VISOKA POSLOVNA KOLA

STRUKOVNIH STUDIJA
AAK


SEMINARSKI RAD
Predmet: KVANTITATIVNI MODELI BIZNISA
SLOEN PROSVETNI RAUN
Mentor: Student:
Prof. dr Branko Sari Marko Jakovljevi
Broj indeksa 200-018-08
aak fe!ruar 200". #odina.
0
Sadr$aj
%&'( 2
1. S)'*+,- .-,/+0+S,-1 02%, 3
2. (+4%05-&,- S)'*+,- 02%, 3
2.1. /eore6a ra7ionalno# 6etoda 8
2.2. /eore6a ko6er7ijalno# 6etoda 8
2.3. /eore6a ne9rekidno# ka9italisanja "
2.:. 4onfor6na ka6atna sto9a 10
2.;. 0aun ulo#a kod dekur<ivno# s1o$eno# ka6atno# rauna 11
3. 524)J%24 13
:. )-/+02/%02 1:
UVOD
4a6atni raun je raun koji odre=uje odnose koji se us9ostavljaju i<6e=u du$nika i
9overio7a. ,ai6e du$nik 9o<aj6ljuje odre=eni nova7 od 9overio7a na odre=eno vre6e i 9laa
odre=enu novanu nadoknadu 9overio7u kao naknadu <a kori>enje 9o<aj6ljeno# nov7a.
1
Su6a koju du$nik 9o<aj6ljuje od 9overio7a na<iva se ka9ital ili #lavni7a i naje>e se
o<naava sa 4. -<nos koji du$nik #odi>nje 9laa <a svaki? 100 novani? jedini7a 9o<aj6ljeno#
nov7a na<iva se ka6atna sto9a ili interesna sto9a. 4a6atna .interesna1 sto9a se .isto kao i
9ro7entna sto9a1 6o$e i<ra$avati i u 9ro7entualno6 i u de7i6alno6 <a9isu. &e<a i<6e=u
de7i6alno# i 9ro7entualno# <a9isa ka6atne sto9e 9 je ista kao i kod 9ro7entne sto9e tj:
9 .9ro7entualni <a9is1
9 .de7i6alni <a9is1@ AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA
100
'i#ledno je da se 9rela<ak sa jedno# na dru#i <a9is ostvaruje o!ini6 deljenje6 ili
6no$enje6 sa !roje6 100. % dalje6 i<la#anju 9od ka6atno6 .interesno61 sto9o6 9
9odra<u6eva6o njen de7i6alni <a9is a 9od ka6atno6 .interesno61 sto9o6 9B
9odra<u6eva6o njen 9ro7entualni <a9is. %ku9na su6a koju du$nik is9lauje 9overio7u kao
nadoknadu <a 9o<aj6ljeni nova7 na odre=eno vre6e u< ka6atnu sto9u9 na<iva se ka6ata ili
interes i naje>e se o!ele$ava sa -. &re6e t <a koje du$nik koristi nova7 9overio7a i <a koje
se i rauna ka6ata 6o$e se dati u #odina6a .#1 u 6ese7i6a .71 i u dani6a .d1. 2ko je vre6e
<a koje se rauna ka6ata dato u dani6a onda se ono 6o$e raunati ili 9o kalendaru u<
9ret9ostavku da #odina i6a 3C0 ili 3C; dana to se o!e1e$ava sa .k3C01 ili .k3C;1 ili u<
9ret9ostavku da svaki 6ese7 i6a 30 dana a #odina 3C0 ili 3C; dana to se o!e1e$ava sa
.303C01 ili .303C;1. 4a6atna sto9a 9 se 6o$e vre6enski 6enjati i 6o$e !iti ra<liita <a
ra<liite i<nose #lavni7e to je 9red6et do#ovora i<6edu du$nika i 9overio7a. 4a6ata se
i<raunava u neki6 vre6enski6 intervali6a koji se odre=uju do#ovoro6 i<6edu du$nika i
9overio7a. /aj vre6enski interval u ko6e se i<raunava ka6ata <ove se o!raunski 9eriod.
