ANTROPOLOGIJA MATERIJALNE KULTURE

(Izvor nije poznat)

STRUKTURALIZAM NA BRITANSKI NAIN- pristup Meri Daglas
Pitanje sa kojim sam se susrela meu kolegama: zato Meri Daglas? Da li
postoji neki poseban povod? Ako ostavimo po strani injeni!u da se o Meri Daglas"
nesporno jednoj od najuti!ajni# antropologa" u naoj sredini nedovoljno zna" i to bi
zadovoljilo za#tev in$ormisanja iroke publike" evo jo jednog argumenta u prilog
njenoj izuzetnosti% &aime" '(()% godine magazin *ajm je napravio listu '++ naslova
koji su proglaeni za ,knjige koje su najvie uti!ale na zapadni javni diskurs posle
drugog svetskog rata-%%%% &a toj listi se nalaze dela samo etiri .ene" a
,najakademskije- od ti# dela je ,/isto i opasno- Meri Daglas% &a listi su autori kao
0udvig 1itgentajn" D.ord. 2rvel" 3an Pol 4artr" Aleksandar 4ol.enji!in" Alber 5ami"
6rik 6rikson" 7iard 7orti%%% Preostale knjige koje su pisale .ene su: 8ana Arent sa
,Aj#manom u 9erusalimu- i ,Poreklom totalitarizma-" 4imon de :ovoar sa ,Drugim
polom-" i D.ejn D.ekobs sa ,4mrt i .ivot veliki# gradova-%
:iogra$ija i istra.ivaki i nauni put Meri Daglas bi se mogli itati kao
meta$ora samospoznaje" kriza i novi# kon!eptualizovanja u istoriji antropologije%
Antropologija je ,roena- krajem '(% veka kao nauka o ,egzotinom-"
,primitivnom-" ,udaljenom- (i prostorno i kulturalno) i ,stranom- u odnosu na
evro!entrini" dominiraju;i ( ekonomski" politiki i saznajno) pogled istra.ivaa%
Interesovanja Meri Daglas su se kretala" u skladu sa znaajnim promenama $okusa
istra.ivanja" od ,primitivni#- (danas bismo upotrebili pojam predmoderni#) drutava
ka savremenim drutvima" od udaljenog ka bliskom" od stranog ka doma;em" od
egzotinog ka svima poznatog i svakodnevnog% &aje;e" ipak" ona se bavi drutvima
4kripte 4<=a nisu namenjene da se koriste umesto obavezne literature" ve; uz nju%
&iko ne garantuje potpunu ispravnost ovi# skripti (sve podatke bi trebalo proveriti)%
&iko ne garantuje pozitivan is#od na ispitu" u sluaju uenja samo iz ovi# skripti% &a
naem sajtu (>>>%studentski=$orum%org) mo.ete na;i i kompletan spisak u.e i ire
literature preporuene od strane pro$esora%

razliite so!ijalne organiza!ije" predmodernim i modernim u isto vreme" i nastoji da
izmeu pojava i drutava kojima se bavi povue liniju koja ;e omogu;iti da se
uspostavi linija prepoznavanja% ?kazuje" a to naroito ekspli!itno ini naroito u
poznijoj $azi karijere" i u radovima u kojima se okre;e istra.ivanju savremeni#
drutava i $enomena (potronja" per!ep!ija rizika i stra#ova u najrazvijenijem
zapadnom drutvu" 4AD" javnoj politi!i i odgovornosti) na to da nema sutinske
razlike u nainu na koji $unk!ioniu drutva razliite so!io=ekonomske slo.enosti%
5ada se u analizama neprestano kre;e izmeu a$riki# zajedni!a 0ele" &dembu i
Azanda" australijski# :umana" #induistiki# kasta" 0evita" i savremeni# :ritana!a i
Amerikana!a" ona posti.e" a o emu svedoe i njeni studenti" da se zamagle razlike
izmeu tzv% Primitivni# (danas bismo rekli predmoderni#) i moderni# drutava" i
otvara mogu;nost da se" na nivou simboliki# struktura i tipova drutveni# struktura"
univerzalizuje ljudsko iskustvo% 5ao nauni!a ona pripada poznoj $azi moderne
(poznoj" ali ipak moderni) i istrajno zastupa mogu;nost univerzalnog razumevanja i
univerzalni# objanjenja% Istovremeno" njene analize i objanjenja uvek ukazuju na
va.nost posebni# kulturni# konteksta i razliiti# unutar i meukulturni# razumevanja"
