UVOD U Informatiku

Pitanja I odgovori:
1. ta opsu|e arhtektura raunara.
2. U emu se sasto| prncp moduarne organzac|e raunarskh sstema I
ko|a se dva osnovna prncpa korste za povezvan|e modua.
3. ta |e magstraa I ko|e vrste n|a sadr?
4. Ob|asnte nan povezvan|a komponenata za|ednkom magstraom
5. Ko|e se vrste prenosa korste du magstrae?
6. Pod|ea magstraa I n|hova nam|ena.
7. Cemu sue uprav|ak sgna I ko| su karakterstn uprav|ak sgna.
8. ta |e nterfe|s magstrae I u kakvo| |e vez sa kontroerom perfer|a.
9. Osnovne funkc|e nterfe|sa.
10.ta |e mutpeksran|e I me se odku|e
11.ta su mutprocesor (paraen raunarsk sstem) I ko|e su tr
karakterstne arhtekture mutprocesora.
12.ta |e konceptuan mode raunarskog sstema
13.ta |e rem rada raunara I ko| su osnovn rem rada
14.Ko|e su karakterstke |ednoprogramskog rema rada I kako se ta| rem
d|e
15.ta |e paketna obrada I kako se obav|a
16.Ko|e su osnovne karakterstke vseprogramskog rada raunara
17.Ko| osnovn nan vseprogramskog rada posto|e
18.Cme se odku|e obrada sa pod|eom vremena
19.Cme se karakterse rad u reanom vremenu
20.Kada se kae da |e obrada da|nska
21.ta |e dstrburana obrada
22.ta |e memor|a raunara I kako se d|e
23.ta su memor|sk med| I me se odku|u
24.Kako se d|ee memor|e
25.Navest osnovne parametre memor|e I ko|e osnovne operac|e memor|a
obav|a
26.Ko| su osnovn funkconan d|eov memor|e
27.Ko|a |o| |e nam|ena I kako |e organzovana regstarska memor|a
28.Cme se odku|e I kako se reazu|e stek memor|a
29.Opsat strukturu operatvne memor|e
30.ta |e segmentac|a memor|e
ODGOVORI
1
1. Arhtektura raunara opsu|e n|egovu strukturu, nterno
funkconran|e ko|e uk|uu|e skup regstara, operatvnu memor|u,
skup nstrukc|a nane adresran|a operanada, nane
predstav|an|a formate podataka, organzac|u uaza-zaza dr.
2. Moduarn prncp u gradn| raunara, posebno personanh
mkroraunara, omogucava da se od razth modua zgrad tava
fam|a raunara ko| se medusobno po funkconanm drugm
karakterstkama.
Mogu se zdvo|t dva prncpa povezvan|a modua funkconanh
d|eova u ssteme:
- prncp drektnh veza, kada se korst povezvan|e svakog
modua sa svakm
- magstran prncp, ko| korst st skup sgnaa za povezvan|e
modua, me se
mnmzu|e bro| veza zmedu modua (bokova).

3. Magistrala sabirnica |e komunkacon put sastav|en od grupe n|a
(eektrnh provodnka) kroz ko|e se bnarnm sgnama prenose podac
zmedu po|ednh funkconanh c|ena u raunaru. . Sve n|e magstrae
mogu se kaskovat u tr funkconane grupe: n|e podataka, adresne n|
uprav|ake n|e. Sagasno s ovm, ove grupe n|a nazva|u se adresna
magistrala, magistrala podataka upravljaka magistrala.
4. Za vezu sa svm vrstama ureda|a korst se st skup sgnaa. Vano |e
takode to sto centran procesor perfer|e korste st nan
povezvan|a medusobnog komuncran|a. Pos|edca toga |e da za
prstup memor| za prstup spo|nm ureda|ma (perfer|ama) korst
st skup nstrukc|a procesora.
Na sc 1.1. pokazan |e nan povezvan|a po|ednh komponenata
raunara tzv. za|ednkom magstraom.