4a6ata se 6o$e raunati na istu osnovi7u u svi6 o!raunski6 9eriodi6a i tada se takav raun
na<iva 9rosti ka6atni raun a 6o$e se raunati i tako >to se osnovi7a na koju se ka6ata
rauna u dato6 o!raunsko6 9eriodu uveava <a ka6atu i< 9ret?odno# o!raunsko# 9erioda
i tada se takav raun na<iva slo$eni ka6atni raun.
1. SLOENI INTERESNI! RAUN
'snovna ra<lika i<6e=u 9rosto# i s1o$eno# ka6atno# rauna je u to6e >to se kod
9rosto# ka6atno# rauna ka6ata u svi6 o!raunski6 9eriodi6a o!raunava na istu su6u
.9oetnu #lavni7u1 a kod s1o$eno# ka6atno# rauna se u svako6 o!raunsko6 9eriodu
2
ka6ata rauna na sve veu #lavni7u odnosno na #lavni7u i< 9ret?odno# 9erioda uveanu <a
i<nos ka6ate i< 9ret?odno# 9erioda. 5!o# ovakvo# 9oveanja #lavni7e i< 9erioda u 9eriod
vei su i<nosi ka6ate kod s1o$eno# ka6atno# rauna od ka6ata koje daje 9rost ka6atni
raun.
% 9raksi se ka6ata naje>e o!raunava i dodaje ka9italu .ka9ital e1 #odi>nje
9o1u#odi>nje kvartalno .tro6eseno1 i ne9rekidno u< ka6atnu sto9u 9 .de7i6alni <a9is1 koja
se odre=uje na #odi>nje6 nivou.
2ko se i<raunavanje ka6ate i njeno dodeljivanje ka9italu vr>i na kraju svako#
o!raunsko# 9erioda tada se takvo raunanje ka6ate na<iva dekur<ivni6 i o!e1e$ava se
slovo6 d u< ka6atnu sto9u na 9ri6er ;B.d1.
2ko se i<raunavanje ka6ate i njeno dodeljivanje ka9italu vr>i na 9oetku svako#
o!raunsko# 9erioda .una9red1 tada se takvo raunanje ka6ate na<iva anti7i9ativni6 i
o!e1e$ava se slovo6 a u< ka6atnu sto9u na 9ri6er ;B.a1.
Ja u se u daljoj ra<radi ovo# e6inarsko# rada !aviti sa6o dekur<ivni6 s1o$eni6
ka6atni6 rauno6.
". DEKURZIVNI SLOENI RAUN
&e1iine koje fi#uri>u 9riliko6 i<raunavanja dekur<ivno# s1o$eno# ka6atno# rauna
su:
4o D9oetna vrednost ka9itala odnosno #lavni7a koju je du$nik 9o<aj6io od
9overio7a 9od odre=eni6 ka6atni6 uslovi6aE
t D vre6e na koje je du$nik 9o<aj6io nova7 odnosno vre6e 9osle ko#a se i<raunava
krajnja vrednost ka9italaE
4 D krajnja vrednost ka9itala odnosno <!ir #lavni7e i ka6ate na tu #lavni7u koje
du$nik du#uje 9overio7u 9osle vre6ena t
P .d1 D dekur<ivna interesna .ka6atna1 sto9a na #odi>nje6 nivou .de7i6alni <a9is1E
6 D !roj o!raunski? 9erioda u toku jedne #odine .ovaj !roj je o!ino 7eo !roj1E
t6 D vre6e o!raunsko# 9erioda odnosno vre6enski interval o!raunavanja ka6ate
i njeno# dodavanja ka9italuE
3
lD uku9an !roj o!raunski? 9erioda u toku uku9no# vre6ena t na koje je du$nik
9o<aj6io nova7 .ovaj !roj ne 6ora !iti 7eo !roj1.
