Poarevac 2011.

UVOENJE ORGANSKE POLJOPRIVREDE

U CILJU ZATITE IVOTNE SREDINE
I PROIZVODNJE ZDRAVSTVENO BEZBEDNE HRANE
NA PODRUJU GRADA POAREVCA
Poljoprivredna savetodavna i
struna sluba Poarevac u periodu
januar-jun 2011. godine realizuje
projekat Uvoenje organske poljo-
privrede u cilju zatite ivotne sredi-
ne i proizvodnje zdravstveno bezbed-
ne hrane na podruju Grada Poarev-
ca, na osnovu raspisanog konkursa
Budetskog fonda za zatitu ivotne
sredine Grada Poarevca.
Cilj realizacije projekta je edukacija
poljoprivrednih proizvoaa sa pod-
ruja Grada Poarevca o zakonskim
odredbama, obradi zemljita, primeni
ubriva, sredstava za zatitu bilja i pri-
meni ostalih agrotehnikih mera u pro-
izvodnji zdravstveno bezbedne hrane.
Podizanje svesti poljoprivrednih proi-
zvoaa o proizvodnji i upotrebi zdrav-
stveno bezbedne hrane, stvaranje edu-
kovanih proizvoaa koji e u procesu
proizvodnje primenjivati osnovne prin-
cipe organske proizvodnje i shvatanje
prednosti koje e imati na tritu uko-
liko njihov proizvod bude zdravstveno
ispravan, za rezultat e imati zatitu
ivotne sredine i zdravlja ljudi, ostanak
na gazdinstvu, razvoj seoskog turizma.
U okviru projekta, planirana je sve-
obuhvatna kampanja, putem lokalnih
i regionalnih medija, kao i tampanje
broure. Ova broura je tampana sa
ciljem da ukae na prednosti novog pri-
stupa u proizvodnji gajenih biljaka i da
obavesti i usmeri zemljoradnike u po-
stupak uvoenja organske proizvodnje
na njihovom gazdinstvu.
UKLJUIVANJE
PROIZVOAA
U ORGANSKUPROIZVODNJU
Postupak ukljuivanja proizvoaa u
organsku proizvodnju pokree se PRIJA-
VOM koju proizvoa podnosi ovlae-
noj kontrolnoj organizaciji. Na osnovu
prijave proizvoa i ovlaena kontrola
organizacija zakljuuju ugovor o vrenju
kontrole i sertifkacije u organskoj proi-
vodnji. Od dana zakljuenja ugovora po-
inje period konverzije.
Proizvoa je duan da o svojoj proi-
zvodnji vodi evidenciju u skladu sa uput-
stvom ovlaene kontrolne organizacije,
kao i da je svake godine u roku koji ona
odredi pismeno obavesti o dinamici proi-
zvodnje useva, uz dostavljanje pregleda po
parcelama.
Ovlaena kontrolna organizacija je
duna da najmanje jednom godinje iz-
vri punu fziku kontrolu i kontrolu do-
kumentacije proizvoaa i da o izvrenoj
kontroli saini pisani izvetaj koji potpisu-
je i proizvoa.
Na osnovu izvetaja i izvrenim kontro-
lama, ovlaena sertifkovana organizacija
izdaje SERTIFIKAT (pismeno uverenje)
da je proizvod ili proces proizvodnje u
skladu sa zakonom i propisima donetim
na osnovu njega. Sertifkat je validan go-
dinu dana od momenta izdavanja.
OBELEAVANJE
ORGANSKIH PROIZVODA
Domai nepreraeni sertifkovani
organski proizvod obeleava se ozna-
kom ORGANSKI PROIZVOD,
nacionalnim znakom i kodom/logom
ovlaene kontrolne organizacije koja
je izvrila sertifkaciju tog proizvoda.
Domai preraeni sertifkovani or-
ganski proizvod moe se obeleiti na
isti nain ako sadri najmanje 95%
sastojaka polj. porekla koji su proizve-
deni u skladu sa odredbama zakona o
organskoj proizvodnji i propisima do-
netim na osnovu njega.
Proizvodi biljnog porekla iz pe-
rioda konverzije koji sadre isklju-
ivo jedan sastojak poljoprivrednog
porekla mogu se obeleiti oznakom
PROIZVOD IZ PERIODA KON-
VERZIJE i kodom/logom ovlaene
kontrolne organizacije po isteku roka
od godinu dana od dana zakljuenja
ugovora.
Na isti nain se mogu obeleiti i re-
klamni materijal, pratea dokumenta-
cija i etikete.
