ZATITA BILJAKA

FITOPATOLOGIJA (BOLESTI BILJAKA)

Zatita bilja se bavi prouavanjem bolesti, tetoina i korova i njihovim suzbijanjem.
Gubici oko 35% (9% patogeni mikroorganizmi)
Fitopatologija je nauka o bolestima biljaka.
Bavi se prouavanjem
patogenih mikroorganizama i abiotikih faktora koji izazivaju biljne bolesti,
mehanizmom njihovog nastanka,
interakcijom prouzrokovaa i obolele biljke i
iznalaenjem mera za njihovo suzbijanje.
(Phyton biljka; Pathos bolest, patnja; Logos nauka)
Bolest je patoloki proces koji nastaje kao rezultat delovanja parazita, biljke domaina i uticaja
faktora sredine.
Boleu se oznaavaju promene u morfolokim i fiziolokim osobinama biljaka, koje ugroavaju
njihovo razvie, smanjuju prinos i pogoravaju kvalitet, izazivajui najzad njihovo uginjavanje.
Bolest je serija vidljivih i nevidljivih odgovora biljnih elija i tkiva na patogene mikroorganizme ili
faktore spoljanje sredine koji rezultiraju promenama oblika, funkcije ili integriteta biljaka.
Patogeni deluju na biljku
enzimima,
toksinima ili
regulatorima rasta, kako bi obezbedili hranu.
Patoloki proces obuhvata i i reakciju biljke na akciju patogena i to u velikoj meri zavisi od
faktora sredine.
INTEGRALNA ZATITA

Integralna zatita je sistem koji kombinuje sve raspoloive mere zatite, u cilju spreavanja ekonomski
znaajnih teta, uz to manje ugroavanje oveka i ivotne sredine i uz maksimalnu utedu energije.

- Fokusi (savremene tendencije) IPM (Integrated Pest Management)
1. Bioloka borba (biopesticidi)
2. Korienje tzv. mekih soft pesticida
3. Otporne sorte (klasian genetski postupak ili transgene biljke)
4. Steena otpornost (Systemic Acquired Resistance, BION / acibenzolar-s-methyl, elicits/)

- Savetodavna poljoprivredna sluba Cooperative Extansion Service
Kompjuterski sistemi
Prognozno-izvetajna sluba
Cilj: zdravstveno bezbedna hrana sa certifikatom Proizvedeno po
konceptu integralne proizvodnje
Kontrolie: FQPA (The Food Quality Protection Act)
UZRONICI BOLESTI

Biotoki faktori Abiotiki faktori
- fitopatogene gljive (mikoze) - klimatski
- fitopatogene bakterije (bakterioze) - edafski
- fitopatogeni virusi (viroze) - hemijske materije
- fitoplazme (pesticidi, mineralna
- rikecije ubriva i otpadne
- parazitne cvetnice materije iz industrije)
SIMPTOMI

Simptomi su vidljivi znaci bolesti.

Nastaju kao rezulatat citolokih, anatomskih, fiziolokih i morfolokih promena.

- Opti i lokalni

- Tipini i atipini
Tipovi simptoma

1. promene u boji
hloroza
crvenilo
prugavost
albinizam
2. promene u morfologiji (deformacije)

kovrdavost

tumori

nitavost

deformacija korena

vetiine metle
3. Nekroze (odumiranje tkiva)
lokalno odumiranje tkiva u zeljastim ili drvenastim biljnim organima
pege (u zeljastom tkivu okruglaste ili uglaste; ponekad ispadaju - upljikavost)
rak-rane (pege u drvenastom tkivu praene pucanjem kore)
plamenjaa (naglo odumiranje zeljastog nenog tkiva)
Pojava rak-rana je esto praena izluevinama gumaste materije -
gumoza, a bakteriozna plamenjaa pojavom bakterioznog eksudata.
atrofija i nanizam
4. Uvelost (traheomikoze i traheobakterioze)
5. Prisustvo stranih tela

micelija (na povrini biljnih organa: pepelnica ili ra),

rizomorfe

sklerocije i karpofore.
6. Promene u sadraju

- Mumifikacija plodova

- Trule (vlana i suva)

- Destrukcija plodova (glavnica i gar)
UZRONICI BOLESTI

Biotoki faktori Abiotiki faktori
- fitopatogene gljive (mikoze) - klimatski
- fitopatogene bakterije (bakterioze) - edafski
- fitopatogeni virusi (viroze) - hemijske materije
- fitoplazme (pesticidi, mineralna
- rikecije ubriva i otpadne
- parazitne cvetnice materije iz industrije)
DOKAZIVANJE PRISUSTVA PARAZITNIH MIKROORGANIZAMA U BILJCI
(PROUZROKOVAA BOLESTI)
Kochovi postulati 1876:
Izolacija patogena izolati
Inokulacija biljaka
Reizolacija reizolati
Reinokulacija
IDENTIFIKACIJA PARAZITA
IDENTIFIKACIJA PATOGENIH MIKROORGANIZAMA

Izolacija gljive, bakterije virusi
Hranljive podloge Test biljke

Inokulacija Biljka dom.; test biljka Biljka dom.; test biljka
(provera patogenosti)

Morfoloke odlike

Odgajivake odlike rast na hranljivim Biofizike osobine: podlogama
- termalna taka inaktivacije
- krajnja taka razreenja
Biohemijske i fizioloke odlike - trajanje inaktivacije virusa
in vitro

Seroloke odlike

ELISA test (Enzyme Linked Immunosorbent Assay)

IF test (Immuno-flourescence)-imunoflorescencija
Metode molekularne biologije (DNK)
PCR-Polymerase Chain Reaction-
Lanana reakcija polimeraze
RFLP-Restriction Fragment Length Polymorphism-Polimorfizam duine restrikcionih fragmenata
RAPD-Random Applified Polymorphic DNA-
Nasumino amplifikovana polimorfna DNK
AFLP-Amplified Fragment Length Polymorphysm-Polimorfizam duine amplifikovanih fragmenata

