1.

Pojam banke
U bankarskoj teoriji nema jedinstvene definicije banke. Problem definisanja je zbog toga to
se banka javlja kao osamostaljeni oblik kapitala iza ijih pojamnih funkcija se obino ne uoava
njena sutina. Pojam banke potie od latinske rei banco to znai klupa ili tezga, radi se o
tome da su prvi bankari postavljali klupe na javnim mestima trgovi, pijace, raskrsnice...!, sede"i
iza ovih klupa bankari su vrili razmenu razliitih novanih jedinica, u tom periodu u prometu su
funkcionisali razliiti novaani oblici izgradjeni od razliitivih vrsta metala i razliite te#ine.
$vojom aktivno"u bankari su omogu"avali kupcima da dodju do one novane jedinice koju je
zahtevao prodavac. %ankaru koji bi prevario u rim transkacijama simbolino bi bila polomljena
klupa, time je upozoravana javnost da se radi o nesavesnom bankaru, latinski izraz za ovo bio je
banco rotta te je i otuda nastao izraz bankrot.
Postoji nekoliko teorija koje su pretendovale da definiu pojam banke&
'. (U)*+,-)./). 01-2,3.
4. -25.),6.+,-). 01-2,3.
7. 01-2,3. - 3.8)-9 :2U;081)-9! *.2.*012U %.)*1
<. 01-2,3. - .:.P0,%,/),9 $8-3$08,9. %.)*1
)a osnovu zajednikih elemenata iz navedenih teorija postoji kompleksna teorija o pojmu
banke.
2. Funkcionalna teorija pojma banke
2adi se o najstarijoj teoriji koja smatra da je banka nastala kao rezultat drutvene podele
rada, banka je dobila ulogu finansijskog posrednika izmedju finansijskih suficitarnih i
finansijskih deficitarnih.
Pri tome vlasnici i korisnici finansijskih vikova prenose ovla"enja na banku da posluje
u njihovo ime i za njihov raun. Prilikom posredovanja u banci se odvija depozitno=kreditna
multifikacija tj. stvara se sekundarni novac.
$obzirom da su se funkcije banaka menjale kroz istoriju, menja se i definicija banke, kao
to je reeno banka je najpre definisana kao institucija za razenu novca, da bi zatim sa razvojem
robnog prometa to je povezano sa razvojem unutranje i medjunarodne trgovine banka postala
institucija platnog prometa, najzad sa brzanjem procesa industrijalizacije, kada se od banaka
oekivalo obezbedjivanje velikih finansijskih sredstava kreditne institucije.
,ako se radi o najstarijoj teoriji ona je relevantna i za objanjenje savremene banke, naime
savremena banka je u isto vreme&
'
'. institucija za razmenu novca = obavlja devizno=valutne menjake poslove! >valuta?
novac @ deviza?potra#ivanje stranog novca, bezgotovinsko pla"anje
4. institucija platnog prometa = obavlja pla"anje svojih komintenata kako u doma"em tako
i u inostranom platnom prometu
7. kreditna institucija A odobrava sve vrste kredita
3. Organizaciona teorija pojma banke
Prema ovoj teoriji banka se definie kao specifino sui generis preduze"e. 6avisno od
specifinosti koje je istiu u okviru ove teorije postoje tri pristupa.
'. %anka se definie koz slinosti i razlike sa preduze"ima, slino drugim preduze"ima da
maksimiziraju profit kao prinos na ulo#ena sredstva, pri tome i banka koristi&
organizacione i tehnoloke inovacije da bi smanjila trokove a pove"avala prihode, slino
drugim preduze"ima i banka se pridr#ava osnovnih ekonomskih principa, likvidnost,
sigurnost, profitabilnost.
-no to je razliito to je da banka ostvaruje ove principe pod mnogo ve"om
drutvenom kontrolom nego to je sluaj sa preduze"em=
,ma se u vidu, specifian znaaj banaka za stabilnost privrednog sistema, naime
bankrostvom obinog preduze"a propada samo vlasnik, dok kod ve"e banke ugro#ava se
finansijsko poslovanje stotine drugih preduze"a koje posluje preko te banke.
