Visoka graevinsko-geodetska kola,

Beograd, 2009.
Geografski informacioni sistem (GIS)
GIS predstavlja kompjuterizovani, integrisani sistem za prikupljanje,
kompiliranje, skladitenje, odravanje i rad sa prostornim i atributnim
podacima geografski lociranim na Zemlji ili u prostoru.
To je kompjuterski softverski sistem koji ini srce jednog
geoinformacionog sistema, sa mogunostima odravanja,
editovanja, analiziranja i razmene geografski referenciranih
podataka i informacija.
Ovaj softver omoguava dalje korisnicima da pravljenjem prostornih
upita rade kompleksne analize, kreiraju planove ili karte sa
statistikim podacima i prezentiraju rezultate svojih istraivanja,
generisanjem grafikih i alfanumerikih izvetaja u integrisanom
okruenju.


Komponente GIS-a su:
Ljudi
Ljudi moraju da razvijaju procedure i da definiu zadatke GIS-a. Ljudi esto
moraju da savladaju nedostatke ostalih komponenata GIS-a.
Podaci
Raspoloivost i tanost podataka moe uticati na rezultate nekog upita ili analize.
Hardver
Hardverske mogunosti utiu na brzinu procesa, jednostavnost korienja i vrstu
izlaznog produkta.
Softver
Ova komponenta ne ukljuuje samo aktuelni GIS softver, nego takoe i razliite
softvere baza podataka, crtake softvere, statistike softvere, softvere za obradu
fotografija (digitalnih slika) itd..
Procedure
Analiza zahteva dobro definisane, usklaene metode kako bi proizvela korektne,
reproduktivne podatke.

Funkcije GIS-a su:
Prikupljanje podataka
GIS mora da omogui metode za unos geografskih (koordinate) i tabelarnih
podataka. GIS je onoliko raznovrstan, koliko moguih metoda unosa podataka
omogui.
uvanje podataka
Postoje dva osnovna modela uvanja geografskih podataka: vektor i raster. GIS
bi trebalo da omogui uvanje geografskih podataka na oba naina.
Upiti
GIS mora da obezbedi pomone programe za pronalaenje odreenih prostornih
entiteta (features), na osnovu njihove lokacije ili atributne vrednosti.
Analiziranje podataka
GIS mora da ima sposobnost da odgovori na pitanja koja se odnose na
interakciju prostornih veza (odnosa) izmeu mnogostrukih setova podataka (tzv.
datasets).
Prikazivanje podataka
Moraju postojati alati za vizuelizaciju geografskih fiera korienjem razliitih
simbola.
Izlaz (prezentacija) Output
Prikazani rezultati trebalo bi da mogu da se prikau kao izlazni u raznim
formatima, kao to su mape, izvetaji i grafiki prikaz.
Primena GIS softverske tehnologije
Katastar nepokretnosti
Telekominikacije
Geofizika istraivanja
Komunalne organizacije i kompanije kpje pruaju usluge iz oblasti
infrastrukture
Dravne agencije i organizacije: popis stanovnitva, ivotna sredina,
zdravstvo i dr.
Lokalna samouprava
Slube hitne pomoi: policija, vatrogasci, lekari
Vojska
Trgovina
Finansijske organizacije: Osiguranje, procena vrednosti zemljita i
nekretnina
Razne biznis aplikacije
Tri vida GIS-a
Geobaze podataka GIS je sveobuhvatna baza
podataka koja sadri skupove podataka koji predstavljaju
geografske informacije u smislu generikog GIS modela
podataka (vektorski objekti (take, linije, poligoni) , rasteri,
topologije, mree, itd.).
Geovizualizacija GIS je skup inteligentnih mapa i
drugih prikaza koji pokazuju karakteristike zemljine povri i
njihove odnose. Mogu se konstruisati mape koje prikazuju
razliite slojeve geografskih informacija i iste se mogu
koristiti kao "prozori u bazu podataka" da bi se podrala
ispitivanja, analize i editovanje informacija.
Geoprocesiranje GIS je skup alata za transformaciju
informacija koji iz postojeih skupova podataka izvodi
nove. Ove funkcije geoprocesiranja primenjuju analitike
funkcije na postojee skupove podataka i rezultate
zapisuju u novoizvedene skupove podataka.
Geografski informacioni sistem podrava nekoliko vidova rada sa
geografskim informacijama.