FITOPATOGENE GLJIVE I GLJIVAMA SLINI ORGANIZMI (MIKOZE)
Gljive Fungi
Gljivama slini organizmi pseudogljive
Heterotrofni nain ishrane (saprofiti i paraziti)
MORFOLOGIJA VEGETATIVNIH ORGANA
Talus vegetativni organ gljiva
Plazmod vegetativni organ pseudogljiva
Hifa konasta tvorevina; sastoji se od protoplazmatine mase sa jedrima ograniena elijskim zidom
(hitin, glikoprotein, ponekad i celuloza).
Hife mogu biti septirane i neseptirane.
Neseptirane hife Oomycota (pseudogljive)
Septirane hife vie gljive (Ascomycotina, Basidiomycotina, Deuteromycotina / Fungi imperfecti).
Micelija skup hifa.
- Epifitna micelija (povrinska)
- Endofitna micelija (intercelularna i intracelularna)
TVOREVINE MICELIJEStrome
Sklerocije
Rizomorfe
Rizoidi (stoloni)
Haustorije
RAZMNOAVANJE GLJIVA
BESPOLNO (VEGETATIVNO)
fragmentiranjem hifa
delenjem majke elije na 2 erke elije
pupljenjem spora ili somatskih elija
formiranjem posebnih elija - spora, koje klijanjem daju novu jedinku
Spore mogu biti
endogene i egzogene po postanku;
bespolne i polne.
Bespolne spore: konidije, oidije, piknospore, zoospore, hlamidospore i dr.
POLNO (GENERATIVNO) RAZMNOAVANJE
Izogamija: spajanje morfoloki istih spora (fizioloki razliite) izogamete; njihovim spajanjem
nastaje zigot.
Heterogamija: polne spore morfoloki razliite, oogonija i anteridija; njihovim spajanjem nastaje
oospora (Oomycota).
Kod viih gljiva Ascomycota i Basidiomycota, posebno se odvijaju plazmogamija i kariogamija.
- Kod Ascomycota organ polne reprodukcije je askus u kome nakon kariogamije mitoze i mejoze
nastaje po 8 haploidnih askospora, koje su endogenog porekla.
- Kod Basidiomycota organ polne reprodukcije je bazid u kome egzogeno nastaju haploidne
bazidiospore.
Kod Ascomycota askusi nastaju direktno na miceliji ili znatno ee u posebnim plodonosnim telima:
apotecije, peritecije i kleistokarpi.
Deo ivotnog ciklusa u kome se Ascomycota razmnoavaju polno ini savreni stadijum (teleomorf) u
razvoju gljive.
Deo ivotnog ciklusa u kome se Ascomycota razmnoavaju bespolno ini nesavreni stadijum (anamorf) u
razvoju gljive. U nesavrenom stadijumu gljive se uglavnom ponaaju kao pravi paraziti i prouzrokuju
najvee tete.
Iz gore navedenog proizilazi da gljive Ascomycota, imaju dva naziva, jedan se odnosi na savreni, a drugi
na nesavreni stadijum gljive.
Kod Basidiomycota bazidi se razvijaju na teleutosporama, hlamidosporama ili karpoforama.
Polne spore su zigote, oospore, askospore i bazidiospore.
FITOPATOGENE BAKTERIJE

EKONOMSKI ZNAAJ
Erwinia amylovora
Pseudomonas syringae
Agrobacterium tumefaciens
Xanthomonas campestris
Erwinia carotovora
Ralstonia solanacearum
Prvi put opisana fitopatogena bakterija (1882)
SIMPTOMI BAKTERIOZA
Nekroza
Lokalna nekroza (pegavost i rak-rane), Pseudomonas syringae pvs.,
Xanthomonas campestris pvs.
Bakteriozna plamenjaa, Erwinia amylovora
Vlana trule, Erwinia carotovora
Uvelost, Clavibacter michiganense ssp.
Tumori, Agrobacterium tumefaciens
OPTE OSOBINE FITOPATOGENIH BAKTERIJA
PATOGENOST je uslovljena heterotrofnim nainom ishrane, prouzrokuju bolesti koje se nazivaju
bakterioza.
MORFOLOKE ODLIKE tapiast oblik; asporogene (imaju kapsule), Gr - ; imaju cilije ili su
atrihe.
ODGAJIVAKE ODLIKE (fakultativni paraziti) razvoj na hranljivim podlogama (MPA ili sl.);
stvaranje pigmenata.
BIOHEMIJSKO-FIZIOLOKE ODLIKE (uslovljene fermentnom aktivnosti bakterija): utvrivanje
prisustva oksidaze, katalaze, pektinaze, proteaze; razlaganje ugljenikovih jedinjenja; stvaranje
sumporvodonika, indola; redukcija nitrata i dr.
SEROLOKE ODLIKE fitopatogene bakterije imaju antigena svojstva (antigeni).
GRAA BAKTERIJSKE ELIJE
jednoelijski organizmi (0.5 4.5 X 0.3 0.6 m)
citoplazma
materije jedra (nukleoid)
citoplazmatina membrana
elijski zid
OSTVARENJE INFEKCIJE
mehanike ozlede i prirodni otvori
locirane su u intercelularima i sudovnom tkivu
vektori kine kapi, tekue vode, ovek, insekti, ptice, orue
odravanje (preivljavanje): seme, biljni ostaci u zemljitu, grane drvea i dr.
suzbijanje:
- preventivne mere zatite (zdravo seme, plodored, otporne sorte);
- mehanike mere (odstranjivanje obolelih biljaka ili biljnih delova);
- hemijske mere (preparati na bazi Cu, antibiotici na bazi streptomicin
sulfata ili dr., baktericidi Starner, Firestop i dr.)
FITOPATOGENI VIRUSI