Sertifkovani proizvodi, pratea
dokumentacija, reklamni materijal i
etikete se mogu obeleiti i skraenica-
ma koje oznaavaju poreklo proizvoda
(eko, bio, org i sl.), kao i privatnom
oznakom proizvoaa (udruenja pro-
izvoaa).
SKLADITENJE ORGANSKIH
PROIZVODA
u posebnim prostorijama
ako su sertifkovani organski proizvodi
upakovani i obeleeni mogu se uvati u
istim prostorijama skladita sa proizvo-
dima iz konvencionalne proizvodnje (u
posebnom delu koji je obeleen)
PREVOZ ORGANSKIH
PROIZVODA
sertifkovani organski proizvodi se pre-
voze odvojeno od proizvoda iz konven-
cionalne proizvodnje
ako su sertifkovani organski proizvodi
upakovani i obeleeni mogu se prevoziti
zajedno sa proizvodima iz konvencional-
ne proizvodnje
PRODAJA ORGANSKIH
PROIZVODA
organski proizvodi se mogu prodavati
zajedno sa proizvodima iz konvencional-
ne proizvodnje samo ako su upakovani
ako organski proizvodi nisu upakovani
prodaju se odvojeno od proizvoda iz kon-
vencionalne proizvodnje na jasno obele-
enom mestu
IZVOZ ORGANSKIH
PROIZVODA
Mogu se izvoziti samo sa vaeim serti-
fkatom ovlaene kontrolne organizacije.
KONVERZIJA
PRELAZNI PERIOD
Prelazni period predstavlja vreme koje
je neophodno da se uspostavi sistem ruko-
voenja farmom, izgradi plodnost zemlji-
ta i njegova bioloka aktivnost, razvije
odrivi agroeko sistem i redukuje prime-
na hemijskih sredstava odnosno njihovih
ostataka nastalih primenom metoda kon-
vencionalne poljoprivrede.
U zavisnosti od rezultata potrebnih
hemijskih analiza (ukljuujui i kontrolu
naina korienja zemljita u prethodne tri
godine i proizvodni program za prelazni
period), odreuje se prelazni period u tra-
janju od 2 do 3 godine.
Samo parcele koje nisu koriene po-
slednje dve godine mogu se, ukoliko is-
punjavaju ostale uslove odmah koristiti za
organsku proizvodnju.
Istovremeno gajenje organskih i konven-
cionalnih useva moe maksimalno trajati
pet godina uz odobrenje sertifkacionog
tela (paralelna proizvodnja nije primenljiva
na jednogodinje useve). Plan prelaznog pe-
rioda mora biti fnansijski, fziki i operativ-
no odvojen. Sve preduzete mere odvajanja
moraju biti demonstrirane sertifkacionom
telu.
Proizvod se moe prodavati kao proi-
zvod iz prelaznog perioda 12 meseci na-
kon poetka prelaznog perioda.
ZEMLJITE
Uspena organska proizvodnja poiva
na zemljitu dobro snabdevenom organ-
skom materijom, dobre strukture i povolj-
nih vodno-vazdunih osobina, bogatom
ivim svetom kako bi se obezbedilo snab-
devanje biljaka vodom i elementima mi-
neralne ishrane koji e nastati aktivnou
zemljinih mikroorganizama. U takvom
zemljitu moe se efkasno odvijati i fk-
sacija atmosferskog azota, obavljati nor-
malni ciklus kruenja materija, ukljuujui
organske materije i ubriva dozvoljena u
ovoj vrsti proizvodnje.
DA LI JE POTREBNA
ANALIZA ZEMLJITA?
Analiza zemljita je osnova za pravil-
nu ishranu biljaka i predstavlja dokaz
sertifkacionom telu o eventualnom ne-
dostataku hranljivih elemenata kako bi se
odobrila primena ubriva ija je upotreba
ograniena.
Proces regulisanja plodnosti zemljita
treba da se oslanja na sopstvene izvore
ubriva (stajsko, zelenino, kompost), a
uz dozvolu sertifkacionog tela kada se
adekvatna ishrana useva ne moe postii
propisanim metodama, mogue je pri-
menjivati i dopunska sredstva za ubrenje
- dozvoljena fosforna i kalijumova ubri-
va, kako bi nadoknadili postojei nedosta-
tak ili nedostupnost hranljivog elementa.
Ukoliko zahtevate dopunsko ubrenje,
sertifkaciono telo e traiti od vas rezultat
analize zemljita i folijarnu dijagnostiku
(analizu lia).
ORGANSKA UBRIVA
U organskoj biljnoj proizvodnji dozvo-
ljeno je korienje sledeih ubriva organ-
skog porekla: vrstog i tenog stajnjaka,
osoke, razliitih komposta, treseta, pomi-
ja, piljevine, morskih algi, melase iz proi-
zvodnje eera i zeleninog ubriva.