,aravno 9roi<vod uku9no# !roja o!raunski? 9erioda i vre6ena o!raunsko# 9erioda
9redstavlja uku9no vre6e na koje je du$nik 9o<aj6io nova7 odnosno:
odnosno
/ako=e ako je vre6e o!raunsko# 9erioda .71 dato u #odina6a i<6e=u !roja
o!raunski? 9erioda u toku jedne #odine .61 i vre6ena o!raunsko# 9enoda dato# u
#odina6a .71 va<i sledea rela7ija:
'dnos i<6edu krajnje i 9oetne vrednosti ka9itala kod slo$eno# ka6atno# rauna <a
date uslove ka6aenja ka6ata je vre6e koje je duinik 9o<aj6io nova7 jednako 7elo6 !roju
o!raunski? 9erioda .- je 7eo !roj1.
'dnos i<6edu krajnje i 9oetne vrednosti ka9itala 9od uslovi6a navedeni6 u
naslovu odre=uje s1edea teore6a.
/eore6a .slo$eni ka6atni raun vre6e uka6aivanja je jednako 7elo6 !roju
o!raunski? 9erioda1. 2ko je du$nik u<eo od 9overio7a na <aja6 ka9ital 4o 9od #odi>njo6
dekur<ivno6 ka6atno6 sto9o6 9 .de7i6alni <a9is1 u< #odi>nje ka9italisanje u 6
o!raunski? 9enioda onda 9osle vne6ena t koje je jednako l o!naunski? 9erioda #de je 1
7eo !roj krajnja vrednost ka9itala 4 i<nosi:
Pri6ena ove teore6e u s1uaju kada je ka9italisanje #odi>nje .6@11 a vre6e <a koje
se rauna krajnja vrednost ka9itala dato u #odina6a .t@ n #odina1 daje s1edee:
% s1uaju kada se 6 9uta u toku #odine vr>i ka9italisanje a vre6e <a koje se rauna
krajnja vrednost ka9itala je tako=e dato u #odina6a .t@n #odina1 tada je l@6n 9a je:
:
,a9o6ena: -<ra< se vrlo esto koristi u s1o$eno6 ka6atno6
raunu <a ra<1iite vrednosti 9B 9a su <!o# nje#ove lake i !r$e 9ri6ene i<raunate vrednosti
to# i<ra<a <a ra<ne vrednosti 9B.
(akle va$i
/eore6a 2.1. defini>e odnos i<6e=u 9et ve1iina 4o 4 9 6 1. 2ko su 9o<nate !ilo
koje etiri od ovi? ve1iina onda je uvek 6o#ue i<raunati 9reostalu ne9o<natu ve1iinu
jednostavni6 re>avanje6 jednaine date u /eore6i 2.1. 9o toj ne9o<natoj veliini.
Pr#mer 1
,a koju e su6u da naraste su6a od ;C00 dinara <a : #odine u< 12B #odi>nje ka6ate
ako je ka9italisanje
1
#odi>nje 9olu#odi>nje tro6eseno i 6eseno.