EKONOMSKI ZNAAJ
tete koje prouzrokuju mogu iznositi 5-80%.
Virus arke ljive, Virus mozaika jabuke
Virusna degeneracija vinove loze
Viroze duvana, krompira, paprike i paradajza
Prvi opis fitopatogenih virusa 1886.
Morfoloka graa utvrena tek otkriem elektronskog mikroskopa 1939. godine.
SIMPTOMI VIROZA
Hloroza (mozaik)
Zakrljalost i deformacije
OPTE ODLIKE FITOPATOGENIH VIRUSA
PATOGENOST obligatni paraziti (odravaju se i parazitiraju samo ive elije, intracelularni
paraziti); nemaju sopstvenu razmenu materije i energije, ukljuuju se u metabolizam elija koje
parazitiraju.
MORFOLOKE OSOBINE VIRUSA virusi mogu biti izdueni
(20 2000 nm X 10 25 nm) ili izometrini (20 35 nm; 60 110 nm).
BIOFIZIKE OSOBINE VIRUSA termalna taka inaktivacije
(45 - 90C); krajnja taka razreenja (10-1 10-7); trajanje infektivnosti virusa in vitro (infektivnost
elijskog soka na 20C, 1-2 dana, 5-6 dana, vie od 1 godine).
SEROLOKE OSOBINE VIRUSA - virusi imaju antigena svojstva.
GRAA VIRUSA
(estica virusa - virion)
Nemaju elijsku grau estice ili partikule
Nukleoproteidni sastav
2 komponente: - proteinska (kapsid, sastavljen iz kapsomera)
- nukleinska kiselina RNK (uglavnom) ili DNK
UMNOAVANJE VIRUSA
Razlaganje proteinskog omotaa oslobaanje nukleinske kiseline sinteza novih estica virusa
INFEKCIJA I IRENJE VIRUSA U BILJCI
INFEKCIJA fine ozlede (intracelularni paraziti)
IRENJE U BILJCI intercelularno i sudovno
VEKTORI insekti, vegetativni organi (reznice, kalem granice), seme, nematode i dr.
SUZBIJANJE
- preventivne mere zatite (zdrav sani materijal, unitavanje korova, unitavanje vektora, gajenje
otpornih sorti i dr.);
- fizike mere termoterapija: 37 - 38C (odravanje 2 3 nedelje); 50 - 52C (odravanje 10-15
minuta).
FITOPLAZME
Otkrivene 1967 (Japan)
Fitoplazme ine prelaz izmeu bakterija i virusa.
Polimorfni su organizmi, elije su okruglastog ili izduenog oblika.
Nemaju prave elijske zidove, ve troslojnu membranu, po emu se razlikuju od bakterija.
Od virusa se razlikuju po elijskoj grai, dva tipa nukleinskih kiselina (DNK i RNK) i mogunosti
razmnoavanja na vetakim hranljivim podlogama.
Prisutne su samo u elijama i naseljavaju floemsko tkivo. Kroz biljku se kreu sistemino.
Prenosioci fitoplazmi su cikade, tripsi i pregljevi. Insekat postaje sposoban da prenosi fitoplazme
posle jednog latentnog perioda. Za to vreme fitoplazma se razmnoava u insektu i iz creva
dospeva u pljuvane lezde, prenosei zarazu sa biljke na biljku.
Imaju sopstvenu razmenu materije, razmnoavaju se deobom ili pupljenjem. Mogu se odravati
samo u ivom tkivu krtole, lukovice, korenu viegodinjih korova.
Otporne su prema penicilinu, a osetljive prema tetraciklinu.
Identifikacija na osnovu simptoma, elektronskog mikroskopa i bioloki test kalemljenje. Za
inokulaciju potrebna je ista, izolovana kultura i Koch postulati.
Prouzrokuju:
- Flavescence doree crvenilo lia vinove loze
- Europien Stone Fruit Yellows (kajsija)
- Pear Decline (kruka, izumiranje)
Suzbijanje
- Zdrav sadni materijal
- Termoterapija
- Unitavanje vektora
- Otporne sorte
- Primena antibiotika tetraciklina
POLUPARAZITNE I PARAZITNE CVETNICE
Neke vie biljke imaju sposobnost da se u potpunosti ili delimino odravaju na raun organske
materije koju stvaraju autotrofni organizmi.
Privruju se za stablo ili koren biljaka na kojima se ishranjuju (voda, mineralne i organske
materije).
Na taj nain naruavaju razmenu materije, smanjuju prinos i kvalitet.
Meu parazitnim cvetnicama postoje zeleni poluparaziti i bezhlorofilni paraziti.
Zeleni poluparaziti imaju reduciran korenov sistem i normalno razvijene listove, tako da mogu
stvarati organsku materiju, a iz biljke uzimaju vodu i mineralne materije (Viscum album bela
imela).
Bezhlorofilni paraziti su potpuno izgubili hlorofil, ponaaju se kao pravi paraziti (Cuscuta spp.) i
volovod (Orobanche spp.).
Cuscuta vil. kosica
- Potpuni parazit.
- Vegetativno telo je konasto, cilindrino, izdueno, razgranato, ukasto, sa reduciranim
ljuspastim listovima.
- Koren pretvoren u sisaljke. ima mnogobrojne cvetove.
- Seme vitalnost moe zadrati 5-10 godina.
- U povoljnim uslovima seme klija u kratak koni, privrujui se za biljku hraniteljku (15-20
dana, vitalnost). iri se zaraenim semenom gajenih biljaka.
Orobanche spp.
Koren je pretvoren u mesnatu gomolju sa sisaljkama, koje prodiru u traheje i traheide.
Lie je ljuspasto, reducirano, bez hlorofila.
Stablo je do 50 cm.
Plod je aura, brojne semenke.
Cvetovi bele ili violetne boje.
Klijanjem semena nastaje klica, koja raste u pravcu korenskih izluevina.
Viscum album bela imela
- Poluparazit
- Grm, okruglastog oblika.
- Zimzelena biljka.
- Stablo dihotomo razgranato, sa izduenim zadebljalim liem i jagodastim plodom.
PARAZITI I PARAZITIZAM
Parazit (fitopatogen) organizam koji se hrani i razvija na raun biljke domaina
(para pored; zitos hrana)
Heterotrofni mikroorganizmi paraziti i saprofiti
Parazitizam parazit + biljka domain (ukoliko postoji kompatibilan odnos, rezultat je bolest)
PUTEVI NASTANKA PARAZITA OD SAPROFITA
Postupna adaptacija fermentnog sistema (uproavanjem ekstracelularnog fermentnog sistema)
Mutacije
Hibridizacija
OSOBINE PARAZITA
Patogenost je sposobnost parazita da kod biljke izazove odreene patoloke promene, koje
identifikujemo kao bolest;
Infektivnost je sposobnost mikroorganizma da moe uspostaviti trajni odnos sa osetljivom
biljkom i da se na njen raun hrani;
Agresivnost (virulentnost) je borbena sposobnost parazita da ostvari nfektivnost. To je stepen
patogenosti.
OSOBINE BILJKE DOMAINA
Biljka domain ispoljava odreenu prijemljivost (predispoziciju) ili otpornost prema patogenu.
SPECIJALIZACIJA PARAZITA
Specijalizacija parazita podrazumeva prilagoenost parazita (tokom evolucije) odreenom broju
biljaka, na kojima moe da ivi i da se razmnoava. Biljke koje su prijemljive prema odreenom
parazitu, ine niz domaina tog parazita.
Polifagni paraziti (omnivore): parazitiraju razne redove
Plurivore: parazitiraju u okviru jedne porodice
Monofagni paraziti: parazitiraju u okviru jednog roda ili vrste
Forme specialis: predstavljaju skup morfoloki identinih formi, ali se diferenciraju po
prilagoenosti da parazitiraju na jednom ili nekoliko rodova (Fusarium oxysporum f.sp. dianthi)
Fizioloke rase: specijalizovane da parazitiraju jednu ili nekoliko sorti.
PODELA PARAZITA PREMA NAINU ISHRANE
Obligatni (pravi) paraziti
Fakultativni paraziti (sposobnost razvoja i na hranljivim podlogama)
Poluparaziti (Viscum album)
Superparaziti (Gloeosporium polystigmicolumi, Trichotecium roseum)
NAIN DELOVANJA PARAZITA NA BILJKU
Fermenti (pektinaze, peptidaze, lipaze, amilaze, celulaze i dr.), omoguuju razgradnju biljnih
tkiva;