to je udaljava od klasini# pristupa moderne ($unk!ionalizma i strukturalizma)%
Ali" pre nego istaknem osobene karakteristike pristupa Meri Daglas" u okviru
onoga to se naziva britanska varijanta strukturalizma" .elim da odgovorim na pitanje
ko je Meri Daglas% 7oena je '(@'% u porodi!i britanskog kolonijalnog slu.benika u
:urmi" gde je provela detinjstvo% 5ada je imala '@ godina umire joj majka" i ota! je
smeta u katoliki manastir% :oravak u manastiru" po sopstvenom priznanju i uverenju
njenog biogra$a 7iarda <ardona (MarA Douglas: an intele!tual biograp#A" 7outledge"
'((()" bio je od presudnog znaaja za oblikovanje njeni# kasniji# interesovanja i
uverenja% :ogat simboliki .ivot manastira" naglasak na onome to ona zove
,dobro;udnom #ijerar#ijom- i znaaj prin!ipa solidarnosti u manastirskom
drutvenom .ivotu dali su joj trajan ose;aj za to kako drutvene strukture usauju
vrednosti u grupe i pojedin!e i kako neverbalni obli!i komunika!ije istovremeno
odra.avaju i uvr;uju drutvene veze% &a 2ks$ordu" studira $ilozo$iju" politiku i
ekonomiju" od '(B(% do '(C@% Posle zavreni# studija" budu;i da je rat bio u toku"
prijavljuje se za rad u 5olonijalnom uredu u 0ondonu" gde sre;e mnoge poznate
antropologe tog vremena koji je $as!iniraju% Ali" za odluku da nastavi studije
= @ =

antropologije bio je presudan susret sa 6vans=Priardom" tada poznatim a$rikanistom"
a njenoj odlu!i je soprinela injeni!a i da je 6vans=Priard bio preobra;enik u
katoli!izam% ? to vreme 6vans=Priard je istra.ivao u istonoj A$ri!i" magiju meu
Azandama i politiko ureenje i religiju &uera% ? istra.ivakoj tradi!iji koju je @+=ti#
godina kodi$ikovao Malinovski" 6vans=Priard je .iveo sa Azandama" nauio jezik i
uestvovao u magijskim ritualima" o!enjuju;i da su oni logiki ko#erentni i drutveno
e$ikasni% 2datle je Daglas nauila lek!iju o va.nosti posmatranja onoga to se na
terenu deava sintetizovanja iskustveni# podataka bez uputanja u ambi!iozno
teoretisanje koje prevazilazi iskustvene podatke% &a.alost" ovoga se nije dr.ala ba
tokom !ele karijere% Posle rata" u dva ma#a boravi u A$ri!i na terenu u :elgijskom
5ongu ('(C(='()+" '()B) gde radi meu zajedni!om 0ele u oblasti 5asai% ? prvoj
$azi karijere priznata je a$rikanistkinja" i radovi koje je objavljivala tokom '()+ti# se
odnose na ovu zajedni!u% Meutim" njena druga knjiga ,/isto i opasno- objavljena
'(DD% godine omogu;ava joj trajan ugled u istra.ivakoj i naunoj zajedni!i" i
ustanovljava ono to ;e biti prepoznato kao njen spe!i$ian metod istra.ivanja" nain
izlaganja i stil pisanja% 2na se ovom knjigom de$inie kao strukturalistkinja koju"
poput 0evi 4trosa" zanima struktura ideja% Istovremeno ona $ormulie pristup koji se
znaajno razlikuje od onoga to se u antropologiji kolokvijalno naziva ,klasini
strukturalizam-" a to znai strukturalizam u interpreta!iji 5lod 0evi 4trosa% 2sim
levistrosovske strukturalistike paradigme koja je bila uti!ajna ne samo u
antropologiji" ve; i u drugim drutvenim i #umanistikim naukama" i koja se smatra
paradigmom za strukturalizam uopte" istorija antropologije poznaje i tzv% regionalne
varijante strukturalizma% ?nutar ovi# grana pristupa" meu kojima su najpoznatiji
britanski i #olandski strukturalizam" se uva.avaju kulturne spe!i$inosti sredina koje
se prouavaju" pa se tako naglasak u istra.ivanju stavlja na strukture koje su
