, na kraju, vie nije bilo znanja ve samo
neega to me je naputalo i iju nekadanju
vrednost nisam vie shvatao.
Sada mi se dogaa sledee: prilikom itanja
nesumnjivo ravih pesama oseam zadovoljstvo
da ih potvrdim i slavim, dok mi se dobre, one
najbolje, esto pokazuju u sumnjivom svetlu.
Isti oseaj ponekad obuzima profesore, slu-
benike ili luake. Obino se smatra da je gospo-
din slubenik jedan besprekorni graanin, isprav-
no boje dete, pravilno numerisani i korisni lan
oveanstva, dok je luak bedno stvorenje, nes-
reni bolesnik koga ne podnose i koga saaljeva-
jiu ali koji nema nikakvu vrednost. Naiu, meu-

43
tim, vremena u kojima se dogaa suprotno: od-
jednom se uvia da u luaku prebiva jedan spo-
kojni, u sebe sigurni sreniik, jedan mudrac, bo-
ji miljenik, karakteran i zadovoljan u svojoj ja-
koj veri tada se profesor ili slubenik uine
nepotrebnim, bezlinim i neprirodnim figurama.
Povremeno mi se slina stvar dogaa i sa
ravim pesmaima. Odjednom mi vie ne izgleda-
ju rave, odjednom zamiriu osobenou i deti-
njaistou a njihove otvorene slabosti i mane pos-
taju dirljive, originalne, drage i oaravajue te
naspram njih najlepe pesme, inae voljene, iz-
gledaju ogoljene i ablonizovane.
Kod nekih naih mlaih pesnika, poev od
vremena ekspresionizma, viamo slian postupak:
oni u principu vie ne proizvode dobre ili ra-
ve pesme, smatrajui da ima dovoljno lepih pe- j
sama i da oni lino nisu roeni za to. Njihova
funkcija nije vie zgotovljavanje ljupkih stihova
i igranje igre strpljenja koja je zapoela kod pret-
hodnih generacija. Po svoj prilici su u pravu. f
Njihove pesme zvue ponekad jednako potresno i
patetino to se, inae, ranije nalazilo samo kod
ravih pesama. c
Lako je nai razlog. Svaka pesma je u tre- f
nutkiu nastanka potpuno jednoznana, predstav-
lja jedno pranjenje, poziv, krik, uzdah, pokret,
reakciju oivljene due kojom se trai vrenje i
odbrana jednog doivljaja ili osveivanja. Ova
prva, primarna, praizvorna, najvanija funkcija
pesme uopte nije procenjiva. Ona govori jedino
u pesnikovo ime, predstavlja njegovo disanje, nje- i
gov krik, san, osmeh, samoomota. Ko je u sta- *
nju da proceni none snove oveka u njihovoj
estetikoj vrednosti i pokrete rukom i glavom,
sve gestove i nain hoda u njihovoj svnsishodnos-
ti? Odoje koje stavlja palac u usta ponaa se
jednako pametno i ispravno kao i autor koji gri-
ze dralje ili paun koji nadmeno iri svoj rep.
Niko od njih nije u pogledu ponaanja bolji od
drugoga, niko nije ni vie ni manje u pravu.

44
Ponekad se dogodi da jedna pesma, osim to
olakava i oslobaa samog pesnika, moe da ob-
raduje, pokrene i uzbudi i druge da bude le-
pa. To je verovatao sluaj kada izraava neto
to je zajedniko kod mnogih ljudi, neto to je
kod mnogih mogue. Verovatno, nipoto sigurno.
Ovde sada poinje jedan sumnjivi tok. Po-
to lepe pesme ine pesnika omiljenim, na svet
zbog toga ponovo dolazi jedna hrpa pesama koje
ne ele nita drugo do da budu lepe, koje nita
ne znajiu o praizvornim, praiskonsikim, svetim
funkcijama pesme. Ove su pesme od trenutka
nastanka programirane za druge, za sluaoce i
itaoce. One vie nisu snovi ili plesni koraci, kri-
ci jedne due, reakcije na doivljaje, zamuckuju-
e slike elja ili arobne formule, pokreti mudra-
ca ili grimase luaka onome su naprosto obini
prozvodi, fabrikati, praline za publiku. Naprav-
ljene su specijalno za uveseljavanje ili rastui-
vanje kupaca. I, upravo ovaj nain pevanja nai-
lazi na odobravanje. Nije potrebno da se u njega
ovek uputa ozbiljno i sa puno ljubavi jer se od
njega ne moe patiti niti uzbuivati. Ovaj nain
pevanja moe izazivati samo ugodno, ljupko, ume-
reno i prijatno treperenje.
Ove lepe pesme mogu postati sumnjive i
paenike, odjednom, u nekom drugom vremenu,
kao i sve druge pripitomljene i prilagoene, kao
uostalom i profesor i slubenik.
Ponekad, kad se neko usprotivi korektnom
svetu, kada se u njemu javi sklonost da rui la-
terne i da pali hramove, lepe pesme svetih kla-
sika uine mu se pomalo cenzurisane, kastrirane,
pojeftinj ene, potpuno ukroene... Tada se ovak
usmerava ka ravim pesmama. U tim trenucima
nijedna rava pesma nije dovoljna za strast.
Meutim, i ovde vreba mogunost razoare-
nja. itanje rave poezije jedno je odve kratko-
trajno zadovoljstvo. Njome se ovek lako i brzo
zasiti. Ali, emu tada itanje? Zar ne moe tada
svako da saini za sebe dovoljno ravu poeziju?

45
Ako bude tako postupao, uvideoe da stvaranje
rave poezije donosi vie radosti od itanja naj-
lepe.

(1918)
46
O KNJIEVNIKU
Ako bi neko, kao jedan izmeu hiljadu slu-
ajeva, bio primoran da ivi od uroenog lite-
rarnog talenta odnosno ako ,bi od toga mogao da
ivi, taj bi morao da se zadovolji svojom sumnji-
vom -profesijom. Delatmost takozvanog slobod-
nog knjievnika vai danas, kao nikada ranije u
svetsfcoj istoriji, za profesiju, poto je ona za-
natski uvebana. Slobodni knjievnik, ako je
pristojan ovek i urnetnik, nema profesiju ve je,
nasuprot tome, besposliar i privatnik koji po
sopstvenom raspoloenju i ukusu provodi vreme.
Svakom slobodnom knjievniku teko pada da
se pronae u polovinom poloaju izmeu pri-
vatnika i neslobodnog knjievnika (to znai ur-
naliste). U potrebi za neprekidnom aktivnou,
nek isteruje produkciju preko granica sopstvene
prirodne nadarenosti te /postaje skriboman. Drugi
potpuno komotno dokoliare a ovek bez posla
se lako kvari. Svi zajedno, i vredni i pokvareni,
ale se na neurasteniju i preosetljivost nedovoljno
uposlenih ljudi, previe upuenih na same sebe.
O tome ipak ne bih eleo da govorim. Ovo
treba svako da raisti sa samim sobom. Kako
e knjievnik shvatiti svoj takozvani poziv, pot-
puno je njegova stvar. Neto sasvim drugaije
od tih esto toliko gorkih i sa samoironijom po-
meanih oseanja pesnika i literata o njihovom
radu jeste shvatanje knjievnike profesije u jav-
nosti.
Javnost, odnosno tampa, narod i udruenja,
ukratko svako ko sam nije knjievnik, shvata
ovu profesiju i njen krug obaveza daleko pros-
tije. Literati se, kao i lekaru, slubeniku ili su-
diji, dogaa da se o karakteru svoje profesije
izjanjava na nain kojim ga neko posmatra sa
strane, od spolja. Svaki donekle prolavljenij i
knjievnik saznavae, svakog bojeg dana, kroz

47
tekuu potu, ono to publika, izdava, tampa
i prijatelji ele od njega i o njemu misle.
Publika i izdava su pritom jedinstveni i
veoma uviavani u svojim zahtevima. Ali, od pisca
uspene komedije oni oekuju uspene komedije,
od autora rustikalnog romana opet rustikalni ro-
man, od tvorca knjige o Geteu nove knjige o
Geteu... Ponekad ni sam autor ne eli nita dru-
go. U tom sluaju zavlada sloga, uz obostrano za-
dovoljstvo. Autor Getea u uionici, na primer
nastavlja sa Geteom na dvoru i Geteom na
ulici.
Autori koji tako postupaju zaista imaju svo-
ju profesiju, zaista se bave jednim poslom. Fun-
te im samo cvetaju dok oni poprimaju atribute i
oznake bratstva, esnafskog knjievnika Cenjeno
pero. -Cenjeno pero je pronalazak onog, na a-
lost, anonimnog urednika koji je jo pre neko-
liko decenija shvatio takozvani lini elemenat
kao rak urnalizma. Na mato linosti, on je,
kao to se zna, uzdigao -imena i poastio svako
upotrebljivano -ime svojim cenjenim perom,
vodei prilikom naruivanja teksta rauna o suje-
ti autora. Ova tehnika danas vlada u novinskoj
feljtonLstici, jer ne robuje kultu bezlinog pod
formom apsolutne anonimnosti.

Tako se dogodilo da se autor jednog uspe-
nog romana veoma iznenadio sledeem telegra-
mu jednog svetskog lista: Molimo povratnom
potom par neobaveznih reci od Vaeg cenjenog
pera o perspektivama razvoja letake tehnike.
Garantovan visoki honorar. Uredniku je svaki
iole poznatiji autor samo ime s kojim on ova-
ko kalkulie: itaoci ele interesantne i aktuelme
tekstove, ele svima poznata imena pa, prema
tome, kombinujmo te dve stvari! Potpuno je sve-
jedno ta se nalazi u naruenom tekstu: sa ce-
njenim perima se moe sasvim dobro askati o
Gerhartu Hauptmanu a sve to zapoeti samo jed-
nom dekorativnom uvodnom reenicom. Previe
48
je cenjenih pera koja ugodno ive od ovakvog
podvaladijskog posla.
Ovim su otprilike naznaeni zahtevi tampe
prema slobodnim knjievnicima. Tu spadaju jo
i ankete u kojima se, na nain maskiranog dru-
tva, profesori izjanjavaju o teatru, glumci o po-
litici, pesnici o narodnoj privredi, ginekolozi o
brizi za spomenike itd. To je, sve u svemu, bezaz-
len i zabavan posao koga niko ne uzima ozibiljno
i koji nanosi malo tete. Mnogo raviji su zah-
tevi tampe koja, pod motom manus manum la-
vat, rauna na sujetu i reklamersku potrebu li-
terata. U ove ne-fine stvari raunam i male ilu-
strovane reklamne lanke i autobiografije u
brojnim urnalima i nedeljnim dodacima.
Knjievnik upoznaje ove ponude i zahteve
te, ako upravo nema ta da radi, stie priliku
da upranjavainjem ove u osnovi beskorisne ko-
reposdencije ispuni svoj radni dan. Na sve to do-
lazi i godinama rastua, neoekivana privatna
korespodencija. U uobiajenim pismima e mol-
bom neu nita da kaem. Ali, iznenadio sam se
kad se jedan upravo otputeni kanjenik ponudio
da ispria svoj ivot radi proizvoljnog literarnog
korienja, za jedinstvenu odtetu od hiljadu ma-
raka. Neveselo je i to svaka omanja biblioteka
i poneki studenti bez sredstava smatraju da e
autor, poklanjajui svoje knjige u gomilama, pri-
initi sebi izvesno zadovoljstvo. Takoe je ud-
novato to svi nemaoki savezi, svake godine, tra-
e literarne priloge nemakih pesnika za obele-
avanje svojih godinjica. Uz ovo, elje skuplja-
a autograma, ak i kad ne priloe 'marku za
odgovor, jedva da i igraju neku ulogu. Izdavai,
redakcije, maturanti, iparice i svetsiki savezi,
kao i njegove kolege, stvaraju knjievniku zaista
mnogo posla od esnaestogodinjeg uenika
koji alje nekoliko stotina teko itljivih paa-
ma na detaljno ispitivanje i ocenu, pa sve do ru-
tiniranih starih literata koji na najuitiviji nain
mole za povoljne recenzije svojih novih knjiga,