0e>enje: Po>to je 4o@;C00 din. 9@012 n @ 3 #odine tada 9o /eore6i 8.2.2.1 va$i:
a1
!1
71
d1
Pr#mer "
4oji je i<nos uka6aen 9re 3 #odine u< 8B #odi>nje ka6ate i 9olu#odi>nje
ka9italisanje ako je narastao na 20000 dinaraF
1
Mirko 4uli Ginansijski Menad$6ent Me#atrend - %niver<itet 9ri6enjeni? nauka Beo#rad 2003. str. 22
;
0e>enje: Sada je krajnja vrednost ka9itala 4@20000 dinara 9 @ 008 n @ 3 #odine 9a
je:
'dnos i<6e=u krajnje i 9oetne vrednosti ka9itala kod slo$eno# ka6atno# rauna <a
date uslove ka6aenja ka6ata vre6e koje je du$nik 9o<aj6io nova7 nije jednako 7elo6 !roju
o!raunski? 9erioda .- nije 7eo !roj1. % 9raksi vre6e na koje je du$nik 9o<aj6io nova7 esto
nije jednako 7elo6 !roju o!raunski? 9erioda .- nije 7eo !roj1. &e<a i<6e=u krajnje i 9oetne
vrednosti ka9itala se u to6 s1uaju 6o$e odrediti ko6!inovanje6 6etode 9rosto# i s1o$eno#
ka6atno# rauna .ovo su tako<vane 6etode 9rekidno# ka9italisanja1 kao i 6etodo6
ne9rekidno# .kontinualno#1 ka9italisanja.
Pre ne#o >to o!jasni6o ove 6etode 9ri6eti6o da je u ovo6 s1uaju:
2
#de 7 6o$e !iti dato:
D u dani6a o!ele$ava6o #a sa 7 .d1
D u 6ese7i6a o!ele$ava6o #a sa 7 .61
D u #odina6a o!ele$ava6o #a sa 7 .#1.
/ako na 9ri6er ako je: 18 #odina i 8 6ese7i .odnosno "2 6ese7a1 a ti? C 6ese7i
onda je:
2
HHH.internet.fon.!#.a7.Iu
C
Metode 9rekidno# ka9italisanja su:
3
ra7ionalni 6etod i ko6er7ijalni 6etod.
,ain i<raunavanja krajnje vrednosti ka9itala ra7ionalno6 6etodo6 9rekidno#
ka9italisanja odre=uje s1edea teore6a koju nee6o doka<ivati.
".1. Te$rem% r%&#$'%('$) met$d%
2koje du$nik u<eo od 9overio7a na <aja6 ka9ital 4o 9od #odi>njo6 dekur<ivno6
ka6atno6 sto9o6 9 .de7i6alni <a9is1 u< #odi>nje ka9italisanje u 6 o!raunski? 9erioda
onda 9osle vre6ena t krajnja vrednost ka9itala 4 9o ra7ionalno6 6etodu 9rekidno#
ka9italisanja i<nosi:
:
#de je t6 vre6e o!raunsko# 9erioda. Be<
o!<ira to ovu teore6u nee6o doka<ivati na9o6eni6o da je ona direktna 9osledi7a teore6e
jer je sa6o to u ovo6 s1uaju taj !roj 1 nije 7eo !roj. ,ain i<raunavanja krajnje
vrednosti ka9itala ko6er7ijalni6 6etodo6 9rekidno# ka9italisanja odreduje s1edea teore6a
koju tako=e nee6o doka<ivati.
".". Te$rem% *$mer&#+%('$) met$d%
2ko je du$nik u<eo od 9overio7a na <aja6 ka9ital 4o 9od #odi>njo6 dekur<ivno6
ka6atno6 sto9o6 9 .de7i6alni <a9is1 u< #odi>nje ka9italisanje u 6 o!raunski? 9erioda
3
Mirko 4uli Ginansijski Menad$6ent Me#atrend - %niver<itet 9ri6enjeni? nauka Beo#rad 2003. str. 2C
:
HHH.internet.fon.!#.a7.Iu
8
onda 9osle vre6ena t krajnja vrednost ka9itala 4 9o ko6er7ijalno6 6etodu 9rekidno#
ka9italisanja i<nosi:
#de je t6 vre6e o!raunsko# 9erioda. 'i#ledno je da ko6er7ijalna 6etoda
9redstavlja ko6!inovanje slo$eno# i 9rosto# ka6atno# rauna na nain #de se <a deo
vre6ena t koji 9redstavlja 7eo !roj o!raunski? 9erioda ka6ata o!raunava 9ravili6a
slo$eno# ka6atno# rauna dok se <a ostatak vre6ena 7 ka6ata o!raunava 9ravili6a 9rosto#
ka6atno# rauna.