5. Ako za svak bt podataka posto| posebna n|a vrs se paralelni
prenos. Ako to n|e sua|, onda se sa|e grupa po grupa btova u
uzastopnm vremenskm ntervama. Ta| se nan prenosa nazva
2
vremenski multipleks. U na|prost|em sua|u prenos se bt po bt
podataka sto predstav|a serijski prenos.
6. Magstrae se d|ee na:
- Adresne magistrale
- Magistrale podataka i
- Upravljaku magistralu
!Ako "a svaki #it podataka postoji pose#na linija vr$i se paralelni prenos Ako to
nije sluaj% onda se $alje grupa po grupa #itova u u"astopnim vremenskim
intervalima &aj se nain prenosa na"iva vremenski multipleks U najprostijem
sluaju prenosi se #it po #it podataka $to predstavlja serijski prenos
!Magistrala podataka o#e"#je'uje put "a prenos podataka i"me'u modula sistema
(adr)i linije kojima se prenose #itovi podataka u jednom ili drugom smjeru *roj
linija "a podatke i"nosi +% 1,% ili -2% a slu)e "a prenos podataka i"me'u predajnog i
prijemnog ure'aja Radi "a$tite .entralnog pro.esora potre#no je odvojiti unutra$nju
magistralu podataka od spoljne magistrale podataka na koju se prikljuuju
operativna memorija i peri/erni ure'aji 0a to se koristi bafer magistrale podataka%
koji predstavlja kolo sa tri stanja Ovo je kolo neop1odno i kada i"la"e dva ra"liita
modula tre#a pove"ati sa ula"om tre2eg ure'aja% jer direktna elektrina ve"a dva
i"la"a ometa i mo)e o$tetiti i"la"na kola
!Upravljaku magistralu ine linije se koriste "a upravljanje pristupom i
kori$tenjem linija podataka i adresni1 linija
1- Upravljaki signali slu)e "a komuni.iranje /unk.ionalni1 jedini.a 3modula4
prikljueni1 na magistralu tako $to prenose komandne signale koji spe.i/i.iraju
opera.ije koje tre#a da se o#ave% a tako'e i taktnu 3sin1roni"a.ionu4 in/orma.iju
i"me'u ti1 modula Ve2ina upravljaki1 signala /ormira se u pro.esoru ili je
potre#na .entralnom pro.esoru % tako da na upravljakoj magistrali ima signala ka
pro.esoru i signala i" pro.esora
5pr 6arakteristini upravljaki signali su7
- ula"ni signali "a1tijeva "a prekid ili "a oslo#a'anje magistrale radi direktnog
pristupa memoriji%
- sin1roni"a.ioni signali%
- signali koji de/ini$u da li se pristupa memoriji ili ula"no-i"la"nim ure'ajima%
- signali "a dovo'enje mikropro.esora u poetno stanje%
- signali o stanju pro.esora i dr
14.Interfe|s |e eektronk bok preko koga se kontroer perfer|a prk|uu|u
na magstrau. Cesto |e nterfe|s sastavn do samog kontroera perfer|e.
Svak takav kontroer raspoae mogucnoscu adresran|a svh modua
ureda|a ko|ma on uprav|a, da b centran procesor morao preko n|ega
da pozva konkretn perfern ureda|. Pr tome adresne n|e sue da
preda|n (vodec) modu seektu|e (adresra) pr|emn (pratec) modu sa
ko|m treba da uspostav vezu.
15. Interfe|s magstrae obav|a s|edece funkc|e:
- dekodra kod seektovanog ureda|a dob|en od centranog
proceora ureda|a ko| |e dobo uprav|an|e magstraom odazva
se samo kada ta| kod odgovara seektovanom ureda|u;
- dekodra uprav|ak kod dob|en od centranog procesora ncra
zvrsen|e operac|a;
- sa|e u centran procesor nformac|u o stan|u perfernog ureda|a;
-
- uprav|a prenosom podataka zmedu centranog procesora
perfernog ureda|a.
