Seminarski rad iz Preduzetništva

Tema:

Uloga preduzetništva i znanja u savremenoj

privredi;inovativnost

10.02.2009

Profesor Student:
Dr. Nenad Penezić Stojanović Nikola 463/08
 Uvod

Preduzetništvo se ne može ni zamisliti bez inovativnosti, jer

ono predstavlja osnovu za realizaciju rentabilnih proizvodnih ili
uslužnih poslovnih aktivnosti.
U literaturi i praksi se mogu sresti različiti primeri
preduzetništva. Tako, recimo na prostorima SAD pod
preduzetnikom se veoma često smatra osoba koja pokreće svoj
mali biznis. Pa ukoliko neko u svom biznisu pokrene posao
prodaje garderobe u još jednom objektu, svojoj prodavnici- butiku,
ovakav biznis se definišekao mali biznis. On kao takav, ne
predstavlja preduzetnički posao, jer nema novog proizvoda, ili
novog tržišta, na kome plasira svoje proizvode, nema novih/
potrošača, novih tehnologija i sl. Prema tome, iako je pokrenuta
nova poslovna aktivnost, ona se ne moze definisati kao
preduzetnička. Zaključićemo da nije dovoljno da neka poslovna
aktivnost bude nova i mala da bi je definisali kao preduzetničku.
Samo preduzetništvo, ili ono sto popularno nazivamo
biznisom,fenomen je novijeg datuma. Do XV-XVI veka, odnosno
epohe renesanse nij postojala samostalnost u odnosu na druge
društvene sfere.
U savremenom privrednom trenutku, slava je dostupna
svakome ko je dovoljno preduzetan. Ali slava se nestiče oružjem
niti plemićkim poreklom kao u modernom dobu,već odisejevskom
lukavošću i razboritošću. Ona je dostupna svim avanturistima
naradnog poreka koji imaju preduzetnički duh. I takav
preduzetnički duh utemeljen na ključnimo odisejskim osobinama-
domišljatosti, aktivitmom i spremnosti na rizik, nagovestiće
preduzetničku demokratiju i preduzetničko društvo, i mnoge vinuti
u neslućene visine poslovnog i svakog drugog uspeha.
1

1
Dr. Nenad Penezić, „ Preduzetništvo,savremen pristup „ , Novi Sad 2008,str. 18

2
 Preduzetništvo i inovativnost

Da bi jedno preduzeće bilo preduzetničko ne mora biti novo

ili malo. Preduzetništva imamo i u starim i velikim preduzećima
onosno ona su svuda oko nas. Većina autora tvrdi da
preduzetništva ima češće i više upravo u ovakvim preduzećima. Na
primer firma “Dženeral elektrik ” je jedna od najvećih firmi koja
egzistira duze od sto godina i to na teritoriji velikog broja zemlje.
Ova firma je kod nas poznata i interesanzna po tome što je preko
svog podsistema zaduzenog za poslove sa finansijama “General
electric kredit corporation” omogućio promene koje su uticale na
razvoj čitavogameričkog finansijskog sistema. Ova kompanija
uvela je dugoročne hartije od vrednosti kao sredstvo finansiranja
investicionih ili nekih drugih poslovnih aktivnosti u preduzeće.
Što se samog preduzetništva tiče, ono se ne pojavljuje
isključivo u preduzećima koja se bave privrednom delatnošću, već
i kod preduzeća i institucija koja su svoje poslovanje vezala za
neku od vanprivrednih delatnosti. Veliki broj autora smatra da se
preduzetništvo vezuje za poslovne aktivnosti sa visokom dozom
rizika. Preduzetnici iz rizika koji prihvataju uvek očekuju
odredjenu satisfakciju i nadoknadu u vidu profita. Prema tome
preduzetništvo mora biti zasnovano na “svrsihodnim inovacijama”.