Metod ne9rekidno# ka9italisanja odre=uje krajnju vrednost ka9itala kao #raninu
vrednost krajnje vrednosti ka9itala do!ijene 9o6ou 6etoda ra7ionalno# 9rekidno#
ka9italisanja kada !roj o!raunski? 9erioda u toku jedne #odine tei !eskonanosti .6Doo1.
,ain i<raunavanja krajnje vrednosti ka9itala ne9rekidni6 ka9italisanje6 odreduje
s1edea teore6a.
".,. Te$rem% 'e-re*#d'$) *%-#t%(#.%'+%
8
2ko je du$nik u<eo od 9overio7a na <aja6 ka9ital 4o 9od #odi>njo6 dekur<ivno6
ka6atno6 sto9o6 9 .de7i6alni <a9is1 u< uslove ne9rekidno# ka9italisanja onda 9osle
vre6ena t dato# u #odina6a krajnja vrednost ka9itala 4 i<nosi:
;
(oka<: Po>to je vre6e t dato u #odina6a onda je u for6uli <a 6etodu ra7ionalno#
9rekidno# ka9italisanja i vrednost <a t6 tako=e data u #odina6a.5a t6 dato u #odina6a kao
to je ranije reeno va$i:
9a i6ajui u vidu da 6etod ne9rekidno# ka9italisanja odre=uje
krajnju vrednost ka9itala kao #raninu vrednost krajnje vrednosti ka9itala do!ijene 9o6ou
6etoda ra7ionalno# 9rekidno# ka9italisanja kada !roj o!raunski? 9erioda u toku jedne
#odine te$i !eskonanosti va$i sledee:
Pr#mer
-<raunati na koju e su6u da naraste ka9ifal od ;200 din. <a : #odine i 2 6ese7a u<
#odi>nju ka6atnu sto9u od CB u<:
C
a1 9olu#odi>nje ka9italisanje koristei i ra7ionalni i ko6er7ijalni 6etod
!1 ne9rekidno ka9italisanje.
0e>enje: i6a6o de je 4o@;200 din 9a va$i 9o teore6a6a:
R%&#$'%('# met$d:
M 2 t .: 12J21 6ese7a ;0 6ese7i t C 6ese7i
K$mer&#+%('# met$d:
;
Mirko 4uli Ginansijski Menad$6ent Me#atrend - %niver<itet 9ri6enjeni? nauka Beo#rad 2003. str. :C
C
-str. str. 88
"
M 2 t .: 12J21 6ese7a ;0 6ese7i t C 6ese7i
6ese7a 9a je
Po teore6i <a ne9rekidno ka9italisanje i6a6o da je
#de je t u #odina6a to u ovo6 s-uaju da je
"./. K$'0$rm'% *%m%t'% .t$-%
Mo#ue je 9oka<ati da se 9oveanje6 !roja ka9italisanja u toku jedne #odine
.9oveanje6 61 u< uslov ne9ro6enjenosti ka6atne sto9e 9 9oveavaju i<nosi ka6ate i
i<nosi krajnje vrednosti ka9itala 4.
'vu injeni7u <aj6odava7 .re7i6o >tedi>a1 6o$e iskoristiti tako >to !i 9odi<ao svoje
ulo#e <ajedno sa 9ri9adajuo6 ka6ato6 ranije od o!raunsko# 9enoda i taj ulo# <ajedno sa
9ri9adajuo6 ka6ato6 9onovo 9od isti6 uslovi6a oroavao.
Ponavljanje6 ovakvo# 9ro7esa >tedi>a !i 9osti#ao da 6u se #lavni7a ka9ita1i>e vi>e
od una9red do#ovoreno# !roja ka9italisanja i sa6i6 ti6 6no#o vi>e uvea od oekivano#.