Fitotoksini (alternarin, fuzarijska kiselina, fazeolotoksin i dr.), deluju toksino na ivu eliju u
minimalnim koliinama;
Regulatori rasta (auksin, giberelin, citokinin i dr.), prouzrokuju hipertrfije ili zakrljavanje.
PATOGENEZA (POSTANAK BOLESTI)
Gde se parazit nalazi i na koji nain dospeva na biljku (infekcija nastupa u fazi klijanja i nicanja ili
tokom vegetacije)
Mehanizam prodiranje parazita
Ostvarenje infekcije
Inkubacija
Pojava simptoma
IZVORI INFEKCIJE
Seme (egzogene i endogene zaraze; gljive i bakterije)
Sadni materijal (krtole, lukovice, reznice, izdanci i dr.; virusi, bakterije, gljive)
Zemljite (izumrli biljni organi u zemljitu i organi za konzervaciju parazita: gljive, bakterije)
Insekti (virusi, bakterije)
PRODIRANJE PARAZITA U BILJKU
Paraziti u biljku prodiru kroz:

prirodne otvore (stome, lenticele, hidatode, nektarske lezde i dr. )
povrede prouzrokovne dejstvom abiotikih ili biotikih inilaca (grad, pesak, vetar, ovek, insekti,
nematode, ivotinje i dr.).
gljive mogu i mehanikim pritiskom ili fermentima, da ozlede elije i ostvare infekciju.
OSTVARENJE INFEKCIJE
Prodiranje parazita je samo preduslov za ostvarenje infekcije. Da bi patogen ostvario zarazu,
mora da ispolji dovoljnu agresivnost prema biljci, a kod biljke da postoji odreena predispozicija
u odnosu na dati mikroorganizam.
U zavisnosti od agresivnosti patogena i predispozicije biljke domaina, infekcija e biti lake ili
tee ostvarena.
Uspostavljenjem i ustaljenjem naina ishrane patogena na raun biljke, zavrava se proces
infekcije.
INKUBACIJA
Inkubacija je period koji protekne od ostvarenja infekcije do pojave simptoma i moe biti razliita
od nekoliko dana do godinu ili vie. Najee je 7-14 dana.
Za to vreme u biljci nastaju citoloke i histoloke promene, kao i fizioloke (asimilacija,
transpiracija, vodni reim) i promene hemijske prirode (sadraj eera, ulja, proteina i dr.).
Delujui fermentima i toksinima, patogen razgrauje biljna tkiva, stvarajui sebi neophodnu
hranu i energiju za porast i reprodukciju.
POJAVA SIMPTOMA
Simptomi (morfoloke promene), vidljivi znaci bolesti, nastaju kao rezultat citolokih, histolokih,
fiziolokih i hemijskih promena u biljci.
Kolonizacija tkiva : paranhimska ili sudovna tkiva.
Dalje irenje parazita se vri kinim kapima, vetrom, insektima, ovek, ivotinje i dr.
POLEGANJE PONIKA, TRULE RASADA, REZNICA I STABLA BILJAKA
SIMPTOMI
- Poleganje ponika i rasada, kao i trule reznica, javljaju se pri proizvodnji rasada u toku nekoliko
prvih nedelja njihovog razvia (ili trule semena nastupa pre nicanja).
- Ukoliko do zaraze doe u samom poetku klijanja, klice nekrotiraju, pocrne i ubrzo istrunu, pre
nego to biljice niknu.
Do zaraze moe doi i poto su biljice nikle ili posle njihovog pikiranja.
U tom sluaju promene po pravilu nastaju pri osnovi stabaoceta i izazivaju poleganje ve izniklih
biljica.
Poleganje obuhvata grupe ponika (oaze).
Pri poleganju, ponici u poetku zadravaju zelenu boju i sveinu.
Deo stabla pri izlazku iz zemlje, prvo dobija tamniju boju i istanjuje se, gotovo je suv ili
razmekan, usled ega biljice poleu.
Ubrzo posle poleganja, dolazi do potpunog uvenua nadzemnog dela biljice.
Trule se iri od osnove ka vrnom delu, a koren se razmekava dobijajui mrku boju.
Najzad polegli ponik naseljavaju razni saprofiti, koji dovravaju njihovo potpuno propadanje.
Kod kasnijih zaraza, tokom vegetacije, kod biljaka u kojih su ve obrazovana vrsta mehanika
tkiva, ne dolazi uvek do uginua biljka.
Meutim, zaraen koren je zakrljao, ostaje kratak i metliastog je izgleda
Biljke ostaju uspravne, alI se slabo razvijaju, lie polako vene i sui se.
Prizemni deo biljaka menja boju u tamnozelenu ili mrku.
Takve biljke tokom vegetacije postepeno propadaju (Pythium spp.,Fusarium spp. Phytophthora
parasitica, Rhizoctonia solani, Sclerotinia sclertiorum, Thielaviopsis basicola, Botrytis cinerea i
dr.).
Kod reznica (esto kod vinove loze ali i dr.) u fazi oiljavanja, prvi znaci bolesti se pojavljuju pri
osnovi reznice, koja se razmekava,postaje vodnjikava, mrka pa crna.
Na povrini se javlja beliasta, sivkasto-mrka prevlaka, od hifa i spora gljive.
Ukoliko reznica ne propadne u periodu oiljavanja, zbog bolesti korena one zaostaju u porastu,
bolest se sve vie iri i kasnije po presaivanju (u kontejnere, rasadnike) propadaju (Botrytis,
Fusarium, Pythium i dr.).
Pythium spp. (razdeo Oomycota)
-Izraziti polifag.
Poznato je preko 100 vrsta iz ovog roda .
Ima dobro razgranatu neseptiranu miceliju (pseudogljive).
Odrava se oosporama u zemljitu (oko godinu dana).
Oospora klijanjem daje zoosporangiju (konidija, loptasta)u kojoj se obrazuju zoospore ili
zoosporangija direktno kljija u zaetak micelije.
Za zarazu odgovara hladnije i vlanije zemljite.
Parazit je uglavnom ponika brojnih domaina (cvee i povre);
prouzrokuje i trule reznica i kalemova.