spe!i$ine ili jedinstvene u odreenim kulturnim oblastima ili regijama% ? okviru
#olandske kole" istra.ivai su se vr;e dr.ali tema" pristupa i metoda 0evi=4trosa"
samo su ga primenjivali na regionalnom materijalu i tumaili u regionalnom okviru
(mitologija" srodstvo)% Predstavni!i britanske grane" meu kojima su najistaknutiji
Meri Daglas" 6dmund 0i i 7odni &idam" su poavi od opti# strukturalistiki#
postavki o univerzalnoj strukturi ljudske misli" razvijali ovaj pristup u razliitim
prav!ima% 6dmund 0i" jedan od najpoznatiji# tumaa i prevodila!a 0evi=4trosa na
= B =

engleski" razvio je model komunika!ijske teorije" koja je inspirisana ekspresivnom
dimenzijom jezika" odnosno mogu;nostima upotrebe jezika da bi se prenelo
odreeno" kulturno spe!i$ino znaenje% &jegova osnovna teza jeste: kultura
komini!ira" a zadatak antropologa jeste da otkrije" zabele.i i protumai neverbalne
aspekte komunika!ije" u kojima razliite vrste kulturnog ponaanja mogu biti nosio!i
in$orma!ija i protumaene kao poruke% 0i ka.e: ,%%% polazim od toga da su sve
raznorodne neverbalne dimenzije kulture" poput stila odevanja" kon$igura!ije sela"
ar#iteksture" nametaja" is#rane" kuvanja" muzike" $iziki# gestova" polo.aja tela itd%
2rganizovane u strukturisane skupove kako bi utelovile kodiranu in$orma!iju na
nain analogan zvu!ima i reima i reeni!ama prirodnog jezika% Ebog toga polazim od
toga da ima jednakog smisla govoriti o gramatikim pravilima koja upravljaju
noenjem ode;e kao i govoriti o gramatikim pravilima koja uprvaljaju govornim
iskazima- (5ultura i komunika!ija" 'F='()%
Geneza pristupa Meri Daglas je slo.enija" jer se" za razliku od ostali#
strukturalista njena paradigma strukturalizma ne oslanja u prvom redu na jezik kao
metodoloki uzor za analizu i osnovu struktuiranja iskustva% Mogli bismo re;i da je
poreklo njene verzije strukturalizma vie so!ioantropoloko" i da predstavlja deo
razvojne linije u istoriji antropologije koja do razmatranja strukture ideja i simboliki#
struktura dolazi" ne preko modela istra.ivanja jezika" ve; preko modela istra.ivanja
drutva i problema drutveni# klasi$ika!ija" koje su u antropologiji otvorili 6mil
Dirkem i Marsel Mos% &ji# dvoji!a su '(+B% godine objavili seminalno delo
,Primitivna klasi$ika!ija-" u kome iznose tezu da su sistemi klasi$ika!ije u drutvu
rezultat pripadnosti nekoj zajedni!i iji lanovi imaju zajedniku ,kolektivnu svest-%
Iz toga proizilazi da" kao pojavni oblik ,kolektivnog uma- jednog drutva"
kalsi$ika!ije zapravo izra.avaju sutinu drutvenog reda drutva koje i# stvara i
primenjuje% &a ovaj nain izra.ena strukturalistika pretpostavka o postojanju
dubinske veze izmeu kulturni# $ormi i drutvene strukture" uz temeljnu Dirkemovu
pretpostavku da je drutvo bazina re$eren!a za objanjenje kulturni# $ormi i
$enomena" predstavlja osnovu strukturalistikog pristupa Meri Daglas% 2na ;e ostati
tokom !ele karijere verna ideji da se razlike u (ma#om) religijskim (a kasnije i
politikim" kulturalnim) verovanjima mogu objasniti so!ioloki" istra.ivanjem
razliiti# naina so!ijalne organiza!ije% *aj dirkemovski moto mogao bi da glasi:
= C =

6verAt#ing is so!ial" so!ial is everAt#ingH 2na ;e se ovog ,so!io!entrinog- pristupa
dr.ati u svim radovima% Eainteresovana za drutvene aspekte saznanja% Pitanja na koja
nastoji da odgovori u svojim istra.ivanjima: na koji nain drutveni odnosi i kulturni