6a razliku od drugih preduze"a koja zaradjuju na osnovu direktnih ulaganja u
postoje"e kapacitete ili u nove. %anka zaradjuje na razlici kamatnih stopa, na ime
mobilisanih tudjih sredstava, u obliiku razliitih vrsta depozita banka pla"a tzv. pasivnu
kamatnu stopu, prikuplenja tudja sredstva banka plasira svojim komintentima u obliku
kredita za koje napal"uje aktivnu kamatnu stopu. *ako je aktivana kamatna stopa ve"a od
pasivne banka po tom osnovu ostvaruje profit.
4. %anka se definie kao specifino trgovinsko preduze"e. $lino trgovinskom preduze"u i
banka ima za cilj to ni#u cenu za tudja sredstva i da zatim naplati to ve"u cenu za svoje
plasmane. 3edina razlika je to banka trguje novcem kao specifinom robom.
7. %anka se definie kao specifino industrijsko tj. preradjivako preduze"e , slino
klasinim preduze"ima koje preradjuju sirovine i repromaterijal u gotove proizvode,
banka preradjuje nekvalitetna u kvalitetna finansijska sredstva.
*arakter finansijskih vikova kojima se trguje na finansijskom tr#itu &
4
,. )ajve"i broj finansijskih vikova je male pojedinane vrednosti zbog ega je
neupotrebljiv za ozbiljnije finansiraje.
,,. )ajve"i broj finasijskih vikova je raspolo#iv na kratko vreme to se obrazla#e
razliitim vremenskim preferencama vlasnika i korisnika finansijskih vikova
a! 8lasnik finansijskih vikova daju prednost kratkoronim deponovanjem
sredstava u banku, da bi ta sredstva lake koristili u sluaju nelikvidnosti.
b! *orisnici finansijskih vikova daju prednost srednjoronom i dugoronom
zajmu kod banke da bi lake servisirali svoje kreditne obaveze
,maju"i u vidu navedene karakteristike, banka koristi zakon velikih broja i teoriju
verovatno"e.
:a bi popravila popravila kvalitet finansijski vikova, banka najpre koncentrie male
finansijske vikove koja odobrava u obliku kredita, u tra#enom obliku od strane korisnika, zatim
banka polazi do pretpostavke da je mala verovatno"a da "e svi deponenti zatra#iti povra"aj
svojih depozita, ta injenica omogu"ava banci da izdvajanjem relativno malog iznosa rezervi
likvidnosti 'B='CD! odobrava kreditena proseno du#e rokove nego to su rokovi deponovanih
sredstava u banku, na taj nain banka popravlja kvalitet finansijski vikova.
4. Teorija o javnom ili drutvenom karakteru pojma banke
-va teorija uva#ava injenicu da se preko banke prelamaju razliiti i medjusobno suprotni
interesi.
8lasnika banke koji daje prednost maksimiranju profita na kratak rok i po svaku cenu.
9enad#ment banke koji daje prednost ostvarivanju prosenog profita u du#em
vremenskom periodu uz ouvanje likvidnosti i sigurnosti.
%rojnim komintentima koji se nalaze u neto poverilakoj vie potra#uju! ili neto
du#nikoj poziicji vie duguju! u odnosu na banku, su zainteresovani da je banka
permanento lkividna i sigurna dok ih manje interesuje njen profit
9akorekonomski sistem kome je u interesu da najve"i broj banaka u bankarskom sitemu
posluje likvidno i sigurno i pri tome ostvaruje prosean profit.
-vako razliiti interesi privredni sistem svake zemlje zakonski vrlo precizno regulie
poslovanje banaka. 6a raliku od drugih preduze"a imaju potpunu poslovnu autonomiju,
kod banaka je ona umanjena odlukama centralne banke. 0akodje kadrovska autonomija
banke uslovljena je prethodonom saglasno"u centralne banke. Pti izboru predsednika ili
direktora banke, iz navedenih razloga za banku se ka#e da je u mnogo ve"em stepenu
javna ili drutvena organizacija nego to je neko drugo preduze"e.
5. Teorija o adaptibilnim vojtvima banke
7
-va teorija uva#ava sposbnost banke da se efikasno prilagodjava promenama. $hodno
tome banka se definie kao univerzalan finansijski servis koji pru#a sve vrste finansijskih usluga.
