Akademsko pisanje

ass. Vladimir Damid, MSc

vdzamic@singidunum.ac.rs
Akademsko pisanje kao predmet
Academic writing i Academic writing skills su,
izmeu ostalog, nastavni predmeti na velikim
svetskim univerzitetima, koji se izuavaju itav
jedan semestar;
Smatra se da svaki intelektualac treba da
ovlada tehnikama i vetinama akademskog
pisanja do kraja svojih osnovnih studija na
univerzitetu.
ta je akademsko pisanje?
Pod akademskim pisanjem podrazumeva se
pisanje tekstova u akademsko-naune svrhe;
To su tekstovi razliitog obima, forme i
sadraja:
1. esej;
2. seminarski rad;
3. prikaz (knjige);
4. diplomski rad;
5. nauni lanak;
6. master/doktorski rad.
Ko bira formu akademskog teksta?
Akademski tekst moe birati sam autor ili
forma i sadraj mogu biti nametnuti od strane
akademske zajednice;
npr. seminarski rad se moe pisati na
odabranu ili unapred zadatu temu;
Bez obzira na to da li temu bira autor ili je ona
nametnuta, pravila za pisanje akademskog
rada se uvek dosledno potuju i primenjuju.
Razliitost pravila
Pravila akademskog pisanja nisu u potpunosti
standardizovana. To znai da svaka nauna
ustanova pojedinano odreuje nain
citiranja, navoenje fusnota, literature i slino
(koristedi harvardski, oksfordski ili neki od
drugih modaliteta);
Zato je vano upoznati se sa pravilima pisanja
pre poetka istog.
Elementi akademskog rada
naslovna strana;
stranica teksta;
odabir slova;
sadraj: problematizacija teme;
citiranje;
literatura;
napomene;
jezika uputstva.
Naslovna strana
svaki esej, seminarski rad, prikaz knjige, diplomski, master ili
doktorski rad mora imati naslovnu stranu;
u vrhu naslovne strane treba da stoji naziv institucije (npr.
Univerzitet Singidunum, Poslovni fakultet u Beogradu);
na sredini strane stoji naslov rada, tj. naziv teme koja se
obrauje u akademskom tekstu;
u donjem levom uglu je ime mentora (npr. prof. dr Milan
Miljevid);
u donjem desnom uglu je ime autora (npr. student Marko
Markovid);
u dnu strane obavezno stoji mesto i godina izrade teksta (npr.
Beograd, 2012.).
Stranica teksta tehnika uputstva
stranica treba da ima standardne margine od 2,5cm gore i
dole, odnosno 3 cm levo i desno (ovo su obino standardna
podeavanja u programu za pisanje na raunaru);
ako se menjaju veliine margina, uvek je vano voditi rauna
da margine gore i dole moraju biti uvek manje od margina sa
strane, zbog estetskog izgleda samog akademskog teksta;
razmak izmeu redova je srednji, tj. tako da na jednu stranicu
teksta stane izmeu 35 i 40 redova (obino standardno
podeeno u programu za pisanje teksta na raunaru);
tekst treba da bude poravnat po marginama (opcija: justify u
programu MS Word).
Odabir i karakteristike slova
osnovno naelo pri izboru slova (font-a) je da bude lako itljiv;
slova mogu imati svoj osnovni izgled, kao u prvom delu ove
reenice, ili mogu biti ispisana u kurzivu, boldirana, odnosno
podvuena;
kurzivna slova koriste se za naglaavanje odreenog dela
teksta ili isticanje kljunih pojmova, tj. njihovih definicija;
opteprihvadeno pravilo je da se podebljani (boldiran) tekst ne
koristi;
tip (font) slova koji se najede koristi je: Times New Roman,
veliine 12; obavezno koristiti slova sa dijakriticima (,d,);
napomena: vodite rauna o veliini i tipu slova, koliko god
delovalo nebitnim, forma je jednako vana kao i sadrina.
Sadraj: problematizacija teme
ovo je najbitniji deo akademskog teksta koji piete;
na osnovu njega de mentor modi da proceni da li se i
na koji nain razumeli problem i kako ste
interpretirali problem u svom tekstu;
u akademskoj zajednici nedopustivo je koridenje
tuih tekstova (plagijatstvo), odnosno prepisivanje
udbenika i slino, posebno bez dozvole autora;
plagijat je kanjiv u skladu sa zakonom, te ukoliko
krenete tim putem moete imati problema sa
zakonom i pravilima naune ustanove.
Priprema za pisanje
akademski tekst se ne moe dobro i kvalitetno
napisati bez prethodne pripreme;
dobar akademski tekst se mnogo lake i bolje pie
ukoliko ste se za to dobro pripremili kroz itanje
adekvatne literature (udbenik, izvorna literatura,
nauni lanci i sl.);
prilikom itanja literature, dobro je beleiti
najznaajnije citate ili stavove autora na koje elite da
se pozovete ili koje elite da osporite svojim tekstom;
itanje kao priprema nema alternativu!