16. Za sman|en|e bro|a zvoda ( bro|a n|a) magstrae korst se
nan ko| se nazva mutpeksran|e vremensk mutpeks.
Karakterse se tme sto odredene n|e u |ednom vremenskom
ntervau osnovnog ckusa, ko| se dense posebnm taktnm
sgnaom, sue za prenos podataka a u drugom za prenos adrese.
Kod vremenskog mutpeksran|a ne posto| strktna razka zmedu
n|a adresne magstrae,magstrae podataka uprav|acke
magstrae.
17. Za mnoge prm|ene, na prm|er za prepoznavan|e kova obradu
sgnaa, potrebn su racunar ko| mogu stovremeno obradvat vek
bro| podataka. Rad toga se razv|a|u raunar ko| ce u seb sadrzat
vek bro| procesnh eemenata-procesora man|e vece soenost. Ov
ce sstem mat vse desetna,vse stotna ak vse h|ada procesnh
eemenata ko| ce sto vremeno bt angazovan na r|esavan|u |ednog
stog probema. Ovakv raunarsk sstem nazva|u se paraen sstem
sstem za paraenu obradu mutprocesor. Obrada na
mutprocesorma nazva se paraena obrada.
Mogu se zdvo|t s|edece 3 katakterstcne arhtetkture za mut
procesora:
-Mut procesor sa deta|nom memor|om,
-Mutprocesor sa dstrburanom memor|om,
-Mutprocesor sa dstrburanom deta|nom memor|om.
18.Sa stanovsta r|esavan|a konkretnh probema korsnka,odnosno
tzv.apkaconh probema,raunarsk sstem se moe posmatrat kao
h|erarh|sk
organzovan skup ureda|a(hardvera) programa(softvera) ko| za|ednck
ostvaru|u
obradu podataka(s.2.1).Ova| h|erarh|sk skup komponenata predstav|a
tzv.
konceptuan mode raunarskog sstema.
8
Hardver obuhvata sve zke komponente raunara,t|, eektrne,
eektronke, eektromehanke, mehanke druge komponente, pr
emu na|van|u uogu ma centran processor. Operatvn sstem
predstav|a skup programa ko|ma se organzu|e rad raunara,ekasno
korsten|e svh resursa raunara ,kao uprav|an|e zvrsavan|em
programa. Deta|no se operatvn sstem,ko| |e do tzv.sstemskog
softvera,prouava u sestom pogav|u.
Programsk |ezc softversk aat sue korsncma prpremu prov|eru
spravnost apkaconh programa. Apkacon program r|esava|u
konkretne probem korsnka. Korsnk nterfe|s ne program,razn
uazno-zazn ureda| druga sredstva ko|a omogucava|u korsnku
komuncran|e sa raunarom.
19.Program se u procesoru mogu zvrsavat na nekoko razth nana ko|
se nazva|u naini obrade reimi rada. Pr|e svega posto|e
|ednoprogramsk vseprogramsk (mutprogramsk) rem rada
paraena obrada (mutprocesran|e)
20.Raunarsk sstem rad u |ednoprogramskom monoprogramskom
remu ako procesor opsuu|e samo |ednog korsnka. Pr tome se u
operatvno| memor| raunara naaz samo |edan program ko| se
zvrsava od poetka do kra|a. Raunar u ovom remu opsuu|e
korsnke na dva nana:
a) po|ednanom obradom (ndvduano opsuvan|e)
b) paketnom obradom (ndrektno opsuvan|e).
Kod pojedinane obrade raunar |e u procesu r|esavan|a probema u
potpunost na raspoagan|u |ednom korsnku. Korsnk sam rad sa
raunarom, unos program ga pozva sa spo|ne memor|e, startu|e
zvrsen|e programa prstupa r|esavan|u svog probema eka rezutate.
Ovakvo opsuvan|e korsnka danas |e karakterstno za personane
raunare.