'vakve o9era7ije 9ostaju !eskorisne ako !anka uvede novu ka6atnu sto9u koja !i i
9ored vee# !roja ka9italisanja u toku jedne #odine davala <a #odinu dana iste i<nose ka6ate
kao i #odi>nja ka6atna sto9a sa jedni6 ka9italisanje6.
10
/akva ka6atna sto9a na<iva se konfor6na ka6atna sto9a i o!e1e$ava6o je sa 9k6
.de7i6alni <a9is1.
4onfor6na ka6atna sto9a Pk6 .de7i6alni <a9is1 tj. sto9a koja sa 6 ka9italisanja
9oetno# ka9itala 4o u toku #odine daje isti i<nos krajnje vrednosti ka9itala 4 kao i ka6atna
sto9a 9 sa jedni6 ka9italisanje6 u toku #odine i<raunava se 9o for6uli:
(oka<: 4rajnja vrednost 9oetno# ka9itala 4o 9osle jedne #odine sa #odi>nji6
ka9italisanje6 ka6atno6 sto9o6 9 je:
dok krajnja vrednost 9oetno# ka9itala 4o 9osle jedne #odine u< 6
ka9italisanja u toku jedne #odine sa ka6atno6 sto9o6 Pk6 i<nosi:
-< uslova jednakosti ova dva ka9itala sledi:
".1. R%23' 3($)% *$d de*3r4#5'$) .1$6e'$) *%m%t'$) r%23'%
(osada>nja anali<a dekur<ivno# s1o$eno# ka6atno# rauna 9odra<u6evala je
jednokratni 9oetni ulo# .9oetni ka9ital 4o1 !e< dodatni? ula#anja. ,aravno ovakva
situa7ija je veo6a retka jer se esto uka<uje 9otre!a <a dodatni6 ula#anji6a.
(odatna ula#anja 6o#u !iti u isti6 ili ra<1iiti6 i<nosi6a u isti6 ili ra<1iiti6
vre6enski6 intervali6a koji se 6o#u 9okla9ati sa vre6enski6 intervali6a ka9italisanja a
6o#u !iti e>i ili re=i od 9erioda vre6ena ka9italisanja.
(odatni ulo<i su u isti6 i<nosi6a i isti6 vre6enski6 intervali6a koji se 9okla9aju sa
vre6enski6 intervali6a #odi>nje# dekur<ivno# ka9italisanja
2ko se dodatni ulo<i u1a$u u isti6 i<nosi6a na 9oetku svako# o!raunsko# 9erioda
.na 9oetku svake #odine1 onda <a takva ula#anja ka$e6o da su anti7i9ativna.
/eore6a .anti7i9ativni ulo<i koji se 9okla9aju sa vre6enski6 intervali6a #odi>nje#
dekur<ivno# ka9italisanja1
11
2ko se 9oetko6 svake #odine ula$e su6a od 4 dinara u< #odi>nju dekur<ivnu
ka6atnu sto9u 9 .de7i6alni <a9is1 i #odi>nje dekur<ivno ka9italisanje onda e stanje uku9no#
ka9itala S <a n #odina !iti:
/eore6a .dekur<ivni ulo<i koji se 9okla9aju sa vre6enski6 intervali6a #odi>nje#
dekur<ivno# ka9italisanja1
2ko se kraje6 svake #odine ula$e su6a od 4 dinara u< #odi>nju dekur<ivnu ka6atnu
sto9u 9 .de7i6alni <a9is1 i #odi>nje dekur<ivno ka9italisanje onda e stanje uku9no# ka9itala
SK <a n #odina !iti:
(oka<: Po>to se su6a od 4 dinara ula$e na kraju svake #odine to e na kraju n-te
#odine 9rvi ulo# od 4 dinara da naraste dinara .odnosno 9rvi ulo# e i6ati
n-1 o!rauna1 dru#i ulo# e narasti na dinara .i6ae n-2 o!rauna1 i tako
redo6 sve do 9oslednje# ulo#a koji se nee ka9italisati odnosno i<nosie 4 dinara.