Tematski slojevi i skupovi podataka

Lokacija u realnom svetu
Geografski prostorni
entiteti
(Geographic features)
Organizovanje
prostornih
podataka
GIS organizuje geografske podatke u tematske slojeve i tabele. Kako su
geografski skupovi podataka u GIS-u georeferencirani, oni imaju realne
lokacije i meusobno se preklapaju.
Homogeni skupovi
prostornih objekata su
organizovani u slojeve kao
to su parcele, izvori,
zgrade, ortofoto snimci i
raster digitalni modeli.
Precizno definisani skupovi
prostornih podataka su od
presudnog znaaja za
praktinu upotrebu
geografskih informacionih
sistema, dok je princip
tematskih slojeva od
velikog znaaja za GIS
skupove podataka.
Feature (prostorni entitet, geo-objekat...) se moe definisati kao entitet iz
realnog sveta (parcela, zgrada, drvo,...), opservacija ili dogaaj (nepogoda,
poar,...).
Nemogue je prikupiti sve iz realnog sveta unutar raunara. Umesto toga,
korisnici GIS-a moraju nekako da apstrakuju fenomene realnog sveta, ili
entitete, u geometrijski prikaz tih entiteta. Postoje tri osnovna oblika koji se
koriste za geografske prostorne entitete (Geographic features):
Take
Linije i
Povri.
Ovi oblici se esto nazivaju geometrijski objekti, geometric features ili
feature class (klasa prostornih entiteta). Termin feature class se koristi
kako bi ukazao na bilo koju grupu taaka, linija ili poligone, bez obzira na
format u kom se uvaju podaci. To je kolekcija prostornih entiteta
(features) sa istim tipom geometrije (npr. autoputevi, glavne saobraajnice,
sporedne saobraajnice i sl.)
Postoje razliite metode pretvaranja ovih entiteta u digitalni oblik, ukljuujui
skeniranje i digitalizaciju.
Predstavljanje geografskih prostornih
entiteta (Geographic Features)
Predstavljanje geografskih prostornih
entiteta (Geographic Features)
Kako opisujemo geografske prostorne entitete (features)?
Uz pomo dva tipa podataka:
Prostorni podaci (gde)
odreuju lokaciju
uvaju se u shape fajlu, geobazi podataka ili slinom geografskom fajlu
Atributni podaci (ta, koliko, kada)
odreuju karakteristike na toj lokaciji, bilo prirodne ili kreirane od strane
oveka
uvaju se u tabeli baze podataka
Kako se oni digitalno predstavljaju u GIS-u?
Grupisanjem u lejere na osnovu slinih karakteristika (hidrografija, nadmorske
visine, vodeni tokovi, kanalizacione linije, prodavnice...) i korienjem:
Vektorskog modela podataka (coverage u ARC/INFO, shapefile u
ArcView)
Rasterskog modela podataka (GRID ili Image u ARC/INFO & ArcView)
Izborom odgovarajuih osobina podataka za svaki lejer uzimajui u obzir:
projekciju, razmeru, tanost i rezoluciju
Kako ih spajamo sa kompjuterskim aplikacionim sistemom?
korienjem sistema za upravljanje relacionim bazama podataka (RDBMS)
Rasterski model podataka
Povr je prekrivena mreom kvadratnih elija (najee), jednakih veliina.
Poznate su koordinata krajnjih takaka mree (dvo-dimenzionalana matrica),
pa je ovakav set podataka time jednoznano definisan.
Atributi: Jednoj eliji se dodeljuje jedna vrednost (u veini sluejeva). Zajedno
ove vrednosti ine jedan sloj, a baza podataka moe imati veliki broj takvih
slojeva.
Image slikovni podaci su vrsta rastera iji atributi predstavljaju vrednosti
refleksije iz spektra geomagnetskog zraenja.
elije se kod slikovnih podataka esto nazivaju pikseli (elementi slike).
Veina rasterskih podataka se dobija kao rezultat:
daljinske detekcije (LANDSAT, SPOT,...),
skeniranja planova i karata (mapa),
digitalni model visina, ...
Rasterski model podataka najbolje je koristiti kod neprekidnih prostornih
entiteta (features):
visine,
temperature,
tipove zemljita,
nain korienja zemljita,...

