F O N T

I F A M I L I J E
P I S M A
n a p o m e n a :
1 P . G a s k e l l , A N e w I n t r o d u c t i o n t o B i b l i o g r a p h y , O x f o r d 1 9 7 1 , s t r . 3 3
L i t e r a t u r a : R u a r i M c L e a n , T h e T h a m e s a n d H u d s o n M a n u a l o f T y p o g r a p h y
T h a m e s a n d H u d s o n L t d . , L o n d o n , 1 9 8 0
S . H . S t e i n b e r g , F i v e H u n d r e d Y e a r s o f P r i n t i n g
P e n g u i n B o o k s , 1 9 7 7
R o b e r t B r i n g h u r s t , T h e E l e m e n t s o f T y p o g r a p h i c S t y l e
H a r t l e y & M a r k s , P o i n t R o b e r t s , U S A , 1 9 9 6
P r i r e d i o I l i j a K n e ` e v i } ; p i s m o : A d o b e J e n s o n ; p a p i r X e r o x 8 0 g / m ;
{ t a m p a : h p L a s e r J e t 5 l ; t i r a ` n e o d r e | e n ; f p u , B e o g r a d , 2 0 0 0 .
se prilago|avala lokalnim ukusima i potrebama; {tam-
parstvo je i tada bilo usko vezano za tr`i{te, i rani {tam-
pari su selili svoj pribor tamo gde je bilo vi{e izgleda za
zaradu. Jedna od zemalja koje su najvi{e obe}avale u tom
pogledu bila je Italija.
Prva knjiga u Italiji {tampana je 1465. godine u {tam-
pariji Svejnhajma i Panarca u Subiaku, blizu Rima. Bilo je
to Ciceronovo delo De oratore. Kao {to je Gutenberg {tam-
pao pismom koje je bilo prihva}eno kao standard u nje-
govoj okolini, tako su i prvi {tampari u Italiji morali da se
prilagode ukusu lokalne publike, sastavljene uglavnom od
u~enih humanista koji su se, ~itaju}i rukopisne knjige, na-
vikli na humanisti~ko pismo. Tako se 1465. godine po prvi
put pojavila {tamparska antikva, danas poznatija kao ro-
man pismo. Verzali ovog pisma rezani su po uzoru na slo-
va natpisa rimskog carstva, dok je predak kurenta bila ka-
rolin{ka minuskula, pismo koje su koristili pisari na dvoru
Karla Velikog. Karlo Veliki je bio vladar Svetog rimskog
carstva. Dakle rimsko pismo ili roman. Roman pismo se
razvijalo postepeno. U po~etku je imalo verzal, kurent i
kapitelhen, kao i kurentne cifre (0123456789). Do kraja
15. veka zavladalo je {tamparskom scenom Evrope.
Zahvaljuju}i venecijanskom izdava~u Aldusu Manu-
ciusu (14501515) po~etkom 16. veka pojavio se novi oblik
pisma za {tampu italik. Nazvan prema zemlji porekla,
Za kompjuterski slog va`no je znati slede}e. Ako se
u sitemu nalazi samo jedan oblik pisma (normal), progra-
mi za slaganje i prelom teksta (kao {to su Microsoft
Word ili QuarkXPress) uklju~ivanjem bold opcije (B)
podebljavaju postoje}a slova dodaju}i im konturu, ~ime
se remete me|usobni odnosi izme|u slova kao i propor-
cije poteza u samom slovu. Me|utim, ako se u sistemu
nalaze ~etiri osnovne varijante pisma, biranjem bold
opcije dobi}e se prava bold varijanta pisma.
Proporcije znakova su jo{ jedna varijacija u familiji.
Pisma u familiji mogu biti u raznim stepenima proporcio-
nalno su`ena ili pro{irena u odnosu na osnovno pismo
(pismo roditelja).
Standardni stepeni u proporcijama poznati su kao
ultra condensed, extra condensed, condensed, normal, expanded,
extra expanded i ultra expanded. U upotrebi su i drugi ter-
mini, posebno za displej pisma. Proporcionalno su`eno
pismo ponekad se naziva compressed, elongated ili narrow,
dok se proporcionalno pro{ireno pismo ponekad naziva i
wide, extended ili stretched. U ve}ini familija stepen prome-
ne proporcija je ograni~en, i vi{e je su`enih nego pro{i-
renih oblika.
