THEORIA 1 UDK 791.

23:1(091)
BIBLID 03512274 : (2011) : 54 : p. 6994 Originalni nau!ni rad
Original Scientic Paper
Predrag Milidrag
ZA!TO JE NEO NOV?
ISTORIJA FILOZOFIJE I TRILOGIJA MATRIKS
APSTRAKT: "lanak analizira filmsku trilogiju Matriks bra#e Va$auski s aspekta istorije
filozofie i prisustva Platonovih, Dekartovih i Hegelovih ideja u njoj. U prvom delu anali-
ziran je platonisti$ki misaoni okvir prvog filma, pa se na osnovu toga tvrdi da u njemu
nema kartezijanske radikalne sumnje, ali da se kartezijanski motiv pojavljuje u fizi$kim
ve%bama u samom matriksu, kao na$in za osloba&anje duha. U drugom delu, koriste#i
Platonovu Filozofiju istorije i Fenomenologiju duha, autor nudi odgovor na pitanje iz
naslova $lanka: 'esti Neo je nov zato 'to je po$eo da odre&uje samog sebe. Zavr'ni deo
$lanka bavi se sukobom Nea i Agenta Smita u tre#em Matriksu. Neova smrt je tragi$na u
hegelovskom smislu tragedije. Na kraju, autor tuma$i dijalog izme&u Arhitekte i Proro$ice
koriste#i Marksovu ideju da cela pre&a'nja istorija $ove$anstva jeste tek njegova predis-
torija.
KLJU"NE RE"I: Platon, Hegel, Dekart, Marks, sloboda volje, platonizam, filozofija
istorije, tragedija
O idejnom bogatstvu filmske trilogije Matriks
1
dovoljno govori !injenica da su
u njoj pronala"eni tragovi najrazli!itijih misaonih tradicija: sve mogu#e (i nemo-
gu#e) vrste isto!nja!kih i zapadnja!kih religija, misticizam, isto!ne i zapadne filo-
zofije, mozgovi u tegli H. Patnama (Putnam) i, naravno, sveprisutna postmoderna s
Bodrijarom (Baudrillard) na !elu.
2

1 Izrazom matriks ozna!avam sam virtualni svet; po$to gledamo doga%aje u $estoj verziji tog
sveta, po!etno slovo je malo. Kao Matriks ozna!avam filmsku trilogiju, a Matriks se
odnosi na prvi film.
2 Znamo da je uslov da glumci dobiju scenario na !itanje bio da prethodno pro!itaju Simulakrum
i simulaciju &ana Bodrijara, delo koje se i pojavljuje na samom po!etku Matriksa (I 0.08.08).
Bodrijar nije bio presre#an time kako su njegove ideje upotrebljene; smatrao je da su iskrivlje-
ne i pogre$no protuma!ene (ma $ta to zna!ilo u postmoderni!); up. Lancelin (internet). Ina!e,
dijalozi #e biti citirani prema rednom broju filma (I, II, III) iza !ega sledi sat, minut i sekunda
njihovog po!etka i, po potrebi, minut i sekunda njihovog kraja. Podaci o samim filmovima i
tekstovima scenarija nalaze se na kraju teksta. Sva podvla!enja u citatima jesu moja.
70 Predrag Milidrag
Ne znamo mnogo o tome koje su izvore koristili bra#a, tj. sada mo"da ve# brat
i sestra Va!auski (Wachowski),
3
kada su pisali scenario, pa ne znamo da li je ve#a
hvala za njih ukoliko su pro!itali sve ono $to interpretatori pronalaze u trilogiji ili
ukoliko o ve#ini stvari nisu ni$ta znali. Autori i dalje dosledno odbijaju da govore o
svom delu, kako o njegovim filmskim tako i o scenaristi!kim aspektima, smatraju#i
da gledaocima, laicima i stru!njacima svih vrsta treba prepustiti potragu za smi-
slom; o!igledno, jasno im je da njihovo razumevanje vlastite umetni!ke kreacije
ima povla$#en, ali ne i autoritativniji polo"aj u odnosu na druga tuma!enja.
4
Stoga,
nema nikakvog razloga da i mi u ovom tekstu ne ostavimo po strani i Bodrijara i
religiju i mistiku i nau!nofantasti!nu knji"evnost (V. Gibsona (Gibson), na primer)
i japanske mange (Ghost in the Shell Mamorua O$ija (Mamoru Oshii), 1995), o
mozgovima po teglama da i ne govorimo, te da se usredsredimo na jedno druga!ije
tuma!enje ideja ove filmske trilogije, naime ono iz perspektive istorije filozofije.
Preostaje sasvim dovoljno momenata koje je te$ko objasniti i!im pobrojanim. Na
primer, za$to je Neo (kojeg igra Kijanu Rivs (Keanu Reeves)) nov ili za$to naslov
tre#eg dela sadr"i pojam revolucije, jer novum i revolucija ponajpre su (da ne
ka"em: prvotno su) deo zapadnja!ke misaone tradicije.
U ovom #u tekstu poku$ati da uka"em na "ivu prisutnost nekih va"nih ideja
zapadne filozofije u Matriksu, da poka"em kako nam upravo ona daje vrlo dobar
odgovor na pitanje iz naslova teksta. Nemam pretenziju da pru"im zaokru"eno tu-
ma!enje Matriksa, jo$ manje da otkrivam njegovu istinu jer, kao filozofa, mnogo
me vi$e brinu pitanja nego odgovori, ba$ kao i bra#u Va!auski; trilogija Matriks
toliko je bogata idejama da bi bio greh dopustiti da metafizi!ka pretenzija na istinu
i sveobuhvatnost osiroma$i tuma!enje. Otud, mnogi momenti uop$te ne#e biti uzeti
u razmatranje, a mnogi od njih uop$te se ni ne daju objasniti pristupom usvojenim u
ovom tekstu, ba$ kao $to se mnogi pomenuti zasigurno mogu (bolje) objasniti i na
druga!iji na!in. Utoliko, ovaj tekst treba posmatrati tek kao prilog poku$aju boljeg
razumevanja ideja sadr"anih u trilogiji i, nadam se, kao nagovor da se ona (jo$
jednom) pogleda. Siguran sam da #e tokom !itanja teksta !italac na mnogo mesta
zastati i re#i: da, ali to je o!igledno, pa to je op$te mesto. Naravno da je re! o
3 Po$to su u vreme pisanja i snimanja filmova obojica zasigurno bili mu$kog pola, nastavi#emo o
njima da govorimo kao o bra#i Va!auski. Navodno je Leri Va!auski (Larry Wachowski)
promenio pol; sada se na Internet Movie Database potpisuje kao Lana. Spekulacije o njegovoj
promeni pola demantovao je njihov producent D"oel Silver (Joel Silver).
4 'ini nam se licemernim da idemo unaokolo i svima govorimo o !emu bi [film] trebalo da
govori i $ta bi trebalo da mislite o njemu; na$e tuma!enje, po samoj prirodi toga $to smo
njegovi tvorci, postaje ... zakon, postaje Tuma!enje, a svako drugo tek tuma!enje nekog ludog
pojedinca koji ni$ta nije shvatio, ka"e Leri Va!auski (Wilber, internet). Da su bra#a Va!auski
to i ozbiljno mislili vidno je po tome $to su za specijalno izdanje trilogije ne samo pozvali dva
filozofa da komentari$u sva tri filma, ve# su pozvali i dva filmska kriti!ara koja mrze Matriks
da u!ine isto!
Za'to je Neo nov? Istorija filozofije i triologija Matrix 71
op$tim mestima za nas, filozofe, no sasvim je druga stvar napraviti od njih scenario
za film, u!initi te filozofske ideje delatnima u jednoj pri!i ili, jo$ ja!e, u jednom
umetni!kom delu na po!etku XXI veka. Ka"em da su filozofske ideje u Matriksu
delatne, a ne verbalne, jer likovi u Matriksu rade, neprestano rade. Oni ne sede
unaokolo beskrajno pri!aju#i kao u drugim filozofskim filmovima, i zato se u
Matriksu stvari menjaju zahvaljuju#i njihovom radu; ne menjaju se samo oni. Zbog
toga Matriks nije beskrajno razvu!en niti dosadan film.
Osnovna teza ovog teksta jeste da su a) u trilogiji Matriks jasno prepoznatljive
platonisti!ke, kartezijanske i hegelovske ideje i b) da, na op$tem planu, radnja filma
izra"ava kretanje (napredak?) od Platona preko Dekarta do Hegela (()*+,-,
Descartes, Hegel). Drugim re!ima, iako ne#u braniti tu tezu, trilogija se mo"e tu-
ma!iti i kao put ka Hegelu.
5
I
Samo je uz veliki napor mogu#e u prvom delu ne prepoznati motive gr!ke
misli i platonizam. Postoje dva sveta, virtualni svet matriksa i stvarni svet, onaj
ma$ina i oslobo%enih ljudi; svetovi su strogo razdvojeni i njihov je me%usobni
ontolo$ki odnos jasno definisan paralelizmom: ma$ine i probu%eni ljudi odre%uju
virtualni svet matriksa, tj. doga%aji u svetu matriksa daju se objasniti odgovara-
ju#im doga%ajima u stvarnom svetu. Tako, na primer, kr$enje fizi!kih zakona u
matriksu ima osnovu u osloba%anju duha u stvarnom svetu, pojava de"avija zna!i
neku promenu u programu matriksa, duhovi, vanzemaljci i sli!no u matriksu
posledica je toga $to jedan program menja drugi, a program zvani Klju!ar stvara
drugi program za ulazak na zadnja vrata u tre#i program. Pri tom, ni na nivou
pri!e ni na nivou slike gledalac nijednog trenutka nije u nedoumici oko toga koji je
koji svet. I to je apsolutno klju!an momenat za prvi film: nema pitanja koji je svet
istinski, a koji je privid
6
(svakako bi primerenije bilo govoriti o matriksu kao o
5 Na"alost, ne#u je braniti jer njena bi odbrana zahtevala mnogo temeljnije poznavanje Hegela
od mog. Ina!e, u mo"da jedinom javnom o!itovanju o trilogiji, Leri Va!auski naj!e$#e puta
pominje upravo Hegela. Slu!ajno? Nema slu!ajnosti u velikim misaonim delima, niti u pisanju
ozbiljnog scenarija. Na osnovu tog intervjua te$ko je proceniti ozbiljnost njihovog !itanja i
studiranja Hegela, ali reklo bi se da su glavni filozofski momenti bili autorima jasni i to ne
samo na lai!kom nivou. Va"nost Hegela u Matriksu jasno je prepoznao i, smatram, ponajbolje
izrazio Alfredo de Olivera Mores; naime, njegov tekst nosi naziv Matrix: Hegel reloa-
ded (Oliveira Moraes, (internet)).
6 Mnogi bi savremeni filozofi mogli "estoko prigovoriti ovakvoj karakterizaciji matriksa kao
sveta koji nije stvaran. Ipak, istraja#emo na ovakvom metafizi!kom razlikovanju, prvo, zbog
njegove prakti!nosti i, drugo, zato $to u Matriksu radi metafizika.
72 Predrag Milidrag
lajbnicovskom dobro zasnovanom fenomenu). Sasvim je druga stvar da li svi
akteri znaju za to.
Nemogu#e je otrgnuti se od platonisti!kog tuma!enja slavne scene s plavom i
crvenom pilulom. Na njenom po!etku, Mofreus (kojeg igra Lorens Fi$burn
(Laurence Fishburne)) pristupa Neu na filozofski na!in, naime problematizacijom
samorazumljivog:
Ovde si zato $to ne$to zna$.
Ne mogu da objasnim $ta.
Ali ti ose#a$ to. Ose#a$ to ceo "ivot. Ne$to sa svetom nije u redu, ne zna$ $ta
je, ali tu je, kao trn u tvom umu koji te izlu%uje. ... Ho#e$ da zna$ $ta je to? ...
[Matriks] je svet koji ti je navu!en preko o!iju da sakrije istinu. Da si rob,
Neo. Kao i svi, ro%en si u ropstvu, ro%en u zatvoru kojeg ne mo"e$ ni
omirisati, ni okusiti, ni opipati, u zatvoru za tvoj um.