3
 Pojam sistemske inovacije i njeni izvori

Same inovacije se uglavnom svrstavaju u tehnički termin, jer

se u najvećem broju slučajeva odnose na njih. Međutim inovacije
bi trebalo da budu pre ekonomski i socijalni termin, nego tehnički.
Preduzetnici nikada ne čekaju velike ideje kako bi sproveli
neku od inovacija. Naime, preduzetnici kreću u inoviranje i
ukoliko su im ideje “male“, nikada se nezna kakav će krajnji
rezultat imati sprovođenje jedne takve inovacije. Tako često
inovacije, koje su naizgled izuzetni značajne, mogu biti bez
očekivanih rezultata, a preduzetnici koji teže jedino velikim
inovacijam, unapred zajedno sa svojom poslovnom aktivnošću
osuđeni na promašaj i propust. Što se tiče većine sistemskih
inovacija treba znati da su one uglavnom oslonjene “na promenu“.
Izvori sistemskih inovacija mogu biti1:

1. Neočekivani uspeh, neočekivani promašaj, neočekivani

događaj,
2. Nepodudarnost između stvarnosti kakva trenutno jeste i
stvarnosti koja bi mogla da bude, ili kakva bi trebalo da
bude,
3. Inovacije zasnovane na potrebi nekog procesa,
4. Promene u strukturi privrede ili tržišta,
5. Demografske promene,
6. Promene u opažanjima i
7. Nova saznanja, naučna i nenaučna.

12
P. Drucker, “Managing for Results“, “Perenial Lybrary Edition, Harper & Row“, New Yor, 1985. str. 62.

4
 Prva četiri izvora inovacije mogu se stresti u samom
preduzeću, odnosno u privredi u kojoj egzistira preduzeće kao
organizacioni sistem. Preostala tri izvora inovacije se javljaju izvan
preduzeća, odnosno privrede u kojoj se ono nalazi i kao takvi treba
da se posebno analiziraju.

Neočekivano

Prvi i osnovni izvor inovacije jeste “neočekivano“ i to:

 Nečekivani uspeh,
 Neočekivani promaša i
 Neočekivani spoljni događaj.

Neočekivani uspeh predstavlja osnovi izvor većine inovacija

koje se sprovode i relizuju u okviru preduzeća. Neočekivani uspeh
neretko usporava menadžment preduzeća i preduzetnika da
preispitaju postojeće procedure i praksu kao i znanje, koje u većini
slučajeva zna da ruđi neprimećeni “neočekivani uspeh“ iskoristi.
Prva stvar koja treba a se uradi je da se obezbedi da se
neočekivani uspeh primeti.Rukovodilac preduzeća mora posmatrati
svaki neočekivani uspeh tako što će sebi postaviti sledeća pitanja:

 Šta bi neočekivani uspeh značio za nas da smo ga

iskoristili,
 Kuda bi nas to moglo odvesti,
 Šta treba da uradimo da bi smo pretvorili u mogućnost,
 Kako u vezi stim treba da postupimo?

5
 Menadžment preduzeća mora da obezbedi stručni tim koji će
biti zadužen za analizu neočekivanoguspeha, kao i za definisanje
modela načina i instrumenata kojim bi se „on“ mogao iskoristiti.

Neočekivani promašaj predstavlja događaj koji se može

zanemariti ili ne primetiti. Menadžment svakog subjekta u kome se
pojave ovakvi događaji, mora sa velikom pažnjom izvršiti
odabranu analizu istog kako bi se u budućnosti preuzimale
adekvatne mere i akcije kako do promašaja ne bi došlo. Najveći
broj promašaja se javlja u vidu greške. Greške se mogu javiti
prilikom planiranja, projektovanja, izvođenja radova, ili prikikom
izvođenja neke druge planirane aktivnosti. Neočekivani promašaj
zahteva od preduzetnika, da „izađe napolje, pogleda okolo i
osluškuje “ jer na taj način preduzetnik će shvatiti grečke i pronaći
mogućnost za primenu neke inovacije, koju bi preduzeće, kao
organizacioni sistem, usmerilo u željenom pravcu.

Neočekivani spoljni događaj predstavlja događaj koji se, za

razliku od neočekivanog uspeha i neočekivanog neuspeha,( koji
imaju karakterg internog događaja) javljaju iznad preduzeća,
odnosno kao eksterni događaji. Neočekivani spoljni događaji
zahtevaju veoma često inovacije u domenu kanala distribucije,
inovacije proizvoda, inovacije delatnosti, što znači da ovakav
događaj inicira, pre svega proširenje a manje diverzfikaciju.

