Nain pojavljivanja minerala

Samostalni kristali
KRISTALNI AGREGATI
Kristalne grupe skup vie kristala koji su sferno rasporeeni
- monomineralne
- polimineralne
Kristalne druze skup vie kristala na podlozi
KRISTALNI AGREGATI
- homogene
- heterogene
Geode
Kristalasti agregati kao nain pojavljivanja
minerala
Zrnasti agregati
Kriptokristalasti agregati
Vlaknasti agregati
Pritkasti agregati
Igliasti agregati
Radijalno - zrakasti
agregati
Ploasti agregati
Listasti agregati
Ljuspasti agregati
Oolitni agregati
Bubreasti agregati
Dendritini agregati
FIZIKE OSOBINE MINERALA
* OPTIKE OSOBINE
* boja minerala
* ogreb minerala
* sjaj minerala
* MEHANIKE OSOBINE
* gustina minerala
* tvrdina minerala
* cepljivost i prelom
* MAGNETNE OSOBINE

Kada svetlost dospe do povrine minerala, jedan deo svetlosti se
apsorbuje, jedan deo prolazi kroz mineral, a ostatak svetlosti moe
biti reflektovan. Naa ula (vid) e u zavisnosti od udela svakog ovog
efekata doiveti boju, sjaj, providnost.
Boja minerala je vana dijagnostika osobina. Pri prolasku bele
svetlosti kroz mineral svetlost se ponaa prema opisanim efektima, a
nae oko vidi samo deo svetlosti odreene talasne duine, odnosno
onaj deo svetlosti koju mineral nije apsorbovao.

Boja minerala moe biti:

- idiohromatska
- alohromatska i
- pseudohromatska
Boja minerala
Mineral nije apsorbovao
zeleni deo spektra
Idiohromatska ili sopstvena boja minerala zavisi od hemijskog
sastava i strukture minerala. Najee idiohromatsku boju mineralu
daju prelazni elementi (Fe, Cr, Ti, Mn, Cu...).
Ako posmatramo dva minerala slinog hemijskog sastava:
Malahit (CuCO
3
* Cu(OH)
2
) i
Azurit (2CuCO
3
* Cu(OH)
2
)
videemo da se jasno razlikuju po boji. U ovom sluaju direktno
razliita koliina Cu i poloaj u strukturi u ovim mineralima utie na
boju.
Malahit (zelen)
Azurit (plav)
Alohromatska boja se javlja kod minerala u kojima se
inkluzije nekog drugog minerala (na primer fino dispergovane
estice hematita u mineralu kvarcu tako kvarc koji je najee
bezbojan ili beo zadobija crvenu alohromatsku boju).
Alohromatska boja
(kvarc sa inkluzijama hematita)
Pleudohromatska ili lana boja se javlja kod minerala koji su po povrini
pretrpeli neke hemijske promene (npr. oksidacija) pa se umesto
idiohromatske boje javlja pseudohromatska boja.
Kovelin (idiohromatski obojen - indigo plave boje)
Kovelin (pseudohromatski obojen ljubiasto-plave boje)
Ogreb minerala je takoe znaajna dijagnostika osobina (kod nesilikatnih
minerala) i predstavlja boju fino spraenog minerala. Boja ogreba se odreuje
na osnovu traga koji mineral ostavlja na neglaziranoj keramikoj ploici).
Najee je boja ogreba ista kao i idiohromatska boja.
Kod velikog broja minerala kao to su na primer silikati boja ogreba nije
znaajna, jer ove mineralne vrste bez obzira na idiohromatsku boju imaju beli
ogreb ili samo zaparaju ploicu.
Pirit-Zlato (oba minerala imaju zlatno-utu boju), pirit ima crn ogreb, a zlato zlatno-ut
Arsenopirit Srebro (srebrno-bele boje), arsenopirit ima crn ogreb, a srebro srebrno-beo
Magnetit-Hromit (boja crna), ogreb magnetita crn, a ogreb hromita uto-mrk
Grafit-Molibdenit (boja siva do crna), ogreb grafita sivo-crn, a molibdenita siv sa
maslinasto-zelenom nijansom
Boja ogreba je znaajna karakteristika u sluajevima kada minerali imaju istu
idiohromatsku boju, ali razliit ogreb.
Neki od parova minerala gde je ogreb znaajna karakteristika su:
boja ogreba
cinabarita
Staklast sjaj (n = 1.3-1.7) (kvarc, feldspati, kalcit, pirokseni, amfiboli)
Poludijamantski sjaj (n = 1.7-1.9)
Dijamantski sjaj (n = 1.9-2.6) (dijamant, kasiterit...)
Polumetalini sjaj (n = 2.6-3.0) (cinabarit, hematit...)
Metalini sjaj (n > 3.0) (galenit, arsenopirit, pirit, antimonit, molibdenit...)
Sjaj minerala odnosi se na koliinu svetlosti koja se reflektuje sa povrine
minerala. Ona je u direktnoj je vezi sa indeksom prelamanja minerala.
Na osnovu indeksa prelamanja minerala razlikujemo:
Golim okom najee se razlikuju samo krajnje sjajnosti.
staklasta
sjajnost
metalina
sjajnost
Pojedini agregati imaju specifian sjaj