(I 0.26.0327.54)
Ova scena sadr"i nekoliko va"nih ideja za razumevanje Matriksovog platoniz-
ma. Prvo, Morfeus ne poku$ava ni$ta drugo do ono $to je Sokrat (.,/0*+12)
poku$avao babi!kom ve$tinom, da porodi znanje ve# sadr"ano u ljudskom duhu na
nereflektovan i samorazumljiv na!in: Na"alost, nikome se ne mo"e re#i $ta
matriks jeste. To mora$ sam videti (I 0.27.33), sam otkriti, naravno uz pomo# onog
ko zna.
7
Dakle, nema kartezijanskih/novovekovnih epistemolo$kih pitanja kako
znam, da li je znanje istinito, da li se varam, kako mogu znati da se ne varam, da li
su moje spoznajne sposobnosti primerene saznanju, da li ih koristim na ispravan
na!in itd. Ba$ kao i kada je u pitanju stvarnost, nema sumnje u adekvatnost (posto-
janje) znanja o tome $ta uistinu jeste a $ta nije, niti iko sumnja u to da postoje oni
koji znaju i oni koji ne znaju. Drugo, kao platonovski filozof, i Morfeus zna $ta
jeste istina: Nudim ti samo istinu. Ni$ta vi$e (I 0.28.23). Kada Neo proguta pilulu
Morfeus #e mu postaviti pitanje: Jesi li nekad ne$to sanjao i bio siguran da je to
stvarno? 3ta ako ne mo"e$ da se probudi$ iz takvog sna. Kako bi znao razliku
izme%u sveta snova i stvarnog sveta? (I 0.31.39),
8
ali to nije kartezijansko pitanje
jer je njegova funkcija isklju!ivo majeuti!ka/metodolo$ka. Njega Morfeus ne po-
stavlja zato $to traga za odgovorima ili $to bi mu bio cilj da kod Nea izazove
7 Ili: Br"i si od ovoga. Nemoj misliti da jesi. Znaj da jesi (I 0.50.40).
8 Ina!e, Morfeus (4506782) jeste bio bog sna u gr!koj mitologiji i utoliko ne !udi $to on
postavlja pitanje o snovima, kao $to ne !udi ni to $to se zove ba$ Morfeus.
Za'to je Neo nov? Istorija filozofije i triologija Matrix 73
(radikalnu) sumnju, ve# zato da bi Neu problematizovao samorazumljivost matri-
ksa; to je obi!no filozofsko, a ne kartezijansko pitanje!
9
I kada u%u u matriks pitanja
su metodolo$ke prirode, naime problematizacija samorazumljivosti datog: 3ta je
stvarno? Kako defini$e$ stvarno? (I 0.38.38). Na ovom se putu nalaze i Neove
reakcije: ni on uop$te ne postavlja nikakva pitanja o tome $ta je stvarno. On #e se
!uditi tome kako je mogu#e da matriks nije stvarnost,
10
ali ne#e sumnjati u to da
nije, niti #e sumnjati da svest probu%enih jeste.
Ina!e, smatram da u celom Matriksu uop$te nema mesta za Dekartovu
radikalnu sumnju, jer skepti!ka pitanja nisu konstitutivni deo saznajnog procesa
(niti je Neo meditativni subjekat): sumnja je isklju!ivo metodolo$kog karaktera $to
Dekartova sumnja nikad nije!
11

Da li bi se mo"da Dekartov zloduh mogao na#i u !injenici da je matriks kre-
acija ma$ina? Prise#amo se kraja Prve meditacije sa svetom matriksa na umu:
Pretpostavit #u stoga ne najboljeg Boga, izvora istine, nego nekakva zloduha $to je
i u najvi$oj mjeri mo#an i lukav, koji je ulo"io sve svoje umije#e u to da mene
prevari: mislit #u da nebo, zrak, zemlja, boje, likovi, zvukovi i sve ostale izvanjske
stvari nisu ni$ta drugo nego obmane snova, zamke koje je postavio mojoj lakovjer-
nosti: promatrat #u sebe samog kao da nemam ruku, ni o!iju, ni mesa, ni krvi, niti
kakva osjetila, nego da sve to imam jer krivo mislim (I Med., pasus 12: AT VII
2223). Svet matriksa i ma$ine kao zlodusi? Svakako, no da li je re! o Dekartovom
zloduhu? Nije, zato $to je Matriksov svet daleko zlokobniji od sveta sa zloduhom:
nikom u Matriksu ne pada na pamet da bi sve ovo $to Dekart opisuje moglo biti na
delu, niko ne pomi$lja da zloduh mo%da postoji. Za$to? Zato $to svako od pro-
bu%enih zna da postoji. Ako nas zloduh vara, ne postoji nikakva mogu#nost da
znamo da nas vara, a ako, kao probu&eni, znamo da nas vara onda to znamo. To je
temeljna nekartezijanska postavka Matriksa.
Naime, u duhu onog ko je u matriksu Dekartova sumnja mo"e da radi koliko
god joj drago: on sumnja u !ula, sumnja da ima telo, sumnja da sanja, sumnja da
postoji zloduh, sumnja u vlastite sposobnosti, sti"e do uvida mislim, dakle jesam,
ali se ne budi iz sveta matriksa jer radikalna sumnja ne vodi do sumnjanja o
9 Ili, kako bi rekla Triniti, pitanje nas podsti!e, Neo (I 0.11.02). Ima$ li nekad onaj ose#aj,
kad nisi siguran da li si budan ili jo$ sanja$?, ka"e Neo na samom po!etku Matriksa (I 08.40),
ali otud ne ide u radikalnu sumnju i pitanje da li sanja. Re! je o obi!noj filozofskoj zapitanosti,
ni$ta vi$e.
10 U automobilu na putu ka Proro!i$tu, kada, komentari$u#i Neov pogled kroz prozor kola,
Morfeus ka"e: Neverovatno, zar ne?, da je sve to matriks (I 1.05.38).
11 Za$to nije? Zato $to Dekartova radikalna sumnja sumnja i u su$tinu i u egzistenciju stvari.
Metodska sumnja bavi se saznanjem, radikalna sumnja bavi se metafizi!kim stvarima i preko
njih i saznanjem.
74 Predrag Milidrag
tome da li matriks postoji i $ta je on!
12
Matriksove ma$ine mnogo su delotvornije i
temeljnije u varanju nego $to je to Dekartov zloduh, one su stvorile ceo jedan svet i
zato, sve i da je ima, radikalna sumnja naprosto ne bi bila funkcionalna za postiza-
nje osnovnog cilja, bu%enja, jer ne mo"ete se sumnjom probuditi iz celog
sveta;
13
za to vam je potreban neko ko je ve# budan.
Pri takvoj nekartezijanskoj postavci nemogu#e je da znamo da nas vara, a ako
znamo onda znamo nema prostora za radikalnu sumnju, nedostaje sloboda, pa
bila ona i samo u mislima. Ne sme se zaboraviti da je za Dekarta sumnjanje izvorno
akt volje, slobodne volje. Ako se uvede radikalna sumnja, onda je uvid cogito, ergo
sum neizbe"an, ako ga nema onda nije re! o radikalnoj sumnji; taj nam uvid o
Dekartu donosi Matriks.
Tre#i platonovski momenat koji nam otkriva Morfeusov govor jeste da je svet
matriksa svet privida, njime se skriva istina, da su ljudi robovi ma$ina i da oni koji
"ive u matriksu to ne mogu znati. Zatvor u kojem se nalazi !ovek opisao je ve#
Platon svojom alegorijom pe#ine iz Dr%ave, dovoljno poznatom da je nema potrebe
navoditi, ali #emo navesti Morfeusov odgovor na Neovo pitanje po bu%enju:
Za$to me o!i bole? Nikad ih pre nisi koristio (I 0.34.38).
Autori su u celoj trilogiji ogroman naglasak stavili na vid (ne na gledanje),
14
na
unutarnje oko duha kojim se sagledava istina i su$tina stvari i to je !etvrti va"an
momenat u Morfeusovom monologu: matriks je svet koji ti je navu!en preko o!iju
da sakrije istinu. Ve# u Matriksu, nakon vaskrsnu#a, Neo sagledava matriks na
druga!iji na!in, kakav on uistinu jeste, videv$i ga kao niz zelenih simbola. U tre-
#em delu, tada ve# kao slep, grad ma$ina on vidi okom uma: Svetla svugde. Kao
da je sve napravljeno od svetlosti. Voleo bih da mo"e$ da vidi$ ono $to ja vi-
dim (III 1.29.37). Re! je o jo$ jednoj platonovskoj ideji, kraj $este knjige Dr%ave
(507b511e) i po!etak sedme (do 519d).
Nagla$avanje anti!kog razumevanja sveta belodano je i na osnovu va"nosti
Proro!ice u celoj pri!i, a da bi cela stvar bila nedvosmislena bra#a Va!auski iznad
vrata u samom proro!i$tu postavili su i natpis Spoznaj sebe samog. Dodu$e,
natpis je na latinskom (pisan nema!kom goticom!), no ne verujem da je to zbog
neznanja autora; pre #e biti da je re! o nekoj nameri (jasno je za$to gotica).
12 U uvodu za zbirku ogleda, pozivaju#i se na Meditacije, Kristofer Grau pita: Neo se probudio
iz vra$ki dobrog sna, iz sna koji je bio njegov "ivot. Kako to zna?, da se probudio (Grau 2005:
5). Ta!no, to pitanje stoji, ali ga Neo ne postavlja jer Neo nije kartezijanac; na kraju krajeva,
on se uop$te nije probudio, njega su probudili.
13 Naravno, ka Hajdegeru (Hegidegger)!
14 Zahvalan sam profesoru Borisu Mikuli#u koji me je nau!io ovome. Ina!e, ju"noslovenski jezici
poznaju tu razliku: kada ne$to shvatimo re#i#emo da, vidim (u !emu je stvar), a ne da,
gledam. Uz to: uvid, dovid, razvid, previd, privid, imati u vidu, bo"ja providnost.
Za'to je Neo nov? Istorija filozofije i triologija Matrix 75
Morfeus iskazuje jo$ jednu "ivu anti!ku ideju: Telo ne mo"e da "ivi bez
duha (I 0.53.21). Da bi bilo "ivo, telo mora imati du$u, vegetativnu, animalnu ili i
umnu. Me%utim, i tu radi dijalektika koja celu pri!u vodi dalje od prvog dela, jedna
od osnovnih intencija Matriksa jeste upravo razdvajanje duha i tela, s posledicama i
po duh i po telo. Na ovom mestu postavljamo pitanje: koja je svrha fizi!kih ve"bi i
u!enja borila!kih ve$tina kojima se u Matriksu poklanja toliko pa"nje? Re! je,
naravno, o ve"banju duha, svrha je ve"bi u!initi duh manje podlo"nim uticaju tela,
osamostaliti ga od tela, nau$iti ga da telo u virtualnom svetu matriksa uop$te nije
telo, otkloniti naviku duha da ga tako posmatra, te da, utoliko, u matriksu ni za telo
ni za duh ne va"e fizi!ki zakoni za koje duh veruje da va"e, a na koje je zajedno s
telom navikao u stvarnom svetu. Osnovni je cilj, dakle, ukloniti navike verovanja
da je svet matriksa konstituisan po ugledu na stvarni svet. Na to ukazuje upravo
virtualnost tela u matriksu: u prvom delu Neov duh ne te"i osloba%anju od Neo-
vog tela, ve# samo osloba%anju duha u samom matriksu od navika i verovanja o
telu.
