Monarh i monarhija

Monarhija je (preko francuskog monarchie iz grkog monarchia - iskljuiva vladavina), uz republiku drugi
osnovni oblik vladavine.U monarhiji je poglavar fizika osoba koja po pravilu to postaje nasleem i
doivotno vri svoju funkciju.
Nazivi za takve dravne poglavare su: car, kralj, sultan, ah, knez, vojvoda, poglavica i emir. Meutim, u
istoriji je bilo i izbornih monarhija.Monarsi su uglavnom svoju vlast legitimirali "milodu Bojom." Danas
takva praksa postoji jo u Danskoj, Monaku i Ujedinjenom Kraljevstvu.U naslednoj monarhiji ved je
odavno prevladao sastav nasleivanja po prvorodstvu (primogenituri).
Oblik monarhije koji poiva na pravu dobijenom od boga/boanstva provlai se jo od Starog Egipta gdje
je faraon oboavan kao bog. Slino vredi i za carski sistem u Kineskom carstvu gde se izmeu ostalih
naslova, car opisivao kao sin Neba. U njegovoj vladavini se odraavala volja Neba to mu je davalo
apsolutnu i neogranienu mod.
Monarh nije postavljen na svoj poloaj od jednoga drugog organa;on vlada na osnovu ustava.Poto je
ustavom propisano koja dinastija vlada i kojim se redom u njoj nasleuje presto,to se ved na osnovu
ustavnih propisa moe u datom sluaju poimenice znati koje lice moe da stupi na presto.Monarh je
neposredan organ;osim njega samo bi jo birai bili neposredni organi poto sam ustav obezbeuje
birako pravo svim graanima koji ispunjuju izvesne uslove,ali za razliku od monarha birai ne vre
nijednu od tri funcije dravne vlasti.Na osnovu toga to se presto u monarhiji nasleuje,ne treba
zakljuiti da presto pripada izvesnoj dinastiji kao porodino imanje koje se prenosi s oca na
sina.Monarhova vlast je javna sluba koja ne moe biti predmet jednog privatno-pravnog
nasleivanja.Monarh je jedan dravni organ koji se od ostalih dravnih organa razlikuje time to je
ustavom propisano da se mora monarh uzimati iz iste porodice.Pripadanje jednoj odreenoj porodici
jeste jedan od elemenata njegove (monarhove) organske kvalifikacije.
Monarh stavlja u pokret sve tri vlasti.On postavlja organe upravne i sudske vlasti,i utoliko funcionisanje
te dve vlasti zavisi od njega.to se tie zakonodavne vlasti on postavlja lanove gornjeg doma,kad god
ovaj nije organizovan na izbornoj osnovi,ali i onda kad su oba doma sastavljena iskljuivo od izabranih
lanova,monarh je taj koji saziva parlament i posle toga njegov saziv otvara,odgaa i zakljuuje.Uz to on
ima pravo da parlament raspusti.Bez jednog monarhovog akta parlament ne moe poeti sa
radom;jednim monarhovim aktom njegov rad moe u svako doba biti prekinut.To znai da monarh
stavlja parlament u pokret kao i druge dve vlasti.
Monarh nije samo ef upravne vlasti.On ima ueda i u poslovima druge dve vlasti.U sudskim poslovima
ima utoliko ueda,to se,bar s formalnog gledita,sudska vlast vri u njegovo ime;on postavlja sudske
organe i pripada mu pravo pomilovanja (negde i pravo amnestije).U zakonodavnim poslovima ima
ueda utoliko to on stavlja u pokret parlament i to ima pravo predlaganja i potvrivanja zakona.

Monarh ne odgovara ni politiki ni krivino.Za svoje politike pogreke on ne moe biti uklonjen s
vlasti,kao to bi mogao biti uklonjen jedan ministar iju bi politiku parlament smatrao pogrenu.Ma kako
lou politiku vodio,monarh ostaje na prestolu dokle god je iv.Isto tako monarh ne moe biti tuen ni
osudjen za onu radnju koja bi,ma od koga drugoga uinjena povlaila za sobom kazneno-pravne
posledice.Krivina i politika neodgovornost monarha dolazi otuda to se monarh,iako vie nije suveren
u pravom smislu rei,tj. nosilac pravno neograniene vlasti,jo uvek smatra kao najvii od svih organa
koji ni pred kojim drugim organom no moe odgovarati.Krivinu neodgovornost monarha ne treba tako
tumaiti kao da monarh uopte nije duan da potuje pravni poredak.Ta dunost lei na njemu kao na
ma kom drugom organu vlasti to se potvruje zakletvom koju monarh polae na ustav i zakone.Razlika
izmeu monarha i drugih organa je u tome to je kod njih ta dunost pojaana izvesnom kaznenom
merom,a kod monarha nije.

Osnovna ideja monarhije sastoji se u tome da drava ne moe biti jedna ako njena vlast ne bude
usredsreena kod jednog oveka.U apsolutnoj monarhiji to usredsreivanje vlasti je bilo
potpuno.Monarh je bio ne samo ef upravne vlasti,nego takoe i ef zakonodavne i sudske vlasti,poto
je izdavao zakone sam,bez parlamenta.Drugim reima,monarh nije bio samo ef upravne vlasti nego ef
cele drave,dravni poglavar,kao to se I danas naziva.Ali,od kako je primljeno naelo podele
vlasti,usredsreivanje vlasti u jednom organu ne moe se vie izvesti potpuno.U ustavnoj monarhiji
monarh je ef samo upravne vlasti.Samo upravni organi dejstvuju kao njegovi podinjeni organi;sudski I
zakonodavni organi predstavljaju nezavisne vlasti.Ali,iako monarh nije vie ef zakonodavstva I
sudstva,on je danas jo jedan inilac I u zakonadavstvu I u sudstvu;kao zajedniki inilac sve tri vlasti on
slui kao spona izmeu njih.Svojom linodu on daje dravi jedan ivi centar.Dravna vlast nije vie
usresreena u njemu kao u vrhovnom,ali je usresreena kao u centralnom organu.


Podela

Prema obliku vlasti i dravnog ureenja monarhija se svrstava u prvu podelu a to je prema obliku
vladavine (vie pod vlada). Ova podela se uzima prema osobinama koje imaju nosioci vlasti, nainu
dolaska na vlast, kao i prema odnosu vlasti i vladara prema graanima (pored monarhije u ovu podelu
jo se ubrajaju i diktatura i republika) U monarhiji vlast kralja je neograniena, nasledna i bez
odgovornosti. Ona se transformisala u dananjem smislu u vlast zakona. Ustavna monarhija (kao to je
monarhija u Velikoj Britaniji) je ograniena ustavom. Ovo se dogodilo usled razvoja drutva (ekonomskih
odnosa, tehnike, graanske misli) i spoznaja da drutvo moe opstati, a drava egzistirati. Ako se
vladavina monarha zameni vladu zakona dodi de do transformacije klasine monarhije (tako
kralj/kraljica u Velikoj Britaniji nema nikakvih velikih modi ved slui vie kao maskota drave - finansirana
iz blagajne drave). U novijem periodu prilikom donoenja zakona monarh sarauje sa parlamentom ( u
Velikoj Britaniji uloga kralja/kraljice je simbolina - on/ona ima pravo samo da se potpie na doneeni
zakon, ne sme ga ni odbiti). Tako je zapoeo proces podele vlasti. Kralj je izgubio izvrno-politike ovlasti.

Izborna monarhija (sa esto ogranienim brojem kandidata i izbornog podruja) se ini starijim oblikom
od nasledne monarhije koja je uspela smanjiti opasnost graanskog rata kod utvrivanja naslednika.
Izborne monarhije su do svog kraja bile Poljska i Sveto Rimsko Carstvo.Danas su to jo Malezija ,
Ujedinjeni Arapski Emirati,Vatikan a formalno i Kneevina Andora .Do dolaska hrdanstva u Evropu su
ovde uglavnom bile izborne monarhije. Razliita plemena imala su svoje poglavice koji su u pravilu
poticali iz snanih i uticajnih porodinih klanova ali nisu poznavali nasledno pravo.Nakon smrti jednog
poglavice, novi je bio biran uz odreeni ritual, ili bi ga jednostavno proklamirali. Neka plemena su samo
za odreeni rat ili pljakaki pohod birala kneza,koji bi nakon obavljenog "posla" ponovo bio obian
slobodnjak.Neki drugi oblik vladavine je za seljake - ratnike bio jednostavno neprihvatljiv.To je bilo
razdoblje pre feudalizma i imalo je delom odlike demokracije.To je, meutim, prestalo s hrdanstvom.
Kad je car Rimskog Carstva Konstantin Veliki 313. godine hrdanstvo proglasio jednakopravnim s drugim
religijama a kasnije i sam preao na hrdanstvo, poelo je saveznitvo izmeu hrdanskih crkvi i svetovnih
vladara.Crkva je legitimirala apsolutnu vlast vladara i nasledno pravo idejom da je neko "vladar po
boijoj milosti". Kao protiv uslugu, crkva je osigurala privilegiovani poloaj i sudelovanje u vlasti, i to je
ostalo u vedini drava sve do Francuske revolucije .
Evropom tokom srednjeg veka sve vie prevladavaju nasledne monarhije:Monarh je na elu sklopa
manje-vie homogenog vladajudeg podruja koje onda u obliku lena deli svojim pristaama. Taj feudalni
sistem tvori podlogu upravljanja i vojaenja u podrujima kojim vlada monarh, ali trpi zbog sve vedih
zahteva vlastele da im lena preu u vlasnitvo s pravom nasleivanja kako bi onda oni sa svoje strane
mogli dalje ta lena deliti svojim sledbenicima. Do pojave ranih oblika modernih drava evropski monarh
je praktino sve vie gubio stvarnu vlast u korist tako formirane feudalne vlasele.


Moderna monarhija

Moderna monarhija razvila se iz apsolutne monarhije koja je dola posle srednjovekovne staleke
monarhije.U srednjem veku nije postojala jasna ideja o dravnom jedinstvu;monarhiska vlast je
postojala,ali prema monarhu su se uzdizali stalei kao ravnopravni inioci sa svojim naroitim
povlasticama koje su I za monarha bile neprikosnovene.Zbog toga izvesna dela,kao na primer uvoenje
novih poreza,monarh nije mogao initi sam,bez saradnje stalekih skuptina s kojima se morao pogaati
kao sa sebi ravnima.U XV veku,u zapadno-evropskim dravama monarh je savladao stalee I nainio se
jedinim nosiocem dravne vlasti.U apsolutistikoj monarhiji koja je tada nastala monarh je vladao kao
samodrac bez pomodi stalekih skuptina.Prema stalekoj monarhiji apsolutna monarhija predstavlja
s jedne strane napredak a s druge nazadak napredak u utoliko to je ostvareno jedinstvo dravne
vlasti, a nazadak utoliko to je vladalaku vlast od ograniene,kakva je bila u stalekoj
monarhiji,nainila neogranienom.Tek u ustavnoj monarhiji,kakva se u Engleskoj utvrdila u XVII veku
nalo naina da se vladalaka vlast ogranii a jedinstvo dravne vlasti ne uniti.Vladar,koji je u apsolutnoj
monarhiji bio jedini zakonodavac i s toga se nije mogao ograniiti zakonom,u ustavnoj monarhiji ne sme
izdavati zakone bez parlamenta.Zakon kao izraz zajednike volje vladaoca i parlamenta predstavlja viu
volju od line vladareve volje.Ali,iako je u ustavnoj monarhiji zakonodavna vlast podeljena izmedju
vladaoca i parlamenta,to ne kvari jedinstvo dravne vlasti,jer se vladalac i parlament smatraju kao organi
jedne iste dravne linosti.

U toku XIX veka stvorila su se dva tipa monarhije nemaki i engleski.
- Po nemakom tipu vladalac je podveden pod pravni poredak,ali u granicama pravnog poredka on je taj
koji vlada.Pravo kraljevo da vladu i politiku zemlje vodi po svom vlastitom nahodjenju ogranieno je
ustavom ali nije ukinuto.Drugim reima,u ustavnoj monarhiji zemljom upravlja vladar kao i u apsolutnoj
monarhiji,ali dok je u apsolutnoj monarhiji upravljao potpuno potpuno po svom vlastitom
nahoenju,dotle u ustavnoj monarhiji upravlja po vlastitom nahoenju samo u onim granicama koje mu
je ustav obeleio.
- Po engleskom tipu vlada nije u rukama vladaoca nego u rukama njegovih ministara koji moraju biti
uzeti iz parlamentarne vedine.Ustvari,vladinu politiku ne odreuje vladar nego parlament.
- Po nemakom tipu vladar je ogranien parlamentom samo u zakonodavstvu jer zakone ne moe
izdavati bez parlamenta;po engleskom tipu vladar je ogranien parlamentom i u upravi jer ne moe
vladati s drugim ministrima osim s onim koji uivaju poverenje parlamenta.






Parlamentarna monarhija

Za vrlo razvijene zemlje Evrope vae vedska, Norveka, Danska, Velika Britanija, Holandija, Belgija,
Luksemburg, Monako, Lihtentajn i panija. Sve one imaju isto dravno ureenje. One su parlamentarne
monarhije.
U ustavima navedenih zemalja stoji zapisano, da ako narod ne eli vise da ima na elu drave monarha,
jednostavnim referendumom moe da ga ukine i da monarhiju zameni republikom.Vedini stanovnika tih
drzava ne pada na pamet da tako neto urade iz jednostavnog razloga - imaju dokaza da je
parlamentarna monarhija najbolji (do sada pokazani) demokratski sistem. Ti narodi to znaju, ne samo
zbog blagodeti takve demokratije koje uivaju, vec zato to mogu da uporede svoj politiki i socijalni mir
sa politikim dogaanjima u zemljama koje nisu monarhije.
Parlamentarna monarhija u sutini je jednostavna forma dravnog uredenja. Jednostavnija je u svom
ustrojstvu i funkcionisanju od republikanskog demokratskog ureenja.
Komunistiki, odnosno, totalitarni sistemi vlasti, koji sebe zovu demokratskim, nemaju nieg zajednikog
sa stvarnom demokratijom, posebno sa parlamentarnom monarhijom. To su dve potpune suprotnosti
zbog prava koja imaju njihovi stanovnici.
Sam naziv - parlamentarna - oznaava da parlament u takvim dravama ima svu vlast. To znai da samo
vedina moe da donese neki zakon. Nema neprikosnovenih pojedinaca, predsednikih veliina, linosti sa
autoritetom vlasti i slinog. Monarh, odnosno kralj, samo je nacionalna, protokolarna institucija koji ne
sprovodi nikakvu izvrnu vlast. Osim, to je velika retkost, kada ima arbitranu ulogu izmedu zavadenih
politikih stranaka. Jedino je tada njegova re poslednja.
Dolazak kralja na presto putem naslea, garantuje da nece biti politikih greaka u izboru voe drave,
kao i da de i politika borba stranaka za ulazak u parlament biti u granicama dozvoljenog. Takoe, pravo
naslea elnog oveka drave garantuje da u takvoj dravi, pogotovo u savremenom svetu, ne moe dodi
do vedih politikih nemira, do graanskih politikih sukoba, ili do graanskog rata.
U parlamentarnim monarhijama ima najmanje politikih afera, a birokratija, korupcija i mito skoro su
nepoznati.
Parlamentarnu monarhiju ini vise institucija, od kojih je jedna i sam monarh. Izvrnu vlast ine
parlament i njegov izvrilac, predsednik vlade. Predsednik vlade postavlja svoje ministre posle
konsultacije sa kraljem. Za mesto u parlamentu na slobodnim izborima uestvuju kandidati politikih
stranaka koje imaju stvarno uporite u narodu i koje po zakonu moraju da imaju odgovarajudi broj
lanova i najvanije, da su njihovi politiki programi garantovano u interesu naroda, a ne u interesu same
politike stranke.
Vlada je odgovorna pred kraljem i parlamentom za voenje spoljne i unutranje politike. Monarsi u
parlamentarnim monarhijama praktino se ne meaju u poslove vlade, iako imaju ustavno pravo, u
sluaju politike krize, da raspuste i parlament i vladu. Tako se neto u novije vreme parlamentarnim
monarhijama u Evropi jo nije dogodilo.
Kralj je po prirodi svog poloaja, jer njega niko ne bira niti postavlja, politiki neutralan. On ne podrava
ni jednu politiku stranku da bi ova dola na vlast. Njegov jedini interes je blagodet drave koju on
predstavlja. To proistie iz toga, jer se on kao poglavar jednog naroda oseda isto kao jedan domadin u
svojoj kudi.
Parlamentarna monarhija se zbog svog ustrojstva pokazala za poreske obveznike i kao najjeftinija
dravna organizacija. Monarh od drave dobija ogranieni budet za svoje dravnicko funkcionisanje i za
svoje line potrebe, a ije povedanje moe uslediti u svim situacijama, samo uz dozvolu parlamenta. Na
primer, srpskom kralju Petru I parlament nije odobrio iz dravne kase pomod koju je kralj traio da bi
zavrio svoju zadubinu, crkvu na Oplencu.Crkvu je kralj Petar I morao da sagradi iz privatnih donacija i
sopstvene uteevine, iako je crkva bila i namenjena narodu.
Takoe, vedski kralj Gustav, iako ima i dobro uhodani porodini biznis, po svom bogatstvu ne spada ni
meu prvih sto najbogatijih u vedskoj. I naravno, na svoju zaradu plada porez kao i svaki drugi graanin
vedske. Slino je i sa vedinom drugih monarha Evrope.
Sa svim pratedim trokovima svog poloaja, kralj ne kota svoju dravu mnogo - iako je on za uzvrat
garant najboljeg oblika demokratije, kao i najboljeg oblika dravnog ustrojstva. Danas ima dosta
republika gde pojedini predsednici svoj narod kotaju dosta vie nego da ta drava izdrava i vie
kraljeva. Na primer, Miloevidev sistem vlasti, ili Markosovo vladanje Filipinima, kotali su svoje narode
oko dve milijarde dolara godinje, to poreeno sa trokovima vladanja vedskog kralja, koji vedski
narod kota godinje 17 miliona dolara, proizilazi da su srpski i filipinski narodi mogli da izdravaju 111
kralja!
I sam dravni aparat parlamentarne monarhije poreske obveznike staje jevtinije nego uobiajeni
republikanski sistemi. Monarhija zahteva umereni broj poslanika, odmeren broj ministara i manje
dravnih sluzbi. Nema ni delova drave koje imaju svoje autonomije sa svojom skupom vladu.
Parlamentarne monarhije nemaju takozvane "unutranje neprijatelje", tako da i unutranja bezbednost
manje kota. U parlamentarnim monarhijama lokalnu vlast biraju njeni graani i imaju svu slobodu
odluivanja da odrede svoju lokalnu politiku, utiuci tako na svoju dobrobit. Spoljna politika takvih
drava je miroljubiva i civilizovana, tako da i izdaci za stajadu vojsku nisu visoki.
Parlamentarnu monarhiju odlikuje demokratsko ureenje sa svim pravim vrednostima. U njoj su, na
primer, pred zakonom svi jednaki, raunajuci i samog kralja. I za to postoje mnogi jasni dokazi, ima ih i u
naoj istoriji. U arhivu poarevackog Okruznog suda uva se presuda u kojoj je kralj Aleksandar I izgubio
spor sa jednim seljakom iz sela Neresnice kod Kueva. Naime, domadin iz Neresnice tuio je kralja cije je
preduzede imalo koncesiju na eksploataciju zlata iz reke Pek, da mu je uzurpirana njiva pored reke zbog
poslova kraljevog preduzeca. Kralj je morao, po sudskoj presudi, da plati i tetu i bududu nadoknadu za
koridenje njive. Postoji i pria da je kralj Aleksandar I izgubio i sudski spor sa vlasnikom jednog
vinograda na Oplencu.
Srbija je jedina drava sa republikanskim ureenjem u Evropi (verovatno i u celom svetu) koja ima
zakonitog naslednika prestola iz meunarodno priznate kraljevske dinastije. Za razliku od drugih
kraljevskih naslednika prestola u egzilu, na primer Bugarske i Rumunije, srpska dinastija Karaorevic
nije istorijski kompromitovana. Ona je od svih demokratskih drava sveta priznata, a zbog svojih
istorijskih zasluga i vrlo je uvaena. Osim ovoga, srpski dinastiki naslednik princ Aleksandar II u vedini
kraljevskih porodica Evrope ima i roake.
Dobri poznavaoci politickih prilika u Hrvatskoj i u drugim zemljama u tranziciji, tvrde da bi ti narodi bili
presredni da mogu da imaju priznatu kraljevsku dinastiju i legitimnog kralja, zbog navedenih vrednosti
dravnog ureenja sa parlamentarnom monarhijom i zbog njihovog breg izlaenja iz same tranzicije.
Ako bi Srbija postala parlamentarna monarhija, pored svih prednosti koje svojim graanima takav
demokratski sistem daje, Srbija bi dobila bre i medunarodno priznanje i znaenje onakvo kakvo joj je
ranijih vekova i pripadalo.
Obian graanin ne razmislja o oblicima demokratskih ureenja, sve dok mu je u njegovoj dravi dobro.
Ali, ako se graanin zaista upozna sa tim kakva je koja demokratija (jer i meu njima postoje razlike),
iako ved dobije mogudnost da bira izmeu dva dobra, onda je logino da de izabrati ono to je bolje i to
mu najvise odgovara.