Vektorski model podataka
Osnovni koncept vektorskog GIS-a je taj da se svi prostorni entiteti
iz realnog sveta mogu predstaviti ili kao:
Take (ili vorovi): drvee, aerodromi, gradovi,...; ili kao
Linije (lukovi): vodeni tokov, ulice, kanalizacija,...; ili kao
Povri (poligoni): parcele, gradovi, drave, ume, vrste stena,...
Lokacije su odreene x, y kordinatama, koje se mogu povezati radi
formiranja linija i poligona.
Veza sa atributima iz tabele uspostavlja se na osnovu ID broja
(jedinstvenog identifikatora svakom prostornom entitetu (feature)
dodeljen je ID)
Naljbolja primena postie se kod prostornih entiteta sa diskretnim
granicama:
granice poseda
politike granice
transport
Rasterski i vektorski model podataka
Realan svet
Vektorsk prikaz
Rasterski prikaz
Rasterski i vektorski model podataka
Fajl formati za rasterske prostorne podatke
Rasterski model je implementiran u nekoliko razliitih kompjuterskih
fajl formata:
GRID je ESRI-jev format za uvanje i obradu rasaterskih podataka
Standardni formati slikovnih podataka, kao to su JPEG, TIFF i
MrSid formati, mogu se koristiti za prikaz rasterskih podataka ali ne i
za analizu (moraju se konvertovati u GRID)
Georeferenciranje je potrebno radi prikaza slikovnih podataka
zajedno sa vektorskim podacima na mapi.
Zahtevaju pratii fajl koji prua informaciju o lokaciji na zemljinoj
povri.


Image Image File World File
TIFF image.tif image.tfw
Bitmap image.bmp image.bpw
BIL image.bil image.blw
JPEG image.jpg image.jpw
Fajl formati za vektorske prostorne podatke
Opti vektorski modeli su implementirani od strane proizvoaa softvera u
specifine kompjuterske fajl formate
Shape fajl (ArcView, 1993)
moe da sadri samo jednu klasu prostornih entiteta (feature class)
atributna tabela se uva u dBASE formatu i njeno ime je shapefile.dbf
svaki shape file se sastoji od najmanje tri fajla: shapefile.shp, shapefile.shx,
shapefile.dbf (ako shape fajl ima definisan koordinatni sistem, prostorna
referentna informacija se uva u shapefile.prj fajlu)
Coverage (ArcInfo, 1981)
Moe da sadri jednu ili vie klasa prostornih entiteta (feature class)
Atributi se uvaju u INFO tabeli
Vie fizikih fajlova (12 ili vie) u jednom folderu fajlovi sa podacima o
lokaciji i fajlovi sa opisnim podacima za datu geografsku oblast
Geodatabase (ArcGIS 8.0, 2000)
Svaka klasa prostornih entiteta moe da uva jedinstven tip prostornih
entiteta, a mogu i da se grupiu u kolekciju koja se naziva feature dataset
(set podataka), jedini uslov je da imaju isti koordinatni sistem.
uva prostorne entitete (features) i njihove atribute u istoj bazi podataka.
za projekte malih opsega uva se u MDB formatu (kao jedan .mdb fajl)
za projekte veeg opsega uva se u nekom od podranih RDBMS
formata
Tabele
Struktura tabele:
Svaka tabela je podeljena u redove (zapise) i kolone (polja).
Tipovi podataka koji se uvaju u kolonoma mogu biti brojevi,
tekstovi, datumi, ...(tipovi podataka polja se razlikuju u zavisnosti od
formata tabele).
Jedinstveni nazivi kolona

Red
(zapis)
Kolona (polje)
Vrednost
atributa
Atributne Tabele
Atributne tabele sadre opisne informacije o prostornim entitetima
(features).
Svaka klasa prostornih entiteta (feature class) je povezana sa
odgovarajuom tabelom.
Svaki red je rezervian za po jedan prostorni entitet (features).
Svi prostorni entiteti u tabeli imaju iste atribute
Svaki prostorni entitet ima svoj ID (jedinstveni identifikator)



entitet
Atribut
Vrednost
atributa
Jedinstveni identifikator
(primarni klju)
Osnovna razlika izmeu CAD i GIS sistema
I CAD (Computer Aided Design) i GIS sistemi omoguavaju grafiki prikaz
prostora:
CAD vidi svet kao 3D-kocku
GIS vidi svet kao sferu
CAD sistem namenjen je, izmeu ostalog, i automatskoj izradi karata.
Uobiajeno, ogromna koliina podataka prikazana je na razliitim slojevima,
a karakteristian sadraj prikazan je razliitim simbolima.
GIS raspolae takoe velikom koliinom podataka, ali za razliku od CAD-a ti
podaci su hijerarhijski i svrstani po kategorijama i znaenjima (features).
Jednom prostornom entitetu (feature), sobzirom na njeno znaenje,
moe biti pridrueno vie prostornih entiteta (features), to omoguava
pregledanje sadraja karte ne vie po slojevima, ve po stvarnim
znaenjima pojedinih grafikih elemenata (npr. granica drave moe da
predstavlja i granicu katastarske optine, kao i samu granicu
katastarske parcele)
GIS omoguava istovremenu manipulaciju sa ogromnim bazama podataka i
prikazivanje samo potrebnih delova tih podataka na pravi nain, kao i
zatitu i autorska prava nad podacima.
CAD sistemi imaju izvesnu mogunost povezivanja sa tabelama (na primer
MDB), ali je to za specifine potrebe.
Pretraivanje informacija sasvim je nemogue u programima tipa CAD, dok
u GIS okruenju postoji nekoliko mogunosti formiranja upita uz upotrebu
posebnih funkcija koje poseduje GIS ili sama baza podataka.

Prostorne analize
Najvea vrednost GIS tehnologija je mogunost analiza geografskih objekata i fenomena
realnog sveta.
Prostorne analize zasnivaju se na korienju raznih tehnika i metodologija (matematiki
algoritmi i funkcije, statistike funkcije, verovatnoe, ...).
U optem sluaju razlikujemo sledee tipove prostornih analiza:
Postavljanje upita i generisanje raznih izvetaja
Savremeni GIS softveri raspolau alatima za pristup podacima u DBMS sistemima, koji i
standardnim korisnicima daju mogunost da postavljaju upite bazirane na traenoj lokaciji
ili atributima kao parametrima. Kombinacijom ovih upita mogu se od podataka generisati
razne informacije i tako praviti izvetaji, radi analize ili se kombinovati sa drugim izvorima
informacija.
Kompleksniji upiti se mogu postavljati poznavajui sintaksu SQL jezika baza podataka.
Upiti po atributu
Koristi SQL where (gde) klauzulu da bi selektovao prostorne entitete (features)
SQL jezik se koristi da bi se definisao jedan ili vie kriterijuma po kojima korisnik
eli da selektuje prostorne entitete (features), tj. redove iz atributne tabele.
Kriterijumi se definiu korienjem izraza koji se sastoje od atributa, operatora i
vrednosti.
Upiti po lokaciji
Pronalaenje prostornih entiteta (features) na osnovu njihove geografske ili
prostorne veze sa drugim prostornim entitetima (features).
na onovu prostornih entiteti jednog lejera, selektuju se prostorni entiteti u drugom
lejeru
Prostorne analize
Merenja
Najei sluejevi utvrivanja odnosa izmeu geografskih objekata
su merenje duina objekata i meusobnih rastojanja, utvrivanje
povrina, oblika, odreivanje pravaca, nagiba, itd.
Transformacije
Obuhvataju metode pretvaranja jednog modela podataka u drugi (npr.
prevoenje rasterskog u vektorski model), prostorne interpolacije,
prostornu regresiju, buffer operacije idr.
Prostorne interakcije
Ovaj tip analize omoguava protok ljudi, materijala, informacija i dr. izmeu
geoprostornih lokacija. Analize se vre na osnovu definisanog
funkcionalnog modela i parametara, numerikih metoda obrade.
Simulacije i modeliranje
Ovaj tip prostorne analize se zasniva na testiranju hipoteza korienjem
poznatih statistikih metoda, kojima se na osnovu ogranienog uzorka
procenjuje da li je mogua generalizacija npr. na itavu populaciju.