15

Telo ne mo"e da "ivi bez du$e, to je sveop$ti anti!ki princip, ali du$a mo"e bez
tela i to je pretpostavka ve"bi u matriksu. Osloba%anje duha od uticaja tela izvorni
je kartezijanski motiv u Matriksu. Na"alost, ra$ireno je uverenje da je za Dekarta
cilj radikalne sumnje s obzirom na saznanje bio ukloniti telo iz procesa saznanja,
kao ne$to $to samo ometa istinsku spoznaju. Dekartova je ideja bila sasvim dru-
ga!ija: bez tela se u saznanju ne mo"e, ali treba znati njegovo pravo mesto. Naime,
na$a je volja slobodna i ona je konstitutivni element saznanja jer pomo#u nje
sudimo. Da bi se ona vezala isklju!ivo za jasne i razgovetne ideje neophodno je
otrgnuti je od nejasnih i nerazgovetnih ideja koje poti!u od tela i njegove zajednice
s du$om, a koje, zajedno s navikama i opriro%enim predrasudama sa!injavaju ono
$to je Dekart zvao u!enja prirode (nasuprot nikad prevarnom u!enju prirodne
svetlosti);
16
zbog uvre"enosti i trenutnog javljanja, u!enja prirode Dekart !ak ka-
rakteri$e kao tre#i stepen !ulnog opa"anja (VI Odgovori: AT VII 438). Dekartov cilj
nije uklanjanje u!enja prirode kao takvih, ve# njihovo pro!i$#avanje od predrasuda
i pogre$nih u!enja, te sticanje druga$ijih navika verovanja, navika istinitih ve-
15 Kao da ve"be u matriksu s ciljem osloba%anja duha potvr%uju Hajdegerovu kritiku Dekartovog
svo%enja sveta na res extensu: Ali bitak tubitka, !ijem temeljnom ustrojstvu pripada bitak-u-
svijetu, Descartes shva#a na isti na!in kao i bitak res extensa, kao supstancu (Bivstvovanje i
vreme, 21; Heidegger 1988: 111).
16 U!enja prirode prisvajaju povjerenje gotovo protiv moje vlastite volje (I Med., pasus 11: AT
VII 22), to su stvari o kojima se ne mo"e sumnjati (II Med., pasus 14: AT VII 18), od tih se
misli gotovo ne mogu suzdr"ati (II Med., pasus 10: AT VII 29), javljaju se kao posve
sigurni i o!igledni (III Med., pasus 13: AT VII 35), a zada#a da se ne prihvata ni$ta u $ta se
ne mo"e sumnjati jeste naporna, a nekakva me lijenost vra#a u svakodnevnu "ivotnu ko-
lote!inu (Prva med., pasus 12: AT VII 23). Za analizu ogromne snage u!enja prirode kod
Dekarta i izla"enja na kraj s njima, vidi Milidrag 2008.
76 Predrag Milidrag
rovanja, $to osloba%a duh od uticaja tela na volju pri su%enju, ali i daje dobru
osnovu za svakodnevni "ivot. Upravo to je cilj i svih ve"bi u prvom Matriksu.
17

Kartezijanskom terminologijom izra"eno, rezultat je osloba%anje duha od opri-
ro%ene navike volje da staje uz odre%eni skup ideja, u matriksu uz skup ideja u vezi
s va"enjem fizi!kih zakona u virtualnom svetu, i rezultat je oslobo%eni Neo koji se
u matriksu neverovatno brzo kre#e, koji leti i koji je vrlo jak. Volja se osloba%a od
uticaja tela, ona ista oko koje #e se vrteti ceo drugi deo Matriksa;
18
no, rezultat
toga vi$e ne#e biti kartezijanski.
Poku$ajmo ve# sad odgovoriti na pitanje iz naslova: da li je Neo nov u prvom
delu trilogije? Kako se zavr$ava prvi deo? Neo je savladao telesna ograni!enja
duha u virtualnom svetu, oslobodio je duh, no on !vrsto ostaje vezan za po!etnu
postavku stvari. Njegova je sloboda samo sloboda u matriksu, sloboda duha u sa-
mom sebi koja ne proizvodi posledice u stvarnom svetu. Duh jeste slobodan ali
!ovek/Neo i dalje nije ospoljen, potvr%en u toj svojoj slobodi, jer, govore#i u ka-
tegorijama trilogije, ta sloboda nije i sloboda istinskog tela, sloboda u stvarnom
svetu.
19
'itamo Hegela, o stoicizmu: Sloboda u misli ima samo !istu misao za svo-
ju istinu, koja nije ostvarena u "ivotu, ispunjena "ivotom, te, dakle, predstavlja ta-
ko%e samo pojam slobode, a ne samu "ivu slobodu. ... Ali kao apstrakcija koja se
ovde odvaja od raznolikosti stvari, pojam nema u samom sebi nikakve sadr"ine, ve#
ima neku datu sadr"inu. Dakako, svest, zami$ljaju#i neku sadr"inu, ona je time is-
korenjuje kao neko tu%e bi#e; ali pojam je odre%eni pojam, i ta njegova odre%enost
jeste ono tu%e koje on ima u sebi.
20
Naravno, Neo nije stoik, nije ravnodu$an pre-
ma spolja$njem i datom, ali se nalazi na stoi!koj poziciji subjektivne izmirenosti
u matriksu: on jeste slobodan od matriksa, ali je i dalje slobodan samo u matriksu,
matriks je kao takav za njega i dalje datost.
Prvi deo trilogije ne donosi nikakav novi princip. I dalje je cilj !ove!anstva da
se ma$ine barem podjarme, a cilj ma$ina je da ljudi budu podjarmljeni. Napredak je
postignut, !ovek je stekao svest o slobodi i slobodu u mi$ljenju, ali se odnos koji je
na delu izme%u ma$ina i ljudi nije promenio. Za ste!enu samosvest i svest o slo-
bodi, konstitutivna je svest o njenoj vlastitoj rascepljenosti i rascepljenosti sveta.
17 Misli$ $to sam ja!i ili br"i da to ovde [u matriksu] ima veze s mojim mi$i#ima? ... Poku$avam
da ti oslobodim um. Ali mogu samo da ti poka"em vrata. Ti mora$ da pro%e$ kroz njih (I
0.49.50, 0.51.18).
18 Samo da najavimo: zato $to to ne#e shvatiti, Arhitekta #e pomisliti da je $esti Neo isti kao
prethodni. Arhitekta misli da i njega odre%uje telo/u!enja prirode: Ve# vidim lan!anu reakciju
hemijskih prekursora koji uzrokuju ose#anja. Stvorenih da zamagle logiku i razum.
19 Namerno Matriks ne interpretiram u kategorijama odnosa gospodara i roba iz Fenomenologije.
Ko je filozof i gledao je trilogiju, a borbu za priznanje u njoj nije video, treba da vrati diplomu,
jer ne vredi da ponovo gleda film!
20 Fenomenologija duha, Samosvest, Sloboda samosvesti, Stoicizam (Hegel 1986a: 122).
Za'to je Neo nov? Istorija filozofije i triologija Matrix 77
Neo i agent Smit
21
izraz su hegelovske nesre#ne svesti, a njen sastavni deo !ini
dualizam duha i tela. Napor da se ona ukine (tako $to #e se dualizam razviti u svim
svojim momentima), kako u okviru svakog od njih tako i u odnosu ljudi i ma$ina,
!ini sadr"aj slede#a dva filma.
Osnovni je cilj, dakle, prevazi#i datost dva sveta. Interesantno, o tome prvi put
!ujemo od agenta Smita: Ja mrzim ovo mesto. ...ovaj zatvor ... ovu stvarnost, kako
god je "eli$ zvati. ... Moram da odem odavde. Moram da se oslobodim. Kad uni-
$timo Zajon, nema potrebe da vi$e budem ovde (1.39.551.40.50). Temeljna ide-
olo$ka postavka ljudi u prvom delu trilogije jeste: ljudi su robovi i borimo se da ih
oslobodimo. Strukturno istu postavku ima i agent Smit: ose#a svet matriksa kao
zatvor i ho#e da ga se oslobodi. Iako #e taj op$ti okvir kasnije do"iveti va"an pre-
obra"aj, u prvom delu o!igledno je da je ideja oslobo%enja ekvivalentna s idejom
pobede nad ma$inama, njihovog podjarmljivanja, ako ve# ne i uni$tenja, odnosno s
idejom pobede nad ljudima, tj. njihovog potpunog podjarmljivanja. Gde je onda
razlika izme%u Nea i agenta Smita? Postoji li uop$te? Ona se zasigurno ne krije u
tome $to je jedan !ovek, a drugi program, jer su njihovi ciljevi isti, ba$ kao i sa-
gledavanje sredstava za njihovo ostvarivanje.
Iz perspektive Matriksa, suprotstavljenost izme%u Nea i agenta Smita pokazuje
se kao akcidentalna ba$ zbog akcidentalnosti razlika u njihovim ciljevima i njiho-
vom razumevanju kako ih ostvariti: uni$tenjem do oslobo%enja. 3ta ho#e$ Smi-
te? Jo$ nisi shvatio? ... &elim isto $to i ti. &elim sve (II 1.42.2637). Iz te
perspektive, ne !udi ni to $to na kraju trilogije i jedan i drugi moraju stradati, iako s
razli!itih razloga, ali ni to $to u prvom delu obojica vaskrsavaju.
22

Po$to su ma$ine te koje su odredile odnos izme%u sebe i ljudi, nije preterano
re#i da su one i dalje jedini subjekat doga%anja u Matriksu. Hegel je ve# opisao
21 Dakle, ta nesre#na, u sebi razdvojena svest, po$to je ta protivre!nost njenog su$tastva za nju
jedna svest, mora uvek da ima u jednoj svesti tako%e onu drugu svest, i da tako, ba$ kada
smatra da je dospela do pobede i do mira u jedinstvu, ponovo bude iz svake od njih neposredno
isterana. ... na njoj se vidi da je ona, kao nepodeljena, jedna dvostruka svest: sama ta svest jeste
gledanje jedne samosvesti u neku drugu samosvest, i ona sama predstavlja te obadve sa-
mosvesti, i jedinstvo tih obeju samosvesti jeste za nju su$tina, ali ona za sebe jo$ nije ta su$tina,
jo$ ne predstavlja jedinstvu tih obeju samosvesti, Fenomenologija, Nesre#na svest (Hegel
1986a: 126).
22 Hegel bi nam mo"da mogao biti od pomo#i i pri razumevanju za$to oslobo%eni ljudi u Neu
vide Odabranog, onog ko #e osloboditi !ove!anstvo (i to je vrlo nagla$en momenat u prvom
Matriksu). Jer, izraz nesretne svesti jeste religija, a jedan od na!ina prevazila"enja podvojenosti
pojedina!nog i op$teg u svesti jeste i nepromenljiva su$tina koja postaje pojedina!nost, upravo
Isus Hristos; za to, vidi Fenomenologiju, Nesre#na svest, Oblik nepromenljivog (Hegel 1986a:
127129). Za Morfeusovu veru u Odabranog, pogledaj II 0.07.37. Za agenta Smita i njegovu
veru u samog sebe, vidi njegovo preuzimanje Bejna: na Bejnove re!i O bo"e, kada je shvatio
da Smit preuzima kontrolu nad njim, ovaj odgovara: Smit #e biti dovoljno (II 0.31.51) i
Smit to uistinu misli, jer kompjuterski programi nemaju smisao za humor.
78 Predrag Milidrag
sve $to #e se dogoditi u Matriksu. Kretanje se razvija kroz ove momente: $to ta
nepromenljiva svest predstavlja ono $to je nepromenljivo u pojedina!noj svesti
uop$te, potom $to je sama ona kao pojedina!na suprotna drugoj pojedina!noj svesti
i, najzad, $to je sa njom istovetna. Ali, ovo posmatranje ukoliko ono pripada nama,
ovde je prerano (Hegel 1986: 128), jer u prvom filmu imamo samo delatan prvi
momenat.
Na kraju krajeva, uop$te ne moramo da kopamo po Hegelu da bismo otkrili da
li je Neo nov u prvom delu Matriksa. Autori nam nude nedvosmislen odgovor: Neo
nije nov u Matriksu, jer sve $to je on postigao, postiglo je i njegovih prethodnih pet
verzija u ranijim verzijama matriksa.