Povezane sa procesom marektinskog bankarstva, banke poinju da sagledavaju
potencijalne potrebe svojih komitenata i da shodno tome promoviu nove bankarske proizvode.
0ime banka dobija aktivnu ulogu u odnosu na okru#ennje. 2adi se o masovnoj primeni
informatikih tehnologija u bankarstvu, to omogu"uje bankama mobilisanje i obradu ogromnog
broja infrmacija u jedici vremena.
2adi se o finansijskim inovacijama koje predstavljaju sintezu perosnalinih i
profesionalnih sposobnosti menad#era banke sa jedne i vetake inteligencije= kompjutera sa
druge strane. 6bog toka banka se definie kao multiorganizacioni, mulltifunkcionalan i
multiadaptibilan poslovni sisitem, koji na profesionalnim osnovama obavja svoje poslove
!. "omplekna teorija pojma banke
.nalizom navedenih teorija mo#e se do"i do zajednikih elemenata za kompleksnu definiciju
pojma banke.
-snovni elementi ove definicije su.
'. %anka je samostalni privredni i tr#ini subjekt
4. %anka je specifino ili sui generis preduze"e
7. %anka je intermedijarna posrednika! finansijska institucija koja povezuje finansijski
suficitarne i finansijski deficitarne transkatore
<. %anka posluje na osnovu prenetih ovla"enja od strane finansijskih suficitarnih i
finansijskih deficitarnih transaktora
C. %anka obavlja depozitne, kreditne i ostale bakarske poslove pri emu se odvija proces
depozitno=kreditne multifikacije koji ima za rezultat nastanak sekundarnog novca
E. Profesionlno obavlja svoje poslove pri emu se ponaa kao multiorganizacioni,
multifunkcionalni i multiadaptibilni poslovni sistem
F. 0e#e"i da maksimizira sopstvenu mikroekonomiju svaka pojedinana banka doprinosi
racionalnom kori"enju finansijskih sredstava na nivou makroekonomije.
#. $etalni novac
)ajstariji nain pla"anja metalnim novcem naziva se pensatorno pla"anje. -n se sastojao
u tome to su sami metali bili novac, pa se prilikom svakog pla"anja morala odmeravati koliina
dotinog metala. -vakav nain pla"anja je u svakodnevnoj praksi nailazio na priline poteko"e.,
jer se prilikom svakog pla"anja moralo vriti merenje, proveravati kakvo"a i fino"a metala itd.
6ato su se u praksi poeli pojavljivati komadi metala na kojima su bili utisnuti #igovi koji su
oznaavali koliinu, fino"u i sl. -vi komadi metala poeli su da se oblikuju, da se iskivaju u
razliitim oblicima, ali uvek sa naznakom njihove sadr#ine, odnosno vrednosti. 0ako se poelo
razvijati kovanje novca od razliitih metala, a naroito od plemenitih metala. )aravno, nije
<
metalni novac mogao biti sainjen samo od plemenitih metala, ve" su dodavani razliiti
neplemeniti metali odreGene tvrdo"e. *asnije se zakonom u odreGenim zemljama odreGuje
koliina zlata u novanici. 9eGutim, svakodnevna upotreba ovog novca dovela je do njegovog
habanja i smanjenja koliine zlata, gde su kasnije i sami vladari svojom voljom smanjivali
koliinu zlata jer su poeli praviti nakite od njega i druge dragocene stvari. )aravno,
krivotvorenje je stara pojava. , samim tim, kao i zbog pomenutih stavova vladara prelo se na
numeriko pla"anje, jer se novana jedinica poela osamostaljivati od novane materije.
%. &ov'anice
6bog prometa metalnog novca i njegovog habanja, pljaki i problemom kovanja krupnijih
iznosa, poele su se pojavljivati obvrznice koje su glasile na iznose gotovog novca i koje su
odmah mogle zameniti za gotov novac, i to u onom iznosu u kojem je glasila obveznica. -ve
obveznice su se sve vie poele primenjivati u prometu za razna pla"anja, tako su se pojavile
prve novanice. 6aetak izdavanja novanica nalazimo u praksi londonskih zlatara. *od njih su
pojedinci polagali gotov novac i od njih dobijali priznanice na polo#ene sume. -ve priznanice
poznate su u istoriji pod nazivom certifikati.