Prezentacija
Za mnoge tipove geografskih operacija kao krajnji rezultat najbolja
je vizuelizacija u obliku mape ili grafikona
Mape su veoma efikasne za uvanje i razmenu geografskih
informacija.
Mape se mogu integrisati sa izvetajima, todimenzionalnim
pogledima, digitalnim fotografijama i ostalim digitalnim medijima.

Izvetaji
Grafikoni
Mape
Prezentacija
Tumaenje rezultata dobijenih odreenom analizom u mnogome
zavisi od naina prikaza tih rezultata. Zato je vano odabrati
odgovarajuu formu prikazivanja. Razmera i boje treba da budu
odgovarajui, a sama mapa mora biti lako razumljiva.
Generisanje grafikog sadraja u GIS softverima relativno je lako ,
kao i promena razmere. Ono to nije tako jednostavno je
kontrolisanje sadraja generisanog prikaza na ekranu (GIS
automatski ne primenjuje sve kartografske principe kod generisanja
sadraja i prilagoavanja zahtevanim razmerama)
Clients
ESRI ArcGIS Sistem
Files
(Personal Geodatabase,
Shapefiles, Coverages,
Grids, tins, etc)
ArcSDE Services
Database storage/access
Databases
Multi-user Geodatabases
(in Oracle, SQL Server,
IBM DBII, etc)
ArcInfo

ArcEditor ArcView
ArcIMS Services
Map display & query
ArcExplorer Browser
Internet
ArcPad
ArcEngine/
ArcObjects
Application
Development &
Customization
c:\ ArcGIS Workstation
Consistent interface
Increasing capability
ArcMap
ArcCatalog
ArcToolbox
ArcMap
ArcCatalog
ArcToolbox
ArcMap
ArcCatalog
ArcToolbox
Izvor: ESRI with mods.
$
ArcServer Services
Full GIS analysis
ESRI ArcGIS
ArcGIS Dektop sadri tri integrisane aplikacija: ArcMap, ArcCatalog, i
ArcToolbox.
Zajednikim korienjem ove tri aplikacije moe se izvriti bilo koji
zadatak GIS-a, od jednostavnog do naprednog.
ArcMap je osnovna ArcGIS aplikacija za prikaz, kreiranje upita,
ureivanje, kreiranje i analizu podataka.
ArcCatalog aplikacija slui za pregled, organizovanje i upravljanje
GIS podacima.
ArcToolbox prua podatke za konverziju podataka, upravljanje
koordinatnim sistemima i promenu projekcije mape (ArcView &
ArcEditor) plus dodatne i savrenije alate za konverziju i analizu
podataka (ArcInfo)
ESRI ArcGIS
ArcGIS Desktop-u se moe pristupiti korienjem tri softverska paketa,
koji se razlikuju po stepenu funkcionalnosti, a to su:
ArcView
ArcView prua sveobuhvatne alate za kartiranje i analizu uz
alate za jednostavno ureivanje (editing) i geoprocesiranje
ArcEditor
ArcEditor ukljuuje punu funkcionalnost ArcView-a, kao i
napredne mogunosti ureivanja (editing) (i za coverage i geo-
baze podataka).
ArcInfo
ArcInfo obuhvata funkcionalnost oba i ukljuuje napredno
geoprocesiranje

ESRI ArcGIS
ArcGIS Server:
Data services: ArcSDE (Spatial Database Engine)
Slui kao podrka prostornim podacima uskladitenim u
standardnom DBMS-u na serveru
Podrava sve baze podataka velikih proizvoaa
Oracle, SQL-Server, IBM DB2, Ingres
Map services: ArcIMS (Internet Map Server)
Nude mape i jednostavne upite korisnicima koji nemaju GIS
Desktop
Pristup putem web interfejsa



Literatura
1. Dr Zoran Popovi, Osnove geoinformacionih sistema, 2008.
2. www.esri.com
3. Dr Ronald Briggs, Geographic Information Systems
Fundamentals, The University of Texas at Dallas, 2009.
4. Dr Ronald Briggs, Introduction to GIS, The University of Texas at
Dallas, 2009.
5. Mag. Samo Drobne, Geografski informacijski sistemi, Fakulteta za
gradbenitvo in geodezijo