Phytophthora parasitica (razdeo Oomycota)
Parazit moe zaraziti biljku tokom celog razvoja, ali su klijanci najosetljiviji.
Polifagni je parazit.
Micelija je neseptirana (pseudogljive).
Ima slabo razgranate konidiofore, ija se svaka grana zavrava jednom konidijom, koje su
eliptine sa papilom na terminalnom delu.
Sa obrazovanjem ovih konidija porast konidiofora se ne zavrava.
Neto nie svake konidije, konidiofora se proiruje; iz tog proirenja razvija se nov ogranak, koji
obrazovanu konidiju odbacuje u stranu, a na njegovom vrhu se stvara nova konidija, to je simpodijalni
nain grananja konidiofora.
Gljiva prezimi u zemljitu u biljnim ostacima u obliku hlamidospora ili micelije (retko i u obliku
oospora).
Hlamidospore klijaju dajui hifu sa sporangijom (konidijom) na vrhu.
Konidije u kapi vode na viim temperaturama klijaju direktno u miceliju, a na niim u njima se
obrazuju zoospore, koje takoe klijaju dajui miceliju.
Parazit je ponika i biljaka tokom vegetacije.
Parazitira mnoge cvetajue ukrasne biljke i duvan.
Fusarium spp. ( Deuteromycetes)
Izraziti je polifag.
Odrava se kao saprofit u zemljitu, ali se moe ponaati i kao pravi parazit. Micelija je septirana
(prave gljive).
Ima samo bespolni nain razmnoavanja.
Obrazuje makro (srpastog oblika, suene prema krajevima sa 2-5 septe) i mikro (jednoelijske,
okruglaste) bezbojne konidije.
Formira i hlamidospore, pojedinane ili u vidu kraih lanaca.
Gljiva se najee odrava pomou hlamidospora u biljnim ostacima u zemljitu, odakle vri
infekciju korena, kada se nae u povoljnim uslovima.
Prenosi se i semenom.
Parazit je ponika, reznica i biljaka tokom vegetacije.
Ova gljiva je naroito poznata kao parazit lubenica, karanfila, gladiola i druih ukrasnih,
cvetajuih biljaka.
Rhizoctonia solani, teleomorf -Thanatephorus cucumeris
(razdeo Basidiomycotai)

Polifagna je vrsta.
Micelija je septirana (prave gljive) obojena (mrko).
Hife su dosta iroke.
Granaju se priblino pod pravim uglom.
Neke hife zadebljavaju i pretvaraju se u monilioidne elije u obliku kraih lanaca.
Odrava se u obliku sklerocija ili micelije u biljnim ostacima i zemljitu.
Retko formira teleomorfni stadijum. Ukoliko se formira, obrazuje se na himenijalnom sloju oko
stabla.
ine ga buretasti bazidi, sa po etiri bazidiospore.
Glavni izvor infekcije su sklerocije, na kojima se u prolee obrazuje micelija, koja u prolee vri
infekcije kroz rane.
Seme takoe moe biti izvor zaraze.
Prouzrokuje trule ponika, prizemnog dela stabla mladih biljaka i stabla starijih biljaka.
Parazit je krompira, paradajza raznih cvetajuih ukrasnih biljaka.
Sclerotinia sclerotiorum (razdeo Ascomycota)
- Polifagni parazit.
Septirana micelija (prave gljive).
U uslovima visoke vlanosti u zoni obolelih tkiva se formira sneno bela, vunasta prevlaka od micelije.
U unutranjosti tkiva se formiraju krupne (1-2 cm) crne sklerocije.
Infekcije poinju od klijanaca ili kasnije od stabla biljaka.
Parazit se odrava u obliku sklerocija dugi niz godina (3-8).
Sklerocije u prolee klijaju dajui miceliju ili apotecije, sa askusima i askosporama.
Da bi sklerocija klijala, treba da bude izloena jednom duem periodu nskih temperatura, a zatim
povienim, kao i odgovarajuoj vlazi.
Askospore klijaju kada se nau u kapi vode.
Botrytis cinerea (razdeo Ascomycota)
- Polifagna vrsta. Septirana micelija. Najvei znaaj ima na kalemovima vinove loze, u prporitu,
pri visokoj temperaturi, ali se moe javiti i na ponicima i biljkama tokom vegetacije. Prouzrokova je i sive
trulei groa, pri emu prouzrokuje najvee ekonomske tete. Obrazuje sklerocije u kojima se odrava.
Na sklerocijama se u prolee obrazuju konidije (sitne, okruglaste na razgranatim konidioforama, u
vrnom delu) ili apotecije sa askusima i askosporama (ree).
Bolesti cvetnih vrsta tokom vegetacije
Diplocarpon rosae, teleomorf
Marssonina rosae, anamorf
Crna pegavost rue
Najznaajnija bolest rue. Na listovima se obrazuju krune ili nepravilne pege (2-12 cm), s
neravnim rubom od micelijskih vrpci. Pege su tamne, gotovo crne. U okviru pega mogu se uoiti sitne
acervule. Zaraeno lie postaje hlorotino, sui se i opada. Na lastarima se takoe javljaju nepravilne,
tamne pege. Pege se mogu javiti i na drkama.
Parzit: acervule se formiraju subepidermalno, potiskuju kutikulu, koja puca. U acervulama se
formiraju dvoelijske konidije (anamorf). Konidije klijaju u kapi vode i tokom vegetacije ostvaruju
sekundarne infekcije. U opalom liu retko obrazje apotecije sa askosporama (teleomorf). Najee
prezimljava u obliku micelije u lastarima i pupoljcima ili liu. Ova micelija, koja obrazuje konidije, je izvor
inokuluma, za irenje bolesti tokom vegetacije. Lie je najosetljivije u fazi porasta, staro 6-14 dana.
Suzbijanje: s obzirom da je micelija subkutikularna, neophodna je preventivna zatita mladog
lia.Tretiranja se izvode u prolee u intervalu 7-10 dana: Benlate, Saprol, Kaptan, Dithane i dr.
Sphaerotheca pannosa var. rosae, teleomorf
Pepelnica rue
Jedna je od najznaajnijih bolesti rue. Prvi simptomi na licu mladog lia su u vidu ispupenih
plikova, crvenkaste boje. Zatim se javlja bela micelija koja se iri i list se uvija i deformie. Na kraju ceo
list bude prekriven branastom navlakom. Pepeljasta navlaka se javlja i na mladom stablu. Kada zahvati
cvetne drke, ne dolazi do otvaranja pupoljaka ili su cvetovi loeg kvaliteta.
Parazit: micelija je epifitna, obazuje oidije, koje tokom vegetacije vre sekundarne infekcije
(anamorf). Gljiva moe prezimeti u obliku micelije (koja s prolea daje oidije) u pupoljcima, stablu i
listovima. Gljiva obrazuje i kleistotecije, tokom perioda mirovanja, na zaraenim biljnim organima, u tom
sluaju askospore u prolee vre primarne zaraze.
Suzbijanje: Mehaniko otklanjanje zaraenih biljnih organa; tretiranja u intervalu 7-10 dana, dok
traje intenzivan porast mladog tkiva; preparati: na bazi sumpora (Cosan i dr.), Saprol, Benlate, Bayleton,
Rubigan i dr.