%ku9an ka9ital nakon ovi? n #odina je naravno su6a svi? ovi? i<nosa i on i<nosi

jer je su6a konano# #eo6etrijsko# reda.
,. ZAKLJUAK
4od 9rosto# ka6atno# rauna ka6ata se u svi6 !re6enski 9eriodi6a o!raunava na
istu #lavni7u a kod slo$eno# ka6atno# rauna u svako6 o!raunsko6 9eroidu ka6ata se
o!raunava na sve veu i veu #lavni7u tj #lavni7a se 9red?odno uveava <a i<nos ka6ate i<
12
9red?odno# 9erioda. % 9raksi se ka6ata . interes1 naje>e o!raunava i dodaje ka9italu
#odi>nje 9olu#odi>nje tro6eseno 6eseno i ne9rekidno u< ka6atnu sto9u 9. 2ko se
ka6ata o!raunava na kraju o!raunsko# 9erioda na<iva se de*3r4#5'% *%m%t%
4a6ata na #odi>nje6 nivou se i<raunava 9o o!ras7u:
0
1
100
mn
mn
p
K K
m

= +

#de je:
0
K
9oetna vrednost ka9itala
9 je ka6atna sto9a
n !roj #odina
6 !roj ka9italisanja u jedno6 o!raunsko6 9eriodu.
4a6ata na 6eseno6 nivou se i<raunava 9o o!ras7u:
0
1
1200
m
m
p
K K

= +


0
K
9oetna vrednost ka9itala
9 je ka6atna sto9a
6 !roj 6ese7i.
'snovna ra<lika i<6e=u 9rosto# i s1o$eno# interesno# rauna je u to6e >to se kod
9rosto# interesno# rauna ka6ata u svi6 o!raunski6 9eriodi6a o!raunava na istu su6u
.9oetnu #lavni7u1 a kod s1o$eno# interesno# rauna se u svako6 o!raunsko6 9eriodu
ka6ata rauna na sve veu #lavni7u odnosno na #lavni7u i< 9ret?odno# 9erioda uveanu <a
i<nos ka6ate i< 9ret?odno# 9erioda. 5!o# ovakvo# 9oveanja #lavni7e i< 9erioda u 9eriod
vei su i<nosi ka6ate kod s1o$eno# interesno# rauna od ka6ata koje daje 9rost interesni
raun.
/. LITERATURA
1. +ri7? 2. .1. Techniques of financial analysis. ,eH Lork itd. 2000.
2. (i7ken Peter 1""8 Mlo!al s?ift: /ransfor6in# t?e Norld +7ono6I 3rd edition
13
3. &ujovi S. 'snove finansijsko# 6enad$6enta %niver<itet Me#atrend
Beo#rad. 200;
:. &ujovi S Skri9ta finansijsko# 6enad$6enta 5ajear 200:
;. Mirko 4uli Ginansijski Menad$6ent Me#atrend - %niver<itet 9ri6enjeni?
nauka Beo#rad 2003 str.
C. -nternet adrese:
HHH.eto.or#.uk HHH.Hiki9edia.7o6 .Preu<eto sa -nternet strani7e dana 2C.01.200".
#odine1
HHH.internet.fon.!#.a7.Iu .Preu<eto sa -nternet strani7e dana 2C.01.200". #odine1
?tt9:OOeuro9a.eu.intO7o66OHorld .Preu<eto sa -nternet strani7e dana 2C.01.200".
#odine1
?tt9:OOue.eu.intOPes7Odefault.as9Flan#@en .Preu<eto sa -nternet strani7e dana
2C.01.200". #odine1
1: