VISOKA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENA KOLA

STRUKOVNIH STUDIJA U PROKUPLJU

Elementi prve grupe periodnog sistema elemenata

(Alkalni metali)
SEMINARSKI RAD

MENTOR

STUDENT

prof. asistent Ivana Moi

Milo Uroevi
RP 210/14

Prokuplje, oktobar, 2014. godine

Elementi prve grupe periodnog sistema

(Alkalni metali)

SADRAJ
1.
2.

Uvod..........................................................................................................................................1
Alkalni metali............................................................................................................................2
2.1. Rasprostranjenost u prirodi....................................................................................................3
2.2. Fizika i hemijska svojstva....................................................................................................3
2.2. Upotreba alkalnih metala.......................................................................................................5
2.3. Jedinjena alkalnih metala......................................................................................................5
3. Litijum (Li)................................................................................................................................6
3.1. Upotreba litijuma...................................................................................................................7
4. Natrijum (Na)............................................................................................................................7
4.1. Jedinjenja...............................................................................................................................8
4.2. Bioloka uloga.......................................................................................................................9
5. Kalijum (K)...............................................................................................................................9
6. Rubidijum (Ru).......................................................................................................................11
7. Cezijum (Cs)...........................................................................................................................11
7.1. Terapija cezijumom.............................................................................................................12
7.2. Bioloki znaaj....................................................................................................................13
7.3. Cezijum hidrid.....................................................................................................................13
8. Francijum (Fr).........................................................................................................................13
9. Zakljuak.................................................................................................................................14
10. Literatura.................................................................................................................................15

1. UVOD
U svakodnevnom ivotu pod reju metal podrazumevamo hemijski element koji ima
tehniku primenu, najee gvoe. U hemiji, meutim metalima zovemo elemente sa
zajednikim osobinama, od kojih je jedna od najznaajnijih graenje baza (hidroksida). Elementi
prve grupe najizrazitiji su metali. Njihovi hidroksidi su veoma jaki i zovu se alkalije. Po tome su
ovi elementi dobili ime. Grupa alkalijskih metala je male teine i njih voda rasvara i na obinoj
temperaturi, a ovoj grupi metala pripadaju:
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Litijum (Li),
Natrijum (Na),
Kalijum (K),
Rubidijum (Ru),
Cezijum (Cs) i
Francijum (Fr).

Njihovo otkrie je najee bilo povezano sa uvoenjem novih metoda za ispitivanje

supstanci. 1807. godine Hemfri Dejvi otkrio je za samo nedelju dana dva elementa kalijum i
natrijum, 1817. godine Johan August Arfvedson otkriva litijum, 1860. Bunzen i Kirhof otkrivaju
cezijum, 1861. Isti naunici otkrivaju rubidijum koji dobija naziv po latinskoj rei ruber - crven.
1939. godine Margaret Peri otkriva francijum ali zbog radioaktivnosti i brzog vremena
poluraspada (22 min) njegove osobine nisu ispitane. Zajednika oznaka za elektronsku
konfiguraciju ovih elemenata je nS1, a n ima vrednost 2-7, za energetske nivoe u kojima se nalazi
samo jedan elektron u odgovarajudoj s-orbitali. Vrednost oksidacionog broja u jedinjenjima
jonske prirode je +1; grade jednovalentne bezbojne katjone.
U elementarnom stanju atomi alkalnih metala povezani slabom metalnom vezom grade
metalnu kristalnu reetku. Zbog angaovanja samo jednog elektrona veza je slaba, stoga imaju
nisku temperaturu kljuanja i malu gustinu (plivaju na vodi). Male su tvrdoe tako da se mogu
sei noem. Porastom atomskog broja u grupi rastu i jonski radijusi i gustina, dok temperature
topljenja i kljuanja opadaju. Srebrnastobele su boje, dobri su provodnici toplote i elektriciteta.
Prvi lan grupe, litijum, ima nekoliko drugaijih svojstva od ostatka grupe. Tako je po nekim
osobinama sliniji magnezijumu nego natrijumu. Veoma male dimenzije atoma litijuma i jo
manje njegovog jona uzrokuju vee jaine metalne veze u kristalnoj reetki u odnosu na ostale
alkalne metale. Zbog toga je litijum znatno tvri od njih, a ima i viu temperaturu topljenja i
kljuanja.
Alkalni metali boje plamen karakteristinim bojama to se koristi za njihovo dokazivanje u
analitikoj hemiji. Litijum boji plamen svetlo crveno, natrijum uto, kalijum svetlo ljubiasto,
rubidijum crvenoljubiasto, a cezijum plavoljubiasto. Prema hemijskom ponaanju alkalni
metali ine grupu meusobno najslinijih elemenata u periodnom sistemu elemenata. Energija
jonizacije opada porastom atomskog broja. Vrednosti za prvu jonizacionu energiju su veoma
niske (nie od ostalih elemenata). Alkalni metali imaju najnie vrednosti za koficijente
elektronegativnosti u odnosu na sve elemente u periodnom sistemu. Iz toga proizilazi njihov
pozitivan oksidacioni broj bez obzira sa kojim elementom gradili jedinjenje. Na osnovu redokspotencijala moe se zakljuiti da su to najreaktivniji metali i najjaa redukciona sredstva.
1

2. ALKALNI METALI
Naziv alkalni metali vode i od rei algili (biljni pepeo, jer se soli alkalnih metala nalaze u
biljnom pepelu. Na slici 1.1. vidimo alkalne metale u periodnom sistemu elemenata.
Slika 1.1. - Alkalni metali u periodnom sistemu elemenata

Izvor: www.periodni.com

Litijum se upotrebljava kao redukciono i dehidrataciono sredstvo. Koristi se kao

katalizator, za izradu legura i galvanskih elemenata. Natrijum se koristi kao redukciono sredstvo,
u industriji boja, lekova, plastinih masa, za proizvodnju Na-jedinjenja. Sijalice punjene parama
natrijuma daju utu boju svjetlosti koja prodire kroz maglu i prainu. Kalijum se koristi kao
redukciono sredstvo, u industriji sapuna, za proizvodnju vetakog ubriva, u proizvodnji
kiseonika tako to kalijumsuperoksid KO2 kada vee CO2 daje O2.
2

2.1. Rasprostranjenost u prirodi

Zbog velike reaktivnosti alkali se nalaze samo u obliku jedinjenja. Najrasprostranjeni su
alumosilikati i silikati:

NaCl - kamena so,

NaNO3 - ilska ilitra,
Na3AlF6 - kriolit,
KCl - silvin,
KCl x MgCl2 x 6H2O - karnalit,
KAlSi3O8 - ortoplas,
Rb, Cs, Fr se nalaze samo u tragovima.

Natrijum i Kalijum se dobijaju elektrolizom rastopa njihovih soli najee hlorida ili
hidroksida:
NaCl
(-) K: 2Na++2e-i
(+) A: 2Cl--2e-

Na++Cl2Na
Cl2

Alkalni metali lako oksidiraju pa se stoga nikada u prirodi ne nalaze u elementarnom

stanju, ve kao jedinjenja. Kako su skoro sve njihove soli rastvorljive u vodi, esto dolaze kao
joni u vodenim rastvorima (prvenstveno morskoj vodi). Takoe dolaze i u obliku mineralnih
naslaga ispod Zemljine povrine. U pustinjskoj regiji blizu granice izmeu ilea i Perua dolaze u
obliku natrijum nitrata, poznatog kao ilska alitra. Dok su natrijumova i kalijumova jedinjenja
veoma rasprostranjena, jedinjenja ostalih alkalnih metala javljaju se u malim koliinama.
Natrijumova jedinjenja su toliko rasprostranjena da je teko nai uzorak neke supstance bez
tragova natrijuma (dokaz za to je natrijumova uta boja u plamenu). Najvie natrijuma ima u
alumo-silikatima, kamenoj soli, ilskoj alitri i kriolitu.
Kalijuma u Zemljinoj kori ima neto manje nego natrijuma. Najvie ga ima u obliku silikata
iz kojih ga ne mogu koristiti biljke, iako je za njih veoma znaajan. Silikati se ne mogu koristiti
ni kao rude za dobijanje elementarnog natrijuma. Vea nalazita soli kalijuma koncentrisana su
samo na nekoliko mesta na Zemlji. Najvaniji minerali su: silvin, KCl i karnalit.
Litijum se javlja u nekim silikatima i fosfatima, dok se rubidijum i cezijum, uz ostale
alkalne metale, javljaju u alumo-silikatima i prirodnim leitima kalijumovih jedinjenja. Litijum,
natrijum i kalijum dobijaju se u industriji elektrolizom rastopa njihovih hlorida ili hidroksida.

2.2. Fizika i hemijska svojstva

Svi elementi ove grupe imaju osobine tipinih metala (metalni sjaj i dobru termalnu
provodljivost). Meki su i imaju niske take topljenja. Alkalni metali imaju niske energije
3

