Ena esti 261/2009

Slobodan Nikoli 270/2009

Marko Mihajlovi 111/2009
Platonova tela ili pravilni poliedri, su poliedri ija je
svaka strana pravilan poligon sa jednakim brojem
temena i ije svako teme sadri jednak broj ivica.
Postoji tano pet
platonovih tela:

tetraedar
kocka
oktaedar
dodekaedar
ikosaedar
Svako Platonovo telo
predstavlja pojedinanu
pojavu:
Tetraedar vatra
Oktaedar vazduh
Ikosaedar voda
Heksaedar zemlja
Dodekaedar vasiona
Svako od pet Platonovih tela zadovoljava sledee uslove:
Sve pljosni su pravilne medjusobno podudarne
poligonske povri (svaka pljosan ima isti broj ivica)
Sve rogljaste povri su pravilne i meusobno
podudarne (svaki rogalj ima isti broj ivica) i
konveksni su.

Svako Platonovo telo moe imati
dodeljene simbole p i q,
tako da je p broj ivica svake stranice i
q broj stranica koje se susreu na svakom
preseku.

Dobro je poznato da ovu klasu pravilnih
poliedara ini sledeih pet poliedara:
(3,3) tetraedar
(3,4) oktaedar
(4,3) heksaedar
(3,5) ikosaedar
(5,3) dodekaedar

p broj ivica
q broj stranica
V (vertices) broj temena
E (edges) broj ivica
F (faces) broj pljosni
Formule:
pF = 2E = qV
Ojlerova formula
V-E+F=2
Iz ove injenice moemo u potpunosti odrediti V, E I F:
Euklidov geometrijski dokaz:
Svaki oak tela mora da se podudara sa po jednim
okom (vrhom) najmanje tri strane.
Na svakom vrhu tela, zbir uglova izmeu njihovih
odgovarajuih susednih strana mora biti manji od 360
stepeni.
Uglovi kod svih temena svih strana Platonovog tela su
isti, tako da svaki oak svake strane mora da doprinosi
manje od 120 stepeni.
Pravilni mnogouglovi sa est ili vie strana imaju
samo uglove od 120 stepeni ili vie, tako da
zajednika lica moraju da budu trouglovi,
kvadrati ili petouglovi.

Platon konstruise pravilna geometrijska tela prosto
tako to spaja ravne strane. Ove strane napravljene
su od trouglova i svi trouglovi su sastavljeni iz dva
pravougla trougla. Pravougli trouglovi su ili
jednakokraki ili nejednakostranini.
Heksaedar (kocka) ima strane (kvadrate) koje su
napravljene od jednakokrakih pravouglih trouglova tako
to su 4 takva spojena da bi formirala kvadrat.
Ostala tri tela koja imaju za strane jednakostranine
trouglove, tetraedar, oktaedar i ikosaedar zavise samo
od ostalih vrsta pravouglih trouglova. Kod njih je svaka
strana napravljena od 6 pravouglih trouglova.


Dodekaeda
r
Dodekaedar je sainjen od 12 pravilnih petouglova.
Platon je bio svestan da se strane dodekaedra ne
mogu konstruisati uz pomo 2 pravougla trougla od
kojih zavise ostala geometrijska tela. Uinjen je
pokuaj da se petougao podeli na izvestan broj
pravouglih trouglova:
Plutarh kaze da je svaka od 12 strana dodekaedra
napravljena od 30 elementarnih nejednakostraninih
trouglova.
Alcinous govori o 360 elemenata koji nastaju kada se
svaki petougao podeli na 5 jednakostraninih trouglova
i kada se svaki od ovih dalje podeli na 6
nejednakostraninih. Ako povuemo linije u petouglu
dobijamo takav splet trouglova koji takodje
pokazuje pitagorejski pentagram

Dualna
tela
Ako se svakoj pljosni Platonovog tela
pridrui teite te pljosni, dobijaju se
temena dualnog tela.
Dualno telo bilo kog Platonovog tela
jeste opet Platonovo telo.
Ako Platonovo telo predstavimo preko
p i q onda e njegovo dualno telo imati
oznake q i p.
Dualno telo se konstruie tako to
uzimamo temena tela i postavljamo ih u
centre pljosni Platonovog tela. Ivice
dualnog tela formiramo spajanjem
centara susednih pljosni Platonovog
tela. Na ovaj nain se broj pljosni i
temena smenjuje dok broj ivica ostaje
isti.

Tetraedar je dualan sam sebi.
Heksaedar i oktaedar su meusobno dualna tela:
Heksaedar Oktaedar
Dodekaedar i ikosaedar su meusobno dualna tela:
Dodekaedar Ikosaedar
Hvala na panji.