Ako gazdinstvo ne raspolae stonim
fondom dozvoljena je kupovina organskih
ubriva sa drugih farmi (tradicionalnih i
organskih) na kojima se vri kontrola pri
kojoj se pored ostalog trai potvrda da ge-
netski modifkovani organizmi nisu prisut-
ni u ubrivu. ubriva poreklom sa inten-
zivnih sistema su zabranjena (brojleri...).
UPOTREBA I SKLADITENJE
STAJNJAKA
ubriva moraju biti propisno skladi-
tena i primenjena u skladu sa dobrom po-
ljoprivrednom praksom. ubriva se skla-
dite na lokalitetu (pokrivenom), gde je
pod kontrolom slobodno oticanje tenih
komponenti ubriva ili raznoenje ubri-
va vetrom. Obavezno je preduzimati PA-
SIVNE ili AKTIVNE mere da bi se spre-
io razvoj patogenih mikroorganizama.
Pasivne mere podrazumevaju ostavljanje
uskladitenog ubriva odreeni vremenski
period i izlaganje prirodnim faktorima -
temperaturi i UV zracima. Aktivni tretma-
ni su kompostiranje, pasterizacija i slino.
Primena sveeg stajskog ubriva (nez-
goreli stajnjak) i osoke u sezoni gajenja,
gde period izmeu primene i berbe nije
mogue maksimizirati NIJE PREPO-
RULJIVA.
UPOTREBA MINERALNIH
UBRIVA
U organskoj proizvodnji dozvoljena
je upotreba i nekih mineralnih ubriva:
kalcijum-karbonat, dolomit, gips, sirovi
fosfati, Tomasov fosfat, kotano brano,
kalijumove soli, kalijum sulfat i magne-
zijumove soli. Posebno je znaajna pri-
mena mikrobiolokih preparata.
Zakonom o organskoj poljoprivredi
(ukljuujui i regulativu evropske unije
EU 2092/91) ukupna koliina azota
koja se moe primeniti na gazdinstvu je
limitirana na 170kg N/ha.
OBRADA ZEMLJITA
U ORGANSKOJ
PROIZVODNJI
Redukovani sistemi obrade imaju
neke prednosti nad konvencionalnim:
bolja kontrola erozije, uvanje zemljine
vlage, uteda u energiji i radnoj snazi.
Smanjenjem broja prohoda naroito
teke mehanizacije, znatno se moe
smanjiti zbijenost zemljita, a sa njom i
energetska efkasnost obrade.
U konzervacijskim sistemimima sa
redukcijom obrade zemljita, ili pak sa
njenim potpunim izostavljanjem, di-
rektan uticaj obrade je minimiziran,
a etveni ostaci prethodnog useva se
nalaze na samoj povrini zemljita, ili
neposredno ispod nje. Zbog minimal-
nog meanja zemljita po dubini profla
najpovoljnija orua za osnovnu obradu
su izel plugovi ili razrivai. Osnovnu
obradu zemljita treba obaviti sa to
manje prohoda. Predsetvena priprema
zemljita se obavlja lakim tanjiraa-
ma, drljaama, lakim setvospremaima
(zemljite ne treba previe usitnjavati
valjkasta krtica je pouzdan znak da
je pravo vreme za obradu).
PLODORED
Osim klasinog plodoreda (jedan usev po 1 parceli), meuusevi i meovita sadnja pred-
stavljaju takoe kljune elemente za optimiziranje meusobnog dejstva interakcije useva.
Plodoredi treba da ukljue i gajenje poduseva, naknadnih i postrnih, gajenje meuuseva i
ozimih pokrovnih useva, kao i druge modifkacije.
ZDRUIVANJE USEVA
Kombinacija useva zavisi od osobi-
na zemljita i cilja gajenja. Ovaj sistem
je ekoloki, racionalan, zahteva manja
ulaganja i doprinosi smanjenju teta
od korova, bolesti i tetoina. Najee
se kombinuju usevi sa razliitim potre-
bama, razliite razvijenosti korenovog
sistema, stabla i listova. Zdruivanjem
useva se poveava bioloki biodiverzitet,
a time i efkasnost plodosmene.
