Pria o usvajanju se ne zavrava nakon prve informacije, dete de tokom godina imati PUNO DODATNIH

PITANJA i traide da mu se sa vremena na vreme ponovo pria o procesu usvojenja, osobama koje su ga
dale na usvajanje i sl. To to se dete vrada na ovu temu ne znai da je niste dobro objasnili nego da ono
svojim sazrevanjem, drugaije razume tako sloene stvari. Vano je da kad god dete pokrene ovu temu
Vi budete voljni da priate o tome nikada ne beite od ovih razgovora jer dete de osetiti va strah i to
de je samo vie uznemiriti (ako je tema toliko neprijatna da se o njoj teko pria znai da je to to me je
neka druga ena rodila jo stranije). Ako ne znate odgovor na neko pitanje slobodno to recite detetu.
Savim je uredu da roditelji ne znaju ba sve!

UKRATKO:
o Na najranijem uzrastu poeti sa priama u kojima likovi ne odrastaju sa onima koji su ih doneli na svet.
Ved od 2 godine moete im saopititi da su i oni kao junaci u tim priama i da nisu rasli u maminom
stomaku (ali rastu od vae ljubavi).
o Uvek budite otvoreni za deija pitanja o usvajanju i ne komplikujte odgovore.
o Sa vremena na vreme sami zaponite temu (videdete da deca nisu opteredena ovom temom i to de Vas
umiriti).
o Dete de vremenom postavljati sve tea pitanja, i kako odrasta sve ede de postavljati pitanja o svojim
biolokim roditeljima. Ukoliko na neka pitanja ne znate odgovor nemojte lagati, nije strano neto ne
znati. Ipak, potrudite se da objasnite onako kako Vi razumete.

Ukoliko imate problema sa svojim usvojenim detetom elite pomod oko saoptavanja injenice ili oko
naina na koji Vi i Vae dete to prihvatate ili samo elite da popriate sa nekim ko Vas razume i ko se
nalazio u slinoj situaciji, moete kontaktirati strunjake iz organizacije FAMILIA, koji de Vam rado, a
besplatno pomodi.

http://pravapomoc.posterous.com/zasto-kada-i-kako-reci-detetu-da-je-usvojeno
Glavni prediktor koliko dobro e vae dete raditi u koli i u ivotu je snaga odnosa koji ima sa vama. Ovaj odnos utie na budunost vaeg
deteta mentalni, fiziki, socijalno, emocionalno i zdravstveno. Ono se ne zasniva na kvalitetu nege ili roditeljske ljubavi, ve na neverbalne
emotivne komunikacije izmeu deteta i roditelja.Iako je najlake da stvorite jaku vezu kada je dete malo, ona moe se formirati u bilo koje
vreme, ili u bilo kom uzrastu.

Zato je vezivanje toliko vano

Izvetaj, objavljen 2000. od strane Odbora za integraciju nauke o ranom razvoju u detinjstvu, identifikuje koliko je bitna veza sa roditeljem.
Ovaj oblik komunikacije utie na nain na koji se vae dete razvija mentalno, fiziki, intelektualno, emotivno i drutveno.

Sigurna povezanost garantuje da e se vae dete oseati sigurnije, shvaeno i da e imati optimalan razvoj nervnog sistema.
Nesigurna povezanost ne ispunjava potrebe vaeg deteta za bezbednost, razumevanje, i smirenost, spreavajui razvijanje mozga deteta.
Ovo moe da se odrazi na emocionalni, mentalni, pa ak i fiziki razvoj, to moe dovesti do tekoa u uenju i formiranju odnosa u kasnijem
ivotu.
Razvoj bezbedne veze izmeu vas i vaeg deteta, i davanje detetu najbolji poetak u ivotu, ne zahteva da budete savren roditelj. U stvari,
studije su pokazale da se kritiki aspekt odnosa dece ne zasniva na kvalitetu nege, obrazovnog ulaza ili ak ljubavi koja se razvija izmeu
roditelja i deteta. Umesto toga, ona se zasniva na kvalitetu neverbalnog komunikacijskog procesa koji se odvija izmeu vas i vaeg deteta.
Vaem detetu treba vie od ljubavi
Kao roditelj ili primarni staratelj, moete pratiti sve tradicionalne smernice roditeljstva, obezbediti brigu za vau bebu, a ipak jo uvek da ne
postignete sigurnu vezu sa njim. Moete se truditi da obezbedite detetu najbolje uslove za ivot i dati mu sve to poeli,a da ipak ne
ostvarite pravu,sigurnu vezu sa njim.
Kako je mogue da se uradi tako dobar posao ispunjavanja fizike potrebe deteta, a da se ipak,ne ostvari prava povezanost sa njim?