II
Mada su drugi i tre#i deo bra#a Va!auski snimili kao jedan film (koji su zbog
du"ine morali bukvalno da preseku na pola) i mada su i kriti!ari i publika s raznih
razloga drugi deo do!ekali s ne ba$ velikim odu$evljenjem, Matrix Reloaded je mi-
saona osovina trilogije i u njemu se krije odgovor na pitanje za$to je $esti Neo nov.
Na po!etku i na kraju drugog dela trilogije nalaze se dve sadr"inski identi!ne
scene; mora ih biti dve jer radnja ima dva pokreta!a. Prva je kada agent Smit
uspeva da zavlada jednim od probu%enih, Bejnom (II 31.3032.20). Druga scena
nalazi se na samom kraju. Neo, naime, uspeva u stvarnom svetu ono $to je dotad
uspevao samo u matriksu. Svojom snagom (misli) onesposobljava ma$ine: Ne$to
je druga!ije. 3ta? Ose#am ih (II 1.58.102.00.20) uzvikuje Neo, zaustavlja
ma$ine i pada u nesvest.
U oba slu!aja na delu je interakcija izme%u dva sveta, odnosno ono $to je po-
stojalo samo u svetu matriksa postaje delotvorno i u stvarnom svetu. 3ta je omogu-
#ilo takav razvoj doga%aja, $ta je metafizi!ka pretpostavka mogu#nosti interakcije
svetova?
Ubrzo nakon scene preuzimanja kontrole nad Bejnom, sledi i scena razgovora
Nea i zapovednika Hamana na kontrolnom nivou Zajona, na kojem se nalaze ma-
$ine koje odr"avaju "ivotne sisteme nastambe probu%enih ljudi. Razgovor po!inje
zapovednik Haman:
Volim se podsetiti da grad radi zbog ma$ina. Dr"e nas na "ivotu dok druge
dolaze da nas ubiju. Zanimljivo. Mo# da se d "ivot, mo# da se dokraj!i.
Mi imamo istu mo#.
Da, pretpostavljam da imamo, no ovde dole poneka mislim na sve one ljude
jo$ prikop!ane na matriks i kad pogledam ove ma$ine moram pomisliti da
smo nekako uklju!eni u njih.
Ipak, mi kontroli$emo njih, ne one nas.
Za'to je Neo nov? Istorija filozofije i triologija Matrix 79
Naravno. Kako bi mogle? Zamisao je besmislena, ali natera te da se zapita$
$ta je ta!no kontrola.
Da "elimo, mogli bismo ih isklju!iti.
Naravno! To je to. To je kontrola, zar ne? Da "elimo, mogli bismo ih
smrskati. No, moramo razmisliti $ta bi bilo sa svetlima. Grejanjem, vaz-
duhom.
Ma$ine i mi potrebujemo jedni druge. To "elite istaknuti?
Ne, ni$ta ne isti!em. Starci poput mene ne bave se time.
(II 0.35.4537.06)
Re! je o prvom pominjanju o!igledne me%usobne zavisnosti ma$ina i ljudi,
gospodara i robova, naime da jedni bez drugih ne mogu biti, te utoliko ideja da bi
ljudi mogli isklju!iti ma$ine koje ih odr"avaju u "ivotu ne zna!i da imaju kont-
rolu nad njima. Filozofi imaju pojam za takav odnos: ekvivalencija.
23
I sam je Neo
to uvideo/nau!io, te kasnije u ovom delu trilogije ka"e Arhitekti: Potrebni su ti
ljudi da bi pre"iveo (II 1.55.27), ponavljaju#i ta!no ono $to je zapovednik Haman
rekao o ma$inama. Ubrzo #emo se vratiti na dijalog s Arhitektom.
Paralelno s uvidom o odnosu koji vlada izme%u ljudi i ma$ina u Matriksu, pro-
blem ospoljavanja i opredme#ivanja svesti ra%a i pitanje o slobodi volje; kroz ceo
drugi deo neprestano se govori o volji i njenoj slobodi. Odgovor na to pitanje Neo
tra"i i od Proro!ice, a ona odgovara novim pitanjima i nikako ne mo"e druga!ije,
jer svojom prirodom (i kao program i kao prorok/glasnik) Proro!ica potvr%uje
nepostojanje slobodne volje:
Sve zavisi od tebe [Neo]. Odlu!i ho#e$ li prihvatiti $to ti ka"em. Ili #e$
odbiti. Bombona?
Zna$ li ho#u li je uzeti?
Da ne znam, bila bih lo$a proro!ica.
No, ako ve# zna$, kako da izaberem?
Nisi do$ao ovamo da bi izabrao. Ve# si to u!inio. Poku$ava$ shvatiti za$to si
to u!inio.
(II 0.43.4544.11)
Za$to u prvom filmu ovakvog dijaloga? Zato $to u njemu nemamo slobodu
volje, nemamo ni ideju slobode volje! U antici nema pitanja o slobodi volje kakvo
poznajemo u moderno doba i Morfeus (a ko bi drugi?) to nedvosmisleno izra"ava:
Nema slu!ajnosti. Nismo do$li slu!ajno ovamo. Ne verujem u slu!ajnosti. ...ne
vidim slu!ajnost. Vidim provi%enje. Vidim svrhu. Verujem da nam je sudbina biti
23 Ekvivalencije su, ina!e, vrlo korisna stvar za filozofsko mi$ljenje (filozofija ih je prepuna!) i
naivno je misliti da se one mogu na#i samo u istinitosnim tablicama.
80 Predrag Milidrag
ovde. To je na$ usud (II 1.37.3438.01); otud, uop$te ne !udi $to Morfeusov lik
postaje nebitan. Isto to izri!e i program Meroving, samo s drugog aspekta: Postoji
samo jedna univerzalna konstanta, jedna prava istina. Uzro!nost. Izbor je iluzija
stvorena izme%u onih koji imaju mo# i onih koji je nemaju (II 1.03.18). Ne$to
sli!no ka"e i agent Smit: Nismo ovde zato $to smo slobodni nego zato $to nismo.
Nema be"anja od razuma, poricanja svrhe (II 0.50.35).
U prvom delu naprosto nema mesta za pitanje o slobodi volje jer, da nastavimo
s kartezijanskim tuma!enjem, volju tek treba osloboditi od uticaja tela, tek treba
sti#i do modernog pojma (slobodne) volje i do njene izvorne neobavezanosti telom,
duhom, verovanjima ili navikama. Drugim re!ima, u prvom delu nema pitanja o
slobodi volje jer je duh duboko uronjen u zajednicu s telom i te se zajednice
osloba%a ve"bom. 3ta bi se to uop$te moglo birati u prvom delu Matriksa? 3ta bi
Neo mogao da bira, na !emu bi mogao potvrditi svoju slobodu? Ima li on, ili bilo
koji drugi probu%eni, uop$te bilo kakvog izbora u vezi s bilo !im? Dodu$e, jedan od
probu%enih "eli da se vrati u matriks i da bi to postigao spreman je na izdaju, no,
ako je sloboda jedina istinitost duha (Hegel 1966: 22), onda je njegov izbor, ba$
kao i mogu#nost samoubistva, tek bekstvo od slobode.
Kartezijanskim jezikom govore#i, zahvaljuju#i duhovnim ve"bama, u drugom
delu Neo je uspeo da oslobodi volju od dominantnog uticaja tela, njegov je duh
slobodan od opriro%enih predube%enja o tome $ta je mogu#e a $ta nemogu#e u
matriksu; Hegel bi rekao da je tek u Neu uistinu ponovo sinula svest o slobodi
ljudskog duha. Drugim re!ima, u matriksu Neo mo"e raditi $ta god mu je volja.
No, sve dok je re! samo o svetu matriksa, sloboda volje jeste samo pojam slobode
(ili u najboljem slu!aju samovolja), a da bi bila istinska sloboda mora se potvrditi i
u stvarnom svetu.
24
Utoliko, kretanje ka interakciji dva sveta u drugom delu javlja
se kao posledica doga%anja u prvom.
Na drugoj strani, i to bi se sad moglo sagledavati kao bunt protiv sveop$te
predodre%enosti prvog dela trilogije, pitanje slobode volje javlja se u vidu problema
samoodre%enja. I pre Dekarta filozofi su znali to, ali je za njega samoodre%enje
postalo metafizi!ki temelj subjektivnosti. Za Dekarta, u !oveku to se ispoljava prvo
u odluci da se sumnja u sve, dok je u Bogu to causa sui: U !ovjeku je ba$ to
nekako najve#e savr$enstvo, $to radi svojom voljom, tj. slobodno. Tako on na neki
poseban na!in postaje za!etnik svojih dijela i zbog njih dobiva pohvalu. Ne hvale
se naime automati $to to!no izvode svoje kretnje, za koje su ude$eni (Principi
filozofije I 37: AT VIIIA 18).
24 Princip, tako i na!elo, zakon jest ne$to unutra$nje, $to kao takvo, koliko god je ono u njemu i
istinito, nije potpuno zbiljsko. ... Za zbilju mora prido#i jo$ jedan drugi moment, a to je
!injenje, ostvarivanje, dok je njihov princip volja, djelatnost !ovje!ja uop#e. ... Djelatnost koja
ih pokre#e i stavlja u bitak jesu !ovje!ja potreba, nagon, nagnu#e i strast, Hegel 1966: 27.
Za'to je Neo nov? Istorija filozofije i triologija Matrix 81
Neo je, dakle, oslobodio svoj duh zavisnosti od tela. Ne smemo prevideti da do
ekvivalentnog procesa dolazi i kod agenta Smita koji Neu $alje slu$alicu kojom je
bio povezan s ostatkom ma$ina i programa (II 0.09.02), pokazuju#i time da vi$e
nije vezan za tu svoju osnovu (ve# je postao virus): Zbog vas vi$e nisam agent
ovoga sistema. ... Recimo, nov [sam] !ovek, poput vas, slobodan (II 0.50.10), i on
samo u matriksu. O!igledno je da ni za ljude ni za programe vi$e ne postoji nu"na
povezanost duha i tela, odnosno duha i tela kod Nea, a ma$ina i programa kod
agenta Smita.
Na scenu stupa dualizam $to nam potvr%uje i sam Neo obra#aju#i se u tre#em
delu Proro!ici i celu stvar direktno povezuju#i sa zaustavljanjem ma$ina na kraju
drugog dela: Reci kako sam razdvojio duh od tela bez uklju!enja [u matriks]. Reci
kako sam mislima zaustavio !etiri [ma$ine, tj.] stra"ara (III 0.26.05). Razdvajanje
duha od tela metafizi!ka je pretpostavka interakcije dva sveta, jer du$a mo"e biti
nezavisna od tela samo pod pretpostavkom da je stvarno telo automat koji dobro ili
lo$e radi,
25
automat koji jeste moje telo, ali koji je kao takav za samu du$u akciden-
talan
26
(jer isto bi bilo i da imam drugo telo); u suprotnom, imamo jedinstvo du$e i
tela. Agent Smit, jedan program, preuzima kontrolu nad Bejnom, Smitov hardver
jeste zamenljiv, njegovo telo ili nije "ivo (ma$ine) ili nije bitno $to je "ivo (Bejn), a
ono $to preostaje s dualizmom kao pretpostavkom jeste !ist razum, te otud ma$ine i
programi svet razumevaju samo u kategorijama uzroka i posledice, ciljeva i sred-
stava za njihovo ostvarenje. Autori o!igledno nisu hteli da vre%aju inteligenciju
gledalaca tako $to bi ma$inama i programima pripisali ose#anja.
27
Emocije koje
25 S dualizmom kao zale%em, razlika izme%u "ivog i mrtvog tela mogla je biti samo mehani!ka
(Strasti du'e 6: AT XI 330331); zakoni mehanike obja$njavaju sve telesne aktivnosti, a
senzitivna i vegetativna du$a postale su suvi$ne (up. Raspravu o $oveku: XI 202, gde Dekart
navodi lepezu funkcija za koje je dovoljno telo kao ma$ina. O telesnim funkcijama i du$i, u
pismu Regiusu, jun 1642: III 565566).