VRSTA SA VRSTAMA
BELI LUK paradajz, cvekla, mrkva, pasulj
BLITVA rotkva, rotkvica, mrkva, boranija
CELER paradajz, pasulj, spana, krastavac, boranija
CRNI LUK keleraba, beli luk, krastavac, boranija
KROMPIR spana, keleraba, boranija
PERUN paradajz, rotkva, rotkvica
SALATA
crni luk, cikorija, paradajz, boranija, pargla,
rotkvica, krastavac, graak, pasulj
SPANA
paradajz, pasulj, celer, rotkva, rotkvica,
krompir
VRSTA
PREDUSEV
DOBAR ZADOVOLJAVAJUI LO
PARADAJZ I
PAPRIKA
vi. trave, ozima penica,
graak, luk
kupus, mrkva
paradajz, paprika,
krastavac,
p. patlidan, spana,
krompir
GRAAK
penica, crni luk, krastavac,
kupus, mrkva, paradajz
bostan, krompir vi. trave, boranija, graak
CRNI LUK
vi. trave, ozima penica,
graak
kupus, mrkva
crni i beli luk, praziluk,
rotkva
MRKVA, PERUN,
CELER
ozima penica, vreaste
kulture, graak
paradajz, paprika, kupus
mrkva, perun, celer,
patrnak
KUPUSNJAE vi. trave, leguminoze paradajz, paprika
krastavac, tikve,
kupusnjae
ZATITA BILJA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI
U organskoj poljoprivrednoj proizvodnji zatita bilja podrazumeva pre svega korienje
svih raspoloivih preventivnih i dozvoljenih biolokih mera, a sve u skladu sa Zakonom i pra-
vilnicima o organskoj poljoprivredi. Zatita u organskoj proizvodnji, kao u ostalom i u kon-
vencionalnoj poinje sa preventivnim merama, s tom razlikom to je sutina organske zatite
upravo u preventivi odnosno u podsticanju prirodnih regulacionih mehanizama. Kada doe
do pojave bolesti ili tetnih insekata na raspolaganju su odreene mere (fzike, hemijske i bio-
loke) koje u najveem broju sluajeva imaju samo deliminu efkasnost.
PREVENTIVNE MERE
Preventivne mere se sastoje u ukljuivanju
svih onih aktivnosti koje kao rezultat imaju
zdravu biljku a istovremeno smanjuju inten-
zitet pojave tetnih organizama. Sve poinje
sa agrotehnikim merama koje podrazume-
vaju plodored, obradu zemljita, izbor sorte,
vreme setve i saenja, negu zemljita, navod-
njavanje i ubrenje.
Prilikom odabira parcele treba proveriti
istoriju polja, uzorkovati zemljite za labora-
torijsku analizu, kako na zastupljenost hran-
ljivih elemenata tako i na prisustvo patogena
i tetoina i istraiti okolne useve i zasade na
prisustvo bolesti i tetoina.
Zemljite je potrebno na vreme obraditi,
kako bi se unitile larve, jaja pueva i gusenice
koje prezimljavaju u zemljitu. Dobro pripre-
mljeno zemljite za setvu, podstie brzo nica-
nje kultura i na taj nain se smanjuje opasnost
od raznih bolesti.
Sve sorte i varijeteti biljaka koje se gaje u
organskoj proizvodnji bi trebalo da odgova-
raju odnosno da su prilagoene uslovima koji
vladaju u datom lokalitetu. Osnovni kriteri-
jumi za izbor sorata su niska osetljivost ili ve-
lika tolerancija na bolesti i tetne insekte.
to se vremena setve i sadnje tie, na otvo-
renim povrinama treba sejati i saditi samo
kada je zemljite dovoljno ugrejano. Nega
zemljita i ubrenje omoguavaju da kroz ba-
lansiran i dovoljan priliv hranljivih materija
biljke imaju brz porast i poveanu otpornost.
Navodnjavanjem je mogue ometati ra-
zvoj insekata koji se nalaze u povrtarskim
kulturama. Zalivanje se uvek vri u jutar-
njim asovima kako bi se zemljite tokom
dana brzo osuilo i na taj nain se smanjuje
pojava patogenih gljiva i pueva. U organ-
skoj proizvodnji voda za navodnjavanje mo-
ra biti I ili II klase.
DIREKTNE MERE BORBE
Fizike mere
Da bi se stvorili povoljni uslovi za razvoj bi-
ljaka i smanjio intenzitet pojave tetnih age-
nasa moe se intervenisati sa fzikim mera-
ma. U fzike mere spada sterilizacija terena
putem suneve insolacije, mehanike prepre-
ke od pepela, silicijuma, hranidbeni mamci
i runo ili mehaniko sakupljanje insekata i
suzbijanje korova plamenom.
Hemijske mere
U organskoj poljoprivrednoj proizvodnji
dozvoljena je i upotreba odreenih hemijskih
sredstava za koja se smatra da su najmanje
tetna za ivotnu okolinu. Preparati koji se
odlikuju ovom osobinom, napravljeni su na
bazi bakra i sumpora.