jonizacije, jer se jedan elektron u spoljnoj ljusci lako odvaja. Zbog toga lako oksidiraju i dobra su
redukciona sredstva, ali je zato njihova jedinjenja teko redukovati. Zbog toga se prilikom
njihovog dobijanja koristi elektroliza iz rastaljenih hlorida. Joni alkalnih metala plamenu daju
intenzivne boje karakteristine za odgovarajui element (npr. natrijum uto, kalijum
ljubiasto, litijum crveno). Ova osobina se koristi u njihovoj identifikaciji plamenim testom.
U elementarnom stanju atomi alkalnih metala, povezani slabom metalnom vezom, grade
metalnu kristalnu reetku. Zbog angaovanja samo jednog elektrona veza je slaba, stoga imaju
niske temperature topljenja i malu gustinu (plivaju na vodi laki metali). Male su tvrdoe; toliko
su mekani da se mogu sei noem.
Porastom atomskog broja u grupi rastu atomski i jonski radijusi i gustina, dok temperatura
topljenja i kljucanja opadaju, jer su elektroni koji ine metalnu vezu sve udaljeniji od jezgra, pa je
veza slabija. Srebrnastobijele su boje, dobri su provodnici toplote i elektriciteta.
Prvi lan grupe, litijum, ima nekoliko drugaijih svojstva od ostalih lanova. Veoma male
dimenzije atoma litijuma i jo manje njegovog jona uzrokuju veu jainu metalne veze u
kristalnoj reetki u odnosu na ostale alkalne metale. Otuda je litijum znatno tvri od njih, a
poseduje i viu temperaturu topljenja i kljuanja.
Alkalni metali imaju jake redukcione osobine pa imaju sposobnost da redukuju vodu dajui
elementarni hidrogen:
2 Na (s) + 2H2O 2 Na+ (aq) + 2 OH- (aq) + H2 (g)
Reakcija je burna zbog razvijanja gasovitog hidrogena, a toplota reakcije prouzrokuje
paljenje natrijuma. Svi alkalni metali reaguju sa kiseonikom, ali formiraju razliite okside.
Litijum gradi oksid Li2O. Natrijum u atmosferi bogatoj kiseonikom stvara natrijum peroksid
Na2O2 (sadri peroksid ion O22-). Ostali alkalni metali od kalijuma do cezijuma grade
superokside tipa MO2 (sadre superoksid jon O2-).
Slika 1.2. - Vanije osobine Alkalnih metala

Izvor: www.svethemije.com

2.2. Upotreba alkalnih metala

Litijum se upotrebljava kao redukciono i dehidrataciono sredstvo. Koristi se kao katalizator,
za izradu legura i galvanskih elemenata. Natrijum se koristi kao redukciono sredstvo, u industriji
boja, lekova, plastinih masa, za proizvodnju Na-jedinjenja. Sijalice punjene parama natrijuma
daju utu boju svetlosti koja prodire kroz maglu i prainu. Kalijum se koristi kao redukciono
sredstvo, u industriji sapuna, za proizvodnju vetakog ubriva, u proizvodnji kiseonika tako to
kalijumsuperoksid KO2 kada vee CO2 daje O2.
4KO2+2CO2

2K2CO3+3O2

Rubidijum i Cezijum se koriste kod izrade fotoelija zato to lako jonizuju. Za njihovu
jonizaciju je potrebna energija svetlosti.

2.3. Jedinjena alkalnih metala

Oksidi
4Li+O2

2Li2O - litijum-oksid

2Na+O2

Na2O2 - natrijum-peroksid

4Na+O2

2Na2O - natrijum-oksid

K+O2

KO2 - kalijum-superoksid

Rb+O2

RbO2 - rubidijum-superoksid

Cs+O2

CsO2 - cezijum-superoksid

Hidroksidi
Li2O+H2O

2LiOH

Na2O2+2H2O

2NaOH+H2O2

2KO2+2H2O

2KOH+H2O2+O2

Hidroksidi su vrste kristalne supstance koje se rastvaraju u vodi i pri tom jonizuju na:
MOH

M++OH-

Alkalni metali grade jeke baze - alkalije, a opta reakcija nastajanja hidroksida je:
2M+2H2O

2MOH+H2

Sa halogenim elementima alkali grade soli:

5

2M+X2

2MX

Unutar grupe raste reaktivnost alkana:

Li - sporo,
Na - burno,
K - uz paljenje,
Rb, Cs - uz eksploziju i Fr - radioaktivan.

3. LITIJUM (Li)
Litijum (grki lithos, kamen), oznaka Li, najlaki od svih poznatih metala, redni broj 3 u
periodnom sistemu elemenata, atomske teine 6,94, specifine teine 0,534 (pri 20 stepeni
Celzijusa), predstavlja smeu dva izotopa 7Li(92,6%) i 6Li(7,4%).
Slika 1.3. - Litijum

Izvor: www.svethemije.com

Otkrio ga je Johan Arfvedson 1817. godine, a prvi ga je u elementarnom stanju izolovao