26 Iz realne razlike izme%u misle#e i telesne supstancije sledi i radikalno razli!ito odre%enje "ivog
tela od onog koje se sre#e u aristotelovsko-sholasti!koj tradiciji. Za nju, du$a je temelj "ivotnih
funkcija, pa sve $to je "ivo ima du$u. To je pogre$no, tvrdi Dekart. Gre$ka se sastoji u tome $to
se smatralo da je kod mrtvih tela odsustvo du$e uslovilo prestanak pokreta i toplote (Strasti
du'e 5: AT XI 330). Telo, tako, najvi$e mo"e biti skup lokalnih modusa prote"ne supstancije:
Ljudsko tijelo, ukoliko se razlikuje od ostalih tijela, tek je stanovit skup stanovitih dijelova i
ostalih sli!nih akcidencija, dok je duh !ista supstancija (Pregled II Meditacije: VII 14).
27 3to je tako !esta pojava u lo$im (ameri!kim) SF filmovima i lo$oj SF knji"evnosti, na primer u
filmu AI Stivena Spilberga (Steven Spielberg, 2001) u kojem mu$ko dete robot (ma $ta to
zna!ilo) traga za maj!inskom ljubavlju. Mo"ete li zamisliti da va$ mikser baci oko na peglu?
Jer, nema ba$ nikakve razlike (niti je mo"e biti) izme%u robota i ku#nih aparata, ma kakvu
ve$ta!ku inteligenciju robot imao: njegovo telo nije "ivo, te on ne mo"e imati strasti. Mogu#-
nosti robota s ve$ta!kom inteligencijom ispitivao je Isak Asimov (Isaac Asimov) i nije mu na
pamet palo da im pripi$e emocije (za to kod njega, vidi npr. Asimov 1995, ali i film Ja, robot
(I, Robot, 2004) koji je i ra%en prema njegovoj pri!i), ba$ kao ni Arturu Klarku, ali ni S.
82 Predrag Milidrag
Smit pokazujeg u filmu jesu tek komandne linije u kompjuterskom programu koji
jeste on. Pri kraju tre#eg dela, nakon borbe s agentom Smitom, Neo umire i nje-
govo telo ma$ine odnose. 3ta biva s njim? O!igledno da ga odnose na otpad ili tako
negde, jer nije vi$e funkcionalan, a ma$ine zasigurno ne prave od mrtvog tela
svetinju, kao $to to ljudi mogu !initi. I to nam govori da samo telo, ma koliko bilo
va"no kao takvo, kao ba$ ovo telo jeste sasvim nebitno.
Sloboda volje obja$njava nam i za$to Morfeus nestaje iz pri!e. Nestaje zato $to
je filozof antike koji ne zna $ta bi radio s konceptom slobodne volje, $to veruje u
proro!anstva i sudbinu, vezan je za spolja$nja odre%enja.
28
Nasuprot njemu, Neo u
drugom delu stalno iznova pokre#e pitanje o slobodi, a cela je stvar poja!ana nje-
govim snovima o smrti Triniti. Dekart je, ina!e, u drugom delu trilogije napadno
prisutan: ako nam o tome mo"da i ne govori Merovingov francuski jezik, zasigurno
nam govori Arhitekta upotrebom izraza ergo u razgovoru s Neom. U tom razgovoru
kristalno se jasno vidi sva razlika izme%u ma$ina i ljudi, razlika u pristupu re$avan-
ju problema i to je mesto na kojem $esti Neo postaje nov. Navodimo ceo njihov
dijalog:
Zdravo, Neo.
Ko si ti?
Ja sam Arhitekta. Ja sam stvorio matriks. 'ekao sam te. Ima$ mnoga pitanja
i mada ti je proces promenio svest ostaje$ ljudsko bi#e. Ergo, neke #e$ moje
odgovore shvatiti, a neke ne#e$. Otud, iako je tvoje prvo pitanje najumesnije,
shvati#e$, ili ne#e$, da je i najnebitnije.
Za$to sam ovde?
Tvoj je "ivot zbir ostatka neuravnote"ene jedna!ine svojstvene programira-
nju matriksa. Proizvod si anomalije koju, uprkos iskrenom trudu, nisam uspeo
da elimini$em iz ina!e matemati!ki preciznog sklada. Iako ga savesno
izbegavam, problem nije neo!ekivan, pa !ak ni izvan kontrole $to te je na
kraju neizbe"no dovelo ovamo.
Nisi mi odgovorio.
Zanimljivo. Br"e nego drugi.
Kjubriku (A. Clarke, S. Kubrick) u Odiseji 2001. No, patetika je oduvek bila izraz lenjosti
mi$ljenja i dobar na!in za podila"enje emocijama gledalaca/!italaca, naravno da bi se izvukao
novac od njih.
28 Ovo proro$tvo bilo je su$tinski uslov gr!ke svesti; Grci su i pored svoje slobode tra"ili odluku
u ne!em spolja$njem (Hegel 1983: I 8384). Bra#a Va!auski pokazuju i $ta se zbiva kada se
anti!ki filozof, platoni!ar, smesti u njemu strani kontekst. Naime, na kraju tre#eg dela, kada su
ljudi shvatili da je rat gotov, Morfeus postavlja kartezijansko pitanje: Zami$ljao sam ovaj
trenutak toliko dugo. Je li ovo stvarno? (III 1.51.55). Rezultat je bljutava patetika (i autori su
je savr$eno svesni), zato $to anti!ki filozof naprosto ne mo"e postaviti ovakvo jedno pitanje.
Za'to je Neo nov? Istorija filozofije i triologija Matrix 83
*[Reakcija jedne od prethodnih verzija Nea na TV ekranima] Drugi? Koliko
drugih? Koji drugi? Ogovori na moje pitanje!
Matriks je stariji nego $to misli$. Ja radije brojim od anomalije do anomalije
i po tome ovo je $esta verzija.
*[Neo na TV-u] Pet verzija? Tri? Lagali su me. Ovo je sranje.
Mogu#a su samo dva obja$njenja: ili mi niko nije rekao ili niko ne zna.
Ta!no. Kao $to shvata$, anomalija je sistemska. Stvara fluktuacije u najjed-
nostavnijim jedna!inama.
*[Neo na TV-u] Ne mo"e$ me kontrolisati. Jebi se! Mrtav si! Ni na $ta me ne
mo"e$ prisiliti!
Izbor. Problem je izbor.
Prvi matriks bio je, naravno, savr$en, umetni!ko delo, besprekoran, uzvi$en.
Trijumf u skladu s monumentalnim neuspehom. Sada mi je jasna, neizbe"nost
njegove propasti kao posledica nesavr$enosti sadr"ane u svakom ljudskom
bi#u. Preradio sam ga na osnovu tvoje istorije da bi ta!nije odra"avao razno-
like grotesknosti va$e prirode. Ipak, opet me frustrirao neuspeh. Vremenom
sam shvatio da mi je odgovor izmicao jer je zahtevao jedan slabiji um ili um
manje ograni!en merilima savr$enstva. Odgovor je otkrio drugi, intuitivan
program. Stvoren da istra"uje aspekte ljudske psihe. Ako sam ja otac ma-
triksa, ona mu je bez sumnje majka.
Proro!ica.
Molim te! Kao $to sam rekao, nabasala je na re$enje !ime je 99 posto
ispitanika prihvatilo program ako su imali izbor, pa !ak i kad su na gotovo
nesvesnom nivou bili svesni izbora. Iako je ovaj odgovor funkcionisao,
o!igledno je imao temeljnu manu, stvaraju#i tako protivre!nu sistemsku ano-
maliju koja bi, bez kontrole, mogla ugroziti sam sistem. Ergo, iako u manjini,
oni koji su odbili program [tj. matriks], bez kontrole bi pove#avali mogu#nost
katastrofe.
Re! je o Zajonu.
Ovde smo jer #e Zajon biti uni$ten. Stanovnici usmr#eni, postojanje iz-
brisano.
Sere$.
*[Neo na TV-u] Sere$.
Negiranje je najpredvidljiviji od svih ljudskih odgovora, ali budi uveren da
#e ovo biti $esti put da ga uni$tavamo i da smo postali veoma delotvorni.
Funkcija Odabranog je da se vrati u Izvor, dopu$taju#i privremeno $irenje
$ifre koju nosi$ i ponovno ubacivanje primarnog programa. Nakon toga, mo-
ra#e$ da izabere$ 23 pojedinca iz matriksa, 16 "ena i sedam mu$karaca, da bi
se obnovio Zajon. Ne obavi$ li to, do#i #e do katalizmi!nog ru$enja sistema
84 Predrag Milidrag
koje #e ubiti svakog ko je povezan s matriksom, $to #e, zajedno s uni$tenjem
Zajona, na kraju dovesti do izumiranja cele ljudske vrste.
Ne#e$ to dopustiti. Potrebni su ti ljudi da bi pre"iveo.
Spremni smo prihvatiti neke nivoe pre"ivljavanja. No, klju!na je stvar da li
si spreman preuzeti odgovornost za smrt svih ljudi na svetu. Zanimljive su
tvoje reakcije. Tvojih je pet prethodnika namerno bilo zasnovano na istom
temelju, kontingentna potvrda koja je nameravala da stvori duboku privr"e-
nost ostatku tvoje vrste da bi Odabrani imao lak$i posao. Dok su drugi to
isku$avali na jedan vrlo op$ti na!in, tvoje iskustvo je mnogo odre%enije. 3to
se ti!e... ljubavi.
Triniti!
Zato je u$la u matriks, da te spasi po cenu "ivota.
Ne.
3to nas dovodi do trenutka istine. Tu se pokazuje osnovna mana. Anomalija
se otkriva kao po!etak i kao kraj. Dvoja su vrata. Desna vode do Izvora i
spasa za Zajon. Leva natrag u matriks, k njoj i ka kraju tvoje vrste. Dobro si
rekao, problem je izbor. No, ve# znamo $to #e$ u!initi, zar ne? Ve# vidim
lan!anu reakciju hemijskih prekursora koji uzrokuju ose#aje, stvorenih da
zamagle logiku i razum. Ose#aje zbog kojeg ne vidi$ jednostavnu istinu. Ona
#e umreti i ti to nikako ne mo"e$ spre!iti. Nada. Najbizarnija ljudska zabluda.
Istovremeno izvor tvoje najve#e snage i slabosti.
29
Na tvome mestu, nadao bih se da se vi$e ne#emo sresti.
Ne#emo.
(II 1.50.2757.37)
Neo bira leva vrata i spas Triniti po cenu rizika istrebljenja !ove!anstva. Po toj
svojoj odluci Neo jeste nov, jer nijedna od njegovih pet prethodnih verzija nije oda-
brala poku$aj spasa Triniti.
30
To znamo jer Arhitekta ka"e da #e Zajon biti uni$ten i
$esti put.
Arhitekta je uveren da zna $ta #e Neo izabrati: Zajon. Proro!ica je tako%e
uverena da zna: isto Zajon.
31
No, $esti Neo bira spas Triniti.
32

29 Te$ko je ne prisetiti se da je za stare Grke nada bila jedno od zala, te da je ona jedina ostala u
Pandorinoj kutiji kada ju je ova zatvorila, shvativ$i $ta je uradila.
30 Moramo ponovo skrenuti pa"nju da je ovo samo jedna mogu#a interpretacija. Jer, bra#a
Va!auski na barem jednom mestu u tre#em delu relativizuju tuma!enje da je tek $esti Neo
odabrao leva vrata. Na kraju borbe s Neom, agent Smit ka"e: Video sam ovo. Ovo je to. Ovo
je kraj. Ti tako le"i$ tamo. A ja... ja stojim ovde. Ba$ ovde. Ja... Treba da ka"em ne$to (III
1.47.05).