Bioloke mere
Upotreba biolokih mera podrazume-
va korienje prirodnih neprijatelja u borbi
pre svega protiv tetnih insekata, ali i nekih
biljnih bolesti. Prirodni neprijatelji tetnih
organizama su za oveka korisni organizmi.
U grupu korisnih organizama spadaju odre-
eni sisari, neke vrste ptica, parazitne gliste,
patogeni mikroorganizmi i neki insekti. Naj-
poznatiji korisni insekti su bubamare koje se
hrane biljnim vaima, zatim zlatooke, ose po-
tajnice i dr. Korisne insekte privlae odreene
biljke pa ih treba gajiti u bati (ladole privla-
i bubamare, a hajduka trava ose potajnice).
Patogeni mikroorganizmi kao to su bak-
terije, gljive i virusi koriste se takoe za kon-
trolu tetnih organizama. Najvanija bakte-
rija u kontroli tetnih insekata je iz roda Ba-
cillus. Vrste iz ovog roda formiraju spore koje
su toksine za insekte. Patogene gljive koje se
koriste za suzbijanje insekata proizvode spore
koje klijaju kada dou u kontakt sa kutiku-
lom insekta. Hifa brzo raste punei telo ma-
som koja ubija insekta.
BIOLOKI PESTICIDI
Bioloki pesticidi se dobijaju od odabranih
rodova odreenih vrsta ili meavinom razli-
itih bakterija i gljivica. Bakterije su najvie
primenjivani mikroorganizmi za pripremu
biolokih pesticida.
Najvie je u tu svrhu koriena bakterija
Bacillus thuringiensis. Uneta u telo insekta
ova bakterija proizvodi toksine kristale koji
razaraju crevni sistem insekta. Ovi bio insek-
ticidi su opasni za tetne insekte koji se hrane
grickanjem lista, prvenstveno gusenice raznih
leptira i tvrdokrilce kao to je krompirova zla-
tica. Razliiti sojevi bakterije Bacillus suptilis
se koriste za suzbijanje nekih patogenih gljiva
(bioloka sredstva Serenade i Biopro).
PRIRODNI PESTICIDI
Prirodni pesticidi su uglavnom in-
sekticidi koji se dobijaju ekstrakcijom iz
biljaka. Jedan od prvih prirodnih insek-
ticida je piretrin. Postoje prirodni insek-
ticidi na bazi azadirahtina i rotenona.
Insekticid poput abamektina je pro-
dukt metabolizma gljive, a nalazi se
kao aktivna materija u preparatu Verti-
mec 018 EC i Abastate koji se koriste u
konvencionalnoj proizvodnji. Zemlji-
na bakterija Saccharopolyspora spinosa
produkuje materiju spinosin, koja ima
visoko insekticidno delovanje na guse-
nice leptira, larve dvokrilaca, pre svega
minera i tripsa. Poznat je preparat pod
nazivom Laser 240 SC koji se koristi u
konvencionalnoj proizvodnji. Ovi insek-
ticidi se nalaze na granici izmeu biolo-
kih i hemijskih i nazivaju se naturaliti.
BIOTEHNIKA SREDSTVA
Biotehnikim sredstvima se smatraju: atrak-
tanti, repelenti, indikatori otpornosti, regula-
tori razvoja insekata, sintetiki juvenilni hor-
moni, antijuvenilni hormoni, inertna praiva,
biljna ulja, sapuni.
Upotrebom atraktanata sakupljaju se in-
sekti kako bi se utvrdila njihova brojnost a
takoe je i direktna mera suzbijanja. Postoje
hranidbeni i seksualni atraktanti.
Repelenti se koriste za odbijanje tetoina
od biljaka. U tu svrhu se koriste odreene
biljke koje svojim izluevinama i mirisom ne
odgovaraju pojedinim tetnim organizmima.
Primenjuje se udrena setva ili sadnja i time
se postie zbunjivanje i odbijanje tetnih or-
ganizama od gajene biljke. Tako na primer,
ren posaan pored krompira odbija krom-
pirovu zlaticu. Ekstrakt belog luka koristi se
kao repelent za biljne vai, belu leptirastu va,
tripse i grinje. Repelenti nisu samo hemijske
supstace ve i zvuk, gde se niske frekvencije
zvuka koriste za odbijanje insekata a odree-
ni zvukovi odbijaju ptice.
Indikatori otpornosti su materije koje po-
veavaju otpornost biljaka. Regulatori razvoja
insekata ometaju fzioloke procese insekata,
pa oni nakon izvesnog vremena uginu. Sin-
tetiki juvenilni hormoni ometaju normalan
razvoj insekata, odnosno prelaenje iz jednog
stadijuma u drugi.