6
 Put Srbije ka inovativnoj ekonimiji

Srbija sa velikim zakašnjenjem u odnosu na razvijene zemlje

I one uspešne u tranziciji,koje su 2004-te godi postale članice
EU,treba da prilagodi strategiju razvoja novoj razvojnoj I
tehnološkoj paradgmi. To podrazumeva napuštanje dosadašnje
strategije razvoja zasnovane na nastavljanju
industrijalizacije,odnosno ekstenzivnom korišćenju energije I
sirovina,neefikasnom investiranju u fizički capital I korišćenju
jeftine radne snage , nisog I srednjeg nivoa kvalifikovanosti, kako I
napuštanje postojećeg socijalnog I institucionalnog sistema koji ne
možeda rešava razvojne probleme u okviru novih tehnologija
vezane za privredni rast,strukturne promene, zaposlenost,životni
standard,zaštitu životne sredine. Imajući to u vidu Srbija treba
daprihvati novu razvojnu I tehnološku paradigmu I da promeni
dosadašnju koncepciju razvoja kao I dosadašnji proizvodnu-
tehnološki , socijalni I institucionalni system , s ciljem da uspostavi
inavativni ambijent I inovativno ponašanjei da sve odluke I sve
politike doprinesu izgradnji inovativne privrede I društva. Srbija je
tek 2001 godine otpočela tranziciju I Izgradnju novog socijalnog I
institucionalnog sistema,koji će,nadamo se , omogućiti efektuiranje
nove strategije razvoja usmerene na izgradnju stabilnog I
prosperitetnog drštva I inovativne privrede zasnovne na znanju.
Aktuelni provredni trenutak je izazov svaranja preduzetničkog
društva čije osnovne vrednosti su ideje , znanje inovativnosti,
tehnologije…. Ključni nosioci I svojevrsni agenti promena su ljudi
pregaoci , slobodni preduzetnici,istrajni inovatori I mladi
preduzetni menadzeri.

Nepodudarnost
13
Dr. Nenad Penezić , “ Preduzetništvo,savremen pristup “, Novi Sad 2008, str. 33

7
 Nepodudarnost se najčešće karakteriše kao razlika i
neslaganje između onoga što jeste i onoga što bi trebalo da bude.
Nepodudarnost se kao i „neočekivani događaj“može javiti kako
unutar preduzeća tako i izvan njega, i najčešće se predstavlja
menadžmentu u vidu izveštaja koji su kvalitetnog karaktera.
Postoje nekoliko vrsta nepodudarnosti:
 Nepodudarnost između ekonomskih realnosti jedne
privredne delatnosti ili sektora javnih usluga,
 Nepodudarnost između realnosti jedne privredne
delatnosti ili sektora javnih službi i pretpostavke o
njoj,
 Nepodudarnost između napora jedne privredne
delatnosti i sektora javnih službi i vrednosti i
očekivanja njihovih potrošača,
 Interna nepodudarnost u okviru ritma ili logike
samog procesa
Navedena podudarnost predstavlja potencijalnu mogućnost
za inovacije koje najčešće iskorišćavaju mala i srednja preduzeća.
Iz navedenog se može izvući zaključak da preduzetnici menadžeri
u situaciji uoče nepodudarnosti ekonomskih realnosti ne treba da
se bave uzorcima i definisanjem modela za njihovo otklanjanje,
već da u ovakvim okolnostima traže odgovor na pitanje kako da
novonastalu situaciju iskoriste na optimalni način i to kroz
adekvatne svrsihodne inovacije.
Nepodudarnost između napora jedne privredne delatnosti ili
sektora javnih službi i vrednosti i očekivanja njihovih potrošača,
pretstavlja najčešće situaciju u kojoj proizvođači pogrešno
zaključuju šta potrošač stvarno kupuje.

8
 Nepodudarnost u okviru ritma ili logike samog procesa
podrazumeva neprekidno praćenje procesa koji se koristi u izradi
nekog proizvoda. Prema tome proces, odnosno njihov ritam i
logika moraju da budu usklađeni sa tendencijom ka rezultiranju
traženih proizvoda.