Mat sjaj (praktino bez sjaja) sitnozrni agregati (minerali iz grupe glina - kaolinit)
Svilast sjaj vlaknasti agregati (hrizotil azbest)
Sedefast sjaj listasti agregati (minerali iz grupe liskuna muskovit, biotit...)
vlaknasti agregati
svilast sjaj
listasti agregati
sedefast sjaj
sitnozrni agregati
mat sjaj
GUSTINA
Gustina minerala zavisi od strukture i hemijskog sastava minerala i pokazuje
odnos mase minerala i mase iste zapremine vode na temperaturi od 4
o
C.
Uticaj hemijskog sastava na gustinu minerala moe se uoiti na primeru
minerala anhidrita i minerala barita. Oba minerala predstavljaju sulfate i oba
imaju istu strukturu, a gustina im se znaajno razlikuje zbog atomske teine
katjona. U anhidritu (CaSO
4
, gustine 2.98 g/cm
3
) katjon je kalcijum ija je
atomska masa 40.08, dok je u baritu (BaSO
4
, gustine 4.50 g/cm
3
) katjon
barijum, ija je atomska masa 137.36.
Struktura minerala takoe ima veliki uticaj na gustinu minerala. Primer za to
su minerali istog hemijskog sastava, a razliite strukture. Dijamant 3.52 g/cm
3
i
grafit 2.23 g/cm
3
su po hemijskom sastavu ist ugljenik (C). Dijamant
kristalie teseralno, a grafit heksagonalno.
TVRDINA MINERALA
Tvrdina predstavlja otpor minerala pri nekom mehanikom dejstvu (paranju,
utiskivanju). Ona zavisi od tipa i jaine hemijskih veza meu atomima,
valentnosti katjona, strukture
Postoji apsolutna tvrdina koja se meri aparatima sklerometrima i relativna
tvrdina koja se odreuju pomou Mosove skale.
1. talk 3. kalcit 2. gips 4. fluorit
8. topaz 6. feldspat 7. kvarc 9. korund
5. apatit
10. dijamant
Mosova skala relativne tvrdine
1, 2 paraju se noktom 6 i 7 paraju staklo
3, 4 i 5 paraju se metalnim predmetom 8, 9 i 10 seku staklo
CEPLJIVOST I PRELOM MINERALA
Pri razbijanju minerala ekiem ili pri drobljenju pod pritiskom, na mineralu se
mogu javiti ravne, glatke povrine cepljivosti ili neravne povrine preloma.
Pravci cepljivosti u kristalu poklapaju se sa pravcima najslabijih hemijskih veza i
uvek paralelni postojeim ili moguim pljosnioma na kristalu.
Vrlo savrena cepljivost kristal se sa lakoom cepa na tanke listove (muskovit,
biotit).
Savrena cepljivost lagani udar je dovoljan da se kristal pocepa na niz sitnijih
delova koji su po izgledu isti sa poetnom kristalnom individuom. (kalcit,
galenit).
Jasna cepljivost. Pored povrina cepljivosti zapaaju se i prelomne povrine
(feldspati).
Nesavrena. Cepljivost se teko zapaa, dominiraju prelomne povrine (apatit,
samorodni S).
Nejasna bez cepljivosti (kvarc, korund).

Prelom moe biti: koljkast (magnezit), iverast...
Podela cepljivosti
MAGNETNE OSOBINE MINERALA
Feromagnetini prirodno magnetini (magnetit, pirotin)
Paramagnetini privlai ih jako elektromagnetno polje (granati,
biotit...).
Dijamagnetini magnetno polje ih ne privlai (kvarc, kalcit)
magnetit
Fizioloke osobine: miris, ukus (halit slan)