49
dajui pritom, na znanje, jasno i oprezno, da
protivusluga nee izostati ni u dobrom ni u lo-
em sluaju. Sa izdavaima i novinama, sa mo-
liteljima i naivcima moe se nekako jo i izdra-
ti, mirno i sa humorom ali, besomuna trgo-
vina i koristoljubiva nametljivost nekih prepisi-
vaa moe da se prima samo sa odvratnou i be-
som Jedan preterano utivi mladi koji ti danas
u bombastinom, ulagivakom pisimu alje sti-
hove, nameravajui da se sasvim ispuni tvojim
miljenjem i sa vetom, u stanju je da prekosutra
na tvoje dobro promiljeno, prijateljsko ali ne-
gaitivno pismo odgovori divljim, pogrdnim lan-
kom u zaviajnim nedeljnim novinama. Upoznao
sam se sa velikim brojem knjievnika koje visoko
oenim svaki od njih ima ista iskustva sa ovim
molilakim i iznuivakim metodama. Srne se, dak-
le, zakljuiti da te nikad izumirue kolege, ulagi-
vake i molilake sorte, jesu ipak od manje vred-
nosti te da nijedan potovani ovek ili genije ne-
e uiniti nepravdu ako tu gomilu svakodnevno
obnavljajuih nametljivaoa prepusti samu sebi i
trpa je u isti ko gde spadaju i neliterarna moli-
laka pisma.
Naa profesija se zove mirovanje, otvaranje
oiju i ekanje na dolazak dobrih asova. Tada
je rad, ak i onda kada zahteva znoj i besane
noi, prijatan: U tom sluaju nije vie rad.

(1919)
50


RE
Dobra je i radosna vest da e uskoro jedan
pesniki asopis redovno pratiti ilustrovani aso-
pis. Izraavamo mu dobrodolicu i elimo dug
ivot.
Nemaki jezik i umetnost jezika egzistiraju
na naroit nain. Sa obiljem reci, gramatikih
formi i umetnikih mogunosti izraavanja, on
punopravno stoji uz nekoliko najplemenitijih je-
zika sveta iji su gordost i skruenost, upotreb-
ljivost i istrajnost iskuani kroz pesnike i mislio-
ce najvieg ranga, razvijani, obogaeni i prefi-
njeni. Ali, nemaki jezik nema, kao ruski, engles-
ki i veina romanskih jezika, iza sebe narod
ljubitelja, kritiara, znalaca i uivalaca; svoj na-
rod i prostor delovanja on ne smatra dobrim a
nj>egova nega i kult, diferencirane i tanane mo-
gunosti dejstva svedene su na tanak sloj grae-
nja. U zemljama gde se govori nemaki moe
se, bez znanja nemakog .postati ne samo grado-
naelnik i ministar ve i uitelj, profesor i knji-
evnik, to znai da se moe iveti bez pravog,
prirodnog, radosnog i sigurnog odnosa prema vlas-
titom jeziku.
Ooena asopisa bie mogua tek kasnije, na-
kon odreenog vremena pojavljivanja. Ono to
mi se ve danas kod njega dopada, pre nego to
imam uvid u sadraj, to je njegovo ime. Zove se
Re. Time on ispisuje jedino od najstarijih i
najcenjenijih, u znaenju najteih reci nemakog
jezika. Reci, naime, nisu iste po vrednosti, teini,
sadraju, starosti, smislu i snazi. Postoje dobre,
jake, duboko ukorenjene i zdrave reci ali i mla-
de, neiskusne, sumnjive, labave, nastale iz mode,
prolazne. Re koja ini naslov novog asopisa
Grimov renik posveuje vie od sedamdeset i
pet stubaca, jer ona od davnina pripada svim
germanskim, skandinavskim i anglo saksonskim

51
52
jezicima i ima vie znaenja od veine drugih
reci naeg jezika Poseduje ak i vrednu retkost,
dva plurala. Njena se znaenja proteu od sak-
ralne sfere (u poetku bese re) do drugog kra-
ja, gde jezik odgleda samog sebe, kritikuje se,
ironizira i zameira (-gole reci) itd
Zelini da ovaj lepi naslov shvatimo onako
kako se on nalazi u obrtima dati re, drati
re, ostati pri reci, kao obavezujuce zaricanje,
dakle, time nam se mnogo obeava, pre svega
jedno ozbiljno prihvatanje reci i jeziika od svetos-
ti i ozbiljno do igre i zabave

(1960)
TAKOZVANI IZBOR MATERIJALA
Mnogim kritiarima izbor materijala pred-
stavlja lako a nekima i neophodno pomono
sredstvo. Ako je proseni kritiar novinar, on
svakodnevno opaa materijal koji, nametnut od
spolja, treba da savlada. Ako ni zbog ega dru-
gog, on pesniku zavidi na blistavoj slobodi stva-
ranja. Sem toga .dnevni kritiar baralta iskljui-
vo neobaveznom literaturom, dok romanopisac sa
izvesnom samovoljom i esto iz motiva zadovolj-
stva izabira svoj materijal, iako je sloboda i ovde
veoma ograniena. Virtuoz dijaloga, na primer,
slobodno bira scenu dogaanja te u skladu sa
modnim tendencijama svog vremena situira svoj
novi roman na Junom polu ili u Egiptu, dopu-
ta da se odvija u politikim ili isporttskim krugo-
vima, dotiui se aktuelnih pitanja drutva, mo-
rala, prava itd. Iza ove fasade aktuelnosti odig-
rava se, ak i najbanalnijim podraavaocima poe-
zije, ivot koji odgovara njihovim duboko unut-
ranjim i prinudno utvrenim pretpostavkama,
te oni nisu u stanju da nadmae svoju naklonost
prema odreenim karakterima i situacijama, kao
ni ravnodunost prema drugim silama. Dua au-
tora ispoljioe se i u ki^poeziji a najslabiji pesnik,
koji ne ume da izgradi nijednu figuru ndti da jasno
ispie bilo kakvu ljudsku situaciju, ipak e uvek
pogoditi ono na ta uopte nije mislio: u svom
petljanju stalno e otkrivati vlastito ja.
U pravoj poeziji uopte ne postoji izbor ma-
terijala. Materijal, glavni oblici i karakteristi-
ni problemi poezije nikad nee biti izabrani od
strane pesnilka jer je prasupstanca sveukupne
poezije upravo pesnikova vizija i duevni doga-
aj. Pesnik moe da se oslobodi vizije, moe da
umakne ivotnom problemu, da iz nesposobnosti
ili ugodnosti zapusti istinski, doivljeni materijal,
ali nikad nee biti u stanju da ga izabere. Ni-

53
j>ednom sadraju koga on smatra pogodnim i po-
eljnim nee iz isto racionalnih ili artistikih
spekulacija dati talkav oblik kao da sadraj do-
lazi do njega zahvaljujui milosti, kao da ga
doista nije izmozgao ve doiveo u dui. Sigurno
je da ni pravi pesnici nisu retko pokuavali da bi-
raju materijal, kako bi usmeravali poeziju: re-
zultati ovog pokuaja uvek su krajnje interesantni
i pouni za kolege, dok su kao poezija mrftvoro-
enad.
Ukratko ako neko upita pesnika: Ne
smatra li da bi bilo bolje da si izabrao druga-
iji materijal?, to je isto kao da se pacijentu sa
upalom plua kae: Oh, bilo bi bolje da ste se
odluili za kijavicu.

{1930)
54
TAKOZVANO BEKSTVO
U PROLOST
Jedno jrugaije bekstvo, neomiljeno kod
dananje dnevne kritike, jeste takozvano befestvo
u prolost. im pesnik pie o neemu to se pre-
vie udaljuje od sportskih izvetaja i modnih no-
vosti, im prevaailazi aktuelna pitanja ljudskih
problema, im trai nadistorijsku pasniku bez-
vremenost, prigovara mu se da umie iz svog
vremena. Tako je, na primer, Gete prebegao
idolima i Ifigeniji, umesto da nas je obavetavao
o problemima frankfurtskih ili vajmarskih gra-
anskih kua.

(1930)
55
TAKOZVANO BEKSTVO
U UMETNOST
uje se sledee: trebalo bi da umetnici uz-
miu pred ivotom i bee u umetnost
Sta to znai? Zato umeltnik ipak ne bi smeo
to da ini?
Da li je, gledana o!kom umetnika, umetnost
neto razliito od pokuaja da se zamenjuje
m praznina ivota i prividno ispune neispunjene
elJe> kao i neispunjeni zahtevi pesnitva - u-
kratko, neto razliito od pokuaja da se nepri-
hvatljiva stvarnost sublimira u duh?
I zato se priglupi gornji zahtev postavlja
samo umetnicima? Zato se od dravnika, leka-
ra, boksera ili ampiona u plivanju ne zahteva
da najpre na zadovoljavajui nain rese tekoe
u svom privatnom ivotu i tek tada pobegnu u
zadatke izvravanja svoje slube ili sporta?
Izgleda da je zahtev da ivot obavezno bu-
de rtei od umetnosti postao aksiom meu ma-
lim kritiarima.
Sada se uvia da mnogo umetnici koji bez
prestanka uspeno bee iz umetnosti u ivot stva-
raju bedne slike i knjige, ali su oaravajui lju-
di, talko dragi domaini, tako dobre glave poro-
dica i plemenite patriote!
Ne, iipak mi je drae kad ovek eli da bude
umetnik, poto svoju borbu vodi i svog oveka
postavlja na mesto gde lee zadaci njegove pro-
fesije. Ima dosta istine (ak poluistine) u pret-
postavci da e svako usavravanje u pesnikom
delu biti plaeno rtvama u njegovom privatnom
ivotu. Dela i ne nastaju drugaije. Luda je i
neosnovana pretpostavka da se umetnost raa iz
obilja, sree, zadovoljstva i harmonije. Kad ve
svaki drugi oovekov posao nastaje iz nude i pod
snanim pritiskom, zato bi ba umetnost mo-
rala da predstavlja izuzetak?
(1930)
56
PISANJE I RUKOPIS
Sanjao sam da sedim za jednom vrlo iara-
nom kolskom klupom dok mi uitelj, meni ne-
poznata osoba, diktira temu za sastav koji treba
da napiem. Tema je glasila:
pisanje i rukopis

Sedeo sam i razmiljao, priseajui se pra-
vila kojih uenik prilikom sastavljanja umetni-
kog delca kao to je ovo treba da se pridrava:
ekspozicije, konstrukcije i razvoja. Kako sam ta-
da, uinilo mi se, dugo vremena proveo sa dr-
venim draljem i pisao u kolsku svesku, prili-
kom buenja mi je ipalk bilo neshvatljivo sea-
nje na napisano. Od mog sna preostala je samo
kolska klupa sa rukama i izrezbarenom ivicom,
sveska na linije i nareenje uitelja te sam po-
sluno osetio neku radost i u budnom stanju.
Dakle, napisao sam:
pisanje i rukopis

Poto uitelj Vie nije tu i poto ne treba
strahovati od njegove kritike, svom radu ne po-
stavljaim nikakav osnovni plan, ne delim ga na
propisane delove a buduu formu preputam slu-
aju. Jednostavno oekujem slike, misli i pred-
stave, putam ih da naviru koliko god su za to
u stanju i time, kao homo ludens, zabavljam se-
be i nekolicinu prijatelja.
Uz re pisanje mislim pre svega samo na
jednu ljudsku, vie ili manje duhovnu aktivnost,
na crtanje, slikanje ili fcrabanje slova i hijero-
glifa, na literaturu, na pisma, dnevnike, rau-
ne, indogermanske racionalne ili istonoazijske