Vilijam Tomas Brande, elektrolizujui talinu litijumovog oksida 1821. godine.. Dat mu je naziv
litijum jer se tada verovalo da se moe nai iskljuivo u sastavu minerala. Metal je kasnije, 1855.
izolovan elektrolizom njegovog hlorida. Atomsku teinu mu je odredio Riards pretvaranjem
litijum-hlorida u litijum-perhlorat.
Litijum i njegovi spojevi plamen boje intenzivno crvenom bojom. Upola je manje gustoe
od vode, a pliva i u ugljovodonicima, stoga se uva zaronjen ispod mineralnog ulja. Zastupljen je
u zemljinoj kori u koliini od 0,0018 %, ali je i pored male procentualne zastupljenosti veoma
est. Za razliku od ostalih alkalnih metala, litijum se u prirodi nalazi u obliku silikata.
6

Minerali koji ga sadre su lepidolit, spodumen, ambligonit i petalit, od kojih neki i slue
kao polazna sirovina za njegovo dobijanje. Najvea leita rude litijuma su u ileu, Kanadi,
Francuskoj, Nemakoj i SAD. Pronaen je i u pepelu mnogih biljaka kao to je duvan, ali i u
mleku i krvi.
Dobija se ekstrakcijom iz minerala na razne naine, ali se svi oni zasnivaju ili na slabijoj
rastvorljivosti litijum-karbonata, a u odnosu na karbonate drugih alkalnih metala ili na
rastvorljivosti litijum-hlorida u alkoholu. Takoe, litijum se moe dobiti elektrolizom stopljenog
litijum-hlorida.
Prilino je isparljiv i njegova para boji plamen Bunzenove grejalice karmin crveno, to se
koristi prilikom kvalitativne analize njegovih soli. Ima najveu specifinu toplotu od svih
elemenata i ona iznosi 0,96 na 50C. Na vazduhu gori bljetavom belom svetlou poput
magnezijuma, gradei monoksid, ali druge okside gradi tee. Sa vodonikom se jedini na crvenom
usijanju gradei litijum-hidrid, a sa azotom litijum-nitrid. Direktno se jedini i sa halogenima i
sumporom i moe se rei da je hemijski aktivan, ali manje od drugih alkalnih metala. Burno
reaguje sa kiselinama, a u reakciji sa vodom se ne pali, ak ni ako voda kljua. Tada nastaje
reakcija:

3.1. Upotreba litijuma

Litijum se koristi elementaran ili kao so u organskim sintezama, metalurgiji i analitikoj
hemiji, mazivima i za suve baterije koje mogu raditi na vrlo niskim temperaturama. Njegovi
izotopi 6Li i 7 korieni su u proizvodnji litijumske bombe. Malim dodatkom (<1%) litijuma
poboljavaju se mehanike osobine aluminijuma i korozijska stabilnost magnezijuma. Legura
litijuma i magnezijuma s malo srebra ima manju gustinu od vode, a veliku vrstou i
antikorozijsku stabilnost. Litijumska jedinjenja koriste se i u medicini.

4. NATRIJUM (Na)
Natrijum (Na, lat. natrium) je element Ia grupe sa atomskim brojem 11. Jedini stabilni
izotop mu je 23Na. Natrijum je mekan, srebrno-beo, veoma reaktivan metal. Otkrio ga je engleski
hemiar ser Hamfri Dejvi (engl. Sir Humphry Davy) 1807. elektrolizom masne sode (NaOH).
Elementarni natrijum ne postoji na Zemlji zato to na vazduhu lako oksidira, a i burno reaguje sa
vodom, tako da se mora uvati u ne-oksidujuim sredinama teni ugljovodonici.
Slika 1.4. - Natrijum

Izvor: www.svethemije.com

Jon natrijuma je rastvorljiv u vodi, te je prisutan u okeanima i svim delovima stagnirajue

vode uglavnom u obliku NaCl (kuhinjska so). Natrijum je element sutinske vanosti za ivotinje,
ljude i neke vrste biljaka, a katjoni natrijuma spadaju meu najvanije unutarelijske katjone, i
neophodni su za odranje elijske membrane. Katjoni Na+ deluje u suprotnosti sa katjonima
kalijuma K+ da bi izgradili elektrostatiki naboj na elijskim membranama i na taj nain preneli
nervne impulse. Katjoni Na+ pripadaju V grupi katjona i boje plamen u intenzivno utu boju.
Natrijum je reaktivniji od litijuma, ali je manje reaktivan od kalijuma. Mali komad
natrijuma e sa vodom reagovati burno: zapalie se i brzo e se kretati po povrini vode, a veliki
komad e eksplodirati. Najvanija jedinjenja natrijuma su: natrijum-hlorid (NaCl), natrijum-nitrat
(ilska alitra), natrijum-karbonat, natrijum-bikarbonat...

