Srbija - Oskar Davio

Ja znam sva tvoja lica, svako ta hoe, ta nosi,

gledao sam sve tvoje oi, razumem sta kau, ta kriju.
Ja mislim tvoju misao za elom ti u kosi,
ja znam tvoja usta ta ljube, ta piju.
Ej, piju od tuge, od znoja, od muke,
od noi, od sijerka koji se teko melje.
Ja sam u mlinu, sred buke
rvnja, uo sve tvoje elje
i brige tvoje, oj, Srbijo meu pesmama meu ljivama
oj, Srbijo meu ljudima
na njivama,
oj, Srbijo meu pesmama, meu stadima,
oj, Srbijo, pesmo meu narodima.
Pesmo tuna, meka si milota
to plae kao krv groa, kao suza mosta,
kao onaj poljubac, onaj miris perja to utka
u gugutanje svoje gugutka.
Oj, miloto meka, klik si divlje plovke
nad jarom iz koje stasa
crveni ugalj sunca
u zrnu svakog klasa,
ali bosa pesmo gluve alopojke,
kad prestaju pesme, kad poinju psovke?
Gladna ruke, slepe jadikovke,
kad e hajduk bune iz tebe da grune?
Psovke i psovke, ej, u ije zdravlje
zalud je oranje, zalud je letina?
Kletve i kletve, za ije je truplo kravlje
nabrekla Mava od ita, oteklo Pomoravlje,
bure u bune, za ije se zube lavlje
dimi od mleka ovca i dimi planina,
kad Mava nije sita, kad Mava nije sita?
Kroz mukle lance dana, koa suvonjavih.
Svu su je proderali duboki rovovi bora.
Od rovovskog rata od zemlje poplavi
i skori se lice preko gladi - kora;
to lice to nije lice, ti dani to nisu dani,
ti dani ranjenih lica, ta lica kao tabani;
trnje im ne moe nita i nita - udari
A svako od tuge za dan
kao vek itav ostari

I zbrka se, oj, Srbijo meu bunama, meu ljivama,
oj, Srbijo meu ljudima
na njivama,
oj, Srbijo meu pesmama, meu brdima,
oj, Srbijo,
pesmo meu narodima.
Tuna pesmo, majko stara,
brat nam je u taljigama dovukao iz grada
kamenu plou, kamenog dinara,
za med naeg znoja, vino naeg rada.
A ikaju deca u lazigaama, pod kosom,
u blatu, meu svinjama, meu patkama,
hrani ih, Srbijo, drue, vie prosom, vie postom,
vie bajkama, uspavankama, vie gatkama,
i pokriva ih mrakom to tako teko pada
da gnev po cele noi do oblaka pali
bunom iz koliba, polja, vinograda,
pevajui srcem to sebe ne ali
niz sedmu rupu na krajnjoj svirali,
oj, Srbijo meu bunama, meu ljivama,
oj, Srbijo meu ljudima
na njivama,
oj, Srbijo meu pesmama u grudima,
oj, Srbijo,
buno meu narodima.