Potrebe procesa

Za potrebu se često kaže da je majka pronalazaka, a potreba

procesa je izvor i osnov jedne vrste poslovne inovativnosti.
Inovacija, realizovana na bazi potreba procesa, usavršava proces
koji već postoji po principu zamene veza, koje su u procesu
označene kao slabe. „U inovacijama koje su zasnovane na potrebi
procesa, svako u organizaciji uvek zna da ta potreba postoji. Znaju
da postoji, ali o njoj niko ništa nezna. Zato kada se ona pojavi,
odmah postoje opšte prihvaćena kao nešto normalno i očigledno,
pa ubrzo postaje model po kome treba raditi.
Po Piteru Drakeru, a sa kojim se slaže većina autora, postoji
pet osnovnih kriterijuma uspešnih inovacija zasnovanih na
potrebama procesa:
 Da to bude samo dovoljan proces,
 Da postoji jedna slaba ili nedostajuća karika,
 Da postoji jasno definisan cilj,
 Da postoji jasno utvrđena mogućnost i specifikacija
traženog rešenja,
 Da postoji rašireno i opšte prihvaćeno shvatanje da
može postojati bolji način, odnosno visok stepen
prijemčljivosti za traženje odgovarajućeg sistema.

Privredne i tržišne strukture

9
 Na prvi pogled privredne i tržišne strukture izgledaju veoma
stabilno, jer se najčešće dugi niz godina ne menjaju. Međutim,
privredne i tržišne strukture nisu jednom i zauvek date, te samim
tim i ne traju večno, već su podložne uticaju raznih faktora, pod
čijim dejstvom dolazi do njihovih promena.
Sve promene koje bi nastale u privrednoj i tržišnoj strukturi
otvarale bi veoma velike mogućnosti za nastanak i primenu
inovacije. Postojeće promene u privrednoj strukturi mogu se sa
dovoljnom sigurnošću predvidti preko sledeća četri pokazatelja:
 Buran rast pojedinih privrednih grana. Ukoliko neka
privredna grana beleži rast koji je znatno veci od proseka
grane u celini, jasno je da će doći do promene u njenoj
privrednoj strukturi i to najčešće u momentu kada je njen rast
duplo veći od dosadašnjeg,
 „ u trenutku kada jedna grana, koja beleži rast, udvostruči
obim poslovanja, to ukazuje da nacin na koji ona opaza i
opslužuje svoje tržište i ovo postaje neodgovarajuć“,
 Razvoj koji rezultira adekvatnim promenama u privrednoj
strukturi zahteva i korišćenje raznih vrsta tehnologija, pa i
onih koje su se smatrale dijemetralno različitim i odvojenim,
 Za sve privredne delatnosti važi da ih možemo definisati kao
„zrele“ i u kojima su potrebne neminovne strukturne
promene, jer je u okviru njih primetno brzo menjanje načina
koji obavljaju zadati posao.

Upravo promene u orivrednoj i tržišnoj strukturi omogućavaju

preduzetnicima – inovatorima da iskoriste momenat i usmere ga u
pravcu optimalnijeg iskorišćavanja novonastale situacije

Demografska kretanja i promene

10
 Demografske promene imaju značajan uticaj na poslovanje
većine preduzeća, jer se na bazi dobijenih informacija planira šta
će se kupovati, koliko, na koji način i slično.Većina autora je
smatrala da se demografske promene dešavaju veoma sporo i da se
preduzeća mogu efikasno, bezbolno i neprimetno, bez velikih
napora i izdatka, prilagoditi njima, tako da su ove promene često
etiketirane koa „beznačajne“.
edan od najvećih problema sa kojim se svet sreće jeste problem
koji se vezuje za starenje stanovništva u visoko razvijenim
zemljama, s jedne i velikog nataliteta i priliva mladih u
nerazvijenim ili slabo razvijenim zemljama, sa druge strane.
Svesna značaja demografskih promena, većina preduzeća
pokušava da obezbedi što veći broj aktuelnih informacija o njima.
Prema funkcijama koje su prikupljene u okruženju, a odnose se na
strukturu stanovništva po raznim osnovama zavisiće i većina
odluka koje će se doneti u preduzeću u cilju optimalnog
zadovoljenja neke od aktuelnihpotreba potrošača, a u skladu sa
realizacijom maksimuma funkcije cilja preduzeća.

11
 Promene u opažanju

Vremenom dolazi do promena u opažanju, ili pak različite

interesne grupe različito opazaju. Postoji često korišćen primer
zdravstvenog sistema u SAD. Napredak u zdravstvenoj delatnosti
uslovio je pad mortaliteta, lako i brzo lečenje do nedavno ovakvih
bolesti, i u globalu do poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja
nacije. U ovakvoj situaciji mogu se identifikovati izvori inovantnih
mogućnosti koju su pojedinci preduzetnici i iskoristili. U
navedenim okolnostima javljaju se posebne okolnosti koje se bave
“zdravom hranom i zdravim životom.“ Otvaraju se lanci firmi
proizvode makroenergetsku zdravu hranu, važno je u ovom slučaju
odrediti pravo vreme za uvođenje adekvatnih inovacija na bazi
postojećeg stanja, odnosno informacija o njemu.