kontekst oblikuju nain na koji s#vatamo svet% *akoe je zanima nain na koji se"
posredstvom kategorija miljenja poten!ijalno #aotini svet oblikuje u ureeni
znaenjski univerzum% 4truktura koju ona nastoji da kroz istra.ivanja otkrije nije"
poput levistrosovske ,strukture-" univerzalni prin!ip ureivanja iskustva koji je
izveden iz strukture ,ljudskog uma-% 2na nastoji da otkrije pri!ipe "ru#t$ee
stru%ture koji od poten!ijalno #aotinog sveta" kroz njegovo ureenje i klasi$ika!iju
(to smatra kulturnom univerzalijom)" stvaraju smisleni kulturni univerzum% ?toliko"
za razliku od 0evi=4trosa" ona stvari posmatra iz perspektive aktera koji se koriste
kulturnim znaenjima u ureenju" osmiljavanju i interpreta!iji svog svakodnevnog
.ivota" jer nastoji da objasni ,ra!ionalnost- iz ugla kulture" kao nain ispoljavanja"
materijaliza!ije" spe!i$ine so!io=logike%
4 druge strane" Meri Daglas je kroz spe!i$inu" na kontekst osetljivu" neki bi
rekli i ,primenjenu- varijantu strukturalizma uspela da pribli.i i pove.e tekovine
razliiti# intelektualni# i $ilozo$ski# naslea I britanskog empirizma koji su u
antropologiji oliavali Malinovski i njegovi sledbeni!i i $ran!uskog ra!ionalizma 5lod
0evi 4trosa% Ideju o postojanju skrivenog" ,preruenog- smisla koji oblikuje vidljiva i
opa.ljiva ponaanja ona deli sa levistrosovskim strukturalizmom% :ritanska
empirijska $ilozo$ska batina ograniava konsekven!e njeni# istra.ivanja i stepen
generaliza!ija kojima te.i" pa je traganje za odnosima" modelima" i strukturama koje
odreuju i upravljaju ljudskim ponaanjem uvek l&%ali'&$a& u drutvenom iskustvu
konkretne grupe (bila ona klasa" pleme" religijska zajedni!a) i ($rst& )e p&$e'a& sa
aali'&* s$a%&"e$&g p&a#a)a%
Ea razliku od 0evi 4trosovog naina analize koji postulira jedinstvo ljudskog
uma" i kre;e se od opteg ka posebnom" pristup Meri Daglas polazi od pojedinanog"
svakodnevnog i vidljivog ka uoptavanju u apstraktnije kategorije% ?z uva.avanja
lokalni# konteksta i razliiti# drutveni# struktura ipak je i u svim njenim analizama
re istra.ivaa poslednja" a autoritet naunika neprikosnoven" kao i kod 0evi 4trosa" i
nema rei o sumnji u objektivnost istra.ivaa%
= ) =

1ratimo se sada njenoj prvoj znaajnoj knjizi" ,/isto i opasno-" koja zajedno
sa ,Prirodnim simbolima- ('(D() otvara sva bitna pitanja i postavlja metodoloke
osnove za njen rad u naredni# trideset godina%
,/isto i opasno- ('(DD) je zbirka ne previe vrsto povezani# eseja o
drutvenoj klsi$ika!iji" drutvenim kategorijama i grani!ama kao izvoru razliiti#
vrsta religijske i svetovne mo;i% 6seji pokrivaju irok raspon drutava i tema" od
tipova magijske mo;i u a$rikim plemenskim zajedni!ama" preko pravila is#rane
9evreja izra.eni# u 0evitskom zakoniku" do primera neisto;e i prljanja u
savremenom britanskom drutvu% Iz ove njene (ne prve)" ali mo.da najznaajnije
knjige mogu se izvu;i i kasnije pratiti gotovo sva njena kasnija interesovanja% Meu
njima su pre svega pitanja veze izmeu simbola i drutvene strukture a zatim i pitanje
ljudskog tela kao meta$ore drutvene strukture i drutveni# odnosa" to je detaljnije
razradila u knjizi ,*elesni simboli-" '(D(% ? ,/isto i opasno- je postavila i osnove
naina analize pod imenom ,grupa=matri!a- koji ;e razraditi takoe u ,*elesnim
simbolima-" dalje razvijati i tokom godina primenjivati na najrazliitijem materijalu"
od analize tipa religijskog kulta" do istra.ivanja politikog ili potroakog izbora% ?