4.1. Jedinjenja
Natrijum-hlorid, NaCl, kuhinjska so je u prirodi veoma rasprostranjeno jedinjenje. Nalazi se u
svim ivim organizmima. Vodeni rastvor NaCl koncentracije 9 g/L naziva se fizioloki rastvor i
izotonian je sa krvnom plazmom. Pored toga to slui kao zain, koristi se za konzervisanje
nekih namirnica.
Slika 1.5. - Kuhinjska so

Izvor: www.svethemije.com

Natrijum-bromid, NaBr, u medicini se koristi kao sedativ - Diazepam/valium.

Natrijum sulfat, Na2SO4, se naziva Galubreova so i koristi se u medicini kao relaksans.
Natrijumov amid (NaNH2) je bezbojna staklasta kristalna masa. Nastaje kad se suvi amonijak
prevodi preko rastaljenog natrijuma.
Natrijum nitrit (NaNO2) je najpoznatiji nitrit. Koristi se pri termikoj obradi gvoa i u
organskoj sintezi pri dobijanju diazonijevih soli.
Natrijum tiosulfat (Na2SO3 x 5 H2O) slui kao fiksir u fotografiji.
Natrijum bisulfat (Natrijumov hidrogen sulfat, NaHSO4) je kiselinska so. Bezvodni oblik mu je
higroskopan. To je suvi, zrnasti proizvod koji se moe sigurno isporuiti i sauvati. Proizvodi se
reagovanjem sumporne kiseline na natrijum hidroksid. Takoe se moe proizvesti reagovanjem
sumporne kiseline na natrijum hlorid na povienim temperaturama, al se prilikom te reakcije
razvija hlorovodik.
Natrijum karbonat (Na2CO3*10H2O, soda) je kruta supstanca bele boje. Soda se dobro rastvara
u vodi, a rastvor je alkalni. Natrijumov se karbonat jo naziva i dekstroza. Za dobijanje velikih
koliina dekstroze koristi se Solvajev postupak. Nastaje neutralizacijom natrijum hidroksika sa
ugljen(IV) oksidom.
Natrijev hipoklorit (NaOHCl) je supstanca koja pri standardnim uslovima dolazi u obliku belog
praha. Natrijum hipoklorit se najee koristi za beljenje i dezinfekciju. U tu svrhu se najee
koriste rastvori malih koncentracija. Koristi se i za tretiranje vode u bazenima, pri emu spreava
razvoj bakterija i algi.

4.2. Bioloka uloga

Natrijum je esencijalan za veinu vrsta, ukljuujui oveka. Toksini unos: = 12g,
Smrtonosna doza: LD50 = 3000g. Manjak natrijuma je jako redak, moe se desiti ukoliko doe
9

do prenaglog gubitka kroz jako znojenje, dijareju ili povraanje. U tom sluaju se daju pia sa
natrijumom. Simptomi manjka su nizak krvni pritisak, grevi u miiima, problemi sa krvotokom
i lupanje srca. Natrijum omoguava ulazak glukoze i ostalih hranjivih supstanci u elije, te rad
sranog miia. Natrijum je ukljuen i u apsorpciju mnogih hranjivih supstanci iz creva pomou
natrijum-kalijeve pumpe.
Opasnosti: Jedinjenja natrijuma, to se tie sadraja natrijuma, nisu opasna, ali prevelika koliina
NaCl u ishrani moe biti toksina. Dnevni unos vei od preporuenih 2-3g nije preporuljiv
osobama sa sranim problemima.

5. KALIJUM (K)
Kalijum (K, lat. kalium) je metal Ia grupe. Najbitniji minerali kalijuma su silvin, silvinit,
karnalit, kainit, langbeinit i razni aluminosilikati. Vana jedinjenja kalijuma su kalijum oksid,
kalijum peroksid, kalijumsuperoksid, kalijum hidroksid (koji je veoma jaka baza), kao i mnoge
soli.
Skoro sve soli kalijuma dobro rastvorljive u vodi. Vano jedinjenje za hemiju je takoe
kalijum permanganat. Katjoni kalijuma su glavnim katjonima unutar elije i neophodni su za
funkcionisanje elijske membrane. Katjoni K+ pripadaju V grupi katjona.
Kalijum kao element Ia grupe periodnog sistema je veoma reaktivan. Ako stoji neko vreme
na vazduhu, poinje da reaguje sa kiseonikom iz vazduha i stvara kalijum-oksid prema jednaini
reakcije:
4 + 2

2K2O

On moe reagovati i sa vodom, stvarajui kalijum-hidroksid i vodonik, koji se zbog

ogromne toplote koja se oslobodi, pali.
2 + 2H2O

2KOH + H2

Reaguje i sa kiselinama, pri emu zamenjuje vodonik, i stvara soli.