Ustavna monarhija
Ustavna monarhija je oblik monarhijske vladavine ustanovljen ustavnim sistemom koji prihvata
izabranog ili naslednog monarha kao efa drave. Moderne ustavne monarhije obino primenjuju
koncept podele modi gde je monarh ili nosilac izvrne vlasti ili ima samo ceremonijalnu ulogu. Monarhija
u kojoj monarh ima apsolutnu vlast naziva se apsolutistika monarhija.
Kao najoigledniji primer ustavne monarhije, brojni autori, uzimaju britanski parlamentarizam i to iz vie
razloga: 1) s obzirom da je Velika Britanija bila najveda kolonijalna sila, svoj politiki sistem nametnula je
i svojim kolonijama (od kojih su neke i danas zadrale taj sistem poput Australije, Kanade i slino i 2)
zbog duge tradicije koja je u britanskom nainu razmiljanja sve, a "sve stvari se mere po duini i
respektabilnosti sopstvene tradicije".
Dakle, britanski parlamentarizam bi se mogao svrstati u sistem saradnje vlasti koji postoji u ustavnoj
monarhiji, uz tradicionalni uticaj i smenjivanje na vlasti dve najjae politike partije i uz tradicionalno
razvijen sistem graanskih i politikih prava i osnovnih sloboda. U Britaniji nikada nije postojao (niti sada
postoji) pisani ustav u klasinom smislu te rei. Ova monarhija funkcionie kao ustavna na bazi odredaba
brojnih povelja, konvencija, parlamentarnih i sudskih odluka, ugovora i drugih pravnih akata iz istorije
koji se odnose na sistem vladavine, poloaj i prava monarha i drugih institucija vlasti.
Za razumevanje funkcionisanja britanskog oblika ustavne monarhije, neophodnoje upoznati se sa
najvanijim periodima njenog razvoja, kao i sa evolucijom i transformacijom njenih osnovnih politikih
institucija vlasti. Ukratko reeno, istorija Britanije predstavlja istoriju borbe razliitih drutvenih slojeva
za vladavinu prava, a protiv apsolutitike vlasti monarha. U tom smislu se kao prvi stvarni demokratski
pravni akt u istoriji modernih drutava uopte, pominje engleska Magna charta libertatum (Velika
Povelja Slobode) iz 1215. godine. Ova povelja, proglaena od strane kralja Jovana Bez Zemlje, zapravo
predstavlja kompromis engleskog kralja i velikaa kojim se ograniavaju neka prava monarha i
uspostavljaju prava kontrole i predhodne saglasnosti viih stalea sa uredbama vladara. Dakle, Velika
povelja je znaajna kao prvi akt i temelj politikog procesa evolucije od apsolutizma ka parlamentarizmu,
tj. od jake kraljevske vlasti ka predstavnikom sistemu u Britaniji.
Slededi vaan korak ka uspostavljanju ustavne monarhije i ogranienju apsolutne vlasti kralja u Britaniji,
bilo je usvajanje akta The Articles of the Barons iste godine kada je usvojena i Velika povelja (1215.
godine), to je za jedan sloj britanskog drutva (grofove i visoku aristokratiju) znailo zatitu od
nekontrolisanih zahvata engleskog kralja u posede barona. Meutim, oba ova akta (premda su imala
znaaj u zatiti "drutvenih" interesa jednog sloja drutva - aristokratije), imala su ogranien domet jer
se nisu titila interese irih narodnih masa.Vaan ustavnopravni posao utvrivanja i izgradnje pravnih
osnova monarhistikog ureenja u Britaniji nastavljen je mnogo kasnije, usvajanjem znaajnih
dokumenata - Peticije o pravima (1628), Habeas Corpus Act-a (1679) i Bill of rights (1689). Tim aktima
nazirao se zaetak bududeg britanskog parlamentarizma, jer je uspostavljen Dom lordova i Dom komuna
koji, u manje-vie nepromenjenom obliku, postoje i danas u Britaniji. Takoe, definitivno je ukinuto i
dotadanje kraljevo pravo na veto (u XVIII veku), ime se Parlamentu obezbeuje centralna pozicija u
oblasti donoenja zakona, tj. njegova zakonodavna vlast.