Sadraj: problematizacija teme
sadrinski elementi akademskog rada:
1. uvod;
2. deo sa definicijama;
3. analitiki deo;
4. zakljuak.

neki tekstovi mogu imati i apstrakt (rezime) i kljune
rei.
Uvod
obino predstavlja najvedi problem (kako da ponem?);
uvod treba sadri cilj rada, definiciju problema, saet pregled
prethodnih razmatranja problema, tezu koja se nastoji izvesti
radom;
uvod rada koji ima par stranica ne sme biti dui od pola
strane, dok uvod obimnijih radova moe biti obimniji (stranica,
dve ili vie ukoliko je re recimo o doktoratu);
u uvodu nema mesta uspomenama iz detinjstva, voljenoj
osobi i slinim privatnim stvarima ukoliko ona nemaju neki
poseban znaaj, a ni napomenama tipa: Ljudi oduvek tragaju
za istinom, ili Moja ljubav prema nauci datira od detinjstva.
treba izbegavati pozivanje na autoritete kao argument (npr.
Kao to je tvrdio Isus, ljudska priroda je dobra), jer je kvalitet
svakog rada u argumentaciji koju iznosi sam autor.

Deo sa definicijama
deo sa definicijama sadri odreenje grae, metoda,
modela i terminologije u radu;

duina ovog dela zavisi od vrste akademskog teksta;

deo sa definicijama je obino sastavni deo uvoda
akademskog rada.
Apstrakt
Apstrakt imaju samo oni radovi koji se negde
objavljuju;
Svaki nauni lanak koji se objavljuje mora
imati apstrakt, tj. kratak osvrt na sadraj rada.
Apstrakt obino ima oko 250 rei (jedan
paragraf) i trebalo bi da na to atraktivniji
nain predstavi itaocu lanak u celini;
Apstrakt, kao i kljune rei ispod njega, obino
se piu i na engleskom jeziku.
Analitiki deo
analitiki deo = razrada problema;
vano je da na osnovu proitanog, imate svoj stav i
argumentaciju (stav bez argumenata nema veliku naunu
vrednost);
argumentacija moe uvek biti za i protiv, pa se trudite da
je izloite, ukoliko je tema rada za to pogodna;
analizirajte problem, pokuajte da ga poveete sa drugim
problemima i pitanjima (npr. ekonomske promene sa
drutvenim, politikim i slino);
kvalitet Vaeg teksta zaviside upravo od pristupa
problemu i nainu njegovog izlaganja, a za to je
neophodno i znanje i umede pisanja akademskog teksta.
Zakljuak teksta
vaan je isto koliko i ostali delovi teksta bez dobrog
zakljuka, tekst gubi na svom kvalitetu;
mora biti logiki smislen (npr. ako ste u analitikom
delu izneli stav i argumente da je ekonomska
globalizacija pozitivna pojava, u zakljuku ne moete
tvrditi suprotno);
drugim reima, zakljuak treba da proistie iz
analitikog dela i stava i argumentacije iznetih u
njemu;
poeljno je da u zakljuku ne bude citiranja drugih
autora.
Citiranje
citati se stavljaju u znake navoda Krajem 19. veka poinje proces
industrijalizacije u Zapadnoj Evropi;
ukoliko iz citata izostavljate nekoliko rei onda taj deo stavite u
zagradu i tri take unutar njih: (...) poinje proces industrijalizacije
u Zapadnoj Evropi;
ukoliko izostavite nekoliko reenica iz citata, izostavljeni deo se
zamenjuje zagradom i trima crticama (---);
citati iz dela napisanih na stranom jeziku, prevode se osim ukoliko
ne postoje posebni nauni razlozi da se tekst zadri u originalu;
citati Vaem tekstu daju poseban kvalitet, ako su upotrebljeni
ispravno, na pravim mestima; izbegavajte preteranu upotrebu citata
ukoliko oni nisu od sutinskog znaaja za tekst koji piete.
Parafraza
Ukoliko mislite da bi preterano citiranje oduzelo na
kvalitetu Vaeg rada, moete parafrazirati neije misli
i tako ih uvrstiti u svoj akademski tekst;

npr. Kako je to uoio Aristotel u svojoj Nikomahovoj
etici, srean ivot se moe ostvariti jedino u skladu sa
vrlinom.
Literatura
na kraju svog rada navodite literaturu kojom ste se koristili
tokom pisanja to je obavezni deo svakog akademskog teksta;
literatura ne sme da bude izmiljena (u radu moraju postojati
jasne naznake da ste se njome koristili, poput citata, fusnota i
slino);
spisak literature se pravi po azbunom redu (ukoliko je tekst
pisan dirilicom), odnosno abecednom (ukoliko je pisan
latinicom);
ukoliko ima 4 ili vie autora koji su pisali jedno delo, navodi se
samo ime i prezime prvog, dok se imena drugih zamenjuju
skradenicom i dr. ukoliko je delo na srpskom, odnosno et al.
ukoliko je re o bilo kom stranom jeziku;

Literatura
spisak literature se takoe moe praviti po
znaaju literature koju ste koristili;
Vae pravo je da odaberete nain navoenja
literature.