2K + 2HCl

2KCl + H2 (sa neorganskom kiselinom)

2 + 2CH3COOH

CH3COOK + H2 (sa organskom kiselinom)

Pri drugoj reakciji nastaju soli organskih kiselina. Prema IUPAC nomenklaturi, nazivi se
izvode tako to na prvom mestu navedemo naziv metala (ako je potrebno, i valencu), stavimo
crticu, dodamo naziv alkana sa istim brojem ugljenikovih atoma, i nastavak -OAT. Gore
navedeno jedinjenje bi se zvalo kalijum-etanoat.
Moe reagovati sa alkoholima, ali samo ako je njihova koncentracija >98%, jer bi u
suprotnom nagradio natrijum-hidroksid sa vodom iz rastvora. Iz ove reakcije se vidi da se
alkoholi ponaaju kao jako slabe kiseline, jer se vodonik iz -ON grupe alkohola istiskuje, ba kao
i kod reakcije sa kiselinama. Meutim, alkoholi ne uestvuju u reakciji neutralizacije, niti
menjaju boju lakmus papira.
10

2 + 2CH3OH

2CH3OK + H2

Naziv dobijenog jedinjenja se dobija na nain opisan u prethodnoj reakciji, stim to se

dodaje nastavak -OLAT. Ime ovog jedinjenja bi bilo kalijum-metanolat. Ipak, ee se koristi
naziv kalijum-metoksid.
Slika 1.6. - Kalijum

Izvor: www.svethemije.com

6.

RUBIDIJUM (Ru)

Rubidijum (Rb, lat. rubidium) je alkalni metal Ia grupe. Ima 30 izotopa ije se atomske
mase nalaze izmeu 75-98. Postojan je samo jedan - 85. U prirodi se javlja i njegov izotop 87.
Zastupljen je u zemljinoj kori u koliini od 90 ppm (engl. parts per million), u obliku minerala
lepidolita (KLi2Al(OH, F)2Si4O10) i karmalita.
Otkrili su ga Robert Bunzen i Gustav Robert Kirhof u Hajdelbergu, u Nemakoj 1861.
godine. Poznati su njegovi oksidi, soli neorganskih kiselina i nekoliko organometalnih
kompleksa. Nijedno od tih jedinjenja nema praktinu primenu.
U istom obliku rubidijum je metal srebrnosive boje. Ima sline hemijske osobine kao i
kalijum, samo je jo reaktivniji od njega. Na vazduhu se sam od sebe pali, a sa vodom reaguje
eksplozivno.
Rubidijum nema poznatu ulogu, a njegove soli imaju stimulativan efekt. Rubidijum moe
biti toksian ako se proguta. Smrtonosna doza: LD50 = 3800g. Rubidijeve soli su uglavnom
inertne, njihova toksinost gotovo uvek dolazi od anjona, a ne od Rb+. Ipak, u telu moe zameniti
kalijum i ukoliko ga se u organizam uvede u veim koliinama moe biti opasan.
11

Slika 1.7. - Rubidijum

Izvor: www.svethemije.com

7. CEZIJUM (Cs)
Cezijum (Cs, lat. caesium) - alkalni metal Ia grupe. Mineral cezijuma je polucit
(CsAlSi2O6). Zastupljen je u zemljinoj kori u koliini od 3 ppm (eng. parts per million). Gori
plavo-ljubiastim plamenom.
Otkriven je 1861. godine, a otkrili su ga Robert Vilhelm Bunsen i Gustav Robert Kirkhof u
mineralnoj vodi na izvoru u Bad Durkhajmu. Zbog dve plaviaste spektralne linije po kojima je i
otkriven, dali su mu ime po latinskom nazivu caesium - nebesko plav. Tek 1881. godine Karl
Seterberg je prvi predstavio hemijski ist cezijum.
Cezijum je ekstremno reaktivan element, vrlo je mekan, ima zlatnoute nijanse, a u potpuno
istom stanju je srebrenasti sjajni metal. Poto u kontaktu sa zrakom odmah i veoma burno
reaguje, uva se u hermetiki zatvorenim staklenim ampulama. Nema podataka da cezijum ima
neki bioloki znaaj. U prirodi se ne javlja u ljudskom organizmu, a nije ni otrovan.
Radioaktivni izotop 137Cs, koji je proizvod cepanja jezgra, dospeo je u velikim koliinama
u atmosferu nakon ernobilske katastrofe 26. aprila 1986. godine, to je privuklo panju javnosti
u celom svetu.
Slika 1.8. - Cezijum