,/istom i opasnom- ona nagovetava i budu;e prouavanje rizika i problema (7isk
and :lame" sa Aaronon Jildavskim" '((@) ,svaka kultura poznaje svoje rizike i
probleme- ('D()")" za koje je isprva mislila da su svojstvena samo ,primitivnim-
drutvima" da bi tokom devedeseti# otkrila i u jednom od najrazvijeniji# i ekonomski
najmo;niji# savremeni# drutava" 4AD%
? ,/istom i opasnom- itao!i mogu da se upoznaju i sa njenim spe!i$inim
metodolokim postupkom i nainom pisanja% Daglas" naime" uvek postavlja vrlo irok
okvir za prouavanje svega to je zainteresuje" pokazuju;i pri tom svoju ogromnu
erudi!iju i dovode;i itao!e u nezavidan polo.aj% &jeno razmatranje pret#odno uzima
u obzir razliite" uglavnom neantropoloke pristupe predmetu prouavanja
(medi!inske" psi#oloke" psi#oanalitike" klasino so!ioloke" religijske" ekonomske)"
ralanjuje i# i pokazuje nji#ovu" po"svom miljenju" nedovoljnu irinu% 2na zatim
vrlo velikoduno i is!rpno nudi antropoloko objanjenje koje je istovremeno i
dovoljno pre!izno i spe!i$ino i dovoljno obu#vatno da pokrije iskustvo razliiti#
tipova drutava% &a primer" psi#oanalitikim objanjenjima koja odnos ljudi prema
= D =

telesnim izluevinama (krvi" znoju" mleku" spermi" izmetu) vide kao individualne
$iksa!ije i in$antilnu regresiju !elokupnog drutva" ona suprotstavlja tezu o telu i
telesnim simbolima kao izrazu drutvene strukture i drutveni# pro!esa" reima:
,Du.nost je svakog dobrog zanatlije da tera svoje% 4o!iolozi su du.ni da jednoj vrsti
reduk!ionizma suprodstave vlastiti% :a kao to je tano da sve simbolizuje telo" isto
je toliko tano (i tanije" iz tog istog razloga) da telo simbolizuje sve ostalo%- (/isto i
opasno" 'K+) I u nastavku poglavlja pokazuje na koji se nain simbolika telesni#
grani!a koristi da izrazi opasnost po grani!e zajedni!e% &jena je pretpostavka vrlo
moderna" i ini osnovu za savremenu so!iologiju i antropologiju tela" i glasi: ,*elo
mo.e poslu.iti kao model za bilo koji de$inisani sistem% &jegove grani!e mogu
ovaplotiti ugro.ene ili nesigurne grani!e bilo koje vrste% *elo je slo.ena struktura%
<unk!ije njegovi# delova i nji#ovi meusobni odnosi pru.aju bogat izvor simbola za
oznaavanje drugi# slo.eni# struktura% 7ituale u vezi sa izmetom" majinim mlekom"
pljuvakom i slinim mo;i ;emo da protumaimo tek ako u telu prepoznamo simbol
drutva" i s#vatimo da se mo;i i opasnosti pripisane drutvenoj strukturi na ljudskom
telu reprodukuju u malom- (/isto i opasno" 'D+)
:iogra$ i istoriari teorija smatraju da je na kon!eptualizovanje jedne od
glavni# ideja u knjizi" pozi!ije marginalnosti koja je istovremeno izvor neisto;e i
mo;i" uti!alo njeno iskustvo .ene i katolkinje u dominantno mukom i protestantskom
okru.enju 5oled.a u kome je radila% 7azmatraju;i pitanje drutvene osnove saznanja i
naine na koji drutveno iskustvo i polo.aj u drutvenoj strukturi ,zakrivljavaju- na
nain razmiljanja i nae znanje" ona je dala i impli!itnu kritiku kolonijalnog diskursa
antropologije" skre;u;i pa.nju itala!a da je antropologija izrasla iz ,britanskog
kolonijalnog i esen!ijalno protestantskog susreta sa plemenskim kulturama-% Pored
toga" ona istie da je prosvetiteljski naglasak na ,etikom- na utrb ,ritualnog-