Nagib je slede}i vid varijacije. Oblik pisma koji je na-
stao promenom nagiba vertikalne ose slova naziva se italik,
po zemlji porekla. Italik ima dve varijante kurziv i oblique.
q
4 9
@ABCDEFGHIJKLMNOPQRSTUVWXYZ[\]^
`abcdefghijklmnopqrstuvwxyz{|}~
1234567890!"#$%&'()*+,-./
:;<=>? :;<=>?
-

@ABCDEFGHIJKLMNOPQRSTUVWXYZ[\]^
`abcdefghijklmnopqrstuvwxyz{|}~
1234567890!"#$%&'()*+,-./
:;<=>? :;<=>?
-

@ABCDEFGHIJKLMNOPQRSTUVWXYZ[\]^
`abcdefghijklmnopqrstuvwxyz{|}~
1234567890!"#$%&'()*+,-./
:;<=>? :;<=>?
-

Adobe Jenson Normal, Italic i SmallCaps (kapitelhen)

P
ojam font izveden je od found (eng. liti u ka-
lup), kao u typefoundry (slovolivnica). U doba ru~-
nog sloga ozna~avao je komplet slova i drugih
znakova u kome je svaki bio zastupljen u koli~ini propor-
cionalnoj njegovoj u~estalosti upotrebe; svi su bili liveni
na istoj veli~ini tela i istog oblika. Font uspravnog pisma
sastojao se od VERZALA, kapitelhena, kurenta, ak-
centovanih slova, ligatura (poput i , izlivenih na istom
telu), znakova interpunkcije, cifara, i nekih posebnih sim-
bola, poput &, *, , %, $, , itd; ukupno je obi~no bilo oko
150 pojedina~nih znakova, a tu se nalazio i dodatni slepi
materijal veli~ine pisma, koji se dodavao izme|u re~i, i za
popunjavanje belina do kraja reda. Fontovi italika, koji su
bili bez kapitelhena, imali su otprilike istu koli~inu zna-
kova, zbog dodatnih ligatura i ukra{enih (swash) verzala.
1
U digitalnom slogu pojam font ima {ire zna~enje,
jer su osnovnom izboru znakova dodate mogu}nosti po-
ve}anja, smanjenja, kondenzovanja, pro{irenja i drugih
vrsta menjanja, ali je potrebno da dizajner zna koji se zna-
ci nalaze u fontu, jer nije svaki kompletan. Dana{nji pro-
izvo|a~i su po~eli za pojedine fontove da rade i ekspert-
ske i alternativne komplete. U njima se nalaze dodatne li-
gature i varijante nekih slova ( I - itd), ve}i broj
razlomaka, eksponentne i indeksne cifre i slova i kurentne
cifre. Neki fontovi imaju dodatne komplete alternativnih
K u r z i v j e b a z i r a n n a r u k o p i s n i m p i s m i m a , i i m a u l a z n e i
i z l a z n e p o t e z e ; o b l i q u e j e n a g n u t o r o m a n p i s m o . O b l i q u e
f o r m e o b i ~ n o s e j a v l j a j u k a o i t a l i k k o d s a n s e r i f i e ` i p s i j e n
p i s a m a .
V r l o j e v a ` n o r a z l i k o v a t i p r o j e k t o v a n i o b l i k i t a l i k a o d
n a k n a d n o u k o { e n o g r o m a n p i s m a . P o s t o j e } i i t a l i c i , p o p u t
A v a n t G a r d e O b l i q u e i l i H e l v e t i c a O b l i q u e , p r o j e k t o v a n i
s u k a o i t a l i c i . K o r i { } e n j e m o g u } n o s t i k o m p j u t e r s k i h p r o -
g r a m a d a b i l o k o m o b j e k t u ( a s l o v o j e o b j e k t ) d a j u b i l o
k o j i n a g i b u p o t p u n o s t i u n i { t a v a u n u t r a { n j u s t r u k t u r u
s l o v a , p o { t o s a m o h o r i z o n t a l n i p o t e z i z a d r ` a v a j u s v o j u
p r a v u v r e d n o s t , s v e r t i k a l n i i k o s i p o t e z i j e m e n j a j u , ~ i m e
s e u g r o ` a v a c e l o k u p n a s t r u k t u r a s l o v a .