31 Moram izabrati ho#e li ona "iveti ili umreti? Ne, to si ve# izabrao. Sad to mora$ shvatiti (II
0.46.57) ili, malo kasnije, 3ta ako ne uspem? Zajon #e pasti. ... Spasi#e$ Zajon do%e$ li do
Za'to je Neo nov? Istorija filozofije i triologija Matrix 85
Za$to su ovog puta Arhitekta i Proro!ica pogre$ili? Za$to su pogre$no procenili
$estog Nea? Na najop$tijem nivou, pogre$ili su jer nisu uvideli da ovog Nea ne
odre%uje telo, barem ne u meri i na na!in na koji je odre%ivalo prethodne njegove
verzije. Arhitekta ve# vidi[m] lan!anu reakciju hemijskih prekursora koji uzrokuju
ose#anja, stvorenih da zamagle logiku i razum, ne shvataju#i, pri tom, ni to da
sama apstraktna podela na razum i ose#anja kod ovog Nea nije vi$e delatna, ni to da
ljudska ose#anja nisu tek posledice de$avanja u telu, niti to da postoji i tre#i ele-
ment, slobodna volja koja nije unapred odre%ena ni razumom ni ose#anjima, tj. niti
uvidima duha niti telom. Arhitekta i Proro!ica gre$e jer u jedna!ine (!) nisu uk-
lju!ili slobodu volje. Naravno da nisu jer sloboda nije izra!unljiva; izra!unljivo je
samo ono $to je savr$eno/dovr$eno.
Princip ma$ina jeste evolucija, evolutivna promena
33
iz jedne u drugu verziju
sve dok se sistemska anomalija ako ne ukloni a ono barem optimizuje i stavi
pod kontrolu.
34
Ma$ine i njihovi programi nisu mogli da predvide da #e neko uspeti
Izvora (II 0.47.2747), ka"e mu ona a potpuno isto kasnije u filmu re#i#e mu i Arhitekta.
Ina!e, ovo nije prva gre$ka (?) Proro!ice. Naime, u prvom delu ona ka"e Neu: Mora#e$
izabrati. U jednoj #e$ ruci dr"ati Morfeusov "ivot, a u drugoj svoj. Jedan od vas #e umreti. Koji
to #e zavisiti od tebe (I 1.16.23). Neo, me%utim, uspeva i da spasi Morfeusa i da ostane "iv.
Mo"emo spekulisati koji je smisao toga. Ako je Neo spa$avao Morfeusa i u prethodnim
matriksima, onda je Proro!ica namerno pogre$ila, da bi Neo mogao da napreduje. Ako Neo nije
spa$avao Morfeusa, onda Proro!ica i ne radi ba$ dobro svoj posao. Mo"da, samo mo"da,
potpuna skrajnutost Morfeusa u drugom i tre#em filmu ukazuje da je na delu druga mogu#nost,
jer ukoliko je $esta verzija matriksa napravljena na osnovu prethodnih, i ukoliko u ranijim
verzijama Neo nije uspevao da ga spasi, a u ovoj verziji matriksa to mu polazi za rukom, onda
u ovom matriksu za Morfeusa naprosto nema mesta u doga%anjima u drugom i tre#em delu
filma, on nema $ta da radi jer i u ovoj verziji matriksa ma$ine uop$te nisu predvidele da #e
ostati "iv, te stoga ima sasvim neva"nu ulogu, kakvu i ima. No, to bi zna!ilo da je Neo nov ve#
u prvom filmu...
32 Usput, to da Kijanu Rivs igra $estu verziju Nea otvara zanimljivo pitanje o identitetu Nea jer,
kako je o!ito iz razgovora s Arhitektom, svih prethodnih pet jesu, barem fizi!ki, bili isti kao i
$esti (to vidimo na osnovu snimaka njihovih reakcija na televizorima). U prvom delu, Morfeus
obja$njava Neu da je njegov izgled u matriksu rezidualna slika o samom sebi. To je mentalna
projekcija tvog digitalnog ja (I 0.38.28). No, kako to da je ona ista kod svih verzija Nea?
Postoji tuma!enje, meni vrlo neubedljivo jer je prekomplikovano i bez dovoljno potkrepe u
filmu (ali koje izbegava problem identiteta), da su reakcije Nea koje vidimo na televizorima
reakcije samog $estog Nea, po$to Arhitekta prakti!no tvrdi da mo"e !itati njegove emocije, te
ih projektuje na televizore.
33 Agent Smit prvi nam otkriva o !emu je re! u razgovoru sa sobom: Pro$lo je o!ekivano.
Da. Ta!no kao pre. Pa, ne ba$ ta!no (II 10.5811.06).
34 Evolucija, Morfeuse, evolucija. Kao s dinosaurusima, ka"e agent Smit obja$njavaju#i za$to
je stvarano vi$e verzija matriksa (I 1.29.17) i nasuprot tome: Promjene u prirodi, koliko god
bile beskona!no raznolike, pokazuju samo kru"ni tok koji se uvijek ponavlja; u prirodi ne
de$ava se ni$ta novo pod Suncem, a utoliko mnogolika igra njenih oblika dovodi sa sobom
86 Predrag Milidrag
da odvoji duh od tela. Jer, time $to je odabrao leva vrata, $esti Neo na delu je
pokazao da sam sebe odre%uje, postavljaju#i sebi samom ciljeve i ne dopu$taju#i da
ga odre%uju njemu spolja$nji momenti, kompjuterski programi, proro!anstva, vero-
vanja ili navike.
Da iska"emo to i na jo$ jedan na!in, izra"avaju#i se slobodno, Arhitekta i
Proro!ica nisu !itali Hegela: ni$ta se veliko u istoriji nije dogodilo bez strasti. Dva
su momenta koja ulaze u na$ predmet: jedan je ideja, drugi su ljudske strasti, zato
$to [s]vrha za koju ja treba da budem djelatan mora na svaki na!in biti i moja
svrha ... To je ono beskona!no pravo subjektovo da on u svojoj djelatnosti i radu
sebe samoga nalazi zadovoljenoga (Hegel 1966: 29, 2728), jer individuum je
ono $to opstoji, a ne !ovjek uop#e, jer taj ne egzistira nego odre%eni !ovjek (isto:
29). Bra#a Va!auski sve ovo dobro razumeju, jer Arhitekta ka"e: Drugi to ose#aju
na op$ti na!in. Tvoja su iskustva vi$e odre%ena $to se ti!e... ljubavi. Ljubav, ta
strast i u Hegelovom (isto, str. 29) i u obi!nom smislu ovog Nea odre%uje mnogo
temeljnije nego njegove pre%a$nje verzije. Neo voli Triniti i ne ose#a ljubav na op-
$ti na!in, to ni nije ljubav jer ne postoji !ovjek uop#e. Takav koncept ljubavi
mogu imati samo ma$ine (intelektualna ljubav prema Bogu?). Drugim re!ima, ovaj
se Neo zasigurno razlikuje od prethodnih svojih verzija barem po tome $to ludo
voli Triniti, toliko da ta ljubav odnosi prevagu nad op$tim ciljevima spasa !ove-
!anstva, a sve zarad zadovoljenja i samopotvr%ivanja Nea kao subjekta. Zahvaljuju-
#i odre%enijem iskustvu ljubavi, iskustvu subjektivnosti i samoodre%enja,
35
$esti
Neo uspeo je da svoj duh korenito oslobodi od odlu!uju#eg uticaja spolja$njih
faktora.
Prethodnih pet verzija Nea odabralo je spas Zajona, odnosno njihova odluka i
delanje bili su motivisani isklju!ivo moralnim principima, vi$im interesima, du"-
nostima prema ljudskoj rasi ili tvrdnjama Proro!i$ta,
36
a po cenu gubitka Triniti.
Mo"emo imati razumevanja za prethodnih pet verzija i njihovu nespremnost da
rizikuju "rtvovanje celog !ove!anstva da bi spasli "enu koju vole; moramo se za-
pitati $ta bismo mi sami odabrali. No, oni nisu postizali cilj, oslobo%enje ljudi i kraj
rata: ma koliko birali pravu stvar, ispravno i moralno postupali, oni su bili
neuspe$ni. Izuzetno moralni i krajnje neuspe$ni.
Poslednjeg je Nea odredio vlastiti, vrlo li!an momenat, ljubav. Hegel nam
jasno pokazuje da se na svetskoistorijske pojedince ne mogu primenjivati kategorije
samo dosadu. Samo iz promjena koje se zbivaju na duhovnom tlu proizlazi ne'to novo, Hegel
1966: 59, Hegelovo podvla!enje.
35 Kangrga pokazuje da je ba$ ljubav za Hegela specifi!ni momenat modernog ... senzibiliteta
koji u tom suvremenu liku nije poznat pro$lim historijskim razdobljima (Kangrga 1983: 389;
vidi i 389412). Za ljubav kod Hegela, vidi Skice o religiji i ljubavi, u Hegel 1982: 185190.
36 Sasvim usput, a mo"da i ne ba$: !ija je majka Proro!ica? Ti si hulja, ka"e Proro!ica, a agent
Smit odgovara: Trebalo je da to zna$, mama (III 0.33.15).
Za'to je Neo nov? Istorija filozofije i triologija Matrix 87
morala zato $to je na svetskoistorijskoj pozornici dihotomija op$te dobro li!ni
interes la"na: [I]z svjetske povijesti djelovanjem ljudi uop#e proizlazi jo$ ne$to
drugo, a ne samo ono za !im oni te"e i $to posti"u, ne samo ono $to neposredno
znadu i ho#e. Oni ispunjavaju svoj interes, ali osim toga nastaje jo$ ne$to, $to tako-
%er le"i u tome, ali $to nije le"alo u njihovoj svijesti i u njihovoj namjeri (Hegel
1966: 33). Neo je pokazao da je cela dilema koju, ne zaboravimo, pred njega
postavljaju programi (Arhitekta i Proro!ica) uistinu la"na, jer doga%aji #e pokazati
da odabiranjem svoje ljubavi umesto spasa !ove!anstva Neo istovremeno i spa$ava
Zajon i uspeva da okon!a rat ljudi i ma$ina. Utoliko, s obzirom na alternativu, i
izbor Zajona umesto spasa Triniti reafirmi$e spolja$nju odre%enost ljudskog duha.
Odre%ivanje Neove volje u skladu s principom sveop$teg zakonodavstva svaki
put je vodilo propasti Zajona. 3esti Neo je odlu!io da ne bude moralan, okon-
!av$i time rat.
Bilo kako bilo, jasno je da, odlu!uju#i se za spas Triniti, Neo postaje nov,
postaje subjekat odnosa !ovekma$ine. On je nov jer je takvom odlukom direktno
uticao na evolutivni tok razvitka matriksa, doveo je do njegove re-evolucije. Zato je
Neo svetskoistorijski pojedinac: To su oni veliki ljudi u povijesti !iji vlastiti
partikularni ciljevi sadr"avaju supstanciju, koja je volja svjetskog duha. ... Veliki su
ljudi hotjeli da bi sebe zadovoljili, a ne druge (Hegel 1966: 35, 36). Oni su junaci i
oni su tragi!ni. Oni umiru tako rano kao Aleksandar Veliki..., kao i Neo. Da li je
Neo tragi!an lik? Da li je tragi!an lik i agent Smit?
III
Iz perspektive ovog teksta, tre#i deo Matriksa ne sadr"i toliko izazovnih ideja
kakvih je bilo u prva dva: on je uglavnom izvo%enje posledica posebno drugog dela
trilogije. Stoga #emo se usredsrediti samo na Neovu sudbinu i na poslednju scenu u
filmu.
Na kraju sukoba s agentom Smitom Neo umire, pobe%uju#i Smita i okon!ava-
ju#i rat izme%u ma$ina i ljudi. Kao i Neo, i agent Smit nestaje, biva uni$ten. Pa
ipak, te$ko da je ikome "ao $to Smita vi$e nema. Da li zato $to je on bio ne-
gativac? Naravno da ne, jer u celom Matriksu postoji samo jedan jedini negativac,
3ifrant koji u prvom delu izdaje Morfeusa agentu Smitu; od ostalih, Bejn je
posednut, a Smit je tek program. Ni ma$ine ne mogu biti negativci jer njihov je cilj
da opstanu, ba$ kao $to je to i ljudima cilj; sad, $to ljudima nimalo ne prija na!in na
koji one ostvaruju svoj cilj jeste drugi, pravi problem trilogije. Ma$ine zasigurno
jesu protivnici, pa i neprijatelji, ali nisu negativci, po$to njihove pobude ni na koji
na!in nisu moralno neprihvatljive (sve i da ostavimo po strani smislenost govora o
moralu kod ma$ina). Bra#a Va!auski zato i relativizuju negativnu sliku o ma$inama
88 Predrag Milidrag
kao o mra!noj sili (koja se i nesvesno stvara kod gledalaca, zahvaljuju#i navici) i
time $to Neo o!ima uma njihov grad vidi kao grad svetlosti: To je neverovatno,
Trin. Svetla svugde. Kao da je sve napravljeno od svetlosti. Voleo bih da mo"e$ da
vidi$ ono $to ja vidim (III 1.29.37). Ma$ine nisu ni$ta lo$ije od ljudi, jo$ manje
od njih su zle; samo se njihovi legitimni ciljevi razlikuju od ljudskih.