aspekta religije bojio skoro sve to je pisano o tzv% primitivnim religijama% 2na ovde
$ormulie argument koji ;e razraditi u ,*elesnim simbolima- da ,magijska praksa" u
smislu verovanja u delotvornu mo; rituala nije znak zaostalosti ili nera!ionalnosti-"
niti je ,visoki etiki sadr.aj prerogativ razvijeni# religijski# sistema i predstava-% 6sej
,Magija i udo- u ,/istom i opasnom- Daglas zakljuuje slede;im inspirativnim
paragra$om: ,&avedeni primeri bi trebalo da dovoljno uzdrmaju samozadovoljni
prezir prema primitivnim magijskim verovanjima% Model za razumevanje primitivnog
= K =

ritualiste nije apsurdni Ali :aba" ve; lik velikog <rojda% 7itual je uistinu kreativan%
/udesnija od egzotini# pe;ina i dvora!a iz bajki" magija primitivnog rituala stvara
skladne svetove" nastanjene pravilno rasporeenim .ivljem" koji igra dodeljene mu
uloge% Daleko od toga da je besmislena" primitivna magija upravo daje smisao
postojanju% *o va.i koliko za pozitivne toliko i za negativne obrede% Eabrane o!rtavaju
oblik kosmosa i idealni drutveni poredak%- (/2" '+@)% Daglas se zala.e za
priznavanje vrednosti rituala i ukazuje na znaaj prouavanja rituala koji ,smetaju;i
iskustvo u okvir" usredsreuju pa.njuL omogu;avaju da pam;enje bude .ivlje i da se
sadanjost povezuje sa relevantnom prolo;u- (/isto i opasno" (')% Daglas je dobro
znala da je ,Dirkem vrlo dobro znao da oni (rituali) stvaraju i kontroliu iskustvo-%
2no to ona dodaje ovoj pretpostav!i odnosi se na $unk!ionisanje rituala i simboliki#
sistema u modernom drutvu u kome ,mi" moderni ljudi" radimo na nekoliko razliiti#
polja simbolike ak!ije% Ea :umana" Dinku i mnoge primitivne kulture" polje
simbolikog delanja je jedno jedino% 7azdvajanjem i ureivanjem oni ne grade samo
svoj doma;i kutak" ve; !elokupnu vasionu u kojoj je sve iskustvo smeteno u neki
poredak% I mi i :umani izbegavanje prljavtine pravdamo stra#om od opasnosti% 2ni
misle da ;e mukareva mu.evnost oslabiti ako bude sedeo na .enskoj strani% Mi se
plaimo patogenosti koju prenose mikroorganizmi%%% Prava razlika je u tome to mi iz
jednog konteksta u drugi ne prenosimo jedan te isti skup mo;ni# simbola: nae je
iskustvo ras!epkano% &ai rituali obrazuju skup meusobno nepovezani# pod=svetova%
&ji#ovi rituali stvaraju jedan jedini" simboliki ko#erentan univerzum- (/2" (K=F)%
4 puno napora ona je nastojala da uka.e na slinosti u nainu na koji su
moderni i predmoderni ljudi razmiljali o moralu i religiji" i ukazivala da je potreba da
se klasi$ikuje i kategorizuje iskustvo univerzalna% *akoe istrajno tokom svog rada" a
naroito ekspli!itno i uverljivo u istra.ivanjima i knjigama ,5ako institu!ije misle-
('(F@) i ,2sobe koje nedostaju-" ('((F)" Daglas odba!uje metodoloki
individualizam koji pretpostavlja da svaka osoba postupa rukovode;i se ,ra!ionalnim
kriterijumom maksimiziranja sopstvenog interesa- i da je mogu;e miljenje koje je
potpuno izdvojeno iz konteksta drutva% 2na odba!uje stav da pojedina! mo.e biti
jedini!a analize" jer je njegovo znanje uvek uoblieno so!ijalnim $aktorima" tako da
je" u krajnjoj instan!i" jedini!a analize drutvo%
= F =

Ako se uini da je ovo jedan tvrdokoran stav ili suvie kruto miljenje" kako u