Antijuvenilni hormoni imaju obrnuti na-
in delovanja u odnosu na juvenilne hormo-
ne. Inertna praiva su supstance koje apsor-
buju vosak sa povrine tela insekata ili sadre
estice otrih ivica koje mehaniki oteuju
kutikulu insekata. Ove osobine ima dijato-
mejska zemlja, pepeo i negaeni kre koji
puevima oduzimaju sluz i onemugaavaju
njihovo kretanje. Biljna ulja koriste se za suz-
bijanje nekih tetoina i uzronika bolesti.
Ulja spreavaju snabdevanje insekata kiseoni-
kom, to dovodi do njihovog uginua. Sapuni
su soli masnih kiselina. Koriste se za suzbija-
nje biljnih vai, belih leptirastih vai i grinja.
Postoje preparati na bazi kalijumovih sapuna.
Koristi se i natrijum bikarbonat za suzbijanje
nekih ftopatogenih gljivica.
TRADICIONALNE
METODE ZATITE
Vekovima ranije ovek je odabirao
biljke za ishranu birajui one koje nisu
otrovne, koje su prijatnog ukusa i miri-
sa. Postepeno odabirajui vrio je i ukr-
tanje da bi dobio veu koliinu kvali-
tetnih plodova, ime su gajene biljke iz-
gubile deo prirodne otpornosti i samim
tim postale osetljivije na biljne bolesti i
tetoine. Pojedine biljke imaju insekti-
cidna, akaricidna i nematocidna dejstva
npr. na zemljitima gde su konstatovane
zemljine nematode preporuuje se ga-
jenje ovsa, jer korenov sistem ovsa otpu-
ta neke materije koje ne pogoduju ne-
matodama. Poznato je da biljka buha
(raste i u Dalmaciji) poseduje prirodni
piretrin iz koga je razvijena velika gru-
pa insekticida zvani piretroidi koji da-
nas nalaze iroku primenu za suzbijanje
tetnih insekata. Insekticidno dejstvo
potie od sadraja alkaloida, glikozida,
laktona, aromatinih ulja, terpena, fa-
vona i favonida. Dajemo prikaz jednog
broja biljaka koje imaju insekticidna,
akaricidna i fungicidna svojstva.
Ekstrakt od koprive
700 g sveeg lista korive (koja a-
ri) potopiti u 5 l vode u trajanju od
7 dana. Upotrebljava se tako to se 1
l ekstrakta razblai sa 5 l vode i nji-
me prskaju biljke. Kod proizvodnje
krastavca mladi delovi korive (lie
i vrhovi izdanaka) se rasturaju po ze-
mljitu izmeu biljaka. Kopriva slui
za suzbijanje biljnih vai.
Ekstrakt od nadzemnih
delova krompira
Uzme se 1,2 kg zelenih, mladih ,
nadzemnih delova biljke krompira sit-
no se iseku, preliju sa 10 l tople vode i
ostave da stoje 3-4 sata. Nakon toga se
masa procedi. Koristi se svee pripre-
mljeno uz dodatak 40 g rastvorenog
sapuna. Deluje protiv grinja.
Ekstrakt od belog luka
700 g belog luka prelije se sa 10 l
kipue vode, poklopi ostavi da odsto-
ji i procedi. Razreen u odnosu 1:3
koristi se za prskanje krastavca protiv
plamenjae.
STOARSTVO
ivotinje uzgajane po organskim standar-
dima moraju imati omoguen izlazak van
tale, hladovinu, sklonite, dostupnu direk-
tnu sunevu svetlost. Preivari moraju imati
pristup organskom panjaku. Povremeno,
dozvoljeno je pod specifnim okolnostima
zatvoriti ivotinje, ukljuujui nepovoljne
vremenske prilike, stadijum proizvodnje itd.
Broj ivotinja koji se uzgaja po jedinici
povrine-hektaru je ogranien kilogramima
azota koje jedna ivotinja proizvede za godi-
nu dana kroz produkciju stajnjaka.
Broj grla po jedinici povrine je razliit u
zavisnosti od kategorije stoke: za mlene kra-
ve potrebno je 6 m
2
/grlu, za ovce i koze 1.5
m
2
/grlu, za opraene krmae sa prasadima do
40 dana 7.5 m
2
/grlu, prasad 0.6 m
2
/grlu.
U periodu konverzije je dozvoljen odre-
eni procenat hrane koja nije organska, a
nakon isteka prelaznog perioda koristi se
iskljuivo organska hrana.
Vakcinacija ivotinja je dozvoljena. Upo-
treba antibiotika i hormona nije dozvoljena.