Phragmidium mucronatum
Ra rue
Ekonomsk znaajno i iroko rasprostranjeno oboljenje. Simptomi na liu (a zatim i ostalim
organima), narandaste, sitne pege. Sa nalija lista se obrazuju branaste ecidiospore. Spermacije su
slabo primetne, subkutikularne, nalaze se u grupama sa ecidijama. Ecidiospore su okruglaste,
narandaste, nalaze se u grupama (ecidij) veliine do nekoliko mm. Pege kasnije postaju mrke, a sa
nalija se prvo formiraju uredo, pa teleutosorusi. Uredosorusi (grupe ovalnih uredospora) su mrki, a
teleutosorusi (grupe teleutospora) skoro crni.
Teleutospore su vieelijske, sa drkom, tamne.
P.mucronatum je monoksena, makrociklina vrsta. Gljiva se tokom zime odrava u obliku
teleutospora, koje u prolee, klijaju dajui bazid sa bazidiosporama. Koje kinim kapimai vetrom
dospevaju do rue i vre
Infekcije. Ecidiospore i uredospore, tokom vegetacije dalje ire zarazu.
Suzbijanje: mehaniko otklanjanje zaraenih biljnih organa i prskanje biljka kada nastanu
povoljni uslovi za zarazu: Saprol, Kaptan, Dithane i dr.
Botryotinia fuckeliana, teleomorf
Botritis cinerea, anamorf (Ascomycota)
Uvenue pupoljaka, lia i izbojaka rue i dr. cvea, ponika i sive trulei groa
Pupoljci posmee i trunu.Mogu biti napadnuti i delimino otvoreni cvetovi. Krunini listii
posmee i smeuraju se. Bolest se ee javlja kada je vreme vlano, a stari cvetovi nisu uklonjeni. Na
njima se onda stvara masa konidija. Izmrzla stabla su takoe podlona napadu ovog parazita.
Suzbijanje; blagovremeno otklanjanje zaraenih biljnih delova i primena bortiticida (Ronilan,
Kidan, Sumilex, Benlate, Saprol i sl.) u intervalima od 10-tak dana, kada postoji vea opasnost od zaraze.
B.cinerea se javlja i na lali. Prouzrokuje trule cvetova i lukovica i pegavost na listovima. Na
ciklami takoe prouzrokuje trule cvetova, odakle se bolest iri, zahvatajui i ostale delove.
Fusarium oxysporum f.sp.dianthi
Fuzariozno uvenue karanfila
Listovi obolelih biljaka ute i sue se. Biljke zakrljavaju,stablo je uplje, a upljina je prekrivena
micelijom gljive.Pri vlanim uslovima, micelija se obrazuje i na povrini parazitiranih organ (micelija je
beliasta do ruiasta).
Nije poznat polni stadium razvoja. Bespolno razmnoavanje se vri konidijama. Mikrokonidije su
eliptine i jedoelijske, makrokonidije polumeseaste sa nekoliko septi. Obrazuju i hlamidospore. Gljiva se
odrava u zaraenom zemljitu i latentno zaraenim reznicama. Zaraza se ostvaruje preko korena i
povreda stabla. Konidije vre dalje sekundarne zaraze. Inkubacija traje nekoliko meseci. Micelija se iri od
korena, ka nadzemnim delovima, sudovnim tkivima. Zaraza se iri pomou zemljita, vode za zalivanje i
zaraenim biljnim dlovima.
Suzbijanje: zdrave sadnice, plodored, fumigacija zemljita. Odreen efekat se moe postii
zalivanjem biljaka u poetku razvoja bolesti sa Benlate, bioloka borba je takoe za preporuku.