T e k s t u r a p o v r { i n e t a k o | e u t i ~ e n a m e s t o u f a m i l i j i .
P o s t o j e k o n t u r n e ( o u t l i n e ) v a r i j a n t e p i s m a , t r o d i m e n z i o n -
a l n e v a r i j a n t e , k l e s a n e i { a b l o n v a r i j a n t e , s l o v a s a s e n -
k o m , i t d .
S v i ~ l a n o v i f a m i l i j e p i s m a , m a d a s e r a z l i k u j u u v e } o j
i l i m a n j o j m e r i , z a d r ` a v a j u o s n o v n e c r t e r o d i t e l j s k o g o b l i -
k a , s l i ~ n o n a ~ i n u n a k o j i b r a } a i s e s t r e l i ~ e n a s v o j e r o d i -
t e l j e .
u k r a s n i h s l o v a i p o t e z a . F o n t P o e t i c a C h a n c e r y o b u h v a t a 2 1
k o m p l e t z n a k o v a o d k o j i h j e d a n s a d r ` i s a m o e t l i g a -
t u r e , t a k o z v a n e a m p e r s e n d e .
e c , : - x : e c c : :
c c : . c o c c c c c . c c
c o e c e . . . D ? O . . a c .
_ _ _
S a d r ` a j f o n t a P o e t i c a S u p p l e m e n t a l A m p e r s a n d s
R a z v o j t i p o g r a f s k o g p i s m a
P r v e k n j i g e s u b i l e { t a m p a n e g o t i ~ k i m p i s m o m , p o { t o s u
s e G u t e n b e r g i n j e g o v i s a r a d n i c i t r u d i l i d a o p o n a { a j u s a -
v r e m e n e r u k o p i s n e k n j i g e .
K a k o s e n o v a v e { t i n a { i r i l a E v r o p o m ( p e t n a e s t g o -
d i n a p o G u t e n b e r g o v o j s m r t i 1 4 6 8 . g o d i n e { t a m p a r i j e u
p o s t o j a l e u s v i m z e m l j a m a z a p a d n o g h r i { } a n s t v a , o d [ v e d -
s k e d o S i c i l i j e i o d [ p a n i j e d o P o l j s k e i M a | a r s k e ) , t a k o
2 11
31 0
bio je zasnovan na rukopisu savremenih humanista. Prve
italike rezao je za Aldusa Manuciusa zlatar Fran~esko Grifo.
Njemu u ~ast, i danas se u [paniji italik naziva letra grifa.
Prva knjiga {tampana novim pismom bila su Vergilijeva
Dela (1501).
U po~etku je italik rezan posebno, nezavisno od ro-
man pisma. Imao je samo kurent, a slaga~ je verzale uzi-
mao iz sanduka roman pisma. Koristio se odvojeno od
roman pisma, ili za celu knjigu, ili za pojedine celine u
njoj, kada je obi~no roman kori{}en za glavni tekst, a ita-
lik za predgovor, napomene, citate i stihove.
Ravnopravniji polo`aj italik }e dosti}i sredinom 16.
veka. Francuskom slovolivcu Klodu Garamonu (14801561)
pripisuje se rezanje prvih italik verzala i roman i italik ob-
lika istog pisma. U tom periodu je po~elo i njihovo kori{-
}enje u istom delu knjige. Ovaj novi obi~aj }e svoj procvat
do`iveti u sedamnaestom veku, i osta}e uprkos smenjiva-
nju stilova i moda do danas, kao najprihva}eniji na~in isti-
canja pojedinih delova teksta.