Za$to je Neova smrt tragi!na i za$to Smitova nije? Naravno, da je re! tek o
smrti, Nea bismo "alili, ali on ne bi nu"nim na!inom bio i tragi!an lik,
37
jer [p]rvo-
bitna tragi!nost sastoji se dakle u tome $to u granicama takvog sukoba obe pro-
tivni!ke strane, one uzete za sebe, jesu u pravu, dok su, s druge strane, one ipak u
stanju da pravu pozitivnu sadr"inu svoje svrhe i svoga karaktera proture samo kao
negaciju i povredu one druge isto tako opravdane snage, i zbog toga u svojoj mo-
ralnosti i na osnovu nje obe podjednako zapadaju u greh (Hegel 1986b: III 602).
Na strani ljudi re! je o pravu da budu slobodni, jer to je su$tina duha, jedina
istinitost duha (Hegel 1966: 22). Na strani ma$ina tako%e je u pitanju njihovo biti
il ne biti jer oslobo%enje ljudi i nestanak matriksa smrtonosna je opasnost za ma-
$ine: one ostaju bez energije. Utoliko, i ljudi i ma$ine imaju apsolutno pravo da
tra"e ono $to tra"e jer u oba slu!aja re! je o egzistencijalnom pitanju, za ljude
pitanju slobode, a za ma$ine, tj. ve$ta!ku inteligenciju golog opstanka.
Kada je na delu takvo razumevanje, u okvirima sveta Matriksa ostvarenje
vlastitog prava istom zna!i ogre$enje o prava onog drugog.
38
Po$to je re! o uni$te-
nju druge strane, kod ljudi je na delu uverenje da je sloboda ostvariva samo ukoliko
matriks bude uni$ten, odnosno, kod ma$ina, da je energija za funkcionisanje obez-
bediva samo ako je sloboda ljudi uni$tena. U Matriksu cilj je oslobo%enje ljudi $to
se razumeva kao uni$tenje matriksa: Dok god matriks postoji ljudska rasa nikad
ne#e biti slobodnag (I 0.43.48) ka"e Morfeus, tvrde#i u nastavku scene da je to
jednako kraju rata. Na kraju tre#eg dela pak, nakon borbe izme%u Nea i agenta
Smita, ma$ine se povla!e, a ljudi u Zajonu shvataju ne da su pobedil (jer nisu), niti
da su uni$tili matriks, ve# samo da je rat okon!an: Rat je gotov. Rat je zavr-
$en (III 1.55.551.56.12). Tek tada otkrivamo da se cilj ljudi promenio; ta!no,
tokom drugog i tre#eg dela govori se o okon!anju rata, ali bez ikakvog naknadnog
ili dodatnog eksplicitnog obja$njenja $ta to zna!i, osim onog Morfeusovog iz prvog
37 [K]ada neko umre, neko bude streljan; to je "alosno ali nije tragi!no. Tragi!nim nazivamo mi
posebno kada neku !asnu li!nost zadesi smrt ili neka nesre#a, kada se nekom nevinom
pojedincu nanese nezaslu"ena patnja ili neka nepravda, Hegel 1983: II 44.
38 Jer, mada karakteri postavljaju sebi ciljeve koji su po sebi opravdani, ipak ih oni na tragi!an
na!in mogu posti#i samo tako $to u svojoj uvredljivoj jednostranosti protivre!e drugima.
Me%utim, pravu supstancijalnost koja treba da se ostvari ne predstavlja borba koja se vodi
me%u posebnostima ... ve# ono izmirenje u !ijem ostvarenju u!estvuju odre%ene te"nje i
odre%ene individue u punoj skladnosti, Hegel 1986b: III 603
Za'to je Neo nov? Istorija filozofije i triologija Matrix 89
dela.
39
Na kraju tre#eg dela kao cilj pojavljuje se jedino okon!anje rata, a ne vi$e i
uni$tenje matriksa.
Proces u!enja kod ma$ina, jer o u!enju je re!, ide posredno. One shvataju da ne
mogu same uni$titi agenta Smita, koji je postao virus, da su im ljudi neophodni, te
pobeda nad Smitom postaje njihov primarni cilj, a ne vi$e stvaranje savr$enog
matriksa iz kojeg se ljudi vi$e ne#e buditi.
40

Dualizam du$e i tela, !iji je ekvivalent dualizam dva sveta, doveden je do
krajnjih posledica u gigantomahiji Nea i agenta Smita u tre#em delu. Naime, sve do
tog doga%aja, svet matriksa ima nepotpunu svetovnost, on i ontolo$ki i uzro!no
zavisi od sveta ma$ina i probu%enih ljudi, iako sve manje kako filmovi odmi!u (i u
tom kontekstu treba tuma!iti Neovo zaustavljanje ma$ina i Smitovo prezuimanje
Bejna). Tek u gigantomahiji vidimo da je svet matriksa zadobio samostalnost u
odnosu na stvarnost; ta samostalnost nije ontolo$ka, on i dalje zavisi od sveta ma-
$ina, ali jeste delotvorna i na delu je reafirmacija platonizma iz prvog filma: ishod
sukoba u matriksu odre%uje ishod bitke za Zajon. Naravno, ne sme se prevideti da,
ma koliko bila va"na, samostalnost matriksa ipak je strukturno konstituisana po
uzoru na stvarni svet jer odnosi mo#i i determinacije jesu isti.
Dakle, u sukobu nestaju i Neo i agent Smit. Iako je oslobo%enje cilj i agenta
Smita, oslobo%enje od stega sveta matriksa, taj njegov cilj odnosi se isklju!ivo na
njega samog i pra#en je namerom da se pro$iri i preuzme kontrola nad celim sve-
tom; Hegelovim re!nikom, nema ni!eg op$teg u njegovom delanju koje je ruko-
vo%eno tim ciljem. Smitovo delovanje posledica je volje za mo# i zato biva uni$ten
na jedini na!in na koji je mogu#e uni$titi volju za mo#, tj. njenim potpunim obes-
mi$ljavanjem pomo#u nesuprotstavljanja/prepu$tanja; no, to je ve# motiv koji je
daleko od zapadnja!ke filozofije. Osim toga, postoji i jedan !isto ontolo$ki razlog
za$to je Smit morao propasti. On poku$ava da savlada granicu koja deli dva sveta i
to mu uspeva tako $to, kao i svaki virus, parazitira u telu, preuzimaju#i kontrolu
nad Bejnom. No, on nema ontolo$ku osnovu za egzistiranje u stvarnom svetu: vi-
rusi nemaju svoje telo, moraju iskoristiti telo #elije doma#ina u koju se uvla!e.
'ovek pak ima i telo i duh i ba$ ta dualisti!ka ontolo$ka osnova omogu#ava Neu da
bude delatan u oba sveta ($to #e biti i uzrok njegove propasti).
39 Kao $to smo videli, naravno da imamo ukazatelje, ali njihov smisao vidan je tek iz perspektive
kraja trilogije.
40 Usput, u razgovoru s Neom, Arhitekta nam ka"e da je prvi matriks bio savr$en i da je propao
zato $to nije uzimao u obzir nesavr$enstvo samih ljudi. No, to je ve# Lajbnic (Leibniz) znao i
eksplicirao u svojoj teodiceji: prvi matriks jeste bio savr$en ali nije bio mogu#, jer odnos dobra
i zla u njemu nije bio odr"iv, to jest takav je svet unutar sebe bio protivre!an po$to je realno
egzistiranje tolike koli!ine dobra bilo samoprotivre!no i nemogu#e. Otud, stvaranjem novih
verzija matriksa, ma$ine se trude da stvore najbolji od svih mogu#ih svetova koji #e sadr"avati
maksimum mogu#eg dobrog, za ljude i za same ma$ine. No, za$to je prvom savr$enom svetu
bio potreban jedan Neo?
90 Predrag Milidrag
Za razliku od Smitovog, Neov cilj nije partikularan:
41
osloboditi !ove!anstvo
(od svih odnosa u kojima je !ovjek poni"eno, ugnjeteno, napu$teno, prezreno
bi#e) i to je omogu#eno pobedom nad agentom Smitom. I ovde se odli!no vidi
kako u Matriksu radi odnos gospodara i roba. Naime, po!etni cilj !ove!anstva
istovrsan je sa Smitovim ciljem: uni$titi ma$ine da bismo se oslobodili, odnosno,
kod Smita, uni$titi slobodne ljude da bismo zavladali. Pri tome, u odnosu oslo-
bo%enih ljudi i agenata u matriksu, ljudi su uvek pristajali da budu robovi jer im
"ivot bio dra"i od slobode.
42
Me%utim, robovska svest napreduje, zahvaljuju#i radu,
u Matriksu zahvaljuju#i Neu i njegovom radu, ona se obrazovala i preobrazila,
dospev$i do temeljnog uvida da je sloboda bez ma$ina iluzija (s razli!itih razloga:
bez njih nema "ivota, ne mogu se pobediti itd.). Kao $to smo videli, cilj !ove!anst-
va se promenio, cilj agenta Smita ostao je isti, naime onaj koji su ljudi imali na
po!etku. Iz te perspektive posmatrano, celokupni sukob Nea i agenta Smita mogao
bi se razumevati i kao odno$enje ljudi prema sebi samima (nauka iskustva svesti?)
jer Smit je Neo, njegova suprotnost, njegov negativ (III 0.28.30).
Neo ne mo"e pre"iveti jer jeste izuzetak, onaj koji je prevazi$ao granice dva
sveta, onaj koji ukida razliku izme%u matriksa i stvarnog sveta. To razlikovanje,
me%utim, jeste pretpostavka ravnote"e koja se posti"e Neovom pobedom nad Smi-
tom, a upravo Neo sa svojim mo#ima to razlikovanje ukida; zato mora nestati, zato
jeste tragi!an lik.
43
Razgovor Arhitekte i Proro!ice na kraju tre#eg dela i slikom i re!ima pobu%uje
posebnu pa"nju. U tom dijalogu Arhitekta pokazuje skepticizam u odnosu na traj-
nost postignutog mira s ljudima, dodaju#i da #e iz matriksa biti oslobo%eni oni koji
to ho#e.
44
Arhitekta odlazi, a na nebu duginih boja pomalja se sunce obasjavaju#i celu
scenu. Da bra#a Va!auski nisu pokazivali nagla$enu odbojnost prema svakoj vrsti
patetike gde god su mogli, lako bi bilo $areno nebo i sunce protuma!iti kao sveop$ti
41 [U] pogledu pojma, delanje jeste delanje samo kao delanje pojedinca uop$te, Fenomenologi-
ja duha, kraj odeljka o samosvesti (Hegel 1986a: 136).
42 Imam jedan savet. Kad vidi$ agenta uradi ono $to i mi. Be"i. Be"i $to br"e mo"e$ (I 1.00.43),
savetuje Neu 3ifrant.
43 Ukida se jednostrana posebnost koja nije u stanju da se prilagodi harmoniji (Hegel 1986b: III
603).
44 Samo napominjemo da je ovo jedno od dva mesta na kojem Proro!ica u tre#em delu govori o
Arhitekti kao o !oveku: ona ga pita da li ima njegovu re! da #e osloboditi sve ljude, a on
odgovara: 3ta misli$, ko sam ja? 'ovek? Ranije, obra#aju#i se Neu ka"e: Ti i ja mo"da
nismo u stanju da sagledamo svoje izbore, ali taj !ovek ne mo"e da vidi ni jedan jedini izbor...
On ih ne razume. Ne mo"e (III 0.26.4654). Uistinu neobi!an na!in govora jednog programa
o drugom programu, pogotovo zahtev jednog programa da se drugi program sve!ano obave"e
na ne$to. Koji je smisao odno$enja prema jednom programu ili ve$ta!koj inteligenciji kao da je
!ovek?
Za'to je Neo nov? Istorija filozofije i triologija Matrix 91
hepiend. No, Matriks je izuzetno hladan film, vrlo siroma$an emocijama, sa stalnim
ose#ajem krajnje otu%enosti izme%u ljudi i, zapravo, neznanjem kako komunicirati,
kako ose#ati, $to se vidi !ak i u sceni smrti Triniti. U Matriksu ima patosa, Mor-
feusov govor pred Zajonom ili bitka za Zajon na primer, ali patetike nema ni u
tragovima, nema upotrebe emocija da bi se izvukli novci gledalaca. Osim toga, da
li Matriks uop$te ima hepiend, jer ako ga nema onda pomenuta scena nikako ne
mo"e biti pateti!na. Tako%e, pretpostavka njene pateti!nosti jeste da programi ipak
imaju (vrlo jeftine) emocije (i da nimalo nemaju ukusa), jer nebo, oblaci i sunce
kreacija su jednog programa. Koji je, onda, smisao takve jedne slike na kraju
trilogije, s kona!no postignutim ciljem !ove!anstva na umu?
Mo"da se ovde treba vratiti na Neove re!i sa samog kraja prvog dela: Nisam
do$ao da vam ka"em kako #e se ovo zavr$iti. Do$ao sam da vam ka"em kako #e
po!eti (I 2.03.08); $ta po!inje? Na kraju tre#eg dela, ma$ine su priznale ljudima
pravo da budu slobodni, kao $to su i oni sami ma$inama priznali pravo na opstanak,
pa mo"da !ak i upotrebu ljudi, zarad zajedni!kog dobra. To je ne$to novo, to jeste
nov po!etak u njihovim odnosima.
U odnosu ljudi i ma$ina imamo, dakle, po prvi put dva subjekta koji su me%u-
sobno barem u na!elu priznati i koji zajedni!ki prozvode odnos koji je na delu
izme%u njih. Ako je sama trilogija bila i hegelovski inspirisana (u $ta sam najdublje
uveren), ono $to u svetu Matriksa sledi nakon nje izgleda obja$njivo Marksom
(Marx): Bur"oaski odnosi proizvodnje jesu posljednji antagonisti!ki oblik dru$t-
venog procesa proizvodnje... Zato se sa tom dru$tvenom formacijom zavr$ava
prethistorija ljudskog dru$tva, ka"e Marks u Prilogu kritici politi$ke ekonomije
(Marks 1979: II 333). Za ovaj tekst nije bitna bur"oazija, ve# to $to za Marksa tek
nakon revolucije po!inje prava istorija !ove!anstva koja nije odre%ena spolja$njom/
otu%enom nu"no$#u klasnog dru$tva i eksploatacijom kao njegovim temeljem, ve#
koja je rezultat razotu%ene i slobodne stvarala!ke delatnosti !oveka i podru$tvlje-
nog !ove!anstva.
45
Utoliko, sunce sa samog kraja, ali i sam Arhitektin skepticizam
glede trajnosti mira s ljudima, ozna!avaju po!etak ne!eg dotad nikad vi%enog u
svetu Matriksa, po!etak stvaranja jednog (novog) sveta ljudi i ma$ina. Da ovakvo
marksisti!ko tuma!enje mo"da i nije toliko nategnuto koliko se mo"e !initi,
mo"da svedo!i to da pri kraju ranije pomenutog intervjua Leri Va!auski, uz smeh,
ka"e da je njegov otac, koji je na njega i na njegovog brata intelektualno izuzetno
uticao, mo"da vi$e marksista nego $to sam ja. Samo pominjanje marksizma, sve i
da je manje marksista od oca, sasvim je dovoljno da se i kod Marksa potra"e
klju!evi za razumevanje Matriksa.
45 Podudarnost mijenjanja okolnosti i ljudske djelatnosti ili samopromjene mo"e se shvatiti i
racionalno razumjeti samo kao revolucionarna praksa, Tre#a teza o Fojerbahu (Marx, Engels
1989: 338, Marksovo podvla!enje).
92 Predrag Milidrag
Ipak, naravno, mogu#e je i barem jo$ jedno vrlo razli!ito tuma!enje. Da li je
sunce skraja filma mo"da Platonovo sunce? Ako jeste, ko ga vidi? Vide ga i stva-
raju programi, neljudi. Te$ko je na ovom mestu ne setiti se Ni!eovih (Nietzsche)
re!i sa samog kraja Zaratustre: Ovo je moje jutro, moj dan po!inje: iza%i sad,
pojavi se, veliko podne! Tako je govorio Zaratustra, pa je napustio svoju pe#inu,
za"aren i sna"an, kao jutarnje sunce $to izlazi iza tamnih brda.
46

No, i to je uistinu najlep$e (jer pri!a o otvorenosti i bogatstvu ovog umetni!kog
dela), jedno pitanje ostaje bez odgovora i uop$te nije izvesno da je na njega mo-
gu#no iole zadovoljavaju#e odgovoriti bez pomo#i autora, ba$ kao $to nije izvesno
ni da nam oni i$ta mogu pomo#i: za$to se tre#i deo zove Matriks revolucije, za$to
mno"ina? Da li je sloboda i slobodno delanje po definiciji re-evolutivno, svaki put,
u svakom aktu uvek iznova samopotvr%ivanje subjektivnosti slobode kao samo-
odre%enja i samosvrhe? Ako je !ovek slobodan onda je po definiciji re-evolutivno
bi#e, te je svaki njegov akt akt revolucije. Da li Proro!icine re!i sa samog kraja,
kada ka"e Slutim da ho#emo. Jednog dana videti Nea ponovo, da li time govori o
ljudima koji su poput Nea,
47
slobodni, da li se revolucije odnose na njih, na ljude
budu#nosti, nadljude? Ako imamo dva subjekta, ljude i ve$ta!ke inteligencije, da li
je svaki njihov akt stvaranja zajedni!ke istorije ujedno i akt revolucije? No, imamo
li dva subjekta? Jesu li ma$ine sa svojom ve$ta!kom inteligencijom subjekti? Ako i
jesu, pitanje je o kojoj se i kakvoj revoluciji radi? Da li je mogu#a revolucija bez
volje za mo#? Ili je mo"da u pitanju svagda iznova vra#anje (istog?)? Vra#aju li
nam se revolucije kao $to nam se svakog jutra vra#a sunce? Sunce na nebu duginih
boja? 'ije su revolucije u Matriks revolucijama?
Predrag Milidrag
Institut za filozofiju i dru$tvenu teoriju, Beograd
Literatura
Filmovi i tekstovi scenarija
Matrix, 1999, SAD, Warner Bros, The Wachowski Brothers.
Scenario: http://www.imsdb.com/scripts/Matrix,-The.html (pristupljeno 16. oktobra 2010).
Matrix Reloaded, 2003, SAD, Warner Bros, The Wachowski Brothers.
Scenario: http://www.horrorlair.com/movies/scripts/matrixreloaded.pdf (pristupljeno 16.
oktobra 2010).
46 Prevod B. &ivojinovi#a, Ni!e 2007: 351.
47 O Neu kao takvom sigurno ne govori jer on je mrtav, a te$ko da programi veruju u Drugi
dolazak.
Za'to je Neo nov? Istorija filozofije i triologija Matrix 93
Matrix Revolutions, 2003, SAD, Warner Bros, The Wachowski Brothers.
Scenario: http://www.horrorlair.com/movies/scripts/matrixrevolutions.pdf (pristupljeno 16.
oktobra 2010).
Ostalo
Adam P., Tannery C. (publ. par), Oeuvres de Descartes. Paris: Vrin, 1996. (u tekstu
ozna!avano skra#enicom AT, iza koje slede tom i stranica)
Asimov, Isak (1995). Sabrani roboti. Beograd: Polaris.
Aude Lancelin (internet), Baudrillard dcode Matrix, Le Nouvel Observateur, 19. 6.
2003. Dostupno na http://hebdo.nouvelobs.com/sommaire/dossier/051868/baudrillard-
decode-matrix.html (prevod intervjua na engleski: http://www.empyree.org/divers/ /
Matrix-Baudrillard_english.html) (pristupljeno 1. avgusta 2010).
Descartes, Rene (1975), Meditacije o prvoj filozofiji. U E. Husserl, Kartezijanske meditacije
I. Zagreb: Centar za kulturnu djelatnost.
(1951). Principi filozofije, u Rije$ o metodi, Prakti$na i jasna pravila, Osnovi filozofije.
Zagreb: Matica hrvatska, 1951.
Grau, Cristopher (ed.) (2005). Philosophers explore The Matrix, Oxford, Oxford University
Press.
Heidegger, Martin (1988). Bitak i vrijeme. Zagreb: Naprijed.
Hegel, G.W.F. (1966). Filozofija povijesti. Zagreb: Naprijed.
(1982). Rani spisi. Sarajevo, Veselin Masle$a.
(1983). Istorija filozofije. Beograd: BIGZ.
(1986a). Fenomenologija duha. Beograd: BIGZ.
(1986b). Estetika. Beograd: BIGZ.
Irwin, William (ed.) (2002). The Matrix and Philosophy: Welcome to the Desert of the Real.
Chicago and La Salle, Open Court.
Kangrga, Milan (1983). Etika ili revolucija. Beograd: Nolit.
(1984). Praksa, vrijeme, svijet. Beograd, Nolit.
(2008). Klasi$ni njema$ki idealizam. Predavanja. Zagreb: FF press.
Marks, Karl (1979). Osnovi kritike politi$ke ekonomije, tom drugi. Beograd: Prosveta.
, Engels Friedrich (1989). Rani radovi. Zagreb: Naprijed.
Milidrag, Predrag (2008), U!enje prirode i volja kod Dekarta, Theoria 51 (2): 7998.
Ni!e, Fridrih (2007), Tako je govorio Zaratustra, Beograd: Feniks libris.
Oliveira Moraes, Alfredo de (internet), Matrix: Hegel reloaded o mundo como uma teia
de sistemas de informao. Dostupno na: http://www.ufpe.br/filosofia/arquivos/ /
Matrix%20_%20Hegel%20Reloaded_%20O%20mundo%20como%20uma%20teia
%20de%20sistemas%20de%20informacao.pdf (pristupljeno 12. avgusta 2010.)
Platon (1976). Dr%ava. Beograd: BIGZ.
Wilber, Ken (internet), The Many Meanings of The Matrix, intervju s Lerijem Va!auskim.
Dostupno na: http://www.kenwilber.com/blog/show/230; transkript intervjua: http://
integrallife.com/apply/art-entertainment/many-meanings-matrix-transcript (pristu-
pljeno 5. avgusta 2010).
94 Predrag Milidrag
Predrag Milidrag
Why Is Neo New? History of Philosophy and Matrix Triology
(Summary)
The article analyzes Matrix film trilogy of Wachowski brothers from the aspect of the
history of philosophy and presence of ideas of Plato, Descartes and Hegel in it. In the first
part, it is analyzed the platonic framework of the first film and it is argued that there is no
Cartesian hyperbolic doubt in it, but there is a cartesian theme in physical exercises in very
Matrix as a way of freeing the mind. In the second part, using Hegels The Philosophy of
History and The Phenomenology of Spirit, author gives an answer from the title of the
article: sixth Neo is new because he started to determines himself. The final part of the
article is concerned with clash of Neo and Agent Smith in third part of Matrix. Neos death
is tragic in Hegelian sense of tragedy. Finally, the author interprets the dialog between
Architect and Oracle using the Marxs idea that whole previous history of mankind is only
prehistory.
KEY WORDS: Plato, Hegel, Descartes, Marx, free will, Platonism, philosophy of history,
tragedy.