Na lukovicama gladiola (suva trule lukovica i uvelost gladiola) Fusarium oxysporum
f.sp.gladioli
Puccinia horiana
Ra hrizanteme
Kod nas je prisutna tek poslednj dve-tri decenije. Simptomi se javljaju na svim nadzemnim
delovima. Na licu lista se pojavljuju blaga ispupenja, a zatim bledozelene pege. Pege se postepeno
poveavaju i spajaju. Postaju nepravilne. Prvo svetol-ute pa narandaste i najzad mrke. Sa nalija,
parazit u udubljenjima pega formira teleutospore, to se uoava u vidu koncentrinih krugova.
Teleutosorusi, pre nastupanja nekroze, imaju branast izgled ,, bela ra,,. U ciklusu razvoja ima samo
teleutospore (mikrociklina vrsta), koje klijanjem daju bazidiospore, koje ostvaruju zarazu. Teleutospore
su dvoelijske sa drkom.
Suzbijanje: zdrav sadni materijal; unitavanje obolelih delova, hemijska zatita (kao i kod ostalih
prouzrokovaa re).
Alternaria dianthi
Pegavost karanfila
Pegavost zahvata sve biljne delove. Najjae je zaraeno donje lie, naroito pri gustoj sadnji. U
sluaju jae zaraze, moe doi do suenja stabla. Nekrotirane zone postaju mrke. Pri vlanim uslovima,
obrazuje se masa konidija (smee-crne boje). Konidije su vieelijske, buzdovanastog oblika. Njima se
iri, naroito pri uslovima vee vlanosti. Ova gljiva nema savreni stadijum.
Suzbijanje: hemijska zatita, preventivni tretmani, ditiokarbamati (Dithan, Polyram, Ciram i sl.),
Benlate i dr.
Alternaria spp. , prouzrokuje pegavost i drugih cvetnih vrsta (mukatla i dr.).
Puccinia pelargonii-zonalis
Ra mukatle
Prvi znaci bolesti su pojava hlorotinih pega na listu, vidljive sa obe strane. Mrki uredosorusi se
uglavnom javljaju sa nalija lia. esto formiraju krugove oko primarnog sorusa u centru.Uredospore su
ovalne, mrke. Teleutospore se retko obrazuju.Spermagonije i ecidije, nisu poznate. Parzit je monoksena
vrsta, sa uredo i teleuto stadijumom.
Uredospore su osnovni oblik spora za ostvarenje i irenje zaraze. Za ostvarenje infekcije potrebna
je kap vode. Sa lista, gljiva se iri i zahvata i stablo.Simptom na stablu esto izostaje (latentna zaraza) ili
su tek uoljive hlorotine pege. Iz tog razloga, latentne infekcije predstavljaju opasnost za irenje
infekcije reznicama. Gljiva se odrava u zaraenim biljnim organima.
Suzbijanje: zdrav sadni materijal; preventivni tretmani, ditiokarbamati (Dithan, Polyram, Ciram i
sl.).
Uromyces dianthi
Ra karanfila
Simptomi na listovima su u vidu svetlozelenih pega u kojima se kasnije formira masa uredospora,
mrke boje. Razvijaju se na listovima, stablu i cvetnim pupoljcima. Zaraeno lie se uvija, biljke zaostaju u
porastu i zakrljavaju. Uredospore su svetlo mrke (ovalne, jednoelijske), a teleutospore (ovalne,
jednoelijske sa drkom) tamnomrke. Grupe uredospora ine uredosoruse, a grupe teleutospora,
teleutosoruse.
Spermacije i ecidije sa formiraju na Euphorbia vrstama. Sa lica spermacije, a sa nalija,
narandaste ecidije.
Parazit se odrava u obliku teleutospora, koje u prolee klijaju dajui bazid sa bazidiosporama.
Bazidiospore vre infekciju Euphorbia, na kojima se rzvijaju spermacije i ecideje. Ecidije vre infekciju
karanfila i time se ciklus ponavlja.
U. Dianthi je heteroksena, makrociklina vrsta patogena.
Suzbijanje: regulacija temperature i vlanosti u staklari i prskanje biljaka Saprolom, Kaptan,
Dithane, Propineb i sl.
Bakterioze
- Ervinia carotovora
- Vlana trule kaktusa i dr. cvetnih vrsta
Viroze
- Virus prugastog arenila lale (Tulip virus)
Prugaste, nepravilne pege na cvetu, od ukastih do beliastih. Depigmentacija nastaje, tek
poto se osnovna boja razvije.Mogu biti iarani i listovi i biljke smanjene veliine. Mogua je i redukcija
lukovica.
- Virus prstenaste pegavosti mukatle (Pelargonium ring spot virus)
Na liu mukatle se javljaju hlorotine pege, u vidu prstenova i poluprstenova. Pojavljuju se s
prolea na mladom liu. Simptomi su najvidljiviji u junu, kasnije se maskiraju.
BOLESTI DRVEA I UKRASNOG IBLJA
Cryphonectria parasitica
(sin. Endothia parasitica)
Prva pojava 1904. u SAD. Pojava u Evropi 1938. (Italija). Prisutna je na tlu bive Jugoslavije.
Azijskog je porekla (Kina).
Ameriki kesten - Castanea dentata, je posebno osetljiv.
Evropski kesten - C. sativa, takoe je dosta osetljiv.
Kineski kesten - C. mollissima i japanski C. japonica.
Domaini:
Castanea spp. (pitomi kesten), Querqus spp.
Simptomi:
mladari, grane, deblo, lie (kao posledica).
Parazit:
Peritecije (sa dugim vratovima) najmasovnije sazrevaju tokom jeseni i zime. Prve askospore se
oslobaaju tokom prolea i prenose vetrom, pri kiovitom vremenu, naroito tokom leta. Piknidi se
stvaraju tokom cele godine. Piknospore se najvie oslobaaju u prolee i jesen. irenje kia i insekti.
Piknospore su jednoelijske, ukaste, cilindrine. Optimalna temperatura za razvoj 18-20C. Infekcije se
ostvaruju kroz rane. Micelija se najbre razvija tokom leta i napada sva tkiva.
Mere zatite:
Karantinske mere, mehanike mere, selekcija i bioloka borba (Penicillium rubrum). Hipovirulentni
sojevi.
Apiognomonia veneta (Gnomonia veneta), teleomorf
Gleosporium nervisequm, anamorf
Discula platani, anamorf
Javlja se u rasadnicima i na starijim biljkama u parkovima i drvoredima.
1) Propadanje pupoljaka nekrotine povrine oko osnove pupoljaka, tokom zime i ranog prolea.
Pupoljak izumire, ne otvara se u prolee, nekroza se iri dalje;
2) Usled prstenastog zahvata nekroze, gornji deo stabljike se sui iznad osuenog pupoljka;
3) Infekcija kroz rane, iri se prema pupoljku. Gljiva inficira izbojak koji je u razvoju i sasvim ga uniti.
Izumiranje izboja je veoma karakteristino za ovu gljivu. Pri jakim zarazama cele grane i stablo izumiru;
4) Propadanje lia gljiva se razvija na sasvim mladom ili starijem liu. Dolazi do nekroze
neposredno uz nerve. U okviru izumrlog tkiva du nerava, razvija se konidijski stadijum gljive G.
nervisequm. Stadijum sa acervulama i konidijama.
Na kori osuenih izbojaka se razvija stadijum piknida Discula platani.
Gljiva prezimljava u savrenom stadijumu peritecije da dugim vratom. U prolee obrazuje askospore.
Da bi dolo do zaraze u prolee, potrebno je da je srednja dnevna temperatura u vreme dve poslednje
nedelje, kada dolazi do listanja, nia od 12,8C; bolest se praktino ne razvija ako je temperatura vea od
15,5C.
Suzbijanje:
Hemijska zatita u vreme kretanja vegetacije Benlate, Kaptan; mehaniko odstranjivanje; otporni
genotip ameriki platan Platanus orientalis.
Criptodiaporthe populea, teleomorf
Dothichiza populea, anamorf
Rak topole
iroko rasprostranjena u Evropi evropski rak topole.
Domaini:
Populus spp.
Simptomi:
Stablo i grane; mrke pege na kori koje se ire u duinu. U okviru pega nastaju ulegnua. Parazit je
slabosti, do jekih infekcija dolazi po presaivanju, u periodu dok se ne oile.
Infekcije nastaju uglavnom u periodu mirovanja. Tokom leta biljka stvara kalusno tkivo. Ukoliko
nekroza prstenasto zahvati granu, dolazi do suenja. Piknidi sa stvaraju u prolee. Piknospore su
jednoelijske, okruglaste. irenje kia, insekti, ptice. Infekcije ozlede, lisni oiljci.
Parazit:
piknidi i piknospore (jednoelijske, bezbojne, jajaste)
peritecije i askospore (praktino nemaju znaaja)
Suzbijanje: Otporni genotipovi (euroameriki). Jedan od tipova otpornosti je obrazovanje lignina i
plute ispod mesta ozlede; mehanike mere zatite.
Armillaria mellea
Trule drveta
Iznenadno suenje se posebno ispoljava u toplim letnjim mesecima. Simptomi se obino prvo
pojavljuju na 1-2 grane, a za 2-3 godine bolest zahvata celo stablo. Bolest se koncentrino iri.
Kod obolelih stabala se uoava slab porast letorasta, prevremeno uenje i opadanje lia.
Gljiva obrazuje nekoliko tipova micelije. U tkivu kore konasta micelija; ispod kore bela
skrama od isprepletanih hifa, po obodu obino ima lepezast oblik (potkorna micelija).
Micelija dezorganizuje koru, drveni deo slabo naseljava.
Rizomorfe: Rhizomorpha subcorticalis i R. subterranea.
Kada se stablo osui, u podnoju se formiraju karpofore peurke (sa bazidima i bazidiosporama).
Suzbijanje: krenje, ne podizanje zasada gde su ve bili vonjaci, umsko drvee ili vinova loza.
Phytophtora infestans
prouzrokova plamenjae krompira i paradajza
Simptomi: list, stablo, krtole
Prvi simptomi na listu u vidu vodenastih, tamnozelenih pega, nepravilnog oblika, najee polaze od
ivica lista. Pri vlanom vremenu brzo se poveavaju; po ivici pega, s nalija lista se uoava beliasta
navlaka od konidija i konidiofora. Pege uskoro postaju mrke. Simptomi zahvataju i stablo. Na zaraenim
krtolama, prvo nastaju nepravilno purpurne ili tamnomrke pege. Na preseku krtole, zaraeno tkivo je
vodenasto, mrko. Kasnije postaje suvo i tvrdo. Moe zahvatiti i celu krtolu u skladitu. U skladitu ove
krtole su podlone daljem napadu bakterija.
Isti simptomi se javljaju i na paradajzu.
Parazit:
Prezimljava micelija u krtolama. U nekim zemljama obrazuje i oospore. Za njihovo stvaranje
neophodno je spajanje anteridija i oogonija razliitih polnih tipova (A1 i A2). U veini zemalja
rasprostranjen je samo jedan polni tip gljive. Tamo gde su prisutna oba polna tipa, oospore se redovno
javljaju.
Gljiva se razmnoava i bespolno konidije, simpodijalni tip grananja konidiofora. Konidije mogu da
klijaju direktno u miceliju ili da u njima obrazuju zoospore.
Suzbijanje:
Hemijska zatita
Uromyces phaseoli
(sin. U. appendiculatus)
prouzrokova re pasulja
Javlja se na svim nadzemnim delovima, najee sa nalija lista. Monoksena je vrsta. Spermacije i
ecidije su slabo uoljive. Uredosorusi su crvenkastomrki. Oko primarnog uredosorusa, najee se
formiraju sekundarni, u vidu prstena. Na listu se kasnije formiraju tamniji teleutosorusi. Oko
sorusa su ukasti oreoli. Teleutospore su jednoelijske sa drkom. Prezimljavaju teleutospore,
koje s prolea klijaju dajui bazidiospore, koje vre primarne infekcije. Zatim se stvaraju
spermacije pa ecidije, a uredospore tokom vegetacije vre sekundarne infekcije.
Suzbijanje:
Hemijska zatita
Septoria apii
(sin. S. apiicola)
prouzrokova pegavosti lia celera
Pege se javljaju prvo na starijem, pa mlaem liu u rozeti. Pege su okrugle, sa tamnijom ivicom i
svetloutim oreolom. Formiraju se i na peteljkama. U okviru pega nastaju i piknidi crne takice.
Pri vlanom vremenu, iz piknida cure piknospore u vidu crvuljaka. Piknospore su konaste,
bezbojne, sa nekoliko septi, jedan kraj zaobljen, a drugi zailjen. Odrava se u piknidima na
semenu ili u zaraenim biljnim delovima.
Suzbijanje:
Hemijska zatita
Venturia inaequalis, teleomorf
Fusicladium dendriticum, anamorf
prouzrokova aave krastavosti jabuke
Simptomi
pegavost list, peteljke, aini listii, plod
Parazit:
pseudotecije (askusi sa askosporama); konidije (krupne jednoelijske, krukaste, svetloute)
Suzbijanje:
Hemijska zatita Kaptan, Dithane, Score, Clarinet, Stroby, Zato
Podosphaera leucotricha, teleomorf
Oidium farinosum, anamorf
prouzrokova pepelnice jabuke
Simptomi:
beli mladari, listovi
Parazit:
kleistotecije (askusi sa askosporama); oidije
Suzbijanje:
Hemijska zatita Cosan (S), Bayleton, Stroby, Zato
Monilinia laxa, teleomorf
Monilia laxa, anamorf
prouzrokova suenja cvetova i granica i mrke trulei plodova