Ukoliko je je upotreba antibiotika bila neop-
hodna (dokaz veterinara o bolesti ivotinje),
a antibiotik upotrebljen, karenca je dua ne-
go u konvencionalnoj poljoprivredi i ivoti-
nju je potrebno izolovati.
Sertifkacionom telu treba obezbediti sl.
vrstu dokumentacije: podatke o ukupnoj ko-
liini stone hrane koju ste proizveli, kupili
i utroili, podatke o leenju ivotinja i leko-
vima (datumi, doze i dr.), raune o nabavci
i prodaji stoke i stonih proizvoda, podatke
o inputima koje su korieni pri proizvod-
nji stone hrane (semena, sredstva za zatitu,
ubriva, rauni, izvor nabavke, datumi pri-
mene, primenjene koliine...), raune proda-
tog konanog proizvoda.
TEHNOLOGIJA GAJENJA STRNIH
ITA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI
Kod izbora sorti treba obratiti panju na visinu
prinosa, kvalitet zrna, otpornost na poleganje, bole-
sti i abiotike stresove. Savremena selekcija daje ve-
like mogunosti, ali i u postojeim gen bankama
mogu da se pronau starije sorte pogodne za sisteme
organskog ratarenja. Najbolji predusevi su jednogo-
dinje leguminoze. Osnovna obrada treba da se izve-
de blagovremeno, 15-20 dana pre setve na dubinu
od 20 cm. Predsetvenu pripremu obaviti na dubinu
6-7 cm. Osnovu ubrenja strnih ita ini njihova
potreba za azotom, fosforom i kalijumom, kao i di-
namika usvajanja hraniva. Ove potrebe biljaka treba
zadovoljiti korienjem organskih i u organskoj pro-
izvodnji dozvoljenih mineralnih ubriva na osnovu
agrohemijske analize zemljita. Dovoljne koliine
lakopristupanih hraniva moraju biti dostupne u
proflu zemljita od 0-60 cm dubine. Prihranjivanje
azotom bez preciznog utvrivanja potrebnih kolii-
na moe da donese efekte suprotne od oekivanih.
Nepotrebno poveavanje lisne povrine prouzroko-
vane vikom azota poveava potronju vode i slabi
imunitet biljaka prema biotikim i abiotikim sred-
stvima. U organskoj proizvodnji blagovremena i
kvalitetna setva su od velikog znaaja. Treba koristiti
nie norme setve, a rokove setve prilagoavati za
odreene agroekoloke uslove. Ozime forme treba
da uu u zimu sa najmanje 3 lista. Jare forme treba
sejati ve tokom januara ili februara meseca. Naj-
kasniju setvu podnosi jari ovas, do polovine marta.
Dubina setve se kree od 3-5 cm, a razmak izmeu
redova varira od 10-18 cm. Jedna od najvanijih me-
ra nege tokom vegetacije je valjanje posle setve kako
bi nicanje bilo brzo i ujednaeno. Valjanje se koristi
i pri kraju zime ako je povrinski sloj zemljita mek.
Drljanje se koristi kod manje strukturnih zemljita,
radi bolje aeracije i podsticanja bokorenja. U borbi
protiv korova mogu da se koriste ,,ealj drljae.
Zatita od korova je veoma vana mera u organskoj
proizvodnji, ali zbog velikih gustina useva strna ita
su konkurentnija korovima. Od tetoina treba iz-
dvojiti itnu pijavicu (Lema melanopus), koja tokom
maja pravi velike tete na listovima. U borbi protiv
ove tetoine treba koristiti tolerantne sorte prema
ovoj tetoini (Evropa 90 i dr.).Od bolesti koje su
brojne treba izdvojiti glavnicu (Tilletia spp.) i fuza-
rijum (Fusarium spp.). Kasna setva i dugo nicanje
podstie napad bolesti. Preventivne mere su mogue
i efkasne u suzbijanju ovih bolesti.
SOJA
U sistemima organske poljoprivre-
de soju treba gajiti iskljuivo u plo-
dosmeni sa drugim usevima. Dobri
predusevi za soju mogu biti kukuruz,
strnine, krompir, dok je mogunost
gajenja posle suncokreta ili uljane repi-
ce iskljuena zbog zajednikih bolesti.