Veza ljubavi se razlikuje od sigurnog vezivanja

Od 1960-ih, mnogo knjiga, lanaka, i online izvora ohrabljuju roditelje da se veu sa svojim bebama investirajui vie vremena i energije u
brigu o svom detetu. Meutim, deci je potrebno neto vie od ljubavi i zbrinjavanja kako bi njihovi mozgovi i nervni sistemi mogli da se
razvijaju na najbolji mogui nain.
Deca treba da budu u mogunosti da se ukljue u neverbalne emotivne razmene sa svojim roditeljima da bi se oseali bezbedno i
uravnoteeno. Deca koja se oseaju emotivno iskljueno od svojih roditelja verovatno e se oseati zbunjeno i nesigurno.
Iako je najlake da se formira sigurna veza kada je vae dete jo beba,meutim,to se moe ostvariti u bilo kom dobu vaeg deteta. Deiji
mozgovi nastavljaju sazrevanje i u odraslom dobu (do sredine dvadesetih). Nikada nije kasno da se pone sa angaovanjem u neverbalnu
emotivnu razmenu sa vaim detetom. U stvari, razvijanje svojih neverbalnih komunikacijskih vetina moe da pobolja i produbi vae odnose
sa drugim ljudima bilo kog uzrasta.

Prepreke ka ostvarivanju sigurne povezanosti

Prepreke stvaranja bezbedne povezanosti se mogu prvo pojaviti kada je vae dete jo uvek beba. Moete duboko voleti svoju bebu, a ipak
biti nespremni da zadovoljite potrebe nezrelog nervnog sistema svog deteta. Poto deca ne mogu da smire i ublae sebe, oni se oslanjaju na
vas da to uradite za njih. Meutim, ako ste u mogunosti da upravljate svojim stresom, da brzo povratite svoju smirenost i fokus u lice ivota
dnevnih stresora, vi ete biti u stanju da smirite i svoju bebu.
ak i starije dete moe da se ugleda na vas, kao izvor sigurnosti i povezanosti. Ukoliko ste, meutim, vi esto depresivni, uznemireni,
ljuti,prezauzeti ili na drugi nain ne moete da obezbedite mir svom detetu, njegov ili njen fiziki, emocionalni i intelektualni razvoj moe
trpeti.
Nova oblast mentalnog zdravlja odojadi, sa naglaskom na istraivanja mozga i razvojne uloge roditelja, obezbeuje jasnije razumevanje
faktora koji mogu ugroziti sigurnu vezu. Ako dete ima zdravstveni problem, to moe uticati na neverbalnu komunikaciju izmeu vas, to
zauzvrat moe uticati na sigurnu vezu.
Kako blagostanje mladog deteta moe uticati na sigurnu vezu
Iskustvo oblikuje mozak,a to posebno vai za novoroenad iji su nervni sistemi uglavnom nerazvijeni.

Kada beba doivljava tekoe u materici ili u procesu raanja,njegov nervni sistem moe biti ugroen.
Usvojene bebe ili one koje provode vreme u bolnikim jedinica daleko od roditelja mogu imati rana ivotna iskustva koja ih ostavljaju
zbunjeno i nesigurno.
Odojad koja izgleda da nikada ne prestaju da plau,ije su oi uvek vrsto zatvorene, pesnice stisnute, a stomak krut mogu imati tekoe sa
umirivanjem.
Sreom, dete moe da prevazie tekoe na roenju. To moe da potraje nekoliko meseci, ali ako roditelj ostane miran, fokusiran, pun
razumevanja i uporan, beba e se na kraju opustiti dovoljno da se bezbedan proces vezivanja dogodi.
Kako blagostanje starijeg deteta moe uticati na sigurnu vezu
Deji iskustvo i okruenje moe da utie na njegovu sposobnost formiranja sigurne veze. Ponekad okolnosti koje utiu na sigurnu vezu su
neizbene, ali dete je suvie mlado da razume ta se dogodilo i zato. Za dete, to je samo oseaj da niko ne brine o njima i oni gube
poverenje u druge i svet postaje nesigurno mesto.

Dete dobija panju samo odigravanjem ili prikazivanjem drugih ekstremnih oblika ponaanja.

Ponekad detetove potrebe su ispunjene, a ponekad nisu. Dete nikada ne zna ta da oekuje.
Dete je hospitalizovano ili odvojeno od svojih roditelja.
Dete se seli iz jedne u drugu porodicu staraoca (moe biti rezultat usvajanja, hraniteljstva, odnosno gubitak roditelja).
Dete je zlostavljano ili maltretirano.

Saveti za neverbalnu komunikaciju radi stvaranja sigurne veze

Neverbalni znaci su senzorni signali komuniciranja odreenim tonom,dodirom ili izrazom lica. Roditelj sve ove jedinstvene kvalitete spaja
zajedno i stvara oseaj prepoznavanja, bezbednosti, udobnosti kod svog deteta. ak i kada je dete dovoljno staro da razgovara, neverbalna
komunikacija ostaje klju za izgradnju i odravanje sigurne veze.
Neverbalni znaci i kako oni mogu da se korsite za stvaranje sigurne povezanosti

Kontakt oima Ukoliko gledate dete sa zadovoljstvom,tada mu prenosite mu pozitivnu energiju ovim neverbalnim signalom i dete se tada
osea bezbedno, oputeno i sreno. Ako ste u depresiji ili rastrojeni, ne mojte gledati direktno u oi svog deteta uopte. Odravanje kontakta
oima takoe igra vanu ulogu u odravanju toka razgovora izmeu vas i vaeg deteta.