12

Izvor: www.svethemije.com

7.1. Terapija cezijumom

Tretman maligniteta pomou cezijuma je rezultat rada najvie doktora A. Kejta Bruvera,
mada on to praktino nikad nije primenio na pacijentima. Nekada je obolelima od raka davano
est grama cezijuma u prahu dnevno. I to je pokazalo rezultate. Ali molekul cezijuma u prahu je
preveliki da bi elija kancera mogla da ga proguta. A ako cezijum ne doe u unutranjost elije on
ne moe da deluje na nju.
Danas se za ovu terapiju koristi teni jonski cezijum hlorid. Kada ue u eliju raka cezijum
ini da ona postane alkalna (krv koja transportuje cezijum ne postaje alkalna ve samo
unutranjost kancerozne elije). Cezijum ulazi u kancerozne elije kada to drugi sastojci ne
mogu.
Tako se kanceru ograniava uzimanje glukoze i on se izgladnjuje. Kancerozne elije
postaju slabe i bolesne. Zaustavlja se fermentacija ime se spreeva da elija koristi glukozu.
Neutralie se mlena kiselina koja je glavni uzrok elijskog nekontrolisanog umnoavanja.
Poznati terapeut u leenju raka cezijumom je bio nemaki lekar dr Hans Nijper (19281998). Mnogi slavni Amerikanci su ili kod njega na tretman ukljuujui jednog amerikog
predsednika. Teni jonski cezijum hlorid kanceroznu eliju ini alkalnom i do 8.0 i vie. Tako
bolesnu imuni sistem je konano likvidira. Krvni serum ostaje i dalje na normali ili priblino 7.4.
Ne samo da se ovim tumor nakon nekoliko nedelja smanjuje ve se prekida proces daljeg
pretvaranja zdravih elija u kancerozne. Bol od tumora se zaustavlja 12 do 24 asa od prve
terapije.

13

7.2. Bioloki znaaj

Prirodno, cezijum se ne nalazi u ljudskom organizmu. Putem hrane, zbog slinosti sa
kalijumom, cezijum se apsorbuje u probavnom sistemu, te kao i kalijum uglavnom se taloi u
miinom tkivu. Bioloko poluvreme eliminacije cezijuma iz ljudskog organizma, u zavisnosi od
starosti i pola osobe, iznosi u proseku oko 110 dana. Cezijum je hemijski samo u vrlo maloj meri
otrovan. Tipina smrtonosna doza LD50 za cezijumove soli iznosi oko 1000 mg/kg (kod pacova,
oralno). Od veeg znaaja je ipak otrovno delovanje jonizirajueg zraenja unesenih
radioaktivnih cezijumovih izotopa, koje u zavisnosti od doze zraenja mogu prouzrokovati
trovanje radijacijom. Zbog dobre rastvorljivosti u vodi veine soli cezijuma, one se u potpunosti
apsorbuju u probavnom sistemu i najveim delom se taloe u miinom tkivu. Putem uzimanja
hranom radioaktivnog 137Cs nakon ernobilske katastrofe 1986. godine na podruju SR
Nemake izmerena je prosena efektivna doza zraenja u prva tri meseca nakon nesree od 0,6
Sv kod prosene odrasle osobe.

7.3. Cezijum hidrid

Cezijum hidrid (CsH) je jedinjenje cezijuma i vodonika. On je bio prva supstanca koja je
generisana putem svetlou indukovanog formiranja estica u metalnoj pari. Jezgra cezijuma u
CsH molekulu mogu da budu hiperpolarizovana putem interakcija s parom cezijuma u procesu
poznatom kao spinska razmena optikim pumpanjem. Taj proces moe da povea nuklearno
magnetno rezonantni (NMR) signal jezra cezijuma za jedan red veliine indukovanog formiranja
estica u metalnoj pari.

8. FRANCIJUM (Fr)
Francijum (fr, lat. francium) - alkalni metal Ia grupe. Ime je dobio po Francuskoj.
Francijum je najreaktivniji radioaktivan element. Otkriven je 1939. godine u Francuskoj od strane
Margarit Peri. Francijum rastvara vodu, reaguje uglavnom sa kiselinama.
Hemijski element francijum nosi u periodnom sastavu elemenata simbol Fr, atomski (redni)
broj mu je 87, a atomska masa mu iznosi 223,02 (223) *1+. Ima najniu elektronegativnost od
svih poznatih elemenata, a drugi je najrei od prirodnih elemenata (nakon astata). Francijum je
visokoradioaktivni metal koji propada na astat, radijum i radon. Kao alkalni, on ima jedno
valentni elektron.
To je bio posednji element otkriven u prirodi, za razliku od sintetikih. Izvan laboratorija,
francijum je izuzetno redak, u tragovima pronaen u uranovim i torijevim rudama, gde se izotop
francijum-223 nalazi. U bilo kojem trenutku u Zemljinoj kori sveukupno ga je 20-30 g., ostatak je
potpuno sintetiki. Najvei iznos ikada prikupljen bio je grozd od preko 300 000 atoma (od
francijuma-210).
Slika 1.8. - Francijum

