Osnovi elektrotehnike 1

Kapacitivnost
Kondezatori
Spreyanje kondezatora
Ravan, cilindrini, sferni kondezator
Podsetnik!!
Naelektirsanje q
Kulonova sila
Jaina elektrinog polja
Elektrostatiki potencijal
Linije polja
Polje u provodniku
Gausova teorema
r
r
q q
k F

2
2 1
=
r
r
q
k E

2
=
r
q
k =
0

=
q
ds E
s

V V + 2
0
V V +
0
0
V
V V
0
. ) , , ( const z y x V =
Rad sila polja duz zatvorene putanje jednak je nuli =Konzervativmo polje!!
Uslovi elektrostatike ravnotee, odnosno
mirovanja el. optereenja na provodniku
nastupie:
1. Kada je Elektrino polje u unutranjosti
provodnika jednako nuli
2. 2. Kada je tagnecijlana komponenta
eletkrinog polja na povrini provodnika
jednaka nuli
Kapacitivnost
Q, ,
Q=f()!!!

C=kapacitvnost je koeficijent proporcionalnosti !!!


F (Farad)

C Q =

Q
C =
Kapacitivnost sistema provodnika
Usamljeni provodnici se karakteriu malom kapacitivnou!!!!
Sistem provodnika!!!!!!!

Kondezator je sistem od dve provodne povrine
optereenje jednakom koliinom nalektrisanja Q
suprotnog znaka koje se nalaze na nekom
meusobnom rastojanju d
Kapacitivnost ravnog kondezatora
Ravan kondezator je sistem od dve paralelen provodne ravni, optereenje
jednakom koliinom nalektrisanja Q suprotnog znaka koje se nalaze na
nekom meusobnom rastojanju d





Polje je lokalizovano u prostoru izmeu elekotrda i homogeno je!!
Elektrode su ekvipotencijlane povrine!!!!
Problem efekat ivica!!!!



+ Q
Q
d
E, D

r
S
0

= E
Sprezanje kondezatora
Problem dobijanja precizne kapacitivnosti za razliite
namene!!
Paralelna veza
Redna Veza
Meovita
Veza u zvezdu
Veza u trougao
Paralelena veza
Kondezatori u paralelnoj vezi karakteriu se jednakim
naponom na svojim prikljucima!
Paralena veza razdelnik naelektrisanja!!!
Redna veza
Kondenazatori u rednoj vezi karakteriu se jednakim
optereenjem na svojim elektrodama!!!!
Redna veza je naponski razdelnik!!

Optereivanja kondezatora
Posle zatvaranja prekidaa dolazi do kretanja
naelektrisanih estica kroz provodnik
Na elektrodi vezanoj za pozitivan prikljuak
izvora, nagomilava se pozitivna, a na drugoj ista,
ali negativna koliina naelektrisanja
Izmeu elektroda javlja se razlika potencijala i
elektrino polje,
Optereivanje kondenzatora zavrava se kada se
napon izmeu elektroda izjednai sa naponom
izvora
Ako se optereen kondenzator izvadi iz kola za
punjenje, on zadrava svoje osobine (Q, U, W)
sposobnost akumuliranja el. energije
Kondenzator se moe rasteretiti ako se elektrode
poveu provodnicima za prekida i on zatvori
Ravan kondenazator
Ravan kondenzator - sastoji se od dve paralelne provodne ploe, ije je
meusobno rastojanje d malo u poreenju sa njihovim dimenzijama
Polje praktino samo postoji u prostoru izmeu elektroda i homogeno je
Odstupanje postoji samo u okolini ivica ploa, ali je ono zanemarljivo za
dovoljno malo d
Primeri kondenzatora znaajnih za praksu:
S - povrina svake od elektroda
d - rastojanje izmeu njih

Za kondenzatore veih kapaciteta potrebno je izabrati dielektrik sa to
veom dielektrinom konstantom, da povrine provodnika budu to vee, a
debljina dielektrika meu njima to manja (postoje ogranienja u
ispunjavanju ovih uslova u praksi)
Sferni i cilindrini kondezator
Sferni kondenzator sastoji se iz dve koncentrine provodne
sfere poluprenika R1 i R2



Cilindrini kondezator- sistem od dva provodna koaksijalna
uplja cilindra, krunog poprenog preseka i velikeduine u
odnosu na unutranji prenik spoljnjeg provodnika



Dvoini vod
Polje u materiji
U formirano elektrino polje dovodimo materiju i pri tome
razlikujemo dva sluaja:
kada je materija provodnik
kada je materija dielektrik (izolator)
U oba sluaja elektrino polje deluje na pozitivno i negativno
naelektrisanje od kojih se sastoji neutralna materija
Dielektrini materijal u elektrinom polju
U dielektrinom materijalu, za razliku od metala,
naelektrisanja se ne mogu lako kretati.
dielektrik u homogenom elektrinom polju.
+
+
+
+
+
+
+
+
-
-
-
-
-
-
-
-
+
- + - + - + - +
- + - + - + - +
- +
- +
- +
- +
- +
- +
- +
- +
E
0
E
P
+
P

P
Izmeu razliito optereenih ploa homogeno elektrino
polje deluje na pozitivno i negativno naelektrisanje unutar
dielektrika.
Ovu pojavu pomeranja naelektrisanja zovemo dielektrini
pomeraj.
Na povrini dielektrika pojavljuje se negativno nale-
ktrisanje ka pozitivnoj elektrodi i pozitivno naelektrisanja
ka negativnoj elektrodi.
Povrinska gustina naelektrisanja iznosi
P
.

Prostorno naelektrisanje na povrini dielektrika
rauna se preko relativne dielektrine konstante.
r
=
0

=
r
r
P
1
Dielektrici su dakle materijali koji pokazuju svojstvo
elektrine polarizacije kada ih unesemo u elektrino polje.
Izolatori su izraziti dielektrici.
Za izolatore su bitna tri svojstva:
dielektrinost,
provodnost,
elektrina vrstoa (dielektrina vrstoa).

Elektrina vrstoa je granina jaina elektrinog polja
kad dolazi do proboja izolatora; tada se on vie ne ponaa
kao izolator.
Na materijale nije mogue primeniti polje proizvoljne
jaine!!!!

Vektor gustine elektrinog pomeraja
Uvodimo novu veliinu vektor gustine elektrinog pomeraja,

Izmeu vektora elektrinog pomeraja, i el. polja postoji
direktna veza:

Uopteni Gaussov zakon kae:




D

=
2
m
As
E D

=
i
S unutar i
S
Q S D

) ( d

Polje na granici dva dielektrika
Zbog toga to na granici dva dielektrika postoji vezano
naelektrisanje, elektrino polje menja iznos prelaskom u drugu
sredinu, a ako ne pada normalno na granicu tada menja i smer.

E
1
E
2

2
(1)
(2)
na granici dva dielektrika tangencijalne komponente
elektrinog polja su jednake (E
1t
=E
2t
)
na granci dva dielektrika normalne komponente vektora
gustine elektrinog pomeraja su jednake (D
1n
=D
2n
)

D
1
D
2

2
(1)
(2)
E
1
E
2

2
(1)
(2)