kontekstu savremene antropologije iji vode;i kon!epti i pristupi danas insistiraju na
ulozi i mogu;nostima pojedin!a da ima aktivnu ulogu u drutvu i na problemu
konstruisanja subjektiviteta" tako i u jednom u velikoj meri #ibridizovanom i
(post)modenizovanom svetu" bi;u sklona da se slo.im sa vama% Ali samo delimino%
9er mnoga antropoloka tumaenja" a naroito ona koja slave pojedin!a" ba kao i
njegove niim ograniene mogu;nosti da sam ,konstruie- ili ,kreira- sopstveni
identitet i gradi drutvene veze" ne uzimaju u obzir postojanje zajedni!a u kojima je
prin!ip solidarnosti jo uvek jedan od va.ni#" a sistemi lojalnosti i obaveza koji tvore
drutvenu strukturu jo uvek na snazi% Meri Daglas .ivi u jednom od takvi# svetova"
ona je izabrala oblik drutvenosti koji se temelji na postojanju solidarnosti i svesti o
pripadnosti zajedni!i" i tvrdoglavo istrajava na injeni!i da ima mnogo ljudi koji
ose;aju i postupaju slino% &ijedan od njeni# kritiara ne mo.e biti prema njoj onoliko
otar koliko je ona danas prema svome delu samokritina% *okom devedeseti# poela
je da u istra.ivanjima razvija jednu od tema naeti# u ,/isto i opasno-" onu o
pravilima is#rane u 0evitskom zakoniku" to je rezultiralo knjigom ,0evitski zakonik
kao 0iteratura- ('((()% ? svojim novim tekstovima ona revidira ranije poglede o
tome kako $unk!ionie sistem klasi$ika!ija u pravilima is#rane 9evreja i ne okleva da
ka.e kako joj se ini da tada" daleki# ezdeseti#" ,nije sve ba najbolje razumela-%
&ajotvoreniji kritiar njene istovremene vezanosti za istra.ivanje religije i odanosti
katoli!izmu" bio je 6dmund 0i koji je napao njeno gorljivo zalaganje za nedeljni post
i po#valu #ijerar#ijskim prin!ipima drutvene organiza!ije% ? tekstu koji je objavio
'(K'% godine" napisao je: ,&jen sav skoranji rad daje utisak da joj vie nije stalo do
utvrivanja empirijske istineL ono ime se bavi jeste kako da prilagodi svoje
antropoloke rezultate za#tevima rimokatolike propagande-% Daglas" koja smatra
sebe nepolitinom" danas je spremna da prizna mnoge svoje greke i slabosti" ali ne i
ovu teku 0iovu optu.bu% Eamoljena jednom prilikom da" B+ godina nakon
objavljivanja ,Prirodni# simbola-" u kojima je kritikovala liberalne vatikanske
trendove" prokometarie stanje u katolikoj !rkvi" oklevala je: ,&e znam dovoljno o
!rkvi-% 2 toj knjizi koja je najverovatnije razlog 0iove otre kritike" danas ka.e:
,Pisala sam knjigu u uzbuenom zanosu% Mteta to je nisam malo bolje uredila% 1rlo je
= ( =

kon$uzna i komplikovana-% *renutno se bavi daljim ispitivanjima *re;e i /etvrte
5njige Mojsijeve i istra.ivanjima strukture sveti# tekstova o emu je krajem @++B% u
F@% godini" odr.ala seriju predavanja na temu ,Pisati u !iklusima" kru.na kompozi!ija
kao kreativni podsti!aj-%
Meri Daglas zapravo nije imala i nema ozbiljnog kritiara% *o je razumljivo ne
samo zbog pijeteta koji postoji prema njenim godinama i impozantnom opusu" ve; i
zbog toga to bi se retko ko usudio da je kritikuje" a da pret#odno ne proita sve ono
to je ona itala i unosila u svoja istra.ivanja i knjige% 2vo je jo jedna od slinosti sa
opusom 5lod 0evi=4trosa" jer su kritike koje su im upu;ivane ma#om naelne" i