21.Paketna obrada, , tan|e reeno, |ednoprogramsk paketn rem rada,
|esta nan rada raunara u kome se obradu|u paket. Kod paketne
9
obrade korsnk nema neposredan prstup raunarskom sstemu.
Prprem|en program podac preda|u se operateru raunara ko| h
zapsu|e na sobodnu memor|u gd|e se formra paket korsnk sa svog
termnaa sm|esta programe podatke u paket. Izvrsavan|em programa
kod paketne obrade uprav|a operatvn sstem ko| obezb|edu|e preaz
sa |ednog programa na drug kontrose n|hovo zvrsavan|e. Obrada
programa |e sekvenc|ana (ser|ska). U nekom vremenskom trenutku
obradu|e se samo |edan program, dok se osta program naaze u stan|u
ekan|a. Za vr|eme zvrsen|a |ednog programa paketa zabran|eno |e
n|egovo prekdan|e. Preaz na s|edec program moguc |e samo ako |e
zavrsen prethodn |e on preknut zbog neke zuzetne stuac|e, kao sto
|e greska u programu s. Rezutat obrade pamte se na dsku da b se
pros|ed korsnku u trenutku kada se osobode zazne |ednce, npr.
stampa, kada se osobod termna.
22.Neke od osnovnh karakterstka vseprogramskog rada:
- paraena obrada rada,
- soen operatvn sstem,
- povecan|e ekasnost procesora na 100%, td.
23.Nek od osnovnh nacna vseprogramskog rada racunara su:
- obrada sa pod|eom vremena,
- rad u reanom vremenu,
- da|nska obrada,
- dstrburana obrada.
24.Sustna nana rada sa pod|eom vremena |este da se obezb|ed
da vse korsnka stovremeno ma prstup raunaru. Korsnc
raspoau termnama personanm raunarma ko| mogu
obav|at uogu termna, povezanm teekomunkac|skm
vezama sa raunarom. Svak |e termna ma svo|u vasttu
memor|u, u ko|o| se podac dre u toku uaznh zaznh
operac|a. Ovd|e vr|eme odzva mora bt kratko. Ono |e, ustvar,
obno krace od desetak sekund.
25.Raunarsk sstem ko| na prom|enu nekog uaznog parametra
prozvede zaz za unapr|ed dato vr|eme nazva se sstem za
rad u reanom vremenu. To zna da |e razmak zmedu uaznog
vremena te obrade znaa|an mora bt dovo|no ma da odzv
bude pravovremen. Prm|er rada u reanom vremenu ne
sstem za uprav|an|e tehnooskm procesma sstem za
uprav|an|e pr|ektma.
26.Ako se za prstup raunaru korst da|nsk uaz-zaz, onda
govormo o da|nsko| obrad.
,
27.Dstrburana obrada zasnva se na n|enc da |e neke funkc|e
obrade bo|e obavt okano, a druge centrano. Dstrburana
obrada prosru|e prncp da|nske obrade postav|an|em
raunara na uda|ene take n|hovm povezvan|em na samo s
centranm raunarom nego medusobno. S po|avom
mnraunara, radnh stanca personanh raunara, kao
okanh raunarskh mrea, ova| nan obrade postao |e
zvod|v.
28.Memor|u memor|sk sstem ne ureda| ko| obezb|edu|u
zapsvan|e bnarnh podataka. Memor|a raunara se sasto| od
operatvne (gavne) memor|e spo|ne (masovne) memor|e.
29.Za obradu podataka u raunaru t|. za n|hovo unosen|e u
raunar zaz z raunara, kao za prenos na da|nu, podac se
pamte (regstru|u, skadste) na posebnm mater|anm
nosocma - memor|skm med|umma kongurac|u nan|enu
od n|ega, |a se neka prom|en|va zka vena korst za
regstrovan|e podataka. Prm|er med|uma su: magnetne trake,
dskete, magnetn dskov, optk dskov, bstabna eektronska
koa td.