Najbolje uspeva na zemljitima neu-
tralne reakcije. Azotofksacija putem
kvrinih bakterija i mogunost zao-
ravanja etvenih ostataka doprinosi
uspostavljanju pozitivnog azotnog
bilansa u zemljitu. Osnovni izvor naj-
vanijih hranljivih elemenata je staj-
njak. Soja iz zemljita iznosi mnogo
kalcijuma i povoljno reaguju na ubre-
nje mikroelementima. Problemi sa bo-
lestima i tetoinama nisu izraeni kao
kod drugih okopavina jer se eliminiu
primenom plodoreda. Ekonomski
vanije bolesti su: plamenjaa, bakte-
riozna pegavost, crna pegavost i bela
trule. Najvei problem u organskoj
proizvodnji soje su korovi. Meutim,
pravilno i pravovremeno izvedenim
agrotehnikim merama, pripremom
zemljita i negom useva, zakorovlje-
nost moe da se zadri na nivou koji
nee bitno uticati na smanjenje prino-
sa soje. Setvu soje treba obaviti u do-
bro pripremljeno zemljite, odmah na-
kon predsetvene pripreme, kako bi se
obezbedili optimalni uslovi za poetni
razvoj i formiranje eljenog sklopa.
U sistemima organske poljoprivrede
postoji mogunost gajenja ranih sorti
soje 00 grupe (Jelica, Krajina, Fortu-
na) u postrnoj setvi. Na taj nain soja
moe da se pozicionira u plodoredu
kao naknadni usev, za proizvodnju
silae, zelenino ubrivo, ali i za zrno.
Osim ranih ratarskih preduseva, od-
nosno strnina, postrna setva soje moe
da se obavi i nakon povrtarskih useva.
Soja moe da se gaji i u kombinaciji
(zdruenoj setvi) sa drugim biljkama,
inei leguminoznu komponentu. U
praksi se primenjuje zdrueni usev
soje i kukuruza za proizvodnju silae
ili se setva ovih useva obavlja u trake
odreene irine prilagoene radu me-
hanizacije. Problemi sa bolestima i te-
toinama nisu izraeni kao kod drugih
okopavina jer se eliminiu primenom
plodoreda. Ekonomski vanije bolesti
su: plamenjaa, bakteriozna pegavost,
crna pegavost i bela trule. Preventiv-
ne mere su mogue i efkasne u suzbi-
janju ovih bolesti. Najvei problem u
organskoj proizvodnji soje su korovi.
Meutim, pravilno i pravovremeno
izvedenim agrotehnikim merama,
pripremom zemljita i negom useva
zakorovljenost moe da se zadri na
nivou koji nee bitno uticati na sma-
njenje prinosa soje. Suzbijanje korova
u usevu soje moe se vriti i prime-
nom plamena.
KROMPIR
Najei predusevi krompiru su
strna ita, a odlini predusevi su jed-
nogodinje leguminoze, lucerka, cr-
vena detelina. Na plodnim i dubokim
zemljitima obrada se obavlja na 30 cm
jer krompir zahteva rastresit, struktu-
ran oranini sloj dobrih vodno-vaz-
dunih osobina. Predsetvena priprema
zavisi od stanja zemljita, vlanosti,
zakorovljenosti i sleganja. Primenjuje
se drljanje u rano prolee ime se omo-
guava ravnanje i rastresanje zemljita,
bolje uvanje vode i zagrevanje, unita-
vaju ponikli korovi i razbija pokorica.
ubri se organskim i dozvoljenim
mineralnim ubrivima: od organskih
se primenjuje stajnjak u koliini 20-
40 t/ha, zelenino ubrenje-zaorava-
njem stonog graka i dr. leguminoza.
Nega krompira obuhvata meurednu
kultivaciju i runo okopavanje u borbi
protiv korova, vie puta u toku vege-
tacije. Prvo kultiviranje izvodi se kada
su biljke visoke oko 10-12, drugo kada
su visine 16-20 cm, uz blago zagrtanje,
a tree pred sklapanje redova (poe-
tak cvetanja). Tako na primer urke i
morke unitavaju krompirovu zlaticu.
Preventivne mere su mogue i efkasne
u suzbijanju ovih bolesti. Posle vaenja
krompir se sortira prema krupnoi i
odvajaju se bolesne i povreene krtole.
Skladiti se u specijalnim skladitima,
podrumima ili trapovima. Optimal-
ni uslovi za skladitenje krompira su:
temperature od 2 do 5C i vlanost
vazduha 85-97 %.
FOND ZA ZATITU IVOTNE SREDINE
GRADA POAREVCA
Ul. Drinska 2, 12000 Poarevac
POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA I
STRUNA SLUBA POAREVAC
Ul. Dunavska 91, 12000 Poarevac
el: 012/553-131
e-mail: pssstig@open.telekom.rs
BROURU IZRADILA
POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA
I STRUNA SLUBA POAREVAC
P
r
i
p
r
e
m
a
:

Z
d
r
a
v
k
o

M
a
r
k
o
v
i

t
a
m
p
a

K
O
M
P
R
O
M
I
S

D
I
Z
A
J
N


P
o

a
r
e
v
a
c