Pravilno navoenje literature (jedan od naina)
Primeri:
Gidens Entoni, Sociologija, Prevod, Ekonomski fakultet u
Beogradu, Beograd, 2007. (ukoliko je re o knjizi);
Gidens Entoni i dr., Sociologija, Prevod, Ekonomski fakultet u
Beogradu, Beograd, 2007. (ukoliko ima 4 ili vie autora);
Miljevid I. Milan, Poslovna etika i komuniciranje, Univerzitet
Singidunum, Beograd, 2008.
Izazovi globalne ekonomske krize, Veernje novosti, etvrtak,
8. oktobar 2009. (ukoliko je re o lanku iz novina);
ukoliko je literatura elektronska (koridena sa sajta) obavezno
navesti potpunu adresu i datum kada ste sajt posetili (google,
wikipedia i slini sajtovi ne mogu biti navedeni kao literatura).

Elektronska literatura
Zato ne navodimo Wikipedia-u kao
literaturu?
Nauka mora biti opta, objektivna, pouzdana i
sistematina. Bududi da lanak na Wikipedia
sajtu moe postaviti i laik, takav izvor ne moe
biti nauni, jer ne zadovoljava kriterijume
naunosti.
Fusnote i endnote
ukoliko elite da napomenete neto u svom tekstu ili
da navedete referencu koju ste citirali, to inite tako
to napomenu (naznaku) smestite u dno strane (tzv.
fusnota);
fusnote se jednostavno dodaju i automatski
numeriu odabirom opcije u programu za pisanje na
raunaru (Insert/Footnotes);
ukoliko se u fusnoti ponavlja ista referenca, onda se
umesto itave reference stavlja naznaka Isto ili
Ibidem (Ibid).
endnote na kraju teksta.


Primeri fusnota (jedan od naina)
Adam Smit, Bogatstvo naroda, BIGZ, Beograd, 1985, str. 46;
Ibidem, str. 56;
Karl Marks, Kapital, BIGZ, Beograd, 1989, str. 15;
Isto, str. 19-21;
Entoni Gidens, Sociologija, Prevod, Ekonomski fakultet u
Beogradu, Beograd, 2007, str. 78-85.
Jezika uputstva
pridravajte se vaedeg pravopisa srpskog jezika;
jezik i stil su vrlo vani delovi svakog akademskog
teksta;
ukoliko imate dilemu, konsultujte pravopis (da li, ne
znam, sa mnom, predsednik, prof. dr Marko
Markovi, mr Petar Petrovi);
posebno obratiti panju na preteranu upotrebu
stranih izraza koji imaju adekvatne termine u naem
jeziku (npr. merandajzing, advertajzing, bekstejd,
menaderisanje i slino).


Jezika upustva
Kada koristite skradenice, uvek prvi put napiite
itavu sintagmu i u zagradi skradenicu, a potom
koristite samo skradenicu (npr. Evropska centralna
banka (ECB), Organizacija za ekonomsku saradnju i
razvoj (OECD) i slino);
Imena stranih autora obavezno, kada ih prvi put
pominjente, transkribovati u zagradi, tj. napisati
onako kako se pie u originalu
npr. Kao to navodi Don Lok (John Locke)...
U svom delu, Marks (Marx) tvrdi...
Otac klasine ekonomije Adam Smit (Smith)...

Jezika uputstva
nauni jezik je pojmovni jezik vano je da se u
akademskom tekstu koriste adekvatni termini koji ne
spadaju u kolokvijalne izraze (npr. fanovi pristalice;
normalan uobiajen, ustaljen i slino);
pre nego to predate svoj rad, proverite da li ima
tehnikih ili jezikih greaka; dobro je da jo neko
osim Vas proita rad, bududi da nedete uvek lako
modi da prepoznate svoje greke;
tehnika i jezika pedantnost ukazuju na to da se
autor na valjani nain i sa dunom panjom posvetio
pisanju akademskog teksta.
Akademsko pisanje je vetina jedini nain da u
tome budete uspeni jesu kontinuiran rad i
pisanje.

What is written without effort is, in general,
read without pleasure (Samuel Johnson)
Pitanja i komentari