Roman i italik, sa kapitelhenom i kurentnim cifra-
ma, bili su tipograma dovoljni za pravljenje divnih knji-
ga sve do 19. veka, kada je industrijska revolucija, sa njenim
ogromnim potrebama za prodajom i reklamom, prome-
nila pristup {tampanju i unela mnoge novine i veliki ne-
mir u spokojnu zajednicu roman i italik pisma.
Nimbus sans ultra light
Nimbus sans light
Nimbus sans light italic
Nimbus sans normal
Nimbus sans mormal italic
Nimbus sans bold
Nimbus sans bold italic
Nimbus sans black
Nimbus sans black italic
Nimbus sans light condensed
Nimbus sans light condensed italic
Nimbus sans condensed
Nimbus sans condensed italic
Nimbus sans condensed bold
Nimbus sans condensed bold italic
Nimbus sans black condensed
Nimbus sans black condensed italic
Nimbus sans light extended
Nimbus sans extended
Nimbus sans extended bold
Nimbus sans black extended
Familija pisma URW Nimbus D
5 8
Dok su neke od njih bile brzo kompletirane, druge su na-
stavile da rastu, prema interesovanju poru~ilaca. Dobar
primer je familija pisma Cheltenham, koja je porasla od
dva pisma 1904. godine na dvadeset pisama osam godina
kasnije.
Familija pisma
Familija pisma se sastoji od izvesnog broja pisama koja
imaju izrazitu sli~nost, ali se razlikuju po varijacijama u
formi. Osnovni oblici ovih varijacija su: te`ina, proporcije,
ugao i tekstura.
Te`ina je naj~e{}a i najo~iglednija varijacija u familiji.
Stilovi pisma se po te`ini mogu kretati od veoma svetlih i
ne`nih do onih sa izuzetno te{kim i tamnim potezima,
zadr`avaju}i pri tome sve karakteristike familije. Britan-
ski standard klasikuje promene te`ine pisma u osam
gradacija: extra light, light, semilight, medium (obi~no osnov-
na te`ina u familiji), semibold, bold, extra bold, i ultra bold.
Postoje i dve u praksi uobi~ajene te`ine koje nisu obuh-
va}ene ovim standardom; to su book, koji se nalazi izme-
|u light i medium, i black, koji se smatra te`im od ultra
bold. Kod nekih se familija (Univers je bila jedna od pr-
vih) koristi numeri~ki kod za obele`avanje razli~itih te`i-
na i proporcija.
U 19. veku pojavili su se sanserif i e`ipsijen pisma, bold
varijante postoje}ih pisama i verzalne cifre (1234567890).
U trci za reklamom i zaradom pravljene su naj~udnije va-
rijante starih i novih pisama, te{kih i lakih, su`enih i pro-
{irenih, sa ukrasima ili senkom, ili bez njih. Ovom perio-
du pripada i varijanta e`ipsijena, pismo divljeg zapada,
su`enih slova sa izuzetno debelim serima, ~esto ukra-
{ena, koja se zove italien.
Stalno takmi~enje u izmi{ljanju novih i preobli-
kovanju i dekorisanju postoje}ih pisama moralo je jednom
dovesti do op{te zbrke. To se i desilo krajem 19. veka.
Da bi se racionalizovalo poslovanje brojnih slovoliv-
nica i {tamparija, u Americi je 1892. godine osnovana kom-
panija atf (American Type Founders), koja je obuhvatila
23 male slovolivnice. Svaka od njih je imala stotine kom-
pleta pisama, od kojih su se mnoga ponavljala u inventaru
drugih slovolivnica, te se nametnula potreba za standard-
izovanjem i objedinjavanjem obimnog materijala.
Ovaj posao je poveren Morisu Faleru Bentonu, ugled-
nom tipografu. On je grupisao pisma sa sli~nim karakteri-
stikama pod isto ime; tako su Old Style Antuque i Catalog
Antique, dva pisma istog oblika iz razli~itih slovolivnica
postali Bookman, a Thorn Fat Face je postao Bodoni Ultra,
zbog mnogih sli~nosti sa Bodoni familijom. Potom je atf
po~eo da proizvodi nova pisma u okviru novih familija.
6 7