57

slikovite jezike; mladi Jozef Kneht* sainio je o
tome jednu pesmu.
Drugaije je sa reju rukopis. Ona me ne
podsea saimo na pero, dralje, mastilo, perga-
ment, pisma ili knjige ve i na tragove i znake
druge vrste, na rukopise prirode, pre sve-
ga, na slike i forme dakle, koje nastaju da-
leko od oveka, bez njegovog duha i volje,
ali koje nam pruaju svest o veoj ili manjoj
moi koju mi ne moemo da itamo i koja
uvek iznova biva predmetom nauke i umetno-
sti.
Kad jedan deak, ne inei to dobrovoljno,
ispisuje u koli slova i reci, on svojim pisanjem
ne eli nikome nita da saopti niti da svoju
tvorevinu priblii jednom nedostinom ali mo-
nom idealu; lepa, nezamrljana, korektna, uzorna
slova koja je uitelj magino stvorio na kolskoj
taibli sa neshvatljivim, uasnim a ipak duboko
zadivljujuim savrenstvom, to se naziva pre-
pusom a pripada raznim drugim uzorima moral-
ne, estetske, filozofske i politike vrste na
ivot i savest bore se izmeu pridravanja i oma-
lovaavanja uzora; omalovaavanje nas esto ob-
raduje i moe predstavljati uspeh, dok je pridr-
avanje uvek jedno muno i bojaljivo priblia-
vanje idealnom uzoru na tabli. Rukopis e iz-
nenaditi i samog deaka dok uitelja nee zado-
voljiti ni u najboljem sluaju.
Ali, alko isti taj uenik, ukoliko ne zna da
posmatra, poeli da svojim malim, loe naotre-
nim depnim noiem ureze svoje ime u staro,
crvotono drvo kolske klupe to je jedan
muan ali lep posao kojim se on u pogodnim
trenucima bavi ve nekoliko nedelja tada je
to jedan sasvim drugaiji postupak. Dobrovoljan
je, radostan, tajan i zabranjen, nema pravila ko-
jih se treba pridravati niti kritika kojih se

Junak Heseovog romana Igra staklenih perli"
prim. prev.
58
treba bojati: time on ima neto da kae, da ispo-
Iji volju i egzistenciju deaka, naime. Povrh to-
ga, to predstavlja i borbu jer je drvo tvrdo, te-
ko za obradu, a no nije ba idealna alatka, se-
ivo je ve sasvim tupo a vrh iseepkan. Velika
tekoa lei u tome to taj strpljivi, muni rad
mora biti skrivan od pogleda uitelja a um se-
enja, grebanja i rezanja neujan za njegove ui.
Konani rezultat ove ilave borbe bie neto
drugaiji od redova neveselih slova u papirnatoj
svesci. Posmatrae ga sto puta, kao izvor rado-
sti, zadovoljstva, delanja i ponosa. Trajae i Emi-
liji i Fridrihu koji dolaze nakon njega, bie im
povod razmiljanja i preduzimanja slinog postup-
ka.
Mnogo sam rukopisa upoznao u toku godi-
na. Nisam grafolog ali mi je grafika slika pisa-
ma i rukopisa uglavnom neto govorila i zna-
ila. Postoje neki tipovi i kategorije koji se na
osnovu iskustva odmah prepoznaju, esto ve po
adresi na omotu pisma. Ljudi koji samo jednom
i u neodlonoj nudi neto mole, piu sasvim dru-
gaija pisma od onih kojima je pisanje molbi
postalo stalna navika, zanimanje. Tu sam se
retko kad prevario. Ah, a tek klimavi redovi
tekih invalida, poluslepih, oduzetih, onih koji
lee u krevetu sa temperaturnom listom iznad
jastuka! U njihovim pismima govori drhtanje,
ljuljanje ili teturanje reci i redova, ponekad jas-
nije i srani je od sadraja. I obratno: kako mi
umirujue i prijateljski govore pisma u kojima su
sasvim stari ljudi jo uvek sposobni za iscelitelj-
ski, vrsti, snani i veseli rukopis! Pisma te
vrste stiu retko ali postoje. Piu ih ak i de-
vedesetogodinjaci.
Od mnogih rukopisa koji mi bejahu dragi
ili vani, najznaajniji je bio rukopis Alfreda
Kubina, nijednom drugom na Zemlji slian. Ko-
lifoo je bio lep tolDko je bio i neitak. List jednog
njegovog pisma bese prekriven tankom, grafiki
visoko interesantnom mreom linija, nadarenim

59
vrljanjem jednog genijalnog crtaa. Ne verujem
da sam tada mogao da odgonetnem svaki red
Kubinovog pisma; to nije polo za rukom ni mo-
joj em. Bili bismo zadovoljni kad bi nam dve
treine ili tri etvuttine sadraja bilo itljivo. Pri
svakom pogledu na takve listove bio sam pri-
moran da mislim na mesta u gudakom kvartetu
gde se taktovi prepliu i utrkuju, as snano,
as opijeno, sve dok linija, crvena nit, ponovo ne
postane jasna i otra.
Mnogi lepi i prijatni rukopisi postali su mi
bliski: navodim samo Karaseov klasino-geteov-
ski, mali, teni i pametni od Tomasa Mana, lepi,
briljivi i vitki od prijatelja Zurkampa, ne sas-
vim lako i'tak ali karakteran od Riarda Ben-
ca... Vaniji i dragooeniji bili su mi ipak ruko-
pisi mojih roditelja. U stilu ptijeg leta, lak, bez
muke, tean, uvek nekuda urei, pravilan i ja-
san, bese maj'in rukopis, neuporediv ni sa ko-
jim drugim; pero joj je teklo samo od sebe pa
je i njoj i svakom itaocu priinjavalo zadovolj-
stvo. Otac se nije kao majika sluio nemakim
pismom pisao je romanski i bio ljubitelj lati-
nice. Rukopis mu je bio ozbiljan, nije leteo i
pocupkivao, nije isticao kao izvor, reci su bile
precizno razdvojene jedna od druge, oseale su se
pauze u razmiljanju i odabiru reci. Nain na ko-
ji je ispisivao svoje ime i prezime bio mi je uzor
ve u ranoj mladosti.
Grafolozi su pronali jednu udesnu tehniku
analize rukopisa i usavrili je gotovo do egzakt-
nosti. Ovu tehniku nisam prouavao ali sam vi-
deo u mnogim analizama da grafolozi nisu uvek
stajali na visini svojih zasluga za uvide u ljud-
sku duu. Postoje uostalom slova i brojevi tam-
pani na drvetu, kartonu ili metalu, ablonizova-
na i zauvek utisnuta u emajl, za ije je razja-
njenje potrebno uloiti malo truda. Nailazio sam
s vremena na vreme na njih na razne za-
brane, utisnute na tablama, na razne ploice sa
emajliranim brojevima u eljeznikim vagonima

60
i slino: gledao sam ih sa uenjem, talko bes-
krvne, talko loe, bez ljubavi i ivota, bez igre i
fantazije, bez odgovornosti, te sam ustanovljavao
da takva, u limu ili porculanu, besramno odra-
avaju psihologiju svojih izumitelja.
Nazvao sam ih bieskrvnim jer mi je pri po-
gledu na njih uvek padao na pamet citat iz jed-
ne uvene knjige koju sam itao u mladosti i
koja me je tada oarala. U redosled reci nisam
vie sasvim siguran ali glasi otprilike ovako:
Od svega napisanog najvie volim ono to je
neko napisao svojom krvlju. Prema onim slu-
benim utvarama od slova nikada nisam bio
sklon. Reenica koju citiraim i moja mladalaka
oaranost njome poticali su zapravo iz mog bes-
krvnog i neherojskog vremena. Tada smo morali
da uimo da se potovanjem kirvi moe rugati
ljudskom duhu da ljudi sa retorikim oduev-
ljenjem za krv uglavnom ne misle na svoju ve
na krv drugih ljudi.
Ali, ne pie samo ovek. Napisano moe eg-
zistirati i bez ruku, bez pera, dralja, hartije i
pergamenta. Piu vetar, reka i potok, piu i-
votinje i zemlja... Ali, samo je ovek u stanju
da sve ono to su izrodile slepe pojavne sile vidi
kao objektivizirani duh, kao rukopis. Od umi-
ljatog ptijeg cvrkuta pa do toka Nila ili Ama-
zona i ukoenih, beskrajno lagano menjajuih
formi gleera, svalki se dogaaj u prirodi moe
osetiti kao pisano, kao izraz, epos, pesma, dra-
ma. Taj nain saznanja koriste deca i pesnici,
takoe i pravi naunici svi su sluge blagih
zakona. Oni ne ele da kao moni gospodari
iskoriuju prirodu, ne ele da je siluju ali se i
ne mole uplaeno za njene ogromne moi; ele
da saznaju, da se ude, da je razumeju i vole.
Bez obzira da li pesnik u himnama izraava po-
tovanje okeanu ili Alpirm, ili da li insektolog
u mikroskopu posmatra mreu kristalnih linija
na krilu najsiunijeg opnokrilca, uvek je u pi-
tanju nagonska sila i pokuaj da se priroda i duh

61

povezu kao braa. Tamo se, bilo svesno ili ne,
nalazi neto nalik veri, nalik pretpostavci boga,
zapravo pretpostavci da celmom sveta uprav-
lja jedan duh, jedan bog, jedan razum, slian
naem. Sluge blagog zakona ine time sebi svet
po javljanja srodnim i dragim, posma traju ga kao
rukopis, kao objavljenje duha, bez obzira da li
je ovaj svetski duh stvoren po njihovoj slici i
obratno.
Budite slavljeni udesni rukopisi prirode,
neopisivo lepi u nevinosti vaih dejih igara,
neshvatljivo lepi i veliki u nevinosti unitenja i
usmrivanja! Nijedna etkica bilo kog slika "a
nije tako razigrano, tako ljupko, oseajno i ne-
no naslikala letnji vetar kad miluje visoku travu
ili polje ovsa, kad je raspoloen da elja ili da
se igra golubi je sivim oblacima kad lebde i ka-
da se od zapaljenih tankih ivica svetlost u tre-
nu preobrazi u siune kine kapi... Ovim zna-
cima obraa nam se prolaznost i isparljivost sve
sree, sve lepote, sa zaaranou i tugom nadvi-
ja se koprena Maje, bez stvarnosti, istovremeno
potvrujui sutinu!
I kao to grafolog ita i tumai rukopise
humaniste, cicije, rasipnika, tako pastir i lovac
itaju i razumevaju tragove lisice, kune, kuni-
a, prepoznaju im rod i familiju, utvruju da
li su sve etiri ape nepovreene, da li im rana
i starost oteavaju hod, da li tre ili idu sporo...
Na nadgrobnim spomenicima i poasnim plo-
ama ljudska je ruka dletom briljivo ispisala
imena, zasluge i brojeve vekova i godina. Njiho-
va porulka dosee do dece, do unuka i praunuka
a ponekad jo i mnogo dalje. Kia ih lagano spi-
ra sa tvrdog kamena, prekrivaju ih tragovi i
izmet ptica, pueva, razvejana praina nanosi
sloj kao blagu zartamnjenost povrine, lepi se za
udubljene rune i rastvara njihove jasne i glatke
forme i omoguuje prelaz ljudskog dela u delo
prirode, sve dok alge i mahovine ne preu pre-
ko njih i pripreme hladnu smrt toj lepoj bes-

62
mrtnosti. U Japanu koji je nekada bio uzorna,
smerna zemlja, u hiljadama uma i klisura truli
bezbroj slikari ja koje su stvorili umetnici lepi,
spokojni Bude, blagonakloni Kvanani, bojaljivi
zen-monasi, u raznim stanjima raspadanja i pre-
laenja u bezoblina, hiljadugodinja kamena li-
ca sa stogodinjim bradama i kovrama od ma-
hovine, trave, cvea i ipraja. Jedan smerni po-
tomalk uzeo je sa mesta gde se nekada molilo i
prinosilo cvee jednu udesnu slikovnicu ni-
kada nisam dobio lepi poklon iz njegove zemlje
sa kojom sam inae razmenio mnoge stvari.
Sve to je napisano gasi se nakon kraeg
ili dueg vremena, nakon nekoliko minuta ili mi-
lenijuma. Sve spise, kao i gaenje svih spisa, i-
ta svetski duh i simeje se. Za nas je dobro da
proitamo neke od njih i pokuamo da shvatimo
njihov smisao, a smisao je u svim spisima je-
dan isti. Ja sam se u svojim beleenjima igrao s
njim, pomalo ga razjanjavao ili prikrivao, ne
rekavi nita novo.
Mnogi su ga pesnici izrekli bezbroj puta,
svaki put malo drugaije, malo vedrije ili malo
vie optuujue, svaki put malo gorije ili sla-
e.
Tua re moe drugaije da se izabere, re-
enica moe drugaije da se udesi i skrati, boje
na paleti drugaije da se poredaju i koriste, da
se uzme meka ili tvra olovka za crte, ali, po-
stoji samo jedno, drevno, uvek izgovoreno, uvek
pokuavano, veno.
Interesantna je svaka novina, uzbudljiva je
svaka revolucija u jezicima i umetnostima, za-
nosne su sve igre artista. Ono to svi ele time
da kau, ono to je vredno kazivanja a ipak nije
sasvim saoptivo, veno ostaje jedno.
(1961)
,1
63

DUH ROMANTIKE
Za dananje ljude, prevashodno za nas Nem-
ce, klasika i romantika su postala dva polarna
pojma, oznake za dva vena i stalno vraajua
tipa ovenosti, ivota, miljenja, due.
Pre vie od sto godina, u borbi ova dva ti-
pa i nastojanju da se oni shvate i formuliu,
odvijao se jedan beskrajno vaan, moda najva-
niji deo nemakog duhovnog ivota. O ovoj ve-
noj i neiscrpnoj temi izala je, pod naslovom
Nemaka klasika i romantika, vredna knjiga
Frica triha, prikljuujui se itavom nizu tomo-
va, posebno starom i sauvanom delu o roman-
tiarskoj koli Hajnea.
Kad pokuavam da suprotstavim ova dva
pola, ne bih li uslovno razjasnio tipove (klasi-
nog i romantinog u novoj slici, javlja mi se,
meni koji sam se prilino bavio istonjakom
milju, jedna otra slika iz budktikog sveta. Ovo
bi mogao biti zaobilazni put da se na jednu
staru evropsku, posebno nemalku temu baci
svetlost od spolja, iz jednog sasvim drugog sveta.
Kao to je poznato, u osnovi starog kto-
njakog uenja i religija lei prastara misao je-
dinstva: mnogooblije sveta, bogata, razuena
igra ivota sa svojih hiljadu formi dovodi nas
do boanskog Jednog koje je u osnovi svake igre
ivota. Svi se oblici pojavnog sveta ne oseaju
postojei i neophodni sami po sebi ve kao igra,
kao prolazna igra brzo tekuih slika koje boan-
skim dahom udiu i izdiu celinu sveta dok smo
mi, oblici, ja i ti, prijatelj i neprijatelj, ivoti-
nja i ovek, samo trenutna pojavljenja, samo in-
karnirani delovi praiskonskog jedinstva koji se
u isto moraju vratiti.
Ovom znanju jedinstva iz kojeg i pravo ver-
nik i mudrac stvaraju sposobnost da oseaju
svetsku patnju kao minulu i nitavnu, te da se-

64
be, teee jedinstvu, izbave iz nje odgovara,
kao suprotni pol, suprotstavljena ideja: da ipak,
uprkos celokupnom jedinstvu one strane, biva
primetan upravo ivot u ogranienim, otuujue
zdruenim pojavnostima. im je ovo stanovite
prihvaeno, ovek je, uprkos jedinstvu, samo o-
vdk, nije ivotinja, ovek je koji je dobar ili
zao. Zbrkana, raznolika stvarnost ipak je posto-
jea i prisutna.
Za azijatske mislioce koji su majstori sinte-
ze, preds'tavlja obinu i do visokog savrenstva
organizovanu igru postupak da se suprotni na-
ini posmatranja naizmenino izvravaju, da se
potvruju i odobravaju. Iz ovih vebi i potiu
slike koje elim ovde da upotrebim. Zamiljamo:
dvojica budistikih svetenika vode spiritualan
razgovor. Sede odvojeno i razgovaraju, u razno-
vrsnim predstavama, o tome da je tzv. stvarnost
iluzorna, da je sve to se moe opaziti samo
sjaj, da su svi oblici samo obmana a sve suprot-
nosti samo kratkotrajna ljudska uobrazilja, jer
razdvajaju svet koji ih okruuje. Kad su to ui-
nili, sa zadovoljstvom, jedan od njih e, posle ne-
kolilko osmeha i kraeg u tanja, rei: Livada je
zelena, rua je crvena, gavran govori kra, kra.

Ova jednostavna reenica, obojici dobro ra-
zumljiva, nije nita drugo do izjava koja se mo-
e ovako prevesti: Pa da, sigurno je da je po-
javni svet samo obmana, sigurno je da u stjvar-
nosti nema nikakve livade, nikakve rue i ga-
vrana, ve samo boanskog Jednog koje je ve-
no ali, sem toga, za nas koji smo prolazni i
koji ivimo u prolaznosti, i jeste prolazna stvar-
nost, pa je rua doista crvena a gavran govori
kra, kra.
To stanovite za koje je rua rua, ovek
oovefk a gavran gavran, za koje su granice i for-
me stvarnosti svete datosti, jeste klasino. Ono
priznaje forme i svojstva stvari, prepoznaje is-
skustvo, trai i stvara red, formu, zakon.

65
Drugo stanovite, pak, naspram ovoga, sta
novite koje u stvarnosti vidi samo izgled i
promenljivost za koje je krajnje sumnjiva razli
ka izmeu biljaka i ivotinja, izmeu mukarca
i ene, u stanju je da svakog trenutka dopusti
raspad svih formi i prelazak iz jedne u drugu te
stoga odgovara romantinom stanovitu
Kao posmatranje sveta, kao filozofija, kao
osnova za situiranje due, svaki od ovih nama
posmatranja jednako je dobar i ne doputa pri
govor Klasino stanovite e naglaavati gran'ice
i zalkon, prepoznati tradiciju i pomoi da se stva-
ra, potrudice se da se raa i ovekoveuje Ro-
mantino stanovite brie forme i granice, ume
sto kritike potuje praizvor ivota i pobonost,
potpuno predavanje stavlja iznad razumevanja,
cilja na bezvremenost i ezne za povratkom u
boansko Jedno, isto onako kako je klasian 60
vek valjan da prolazno uzdigne u trajno
Ova dva stanovita potpuno su jednako
vredna u meusobnom odnosu Klasiar e te
iti ka krajnjem savrenstvu dela i rada a bo
ansko oe kao neistraivo ostaviti da poiva na
sebi, odricace se nemogueg i svom snagom str
miti ka moguem Nasuiprot njemu, romantiar
e stvarati san i kontemplaciju, nimalo se ne
bnneci za svakodnevno jer umesto njega trai
beskonanost i blaenstvo
Svetu su potrebna oba stanovita jer se me-
usobno konguju i dopunjuju, hiljadustrukim ve-
zama Klasika se priklanja mumificiranju i pe-
danteriji, to joj je slaba ta oka oslonca, dok ro
mantika, tamo gde naputa sveti entuzijazam, vo-
di ka zanemarivanju i mlitavosti ivotnih uvida
im se klasika i romantika ne suprotstav-
ljaju vie jedna drugoj drugaije nego kao zajed
niki naini posmatranja, pokazuje se, ako se,
na primer, radi o oblasti umetnosti i poezije, da
je romantiar u gubitku Da bi se slikalo umet-
niko delo potrebno je prepoznavanje granica i
formi, volje da se trenutno trajanje ovekovei

66
te odricanje od ove volje, poricanje granica i for-
mi Srni romantiara u osnovi potpuno nemogu-
im da bude umetrnk-stvaralac On moe da sa
gerujalncu uiva u umetnosti, moe umetniki
da shvata ivot i svoj san da hrani umetnou
ah, da na raun beskonanog veruje u ko-
nano, da pod pritiskom snova stvara delo, to
protivurei njegovoj sopstvenoj ispovesti.
Nije sluajno to su mnoga dela naih ro-
mantinih pesnika ostala nesavrena ili su, ve-
lianstveno zapoeta, otekla u prazno. Roman-
tino pesnatvo ne moe i ne eli da tei veno-
stii, nee da se ogranii i da u ogranienosti bu-
de savreno; ono eli suprotno: da bude samo
put ka beskonanom, samo igra i san a ne delo
postupak. Time bi romantina umetnost od po-
etka izricala za sdbe zahtev za smrtnu presudu.
Sada je trenutak da se mi, itaoci i ocenjiva-
i romantiarskog dela, prisetimo onog istonja-
kog mudraca. Naravno da moramo odmah rei
da su romantika i klasika suprotni polovi ali
da mi u stvarnosti nikada ne dolazimo u dodir
sa istim otelotvorenjem jednog ili drugog prin-
cipa ve da se oba programa i shvatamja sveta
hiljadustruko proimaju, presecaju i meaju. Kla-
siku se dogaa da biva zaveden od romantiar-
ske enje za beskrajem i time, istovremeno,
neveran svom idealu savrenstva; ortodoksnom
romantiaru se dogaa da stvara pesniko delo
sa onom ljubavlju i voljom koju doista ne bi
smeo da poseduje. Otuda nam i vodi poreklo
romantina poezija sa visokim formalnim vred-
nostima. Ponekad se romantika i klasika ukr-
taju u jednoj istoj pesnikoj linosti, najsna-
nije u Helderlmu, a ponekad se i klasini pesnik,
kao to je Gete, izraava na tipian romantiar-
ski nain.
Nemci su, uopte uzev, po svojoj prirodi ro-
mantino obdareni. To znai takoe da nemaka
romantika ini povratak ka prirodi, ka zaviaju,
ka vlastitom biu. Ali, nai klasici iroko raz-

67
miljaju o negovanju umetnike kulture, poneto
gube od prirode a dobij a ju u formi i disciplini
i rtvom u krvi moraju da plaaju gubitak pri-
rodnosti te se, da bi se osnaili, moraju igrati
Grka, to svakako nisu. U najuzvienijoj i naj-
radosnijoj nemakoj klasici esto se odjednom
oseti ova totalna granica, ponekad samo kao tiha
senka prinude i neprirodnosti, ponekad direktno
komina i groteskna, kao to ni u zadivljujuem
Vajmaru presaeni deo Grke ne deluje uvek
zdravo i prirodno.
l Romantiari su poeli odjednom da u Grci-
ma gledaju ljude a ne bogove, poinjali su da po-
smatraju njihovu umetnost, religiju i mitologiju
romantinim oima i da kod nj'ih otkrivaju stva-
ri koje se tamo nikada ranije nisu videle. Meu-
J tkn> romantiari su, pre svega, otkrivali anti-
pode Grka, Indijce. Nakostreenost Getea, tog
Sverazumevajueg, protiv Indijaca veoma je zna-
ajna. Indijac i Grk ne mogu biti jednaki. Ro-
mantiari su instinktivno voleli Indijce te stva-
ranje odreene indijske psihologije, nastalo go-
tovo preko noi kroz mo poimanja indijskog du-
ha, pripada velikim delima romantiarskog du-
ha. Fridrih legel ih je sve opinio a i danas
jo siin jednog uvenog romantiara, Vilhelma
Vahernagelisa, pripada velikanima ove nauke.
Ali, romantiari nisu otkrili samo Indijce.
Znaajno je takoe da je Fridrih legel, kao i
Gete, preokret ka Indiji koristio za dublje razu-
mevanje srednjeg veka i katolicizma. Do danas je
istorijska nauka veoma malo zapaala injenicu
da se u nemakoj romantici Nemaka jo jednom
obavezuje katolicizmu, da umire za Rim i da je
Rim, sa svoje strane, zapravo ostao u pozadini
u poreenju sa monim podstrekom i zahtevima
romantiarskog katolicizma. Moglo bi se rei da
meu najvee grehe i slabosti Rima spada to to
je u osnovi bio nesposoban da prihvati snane
duhovne talase nemake romantike i usvoji ih.
Izdanci romantike, pre svih Nie, ponovo su iz-

68
gubili svaku vezu sa Rimom te hode protestant-
skim, tvrdoglavo usamljenim putevima.
Veliki romantiarski talas u NemaOkoj poi-
nje kratko pre kraja osamnaestog veka i jo ni
danas nije potpuno iscrpljen. Nije Nie jedini
izdanak romantike. Ali, romantiarska epoha je
okonana krajem etrdesetih godina, kada je ne-
maka romantika, stojei na strani reakcije, iz-
gubila svaki kontakt sa vremenom. Meutim,
dugo se nije rodila tako snana struja kakva je
sa romantiarskim pokretom prela preko Ne-
make; moe se stoga rei da sa politikim i ma-
terijalnim procvetavanjem mladog nemakog kra-
lj evsrtva zapoinje duhovna propast, udaljavanje
od duha predaka te da mi, ljudi od danas, imamo
razloga da ponovo traimo izgubljene niti koje
tada behu pokidane. Jer, romantika za nas Nem-
ce ne predstavlja samo prolazno vreme genija u
naoj istoriji koja je vrvela znaajnim pesnicima
ve je ona na put ka vlastitoj prolosti. Nema-
ki duh se mogao uiti kod Grka i u vajmarskom
obrazovanju, mogla se tamo izuiti i plemenita
tenja ka savrenstvu, ali, pronalaenje samoga
sebe mogue je sauno u vlastitom narodu i vla-
stitoj istoriji.
Oseaj za ovu vanu ulogu romantike nije
izumro. Romantika koja je, zahvaljujui Hajneu,
zbaena s prestola i ismejana a u narednim de-
cenij ama varvarski pogreno shvaena od strane
zvamnog duha tadanje Nemake, narastala je,
poev od kraja 19. veka, kao oblik i po-
novni problem i od pre trideset godina
igra u knjievnoj istoriji i celokupnom naem
duhovnom ivotu sasvim drugaiju ulogu nego
trideset godina ranije. Postoji oseaj da bi ne-
maki put ka samonalaenju jo jednom morao
voditi preko arobnog brega romantike.
(1926)
69

f-r
s
ROMANTIKA I NEOROMANTIKA
Niko ne zna ta doista znai re romanti-
no. Na je govorni jezik upotrebljava za bez-
broj stvari, za knjige, muziku, slike, odeu, pre-
dele, prijateljske i ljubavne veze, shvata je bez-
malo osuujue, gotovo priznavajue, ironino.
Romantini predeo to je predeo sa klisurama,
urvmama i ruevinama, predeo iji izgled izaziva
dopadanje i enju. Romantina muzika to je
delo u kojem ima vie raspoloenja nego jasnoe,
vie mekoe nego vrste tektonike; delo sa ne-
im uzdravajuim, sa razdvojenim disonancama
i divljim, razvejanim taktovima koji sviraju ru-
bato. Najzad, ovek pomilja na neto slino ka-
da govori o romantinoj ljubavi i romantinom
ivotnom putu pritom se podrazuimeva neto
nerazumno i obmanjujue, neto bizarno avantu-
ristiki, sa tendencijom ispraznosti, neto to o-
duevljava ipairice a pametne ljude primorava
da se hvataju za glavu; ali, u svakom sluaju,
to je neto naroito i interesantno. Romantinim
se u ivotu naziva sve to se javlja bez forme i
zakona, to ne poiva ni na jednom prepoznatlji-
vom temelju i ima prolazne konture, kao oblak.
Re je poela tek odnedavno da nas zanima
jer je predstavljala naziv one nemake pesnike
kole ije brzo cvetanje i lagano uvenue ispu-
njava vie od jedne treine devetnaestog veka i
ija se istorija znaajno ponavljala u svim evrop-
skim knjievnostima. Poto ovu kolu nisu krs-
tili ni savremenici ni knjievni istariari, ve je
ona na svojoj zastavi sama ponosno ispisala svoje
ime, korisno je upitati se: ta predstavlja izraz
romantino za same prve romantiare?
Odgovor glasi: jedno za Avgusta Vilhelma,
drugo za Fridriha legela, jedno za Novalisa a
neto sasvim drugaije za Tika. I dok je Siler
oznaavanjem svoje Devi e Orleanske kao ro-

70
mantine tragedije eleo da uirauna samo mis-
tine elemente koji se u njoj sadre, ova re u
naslovima knjiga legela i Tika predstavlja ta-
no ono to za dananje delo predstavlja pridev
moderno.
Novalis je ratko kad namerno koristio ovu
re a nikada kao istu formulu; njome je, kao
maginim plastom, obavijao najdublje line mi-
sli. Tik, veselo dete, rado se njome igra i dopu-
ta da se primeti kako mu ova tamna, zvuna
re priinjava zadovoljstvo. Poev od dana kada
je Ateneum zasnovao romantiarsku doktrinu,
gotovo svi njegovi noviteti behu oiblepljeni no-
vom etiketom. Braa legel su bili svesnijd i
saglasniji u shvatanju ove reci. Dodue, stariji je
vie naglaavao formalnu a Fnidrih filozofsku
vrednosit. Pritom je nj'ima, kao i Novalisu, pred
oima letodeo uglavnom pojam romana, sa dale-
kim seanjem na romantino.
Ali, roman je bio Geteov Vilhelm Maj-
ster iji se prvi i najvaniji deo upravo bio po-
javio. Bio je to prvi nemaki roman u moder-
nom smislu, veliki dogaaj toga doba. Nij<edna
nemaka knjiga nije toliko uticala na sa vremenu
literaturu kao Vilhelm Majster s kojim se po-
javljuje roman kao izraz za itav niz ranije ne-
iskazivih stvari. Ono to je kod njega bilo novo
i udesno, duboko i odvano, to je za legela,
Fridriha, u osnovi bilo romantino. On i Tik
su sada upravljali ovu re na svoje sopstvene
knjige, kao oznaku naslova. Umesto romanti-
no oni su mogli rei i vilhelmmajstarovski,
poto su doista sve vanije proze toga doba, Ti-
tan, kao i Sternlbild i Lusinda, neposredna
i svesna podraavanja velikih olbrazaca.
Time se ne podrazumeva da je romantino
ve tada imalo neklasino odnosno antiklasino
znaenje, poto Gerte tada jo nije bio okruen
hladnom svetiou posveenosti klasika. Ono to
je u istoriji slikarstva predstavljalo usmeravanje
na jedini interes, interes za svetlost i vazduh,

71
to je u istoriji poezije bilo evesno usmeravanje
od stilizovanog ka religioznom, od stiha ka rit-
mikoj prozi, od zaokruenih celina ka frag-
mentima. Nisu se vie traile forma i konture,
ve miris i raspoloenje, nije se stremilo od op-
teg ka umetniki pojedinanom ve se, obrnu-
to, navaljivalo natrag, ka izvoru, ka prajedinstvu
stvara i umetnosti. Preiveli su oni koji su pri
posmatranju univerzuma navlaili koprenu.
Posmatrajmo umesto reci samu stvar. Od-
mah pada u oi da postoje dve vrste romantike
dublja i povrna, istinska i maskirana. Svo-
jevremeno je u ukusu publike pobedila druga,
lana. Novalis je naglo zaboravljen dok je kra-
bao bezbroj romana, Fuke, postizao uspeh za
uspehom. U poetku su se pisci laali prve ro-
mantike, prave, ona koja j>e vidno propadala
napokon nestala u negodovanju i zviducima
publilke iz gledalita. Kada je Fuke napisao svo-
ju prvu stvar, ta je romantika ve bila mrtva.
Procvetala je sa Novalisom i sa njim i umrla
Mada je kasna romantika jo kod Ajhendorfa po-
kazala ljupki lirski a kod Hofmana dubok de-
monski talenat, ipak su to izdanci koji se la-
bavo dre za stare romantiarske principe. Pra-
vu romantiku smemo da traimo samo kod No-
valisa poto su oba legela, uprkos dubokim uv'-
dima i sublimiranom razumevanju, bila pesni-
ki impotentna. Novalis je umro kao dvadeset-
osmogoddanjak. U uspomenama njegovih prijate-
lja on ivi i dalje potovan u neodoljivoj lepoti
mladosti, mnogo hvaljen, nenadoknadiv, sa je-
dinstvenim mirisom tajne ljupkosti koja prebiva
u njegovom nedovrenom pesnitvu. Od sveg
spoljanjeg sjaja i kostima koji behu potrebni
njegovim sledlbenicima, kod Novalisa ne nalazi-
mo nita. U jednom udnovatom eseju nalazimo
mladisku apologiju katolicizma koja u ustima
potpuno zatucanih protestantskih mislilaca zvui
kao nesreni paradoks. Prigovara mu se da se
njegovo delo ipak odigrava u srednjem veku, u

72
onom ozloglaenom srednjem veku romantike!
Ovome nemam ta da dodam. Ofterdingen je
'bezvremen, odigrava se danas, nikad i uvek, on
'je istorija ne jedne due ve dua uopte. Kao
pesniiko delo, on je viestruko sporan; sa izuzet-
kom udesnog prvog dela nedovren je a skici-
rani nastavak se odvija u nemoguim perspek-
tivama. Ali, kao ideja, kao plan i stvaralaki
hitac, Ofterdingen je neprooenjiv on nije
delo jednog mladia ve jedno sanjalako samo-
promiiljanje ljudske due, jedan lapet krilom iz
nesree i tmine ka uzvienosti ideje, venosti,
izbavljenja.
Opipljivije od ideja dubokog pesnikog eha
nastupile su osnovne romantine ideje iz Novali-
sovih tekstova i aforizama; one predstavljaju vi-
e nego to to ine parafraze Fihteove filozofije,
s obzirom da su njihova znakovnos<t i rezultati
produbljena putem pounutarnjenja. To da za krug
prokletstva vremena i prostora vae veni zako-
ni, da duh svih venih zakona prebiva uspavan
u svakoj dui, kao i da celokupno izgraivanje i
produbljivanje oveka poiva na tome da se taj
duh spozna u vlastitom mikrokosmosu, da pos-
tane svestan sebe i od njega saini merilo za
svaku novu spoznaju, to je, ukratko, Novalisovo
uenje. Nije stoga nikakvo udo to je ova te-
meljna ideja sve vie iezavala i iscrpljivala se
u kasnijoj romantici. Nije odgovarala ni pomod-
nim piscima ni likovnim umetnicima ve je, pre
svega, bila jedno uopteno uenje bez literarnih
ideja. Nije romantika kriva to je pesnitvo te
decenije sadravalo jednu otuujuu, jednu izu-
zetno nesrenu egzistencijalnost. Kad se pojavi-
lo stvaralatvo velikog Vajmarca*, to je ve bilo
sadrano u biti vremena. Razumljivo je to je
Novalis ostao izuzetna pojava, no, meutim, po-
Getea, prim. prev.

73
stavilo se pitanje: kako e se literatura druge,
nove epohe odnositi prema svojoj nauci?
Time poinje istorija neoromantike. Ta
druga, nova epoha je stigla: literatura je zbae-
na sa trona kojega nikada nije ni bila dostojna
istovremeno sa filozofijom iju je sudbinu
verno delila itavih pola veka. Obe su bile pod-
jednako revolucionarne, demokratske i ljutite.
Mlada Nemaka, iji je jedini veliki talenat
'bio Hajne, sahranjivala je staru generaciju i nje-
nu poeziju uz bunu pogrebnu muziku. Sa izu-
zetkom nekoliko lepih stihova i dobrih viceva,
Hajneovih, ta mlada Nemaka nas je malo
obradovala. Stoga i nije bilo udo to se roman-
tika, tek proglaena za mrtvu, ponovo uzdigla
ali, ne prava romantika, ve ona nesrena
maska ald Fuke! U vreme kad je u Nemakoj
sve romantino bilo zabranjeno, neprestano se
proizvodila, pod raznim etiketama, najjeftinija
romantika. Starom kaputu koji nije skidao sa
sebe, Hajne ima da zahvali za mnotvo oboa-
valaca. Ali, to nije uvek bio samo kaput. Upra-
vo je on, oskrnavitelj hrama, genijalni ironiar,
'potajno udio za plavim cvetom a najbolje to
je stvorio bese odjek tonova Ofterdingena.
No, naposletku je morala da propadne i
Hajneova romantika. Nije naao ni jednog vred-
nog naslednika. Sledei veliki literarni pokret
izbrisao je sve tragove prolosti. Naturalizam je
vebao silovitu regimentu i u istroenu literatu-
ru iznenada uneo kolu i disciplinu. Kod njega
nije bilo sumnje svi znaju kako je sveobu-
hvatno i vaspitmo delovao na jezik i poetiku. Sa-
da, kada je obavio posao, ne treba ni ubijati ni
ometati mlade. Kao ostarelog, strogog uitelja
vidimo ga na samom kraju, dodue bez suza, ali
ipak punog zahvalnositi i spremnog da primi za-
hvalnost. On nam kao naslee zavetava jedan
profinjen, dobro izgraen nain posmatranja, psi-
hologiju i jezik. Zavetava nam pomalo prevazi-
enu ali vrednu masu studija, istraivanja i prip-

74
rema. Kako se prema njemu odnosio romantini
elemenat mlae generacije, stasale u njegovoj
,koli?
Ne da mi se da danas izabiram primere iz
nemake poezije. To i niije neophodno jer kao
/tipine primere za stupnjeve razvoja neoroman-
ti'ne poezije imamo dva velika inostrana pes-
nika, pesnika o kojima se doista da govoriti kao
o istomiljenicima. Jedan je mrtav umro je
pre izvesnog vremena a izaziva nam sauee ve
kroz samu tragitku svoje sudbine. To je Dene
Jakobsen. U njemu vidimo najraniji i najpleme-
nijii primer pesnika koji je sa snanom fantazi-
jom i samjaLakom udi iskazao svu rafiniranost
najrazvijenijeg realistiara. On izraava izuzetnu
plastinost za svaku prirodnu pojavu, za svaku
slamku na putu, za svaku vidljivu lepotu, poku-
avajui da svoj siloviti dar predstavljanja i pre-
finjenu tehniku izraavanja prenese na duevni
ivot, ne kao psiholog^realisita ve kao sanjar i
otkrivalac u besputnom moru nesvesnog. Tako,
na primer, uranja u najdublje pore jedne enske
due (Marije Grube), dok u Nils Linu preduzima
oseajno razotkrivanje detinje due. Ovo je up-
iravo inio i Keler, u svom besmrtnom Zele-
nom Hajnrihu. Ali, Jakobsen ima jednu novu
tehniku: svesno ili nesvesno odrie se svih sai-
manja i stilizovanja, gradei predstavu na sitnim
pojedinostima, lagano i marljivo. Pritom mu, to
je primarno, uspeva da ostane pesnik, ak i u
prividnim detaljima, da bira znaajno i prua
celokupnu energiju svog filigranskog rada te stil
jednog jedinstveno zasnovanog dela. Oba njego-
va velika dela predstavljaju istinsko romantino
ipesnitvo. I u jednom i u drugom je pojedina-
na, meka dua sredite sveg dogaanja i nosilac
svih reenja Individualni ivcit nije ni u jednom
ni u drugom sluaju odslikan sa strogom anali-
zom niti je osvoj'eno neistraeno tle na kojem
sve to je ljudsko odzvanja snanom, dubokom
rezonacijom. Ubrzo se primeuje da to vie ni-

75
i
r
su studije jednog istraivaa: tajanstveni veo is-
tinske poezije prekriva ih kao moni ali neshvat-
ljivi duh. U Jakobsenu ivi realist koji ne od-
rie naslee svoje kole i koji je postao pesnik.
Ne moe se rei u kolikoj je meri njegov pri-
mer uticao na nastanak nemake neoromantike.
Posmaitrajmo naposletku jo jednog dana-
njeg romantiara, ivog, jo uvek mladog, roman-
tiara koji je rastao nezavisno od naturalisti-
kog ispovedanja i trenutno vai kao tip neoro-
mantiara. Govorim o M. Meterlinku. Kod njega
prividno ne nalazimo tragove naituralizma: on
stilizuje, komponuje, svoju poeziju samo naizgled
ukraava slobodnom voljom jednog Brentana ili
Hofmana. Pa ipak, to je prividno. I on je na-
uio da posmatra i predstavlja svet romantino,
mada se to ne primeuje odmah poto govori
samo o nevidljivim stvarima. U aru jednog ra-
doznalca, zapoeo je put kao sanjar i usamljenik,
odbaen od sveta. Vesto se drei uenja Nova-
lisa, njemu se odigravaju svi vani dogaaji u
samoj sri, on otkriva tragiku svakodnevnice.
U svakom oveku vidi skrivenu i preplaenu du-
u, izmamljuje je nenim, ulepanim recima,
podstie joj hrabrost i pokuava da joj povrati iz-
gubljenu vlast. Suvino je uputati se na ovom
mestu u detalje njegovog dela. Od pre nekoliko
godina Nemaka ga poznaje jednako dobro kao
i njegova domovina. Ovde pominjem samo jednu
od njegovih knjiga, najznaajnijih. Ona pokazuje
da je Meterlink, kao i Jakobsen, odan kultu
proste prirode i stvarnosti. To je ivot pela.
Kakvo je to briljivo, s naune strane be&prigo-
vorno predstavljanje ivota pela, doista jedno-
stavno i pouzdano, kao udbenik a ipak u sva-
koj reenici delo pesnika! Eto, istinska neoro-
mantika se ne trai u kostimiranosti bajke. Ne
znam da li bi Novalis istrpeo princezu Malen
ali sam siguran da bi se radovao ivotu pela.
Obraditi ogranieni deli prirode sa istraiva-
kom zaljuibljenou i u svom krugu ponovo pro-

76
nai univerzum sa radosnom zauenou, to je
romantina pobonost. Prepoznati u jednom
pelinjem drutvu duboke zakone celokupnog i-
vota i ogledala venog, to je novalisovski duh.
U ovome poivaju tajna i dublji zadatak no-
vog romantinog duha. Ne radi se o stvaranju
nekoliko zgodnih, novih pesama, ve o produb-
ljenju ivota i spoznaji delovanja na svim pod-
rujima. To to je jedna knjiga, kakva je i-
vot pela, bila uopte mogua, predstavlja na-
predak, ne samo u Meterlinkovom stvaralatvu.
Postepeno je bilo omogueno i veoj grupi i-
talaca da uvidi da jedna knjiga nikada ne moe
biti romantina kroz materijal i jezik ve kroz
slobodni duh.
Pisci romana iz srednjeg veka, od bajki-dra-
ima i prazne lirike, nisu se, od vremena Zole i
Dostojevskog, ni za korak pribliili duhu roman-
tike. Ali svaki pesnik koji u sebi nosi neto od
duha Ofterdingena srdano nam je dobrodoao.
(1900)
77
PSIHOLOGIJA POLUOBRAZOV
Kao to je poznato, mnogi atavizmi imaju
snanu potrebu da se prerue u moderno ili na-
predno. Tako se u literarnoj kritici s vremena
na vreme neprijateljski duh i varvarstvo preru-
avaju u elemente psihoanalize.
Da li je neophodno da se klanjam Frojdu '
njegovim rezultatima? Da li je neophodno da ja
uskraujem pravo geniju Frojdu da uz pomo
sredstava svoje metode posmatra svakog drugog
genija sveta? Treba li da podsetim da sam po-
magao odbrani Frojdovog uenja u vreme dok je
jo bilo osporavano? Moram li ja lino moliti
itaoce da u zloupotrebi osnovnih Frojdovih poj-
mova od sitrane bezdunih kritiara i dezerter-
skih filologa, meni smenih, ne vide napad na
genijalnog Frojda i njegove psiholoke i psiho
terapeutske rezultate?
Sa propagandom i izgradnjom frojdovske
kole koja se bavi istraivanjem i leenjem ne-
uroza znamenitih ljudi i koja je odavno dobila
zaslueno priznanje sa propagiranjem ovog u-
enja u masama i naprednim prodiranjem nji-
hove metode i terminologije u duhovnu oblast,
nastao je jedan uasni sporedni proizvod: pse-
udofrojdovska psihologija poluobrazovanih i di-
letantska knjievna kritika koja knjievna dela
istrauje metodama koje Frojd koristi za istra-
ivanje snova i drugih nesvesnih duevnih sadr-
aja.
Rezultati ovakvih istraivanja, koja ne za-
htevaju ni medicinski ni nauno kolovane lite-
rate, nikad nisu predstavljali neko otkrie, na
primer otkrie duevne bolesti pesnika Lenaua,
ve samo elemente sa zajednikim imeniteljem,
Lenaua i drugih pesnika, iskazane kroz snove i
fantazije omiljenih duevnih bolesnika. Pomou
pesnitva se istrauju kompleksi i omiljene pred-

78
stave jednog pesnika te se utvruje da on pripa-
da ovoj ili onoj klasi nieurotiara, ispostavlja se
jedno majstorsko delo u kojem se neuroza iz is-
tih uzroka izvodi kao prostorni strah gospodina
Milera i nervoza eluca gospoe Ma jer. Siste-
matski se otklanja, sa odreenom poudom (po-
uda je protivna duhu), panja od pesnikog dela,
ono se degradira u simptome duevnih stanja; kod
tumaenja dela ini se najgrublja greka racio-
nalizovanja i moraliziranja biografije te se ostavlja
gomila ruevina na kojoj razbacani tee rastrgani
sadraji velikog pesnikog dela, krvavi i prljavi
tada se ini da oelina nijie bila smiljana ni iz
jedne druge namere do iz obine tenje da se
pokae kako su i Faust i Hajnrih od Ofterdiri-
gena ogoljene, ljupko stilizovane maske sasvim
obinih dua i njihovih sasvim obinih nagona.
Preutae se sve rto je kod ovih dela rezul-
tat, uinak, te e se tako, sve ono to su ljudi
uinili, povratno preobraziti u neoblikovanu ma-
teriju. Preutae se i udnovati fenomen da isti
sadraj, koji dovodi do stomanih bolova neuro-
tiara Majera, kod drugih ljudi oblikuje visoko
umetniko delo. Nigde se nee videti fenomen,
uoblieno, vredno i nepovratno, ve uvek i svu-
da samo bezoblino, pramatenijis'ko. Ali, nama ni-
su potrebna tako brojna marljiva istraivanja da
bismo saznali da su materijalni doivljaji pes-
nika otprilike isto to i doivljaji svih drugih
ljudi. Ali, o onome to bismo rado eleli da saz-
namo, o fascinantnom udu da se kod nekih
stvaralaca obini doivljaji preobraavaju u
svetsku dramu o tome se ne govori nita.
Ovo je, izmeu osltalog, i ogreetnje o Frojda i-
ji je genije trn u oku mnogim njegovim dana-
njim uenicima. Pojam sublimiranja, koji je usta-
novio sam Frojd, ovi su literaimo odbegli po-
luaci odavno zaboravili.
Ono to poseduje eventualnu vrednost kod
tih analiza poezije za biografiju i psihologiju,
krajnje je malo i podozrivo. Ko je u svom ivotu