(. )iralni novac
. Potra#ivanja u baninim knjigama, koja se stvaraju odobravanjem kredita komintentima
nazivaju se #iralni novac, to znai da je #iralni novac novana potra#ivanja po vidjenju kod
banaka, kojima korisnici kredita slobodno raspola#u i vre pla"anja. 5otovina se vrlo retko
upotrebljavala, jer su se isplate i uplate obino vrile izmeGu lica koja su imala svoje
raune kod banaka, tako da se samo preknji#avalo sa rauna na raun.
1*. Funkcije novca
*lasine funkcije novca
'! funkcija mere vrednosti i merila cena = zlato funkcionie kao opta mera vrednosti i ekvivalentna
4! funkcija prometnog sredstva A odredjena je njegovom ulogom posrednika, on sam mora imati vlastitu
vrednost. Potrebna koliina novca u funkciji sredstva prometa zavisi od koliine robnih fondova, visine
robnih cena i brzine kru#enja novca
7! funkcija plate#nog sredstva
<! funkcija zgrtanja blaga
C! funkcija svetskog novca = ima je samo zlato.
$avremene funkcije novca&
C
'! funkcija sredstva razmene = posreduje u razmeni dobara i usluga i olakava, ubrazva i omogu"uje
razmenu, odnosno roba i promet, a njegovo kretanje se naziva novani opticaj .
4! funkcija obraunske jedinice = da bi se utvrdile cene dobara i usluga
7! funkcija standarda odgodjenih pla"anja = posledica vremenskog razdvajanja ina kupovine od ina
prodaje
<! funkcija zalihe vrednosti.
11. Paralelizam ili item paralelnog va+enja
U prometu cirkulisanja su dve vrste novca = obino zlatni i srebrni novac. )jihov odnos
vrednosti nije utvrGen zakonom, a njihova meGusobna vrednost utvrGuje se na tr#itu. -igledno
je da ovakav novani sistem nije odgovarao potrebam robnog prometa dugo vremena, pa je zato
praksa i nagli tazvoj trgovine tra#io nove naine i nove novane sisteme koji "e vie odgovarati
potrebama robnog prometa
12. ,imetaliti'ki item
%imetalizam = dvometalni novani sistem u kojem kao punovredno, neogranieno, definitivno i
zakonsko sredstvo prometa i pla"anja cirkulie novac iskovan iz dva metala, naje"e zlata i
srebra.
Paralelna valuta
*od paralelne valute novac, kao zakonsko i definitivno sredstvo pla"anja HHkuje se iz oba
valutna materijala & zlata i srebraHH te u prometu postoje i ravnopravno cirkuliraju dve vrste novca
A zlatni novac i srebrni novac. -dnos vrednosti zlatnog i srebrnog novca zavisio je od odnosa
tr#inih cena zlata i srebra, tj. nije bio fiksan.
Dvojna valuta
-vde se novac takoGe kuje iz oba valutna materijala ali se meGu njima uspostavlja
zakonski odnos npr. '&'C,C. -vaj sistem se jo naziva i alternativnim. 0ako ako je zlato bilo
potcenjeno u odnosu na situaciju drugde dolazilo je do izvoza zlata radi kupovine srebra u
inostranstvu. *upljeno srebro se uvozilo i davalo prekovati u novac. -vo je u istoriji poznato kao
HH521$I.9-8 6.*-)HH tj. loiji novac srebrni ! gurao je iz prometa bolji.
13. $onometaliti'ki item
3ednometalni novani sistem je takav novani sistem u kojem u prometu kao neogranieno i
definitivno sredstvo prometa i pla"anja cirkulie novac iskovan iz jednog valutarnog metala =
zlata ili srebra
E
Sistem zlatne valute sa zlatom u opticaju
je sistem u kojem se u opticaju kao zakonsko i definitivno sredstvo plaanja upotrebljava
zlatni novac. )ominalna vrednost svakog komada zlatnog novca morala je odgovarati njegovoj
stvarnoj materijalnog vrednosti.