Znanje

Najaktuelnije su inovacije zasnovane na novom saznanju.

Treba naglasiti da su inovacije zasnovane na novom znanju često
marginalne, ali ima i slučajeva kada noivo znanje prouzrokuje
pojavu neke značajne inovacije. Proučavanje znanja se može vršiti
sa više aspekata, pa i sa aspekta menadžmenta i biznisa u čijem
konteksu se koristi sledeća podela koju je dao TEECE:

 Kodifikovano i nekodifikovano znanje,

 Vidljivo i nevidljivo znanje,
 Pozitivno i negativno znanje,
 Autonomno i sistemsko znanje.

Kodifikovano i nekodifikovano znanje

12
Kodifikovano znanje je ono znanje koje jeveoma naporno i tečko
preneti i iskazati drugima na jasan i razumljiv način. Naime, često
naučnici znaju mnogo više da prenesu zainteresovanom
audioditorijumu.
Za razliku od kodifikovanog, nekodifikovano znanje još se teže
prenosi i najčešće podrazumeva visoke troškove, s obzirom na
činjenicu da se izvor i primalac nekodifikovanog znanja moraju
neposredno sastajati radi prenosa istog.

Vidljivo i nevidljivo znanja

Vidljivo znanje najčešće podrazumeva tehnologije koje su i javno
dostupne svima, tako da često bivaju i predmet negativnog
inženjeringa oličenog u kopiranju od strane konkurenta.
Postoji i nevidljivo znanje, koje je teško kopirati kroz negativan
inženjering, i najčešće se ova znanja vezuju za procesne
tehnologije i vezane su za proizvod, ali ih je veoma teško otkriti i
kopirati.

Pozitivno i negativno znanje

Pozitivno znanje je ono znanje koje omogućava preduzeću da
realizuje, recimo, određeni proizvod, obezbeđujući pozitivne
finnsijske efekte.
Negativno znanje je saznanje o neuspesima u određenim
smerovima, tako da organi odlučivanja u preduzeću, ukoliko
poseduju negativna znanja, treba da izbegavaju alokaciju i
usmeravanje resursa u tim pravcima.

Autonomno i sistemsko znanje

Autonomno znanje je ono znanje koje je uslovno samostalno i
samodovoljno i ne preuzrokuje promene sistema u kojem se nalazi.
Ukoliko neko znanje prouzrokuje promene u sistemu, odnosno u
njegovim podsistemima i elementima, ili sklopovima, takvo znanje
nazivamo “sistematskim“.

13
 Zaključak

Skoro da nema autora koji ne izdvaja primer “Mek Donalsa“

pa će i mi ovde naglsiti da “Mek Donals“, kao što već znate nije
izmislio ništa novo. On je koristio stari američki proizvod koji su
imali skoro svi prosečni restorani na njenom tlu. On je
standardizovao svoje proizvode, način spremanja, način
posluženja, u vezi i sa čime su obučavani i radnici i to sve na bazi
proučavanja želja potrošača, do čega je došlo istraživanjem.
Zahvaljujući ovim inovacijama “Mek Donals“ je razvio svoje
poslovanje do razmere koje su mu donosile veoma visok profit, a
sve na bazi novih tržišta i novih potrošača. Sve navedene
aktivnosti predstavljaju preduzetništo.

14
 Literatura

 Dogandžić, A., “Preduzetništvo”

 Dr. N. Penezić, “ Preduzetnistvo,savremeni pritup”
 Internet

15
 Sadržaj

Uvod……………………………………………………………….2

Preduzetništvo i inovativnost……………………………………...3

Pojam sistemske inovacije i njeni izvori…………………………..4

Neočekivano....................................................................................5

Put Srbije .........................................................................................7

Nepodudarnost.................................................................................8

Potrebe procesa................................................................................9

Privredne i tržišne strukture...........................................................10

Demografska kretanja i promene...................................................11

Poromene u opažanju.....................................................................12

Znanje............................................................................................13

Zaključak........................................................................................14

Literatura........................................................................................15

16