79
doiveo psihoanalizu na sebi, primenio je na dru-
gome ili u takvom postupku bio sauesnik, mora
znati koliko vremena, strpljenja i truda ona zahte-
va i kako podmuklo i tvrdoglavo uzroci i poreklo
neuroza ele da se sakriju pred analitiarem.
On mora znati da je za prodor u uzroke po-
trebno strpljivo oslukivanje razliitih duevnih
manifestacija, snova, pogrenih radnji itd. Ako
bi pacijent rekao svom analitiaru: Dragi gos-
podine, niti imami vremena niti sam raspoloen
za seanse, ali vam predajem paket sa mojim
snovima, eljama i fantazijama! Napisao sam ga,
delimino i u stihu, te ga uzmite i protumaite u
njemu sve ono to morate da znate!, lekar bi
nesumnjivo ismejao pacijenta. Neurotiar moe
da slika i pie pesme njih e analitiar tako-
e posmatrati i itati ali, da samo iz takvih do-
kumenata spoznaje nesvesni duevni ivot i ra-
niju duevnu Lstoriju jednog oveka, to bi za
svakog analitiara predstavljao krajnje naivan
i diletantni postupak.
Poluobrazovani tumai poezije ne ine nita
drugo ve obmanjuju jo neobrazovani je itaoce
da se iz takvih dokumenata moe izvriti pome-
nuta analiza. Pacijent je mntav i ne treba se
bojati kontrole. Dolo bi se do sjajnih rezultata
ako bi neki vest literata sam ponovo podvrgao
ova analitika tumaenja poezije jednoj analizi
i pokazao jednostavnost nagona kojima ova psi-
hologija ponaanja hrani svoju surevnjivost.
Ne veruj em da je Frojd ikada ozbiljno uzi-
mao ovu literaturu svojih lanih uenika. Ne ve-
rujem takoe da bik> koji ozbiljni lekar ili is-
traiva psihoanalitike kole ita ove lanke i
broure. Umesno je rei jedino da se radi o vid-
ljivoj odvojenosti voe od ovih diletantskih sna-
ga. Nije ravo to to se pojavljuju ova prividna
dubokorazlona otkrivanja genija prolosti, ova
prividna, kao no otra, razjanjenja umetnikih
dela u brourama i knjigama i to to sad pred-
stavlja jednu novu literarnu vrstu koja je, do-

80
due, malo itana ali u kojoj astoljubivi autori
mogu uzbrsti poneku lovoriku.
Neprijatno je to je iz ove diletantske ana-
lize dnevna kritika nauila da pojednostavljuje
svoje zadatke i da se zavarava lakoom odre-
enog naunog postupka. im otkrijem u pesni-
tvu jednog meni nesimpatinog autora tragove
kompleksa i neurotinog razvoja, namah ga de-
nunciram pred svetom kao psihopatu. Prirodno
je da e i to jednom prestati, da e re -pato-
loki izgubiti svoje sadanje znaenje. Doi e
do otkrivanja relativnosti na podruju bolesti i
zdravlja i do opaanja da bolesti od danas ve
sutra mogu biti simptomi zdravlja te da samo
zdravlje nije uvek najpouzdaniji simptom samog
zdravlja. Otkrie se takoe da za bveka sa uz-
vienim duhom i delikatnim oseanjima moe
biti uasan pritisak i takav ivot usred dananjih
konvencija o dobru i zlu, o lepom i runom. Ta-
da e se Nie i Helderlin iz psihopata ponovo
preobraziti u genije; doi e do otfcrovenja da se
danas stoji na mestu gde se stajalo i pre dolas-
ka psihoanalize i da se mora doneti odluka da se
duhovna nauka upranjava vlastitim sredstvima
i sistemima, ukoliko takav zahtev postoji.
(1930)
81
UMETNIK I PSIHOANALIZA
Od Frojdove Psihoanalize, preko najueg
kruga lekara-neurologa, od strane Frojdovog ue-
nika Junga i njegove psihologije nesvesnog, od
izgradnje i deliminog objavljivanja uenja o ti-
povima, dakle od potpunog okretanja analitike
psihologije narodnim mitovima, legendama i pes-
nitvu, formiran je stav da 'izmeu umetnosti i
psihoanalize postoji blisko i plodno proimanje.
Bilo saglasno sa Frojdovim uenjem ili ne, njeni
neposredni temelji su tu i deluju.
Moglo se oekivati da b se umetnici posebno
obradovali ovom novom, viestruko plodonosnom
nainu posmatranja. Kao neurotian, mnogi bi
eleli da se zainteresuju za psihoanalizu. Ali, kod
umetni'ka j<e sklonost da se upuste u jednu no-
vozasnovanu psihologiju prisutnija nego kod ofi-
cijalne nauke. Umetnika je lake pridobiti geni-
jalnom radikalnou nego profesore. Vie se da-
nas diskutuje i ire prihvata frojdovski svet ide-
ja meu mladim umetnicima nego meu medici-
narima i psiholozima od struke.
Za pojedine umetnike koji se nisu zadovo-
ljili time da prihvate stvar samo kao novu temu
za rasprave u kafeu, rodilo se novo nastojanje
da ue iz nove pisihologije nastalo je, tavie,
i pitanje: da li i koliko novi psiholoki uvidi mo-
gu samom stvaralatvu doneti dobro.
Seam se da mi je otprilike pre dve godine
jedan moj poznanik poslao Oba romana Leonarda
Fran'ka u kojima nisam naao samo vredno poet-
sko delo ve istovremeno i nain uvoenja u psi-
hoanalizu. Od tada sam poeo da itam poezije
u kojima su bili jasno vidljivi tragovi bavljenja
Frojdovim uenjem. Meni samom, koji nisam
imao ni najmanj'eg interesa za noviju naunu psi-
hologiju, uinilo se da je u nekoliko tekstova
Frojda, Junga, tekela i drugih reeno neto no-

82
vo i vano, te sam ih sa zanimanjem itao; usta-
novio sam da sam u njihovom shva tanju duevnih
zbivanja samo potvrdio gotovo sve pojmove koje
sam stekao od pesnika ali i vlastitim posmatra-
njem. Video sam iskazano i formulisano ono to
mi je kao pojam i povrna dosetka, kao nesvesno
znanje, delimino ve pripadalo.
Pojavio se jedan klju vie ne apsolutni
arobni klju ali ipak jedno novo i vredno nasto-
janje, nova, odlina alatka ija se upotrebljivost
i pouzdanost naglo obistinila. Pritom ne mislim
na pojedinana literarno-istorijska nastojanja ko-
ja su od pesnikovog ivota inila detaljnu istoriju
bolesti. Ve i sama potvrivanja Nieovih psiho-
lokih saznanja i prefinjenih pojmova bila su nam
dovoljno vredna. Novo posmatranje i poznavanje
nesvesnog, predstavljanje psihikih mehanizama
kao procesa istiskivanja, sublimiranja, regresije i
tako dalje, pokazuju istotu eme, oevidnu i neo-
pozivu.
Iako se veini Sini da mogu lako upranja-
vati psihologiju, njena je primenljivost ostala
sumnjiva za umetnike. I kao to je malo istorij-
skog znanja potrebno za istorijsku poeziju, ili bo-
tanike i geologije za poljoprivredu, tako je malo
naune psihologije potrebno za predstavljanje o-
veka. Videlo se kako su sami psihoanalitiari pos-
vuda koristili poeziju ranijeg, preanalitikog pe-
rioda 'kao potvrdu, izvor i dokaz. Ono to je ana-
liza saznala i nauno formulisala, postojalo je
kod pesnika u svesti; pesnik se dokazao kao
predstavnik jednog naroitog naina razmiljanja
koje je u analitiko-psiholokom pogledu bilo pot-
puno protivreno. On je 'bio sanjar a analitiar
tuma njegovih snova.
Da li pesniku, prilikom njegovog punog ue-
a u novoj nauci o dui, moe preostati i neto
drugo, kao to je, na primer, nastavak sanjanja i
sleenje zova svog nesvesnog?
Ne, ne moe mu nita preostati. Ko ranije
nije bio pesni'k, ko prethodno nije osdtio unutra-

83
^ " ^ " ~ " ' --*~^-~-"-
ove analize nisu ucinlile ftumaem due.
On je mogao da
koristi samo j<ednu novu emu
koja bi ga za
trenutak zapanjila ali njegove su-
tinske moi
nisu narastale. Pesniko shva'tanje du-
evnih
zbivanja zaostajalo je pred stvarima in-
tuitivnog, ne
analitikog talenta.
Meultim,
time pitanje nije reeno. Put psi-

Zaista. Koliko
god on pogreno postupao da bi
preneo tehniku
analize u umetniko, toliko je i
ispravno kad
psihoanalizu ozbiljno shvata i sle-
_ di je. U stanju
sam da sagledam tri potvrde i

Najpre
duboka potvrda o vrednosti fantazi-
je, fi'kcije.
Posmaltira li samog sebe analitiki,
umetniku ne
ostaje skriveno da slabostima, na
koje se on
ali, (pripada i nepoverenje prema sop-
stvenom
poslu, sumnja u fantaziju, u jiedan tui
glas u njemu,
nepoverenje, dakle, koje graan-
skom shvatanju
i vaspitanju daje za pravo da


kog umetnika
da ono to on eli da vrednuje
samo kao
fikciju, predstavlja visoko vredno de-
lo i podsea
ga na sutinu osnovnih duevnih
zahteva, kao
i na relativnost svih autoritativnih
merila i
vrednovanja. Analiza potvruje umetni-
ka pred samim
sobom. Pritom mu prua slobodu
u oblasti
istog intelektualnog delanja u anali-
tikoj
psihologiji.
Korioenje
ove metode mogao bi da iskusi i
onaj koji je
upoznaje od spolja. Ali, ove druge
vrednosti
omoguuju se samo onome 'koji je du-
evnu analizu
iskusio temeljno "i na svojoj koi,
kome analiza
nee predstavljati jednu intelektu-
alnu -stvar
ve doivljaj. Ko se zadovoljava time
da dobije
izvesna razjanjenja o svom ikomplek-

s**" * "~*~ njem
ivotu, izgubioe najbitnije vrednosti.
ss
84

Ko je putem analize, traganja za duevnim
prauzrocima u seanju, snovima i asocijacijama
ozbiljno odmakao, postade dobitnik onoga to se
otprilike moe nazvati unutranjim odnosom pre-
ma vlastitom nesvesnom.- On e prisnije, plod-
nije i strasnije doiveti Ono izmeu svesnog i nes-
vesnog; poeoe da osvetljava ono to mae osta-
je pod pragom i to se odigrava u neposmatra-
nim snovima.
A to je opet kroz rezultate psihoanalize u
tesnoj vezi sa etikim, sa linom saveu. Anali-
za, pre svega drugima, postavlja jedan veliki os-
novni zahtev ije se zanemarivanje i izbegavanje
odmah sveti, ija aoka prodire duboko i ostavlja
trajne tragove. Ona zahteva istinoljubivost pre-
ma samom sebi, istinoljubivost ina koju mismo na-
vikli ui nas da sagledavamo, istraujemo, pre-
poznajemo i ozbiljno prihvatamo ono to smo u
nama smatrali najuspenijim. Ve kod prvih ko-
raka koji se ine u analizi, ovo je jedan snani,
uasni doivljaj, jedno potresanje u korenu. Ko
odoli i nasftavi dalje, uvideoe da je sve usamlje-
niji, odvojeniji od konvencija i naviknutih shva-
tanja, obasut razliitim pitanjima i sumnjama koje
ne moe nita zaustaviti. Stoga on, iza strunih
kulisa, uvia neumoljive slike stvarnosti i pri-
rode. Jer, samo e se u intenzivnom samoispiti-
vanju deli istorije razvija doista preiveti i biti
proet strahotmm oseajima.
Otac, majka, seljak, nomad, majmun i riba
nikada se ne mogu tako ozbiljno i potresno poj-
miti kao u psihoanalizi. Sa rasvetljavanjem stra-
hova, zabuna i istiskivanja narastae i smisao i-
vota i linosti, istije i izazovni je.
Ovu vaspi'tnu i podsticajnu snagu analize ni-
ko ne moe izazovnije da osea od umetnika.
Njegov zadatak, naime, nije da se pogodno pri-
lagoava svetu i njegovim obiajima ve da sai-
njava ono Jedinstveno, ono to predstavlja on sam.
Meu pesnicima iz prolosti, neki su se na-
lazili veoma blizu znanju naunih postavki anali-

85

ti oke duevne nauke, pre svih Dostojevski koji
nije samo iao ovim putem, instinktivno, pre
Frojda i njegovih uenika, ve koji je posedovao
i jednu odreenu praksu i tehniku ove vrste psi-
hologije. to se tie nemaSkih pesnika, shva tanje
duevnih procesa Zan Pola najblie je dananjem.
Zan Pol je najblistaviji primer umetnika kome i e
duboko ivotno shvatanje predstavljalo nepresta-
no uspostavljanje prisnog kootakta sa vlastitim
nesvesnim.

Naposletku, citiram jednog pesnika koga smo,
dodue, navikli da raunamo u iste ideliste, ali
ne u sanjare, zaronjene u sopstvenu prirodu, ve
u iste intelektualistike umetnike. Oto Rank je
iznaao jednu zauujuu, modernu potvrdu za
psihologiju nesvesnog: iler pie Kerneru koji
se ali na tekoe u knjievnoj produktivnosti:
Razlog tvojih albi lei, kako mi se ini, u
prinudi koju tvoj razum namee tvojoj imagina-
ciji. Moe da teti stvaralakoj aktivnosti due
kad razum, ve na samoj kapiji, kontrolie ideje
koji pliticu. Izolovano posmafbrana, jedna ideja
moe biti nitavna i veoma oportunistika, ali,
moda e ona postati vana tek zahvaljujui sle-
deoj ideji, moda e moi da u odreenoj vezi
sa drugom, koja takoe izgleda naivna, prui
veoma stvrsishodnu vezu: sve to ne srne da oce-
njuje razum, da jie zadrava itoliko dugo dok se
ne pokae u vezi sa drugim idejama. Kod stvara-
lake glave, ini mi se, razum je povukao stra-
u sa kapije ideje samo juriuju da bi ih
razum tek kasnije pregledao i u veoj koliini
odabirao.

Ovde je klasino izraen idealni odnos inte-
lektualne kritike nesvesnog. Ne istiskivanje iz
nesvesnog, nekontrolisanog domiljanja, sna, ne
trajno naputanje neoblikovanog beskraja nesves-
nog, ve puno ljubavi, oslukivamja skrivenih iz-
vora i, nakon toga, kritinost i izbor iz haosa
tako su radili svi veliki umetnici. Ako neka teh-
86
nika i moe da pomogne u ispunjenju ovog zahte-
va, onda je to psihoanaliLstiSka.

(1918)
87
ITANJE
I POSEDOVANJE KNJIGA
Shvatanje da svako pare tampane hartije
ima vrednost i da sav tampani duhovni rad zas-
sluuje potovanje, kod nas je danas zastarelo.
Ima retkah pojedinaca, na moru ili visoko u pla-
ninama, iji ivoti jo uvek nisu zahvaeni pop-
lavom hartije i kojima su obian kalendar ili no-
vine vredne i dostojne posedovanja i uvanja. Mi
smo navikli da na kunu adresu besplatno prima-
mo gomile tampanih stvari i smejemo se Kine-
zima kojima je svaki ispisan ili odtampan list
hartije svet.
Meutim, uprkos tome, zadralo se naroito
potovanje prema knjizi. Tek odnedavno se knjige
dele besplatno, postavi na taj nain roba koja
se moe dobiti budzato. Uostalom, izgleda da se
upravo u Nemakoj ljudi sve Vie raduju posedo-
vanju knjiga.
Nedostaje jo mnogo razumevanja za posedo-
vainj'e knjiga u pravom smislu. Bezbroj ljudi za-
zire od knjige mada je novac koji za njih preos-
taje tek deseti deo onoga to daju za pivo i tingl-
-tangl; za druge, one staromodne, knjiga je sve-
tinja, izloena praini na plianom pokrivau u
boljoj sobi.
Svaki pravi italac u osnovi je i prijatelj
knjige. Jer, ko sa sroem prima jednu knjigu i
ume da je voli, on e moda hteti da je ima u
vlasnitvu, da je poseduje, iznova ita, znajui ri-
mu je dostupna, uvek u blizini. Prosta je stvar
pozajmiti, proitati i vratiti knjigu a proitano ne
moe tek ta'ko da se izgubi kad knjiga izae iz
kue. Ima italaca, pogotovo meu nezaposlenim
enama, koji su u stanju da dnevno gutaju po
jedan tom; njima je pozajmna biblioteka glavni
izvor oni ne ele da skupljaju dragocenosti, da

88
stiu prijatelje i ine svoj ivot bogatijim ve sa-
mo da udovolje jednom prohtevu. Ova vrsta ita-
laca koje je Gotfrid Keler dobro odslikao, robuje
svojim porocima.

itanje knjige predstavlja za dobrog itaoca
upoznavanje bia i naina miljenja jednog nez-
nanca, autora, tenju za razumevanjem istog, kao
i mogunost sticanja novog prijateljstva. Naroi-
to prilikom itanja poezije: ne upoznajemo samo
uski krug lica i zbivanja ve, pre svega, pesnika,
njegov nain ivota i posmatranja, temperament,
unutranji izgled, te napokon i njegov rukopis,
njegovo umetniko sredstvo, ritani njegovih misli
i jezik. Za onoga koga je jedna knjiga ina bilo
koji nain opsenila, ko poinje da upoznaje i shva-
ta autora i prema njemu formira izvestan odnos,
za njega tek tada poinje pravo dejstvo knjige.
On je stoga nee vratiti i zaboraviti ve zadra-
ti, to znai da e kupiti i, po potrebi, ponovo i-
tati. Ko tako postupa sa knjigama iji su ga ton
i dua u jednom trenutku uzbudili, ubrzo nee
onako neodluno i besciljno gutati lektiru nego
e vremenom okupiti oko seibe krug njemu vred-
nih dela koja e mu pruati zadovoljstvo i sazna-
nje i u svakom sluaju biti vrednija od svega ono-
ga to mu, bez iijeg sa veta, radi sluajnog ita-
nja, doe u ake.

Nema hiljadu najboljih knjiga; za svakog
pojedinca postoji posebni izbor onoga to mu je
srodno i razumljivo, drago i vredno. Stoga se
dobra biblioteka ne moe sainiti porudbinama;
sva'ko mora da sledi vlastitu potrebu i ljubav te
da postepeno stie zbirku knjiga, tano onako
kako se stiu prijatelji. Jedna nevelika zbirka
moe predstavljati itav svet. itaoci ija se pot-
reba ograniava na mali broj knjiga, oduvek be-
hu dobri itaoci; seljanka koja poseduj<e i poznaje
samo bibliju, iitala je iz nje vie znanja, utehe
i radosti nego to bilo koji razmaeni bogata
moe dobiti iz svoje skupocene biblioteke.

89
Tajanstvena je stvar delovanje knjige. Svaki
otac ili vaspita iskuava sledeu stvar: dajui
deaku idi mladiu, u pravo vreme, pravu, dobru
i vrednu knjigu, uvia da ona ipak promauje.
Svako mora da pronae sopstveoi puit u svet
knjige, bez obzira na starost, makar i mario za
savete i prijateljsko skretanje panje. Neko se pri
itanju poezije odmah oseti radosnim dok su neki-
ma potrebne godine i godine da bi iskusili slast
i udesnost takvog itanja. Sa Homerom se moe
poeti a sa Dostojevskim prestati, ili obrnuto;
uz pesnike se moe rasti a potom prei k filozo-
fima, ili obrnuto ima stotinu puteva. Meu-
tim, samo je jedan zakon graditi sebe i kroz
knjige duhovno narastati, s panjom za ono to
se ita, sa strpljivou elje sa razumevanjem i
uzdrljivou za vrednovanjem i miljenjem. Ko
ita samo da bi mu prolo vreme, a takvih je
mnogo, zaboravie proitano i ostati siromaan
kao i ranije. Ali, ko ita fcnjlige onako kako se
slua prijatelj, njemu e se one otkljuati i posta-
ti vlasnitvo. Ono to ita nee se izgubiti ve
zadrati i pripadati mu, radovati ga i teiti, kako
to samo prijatelji mogu.

(1908)
90
SADR2AJ
Vojislav DESPOTOV: Heranan HESE magija
knjige 5
Magija knjige 7
Lektira za odmor 10
Svetska kriza i knjige 12
Ekscentrine prie 13
Pogreno shvaeni pesnik 19
Pesndkova ispovest 21
Mladi pesnik 23
Iz predgovora jednoj antologiji lirike 26
Jedan raritet 29
O prevodima 32
O reci hleb" _ _ 34
Jezik __ _____ 37
O pesnitvu 42
O knjievniku 47
Re 51
Takozvani izbor materijala 53
Takozvano bekstvo u prolost 55
Takozvano bekstvo u umetnost 56
Pisanje i rukopis 57
Duh romantike 64
Romantika i neoromantika 70
Psihologija poluobrazovanih 78
Umetnik i psihoanaliza 82
itanje i posedovanje knjiga 88

1970-1985.
KNJIGE ESEJA l KRITIKE U EDICIJI -STRAILOVO-
1. Vasilije Kalezl
SUKOBI
socijalne literature
nadrealizma
13. Petar Marjanovi
2. Tomislav Kettg
SANJARI I FOTOGRAFI
ZORE
o nadrealizmu
14. Kota Savi
3. Vladimir Milari
DETINJSTVO / POEZIJA
o dejoj knjievnosti

4. Duan Mati
I TAKO, KAD
OSTANEM SAM
eseji
kritike
5. Pero Zubac
TI DANI
eseji
eseji i kritike
8. Miroslav RaoniiC
SVAKONOCJA
u pozorinom krugu,
novosadskom

7. Vladimir Milari
SIGNALI SUNCA
eseji o dejoj
knjievnosti

8. Drako Reep
ISIDOBA, ONA, ONA
esej o Isidori Sekuli

9. Miodrag Kujuni
PANAMA, MOST SVETA
esej o putovanju
eseji i kritike
10. Milo Arsl
VIZUELNI TRAGOVI
likovne kritike
bibliografija lista
11. Sava Babi
NEUSPEO POKUAJ
DA SE TARABE OBORE
eseji i kritike
12. Tibor Varadl
MIT I MODA
eseji
OIMA DRAMATURGA
ogledi iz istorije
srpske drame
GLUMCIMA
S LJUBAVLJU
razgovori sa glumcima
Srpskog narodnog
pozorlta

15. Sava Babi
U SENCI KNJIGE
16. Drako Reep
ISKUSTVO ZAVIAJA
17. Mirko Petkovi
TALIJINE TALJIGE
o pozorinim zbivanjima

18. Itvan Bonjak
PISMA SA PANONSKOG
ASFALTA
eseji

19. Vujica Rein Tuci
SLOVO JE PUKLO
kritike

20. Milan Zivanovi
KULTURA ILI
DOMAA IVOTINJA
21. Vida zeremski
STRAZILOVO 19701974.
22. Herman Hese
MAGIJA KNJIGE
eseji
Herman HESE


MAGIJA KNJIGE
Recenzenti
Vojislav DESPOTOV
Rade OBRENOVIC

Za izdavaa
Dragan STOJlC, upravnik Srpske itaonice
i knjinice, Irig

Likovno-tehnika oprema
Oskar TEFAN

Administracija i redakcija
Masarikova 7
21 000 Novi Sad
Telefon- (021) 52-443

Osloboeno osnovnog poreza
na promet miljenjem Pokrajinskog
komiteta za obrazovanje i kulturu

tampa: NIRO Obzor"
OOUR tamparija Kultura"
XIV vojvoanske udarne slovake brigade 46
21470 Baki Petrovac

Tira:
2000 primeraka

tampanje zavreno maja 1985.