odnose se na slabosti teorijskog pristupa u !elini" sagledane iz perspektive savremeni#
nauni# znanja% Adam 5uper" antropolog i autor poznate knjige ,Ant#ropologA and
Ant#ropologist-" pro$esor na londonskom :runel univerzitetu" po intelektualnoj irini
i uti!aju koji je imala izvan dis!ipline uporedio je Meri Daglas sa 5lod 0evi=4trosom"
Pjerom :urdijeom" 6rnestom Gelnerom i Margaret Mid% ,2na je bila jedna od retki#
antropologa koja je mogla da komuni!ira sa $ilozo$ima" istoriarima i teoretiarima
knji.evnosti-" tvrdi on% 5uper smatra da ak i ako bi se bilo koja od njeni# posebni#
analiza pokazala netanom" to ;e ona danas bez problema i sama priznati" ono to ;e
predstavljati njen trajan doprinos antropologiji bi;e nain na koji je razmiljala o
kulturi% 9er" Meri Daglas je svojim pisanjem uinila da nam se udaljene kulture
prikazuju kao bliske i poznate" i u isto vreme nam svojom istra.ivakom
perspektivom omogu;ila da sopstvenu kulturu sagledamo iz neuobiajenog ugla" kao
da smo u njoj ,strani posmatrai-% Priznaju;i joj da je ,genije lateralnog
razmiljanja-" koja uspeva da pove.e u smislenu !elinu naizgled nepovezane
$enomene" Adam 5uper o!enjuje da je ta osobina upravo ono to mo.e biti istinski
znak prepoznavanja njene intelektualne posebnosti% 2no to je takoe ini posebnom"
a naroito sa stanovita ini!ijanata u svet antropologije" jeste njeno interesovanje za
doma;i prostor" doma;e rituale i prakse% Meri Daglas je uverena da je svako" i
najsvakodnevnije i naizgled beznaajno ponaanje i iskustvo" ispunjeno znaenjem% I
verovala je da ne postoji dovoljno ,banalna- i dovoljno svakodnevna stvar koja ne bi
bila vredna pa.ljivog posmatranja i analiziranja% 2vo je lek!ija koju mnogi od nas
treba pa.ljivo da oslunu% ,Navo se krije u detaljima-" slo.io bi se i Ger!% 6vo kako
ona to $ormulie: ,5ad pod ovim svetlom iskreno razmislimo o svom pedantnom
= '+ =

ribanju i pranju" s#vatamo da nije po sredi samo .elja da se sprei bolest% Mi time
razdvajamo" povlaimo linije razgraniavanja" a od ku;e" tog obinog materijalnog
predmeta" polako stvaramo svoj dom% Ako sredstva za pranje kupatila dr.imo
odvojeno od sredstava za i;enje ku#inje" ako mukar!e aljemo u toalet u prizemlju
a .ene u onaj na spratu" inimo u sutini isto to i bumanska .ena kada stigne u novo
naselje (Mars#all *#omas" C')% 2na bira mesto za svoje ognjite i u zemlju zabada
tap" koji usmerava plamen i odreuje ta je levo a ta desno% *ako je dom podeljen na
muki i .enski deo%- (/2" (K)
I dok se strunja!i" istoriari antropoloki# ideja i teorija spore oko toga na
koji nain ,svrstati- njen opus i njen pristup I kao strukturalistiki" britansko=
strukturalistiki" poststrukturalistiki ili pro!esualni" a Alan :arnard joj dodeljuje
neobian status ,odmetnikog eksperta-" Meri Daglas u jednom od skoriji# intervjua
kao da na sve to odma#uje rukom% 5a.e da uopte ne razmilja o pitanju odnosa
strukture i posredovanja (stru!ture and agen!A Ouestion)" to je jedno od kljuni#
pitanja u poststrukturalizmu% I nudi elegantnu $ormulu onoga ime se bavila i ime
smatra da antropolozi treba da se bave i u narednom stole;u: izuavanjem naina na
koji ljudi misle" ose;aju i postupaju%
= '' =