14

Izvor: www.svethemije.com

Francijum se moe dobiti bombardovanjem torija protonima. Budui da nije izolovana

primetna koliina francijuma ili njegovih jedinjenja, hemijska svojstva su istraivana
radiohemijskim tehnikama. Kao i ostali alkalni elementi, moe se iz rastvora istaloiti u obliku
karbonata, hidroksida, fluorida, kromata, sulfata i sulfida. Od rubidijuma i cezijuma moe se
izdvojiti pomou katjona. Poznato je dvadesetak radioaktivnih i vrlo nestabilnih izotopa
masovnih brojeva od 201 do 231 (francijum je najnestabilniji od prvih sto elemenata u periodnom
sistemu). Metal francijum ima taku topljenja na oko 27C, a taku kljuanja na oko 680C.
Poput rubidijuma i cezijuma daje teko topljiv sediment sastava FrClO4 i Fr2PtCL6. Upotreba
francijuma ograniena je samo na nauna istraivanja.

9. ZAKLJUAK
U alkalne metale se ubrajaju sledei elementi: Li (litijum), Na (natrijum), K (kalijum), Rb
(rubidijum), Cs (cezijum), i Fr (francijum). Ovi elementi se nazivaju alkalni metali po tome to sa
vodom reaguju i daju rastvore jakih baza, poznate kao alkalije. Svi elementi koji pripadaju istoj
grupi, imaju isti broj elektrona na poslednjem energetskom nivou, pa alkalni metali s obzirom da
pripadaju Ia grupi PSE, imaju jedan (valentni) elektron na poslednjem energetskom nivou. Iz toga
proizilazi zajednika elektronska konfiguracija elemenata Ia grupe: ns1 , gde n predstavlja
energetske nivoe u kojima se nalazi elektron, odnosno periode, pa je n=2-7. Oksidacioni broj
ovih elemenata u jedinjenjima je +1, jer jednovalentni katjon nastaje otputanjem valentnog
elektrona sa poslednjeg energetskog nivoa.
Alkalni metali grade jedinjenja jonskog karaktera. Obino su to vrste kristalne supstance.
Njihova jedinjenja mogu se podeliti na alkalije (baze) i soli - od kojih su najvaniji hloridi,
sulfati, nitrati, karbonati, hidrogenkarbonati, sulfiti, nitriti...
U elementarnom stanju atomi alkalnih metala, povezani slabom metalnom vezom, grade
metalnu kristalnu reetku. Zbog angaovanja samo jednog elektrona veza je slaba, stoga imaju
niske temperature topljenja i malu gustinu (plivaju na vodi laki metali). Male su tvrdoe; toliko
su mekani da se mogu sei noem.
15

Porastom atomskog broja u grupi rastu atomski i jonski radijusi i gustina, dok temperatura
topljenja i kljucanja opadaju, jer su elektroni koji ine metalnu vezu sve udaljeniji od jezgra, pa je
veza slabija. Srebrnastobijele su boje, dobri su provodnici toplote i elektriciteta. Prvi lan grupe,
litijum, ima unekoliko drugaija svojstva od ostalih lanova. Veoma male dimenzije atoma
litijuma i jo manje njegovog jona uzrokuju veu jainu metalne veze u kristalnoj reetki u
odnosu na ostale alkalne metale. Otuda je litijum znatno tvri od njih, a poseduje i viu
temperaturu topljenja i kljuanja.
Alkalni metali boje plamen karakteristinim bojama, jer su njihovi ns1 elektroni lako
reaguju i prelaze na vie energetske nivoe u atomu. Pri povratku u osnovno stanje, emituju
primljenu energiju u vidu svetlosti u vidljivom delu spektra, Litijum boji plamen svetlo crveno,
natrijum uto, kalijum svetlo ljubiasto (gleda se kroz kobaltno staklo), rubidijum crvenoljubiasto, cezijum plavo-ljubiasto.
Ove reakcije se mogu koristiti za dokazivanje alkalnih metala u njihovim jedinjenjima.
Prema hemijskom ponaanju alkalni metali ine grupu meusobno najslinijih elemenata u
periodnom sistemu.

10. LITERATURA
1. Volhart K.P.C, or N., (2004) Organska hemija - struktura i funkcija, Data status, Nauka,
Beograd.
2. McMurry J., (2007) Organic Chemistry, 7th edition, Brooks Cole.
3. Pileti M. V., Mili B. Lj., ilas S. M., (1993), Organska hemija II, Novi Sad.
4. Rajkovi, M.B., Lanjevac, . (2010), Opta i neorganska hemija, FOTO FUTURA,
Beograd.
5. Rikovski I., (1979), Organska hemija, Graevinska knjiga, Beograd.
6. Sikirica M., olig K. B., (1996), Organska hemija, Zagreb.
7. ekovi ., (1995), Eksperimentalna organska hemija: Aparati-metode-sinteze, Beograd.
8. Internet adrese:
www.svethemije.com
www.periodni.com
www.znanje.org

16