Monilinia fructigena, teleomorf
Monilia fructigena, anamorf
prouzrokova mrke trulei plodova
Simptomi: M. laxa - suenje cvetova, granica i mrke trulei plodova
M. fructigena - mrka trule plodova
Parazit:
strome, apotecije (askusi sa askosporama);
konidije (jednoelijske, limunaste)
Suzbijanje:
Hemijska zatita M. laxa u cvetanju Ronilan, Kidan, Sumilex, Benlate
Taphrina deformans
prouzrokova kovrdavosti lia breskve
Simptomi:
kovrdavost i hipertrofija lia (ploda)
Parazit:
askusi direktno na miceliji
Suzbijanje:
Hemijska zatita Ciram (pucanje pupoljaka), u jesen ili pred kretanje vegetacije bakarni preparati
(Bordovska orba, Bakarni kre)
Blumeriella jaapii
prouzrokova ospiavosti lia vinje i trenje
Simptom:
sitne, uglaste do okruglaste pege, ljubiaste boje, sa nalija,
beliaste hrpice
Parazit:
apotecije (askusi i askospore); konidije
Suzbijanje:
Hemijska zatita Dithane, Kapatan, Benlate, Saprol, Ronilan, Sumilex
Plasmopara viticola
prouzrokova plamenjae vinove loze
Simptom:
- Krupne pege na listu, esto oiviene glavnim nervima
- Suenje bobica
- Najvea opasnost kada se javi u vreme cvetanja i zelenih bobica
Parazit:
Oospore, konidije, monopodijalni nain grananja konidiofora
Suzbijanje:
Hemijska zatita Dithane, Kapatan, Antracol, Curzate, Ridomil,
Equation, Mikal
Uncinula necator, teleomorf
Oidium tuckeri, anamorf
prouzrokova pepelnice vinove loze
Simptom:
Pepeljasta navlaka na povrini zeljastih biljnih organa
Parazit:
Kleistokarpi (sa nastavcima spiralno povijenim u terminalnom delu i veim brojem askusa); oidije
Suzbijanje:
Hemijska zatita Cosan (S), Tilt, Bayleton, Topas
Botryotinia fuckeliana, teleomorf
Botrytis cinerea, anamorf
prouzrokova sive trulei vinove loze (maline i jagode)
Simptom:
Trule bobica sa sivkasto buastom navlakom
Parazit:
Apotecije (na sklerocijama) sa askusima i askosporama, konidije na razgranatim konidioforama u
vrnom delu
Suzbijanje:
Hemijska zatita od precvetavanja do pred berbu (vodei rauna o karenci); preparati: Ronilan,
Kidan, Sumilex
Didymella applanata, teleomorf
Phoma sp., anamorf
prouzrokova suenja maline
Simptom:
- Suenje stabla maline; ljubiaste eliptine pege od osnove lisne drke; izbeljavanje kore i ljuenje
- Na listovima pege u obliku slova V, polaze od ivice lista ka lisnoj drki (suavajui se du nerva)
Parazit:
Pseudotecije sa askusima i askosporama; piknidi sa piknosporama (okruglaste, bezbojne)
Suzbijanje:
Mehaniko odstranjivanje obolelih delova i tretiranje sa bakarnim preparatima ili kontaktnim,
preventivnim sintetikim preparatima