*ao osnovne karakteristike ovog sistema mo#emo navesti&
a! samo zlatni novac smatra se pravim valutnim novcem, i definitivnim sredstvom pla"anja@
b! dr#avne novanice su novani surogati A fakultativni novac i razmjenjive su za zlato@
c! apsolutna sloboda kovanja zlatnog novca za privatni raun@
d! apsolutna sloboda uvoza i izvoza zlata.
-snovni nedostatak ovog sistema je nedostatak zlata tj. sve ve"e potrebe gospodarstva za zlatom.
Sistem zlatne valute na bazi zlatnih poluga
-buhvata razdoblje izmeGu dva svetska rata. *od ovog sistema ne cirkulira u prometu
zlato, ve" na osnovu njega izdane novanice, koje slu#e kao zakonsko i definitivno sredsvo
pla"anja, a zlato je smeteno kod centralne banke kao emisione ustanove. -vde se ukida
apsolutna razmjenjivost novanice za zlato osim u odreGenim iznosima npr. u visini vrednosti
zlatne poluge '4,C kg zlata ! ili sl.
Sistem zlatne valute na bazi zlatnih deviza
U ovom sistemu opticaj novanica zasniva se na devizama koje glase na neku zlatnu
valutu ili na neku znaajnu svetsku valutu. *od ovog sistema valutnim novcem se smatra
novanica emisione banke jer je zakonsko i definitivno sredstvo plaanja. 0ako mnoge zemlje
HHve#uHH doma"u valutu za J=funtu ili K=dolar ili neku drugu valutu.
14. -item lobodnog va+enja ili papirna valuta
U sistemu slobodnog va#enja, novanica se pretvorila u ist papirni novac, koji izdaje
dr#ava kao zakonsko i definitivno sredstvo pla"anja i koji uopte nije zamenljiv za zlato ili bilo
koji plemeniti metal. Papirna novanica, nema nikakvu unutranju vrednost, pa je shodno tome
papirni novac prestao da vri funkciju mere vrednosti i funkciju svetskog novca, ve" kao valuta
sa prinudnim teajem vri funkciju prometnog i plate#nog sredstva. $ obzirom na inenicu da
ovakva papirna valuta nije mogla igrati ulogu svetskog novca za meGunarodna pla"anja, to je
zlato ipak ostalo kao sredstvo meGunarodnog pla"anja. 0reba ista"i da u sistemu papirnog
va#enja bilo valuta koje su se uz odreGene uslove mogle zameniti za zlato. 0o su tzv.
konvertabilne valute, kao to je bio ameriki dolar dugo godina posle :rugog svetskog rata.
.merike centralne banke su garantovale stranim imaocima dolara, odnosno centralnim
bankama drugih dr#ava da mogu spakovati amerike dolare i poslati na njihovu adresu u zameno
za zlato. -vaj sluaj je polako poeo gubiti na znaaju od onog trena kada su $.: poele voditi
F
rat u 8ijetnamu i *oreji, jer je izazvalo inflatorne tendencije i deficit bilansa pla"anja, a samim
tim poverenje i pozicija dolara sve manja.
15. "reditni novac
*reditni novac igra veoma veliku ulogu u savremenom svetu. -n omogu"ava da se robni promet,
koji je dostigao fantastine razmere u svetu, odvija bez velikih problema i potresa, jer im
nedostaje novac tu je odmah kredit koji reava probleme kupovine i prodaje robe. $vakodnevna
upotreba kreditnog novca jeste i u obliku menica, obveznica i sl. Prodavac robe umesto novca
dobija od kupca menicu, kojom izmiruje svoje obaveze prema raznim poveriocima. *reditni
novac je izrastao iL robnog prometa, on je produkt robnog prometa kao i pravi, bolje reeno
prvobitni novac. Pored menice, odobravanje kredita od strane bankarskog sektora znai stvaranje
kreditnog novca, jer odobreni kredit se obino ne realizuje u gotovom novcu, ve" je dovoljno da
banka u svojim knjigama odobri raunu komitenta izvesta kredit, a ovaj svoje obaveze opet
izmiruje davanjem naloga banci da sa njegovog #iro rauna preknji#i odreGen iznos na raun
poverioca, te na taj nain da u stvari izvri svoje obaveze pla"anja.
M