Da b se nek med|um mogao korstt za pamcen|e podataka,
treba da pos|edu|e:
- dva stabna stan|a, ko|ma se predstav|a|u bnarne vr|ednost
"0" "1"
- mogucnost upsa preaskom u odgovara|uce stan|e
- mogucnost otkrvan|a (tan|a) stan|a.
30. Memor|a raunara se sasto| od operatvne (gavne) memor|e
spo|ne (masovne) memor|e.
31.Za ops karakterstka memor|e korst se vse razth
parametara od ko|h su osnovn s|edec:
:
Kapactet memor|e - bro| ba|tova btova ko| se mogu zam|ent u
memor|;
Vr|eme prstupa kasn|en|a-vremensk nterva ko| protekne od
dovoden|a sgnaa za densan|e prstupa do zavrsetka upsa tan|a,
odnosno vr|eme potrebno da se odreden zaht|ev kompetra.
Ckus prstupa memor|sk ckus - mnman dozvo|en vremensk
nterva zmedu dva uzastopna prstupa memor|. Memor|sk ckus ne
moe bt krac od vremena prstupa , a obcno |e nesto du od n|ega.
Bro| zaht|eva zadovo|enh u |ednc vremena nazva se propusn opseg.
Faktor ko| odredu|e propusn opseg memor|e |e bro| memor|skh
modua u ko|e |e pod|e|en memor|sk prostor. Maksmana propusna
moc memor|skog ssstema data |e bro|em memor|skh modua
pod|e|enm sa vremenom ckusa memor|e.
|ednca prenosa - za operatvnu memor|u |ednca prenosa |e
memor|ska r|e t|. Bro| btova ko| se stovremeno ta upsu|e.
Medutm, moguce |e da |ednca prenosa sadr vse sukcesvnh
memor|skh r|e onda se nazva bok. Za spo|ne memor|e |ednca
prenosa |e sektor bok kod dskova bok kod magnetnh traka. Kod
dskova bok sadr vse sukcesvnh sektora;
Brzna prenosa podataka - bro| btova, ba|tova memor|skh r|e ko|e
ureda| moe pren|et u |edno| sekund pos|e postav|an|a upsno -
ta|uce gave na poetak boka segmenta podataka;
C|ena 1 bta memor|e - odnos ukupne c|ene memor|e prema
kapactetu memor|e;
32.Da b memor|a moga zvrsavat svo|e funkc|e, treba obezb|edt
uprav|an|e. Zbog toga svak memor|sk sstem pos|edu|e 2
osnovna funkconana d|ea:
- uprav|aku |edncu memor|e
- memor|sk med|
33.Centran procesor pored vse uprav|akh (radnh) regstara,kao sto
su akumuator,bro|a nstrukc|a,regstar nstrukc|a dr.sadr
memor|u reatvno maog kapacteta ko|a se nazva registarska
memorija.Regstarska memor|a predstav|a skup regstara u
procesoru ko| se nazva|u regstr opste nam|ene.On se korste za
razte svrhe kao sto |e prvremeno pamcen|e
operanada,medurezutata,komponenata adresa dr.Ov regstr rade
brznom centranog procesora tako da se operac|e sa podacma
sm|estenm u regstrma zvode brznom rada procesora.Iz tog razoga
sv nov procesor sadre vse desetna ak nekoko stotna
regstara opste nam|ene ko| se organzu|u kao tzv.regstarske matce
regstarska po|a.(eng.regster e-regstarsko spremste).
Regstarska memor|a reazu|e se pouprovodnkm memor|skm
+
eementma sa dva stabna stan|a-bstabnm koma p-
opovma.Pr tome regstar predstav|a ureden skup memor|skh
eemenata ko| se pr radu tretra kao |edna c|ena. Regstrma se rad
dentkac|e prstupa dod|e|u|u adrese na st nan kao okac|ama
operatvne memor|e.
;