Izraz lica Vae lice je u stanju da izrazi bezbroj emocija,a da ne izgovorite ni jednu re. Ako je va izraz miran i paljiv kada komunicirate
sa svojim detetom, on ili ona e se oseati sigurnije. Ali, ako vae lice izgleda uznemireno, ljuto, zabrinuto, tuno, uplaeno, vae dete e
pokupiti ove negativne emocije i imae oseaj nesigurnosti.

Ton glasa ak i ako je vae dete suvie mlado da razume rei koje koristite, on ili ona moe da razume razliku izmeu tona koji je grub,
ravnoduan i tona koji prenosi nenost i razumevanje.

Dodir nain na koji dodirnete dete prenosi vae emotivno stanje.Da li ste paljivi, smireni, neni, oputeni ili nezainteresovani, uznemireni
i nedostupni.
Govor tela Razgovarajte sa svojim detetom sa prekrtenim rukama i glavom unazad i vae dete e vas videti na lo nain.
Meutim,ukoliko sedite u oputenom,otvorenom poloaju naginjui se ka detetu,ono e osetiti vau panju.
Usvojenje je jedini oblik brige o detetu u kome se izjednaavaju odnosi i odgovornosti kao izmeu roditelja i dece. Pravno,
psiholoki, i u svakom drugom smislu - uspostavlja se trajan odnos dete-roditelj. Sa zasnivanjem usvojenja, detetu se
briu podaci o njegovim biolokim roditeljima, i upisuju se u Izvod iz matine knjige roenih podaci o usvojiteljima kao
roditeljima.
Ipak, usvojiteljima se savetuje kao neophodno da od prvog dana sa detetom imaju otvorenu komunikaciju, priu o tome
da je usvojenje normalan nain da neko postane roditelj - isto kao i raanje, ali i da dete ima prirodno, razvojno,
psiholoko, ljudsko, i svako drugo pravo da zna istinu o svom poreklu.
Kada dete postavi pitanje o tome kako je dolo na svet, roditelj-usvojitelj e imati tei put da na to odgovori. Na neka
pitanja u pogledu detetovog prethodnog ivota moda nee ni umeti da odgovori, ali bi trebalo Usvojiteljima se savetuje da
od prvog dana sa detetom imaju otvorenu komunikaciju, jer ono ima pravo da zna istinu o svom porekluiskreno da kae
kako ne zna, i da e ga sigurno podrati u tome da jednog dana - a dete sa 16 godina stie pravo da otvori svoj porodini
dosije, dozna sve o sebi.
Ako se tako nastupi prema detetu, ono e da oseti sigurnost i autentino prihvatanje. Ali, ako se "stvari guraju pod tepih" i
ulazi u neku vrstu psiholokog rivaliteta sa imaginarnim roditeljima, ili na neki nain poalju negativne poruke: "Kako su
mogli da te ostave, da te zlostavljaju...?" - detetu se alje poruka, pogotovo malom, da sa njim neto nije u redu.
To je skraeni put da se detetu poljulja sigurnost koju je steklo u usvojitelje, da postojeu situaciju shvati kao linu krivicu
ili nedostatak, i pone da sumnja u usvojiteljevu ljubav. Ako se to dogodi, znai da oni prethodni procesi kroz pripremu
nisu odraeni na produbljen nain.
Zbog svega navedenog, kao i mnogih drugih izazova, za usvojenje se sa razlogom kae da je roditeljstvo sa zadacima vie.
u skoli roditeljstva pricali da su imali slucaj da tinejdzer koji je postao problematican, kradje cini mi se dodje sa roditeljima
u czsr, valjda su ih tu poslali... i roditelji prvo popricaju bez njegovog prisustva pa kazu da je on usvojen ali da mu
slucajno ne kazu posto mu oni nisu rekli. A tinejdzer cim je usao a roditelji izasli kaze da on zna da je usvojen, neka
"dobronamerna" dusa se naravno nasla da to saopsti. Tako da su kradje bile nacin da on kazni roditelje za neiskrenost.
Prica o najsjanijoj zvezdi

, .
( ) .
,

 , .
.
. , ,
, .
.
, . o
. Te
``
, ``.
, , ?
. .
, , . ! ,
. ,
. , ,
. , , ,
, . , , .
.
,, !"
, .
, .
.
. , . , .
.
.
.
. .
, .
.
, . : `` ``!
.
.
,
.
.

. .
. ,
.

.

. . ,
. , .
, .

 , .
, .
, , . ,
, .
. , .
.
. .
, .
.
.
, .

: .
, .
. ,
. . .
? . ,
. , ,,
, .. ,
, "
, .
. ,
. . ,
. .
,, ."
. : ,
. , ,
. ,
.
. ,
.
. , .
.

.
, .
. ,
. ,
. .
, , .
.
. .
. ,
. ,
, , .

 . .
. ,
. , .
. . ,
, .
, .
.
, .
. , ,
, .
, . .
, , .